• Akcija 1
  • Projekti 1
  • qa 1
  • quo 1
  • quote 30
  • а 1083
  • А 662
  • Абације 1
  • абдикацију 1
  • абнормалног 1
  • абортирала 2
  • абортусу 1
  • авангарду 1
  • авантира 1
  • авантире 1
  • Августа 1
  • авлијски 1
  • автономне 2
  • автономној 1
  • агенти 2
  • агитација 1
  • агитовати 1
  • агитујем 1
  • агонија 1
  • агонији 1
  • агресивна 1
  • агресивности 1
  • агресивну 1
  • адвокат 1
  • адвоката 2
  • адет 1
  • ади 1
  • адресира 1
  • адресоване 1
  • адресу 6
  • Адрије 2
  • Адрију 9
  • ађутанте 1
  • аждаје 1
  • азијата 1
  • азијатске 1
  • азијатским 1
  • азијатских 2
  • азијатског 1
  • азијатском 1
  • азијату 1
  • Азије 1
  • азијитског 1
  • азијским 1
  • Азис 3
  • ај 2
  • Ајваз 1
  • ајдук 1
  • Ајдук 1
  • академије 1
  • Академије 5
  • академију 1
  • акламиран 1
  • ако 194
  • Ако 62
  • акордом 1
  • аксана 1
  • актера 1
  • актери 1
  • активан 1
  • активно 1
  • активну 1
  • акцентирајући 1
  • акцентирала 1
  • акцентирање 1
  • акција 2
  • акције 2
  • акцији 7
  • акцију 5
  • Ал 18
  • ал 39
  • ала 7
  • Ала 7
  • Алал 2
  • Алах 2
  • Алахова 1
  • Алаховим 1
  • Албаније 14
  • Албанији 2
  • Албанију 1
  • Албанске 1
  • албанске 4
  • Албанских 4
  • албанско 1
  • алеји 2
  • Александар 3
  • Александра 6
  • Александру 1
  • Алексић 22
  • Алексића 8
  • Алексићев 1
  • Алексићева 2
  • Алексићеве 1
  • Али 160
  • али 421
  • Алинца 1
  • Алинце 1
  • алкохол 2
  • алкохола 1
  • алкохолизам 1
  • алкохоличар 1
  • алкохолна 1
  • алтернативе 1
  • алтернативу 1
  • ама 2
  • Ама 23
  • амалин 1
  • амалину 1
  • аман 1
  • Аман 1
  • аманет 9
  • амбасадора 2
  • амбасадорске 3
  • амбасадорској 1
  • амин 1
  • амо 9
  • Амфитеатров 2
  • Амфитеатроф 1
  • Ана 1
  • анадолским 1
  • анаксији 1
  • аналитичан 1
  • анархија 1
  • анархисте 1
  • анархистични 1
  • Анђа 43
  • Анђе 1
  • Анђи 11
  • Анђин 1
  • Анђину 2
  • Анђо 5
  • Анђу 4
  • анекдота 1
  • анексија 5
  • анексије 4
  • анексију 3
  • анексиона 1
  • Анексиона 2
  • анексионе 9
  • анексиону 1
  • Ано 2
  • анонимно 1
  • Анормална 1
  • антиквара 1
  • антикрист 1
  • ао 1
  • Ао 2
  • апартно 1
  • апетит 1
  • апетиту 1
  • апликујем 1
  • апотекар 1
  • апсани 1
  • апсанџија 6
  • апсанџије 1
  • апсанџији 1
  • апсанџију 2
  • апсолутно 2
  • Апсолутно 2
  • арамија 1
  • Арбанаси 1
  • арију 1
  • Армија 1
  • армија 10
  • армије 11
  • армијом 5
  • армију 4
  • арнауских 1
  • Арнаут 4
  • Арнаута 34
  • Арнауте 6
  • Арнаути 33
  • Арнаутима 12
  • Арнаутин 3
  • Арнаутина 2
  • Арнаутином 1
  • Арнауткеју 1
  • арнаутлук 3
  • Арнаутлук 3
  • арнаутлуку 1
  • Арнаутлуку 2
  • Арнаутом 2
  • арнаутска 2
  • арнаутске 3
  • Арнаутски 1
  • арнаутским 4
  • арнаутских 3
  • арнаутско 3
  • арнаутског 1
  • арнаутском 3
  • арнаутску 1
  • Арнаутче 1
  • Арсена 1
  • Арсеновић 1
  • артије 3
  • артиљераца 1
  • артиљерија 11
  • артиљерије 5
  • артиљеријом 4
  • Артиљеријска 1
  • артиљеријска 5
  • артиљеријске 1
  • Артиљеријски 1
  • артиљеријски 5
  • артиљеријског 1
  • артиљеријском 3
  • артиљеријску 2
  • артиљерију 3
  • артиљериски 1
  • артиљерски 1
  • ас 1
  • аскерима 1
  • аспирирају 1
  • аспирисао 1
  • Атини 1
  • атмосфера 3
  • атмосфере 1
  • атмосферу 2
  • атресу 3
  • аудиторску 1
  • Аустрија 2
  • Аустрије 1
  • Аустријом 2
  • аустријска 1
  • аустријског 1
  • Аустрију 1
  • Аустро 3
  • аутентичких 1
  • аутомобил 2
  • аутомобила 1
  • аутомобилом 1
  • аутомобилу 1
  • аутосугестија 1
  • афера 1
  • Афера 1
  • афери 1
  • аферу 2
  • Ах 18
  • ах 3
  • Аца 1
  • ашчиницу 1
  • баба 5
  • бабе 1
  • Бабе 1
  • бабетина 1
  • баби 3
  • Бабо 5
  • бабо 9
  • бабовом 1
  • Бабуне 3
  • Бабунског 1
  • бави 6
  • бавиле 1
  • бавио 2
  • бавити 2
  • бављењу 1
  • багрем 3
  • багрема 2
  • Багрен 4
  • багреном 1
  • Бадава 2
  • бадава 3
  • Бадњак 1
  • бадњаци 1
  • Бадње 2
  • Бадњи 1
  • бадрцну 1
  • бајка 1
  • Бајка 4
  • Бајке 1
  • Бајонет 1
  • бајонет 5
  • бајонета 5
  • бајонети 3
  • бајонетима 1
  • бајонетом 7
  • бајонетски 1
  • Бакарно 1
  • Бакарног 2
  • бакаром 1
  • бакшиш 1
  • Балкан 1
  • балканска 2
  • балканске 3
  • Балкански 1
  • балкански 6
  • Балканским 1
  • балканским 2
  • балканских 5
  • БАЛКАНСКОГ 1
  • балканског 6
  • балканскога 1
  • Балканскоме 1
  • балканскоме 4
  • балкану 1
  • Балкану 19
  • Балканци 1
  • балоње 1
  • Банат 1
  • Банатом 1
  • банатска 2
  • банатску 1
  • Банату 1
  • банкарски 2
  • банкарском 1
  • Банке 4
  • банкнота 1
  • банкноту 2
  • банку 2
  • Бановине 1
  • бар 52
  • Бар 8
  • бара 1
  • Бара 1
  • бараба 2
  • барабе 1
  • Бардањолт 8
  • Бардањолта 13
  • Бардањолту 2
  • барем 2
  • баритон 1
  • баритоном 1
  • барјак 4
  • барјака 1
  • барјактар 1
  • барон 1
  • барута 1
  • барутом 2
  • басице 2
  • Бата 11
  • бата 42
  • Батајницу 1
  • Батали 2
  • Батаљон 1
  • батаљон 10
  • батаљона 8
  • батаљони 1
  • батаљоном 1
  • батаљону 1
  • батерија 4
  • батеријама 1
  • батерије 8
  • Баудањолта 1
  • баука 2
  • бахне 1
  • бахнули 1
  • баца 2
  • бацају 1
  • бацајући 1
  • бацала 1
  • бацали 3
  • бацање 1
  • бацаше 1
  • баце 1
  • баци 22
  • бацила 2
  • бацили 2
  • бацим 1
  • Бацио 1
  • бацио 5
  • бацити 1
  • бациш 2
  • Бацише 1
  • бачваика 1
  • Бачван 9
  • Бачвана 3
  • Бачване 1
  • бачвани 1
  • Бачванин 17
  • Бачванина 1
  • Бачванину 2
  • Бачванова 1
  • Бачваном 1
  • бачванске 1
  • бачвански 1
  • бачванско 2
  • бачванску 1
  • Бачвану 2
  • бачена 1
  • бачке 1
  • Бачке 2
  • бачким 3
  • Бачкој 2
  • Бачком 1
  • Бачку 1
  • баш 153
  • Баш 27
  • баштини 1
  • баштица 1
  • баштици 1
  • бденију 1
  • бдију 1
  • бдијућу 1
  • бе 1
  • бег 2
  • Бега 1
  • бега 5
  • бегају 2
  • бегали 1
  • бегаш 1
  • бегов 1
  • беговица 1
  • бегово 3
  • беговскога 1
  • бегства 1
  • Бегство 3
  • бегство 7
  • бегству 8
  • бегунац 2
  • бегуница 1
  • бегуницу 1
  • бегунце 1
  • Бегунци 2
  • бегунци 4
  • бегунцима 1
  • беда 1
  • бедем 1
  • бедема 1
  • бедеме 2
  • бедеми 1
  • бедемима 2
  • бедемом 1
  • бедему 2
  • бедне 1
  • бедници 1
  • бедном 1
  • бежали 1
  • бежао 1
  • Без 4
  • без 95
  • безбедност 3
  • безбрижан 1
  • безбрижно 1
  • безброј 2
  • безбројних 1
  • безгранично 2
  • бездана 1
  • бездану 1
  • бездимнога 1
  • безкорисног 1
  • безначајних 2
  • безобзирце 2
  • безопасна 1
  • безусловно 2
  • беј 3
  • бејах 2
  • бејаше 1
  • Бела 1
  • бела 4
  • белаја 1
  • Белград 1
  • беле 10
  • белегу 2
  • Бележи 1
  • бележи 11
  • бележити 2
  • бележницу 1
  • Бели 1
  • бели 2
  • белим 5
  • Белимарковић 8
  • Белимарковића 1
  • Белимарковићем 1
  • Белимарковићу 3
  • Белић 1
  • белих 3
  • бело 4
  • белом 5
  • белу 4
  • бео 1
  • Београд 94
  • Београда 24
  • Београде 7
  • Београдова 1
  • Београдове 1
  • Београдска 2
  • београдска 9
  • Београдске 1
  • београдске 10
  • Београдски 1
  • београдски 7
  • београдским 1
  • Београдских 1
  • београдских 4
  • београдско 7
  • београдског 5
  • београдскога 1
  • београдској 4
  • београдском 4
  • београдскоме 2
  • београдску 7
  • Београду 71
  • Београђани 1
  • београђани 2
  • Београђанка 1
  • Београђанке 1
  • Беране 1
  • бербери 1
  • берзи 3
  • берзијанцем 1
  • бери 5
  • Берлинер 1
  • Берлину 1
  • беру 2
  • бесан 3
  • бесвесно 2
  • беседиле 1
  • бескичменици 1
  • Бескичмењак 1
  • бескичмењаци 2
  • бескрај 1
  • бескућник 1
  • бесмислена 1
  • бесмислицама 1
  • бесмо 1
  • бесмримерном 1
  • бесмртно 1
  • бесни 1
  • беснила 2
  • бесним 2
  • бесно 1
  • бесног 1
  • беспримерним 1
  • бесумње 1
  • бесуспешна 1
  • бетресници 1
  • Бећира 1
  • Беху 1
  • беху 122
  • Беч 1
  • Беча 1
  • бечке 5
  • бечким 1
  • бечкој 1
  • бечкоме 1
  • бечку 6
  • Бечу 1
  • беше 227
  • Беше 4
  • Би 5
  • би 573
  • библија 1
  • библији 1
  • библију 1
  • БИБЛИОТЕКА 1
  • Бива 1
  • бива 8
  • бивају 2
  • бивала 1
  • Бивала 1
  • бивале 1
  • бивали 1
  • бивало 2
  • бивао 1
  • бивате 1
  • бивати 1
  • биваш 1
  • биваше 4
  • бившег 1
  • Бивши 1
  • бивши 2
  • бившој 2
  • бије 9
  • бијем 1
  • бијемо 1
  • бијете 2
  • бијеш 2
  • бију 2
  • бик 2
  • Била 19
  • била 270
  • биланс 1
  • биле 34
  • били 113
  • Били 3
  • билијаре 1
  • Било 14
  • било 263
  • бињиша 1
  • Био 32
  • био 368
  • бира 2
  • бирајући 1
  • бирала 2
  • биран 1
  • бирцуза 1
  • бирцузу 1
  • бисер 3
  • бисмо 4
  • бисте 10
  • бистра 1
  • бистре 1
  • Бисту 1
  • бисту 3
  • битака 1
  • битанга 1
  • Битанга 2
  • Битангу 1
  • Бити 1
  • бити 249
  • битисало 1
  • Битка 1
  • битка 14
  • биткама 3
  • битке 16
  • битку 6
  • Битољ 10
  • Битоља 10
  • Битољем 1
  • Битољку 1
  • битољска 1
  • битољских 1
  • битољско 1
  • битољског 1
  • битољској 1
  • битољском 1
  • битољску 1
  • Битољу 12
  • битци 4
  • биће 13
  • Биће 4
  • бићем 1
  • бићу 1
  • Бићу 1
  • бих 87
  • бичем 3
  • Бјело 1
  • благ 1
  • благајну 1
  • благдана 1
  • благи 1
  • Благи 1
  • благијих 1
  • благим 1
  • благих 1
  • Благо 3
  • благо 8
  • благовремено 3
  • благодаран 1
  • благодари 1
  • благодарило 1
  • Благодарим 1
  • благодарити 1
  • благодарни 1
  • благодарности 1
  • благодарношћу 1
  • Благоја 1
  • Благоје 3
  • Благојем 1
  • благосиљало 1
  • благосиљаху 1
  • благослов 5
  • благослова 1
  • благослове 1
  • благословена 1
  • благословом 2
  • благостања 1
  • благостање 1
  • Благотворан 1
  • благотворна 1
  • благошћу 1
  • блаже 1
  • блажен 3
  • блажена 1
  • блаженим 1
  • блаженства 1
  • блаженство 2
  • блажијем 2
  • Блажића 2
  • бламирао 1
  • блатњава 1
  • блатом 1
  • блед 5
  • бледа 1
  • бледим 1
  • бледио 1
  • бледити 1
  • бледо 7
  • бледожута 1
  • бледом 3
  • бледу 1
  • блеђу 1
  • блештећих 1
  • ближе 12
  • ближи 3
  • ближила 1
  • ближило 1
  • ближњег 1
  • ближњега 1
  • ближњему 1
  • ближњих 1
  • близине 1
  • близини 14
  • близу 7
  • блисну 1
  • блиста 1
  • блиставим 1
  • блиставих 1
  • блистају 1
  • блистало 1
  • блистаху 1
  • Блокада 1
  • блокаде 1
  • блокаду 1
  • блокирати 1
  • блудећи 3
  • блуђаху 1
  • блузе 1
  • блузи 1
  • бљештећа 1
  • бљуну 1
  • бог 14
  • Бог 32
  • Бога 27
  • бога 41
  • богаљ 1
  • богаље 1
  • богаљи 1
  • богами 6
  • богат 2
  • богата 2
  • богате 1
  • богати 1
  • богатим 1
  • богатому 1
  • богатство 1
  • богату 1
  • Богдан 1
  • богзна 2
  • богме 11
  • Богме 5
  • Бого 1
  • боговетни 1
  • Богојавленијем 1
  • богом 2
  • Богом 9
  • богослов 2
  • Богу 22
  • богу 4
  • боди 1
  • бодрим 3
  • Бодро 1
  • Божа 1
  • Божановић 1
  • божанствени 1
  • божанство 2
  • Боже 23
  • боже 6
  • божије 1
  • божијем 1
  • Божин 6
  • Божина 7
  • божитња 1
  • божитње 1
  • Божић 4
  • божићну 1
  • Божићу 2
  • Божја 1
  • божја 3
  • Божје 1
  • божје 2
  • божји 1
  • Божји 1
  • божјим 1
  • божјој 6
  • божјом 1
  • Божјом 1
  • божју 1
  • бој 22
  • Бој 3
  • боја 11
  • бојажљива 1
  • Бојажљиво 1
  • бојажљиво 2
  • бојазан 3
  • Бојала 2
  • бојала 3
  • Бојане 2
  • Бојановца 1
  • бојао 2
  • бојати 3
  • Боје 2
  • боје 5
  • бојева 3
  • бојеве 1
  • бојеви 1
  • бојевима 2
  • бојећи 2
  • боји 5
  • Бојим 1
  • бојим 3
  • Бојимо 1
  • бојимо 2
  • бојишта 12
  • Бојиште 1
  • бојиштима 1
  • бојишту 3
  • Бојишту 4
  • бојкот 1
  • бојкотовати 2
  • бојкотује 1
  • бојна 2
  • бојни 1
  • бојним 1
  • бојно 2
  • бојног 1
  • бојнога 1
  • бојном 19
  • бојну 1
  • Бојовић 2
  • Бојовића 3
  • бојом 2
  • бојте 1
  • боју 10
  • бок 2
  • бока 1
  • Бокса 1
  • Бол 2
  • бол 29
  • бола 10
  • Болан 1
  • болан 17
  • боле 1
  • болела 1
  • болело 5
  • болео 1
  • Болесна 1
  • болесна 4
  • болесне 4
  • Болесник 2
  • болесник 4
  • болесника 5
  • болесникова 1
  • болесниково 1
  • болесниковој 1
  • болеснику 3
  • болесних 1
  • болесници 5
  • болесницом 1
  • болесницу 1
  • болесничко 1
  • болесно 1
  • болесном 1
  • болесноме 1
  • Болест 1
  • болест 6
  • болестан 3
  • болести 10
  • болећиве 1
  • болешћу 2
  • Боли 2
  • боли 8
  • болна 3
  • болне 1
  • болни 1
  • болник 1
  • болница 5
  • болницама 8
  • болнице 27
  • болници 22
  • болницом 1
  • болницу 31
  • болничарака 1
  • болничари 2
  • болничарима 1
  • болничарка 12
  • Болничарка 2
  • болничаркама 1
  • болничарке 7
  • болничарки 1
  • Болничарки 1
  • болничаркино 1
  • болничарку 2
  • болничарску 1
  • болничарство 1
  • болничке 1
  • болничким 1
  • болничкоме 1
  • болно 7
  • болном 1
  • болну 2
  • болова 6
  • боловања 1
  • болове 9
  • болови 1
  • болом 3
  • болу 2
  • болује 3
  • боље 55
  • Боље 7
  • бољег 1
  • бољетица 1
  • бољи 2
  • бољки 1
  • бољку 1
  • бољу 2
  • Бомба 2
  • бомба 3
  • бомбама 7
  • бомбардовала 3
  • бомбардовања 5
  • Бомбардовање 3
  • бомбардовање 6
  • бомбардовањем 1
  • бомбардовати 1
  • Бомбаш 2
  • бомбаши 1
  • Бомбе 2
  • бомбе 9
  • бомбице 2
  • бомбом 1
  • Бомбона 2
  • Бомбону 2
  • бомбу 8
  • бонбоне 1
  • бор 1
  • Бора 9
  • бораца 5
  • борба 12
  • Борба 5
  • борбама 3
  • Борбе 1
  • борбе 16
  • борбена 1
  • борбеној 1
  • борби 14
  • борбом 5
  • борбу 11
  • боре 5
  • борећи 3
  • Бори 2
  • бори 6
  • Боривој 2
  • Боривоја 3
  • Боривоје 1
  • Боривојева 1
  • Борила 1
  • бориле 1
  • борили 2
  • борило 2
  • борим 2
  • боримо 2
  • Борио 1
  • борио 6
  • Борисављевић 7
  • Борисављевића 2
  • Борислав 1
  • борити 1
  • борице 1
  • Бором 1
  • Бору 1
  • борци 1
  • Босиљак 1
  • босиљак 4
  • босиљка 2
  • босјак 1
  • Босне 2
  • Босни 3
  • Босном 2
  • Босну 1
  • бостон 1
  • бохем 1
  • бохема 1
  • бохемом 1
  • бохемским 1
  • боца 1
  • боце 1
  • боцу 2
  • бр 1
  • брави 1
  • Бравост 1
  • бравуром 1
  • браде 2
  • бради 1
  • брадом 2
  • браду 5
  • брајко 4
  • Брак 1
  • брак 3
  • брака 4
  • бракоразводну 1
  • браку 4
  • брале 2
  • бране 1
  • бранењу 1
  • бранећи 1
  • брани 3
  • бранила 1
  • бранилац 1
  • бранио 2
  • браниоца 1
  • БРАНИСЛАВ 1
  • бранити 1
  • Бранко 1
  • Бранковиће 1
  • Бранкову 1
  • брањаше 1
  • брање 1
  • брат 36
  • Брат 6
  • брата 42
  • Братац 1
  • брате 25
  • Брате 3
  • братије 1
  • братимили 1
  • братимљење 1
  • братко 1
  • братов 3
  • братовљев 1
  • братовљева 1
  • братовљево 1
  • братову 1
  • братом 13
  • братска 3
  • братске 1
  • братски 7
  • братским 1
  • братских 1
  • братско 1
  • братскога 1
  • братској 1
  • братском 1
  • братску 2
  • братства 2
  • братствима 1
  • брату 21
  • Браћа 1
  • браћа 15
  • браће 34
  • Браћи 1
  • браћи 22
  • Браћо 18
  • браћо 32
  • браћом 7
  • браћу 16
  • брачне 1
  • брачни 4
  • брачног 2
  • брачнога 1
  • брачном 2
  • брашна 4
  • брбљави 1
  • Брда 1
  • брда 5
  • брдима 1
  • Брдице 6
  • Брдици 2
  • Брдицом 2
  • брдо 2
  • брдске 1
  • брдских 1
  • брду 1
  • бре 13
  • Бре 4
  • брег 3
  • брега 1
  • Брегови 1
  • брегови 3
  • бреговима 2
  • брегу 3
  • брежуљака 1
  • брежуљком 1
  • брежуљку 1
  • брежуљци 1
  • Брестова 1
  • брже 6
  • бржи 1
  • брз 1
  • Брза 1
  • брза 3
  • брзи 5
  • брзим 9
  • брзини 1
  • брзином 7
  • Брзо 6
  • брзо 63
  • брзог 1
  • брзога 1
  • Брзојав 1
  • брзојав 13
  • брзојава 4
  • брзојавна 1
  • брзојавне 3
  • брзојавни 1
  • брзојавно 3
  • Брзојавом 1
  • брзојаву 1
  • брзом 2
  • брзометка 1
  • брзометком 1
  • брзометку 2
  • брзометних 1
  • брзу 5
  • Брига 1
  • брига 9
  • бригадир 1
  • бригадира 1
  • бриге 30
  • бригом 2
  • бригу 9
  • Бриде 1
  • брижљива 1
  • брижљиво 5
  • брижљивој 1
  • брижљивом 1
  • брижљивошћу 1
  • брижна 1
  • брижне 1
  • брижно 1
  • бризи 1
  • брилијанта 1
  • Брине 1
  • брине 6
  • брини 7
  • брините 3
  • бринула 1
  • бринути 2
  • бринући 1
  • брисала 2
  • брисали 1
  • брисао 1
  • брисати 1
  • брише 3
  • бришући 1
  • бркове 1
  • брковима 1
  • брод 2
  • брода 1
  • бродова 2
  • бродови 3
  • бродовима 3
  • броду 1
  • Број 1
  • број 18
  • бројала 1
  • бројем 1
  • броју 1
  • брујало 1
  • брујаху 1
  • Брука 1
  • брука 2
  • бруке 1
  • брчића 1
  • бубати 1
  • бубњеви 1
  • Бугара 4
  • Бугаре 1
  • Бугари 23
  • Бугарима 17
  • Бугарин 2
  • бугарофил 1
  • бугарофилом 1
  • бугарска 2
  • Бугарска 6
  • Бугарске 13
  • бугарске 5
  • Бугарски 1
  • бугарски 15
  • бугарским 3
  • бугарских 4
  • бугарског 4
  • Бугарској 7
  • Бугарском 2
  • бугарском 5
  • Бугарску 2
  • будала 2
  • будаластом 1
  • будалаштине 2
  • будале 1
  • будало 2
  • буде 86
  • будем 13
  • будемо 3
  • будет 1
  • будете 6
  • будеш 3
  • Буди 16
  • буди 5
  • будила 1
  • будилника 2
  • будине 1
  • будите 4
  • Будите 4
  • будна 3
  • будне 1
  • будним 2
  • буду 11
  • будућа 2
  • будућег 1
  • будући 2
  • будућност 8
  • Будућности 2
  • будућности 5
  • будућношћу 1
  • будућој 2
  • буђелар 1
  • Бузарскима 1
  • бујан 1
  • бујица 2
  • бујицом 1
  • Бујна 1
  • бујна 3
  • бујне 2
  • бујни 1
  • бујнија 1
  • бујној 1
  • бујности 1
  • бујну 1
  • буквом 2
  • буке 1
  • букет 1
  • букнуо 1
  • букови 3
  • буктило 1
  • буктиња 1
  • Булаира 1
  • буле 1
  • Булевара 1
  • Булевару 1
  • буне 2
  • Бунило 1
  • бунило 3
  • бунилу 5
  • бунити 1
  • Бунтовничка 1
  • бунцам 1
  • бунцаш 1
  • бура 2
  • бурад 1
  • Бургу 1
  • бурдељима 1
  • буре 3
  • Бурма 1
  • бурмама 1
  • бурме 4
  • бурму 2
  • бурне 4
  • бурније 1
  • бурним 2
  • бурних 2
  • бурно 5
  • бурној 1
  • бурном 4
  • бусије 4
  • бусију 3
  • бутурницу 1
  • бућнуло 1
  • в 1
  • В 2
  • ва 1
  • вагон 5
  • вагона 2
  • вагони 1
  • вадећи 1
  • вадио 1
  • важан 14
  • важила 1
  • важити 1
  • важна 4
  • важније 3
  • важнији 2
  • важним 3
  • важних 2
  • важно 5
  • важног 3
  • важној 6
  • важном 1
  • важност 3
  • важности 2
  • важну 1
  • вазда 11
  • ваздан 1
  • ваздух 15
  • Ваздух 2
  • ваздуха 8
  • ваздухом 1
  • ваздуху 4
  • вазни 1
  • Вајар 1
  • вајару 2
  • вајат 1
  • вајату 1
  • вајде 1
  • вајду 1
  • вајкаше 1
  • вала 4
  • валда 2
  • вали 4
  • валима 1
  • Ваља 1
  • ваља 16
  • ваљају 2
  • Ваљало 1
  • ваљало 4
  • Ваљан 1
  • ваљан 3
  • ваљана 4
  • ваљаности 1
  • ваљати 2
  • ваљаху 1
  • Ваљда 20
  • ваљда 28
  • Ваљева 1
  • Ваљевац 1
  • Ваљевка 1
  • Ваљево 1
  • вам 120
  • Вам 23
  • Вама 2
  • вама 29
  • вами 6
  • Вами 8
  • ван 4
  • вандрокаши 1
  • ванредно 9
  • ванредну 1
  • вапај 3
  • вапијућега 1
  • вара 5
  • Варадин 1
  • Варадином 1
  • варала 1
  • варам 7
  • Варате 1
  • Вараш 1
  • вараш 2
  • варваре 1
  • варварски 1
  • вардарске 2
  • вардарско 1
  • вардарску 1
  • варљива 1
  • Варош 1
  • варош 14
  • вароши 14
  • Вароши 5
  • варошима 2
  • варошки 1
  • варошким 1
  • варошких 1
  • варошког 1
  • варошку 2
  • варци 1
  • вас 133
  • Вас 41
  • васељену 2
  • Василија 1
  • Василије 1
  • Васине 1
  • Васином 1
  • васколиког 1
  • васколикога 1
  • васколиком 1
  • васпитава 1
  • васпитавала 3
  • васпитани 1
  • васпитање 2
  • васцела 1
  • васцелом 1
  • васцелому 1
  • Васцео 1
  • васцео 2
  • ватра 20
  • ватре 14
  • ватрена 2
  • ватрени 2
  • ватрених 1
  • ватрено 3
  • ватреног 1
  • ватрену 1
  • ватри 7
  • ватром 8
  • ватромет 1
  • ватру 13
  • Ватруштина 1
  • ватруштини 1
  • ваш 12
  • Ваш 7
  • Ваша 2
  • ваша 8
  • вашара 2
  • вашару 2
  • ваше 18
  • Ваше 3
  • вашег 7
  • вашем 4
  • Вашем 4
  • ваши 2
  • Вашим 2
  • вашим 8
  • Ваших 2
  • ваших 4
  • Вашој 2
  • вашој 5
  • вашом 4
  • вашу 16
  • Вашу 4
  • ве 1
  • веверица 1
  • вегетирање 1
  • ведар 2
  • ведра 4
  • ведри 1
  • ведрија 2
  • ведрим 1
  • ведрина 1
  • ведрину 1
  • ведрог 1
  • вежбање 1
  • вежбе 1
  • вежбу 1
  • вез 6
  • везала 1
  • Везала 1
  • везали 2
  • везан 2
  • везана 2
  • везане 2
  • везани 1
  • везати 1
  • вездје 1
  • везе 5
  • везем 1
  • везену 1
  • вези 5
  • везла 3
  • везле 2
  • везу 5
  • везује 3
  • вејавица 1
  • век 5
  • века 3
  • векова 15
  • векове 2
  • вековима 4
  • вековна 1
  • вековним 1
  • вековно 1
  • вековног 4
  • вековну 1
  • веку 6
  • веле 9
  • Велепоседник 2
  • велепоседник 5
  • велепоседника 3
  • велепоседнику 1
  • Велес 4
  • Велеса 4
  • велесила 3
  • велесиле 7
  • велећи 1
  • велешког 1
  • вели 31
  • Вели 4
  • велик 2
  • Велика 1
  • велика 32
  • Велике 3
  • велике 38
  • Велики 2
  • велики 30
  • великим 20
  • великих 23
  • велико 16
  • Великог 1
  • великог 10
  • великога 3
  • великодушност 1
  • великој 16
  • Великом 1
  • великом 13
  • великоме 2
  • Велику 1
  • велику 20
  • Велим 1
  • велим 7
  • велите 1
  • велича 1
  • величанствен 1
  • Величанствен 2
  • Величанствена 1
  • величанствена 2
  • величанствене 1
  • величанствено 2
  • величанственој 1
  • величанствену 1
  • Величанство 1
  • величина 1
  • величини 2
  • величином 3
  • Велиш 1
  • велиш 2
  • велможа 1
  • Вељка 1
  • Вељко 14
  • Вељковић 5
  • Вељковића 3
  • Вељком 1
  • Вељку 1
  • Вељој 6
  • Вељом 1
  • вељу 1
  • Венац 1
  • венац 4
  • вене 1
  • вента 1
  • венуо 1
  • венца 1
  • Венца 1
  • венцем 3
  • венцима 1
  • венцу 1
  • Венцу 1
  • венча 2
  • венчају 2
  • венчала 1
  • венчали 2
  • венчаној 1
  • венчања 8
  • венчање 1
  • венчати 3
  • венчаше 1
  • вео 2
  • веома 23
  • Веома 3
  • вера 8
  • веран 2
  • вере 7
  • вереник 14
  • вереника 14
  • вереником 2
  • веренику 2
  • вереница 3
  • веренице 1
  • вереници 2
  • вереницима 1
  • вереницом 2
  • вереницу 1
  • верења 3
  • верење 3
  • верига 1
  • веридбу 1
  • Верила 1
  • верио 1
  • верити 1
  • верна 1
  • верне 1
  • верни 4
  • верним 1
  • верно 8
  • верном 1
  • верност 1
  • верну 1
  • веровала 4
  • веровали 1
  • веровало 1
  • веровању 2
  • веровао 8
  • веровати 3
  • вероватно 6
  • вероватношћу 1
  • вероваху 1
  • вероваше 2
  • вероломни 1
  • вероломник 1
  • верско 1
  • вертикалном 1
  • веру 6
  • веруј 1
  • верује 6
  • верујем 11
  • Верујем 5
  • верујемо 1
  • верујеш 4
  • Верујте 3
  • верујте 4
  • верују 1
  • верујући 2
  • Весела 2
  • весела 7
  • веселе 4
  • весели 8
  • веселије 2
  • веселији 2
  • веселијим 2
  • веселију 2
  • веселим 1
  • веселимо 1
  • веселисја 1
  • веселих 1
  • весело 22
  • веселом 2
  • веселост 1
  • веселу 3
  • весеља 5
  • весеље 15
  • Весеље 2
  • Весељу 1
  • весељу 3
  • весео 7
  • весник 1
  • весниче 1
  • Вест 1
  • вест 27
  • вести 19
  • вестима 1
  • ветар 7
  • ветром 1
  • ветруштина 1
  • Већ 36
  • већ 443
  • већа 8
  • већало 1
  • веће 7
  • већег 2
  • већем 1
  • већи 7
  • већим 1
  • Већина 3
  • већина 5
  • већини 1
  • већином 4
  • већих 2
  • већма 1
  • већу 5
  • Вече 2
  • вече 78
  • Вечера 1
  • вечера 11
  • Вечерај 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 19
  • Вечерас 4
  • вечерати 1
  • вечерашњи 2
  • вечерашњим 3
  • вечерашњу 1
  • вечере 10
  • Вечерес 1
  • вечери 18
  • вечерицу 1
  • вечерње 7
  • вечерњи 3
  • вечерњим 1
  • вечером 8
  • вечеру 15
  • вечита 4
  • вечитим 1
  • вечито 2
  • вечне 2
  • вечно 1
  • вечнога 1
  • вечној 1
  • вечну 1
  • веџба 1
  • веџбаоницу 1
  • веџбу 1
  • веша 1
  • вешт 1
  • вештака 6
  • вештаци 2
  • Вештаци 2
  • вештијег 1
  • вештина 1
  • вештине 1
  • вештини 1
  • вештином 1
  • вештину 1
  • вешто 4
  • вештог 1
  • ви 118
  • Ви 46
  • вибрирају 1
  • вид 1
  • вида 2
  • виде 21
  • видевши 3
  • Видевши 4
  • видела 17
  • Видела 3
  • видели 5
  • Видело 2
  • видело 3
  • Видео 1
  • видео 29
  • видесмо 1
  • видети 24
  • видеће 1
  • видећи 32
  • Видећи 6
  • видеше 10
  • види 39
  • Види 5
  • видик 1
  • Видила 1
  • видила 6
  • видили 5
  • видило 1
  • Видило 1
  • видим 35
  • Видим 7
  • видимо 6
  • видио 22
  • Видио 6
  • видит 1
  • видите 4
  • Видите 4
  • видити 9
  • видиће 1
  • видих 1
  • видиш 22
  • Видиш 6
  • видни 1
  • видно 3
  • Видов 5
  • Видовдан 1
  • видра 1
  • видре 1
  • виду 2
  • виђала 1
  • виђао 1
  • виђен 2
  • виђења 1
  • вижљаста 1
  • вије 3
  • вијек 1
  • вијо 2
  • вију 1
  • вика 1
  • викала 1
  • викало 1
  • викао 2
  • викате 1
  • викати 2
  • викаше 2
  • вике 1
  • викну 8
  • вику 1
  • вила 2
  • виле 1
  • вили 2
  • вина 9
  • винеш 1
  • вино 8
  • виноград 1
  • винограде 1
  • виногради 1
  • Винуча 3
  • вири 2
  • Вирса 1
  • Вирсу 1
  • Вис 1
  • вис 4
  • Виса 1
  • висила 3
  • висило 1
  • висини 5
  • висио 1
  • висове 1
  • висовима 5
  • Висок 1
  • висок 5
  • високе 1
  • високи 4
  • Високо 1
  • високо 8
  • високог 3
  • високом 2
  • високу 3
  • витез 1
  • витезова 2
  • витезове 1
  • витезови 1
  • витешка 1
  • Витешки 1
  • витешки 7
  • витешких 1
  • витешког 4
  • витешкога 1
  • витешком 1
  • витештво 1
  • вити 1
  • витизова 1
  • витка 2
  • витког 2
  • вихор 1
  • вице 1
  • вицеве 1
  • вицевима 1
  • виче 1
  • вичеш 1
  • више 256
  • Више 4
  • виши 1
  • виших 1
  • Вишње 1
  • Вишњице 1
  • вишој 1
  • вјерују 1
  • Вјерују 1
  • Вјечнаја 1
  • Влага 1
  • влаге 1
  • влагом 1
  • Влада 13
  • влада 27
  • Владавина 1
  • владавине 2
  • владавином 1
  • владајте 1
  • владају 2
  • владала 5
  • владам 1
  • владама 1
  • владања 2
  • владању 1
  • владао 1
  • владар 3
  • владара 1
  • владаром 1
  • владарске 1
  • владати 3
  • владе 30
  • Влади 1
  • влади 16
  • Владимир 1
  • Владимира 1
  • владину 2
  • владом 2
  • Владу 1
  • владу 13
  • влажан 1
  • влажила 1
  • влажише 1
  • влажна 1
  • влажне 4
  • влажно 1
  • влажној 1
  • влажну 2
  • Влајково 1
  • Влајком 1
  • влаковођа 1
  • Влаковођа 2
  • влакође 1
  • власник 1
  • власност 1
  • власт 5
  • власти 14
  • властима 1
  • вод 3
  • Вода 1
  • вода 5
  • воде 25
  • Воде 5
  • Води 1
  • води 15
  • водила 3
  • водили 3
  • водило 1
  • Водимо 1
  • водио 6
  • водите 2
  • водити 2
  • водице 1
  • водицу 1
  • водиш 1
  • водник 1
  • водника 2
  • водовод 1
  • водом 5
  • воду 8
  • вођа 1
  • вођеном 1
  • вођење 1
  • вођу 1
  • вожње 2
  • воз 34
  • Воз 4
  • воза 16
  • вози 8
  • возиле 1
  • возио 2
  • Вознесенске 1
  • возови 1
  • возом 15
  • возу 1
  • Воја 35
  • војвода 11
  • Војвода 2
  • војводе 3
  • војводина 1
  • Војводине 2
  • Војводини 2
  • војводиној 1
  • војводом 1
  • Војвођанка 1
  • Војвођанке 1
  • Воје 1
  • војевали 2
  • војевао 1
  • Воји 1
  • Војина 2
  • Војиним 1
  • Војино 1
  • Војином 2
  • Војна 1
  • војна 4
  • војне 7
  • Војне 7
  • војни 5
  • Војник 1
  • војник 15
  • војника 35
  • војнике 10
  • војнику 5
  • војним 1
  • војних 2
  • Војници 11
  • војници 32
  • војницима 9
  • војничка 4
  • војничке 1
  • војнички 7
  • војничким 2
  • војничких 1
  • војничког 1
  • војничкога 2
  • војничкој 2
  • војничком 1
  • војничкоме 1
  • војничку 5
  • Војништво 1
  • војно 1
  • војног 1
  • војној 2
  • војном 4
  • војну 2
  • Војо 2
  • Војом 4
  • војсака 1
  • Војска 4
  • војска 73
  • војскама 1
  • војске 68
  • војсковођа 1
  • војском 4
  • Војску 2
  • војску 22
  • војсци 16
  • Воју 6
  • војује 3
  • војујеш 1
  • Воле 1
  • воле 6
  • Волела 1
  • волела 32
  • волеле 1
  • Волели 1
  • волели 2
  • волело 1
  • волем 2
  • волео 28
  • Волео 4
  • волети 4
  • волећи 1
  • Воли 1
  • воли 34
  • Волијем 1
  • Волила 1
  • волим 19
  • Волим 3
  • волимо 1
  • Волио 1
  • волио 6
  • Волите 1
  • волите 2
  • волиш 6
  • волу 1
  • воља 12
  • вољан 1
  • воље 9
  • вољи 11
  • вољна 1
  • Вољно 1
  • вољом 2
  • вољу 9
  • восак 4
  • воска 1
  • воћњак 2
  • воћњака 1
  • воћњаке 1
  • воштаница 3
  • воштаницама 1
  • враг 2
  • Врага 2
  • врага 3
  • врагу 3
  • врана 4
  • врани 1
  • Враниште 1
  • врану 1
  • вранце 1
  • врањанско 1
  • Врање 1
  • Врањи 1
  • врањској 1
  • Врању 3
  • врат 6
  • Врата 2
  • врата 74
  • вратар 2
  • врате 3
  • Врати 1
  • врати 34
  • вративши 1
  • вратила 12
  • вратиле 1
  • Вратили 1
  • вратили 3
  • вратило 1
  • Вратим 1
  • вратим 8
  • вратима 13
  • Вратио 2
  • вратио 24
  • вратите 1
  • вратити 13
  • вратиш 1
  • Вратише 1
  • вратише 2
  • вратоломни 1
  • вратоломних 1
  • врату 2
  • Враћа 1
  • враћа 9
  • враћају 1
  • враћала 8
  • враћам 3
  • враћамо 1
  • враћао 1
  • враћати 2
  • враћаху 2
  • враћаше 1
  • врача 1
  • врачала 1
  • врачам 2
  • Врачар 1
  • Врачара 1
  • врачаре 2
  • врачарског 1
  • врачаш 2
  • врачбине 1
  • врашко 1
  • врбе 1
  • врви 1
  • врвило 1
  • врвио 1
  • Врдничке 1
  • вребали 1
  • врева 1
  • Врева 1
  • вреве 1
  • вреви 2
  • вреву 3
  • вредан 3
  • вреде 1
  • вреди 4
  • вредило 2
  • вредим 1
  • вредна 4
  • вредне 2
  • вредни 2
  • вредних 1
  • вредно 5
  • вредног 1
  • вредност 4
  • вредности 3
  • вредну 1
  • вредрим 1
  • вређај 1
  • вређају 1
  • вређала 1
  • вређати 2
  • врела 2
  • вреле 3
  • врели 1
  • врелим 3
  • врелом 1
  • врелу 1
  • време 183
  • Време 6
  • времена 81
  • Временом 1
  • временом 8
  • времену 14
  • врење 4
  • врењу 3
  • врео 5
  • врзино 1
  • врзле 2
  • врзмати 1
  • ври 7
  • Вријеме 1
  • врила 2
  • врило 3
  • вриску 1
  • вриште 1
  • врла 1
  • врлети 1
  • врлетима 3
  • врлина 3
  • врлине 2
  • врлини 1
  • Врло 15
  • врло 165
  • врлог 1
  • врљику 1
  • врпољио 1
  • врсна 2
  • врсне 1
  • врсни 1
  • врснији 1
  • врсних 1
  • врста 2
  • врсте 1
  • врсти 1
  • врстом 1
  • Врт 1
  • врт 4
  • вртећи 1
  • врти 1
  • вртио 1
  • вртити 1
  • Вртогоша 1
  • врту 4
  • врућ 1
  • врућа 1
  • Врућина 1
  • врућини 1
  • врућица 2
  • врућице 1
  • врућици 1
  • Врх 1
  • врх 5
  • врхова 1
  • Врхови 1
  • врхови 2
  • врховна 1
  • врховне 5
  • врховни 1
  • врхом 2
  • Врху 1
  • врху 2
  • врхунца 3
  • врхунцу 1
  • врцка 1
  • врцкаш 1
  • врше 3
  • вршећи 1
  • врши 6
  • вршила 2
  • вршиле 1
  • вршило 1
  • вршим 1
  • вршио 1
  • вршите 1
  • вршити 2
  • вршњак 1
  • вси 1
  • всује 1
  • Вујић 3
  • Вујића 3
  • Вукасовић 2
  • вукла 1
  • вукло 2
  • Вукових 1
  • Вукосава 1
  • Вукотић 2
  • Вукотића 3
  • Вукотићевом 1
  • вуку 1
  • вулкан 3
  • вуњара 1
  • вуцибатино 1
  • вуче 3
  • вучедолских 1
  • вучен 1
  • Вучјег 1
  • г 2
  • га 684
  • гаврана 1
  • гавране 1
  • гаврани 1
  • Гавриловић 1
  • Гавриловића 1
  • Гавриловићу 1
  • Гавро 1
  • гада 1
  • гадна 1
  • гадни 1
  • гаду 1
  • гађају 1
  • гађали 1
  • гађано 1
  • гађањем 1
  • гађати 1
  • газда 1
  • газдарице 1
  • Газдарице 1
  • газдачког 1
  • газдачку 1
  • газдинство 1
  • газе 1
  • газила 1
  • газим 1
  • газити 1
  • газиш 1
  • гаји 2
  • гајили 1
  • гајио 1
  • галаме 3
  • галами 1
  • галамом 1
  • галантан 1
  • галантни 1
  • галебови 2
  • Галерија 1
  • галерији 1
  • гамижу 1
  • гамизаху 1
  • гануо 1
  • ганут 2
  • ганута 3
  • гарантује 1
  • гаранцију 2
  • гарде 4
  • гарнизон 1
  • Гарова 1
  • Гарову 1
  • гаси 1
  • гвожђа 1
  • гвоздена 1
  • гвозденог 1
  • гвозденом 1
  • где 209
  • Где 21
  • гдје 1
  • генерал 1
  • Генерал 4
  • генерала 12
  • генералима 1
  • генералу 1
  • генералштаб 1
  • генералштаба 1
  • генералштабни 1
  • Генералштабни 1
  • генерације 1
  • генерацију 1
  • географског 1
  • гестом 1
  • гимназијалац 2
  • гимназијалци 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназијски 1
  • Гимназијски 1
  • гимназисте 1
  • гине 3
  • Гинића 2
  • гинуо 1
  • гл 1
  • ГЛАВА 122
  • глава 22
  • Глава 3
  • главама 5
  • главе 32
  • глави 13
  • Глави 6
  • главица 1
  • главице 1
  • главицу 1
  • главна 10
  • Главна 2
  • Главне 1
  • главне 6
  • Главни 1
  • главни 16
  • главније 2
  • главним 2
  • главних 3
  • Главно 10
  • главно 5
  • главног 4
  • главнога 3
  • Главној 1
  • главној 2
  • главнокомандујућег 1
  • главнокомандујућем 1
  • главнокомандујући 3
  • главном 5
  • главноме 1
  • Главну 3
  • главну 6
  • главобоља 1
  • Главом 1
  • главом 33
  • Главу 1
  • главу 63
  • глад 3
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • глади 8
  • гладила 2
  • гладио 2
  • гладити 1
  • гладна 1
  • гладне 1
  • гладни 1
  • гладних 1
  • гладно 1
  • гладног 1
  • глађу 3
  • глај 1
  • Глас 2
  • глас 67
  • гласа 7
  • гласак 1
  • гласан 1
  • гласање 1
  • гласе 6
  • гласи 9
  • гласили 1
  • гласило 1
  • Гласио 1
  • гласио 4
  • гласити 1
  • гласни 1
  • гласник 1
  • гласним 1
  • гласно 19
  • гласова 6
  • гласове 5
  • гласови 7
  • гласовима 1
  • гласовир 1
  • гласовитих 1
  • гласом 29
  • гласу 6
  • гле 7
  • Гле 8
  • Гледа 2
  • гледа 8
  • Гледај 2
  • гледај 5
  • Гледајте 1
  • гледајте 4
  • гледају 3
  • гледајући 15
  • гледала 17
  • Гледала 2
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледалиште 1
  • гледалишту 1
  • гледам 7
  • гледамо 3
  • гледао 23
  • Гледао 4
  • гледаоци 1
  • гледаоцима 1
  • гледаоцу 1
  • гледате 2
  • гледати 10
  • Гледаћемо 1
  • гледаху 3
  • гледаше 4
  • гледе 2
  • гледи 4
  • гледиште 4
  • гледишту 1
  • глине 2
  • глини 1
  • глођу 1
  • гложења 1
  • гломазни 1
  • глумац 2
  • глумице 1
  • глумце 2
  • Глумци 1
  • глумци 5
  • глуп 1
  • глупака 4
  • глупаци 1
  • глупо 2
  • гнева 1
  • гневно 1
  • гневу 1
  • гнезданцу 1
  • гнезду 2
  • гнусне 1
  • гнуша 1
  • Гњаватор 17
  • Гњаватора 1
  • Гњаваторе 5
  • гњавиш 1
  • гњевом 2
  • гњездо 3
  • гњечити 1
  • Говор 3
  • говор 8
  • говора 7
  • говораху 3
  • говораше 6
  • Говоре 2
  • говоре 7
  • Говорећи 1
  • говорећи 4
  • говори 38
  • Говори 8
  • Говорила 1
  • говорила 9
  • говориле 1
  • говорили 2
  • говорило 10
  • говорим 6
  • говоримо 1
  • Говорио 1
  • говорио 23
  • говорите 1
  • Говорите 1
  • говорити 16
  • Говориш 1
  • говориш 6
  • говорка 3
  • говоркало 1
  • говорљиву 1
  • говорника 1
  • говором 1
  • говору 9
  • ГОД 1
  • год 42
  • годи 5
  • годила 2
  • годиле 1
  • Годило 1
  • годило 2
  • година 19
  • Годинама 1
  • годинама 9
  • године 26
  • години 2
  • годину 4
  • годити 1
  • годишњица 1
  • Гозба 1
  • гозбе 1
  • гола 1
  • голе 2
  • голем 1
  • голема 4
  • големим 3
  • големо 2
  • голему 1
  • голи 2
  • голим 2
  • голо 1
  • голобрадо 1
  • гологлав 1
  • гологлаве 1
  • голом 5
  • голоруких 1
  • Голотиња 1
  • голу 1
  • голубије 1
  • гомила 1
  • гомилама 1
  • гомиле 2
  • гомили 3
  • гомилице 1
  • гомилицу 1
  • гомилу 3
  • Гомора 1
  • Гомори 3
  • Гомору 3
  • гоне 2
  • гонећи 3
  • гони 3
  • гонила 2
  • гонили 1
  • гонимо 1
  • гонио 2
  • гониоца 1
  • гонити 3
  • гоњене 1
  • гоњени 1
  • Гора 16
  • гора 6
  • горда 1
  • горди 2
  • Гордијев 2
  • гордим 1
  • гордо 4
  • гордога 2
  • горе 19
  • Горе 23
  • горег 1
  • горела 2
  • горео 1
  • Гори 17
  • гори 8
  • горим 1
  • горио 2
  • Горка 1
  • горке 2
  • горких 2
  • горко 18
  • Горков 3
  • горку 1
  • горња 1
  • Горњег 1
  • горњега 1
  • горњем 1
  • горо 3
  • гором 1
  • горостасне 1
  • горостасни 1
  • горостасном 1
  • горска 1
  • горске 2
  • гору 2
  • Гору 5
  • горчило 1
  • горчину 1
  • госе 1
  • госпо 1
  • Господ 1
  • господа 11
  • господар 13
  • Господар 5
  • Господара 1
  • господара 3
  • господарем 1
  • господари 3
  • господарити 1
  • господе 4
  • господи 2
  • господин 34
  • Господин 8
  • господина 20
  • Господине 15
  • господине 59
  • Господину 2
  • господину 7
  • господо 11
  • Господо 4
  • господске 1
  • господским 1
  • господство 1
  • господству 1
  • господу 2
  • госпођа 50
  • Госпођа 9
  • госпођама 1
  • Госпође 2
  • госпође 30
  • госпођи 17
  • госпођиној 1
  • госпођину 1
  • госпођица 9
  • госпођице 15
  • Госпођице 6
  • госпођици 1
  • госпођицом 1
  • Госпођицу 1
  • госпођицу 3
  • госпођо 40
  • Госпођо 8
  • госпођом 3
  • госпођу 8
  • госпоству 1
  • госте 7
  • Гости 2
  • гости 5
  • гостију 3
  • гостинску 1
  • гостионицама 1
  • гостионици 2
  • гостионицу 1
  • гостољубивост 1
  • гостопримство 1
  • государ 1
  • готов 13
  • Готов 4
  • Готова 1
  • готова 9
  • Готове 1
  • готови 2
  • Готово 4
  • готово 60
  • готовом 2
  • готовоме 1
  • готовост 1
  • готовс 1
  • готову 1
  • гошћа 3
  • гошће 3
  • гошћи 2
  • град 16
  • града 11
  • градећи 1
  • градиће 1
  • градова 3
  • градове 3
  • градови 3
  • градовима 2
  • градом 2
  • градским 1
  • граду 5
  • грађана 4
  • грађане 3
  • грађани 7
  • грађанима 1
  • грађанин 1
  • грађанска 1
  • грађанске 3
  • грађанских 1
  • грађанства 3
  • грађанство 4
  • грађи 1
  • граја 1
  • гракнуше 1
  • грана 2
  • граната 3
  • гранатама 1
  • гранате 6
  • Гранд 2
  • граница 3
  • границама 2
  • границе 6
  • граници 6
  • границом 3
  • границу 9
  • граничар 1
  • Граничара 1
  • граничну 2
  • гранчица 1
  • гранчице 1
  • гранчицу 2
  • грање 2
  • Граховца 1
  • грбу 1
  • грдан 1
  • грдна 1
  • Грдне 1
  • грдне 3
  • Грдно 1
  • грдно 3
  • грдњи 1
  • грђе 2
  • Греја 1
  • грех 4
  • греха 1
  • грехе 3
  • грехова 2
  • грехота 1
  • Грехота 1
  • греху 1
  • греши 2
  • грешим 1
  • грешите 2
  • грешку 2
  • грешник 2
  • грижа 1
  • гризла 1
  • гријати 1
  • Гркљан 1
  • грла 17
  • грли 7
  • грлила 1
  • грлиле 1
  • грлило 1
  • грлићима 1
  • грло 4
  • грлу 6
  • грљења 1
  • грљење 2
  • грљењу 2
  • грменом 1
  • грмљава 1
  • грмљавина 1
  • грмљавине 2
  • грмљавини 1
  • грмљавином 1
  • грмну 3
  • гроб 14
  • гроба 11
  • гробља 3
  • гробље 3
  • гробљу 2
  • гробна 2
  • гробници 1
  • гробови 1
  • гробу 9
  • грожђе 3
  • грожђу 2
  • грозним 1
  • грозница 4
  • грозници 2
  • грозницу 1
  • грозничава 2
  • грозничавим 1
  • грозничаво 2
  • грозничавом 2
  • грозно 2
  • Грозно 2
  • грозота 1
  • гром 4
  • Громки 3
  • громких 1
  • громко 2
  • громобрана 1
  • громова 1
  • громовит 1
  • громогласно 3
  • гроф 2
  • грофа 1
  • груб 1
  • грубе 1
  • грувањем 1
  • грувати 1
  • груда 2
  • грудви 1
  • грудву 1
  • Груди 1
  • груди 48
  • грудима 6
  • грудица 1
  • грудни 1
  • грудног 1
  • грунуше 5
  • Група 1
  • група 3
  • групама 1
  • групи 1
  • групише 1
  • групишемо 1
  • групу 1
  • грцајући 1
  • грцала 1
  • грцање 1
  • грцати 1
  • грцаше 1
  • Грци 3
  • Грцима 2
  • грчевито 4
  • грчећи 1
  • грчка 1
  • грчке 1
  • Грчке 1
  • грчки 2
  • грчким 3
  • грчких 1
  • Грчкој 1
  • губе 1
  • губер 1
  • губи 3
  • губила 3
  • губилишту 1
  • губио 1
  • губитак 1
  • губитка 1
  • губитке 1
  • губитцима 1
  • губицима 2
  • гудању 1
  • гуде 2
  • гудити 1
  • гудуре 1
  • гужвање 1
  • гужвању 1
  • гужву 1
  • гумна 1
  • Гумна 2
  • Гумно 1
  • гунђајући 1
  • гурабију 1
  • гурам 1
  • гурао 1
  • гурати 1
  • гуркања 1
  • гуркање 1
  • гурне 3
  • гурнувши 1
  • гурнула 1
  • гурнух 1
  • гурнуше 1
  • гусала 1
  • Гусиње 1
  • гуслама 1
  • гуслар 2
  • гуслара 1
  • гусле 2
  • густа 1
  • Густа 1
  • густих 1
  • густо 1
  • густој 2
  • густу 2
  • гута 1
  • гутајући 1
  • гутала 1
  • гутати 1
  • гушање 2
  • гуши 1
  • гушила 2
  • гушио 1
  • гушити 2
  • гуштерови 1
  • д 1
  • Да 183
  • да 4267
  • Дабогме 3
  • дабогме 5
  • давала 7
  • Давалагири 1
  • давало 1
  • давао 5
  • давати 2
  • даваху 2
  • даваше 3
  • дављеницима 1
  • давнашња 1
  • Давнашња 1
  • Давно 1
  • давно 18
  • давши 1
  • Даг 2
  • Дагу 2
  • даде 23
  • дадеш 1
  • дадим 1
  • дадосмо 3
  • дадосте 1
  • дадох 2
  • дадоше 7
  • даду 4
  • Дај 4
  • дај 7
  • даје 15
  • дајем 7
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • дајте 2
  • Дајте 3
  • дају 2
  • дајући 5
  • Дакако 1
  • дакако 4
  • Дакле 21
  • дакле 32
  • дала 20
  • дале 1
  • далека 2
  • Далеко 2
  • далеко 38
  • далеког 1
  • дали 11
  • Далматинац 2
  • Далмацији 1
  • Далмацију 1
  • дало 7
  • Даље 4
  • даље 71
  • даљега 1
  • даљем 1
  • даљи 6
  • даљим 1
  • даљине 3
  • даљини 4
  • даљину 2
  • даљих 1
  • даљни 1
  • дам 5
  • дама 2
  • дамама 1
  • даме 3
  • дами 2
  • дамо 1
  • даму 2
  • дан 129
  • Дан 8
  • дана 204
  • Данас 10
  • данас 105
  • данашња 1
  • данашње 1
  • данашњег 7
  • данашњем 5
  • данашњи 2
  • данашњим 2
  • данашњих 1
  • данашњу 2
  • дане 5
  • Данев 1
  • Данева 1
  • Даневљеве 1
  • Даневљево 2
  • дани 1
  • Данило 2
  • Данилом 1
  • данима 2
  • Даница 4
  • Данице 1
  • Даницу 1
  • даном 4
  • даномице 1
  • дану 1
  • Дану 1
  • данути 1
  • дању 5
  • Дао 2
  • дао 22
  • дар 1
  • Дара 9
  • Дарданела 1
  • Дарданеле 1
  • Дарданелима 2
  • дарде 1
  • дармару 1
  • даровао 1
  • дарове 2
  • дарови 2
  • даровит 3
  • дасака 1
  • даси 1
  • дасци 1
  • дат 2
  • дате 1
  • дати 31
  • дато 1
  • даће 2
  • Даће 3
  • даћемо 1
  • даћи 1
  • дах 3
  • даха 1
  • дахнуше 1
  • дахом 2
  • дашчице 1
  • Два 3
  • два 95
  • двадесет 11
  • ДВАДЕСЕТ 9
  • ДВАДЕСЕТА 1
  • двадесетак 2
  • двадесети 1
  • двадесетог 1
  • двадесетом 2
  • дванаест 6
  • ДВАНАЕСТА 1
  • Дванаести 1
  • дванајест 2
  • ДВАНАЈЕСТА 1
  • двапут 2
  • Две 4
  • две 57
  • двеју 3
  • двеста 1
  • двобој 3
  • двобоју 2
  • двоглави 1
  • двоглед 1
  • двогубу 1
  • Двогубу 1
  • дводинарац 1
  • дводневна 1
  • дводневне 1
  • Двојаку 1
  • двоје 26
  • двојица 1
  • Двојица 2
  • двојице 3
  • двојицу 2
  • дволичну 2
  • двоноћне 1
  • двопарца 1
  • Двор 4
  • двор 6
  • двора 3
  • дворбу 2
  • дворе 1
  • двори 3
  • дворила 1
  • дворим 1
  • дворити 2
  • двориште 3
  • дворишту 1
  • дворјани 1
  • дворница 1
  • дворнице 1
  • дворницу 1
  • дворове 1
  • дворска 1
  • дворских 1
  • Двору 1
  • двору 12
  • двоструко 1
  • двоструком 1
  • двоумио 1
  • Де 1
  • де 3
  • Дебар 1
  • дебате 1
  • дебати 1
  • дебатујете 1
  • дебе 2
  • дебела 1
  • Дебела 1
  • дебеле 1
  • дебели 2
  • дебелога 1
  • дебелу 1
  • дебља 1
  • дебљу 1
  • Дебра 2
  • деведесет 1
  • ДЕВЕДЕСЕТ 9
  • ДЕВЕДЕСЕТА 1
  • девер 4
  • девера 4
  • деверу 1
  • девет 19
  • ДЕВЕТА 10
  • девете 1
  • Девети 1
  • деветнаестом 1
  • ДЕВЕТНАЈЕСТА 1
  • девиза 1
  • девојака 4
  • девојачка 1
  • Девојачке 1
  • девојачке 4
  • девојачко 4
  • девојачког 1
  • девојачкој 1
  • девојачком 1
  • девојачкоме 1
  • девојачку 1
  • девојаштву 1
  • девојка 39
  • Девојка 5
  • девојкама 1
  • Девојке 2
  • девојке 24
  • Девојко 1
  • девојко 5
  • девојком 5
  • Девојку 1
  • девојку 21
  • девојци 9
  • девојче 4
  • девојчету 2
  • девојчурак 1
  • дед 3
  • Дед 7
  • деда 1
  • деде 1
  • Деде 2
  • дедер 1
  • дедова 4
  • дедовина 1
  • дежуран 1
  • дежурна 1
  • дежурни 2
  • дежурно 1
  • дејство 5
  • дејствовали 1
  • дејствовати 1
  • дејствоваху 1
  • дејству 1
  • дејствује 1
  • деколтованих 1
  • дела 11
  • Дела 2
  • деле 1
  • делегата 5
  • делегати 5
  • делетише 1
  • Делећи 1
  • дели 1
  • делије 2
  • деликатне 5
  • деликатних 1
  • деликатном 1
  • деликатности 1
  • делиле 1
  • делили 3
  • делим 2
  • делио 2
  • дело 7
  • деловала 1
  • деловао 1
  • делове 1
  • делови 1
  • деловима 1
  • делокруг 1
  • делом 10
  • делу 6
  • демарш 1
  • демарша 1
  • Демаскинову 1
  • демасковати 2
  • демократа 1
  • демократама 1
  • демократизам 1
  • демократска 3
  • демократски 1
  • Демократски 1
  • демократу 1
  • демокрације 1
  • демон 3
  • Демон 3
  • демонска 1
  • демонстрација 2
  • демонстрације 1
  • демонстрацији 1
  • демонстрацију 2
  • деморализован 1
  • деморалише 1
  • демострацији 2
  • ДЕО 1
  • део 21
  • депеша 1
  • депешама 1
  • депеше 1
  • дерао 3
  • дераше 1
  • дере 1
  • деру 2
  • десет 21
  • десета 1
  • ДЕСЕТА 3
  • Десетак 1
  • десетак 2
  • десетине 1
  • десетка 1
  • десеткујући 1
  • десио 3
  • десити 1
  • Десна 1
  • десне 1
  • десни 1
  • деснице 2
  • десницу 2
  • Десно 1
  • десно 12
  • десног 1
  • десној 4
  • Десном 1
  • десном 6
  • десну 11
  • десперирати 1
  • детаље 2
  • детаљи 1
  • Детаљније 1
  • детаљно 1
  • Дете 1
  • дете 35
  • детектив 3
  • детектива 2
  • детективима 1
  • детективу 1
  • детета 3
  • детету 6
  • детинства 1
  • детинству 1
  • детиње 1
  • детињским 1
  • детињства 2
  • детића 1
  • дефанзивне 1
  • дефинитивну 1
  • деца 16
  • деце 3
  • деценијама 1
  • деци 4
  • децималном 1
  • децо 9
  • децом 1
  • децу 6
  • дечака 1
  • Дечић 1
  • Дечића 1
  • дечјим 1
  • дечко 5
  • дечурлија 2
  • дечурлије 1
  • Дешавало 1
  • дешавало 2
  • дешифрованим 1
  • ди 1
  • Ди 1
  • див 1
  • Диван 1
  • диван 9
  • дивана 5
  • диванане 1
  • дивану 1
  • диви 1
  • Дивизија 1
  • дивизија 3
  • дивизије 3
  • дивизијом 1
  • дивила 1
  • дивим 1
  • дивити 1
  • Дивја 1
  • Дивјаци 1
  • дивјаци 2
  • дивља 1
  • дивљак 1
  • дивљачких 1
  • дивљаштвом 1
  • дивље 4
  • дивљег 2
  • дивљем 3
  • дивљење 1
  • дивљи 3
  • дивљих 4
  • дивљом 3
  • дивна 3
  • Дивна 6
  • дивним 1
  • дивних 1
  • дивно 4
  • дивној 1
  • дивну 3
  • Дивота 2
  • дивота 4
  • дигавши 1
  • дигао 1
  • дигла 3
  • дигне 4
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • дигну 2
  • дигнути 1
  • дигоше 6
  • Диже 1
  • диже 22
  • Дижем 2
  • дижући 1
  • дизала 1
  • дизали 2
  • дизању 1
  • дизати 2
  • дизаху 1
  • дизаше 1
  • дијалога 1
  • дијете 1
  • дика 4
  • дико 2
  • дику 3
  • дилемом 1
  • Дим 1
  • дим 6
  • дима 3
  • диме 1
  • димије 1
  • Димило 1
  • Димићеву 1
  • димова 1
  • димове 1
  • динамит 2
  • Динамит 2
  • динара 1
  • династија 1
  • Династија 1
  • династије 1
  • династијом 2
  • диндушмана 2
  • диндушманима 1
  • дипломата 6
  • дипломате 1
  • дипломатије 2
  • дипломатију 1
  • дипломатска 4
  • дипломатски 2
  • дипломатских 1
  • дипломатском 2
  • дипломатску 1
  • дипломација 6
  • дипломације 1
  • дипломацијом 1
  • дипломацију 1
  • дирала 1
  • дираху 1
  • директан 1
  • дирекцији 1
  • дирљив 2
  • Дирљив 2
  • дирљива 1
  • дирљиви 1
  • Дирнуло 1
  • дирнуло 3
  • дирнут 2
  • дирнутим 1
  • дисај 1
  • Дисање 1
  • дисање 3
  • дисао 1
  • дисати 3
  • дискрецији 1
  • дискрецију 1
  • диспозиција 1
  • дистанцији 1
  • дистанцију 1
  • дисциплина 2
  • дићи 1
  • дичила 1
  • дичим 1
  • Дичим 1
  • Дичне 1
  • дичне 4
  • дични 2
  • дичним 1
  • дичних 3
  • дично 1
  • дичној 1
  • дичном 3
  • дише 2
  • дишпензацију 1
  • дишу 2
  • дједова 1
  • дјејствује 1
  • дјела 1
  • длака 1
  • длаку 1
  • длан 3
  • дланом 6
  • дна 20
  • дне 1
  • дневна 2
  • дневне 3
  • дневни 3
  • дневник 2
  • дневним 1
  • дневних 1
  • дневно 1
  • дневног 1
  • дневнога 1
  • дневном 4
  • дну 2
  • до 296
  • До 9
  • доба 25
  • добар 26
  • Добар 7
  • добаци 28
  • Добаци 3
  • добацивала 1
  • добацио 7
  • добацисте 1
  • добацити 2
  • Добацише 1
  • добацујући 1
  • добегли 1
  • доби 4
  • добивши 1
  • добијала 2
  • добијали 1
  • добијао 1
  • добијати 1
  • добије 6
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • Добијемо 1
  • добијеном 1
  • добила 12
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 23
  • добити 17
  • добитком 1
  • добиће 1
  • добићеш 1
  • добићу 1
  • добих 4
  • добише 3
  • добра 20
  • Добра 4
  • добраном 1
  • добре 12
  • Добри 3
  • добри 8
  • добрим 2
  • добрих 2
  • добричина 1
  • добро 141
  • Добро 37
  • добровољан 1
  • добровољаца 1
  • добровољне 3
  • добровољних 4
  • добровољце 1
  • добровољци 2
  • добровољцима 1
  • доброг 3
  • добродошлицом 1
  • добродушан 1
  • добродушно 2
  • добродушност 1
  • доброј 6
  • добром 4
  • добротворке 3
  • добротворки 1
  • добротворку 1
  • добротворном 1
  • доброти 1
  • добротом 1
  • доброту 1
  • доброћудна 1
  • доброћудни 1
  • доброћудним 1
  • доброћудно 6
  • доброћудну 1
  • добру 13
  • добу 2
  • довде 1
  • доведе 5
  • доведем 1
  • доведен 2
  • доведена 3
  • доведени 1
  • доведи 1
  • довезао 1
  • довезе 2
  • довезени 1
  • довезоше 1
  • довела 4
  • Довели 1
  • довели 2
  • довело 2
  • довео 5
  • довести 4
  • довикиваше 1
  • довикне 2
  • довикну 6
  • довикнуо 2
  • довикује 1
  • довитљива 1
  • довитљивије 1
  • доводе 1
  • доводећи 1
  • доводи 1
  • доводила 1
  • доводили 1
  • довозе 1
  • Довозе 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољне 1
  • Довољно 1
  • довољно 21
  • довршен 3
  • доврши 3
  • довршила 2
  • догађа 2
  • догађај 8
  • догађаја 10
  • догађаје 6
  • догађајем 1
  • Догађаји 1
  • догађаји 2
  • догађајима 8
  • догледати 2
  • догледу 2
  • договарати 1
  • договор 2
  • договоре 1
  • договорно 1
  • договору 1
  • догодила 1
  • догодило 8
  • догодити 4
  • догорева 1
  • догоревати 1
  • дограбише 1
  • догрдило 1
  • догурао 1
  • додавши 1
  • Додаде 1
  • додаде 8
  • додала 1
  • додамо 1
  • додао 1
  • доделе 1
  • додељен 1
  • додир 2
  • додира 1
  • додирнута 1
  • додуше 3
  • Дође 2
  • дође 80
  • дођем 6
  • дођете 6
  • дођеш 4
  • дођи 1
  • Дођи 3
  • дођите 1
  • Дођите 3
  • Дођосмо 1
  • дођосмо 3
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 6
  • дођоше 13
  • дођу 5
  • доживе 1
  • доживели 2
  • доживео 2
  • доживим 1
  • доживљавали 1
  • доживљаје 2
  • доживљајима 2
  • дозволе 3
  • Дозволи 1
  • дозволи 3
  • дозволила 1
  • дозволимо 1
  • дозволио 2
  • дозволите 3
  • дозволити 8
  • дозволићеш 1
  • дозволу 3
  • дозива 1
  • дозивају 1
  • дознаду 1
  • дознала 1
  • дознало 2
  • дознамо 2
  • дознао 2
  • дознати 2
  • доиста 2
  • дојавити 1
  • дојури 1
  • док 102
  • Док 26
  • доказ 4
  • доказа 1
  • доказала 2
  • доказао 3
  • доказати 1
  • доказе 1
  • доказује 1
  • Докле 3
  • докле 8
  • доколици 1
  • доколни 1
  • докраде 1
  • доксату 1
  • доктор 34
  • Доктор 7
  • доктора 9
  • докторе 12
  • Доктори 1
  • докторово 1
  • докторову 1
  • доктором 4
  • доктору 2
  • докуменат 1
  • докумената 3
  • документа 2
  • докучити 1
  • Дола 1
  • долажаху 1
  • долазак 7
  • долазе 13
  • долази 18
  • долазила 2
  • долазили 3
  • Долазило 1
  • долазило 2
  • Долазим 1
  • долазим 6
  • долазимо 1
  • Долазио 1
  • долазио 12
  • долазити 2
  • долазиш 2
  • доласка 5
  • доласком 1
  • Доласком 1
  • Доласку 1
  • доласку 4
  • Доле 1
  • доле 9
  • долетали 1
  • долетела 2
  • долети 2
  • долине 2
  • долини 1
  • долином 1
  • долину 1
  • дољама 1
  • дољи 1
  • дољни 1
  • дољње 2
  • дом 2
  • дома 6
  • домакне 1
  • домаку 1
  • домамила 1
  • домаћа 1
  • домаће 3
  • домаћем 1
  • домаћи 1
  • Домаћин 4
  • домаћин 9
  • домаћина 1
  • домаћинов 1
  • домаћинове 3
  • домаћица 11
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • домаћу 1
  • домашају 1
  • Домаши 1
  • домине 1
  • доминира 1
  • домишљао 1
  • домове 2
  • домови 1
  • домовима 2
  • домовина 1
  • домовине 1
  • домовини 4
  • домовино 1
  • домовину 1
  • дому 16
  • донде 5
  • Донекле 1
  • донекле 14
  • донела 1
  • донеле 1
  • донели 4
  • донело 2
  • Донео 1
  • донео 21
  • донесе 15
  • донесен 2
  • донесени 1
  • донесеним 1
  • донеси 1
  • Донеси 3
  • донесосте 1
  • донесоше 1
  • донет 1
  • донете 1
  • донети 9
  • донећу 2
  • Донеше 1
  • донеше 6
  • доносе 1
  • доносећи 1
  • доноси 4
  • доносили 1
  • доносиоцу 1
  • допада 11
  • допадају 1
  • допадала 3
  • Допадало 1
  • допадало 4
  • допадамо 1
  • допаде 1
  • допадљиве 1
  • допадосмо 1
  • Допала 1
  • допала 5
  • допало 2
  • допао 6
  • допирала 1
  • допирали 1
  • допирао 1
  • допираху 1
  • допираше 1
  • дописа 1
  • дописника 1
  • дописнице 2
  • дописници 1
  • дописницу 1
  • дописном 1
  • дописује 1
  • допрати 1
  • допреше 1
  • допринео 2
  • допринети 1
  • допринеше 2
  • допуни 2
  • допуну 1
  • допуњаваше 1
  • допуст 4
  • допусте 1
  • допусти 1
  • Допусти 1
  • допустим 1
  • допустити 2
  • допутовала 1
  • допутовали 1
  • допутовао 1
  • допутују 1
  • допутујућих 1
  • допуштале 1
  • Допуштам 1
  • допуштење 1
  • дорату 1
  • доро 1
  • Дорћол 2
  • Дорћола 4
  • доручак 4
  • доручка 3
  • доручковале 1
  • доручковали 1
  • досада 1
  • досадањи 1
  • досадањим 1
  • досадањом 1
  • досадашњи 1
  • досади 2
  • досадило 1
  • досадна 1
  • досадни 1
  • досадно 1
  • досадом 2
  • досађујемо 2
  • досетака 1
  • досети 3
  • досетио 1
  • досетке 2
  • досетком 1
  • досетљива 1
  • досетљивост 1
  • доскорашње 1
  • доследни 1
  • дословце 1
  • дослуху 1
  • доспе 1
  • доспевали 1
  • доспеваху 1
  • доспела 1
  • доспело 1
  • доспемо 1
  • доспео 4
  • доспет 1
  • доспети 1
  • доспеше 2
  • доспу 1
  • Доста 4
  • доста 81
  • доставити 1
  • достављена 1
  • достигоше 1
  • достизали 1
  • достојан 4
  • достојанствено 2
  • достојанство 1
  • достојна 2
  • достојно 2
  • достојну 2
  • дотадашњем 1
  • дотадашњим 1
  • дотаче 1
  • дотера 1
  • дотерала 1
  • дотеривао 1
  • дотични 6
  • дотично 1
  • дотичног 1
  • дотичној 1
  • Дотле 2
  • дотле 33
  • дотрча 1
  • дотрчи 1
  • дотужале 1
  • Доћи 3
  • доћи 39
  • дохватао 1
  • дохвати 2
  • дохватила 1
  • доцкан 6
  • доцније 26
  • Доцније 3
  • дочек 3
  • дочека 13
  • дочекала 7
  • Дочекали 1
  • дочекали 4
  • дочекало 3
  • дочекамо 1
  • дочекан 2
  • дочекана 2
  • дочекани 1
  • дочекао 11
  • Дочекао 2
  • дочекати 4
  • дочекаћемо 1
  • Дочекаћемо 1
  • дочекаше 3
  • дочекивало 1
  • дочекивао 1
  • дочеком 2
  • дочеку 1
  • дочекује 1
  • дочекујући 1
  • дочепају 2
  • дочепала 1
  • дочим 1
  • дочула 2
  • Дошавши 2
  • Дошао 1
  • дошао 84
  • дошла 27
  • Дошла 3
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 28
  • дошло 19
  • Дошло 2
  • дошо 1
  • др 18
  • Др 4
  • Дра 1
  • дра 3
  • Драве 1
  • драг 1
  • Драга 19
  • драга 21
  • Драгашевићеву 1
  • драге 6
  • Драги 10
  • драги 21
  • драгих 2
  • Драго 2
  • драго 3
  • драговољно 2
  • драгог 2
  • драгога 1
  • драгој 1
  • драгом 1
  • драгости 1
  • драгоцене 4
  • драгоцени 4
  • драгоценим 1
  • драгоцених 1
  • драгоценом 5
  • драгоцену 1
  • Драгу 1
  • драгу 5
  • Драгутин 1
  • драж 1
  • дражесној 1
  • драме 6
  • драми 2
  • Драч 8
  • Драча 3
  • Драчу 2
  • Драшковић 7
  • Драшковића 5
  • Драшковићу 2
  • дрвету 1
  • дрво 1
  • дрекавац 1
  • дрекаваца 1
  • дрекавци 1
  • дреке 2
  • дрекну 1
  • дреку 3
  • дремања 1
  • дремао 1
  • дремати 1
  • држава 5
  • државе 14
  • држави 1
  • државна 2
  • државне 2
  • Државни 1
  • државни 4
  • државника 2
  • државнике 2
  • државним 2
  • државних 1
  • државници 1
  • Државници 1
  • државницима 1
  • државничка 1
  • Државно 1
  • државнога 4
  • државном 2
  • државну 1
  • државу 4
  • држала 5
  • држали 5
  • држало 4
  • држања 2
  • држање 14
  • Држање 2
  • држањем 4
  • држању 11
  • држао 16
  • Држао 3
  • држасмо 1
  • држати 2
  • држаће 1
  • држаху 1
  • држе 4
  • Држећи 1
  • држећи 6
  • држи 11
  • држим 11
  • држимо 1
  • држите 3
  • Држиш 1
  • држиш 2
  • дрзак 2
  • дрипац 5
  • дрипаца 1
  • дрипце 1
  • Дрљевићу 2
  • дрмусајући 1
  • дробан 1
  • дром 1
  • дротар 1
  • дротара 1
  • дроту 1
  • дрска 1
  • дрских 1
  • дрско 2
  • дрскост 1
  • дру 1
  • Дру 1
  • друг 8
  • ДРУГА 10
  • друга 26
  • другамо 2
  • другарица 1
  • другарице 2
  • другарицу 1
  • другачије 2
  • другде 2
  • Друге 2
  • друге 32
  • Други 13
  • други 71
  • Другим 1
  • другим 21
  • другима 5
  • других 7
  • друго 52
  • другова 11
  • другове 3
  • другови 12
  • Другови 2
  • друговима 7
  • другог 19
  • другога 9
  • другој 13
  • другом 37
  • другоме 1
  • другу 37
  • дружба 1
  • друже 1
  • дружине 1
  • дружини 1
  • друкчија 1
  • друкчије 11
  • Друм 1
  • друм 4
  • друма 2
  • друмом 1
  • друму 1
  • друштва 32
  • друштвен 1
  • друштвена 2
  • друштвеним 2
  • друштвеном 1
  • друштвену 1
  • Друштво 1
  • друштво 43
  • друштвом 5
  • друштву 28
  • дрхтавим 1
  • дрхтавица 2
  • дрхтавице 1
  • дрхтавицу 1
  • дрхтала 2
  • Дрхтале 1
  • дрхтали 1
  • дрхтало 1
  • дрхтао 4
  • дрхтати 2
  • дрхташе 1
  • дрхће 1
  • дрхћући 2
  • дршка 1
  • дубине 2
  • дубину 1
  • дубље 8
  • дубљи 1
  • дубок 5
  • дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоким 3
  • дубоких 1
  • Дубоко 2
  • дубоко 58
  • дубоког 1
  • дубоком 2
  • дубоку 3
  • дувана 3
  • дуванкесу 3
  • дувар 1
  • Дуг 1
  • дуг 9
  • дуга 3
  • дугачки 1
  • дугачким 1
  • дугачко 2
  • дугачког 1
  • дуге 2
  • дуги 2
  • дугим 1
  • дугих 3
  • дугме 3
  • дугменце 1
  • Дуго 4
  • дуго 59
  • дугови 1
  • дугог 4
  • дугога 1
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дуж 6
  • дужан 1
  • дуже 20
  • дужег 7
  • дужега 1
  • Дужем 1
  • дужна 1
  • дужни 2
  • дужници 2
  • Дужност 1
  • дужност 49
  • дужности 18
  • дужностима 1
  • дужношћу 1
  • Дужом 1
  • дукатима 1
  • Дунав 7
  • Дунава 2
  • дунавској 1
  • Дунаву 2
  • Дунаска 1
  • дуну 2
  • дуодец 1
  • дупком 1
  • дупло 1
  • дуплу 1
  • дурашност 1
  • дурашношћу 3
  • дурбин 1
  • дурбина 2
  • дурбинима 1
  • дурбину 1
  • дућана 4
  • дух 13
  • духа 1
  • духана 1
  • духао 2
  • духни 1
  • Духни 1
  • духну 1
  • Духове 1
  • духове 2
  • духовит 1
  • духовита 2
  • духовитије 1
  • духовитим 1
  • духом 2
  • духу 1
  • душа 41
  • Душа 5
  • душак 1
  • Душан 1
  • Душана 3
  • Душанов 1
  • Душаново 1
  • душе 77
  • Душевна 1
  • душевна 5
  • душевне 4
  • душевни 3
  • душевним 1
  • душевно 6
  • душевној 1
  • душевном 2
  • душевности 1
  • душевну 2
  • душеку 1
  • души 43
  • душице 1
  • душман 1
  • душмана 7
  • душмани 3
  • душманима 1
  • душманска 1
  • душманске 2
  • душмански 2
  • душману 1
  • душо 9
  • душом 20
  • душу 42
  • ђаво 8
  • ђавола 3
  • ђаволској 1
  • ђаволу 2
  • ђавољој 1
  • ђак 3
  • ђака 1
  • ђаковања 2
  • Ђаковице 1
  • Ђаковицу 1
  • ђаконијама 1
  • ђаче 2
  • Ђевђелија 1
  • Ђенерал 2
  • ђенерал 5
  • ђенерала 16
  • ђенералвог 1
  • ђенерале 1
  • ђенерали 1
  • ђенералу 3
  • ђердана 1
  • Ђока 19
  • Ђоке 3
  • Ђоки 2
  • Ђокин 1
  • Ђоко 2
  • Ђоку 1
  • Ђорђе 14
  • Ђорђем 1
  • ђувече 1
  • Ђура 2
  • е 13
  • Е 66
  • Евала 1
  • евангелија 1
  • евангелиста 3
  • еванђеља 1
  • евентуалне 4
  • евентуални 1
  • евентуално 3
  • евентуалном 1
  • евентуалност 1
  • евентуалности 2
  • ево 26
  • Ево 26
  • Европа 11
  • Европе 6
  • Европи 8
  • Европљани 1
  • Европом 5
  • Европска 1
  • европска 2
  • европске 5
  • европски 4
  • европским 2
  • европских 3
  • европској 1
  • европском 1
  • европску 2
  • егавим 1
  • егзекутор 1
  • егзистенције 1
  • еда 4
  • Едварда 1
  • еј 1
  • Еј 19
  • екзистенције 1
  • Екмекчи 3
  • економ 1
  • економа 1
  • економију 1
  • економске 1
  • економско 1
  • економскоме 1
  • екселенција 2
  • екселенцији 1
  • Екселенцијо 2
  • екселенцију 2
  • ексклузивно 1
  • експедицију 1
  • експлоатацију 1
  • експлодирала 1
  • експлозија 1
  • експлозије 2
  • експозе 3
  • експозеа 1
  • експрес 1
  • екстаза 3
  • екстазу 1
  • екстравагантно 1
  • екстраваганцију 2
  • еластичности 1
  • елегантна 2
  • елегичним 1
  • електризовао 1
  • електрисани 1
  • електрична 2
  • Електричне 1
  • електричне 4
  • електричног 1
  • електричној 1
  • електричну 2
  • елементима 1
  • Ели 1
  • еманципована 1
  • еманциповати 2
  • Енглеска 1
  • енглески 1
  • енглеског 1
  • енергије 1
  • енергију 2
  • енергичан 1
  • енергични 1
  • енергичнија 1
  • енергичније 1
  • енергичнији 2
  • енергично 11
  • енергичном 1
  • ено 1
  • Ено 10
  • епирско 1
  • Ерентал 1
  • Ерентала 1
  • Ержа 9
  • Ержи 3
  • Ержом 1
  • Ержу 2
  • ерупције 1
  • Есад 7
  • есапио 2
  • ескадрон 1
  • ескадрона 1
  • ескурзију 1
  • естетику 1
  • ет 1
  • етикету 1
  • етично 1
  • ето 29
  • Ето 30
  • еће 1
  • Ех 29
  • ех 3
  • ехо 2
  • ешофира 1
  • ешофиран 2
  • ешофирати 1
  • жагор 7
  • жалба 1
  • жалећ 1
  • жалећи 2
  • жали 2
  • жалила 1
  • жалило 1
  • Жалим 1
  • жалим 2
  • жалио 1
  • жалите 1
  • жалити 3
  • жалосна 3
  • жалосне 1
  • жалосница 1
  • жалосно 2
  • жалосном 1
  • жалосну 2
  • Жалост 1
  • жалост 20
  • жалостан 1
  • жалости 13
  • жалостиво 1
  • жаљаше 1
  • Жандар 1
  • жандар 7
  • жандара 1
  • жандармерија 1
  • жандарми 2
  • жандару 1
  • жао 26
  • Жао 9
  • Жар 2
  • жар 6
  • жара 1
  • жаргоном 4
  • жарило 1
  • жарка 1
  • Жарка 15
  • жарко 2
  • Жарко 79
  • Жаркова 2
  • Жаркових 1
  • Жарково 1
  • Жаркову 1
  • Жарком 2
  • Жарку 6
  • жаром 7
  • Жбевца 1
  • Ждеру 1
  • ждребад 1
  • ждребе 1
  • ждребету 1
  • ждрела 2
  • же 2
  • жедан 1
  • жедне 1
  • жедно 1
  • жедног 1
  • жеђ 1
  • жезина 1
  • желе 2
  • железница 3
  • железнице 1
  • железници 1
  • железницом 1
  • железницу 1
  • железничара 2
  • железничке 5
  • железнички 2
  • железничких 1
  • железничкога 2
  • железничкој 8
  • железничком 1
  • железничку 2
  • Желела 2
  • желела 4
  • желели 1
  • желело 1
  • желео 7
  • Желећи 1
  • жели 9
  • желили 1
  • желим 13
  • Желим 4
  • желимо 1
  • желисмо 1
  • желите 4
  • желиш 2
  • жеља 10
  • Жеља 2
  • жељама 1
  • жељан 2
  • жеље 7
  • жељезница 3
  • жељезнице 1
  • жељезничке 7
  • жељезнички 1
  • жељезничкој 3
  • жељезничку 2
  • жељена 1
  • жељени 2
  • жељено 3
  • жељену 2
  • жељи 7
  • жељна 1
  • жељним 1
  • жељно 5
  • жељом 2
  • жељу 16
  • Жена 3
  • жена 47
  • Жене 1
  • жене 15
  • жени 11
  • женину 1
  • женирања 1
  • женитбу 1
  • Жено 1
  • жено 11
  • женом 10
  • Женска 1
  • женска 9
  • женске 6
  • женски 3
  • женскима 1
  • Женскиње 1
  • женскињу 2
  • женско 3
  • женској 2
  • женском 1
  • женску 3
  • жену 26
  • жеравица 1
  • жеравице 1
  • жеравицу 2
  • жераинци 1
  • жестином 3
  • жесток 1
  • жестоких 1
  • жестоко 2
  • жестоког 1
  • жећи 1
  • жешћа 1
  • жешће 1
  • жешћи 2
  • жив 19
  • жива 14
  • Жива 2
  • живаљ 1
  • Живановић 1
  • живахан 1
  • живахније 1
  • живахно 1
  • живахност 1
  • живаца 3
  • живе 18
  • живела 1
  • Живела 4
  • Живели 13
  • живели 2
  • живео 1
  • Живео 15
  • живети 5
  • живи 21
  • Живи 3
  • живила 2
  • живим 9
  • живима 4
  • живимо 3
  • живинарник 1
  • живину 1
  • Живио 2
  • живио 3
  • живити 5
  • живиш 7
  • Живковић 4
  • Живковића 4
  • живље 2
  • Живо 1
  • живо 17
  • живог 2
  • живога 1
  • живом 1
  • живости 1
  • живот 158
  • Живот 8
  • Живота 1
  • живота 47
  • животарити 1
  • животе 5
  • животи 1
  • животима 1
  • животиња 2
  • животиње 2
  • Животиње 3
  • животињо 1
  • животна 1
  • животне 2
  • животни 2
  • животним 1
  • животно 3
  • животног 1
  • животном 2
  • животну 1
  • животом 13
  • животу 54
  • живу 6
  • живце 3
  • Живци 1
  • живци 4
  • жиг 4
  • жигошемо 1
  • Жижа 1
  • Жижу 1
  • жизни 1
  • Жика 6
  • Жике 2
  • Жики 1
  • Жико 1
  • жилав 1
  • жилама 4
  • жиле 2
  • жили 1
  • жипоне 1
  • жита 1
  • жито 2
  • жиц 1
  • жица 5
  • жицама 2
  • Жице 1
  • жице 4
  • жицу 1
  • жртава 17
  • жртва 2
  • жртвама 5
  • жртве 13
  • жртвеник 10
  • жртвовала 2
  • жртвовао 2
  • жртвовати 3
  • жртву 6
  • жудела 1
  • жудело 1
  • жудео 1
  • Жудили 1
  • жудило 1
  • жудна 1
  • жудно 1
  • жуђеној 1
  • жуђеном 1
  • жуљеве 1
  • жуљи 1
  • жупаније 1
  • жупник 1
  • жураиво 1
  • журбе 1
  • журби 1
  • журе 2
  • журење 1
  • журећи 2
  • жури 4
  • журила 1
  • журио 1
  • журити 1
  • журиш 2
  • журналистике 1
  • Журналу 1
  • журним 4
  • журно 7
  • жута 1
  • жути 1
  • жутила 1
  • жутиле 1
  • жутим 1
  • жућкастих 1
  • жучи 1
  • за 1069
  • За 80
  • забава 1
  • забаве 1
  • забави 1
  • забављај 1
  • забављају 1
  • забављала 1
  • забављати 1
  • забављена 2
  • забадава 1
  • забадајући 1
  • забадати 2
  • забаци 2
  • забашуре 1
  • забашури 1
  • забезекне 1
  • забезекну 3
  • забележен 2
  • забележила 1
  • забележити 2
  • забележише 1
  • забели 1
  • забелити 1
  • забила 1
  • забитним 1
  • забитну 1
  • заблагодарио 2
  • заблистала 1
  • заблуди 1
  • заблуду 1
  • забоден 1
  • забодено 1
  • заболе 1
  • заболело 1
  • заболети 1
  • заболи 3
  • заборав 2
  • забораве 2
  • заборави 5
  • Заборавила 1
  • заборавила 10
  • заборавиле 1
  • заборавили 3
  • заборавим 1
  • заборавио 8
  • заборавите 1
  • заборавити 7
  • заборавља 4
  • заборављају 1
  • заборављајући 1
  • заборављао 1
  • заборављате 1
  • заборављаш 1
  • забораву 1
  • забрана 1
  • забране 1
  • забранио 1
  • забрањене 1
  • забрањено 1
  • забрањеног 1
  • забрањују 1
  • забрину 1
  • забринуо 1
  • забринут 1
  • забринута 2
  • забринуте 2
  • забринути 1
  • Забринути 1
  • забринутост 1
  • забринутости 2
  • забуна 1
  • забуну 3
  • завађене 1
  • Завали 1
  • завали 2
  • заваљене 1
  • завапи 1
  • Завапи 1
  • завара 2
  • завати 1
  • заведоше 1
  • завежљај 2
  • завежљајем 1
  • завезане 1
  • завела 1
  • завело 1
  • заверавајући 1
  • завереници 1
  • заверила 1
  • заверише 1
  • завеса 1
  • завесама 1
  • завесе 1
  • завет 2
  • Заветна 1
  • заветна 2
  • заветне 2
  • заветном 1
  • заветну 4
  • завету 1
  • завидео 1
  • завидим 1
  • завидну 1
  • завијен 1
  • завијена 1
  • завијено 1
  • завијеном 1
  • завила 1
  • завили 1
  • завио 1
  • завири 1
  • завирио 2
  • зависи 2
  • завити 1
  • завитла 1
  • завитлао 1
  • завичај 3
  • завичају 3
  • завлада 1
  • завладала 1
  • завладао 1
  • завладати 1
  • завладаше 1
  • заводима 1
  • завој 1
  • завојем 1
  • завоји 1
  • завојима 1
  • завоју 1
  • заволела 4
  • заволели 3
  • заволео 1
  • заволети 1
  • заврте 2
  • завртео 1
  • заврти 1
  • завршава 1
  • завршен 1
  • завршена 1
  • завршени 2
  • завршетку 1
  • Заврши 1
  • заврши 11
  • завршила 4
  • завршимо 1
  • завршио 5
  • завршују 1
  • Завршујући 1
  • загазило 1
  • загарантовало 1
  • загарантује 1
  • загасе 1
  • заглади 1
  • Загледа 1
  • загледа 14
  • Загледавши 1
  • Загледала 2
  • загледала 3
  • загледао 6
  • заглуну 2
  • загонатно 1
  • загонетка 3
  • загонетку 3
  • загонетна 1
  • загонетне 2
  • загонетних 1
  • загонетно 3
  • загонетног 1
  • загонетном 2
  • загорчена 1
  • загорчено 1
  • заграничне 3
  • заграничних 1
  • заграничној 1
  • загрева 1
  • загревало 1
  • загревао 1
  • загрејавала 1
  • загрејало 2
  • загрејани 1
  • загрејано 1
  • загрије 1
  • загријете 1
  • загрли 12
  • загрливши 1
  • загрлила 1
  • Загрлила 1
  • загрлим 1
  • загрлио 1
  • загрлити 1
  • загрлише 3
  • загрљај 5
  • загрљаја 1
  • загрљаје 2
  • загрљају 3
  • загрљени 4
  • загрме 2
  • загрми 1
  • Загрми 1
  • загроктати 1
  • загуши 1
  • загушила 1
  • загушили 1
  • загушити 1
  • загушише 1
  • задавајући 1
  • задавала 1
  • задавале 1
  • задавао 1
  • задаваху 2
  • задаваше 2
  • зададу 1
  • задаје 2
  • задајем 2
  • задају 1
  • задала 1
  • задали 1
  • задало 1
  • задану 2
  • задао 1
  • задатака 2
  • задате 1
  • задати 1
  • задатка 2
  • задатке 4
  • задаћа 2
  • задаћи 1
  • задаћом 2
  • задаћу 18
  • задахнут 1
  • задацима 2
  • задеси 1
  • задесио 1
  • задесити 1
  • задивиле 1
  • задивили 1
  • Задивили 1
  • задивити 1
  • задивљавала 1
  • задигне 1
  • задиркивања 2
  • задиркивао 1
  • задиркује 2
  • задичио 1
  • задњем 1
  • задњој 1
  • задњу 1
  • задобије 3
  • задобили 1
  • задобио 1
  • задовољава 1
  • задовољан 3
  • задовоље 1
  • задовољени 1
  • задовољимо 1
  • задовољити 3
  • задовољна 4
  • задовољни 5
  • задовољно 8
  • задовољства 6
  • задовољство 6
  • задовољством 3
  • задовољству 1
  • задоста 1
  • задоцнењу 2
  • задоцнили 1
  • задоцнити 1
  • задоцњење 1
  • задремала 1
  • задржа 6
  • задржава 3
  • задржавају 1
  • задржавала 2
  • задржавања 2
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржаваху 1
  • Задржаваху 1
  • задржаваш 1
  • задржала 7
  • задржали 3
  • задржало 1
  • задржао 14
  • задржасмо 1
  • задржати 8
  • задржах 1
  • задржаше 4
  • задрже 2
  • задржи 4
  • задржим 1
  • задрма 2
  • задро 1
  • задрхта 4
  • задрхтале 1
  • задрхтало 3
  • задрхташе 4
  • задрхће 1
  • задуби 1
  • задубио 2
  • задубих 1
  • Задубљен 1
  • задубљена 1
  • задужили 1
  • зађе 1
  • зађу 2
  • зажалио 1
  • зажарена 3
  • зажареним 1
  • зажарено 1
  • зажарену 1
  • зажариле 1
  • зажарио 1
  • зажеже 1
  • зажелео 1
  • зажелети 1
  • зажели 1
  • зажелиле 1
  • зажмури 1
  • зажмурим 1
  • зазвиждати 1
  • зазвони 13
  • зазвонило 1
  • зазвонише 1
  • зазврја 6
  • зазврјао 1
  • зазираху 1
  • зазираше 1
  • зазирући 1
  • зазор 1
  • зазорно 1
  • заигра 1
  • заиграли 1
  • заиграше 1
  • заиђе 1
  • заинтересовала 1
  • заинтересовало 1
  • заинтересовани 1
  • заинтересовао 1
  • Заиста 1
  • заиста 11
  • заиште 1
  • заиштем 1
  • зајамачно 1
  • заједања 2
  • заједање 1
  • Заједљиво 1
  • заједничке 1
  • заједнички 3
  • заједничким 1
  • заједничких 1
  • заједничко 1
  • заједничкога 1
  • заједничком 2
  • заједно 17
  • Заједно 2
  • зајеца 5
  • зајечи 2
  • зајмом 1
  • заказан 1
  • заказани 1
  • Заказано 1
  • заказано 3
  • заказаше 1
  • закаснио 1
  • закачио 1
  • закачише 1
  • закашља 2
  • закити 1
  • закитио 1
  • закитите 1
  • закићен 3
  • заклањајући 1
  • заклањаху 1
  • заклапа 1
  • заклати 1
  • заклели 1
  • заклетве 1
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклетом 1
  • закликта 1
  • закликташе 1
  • заклон 1
  • заклона 2
  • заклони 2
  • заклонити 1
  • заклоњена 1
  • заклопи 3
  • заклопио 1
  • заклопљене 1
  • закључа 2
  • закључај 1
  • закључак 10
  • закључака 5
  • закључала 1
  • Закључала 1
  • закључана 3
  • Закључена 1
  • закључено 3
  • закључила 1
  • закључиле 1
  • закључио 1
  • закључити 4
  • закључише 1
  • закључка 5
  • закључке 3
  • закључку 2
  • закључује 1
  • закључујем 2
  • закључујете 1
  • закључци 1
  • закључцима 8
  • заковало 1
  • закон 5
  • закона 3
  • закону 2
  • закопа 1
  • закопча 1
  • закопчала 1
  • закопчан 1
  • закрвављеним 1
  • закрвављених 2
  • закрченој 1
  • закрчила 1
  • зактевао 2
  • закукурикао 1
  • закулисног 1
  • закуска 1
  • закуца 7
  • закуцала 2
  • закуцало 1
  • закуцао 1
  • залагала 2
  • залазак 2
  • залазе 2
  • залази 2
  • залазила 1
  • залазило 2
  • Залазио 1
  • залазио 2
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • залети 4
  • залетио 1
  • залечена 1
  • залива 1
  • заливајући 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • заливени 1
  • залили 1
  • залише 1
  • залогај 3
  • залогаја 1
  • залогаје 2
  • заложе 2
  • заложи 1
  • заложила 1
  • заложимо 2
  • заложио 1
  • Заложите 1
  • заложиш 1
  • залуд 1
  • залупивши 1
  • залутао 1
  • заљуби 4
  • заљубити 1
  • заљубљен 2
  • заљубљена 3
  • заљубљене 2
  • заљубљену 1
  • заљуља 4
  • замало 1
  • заман 1
  • Заман 2
  • замашнога 1
  • замену 3
  • заменула 1
  • заменуо 1
  • замерала 1
  • замере 1
  • замери 2
  • замерио 1
  • замерити 6
  • замерке 1
  • заметла 1
  • замириса 2
  • замисао 1
  • Замисли 4
  • замисли 7
  • замислила 7
  • замислио 3
  • Замислите 1
  • замислити 4
  • замислише 1
  • замишлала 1
  • Замишља 1
  • Замишљају 1
  • замишљала 2
  • замишљам 2
  • Замишљао 1
  • замишљао 3
  • замишљате 2
  • замишљаш 1
  • замишљен 3
  • замишљена 5
  • замишљене 1
  • замјењује 1
  • замка 1
  • замку 1
  • замлаћује 1
  • замлаћујеш 1
  • замоли 7
  • замоливши 1
  • замолила 1
  • Замолим 1
  • замолим 2
  • Замолио 1
  • замолио 3
  • замолити 1
  • заморно 1
  • замотава 1
  • замотавајући 1
  • замотуљак 3
  • замрзне 1
  • замрсаних 1
  • замршају 1
  • замуклом 1
  • замућеним 1
  • занавља 1
  • занављају 1
  • занат 1
  • Занат 1
  • занатлије 2
  • занека 1
  • занела 2
  • занеле 2
  • занемаре 1
  • занемила 1
  • занемили 1
  • занемише 1
  • занесена 1
  • занија 1
  • занима 2
  • занимало 1
  • занимао 2
  • занимати 2
  • занимљив 1
  • Занимљива 1
  • занимљиви 1
  • занимљивије 1
  • занимљиво 1
  • занимљивој 1
  • занимљивости 1
  • зановета 1
  • занос 1
  • Занос 1
  • заноси 2
  • заносне 1
  • заносу 3
  • заноћила 1
  • зао 1
  • Заобишла 1
  • заокружи 1
  • заоста 1
  • заостаје 1
  • западно 1
  • западној 1
  • западном 1
  • западну 1
  • западу 3
  • запажен 1
  • запазила 1
  • запазити 1
  • Запали 1
  • запали 11
  • запаливши 1
  • запалила 2
  • запалили 1
  • запалило 1
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запаљена 1
  • запаљени 1
  • запаљење 2
  • запамтио 1
  • запамтише 1
  • запањила 1
  • запара 1
  • запару 1
  • запева 3
  • запевај 1
  • Запевао 1
  • запевати 1
  • запевци 1
  • запела 1
  • запело 1
  • запео 1
  • запета 1
  • запетом 1
  • запечати 2
  • запеше 1
  • запиње 1
  • запис 2
  • записа 2
  • записан 1
  • записи 2
  • записник 2
  • записује 1
  • Запита 4
  • запита 55
  • запитавши 1
  • запитала 4
  • запитали 2
  • запитам 1
  • запитао 6
  • запитати 7
  • запитаће 9
  • Запитах 1
  • запиташе 1
  • запиткивали 1
  • запиши 1
  • запишта 1
  • заплави 1
  • заплака 8
  • заплакала 2
  • заплакао 1
  • заплакаше 1
  • запламти 1
  • заплаче 1
  • запленили 1
  • заплести 1
  • заплет 2
  • заплета 1
  • заплети 1
  • запливаше 1
  • запљускивали 1
  • запљуснуо 1
  • запне 1
  • запну 1
  • заповед 3
  • Заповедајте 1
  • заповедаху 1
  • Заповеди 2
  • заповеди 4
  • заповедник 2
  • заповедника 5
  • заповеднику 1
  • заповеднички 2
  • заповест 8
  • заповести 2
  • заподенуће 1
  • заподенуше 1
  • запојаше 1
  • запоји 1
  • запомагање 1
  • запомагаше 2
  • запослене 1
  • запосленим 1
  • запослено 1
  • запослили 1
  • започе 3
  • започео 1
  • започета 1
  • започети 2
  • Започне 1
  • заправо 1
  • запрека 2
  • запремљена 1
  • запроси 1
  • запросим 1
  • запуцаше 2
  • запушавају 1
  • запушила 1
  • зар 52
  • Зар 66
  • зарад 1
  • зараде 3
  • зарадио 1
  • зарадити 1
  • зарадова 2
  • зарађена 1
  • зарађивати 1
  • зарађујеш 1
  • заразио 1
  • зараслом 1
  • зарати 1
  • зарашћивање 1
  • зарезује 1
  • зарезују 1
  • зари 3
  • заривајући 1
  • заривала 2
  • заробивши 2
  • заробила 1
  • заробили 2
  • заробио 2
  • заробише 2
  • заробљен 4
  • заробљене 1
  • Заробљене 1
  • заробљени 1
  • заробљеник 2
  • заробљеника 2
  • заробљеницима 1
  • заробљеној 1
  • заробљеному 1
  • заробљену 2
  • заробљењу 1
  • заронио 1
  • заруди 1
  • зарумени 1
  • заруменивши 1
  • заруменила 1
  • заручника 3
  • заручнику 1
  • заручница 1
  • засад 2
  • Засада 2
  • засада 3
  • засведочио 3
  • засведочише 2
  • засветлише 2
  • засвира 1
  • засвирала 2
  • засвираше 1
  • засебна 1
  • засебну 1
  • заседе 2
  • заседну 1
  • засекотину 1
  • засели 1
  • засенити 1
  • засећи 1
  • засија 2
  • засијаше 1
  • засијнути 1
  • засипао 2
  • заситила 1
  • засићена 1
  • засјаше 1
  • заслађује 1
  • заслепљености 1
  • заслуга 7
  • заслуге 4
  • заслугу 3
  • заслужена 1
  • заслужи 1
  • заслуживао 1
  • Заслужила 1
  • заслужила 4
  • заслужили 1
  • заслужио 4
  • заслужити 1
  • Заслужићеш 1
  • заслужиш 1
  • заслужна 1
  • заслужни 1
  • заслужује 1
  • заслужујеш 1
  • заслужују 1
  • заснивању 2
  • засновао 1
  • заспа 2
  • заспала 1
  • заспао 4
  • заспати 2
  • заспе 1
  • заспи 4
  • застава 2
  • заставама 1
  • заставе 4
  • заставица 1
  • заставице 1
  • заставом 3
  • Заставу 1
  • заставу 3
  • застаде 10
  • застадосмо 2
  • застајања 1
  • застаје 1
  • Застајкивао 2
  • застала 1
  • Застала 2
  • застане 2
  • застењао 1
  • застидела 1
  • застиди 1
  • Застори 1
  • Застрашене 1
  • застрти 1
  • застртим 1
  • заступа 1
  • заступао 1
  • заступио 1
  • заступљена 1
  • заступници 1
  • засужњене 1
  • засужњеним 1
  • засузише 1
  • засука 1
  • засукане 1
  • засукати 1
  • засукивати 1
  • заталаса 1
  • заталасане 1
  • заталасаном 1
  • затварајући 3
  • затварала 1
  • затвора 2
  • затворе 1
  • затворена 2
  • затворене 3
  • затворени 1
  • затвореним 1
  • затвори 2
  • затворивши 2
  • затворила 1
  • затворио 3
  • затвору 1
  • затегнути 1
  • Затекао 1
  • затекао 8
  • затекла 9
  • затекли 1
  • затекосмо 1
  • затекоше 3
  • затећи 5
  • затече 9
  • Затим 7
  • затим 8
  • затицала 1
  • затишје 1
  • Зато 14
  • зато 23
  • затражи 3
  • затражила 1
  • Затражио 1
  • затражио 2
  • затражише 3
  • затресао 1
  • затресе 5
  • затресла 2
  • затресоше 1
  • затрпану 1
  • затруби 1
  • затрубити 1
  • затрчао 1
  • заћута 2
  • заћутала 4
  • заћуташе 2
  • Заћуташе 2
  • заудара 1
  • заузевши 2
  • заузела 8
  • заузеле 1
  • заузели 12
  • заузео 1
  • заузесмо 1
  • заузет 1
  • заузете 2
  • заузети 8
  • заузећа 2
  • заузеће 1
  • заузећу 4
  • заузеше 6
  • заузима 1
  • заузимај 1
  • заузимали 1
  • заузимања 1
  • заузимању 1
  • заузимао 1
  • заузимати 1
  • заузме 5
  • заузмемо 3
  • заузмете 1
  • заузму 4
  • Заурлало 1
  • заустави 5
  • зауставили 3
  • зауставио 1
  • зауставити 4
  • Заустављала 1
  • заустављао 1
  • заусти 3
  • Зафијукаше 1
  • захвале 1
  • захвали 6
  • захвалила 1
  • захвалим 2
  • захвалио 2
  • захвалише 2
  • захвални 3
  • захвалност 2
  • захвалности 3
  • захвалношћу 1
  • захваљивало 1
  • Захваљиваху 1
  • Захваљујући 2
  • захваљујући 3
  • захватила 1
  • захватило 1
  • захладнио 3
  • Захори 1
  • захори 11
  • захорио 1
  • захркао 1
  • захте 2
  • захтев 5
  • захтева 7
  • захтевајмо 1
  • захтевају 5
  • захтевала 2
  • захтевале 1
  • захтевали 2
  • захтевало 1
  • захтевао 3
  • захтевати 1
  • захтеве 2
  • захтеви 1
  • захтевима 2
  • захтеву 1
  • захту 1
  • зацарила 1
  • зацвили 1
  • зацвокота 1
  • зацело 1
  • зацељују 1
  • зацикташе 1
  • зацрвени 1
  • зацрвенио 1
  • зачети 1
  • зачикавају 1
  • зачикави 1
  • зачин 2
  • зачињавале 1
  • зачињен 1
  • зачињеном 1
  • зачу 9
  • зачуди 13
  • зачудио 1
  • зачудисмо 1
  • зачуђен 1
  • зачуђени 1
  • зачуђеним 1
  • зачуђених 1
  • зачуђено 2
  • зачуше 1
  • зашијем 1
  • заштита 1
  • заштите 3
  • заштитила 1
  • заштитник 2
  • заштитнице 1
  • заштитницу 1
  • заштитом 1
  • заштиту 5
  • Зашто 41
  • зашто 55
  • зашушкавала 1
  • зашушкавати 1
  • зашушкани 1
  • збацила 1
  • збацује 1
  • збачен 1
  • збива 1
  • збијају 1
  • збијали 1
  • збијеној 1
  • збило 4
  • Збиља 3
  • збиља 7
  • зближавања 1
  • зближења 1
  • зближују 1
  • Због 5
  • због 73
  • Збогом 7
  • збогом 9
  • збор 3
  • зборе 1
  • збори 1
  • Зборник 2
  • зборника 1
  • Зборнику 1
  • збратимљени 1
  • збрисани 1
  • збришу 3
  • збунила 3
  • збунило 1
  • збунио 1
  • збунити 3
  • збунише 3
  • збуњен 3
  • збуњена 2
  • збуњени 2
  • збуњено 2
  • збуњује 2
  • звала 1
  • Звала 1
  • звали 2
  • звани 3
  • званица 1
  • званице 3
  • званичне 3
  • званичници 1
  • званичног 1
  • званом 1
  • звања 2
  • звање 1
  • звањима 1
  • Звао 1
  • звао 4
  • зват 1
  • зваху 1
  • звезде 2
  • звездице 2
  • звек 1
  • звера 1
  • звераху 1
  • зверова 1
  • зверовима 1
  • зверска 1
  • зверским 1
  • зверскога 1
  • звецкајући 1
  • звиждао 1
  • звижде 1
  • звижднуо 2
  • звиждук 1
  • звона 5
  • звоне 1
  • звонење 1
  • звонењем 1
  • звони 2
  • звониле 1
  • звонио 1
  • Звоно 1
  • звоно 2
  • Звонцад 1
  • звонцади 1
  • Звонце 1
  • звонце 9
  • звонцем 1
  • звонцета 3
  • зврјали 1
  • Зврји 1
  • зврцну 1
  • звук 1
  • звука 1
  • звуке 1
  • звуком 5
  • Звуци 1
  • звуци 2
  • звуче 1
  • звучну 1
  • згледаше 2
  • згодан 2
  • згодили 1
  • згодна 1
  • згодне 5
  • згодније 1
  • згоднију 1
  • Згодним 1
  • згодним 3
  • згодно 5
  • згодног 1
  • згодном 3
  • згодну 2
  • згоду 1
  • зграби 1
  • зграда 2
  • зграде 4
  • зграду 1
  • згрешила 1
  • згрешили 1
  • згрозио 1
  • згужвавши 1
  • згужвао 1
  • здерати 1
  • Здрав 1
  • здрав 5
  • Здрава 1
  • здрава 11
  • здраве 5
  • здрави 1
  • здравија 1
  • здравије 1
  • здравији 1
  • здравијим 1
  • здравим 1
  • здравих 2
  • здравица 2
  • здравице 5
  • здравици 2
  • здравицу 5
  • Здравка 6
  • Здравко 18
  • Здравковић 1
  • Здравком 2
  • Здравку 3
  • здравља 1
  • здравље 14
  • здрављем 5
  • здрављу 4
  • здраво 17
  • Здраво 7
  • здравој 1
  • здравом 1
  • здраву 4
  • здравцит 1
  • здрвенила 1
  • зевзек 1
  • зевзеку 1
  • зевзеци 1
  • Зека 4
  • Зеки 2
  • Зеком 1
  • зелен 1
  • зелена 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • Зелени 1
  • зеленила 1
  • зелених 1
  • зеленкасте 1
  • зеленкасто 1
  • зеленог 1
  • Зеленога 1
  • Зеленом 1
  • зеленом 2
  • зеља 1
  • земаља 1
  • земаљски 1
  • земаљског 1
  • земаљску 1
  • Земља 2
  • земља 38
  • земљак 2
  • земљама 2
  • Земљаци 1
  • земљацима 1
  • земље 35
  • земљи 30
  • земљине 2
  • земљишне 1
  • земљишта 1
  • земљиште 4
  • земљом 2
  • земљотрес 2
  • земљу 30
  • Земуна 4
  • земуница 2
  • земуницама 2
  • земунице 1
  • Земуну 3
  • зенит 2
  • зениту 1
  • зенице 1
  • зеницу 1
  • Зет 2
  • зета 1
  • зетом 1
  • зефир 1
  • зец 1
  • зид 1
  • Зида 1
  • зида 8
  • зидању 1
  • зидинама 2
  • Зидине 1
  • зидни 1
  • зидови 1
  • Зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 8
  • зија 1
  • зијају 2
  • зима 4
  • зиме 6
  • зими 5
  • зимски 4
  • зиму 1
  • зиратне 1
  • зла 5
  • злата 5
  • златан 1
  • златиле 1
  • златне 5
  • златни 3
  • златним 2
  • златних 1
  • златници 1
  • златној 1
  • златноме 1
  • златну 2
  • Злато 1
  • злато 9
  • Златоје 1
  • златом 3
  • златорука 1
  • злату 1
  • зле 1
  • зликовац 1
  • зликоваца 1
  • зликовце 2
  • зликовцем 3
  • Зликовци 1
  • зликовци 2
  • зликовцима 5
  • злим 2
  • зло 12
  • Зло 2
  • злобна 1
  • зловољна 1
  • зловољно 1
  • злогласним 1
  • злогук 1
  • злокобни 1
  • злокобно 1
  • Злопоглеђе 1
  • злоставити 1
  • злотворе 1
  • злотворима 1
  • злотвору 1
  • злочесто 1
  • злочин 2
  • злочина 1
  • злочинима 1
  • злочинству 1
  • злочинцима 1
  • злу 4
  • злурадо 1
  • злурадог 1
  • Змајеве 1
  • змије 2
  • Зна 1
  • зна 79
  • знаде 3
  • знадеш 2
  • знађаше 1
  • знај 3
  • знајеш 1
  • знајте 1
  • знају 15
  • Знајући 1
  • знајући 11
  • Знак 1
  • знак 37
  • знака 1
  • знакова 1
  • знаком 1
  • Знала 1
  • знала 37
  • знали 16
  • Знали 3
  • знало 5
  • Знам 11
  • знам 83
  • знамо 10
  • знанце 1
  • знанци 1
  • знања 6
  • знање 9
  • знању 1
  • Знао 2
  • знао 61
  • Знатан 1
  • знате 23
  • Знате 5
  • знати 14
  • знатне 1
  • знатним 1
  • знатно 1
  • знатну 1
  • знаће 1
  • значај 1
  • значаја 2
  • значајан 1
  • Значајна 1
  • значајне 1
  • значајни 1
  • значајније 1
  • значајној 1
  • значајну 1
  • значају 1
  • значење 2
  • значи 29
  • Значи 8
  • значили 1
  • значило 1
  • значио 1
  • значити 2
  • Знаш 19
  • знаш 68
  • зној 4
  • зноја 1
  • зноји 1
  • зноју 3
  • Зове 1
  • зове 18
  • зовем 1
  • зовете 2
  • зовеш 2
  • Зови 1
  • зовне 3
  • зовну 2
  • зову 6
  • зора 3
  • зоре 3
  • Зорину 1
  • зором 1
  • зору 10
  • зрак 1
  • зрака 1
  • зраком 1
  • зраци 1
  • зрацима 2
  • зрачи 1
  • зрачила 1
  • зрачка 1
  • зре 1
  • зрело 1
  • зрелости 1
  • зрети 1
  • зрикавци 2
  • зрикати 2
  • зрна 5
  • зрно 4
  • зуб 2
  • зуба 7
  • зубе 3
  • Зуби 1
  • зуби 2
  • зубма 3
  • зујала 1
  • зујало 3
  • зујање 1
  • зујило 1
  • зулума 1
  • зулуме 2
  • зулумћара 3
  • И 305
  • и 6035
  • иако 11
  • Иако 5
  • иберменше 1
  • Ибрахим 1
  • Иван 16
  • Ивана 7
  • Иванов 5
  • Иванова 8
  • Иванови 1
  • Ивановић 4
  • Ивановића 2
  • Иванову 4
  • Иваном 2
  • Ивану 2
  • ивицу 1
  • Иву 1
  • ига 2
  • игде 2
  • иглом 2
  • игноровати 1
  • игнорујући 1
  • игом 2
  • игра 4
  • играју 3
  • играо 4
  • играти 2
  • Играчи 2
  • играчка 1
  • игре 1
  • игру 2
  • иде 35
  • Идеал 1
  • идеал 6
  • идеала 2
  • идеалан 2
  • идеале 1
  • идеали 2
  • идеалима 1
  • идеална 1
  • идеалне 1
  • идеја 5
  • идејала 1
  • идејале 1
  • идејама 4
  • идеје 2
  • идеји 2
  • идеју 1
  • идем 11
  • Идем 4
  • Идемо 1
  • идемо 3
  • идеш 2
  • Иди 2
  • иди 3
  • идиле 1
  • идилу 1
  • идите 2
  • Идите 2
  • Иду 1
  • иду 5
  • идућу 1
  • Иже 1
  • Ижљуби 1
  • ижљуби 3
  • ижљубила 3
  • Ижљубише 1
  • ИЗ 1
  • Из 45
  • из 499
  • Иза 24
  • иза 40
  • изабере 1
  • изаберу 1
  • изабрала 1
  • изабрало 1
  • изабран 1
  • Изабран 1
  • изабрани 1
  • Изабрани 1
  • изабраним 2
  • изабрао 2
  • изабраше 1
  • изађе 20
  • Изађем 1
  • изађем 2
  • изађемо 2
  • изађоше 3
  • изазвала 1
  • изазвали 1
  • изазива 2
  • изазивати 1
  • изакулисне 1
  • изаслати 1
  • изаћи 2
  • изашао 7
  • изашла 8
  • изашли 2
  • изашло 1
  • избави 1
  • избавио 1
  • избављењу 1
  • избаци 9
  • избацивала 2
  • избацивати 1
  • избацивши 3
  • Избацила 1
  • избацила 3
  • избацио 1
  • избацити 2
  • избацише 1
  • избачену 1
  • избегава 1
  • избегавам 1
  • избегнем 1
  • избере 1
  • избереш 1
  • изби 2
  • избија 2
  • избијају 1
  • избијали 1
  • избијало 1
  • избијао 2
  • избијати 1
  • избије 2
  • избила 3
  • избиле 1
  • избило 4
  • избио 7
  • избисмо 1
  • избити 1
  • избише 5
  • избор 1
  • избора 2
  • изборима 1
  • избором 1
  • избору 2
  • избранима 3
  • избраницу 1
  • избрбљао 1
  • Извади 2
  • извади 24
  • извадила 2
  • извадили 1
  • извадио 3
  • извадити 1
  • извадише 1
  • извалили 1
  • Изван 1
  • изван 7
  • изведе 4
  • изведемо 1
  • изведени 1
  • Изведи 1
  • изведоше 1
  • извежбано 1
  • извезено 1
  • извела 2
  • извео 1
  • извесне 5
  • извесни 1
  • извесним 8
  • извеснима 1
  • извесних 7
  • извесно 2
  • извесном 1
  • извесности 1
  • извесну 1
  • известан 1
  • известе 3
  • извести 7
  • известили 1
  • известим 1
  • известимо 1
  • Известио 2
  • известио 6
  • известити 2
  • известише 2
  • извешан 1
  • извештавам 1
  • извештавао 1
  • извештај 16
  • извештаја 3
  • извештаје 5
  • извештајем 1
  • Извештаји 1
  • извештаји 8
  • извештајима 2
  • извештен 4
  • извештена 2
  • извештени 2
  • изви 2
  • извидео 1
  • извијала 1
  • извије 1
  • извикана 1
  • извикну 1
  • извине 2
  • извини 2
  • Извини 2
  • извинила 1
  • извинили 1
  • Извините 1
  • извините 2
  • извинише 2
  • извинуо 1
  • извињаваше 1
  • извирала 1
  • извире 1
  • извири 1
  • извиривала 1
  • Извиривала 1
  • Извиру 1
  • извлачила 1
  • извлачимо 1
  • извојеване 1
  • извојевао 1
  • извојевати 2
  • извојују 1
  • изволесте 1
  • изволите 4
  • Изволите 7
  • Изволте 2
  • Извољски 2
  • извор 4
  • извора 3
  • извргну 1
  • изврсна 1
  • изврсне 1
  • изврсно 3
  • изврше 1
  • извршен 3
  • извршено 3
  • изврши 8
  • извршив 1
  • извршила 8
  • извршиле 1
  • извршили 2
  • извршило 1
  • Извршио 1
  • извршио 6
  • извршити 4
  • извршиш 2
  • извршујем 1
  • извукао 4
  • извукла 1
  • извукоше 2
  • извући 2
  • извуче 1
  • извучем 1
  • извучену 1
  • изгинули 1
  • изгинуо 2
  • изгинути 1
  • изглади 1
  • изгладити 1
  • изгладнела 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 27
  • изгледала 1
  • изгледали 1
  • Изгледали 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 8
  • изгледао 3
  • изгледаху 2
  • изгледаше 3
  • изгледи 1
  • изгледу 1
  • изгнаник 1
  • изгнанички 1
  • изговара 1
  • изговарајући 1
  • Изговарали 1
  • изговарао 1
  • изговараше 1
  • изговарила 1
  • изговори 5
  • Изговоривши 1
  • изговорила 1
  • Изговорио 1
  • изговорио 2
  • изговорише 1
  • изгони 1
  • Изгоре 1
  • изгреда 1
  • изгуби 3
  • изгубила 4
  • изгубили 2
  • изгубило 1
  • изгубио 8
  • изгубити 3
  • изгубиш 1
  • изгубише 1
  • изгубљен 1
  • изгубљене 1
  • изгубљени 1
  • изгубљеним 3
  • изгубљено 1
  • изгубљеном 1
  • изда 6
  • издавао 2
  • издавати 2
  • издаде 1
  • издадоше 1
  • издаје 2
  • издајете 1
  • издајеш 1
  • издајице 1
  • издајник 1
  • издајника 1
  • издала 1
  • Издала 1
  • издалека 1
  • издали 2
  • издања 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издањем 1
  • издању 1
  • издао 3
  • издата 1
  • издахнуо 4
  • издвајао 1
  • издвоји 1
  • издигнувши 1
  • издигоше 1
  • издиже 2
  • издире 2
  • издиреш 1
  • издисао 2
  • издише 1
  • издравио 1
  • издржавају 1
  • Издржавао 1
  • издржавао 2
  • издржавати 1
  • издржала 4
  • издржали 2
  • издржао 2
  • издржати 6
  • издржаше 2
  • издржим 1
  • издржимо 1
  • издржљивост 4
  • издржљивости 1
  • издржљивошћу 2
  • издували 1
  • изиграва 1
  • изигравају 1
  • изигравала 1
  • изигравати 1
  • изиђе 10
  • изиђи 1
  • изиђоше 4
  • изићи 5
  • изишавши 1
  • Изишао 1
  • изишао 13
  • Изишла 1
  • изишла 5
  • изишли 1
  • изишло 1
  • изиште 1
  • изјава 1
  • изјавама 1
  • изјаве 2
  • изјави 3
  • изјавим 2
  • изјавио 2
  • изјавити 1
  • изјавише 1
  • изјављује 1
  • изјављујем 2
  • изјављујући 1
  • изјаву 1
  • изјада 1
  • Изјаловиће 1
  • изјасни 3
  • изјаснили 1
  • изјаснио 3
  • изјаснише 2
  • изјашњења 1
  • изјурио 1
  • изјутра 6
  • излагања 1
  • излажаше 1
  • излаже 1
  • излаз 1
  • излаза 2
  • излазак 1
  • излазећи 2
  • излази 3
  • излазила 1
  • излазио 1
  • излазити 2
  • излазише 2
  • изласка 2
  • изласку 3
  • Излете 1
  • излете 5
  • излети 4
  • излетише 1
  • излетнике 1
  • излећи 1
  • излече 1
  • излив 3
  • излива 1
  • изливала 1
  • изливате 1
  • изливу 1
  • излијечи 1
  • излијечити 1
  • излишан 1
  • излишна 1
  • излишни 1
  • изложби 1
  • Изложбу 1
  • изложбу 2
  • изложене 1
  • изложити 1
  • излози 1
  • излозима 1
  • изљубила 1
  • изљубише 1
  • измакла 1
  • измами 2
  • измамили 1
  • измамио 2
  • измамити 5
  • измахнула 1
  • измаче 1
  • између 28
  • Између 3
  • изменама 1
  • измене 1
  • изменио 2
  • изменула 1
  • изменуло 1
  • изменуо 1
  • изменути 2
  • измењиване 1
  • измењују 1
  • измеша 1
  • измешали 1
  • измешало 1
  • измешане 1
  • Измешаху 1
  • измире 2
  • измирења 3
  • измирење 2
  • измири 2
  • измислити 1
  • измоли 1
  • измолио 2
  • измотава 1
  • измотавао 1
  • измотавате 1
  • измотавати 1
  • измотати 1
  • измотација 3
  • измрцварили 1
  • измучена 3
  • измученоме 1
  • измучио 1
  • изнад 3
  • изневери 2
  • изневерила 1
  • изневерити 1
  • изневерише 1
  • изнела 4
  • изнели 3
  • изнемогла 3
  • изнемоглим 2
  • изнемогло 3
  • изненада 13
  • изненади 10
  • изненадивши 1
  • изненадила 4
  • изненадили 1
  • изненадило 5
  • изненадимо 1
  • Изненадио 1
  • изненадио 3
  • изненадити 1
  • Изненадићеш 1
  • изненадише 1
  • изненадна 2
  • изненадним 2
  • изненадно 1
  • изненадном 1
  • изненађен 7
  • Изненађена 1
  • изненађена 4
  • изненађене 1
  • изненађени 3
  • изненађеним 1
  • Изненађено 1
  • изненађено 10
  • изненађеност 1
  • изненађења 2
  • Изненађење 2
  • изненађење 6
  • изненађењу 2
  • изненађује 1
  • изненађујем 1
  • изнео 17
  • изнесе 10
  • изнесем 1
  • изнесеш 1
  • изнесоше 1
  • изнети 7
  • Изнећемо 1
  • изнеше 1
  • изнешен 1
  • изнимни 1
  • изнова 4
  • износе 1
  • износи 2
  • износила 1
  • износило 1
  • износим 1
  • износити 1
  • изнурен 2
  • изнурена 2
  • изнурени 2
  • изнурених 1
  • изнурено 2
  • изнуреној 1
  • изнутра 5
  • изобиловао 2
  • изобиља 1
  • изостављена 1
  • изостајала 1
  • изостајати 1
  • изостали 2
  • Изостанак 1
  • изостанак 2
  • изостао 1
  • изостати 1
  • изравна 1
  • изравнавао 1
  • изради 1
  • израдила 1
  • израдили 1
  • израдио 1
  • изражавали 1
  • изражавало 1
  • изражаваху 1
  • израз 13
  • израза 2
  • изразговарају 1
  • изразе 3
  • изрази 1
  • изразима 1
  • изразио 2
  • изразита 1
  • изразише 2
  • изразом 8
  • изразу 2
  • израчунао 1
  • изређају 1
  • изрекао 3
  • изрекла 1
  • изреку 1
  • изрећи 3
  • изрече 3
  • изречем 1
  • изрично 1
  • изричну 1
  • изругавају 1
  • изузимајући 2
  • изузимам 1
  • изумрли 1
  • изумро 2
  • изусти 4
  • изустим 1
  • иједна 1
  • ик 2
  • икад 8
  • икада 4
  • икаква 1
  • икакве 3
  • икаквих 1
  • икаквог 1
  • ико 3
  • икога 1
  • икоме 1
  • иконом 1
  • икону 1
  • ил 11
  • Ил 2
  • или 177
  • Или 9
  • Илију 1
  • илузија 1
  • илузије 1
  • илуминира 1
  • илунимиране 1
  • илуструје 1
  • илуструјем 1
  • им 204
  • има 159
  • Има 21
  • имаде 3
  • имадете 1
  • Имадеш 2
  • имадосмо 1
  • имадоше 1
  • имаду 1
  • имађаху 1
  • имађаше 3
  • Имајте 1
  • Имају 1
  • имају 14
  • имала 35
  • Имала 4
  • имале 1
  • Имали 1
  • имали 23
  • имало 11
  • имам 12
  • Имам 6
  • имамо 4
  • имања 3
  • имање 2
  • Имао 1
  • имао 60
  • Имате 3
  • имате 8
  • имати 18
  • имаш 12
  • Имаш 3
  • имаше 1
  • Име 3
  • име 42
  • имена 8
  • именима 1
  • именом 9
  • имену 1
  • имитација 1
  • имитовала 1
  • имовна 1
  • императив 1
  • император 2
  • империје 1
  • импозантне 1
  • импонира 1
  • импонирати 1
  • импоновао 1
  • имућни 1
  • инако 1
  • инат 2
  • ината 6
  • иначе 15
  • Иначе 3
  • инжињер 1
  • инжињерским 1
  • иницијативе 1
  • иницијативом 1
  • иницијативу 1
  • инострана 1
  • инострани 1
  • иностраних 7
  • иностранства 1
  • иностранство 2
  • иностранству 2
  • инспиратор 1
  • инспирирати 1
  • инстикат 1
  • инстиката 1
  • инстикте 2
  • инстинкт 2
  • инстинкти 1
  • инструкције 1
  • инструментима 1
  • инсцениран 1
  • инсценирате 1
  • интелигент 1
  • интелигентан 1
  • Интелигентан 1
  • интелигентна 1
  • интелигенција 6
  • интелигенције 3
  • интелигенцији 1
  • интелигенцију 2
  • интервалима 1
  • интерес 6
  • интереса 2
  • интересантан 1
  • интересантна 2
  • интересантне 2
  • интересантни 2
  • интересантније 1
  • интересантних 1
  • интересантном 1
  • интересантну 2
  • интересе 6
  • интереси 6
  • интересима 2
  • интересирала 1
  • интересовали 4
  • интересовало 1
  • интересовања 1
  • Интересовање 1
  • интересовање 3
  • интересовањем 9
  • интересовати 1
  • интересом 1
  • интересу 4
  • интересује 6
  • Интересују 1
  • интересују 3
  • интерпелације 1
  • интерпелацију 4
  • интерпелисали 1
  • интерпелисати 1
  • интиман 2
  • интимнији 1
  • интимно 3
  • интимност 1
  • интимности 3
  • интимностима 1
  • интриганским 1
  • интриге 1
  • информација 1
  • Информација 1
  • информације 2
  • информацију 1
  • информисан 1
  • инциденца 1
  • ипак 122
  • Ипак 2
  • ироније 1
  • иронију 1
  • ироничним 1
  • Иронично 1
  • иронично 6
  • ироничном 1
  • исећи 1
  • исечак 1
  • исисавају 1
  • искаже 2
  • искажеш 1
  • исказала 1
  • исказао 2
  • исказати 3
  • исказаше 1
  • искало 1
  • искан 1
  • искасапе 2
  • искати 1
  • искачу 1
  • искашља 2
  • искити 1
  • искићене 1
  • искићени 1
  • искључена 1
  • искључено 2
  • искључиво 3
  • искључује 1
  • искобељала 1
  • исколачи 1
  • ископа 1
  • ископаним 1
  • ископаше 1
  • искористе 1
  • искористи 1
  • искочи 2
  • Искочио 1
  • искрама 1
  • искре 1
  • искрен 5
  • искрена 10
  • искрене 1
  • искрени 6
  • искренији 1
  • искреним 6
  • искрених 3
  • Искрено 1
  • искрено 26
  • искреног 1
  • искреној 1
  • Искреност 1
  • искреност 5
  • искреношћу 1
  • искрену 3
  • искренути 1
  • искриви 1
  • искривила 1
  • искрице 1
  • искрсло 1
  • искрснути 1
  • искрцати 1
  • искрцаше 2
  • искупи 1
  • искупили 1
  • искупио 1
  • Искуписмо 2
  • искупити 1
  • искупише 1
  • Искупљени 1
  • искусна 1
  • искусни 1
  • искусним 1
  • искуство 1
  • искуца 2
  • искуцало 1
  • искушења 1
  • искушење 2
  • искушењу 1
  • иследник 1
  • Иследник 2
  • ислеђења 1
  • Ислеђење 1
  • ислеђење 2
  • ислеђењу 1
  • исмејавали 1
  • испад 1
  • испада 1
  • испаде 2
  • испадне 3
  • испала 3
  • испале 2
  • испали 1
  • Испали 1
  • испаливши 1
  • испалио 1
  • испаљен 1
  • испаљени 1
  • испаљених 1
  • испаљено 1
  • испаљује 1
  • испао 1
  • испасти 1
  • испаштали 1
  • испе 1
  • испевали 1
  • испевао 2
  • испекла 1
  • испео 1
  • исперу 1
  • испи 4
  • Испивши 1
  • испијали 1
  • испије 1
  • испијем 1
  • испили 1
  • испимо 1
  • испио 2
  • исписана 2
  • исписане 1
  • исписано 1
  • исписао 1
  • испит 3
  • испита 4
  • испитају 1
  • испитамо 1
  • испитања 1
  • испитате 1
  • испитати 1
  • испите 2
  • испитивалачки 2
  • Испитивали 1
  • испитивања 2
  • испитивати 1
  • испитује 1
  • Испише 1
  • испише 4
  • исплакала 2
  • исплати 1
  • исплатио 1
  • исплаче 3
  • исплачем 2
  • исплачу 1
  • Исплете 1
  • испливао 1
  • исплови 1
  • Испнемо 1
  • исповед 2
  • исповедати 1
  • исповедаш 1
  • исповеди 2
  • исповедила 1
  • исповедио 2
  • исповедити 2
  • исповест 2
  • исповести 1
  • испод 35
  • исполинском 2
  • исполинску 1
  • испољавати 1
  • испољила 1
  • испољио 1
  • испољњаја 1
  • испољује 1
  • испоручи 1
  • испоручујем 1
  • испославши 1
  • испослана 1
  • испослао 1
  • испослат 1
  • испослата 1
  • испоставило 1
  • испошаље 1
  • испошаљу 1
  • исправа 2
  • исправан 2
  • исправе 3
  • исправи 5
  • исправку 1
  • исправља 1
  • исправу 1
  • испражњен 1
  • испражњене 1
  • испразнила 2
  • испразнише 1
  • испразњивања 1
  • испрати 2
  • испратила 5
  • испратили 3
  • испратио 2
  • испратисмо 1
  • Испрва 1
  • испрва 2
  • испрегне 1
  • Испред 1
  • испред 15
  • испредала 1
  • испрекидана 1
  • испрекидане 1
  • испрекидано 4
  • испресецане 1
  • испречих 1
  • исприповедам 1
  • исприча 6
  • испричај 2
  • испричала 1
  • испричам 2
  • Испричао 2
  • испричао 4
  • испричати 2
  • испричах 1
  • испросио 1
  • испрси 1
  • испрсио 1
  • испуни 4
  • испуниле 1
  • испунимо 1
  • испунио 1
  • испунити 6
  • испуњава 2
  • испуњавало 1
  • испуњаваше 1
  • испуњена 1
  • испуњеном 1
  • испусти 1
  • испуштао 2
  • испуштах 1
  • исраза 1
  • иста 6
  • истакао 1
  • истакла 2
  • истакли 1
  • истакнем 1
  • истакнут 1
  • истакнуте 2
  • истакнутије 1
  • истакоше 1
  • исте 6
  • истекло 1
  • истерају 1
  • истерао 1
  • Истерао 1
  • истерати 1
  • истесан 1
  • Исти 1
  • исти 18
  • истим 1
  • истима 1
  • истина 31
  • Истина 38
  • истине 2
  • истини 6
  • истинита 1
  • истинити 1
  • истинитости 1
  • истински 4
  • истинско 1
  • истину 16
  • Истину 2
  • истиснити 1
  • истицали 1
  • истицањем 1
  • истицао 2
  • Исто 2
  • исто 34
  • истоварен 1
  • истоварили 1
  • истоварио 1
  • истоварују 1
  • Истовремено 1
  • истог 1
  • Истога 2
  • истога 4
  • истој 5
  • исток 1
  • истоку 2
  • Истом 1
  • истом 6
  • истопио 1
  • историја 2
  • историје 2
  • историји 1
  • историјски 1
  • историју 3
  • источне 1
  • источног 1
  • источну 1
  • источњачком 1
  • истрага 1
  • истрагу 2
  • истраживати 1
  • истрајао 1
  • истрајношћу 1
  • истребе 1
  • истреби 2
  • истребити 3
  • Истребише 1
  • истребљавали 1
  • истребљивао 1
  • истребљују 1
  • истресе 1
  • истрже 1
  • истрошен 1
  • Истрошио 1
  • истрошио 2
  • истрћи 1
  • истругало 1
  • иструн 1
  • иструнућеш 1
  • истрча 3
  • истрчавши 1
  • истрчала 3
  • истрчале 1
  • истрчаше 1
  • истрчи 1
  • исту 2
  • истукао 3
  • истуку 1
  • истурили 1
  • истурио 1
  • исуче 1
  • исход 3
  • исхода 1
  • исходом 1
  • исцели 1
  • исцељује 1
  • исцрпних 1
  • исцрпно 1
  • исцрпном 1
  • Италија 2
  • Италије 1
  • Италију 1
  • Ићи 1
  • ићи 8
  • Их 18
  • их 236
  • ич 1
  • ишао 13
  • Ишао 3
  • ишараном 1
  • ишла 10
  • Ишла 2
  • ишле 1
  • ишли 6
  • ишло 8
  • ишта 1
  • иште 2
  • ишчезава 1
  • ишчезе 1
  • ишчезне 1
  • ишчекивала 2
  • ишчекује 1
  • ишчекујући 1
  • ишчепркали 1
  • ишчуђавају 1
  • Ишчупај 1
  • ишчупати 1
  • ј 6
  • Ја 194
  • ја 379
  • јабуке 1
  • јабучице 1
  • јава 3
  • јаве 4
  • јави 18
  • јавила 3
  • јавиле 1
  • јавили 1
  • јавило 2
  • јавим 6
  • Јавио 1
  • јавио 14
  • јавите 4
  • јавити 12
  • јавиће 2
  • јавих 2
  • јавиш 1
  • јавише 1
  • јавља 10
  • јављају 2
  • јављајући 1
  • јављала 1
  • јављали 2
  • Јављам 2
  • јављао 1
  • јављате 1
  • јављати 6
  • јављаху 1
  • јављено 3
  • јавне 2
  • јавни 5
  • Јавно 1
  • јавно 6
  • јавнога 3
  • јавном 2
  • јавност 8
  • јавности 12
  • јагму 1
  • Јад 1
  • јада 4
  • јадај 1
  • јадању 2
  • Јаде 1
  • јаде 5
  • јади 4
  • јадикујући 1
  • Јадио 1
  • Јадна 2
  • јадна 4
  • јадне 2
  • јадни 1
  • Јадник 1
  • јадника 1
  • јадница 1
  • Јадно 1
  • јадно 2
  • јадној 1
  • Јадранско 2
  • Јадранском 2
  • јадујем 1
  • јазавца 2
  • јазавчев 2
  • јазбине 1
  • јаја 3
  • јаје 1
  • јак 1
  • Јака 1
  • јака 8
  • јаке 4
  • јаки 4
  • јаких 1
  • Јако 1
  • јако 20
  • јаког 2
  • јакој 2
  • јаку 5
  • Јакшић 1
  • Јакшића 1
  • Јамачно 2
  • јамачно 3
  • Јанко 1
  • Јанковић 1
  • Јаношевић 4
  • Јаношевића 2
  • јануар 1
  • јануара 3
  • Јањине 2
  • јао 1
  • Јао 5
  • јаој 2
  • Јаој 3
  • јарам 1
  • Јарац 31
  • Јарачких 1
  • јаре 1
  • јаребице 1
  • јарко 1
  • јарма 1
  • јарошћу 1
  • Јарца 2
  • Јарцом 1
  • Јарче 1
  • Јарчеве 2
  • јасан 4
  • јасна 1
  • Јасна 1
  • јаснијег 1
  • јаснији 1
  • јаснијом 1
  • јасним 2
  • Јаснић 1
  • Јаснића 1
  • Јаснићевима 1
  • Јаснићка 3
  • Јасно 1
  • јасно 25
  • јасну 2
  • јастук 3
  • јастучић 1
  • јато 1
  • јатомице 2
  • Јаук 1
  • јаук 3
  • јаука 1
  • јаукала 1
  • јахања 1
  • јача 5
  • јачање 1
  • јачању 2
  • јаче 26
  • јачег 2
  • јачи 7
  • јачини 2
  • Је 32
  • је 6022
  • Јевреја 1
  • Јевреји 1
  • Јеврејина 1
  • Јеврејка 1
  • Јеврејкама 1
  • Јеврејке 2
  • Јеврејки 1
  • Јеврејче 2
  • Јегејском 1
  • један 210
  • Један 29
  • једанаест 5
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • Једанаести 1
  • ЈЕДАНАЈЕСТА 1
  • једанпут 5
  • једаред 2
  • једва 32
  • Једва 4
  • једвице 1
  • једе 3
  • једим 1
  • једина 8
  • Једини 3
  • једини 8
  • јединица 4
  • јединицама 1
  • јединице 1
  • јединици 1
  • јединицом 2
  • јединицу 5
  • Једино 1
  • једино 15
  • јединствена 1
  • Јединствена 1
  • јединствени 1
  • јединственог 1
  • јединственом 1
  • јединствену 3
  • јединство 1
  • једину 5
  • јединца 4
  • јединцем 1
  • јединцом 1
  • јединцу 1
  • јединчету 2
  • једио 1
  • једита 1
  • једити 1
  • једиту 1
  • Једна 4
  • једна 48
  • једнака 1
  • Једнако 2
  • једнако 4
  • једнакој 1
  • једнаком 1
  • једнакост 1
  • Једне 2
  • једне 30
  • Једни 3
  • једни 7
  • једним 25
  • Једним 3
  • једних 2
  • једно 56
  • Једно 9
  • Једновремена 1
  • Једновремено 1
  • једног 40
  • једнога 33
  • Једнога 6
  • једногласни 1
  • једногласно 2
  • једногласног 1
  • једнодушна 1
  • једној 24
  • једнокрвна 1
  • једнокрвне 1
  • једнолики 1
  • једнолику 1
  • Једном 9
  • једном 92
  • једноме 2
  • једномишљеник 1
  • једномишљеника 1
  • једномишљеници 1
  • једномишљеницима 1
  • једнородних 1
  • једноставно 1
  • једну 58
  • једра 1
  • Једрена 50
  • Једрене 24
  • Једреном 9
  • једренске 1
  • Једрену 1
  • једрењаче 1
  • Једрењаче 1
  • једрога 1
  • једром 1
  • једу 1
  • Језа 1
  • језа 9
  • језгра 1
  • језгре 1
  • Језгро 1
  • јездио 1
  • језе 1
  • Језера 1
  • језера 2
  • Језеро 1
  • језеро 3
  • Језером 1
  • језерца 1
  • језивим 1
  • језик 1
  • језика 1
  • језиком 1
  • језику 3
  • језовита 4
  • језовити 1
  • језовитих 1
  • језовито 1
  • Јеку 1
  • јеку 2
  • јел 1
  • Јела 1
  • јела 6
  • Јелене 1
  • јеленско 1
  • Јелкић 10
  • Јелкића 2
  • јело 2
  • јеловином 1
  • јелом 2
  • јендеку 2
  • Јеника 1
  • јео 2
  • Јер 26
  • јер 374
  • Јес 5
  • јес 6
  • Јесам 10
  • јесам 3
  • јесен 5
  • јесенас 1
  • Јесенас 1
  • Јесења 1
  • јеси 4
  • Јеси 8
  • Јесмо 1
  • Јест 11
  • јест 14
  • Јесте 11
  • јесте 7
  • јести 1
  • Јесу 1
  • јесу 2
  • јетко 1
  • јефтина 1
  • јецала 2
  • јецање 3
  • јецању 1
  • јецаше 1
  • Јецаше 1
  • јечао 2
  • јечма 1
  • јова 1
  • Јова 30
  • Јован 52
  • Јована 6
  • Јоване 3
  • Јованка 175
  • Јованке 18
  • Јованки 2
  • Јованкин 3
  • Јованкине 1
  • Јованкином 1
  • Јованком 5
  • Јованку 44
  • Јованов 1
  • Јованова 1
  • Јовановић 8
  • Јовановића 2
  • Јовановићем 1
  • Јовановићу 2
  • Јованом 1
  • Јовану 3
  • Јованци 29
  • Јованчин 4
  • Јованчина 6
  • Јованчине 2
  • Јованчино 6
  • Јованчиној 2
  • Јованчином 1
  • Јованчину 5
  • Јове 1
  • Јови 2
  • Јовине 1
  • Јово 19
  • Јовом 2
  • Јову 4
  • јогунасте 1
  • јогунастих 1
  • Јој 5
  • јој 509
  • јок 1
  • Јок 3
  • Јоој 2
  • Јооован 1
  • Јооој 1
  • Јоца 1
  • Јоциних 1
  • Јоцу 2
  • још 422
  • Још 58
  • јте 1
  • ју 103
  • Ју 6
  • Југ 1
  • југ 8
  • југа 1
  • Југа 2
  • Југовића 1
  • југозапад 1
  • југоисток 1
  • југоистоку 1
  • Југоисточне 1
  • југославенска 1
  • југословенске 1
  • југословенској 1
  • југословенску 2
  • југу 1
  • јулској 1
  • јуна 1
  • јунак 12
  • јунака 17
  • јунаке 7
  • јунакиња 7
  • јунакиње 1
  • јунакињи 5
  • јунакињо 5
  • јунаком 1
  • јунаку 4
  • јунаци 10
  • јунацима 4
  • јуначе 5
  • Јуначка 1
  • јуначка 7
  • јуначке 9
  • Јуначки 1
  • јуначки 18
  • јуначким 2
  • јуначких 2
  • јуначког 1
  • јуначкога 1
  • јуначкој 1
  • јуначком 2
  • јуначку 5
  • јунаштва 1
  • јунаштво 2
  • јунаштвом 3
  • јунаштву 3
  • јуни 2
  • Јури 1
  • јури 3
  • јурила 1
  • јурио 3
  • јурих 1
  • јуриш 21
  • Јуриш 3
  • јуриша 4
  • јуришају 1
  • јуришала 1
  • јуришале 1
  • јуришали 1
  • јурише 1
  • јуришем 6
  • јуришима 5
  • ЈУРИШИЋ 1
  • Јуришић 26
  • Јуришића 3
  • Јуришићу 5
  • јуришу 3
  • јурну 1
  • јурнуше 4
  • Јусуф 2
  • Јутарње 1
  • јутарњега 1
  • јутарњу 4
  • јутра 5
  • јутрења 1
  • јутрењу 4
  • Јутро 1
  • јутро 9
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • Јутрус 1
  • Јух 2
  • Јуч 2
  • јуче 13
  • Јуче 4
  • јучерашњега 1
  • К 18
  • к 89
  • ка 38
  • кабинет 6
  • кабинета 2
  • кабинету 2
  • кава 1
  • кавалир 4
  • кавалирством 1
  • каванама 2
  • каване 4
  • кавани 1
  • Кавани 1
  • каваном 2
  • кавану 5
  • кавезу 2
  • Кавеџија 1
  • кавеџију 1
  • кавом 2
  • каву 25
  • Кад 229
  • кад 501
  • када 179
  • Када 88
  • кадар 1
  • кадгода 1
  • кадра 1
  • кадри 1
  • кадшто 1
  • Каже 4
  • каже 52
  • Кажем 10
  • кажем 38
  • Кажемо 1
  • кажете 4
  • Кажеш 1
  • кажеш 9
  • кажи 4
  • Кажи 4
  • Кажите 4
  • кажњавањем 1
  • кажњен 2
  • кажњиво 1
  • кажу 10
  • Кажу 4
  • каза 1
  • казала 5
  • Казали 1
  • казалишту 1
  • казамата 1
  • казамате 1
  • казаматима 1
  • Казан 1
  • казанџија 1
  • казао 1
  • Казао 1
  • казати 6
  • Казаће 1
  • Казаћеш 1
  • Казаћу 1
  • казаћу 2
  • казах 1
  • казивало 1
  • казивање 2
  • казивању 1
  • казиваше 4
  • казна 3
  • казнио 2
  • казуј 2
  • Казуј 4
  • казује 1
  • казујем 1
  • казују 1
  • кајати 2
  • кајмакама 1
  • какав 33
  • Какав 6
  • Каква 10
  • каква 22
  • какве 20
  • Какве 3
  • Какви 2
  • какви 7
  • каквим 11
  • Каквих 1
  • каквих 4
  • какво 11
  • Какво 6
  • каквог 12
  • каквога 2
  • каквој 7
  • каквом 10
  • каквоме 1
  • Какву 1
  • какву 10
  • како 315
  • Како 95
  • какове 2
  • каковим 1
  • какових 1
  • каково 1
  • какову 3
  • каког 1
  • какогод 1
  • Кал 1
  • калдрми 1
  • калдрмише 1
  • калдрму 1
  • Кале 1
  • календар 3
  • календару 1
  • калибра 2
  • Калимегдан 1
  • Калимегдана 1
  • Калимегданску 1
  • Калимегдану 3
  • калуђер 1
  • кам 1
  • камарилу 1
  • Камен 1
  • камен 7
  • камена 2
  • каменитог 1
  • камениту 2
  • Каменице 1
  • каменички 1
  • каменој 1
  • каменом 2
  • камену 2
  • каменујете 1
  • камење 1
  • камењем 1
  • камењу 1
  • камиша 1
  • камо 25
  • Камо 6
  • кампања 1
  • канабе 4
  • канабету 1
  • Каналише 1
  • каналом 1
  • каналу 1
  • канда 4
  • Кандило 1
  • кандило 4
  • кандилу 2
  • Канонада 1
  • канонада 5
  • канонаде 1
  • канонаду 1
  • кантаре 1
  • канту 1
  • канцеларија 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 8
  • канцеларију 5
  • Као 25
  • као 572
  • кап 1
  • капелан 1
  • Капетан 12
  • капетан 41
  • капетана 23
  • капетанов 1
  • капетанове 1
  • капетанови 1
  • Капетанови 1
  • капетановим 3
  • капетанових 1
  • капетанову 1
  • капетаном 4
  • капетану 6
  • капи 1
  • капија 1
  • Капија 1
  • капије 2
  • капији 2
  • капију 2
  • капитал 1
  • капитулације 1
  • капитулацијом 1
  • капиџик 1
  • капиџика 1
  • каплар 3
  • каплара 1
  • капларска 1
  • капларских 2
  • капљица 1
  • капљице 3
  • капљу 2
  • капу 2
  • капут 9
  • капута 2
  • капуташе 1
  • капуташима 1
  • капутлија 1
  • кара 1
  • Кара 7
  • Карадага 1
  • Карађоз 2
  • Карађорђе 1
  • Карађорђевић 1
  • Карађорђевића 2
  • карактер 9
  • карактера 5
  • карактере 1
  • карактерисати 1
  • карактеристика 2
  • карактерише 1
  • карактерна 2
  • каранфила 1
  • карата 1
  • караула 1
  • карауле 8
  • караули 1
  • караулу 4
  • каријеру 1
  • карловачка 1
  • карловачки 1
  • карловачким 1
  • карловачког 1
  • Карловце 1
  • Карловцима 1
  • карови 1
  • кароце 1
  • карта 2
  • картама 1
  • карташ 1
  • карте 12
  • карти 2
  • картом 2
  • карту 13
  • Карту 2
  • касапљења 1
  • касапљење 1
  • касарнама 1
  • касарне 1
  • касарну 2
  • касе 1
  • Касине 1
  • касније 4
  • каснији 1
  • касно 1
  • каста 1
  • касу 1
  • катар 1
  • Катарина 150
  • Катарине 11
  • Катарини 20
  • Катаринин 2
  • Катаринина 2
  • Катаринине 4
  • Катаринином 3
  • Катаринину 2
  • Катариних 1
  • Катарино 1
  • Катарином 5
  • Катарину 16
  • катаром 1
  • катастрофе 1
  • катастрофу 2
  • категорија 1
  • категорички 1
  • катедралну 1
  • Катинка 1
  • католика 1
  • католичког 1
  • католичку 1
  • каћиперка 2
  • каурили 1
  • кафана 2
  • Кафана 2
  • кафанама 4
  • кафане 8
  • Кафани 1
  • кафани 7
  • кафаница 1
  • Кафаница 1
  • кафанице 1
  • кафаницу 1
  • кафаном 1
  • кафанска 1
  • кафански 1
  • кафанској 1
  • кафану 4
  • кафе 2
  • Кафеџија 1
  • кафеџија 5
  • кафеџије 2
  • кафеџију 2
  • Кафеџика 1
  • кафеџика 2
  • кафу 4
  • Качаника 3
  • Качанику 4
  • Качанички 1
  • Качаничког 1
  • Качаничкога 3
  • Качаничком 2
  • кашике 1
  • кашику 2
  • кашкаваља 1
  • кашља 1
  • квалификација 1
  • квари 3
  • квариле 1
  • кварта 1
  • квартирима 1
  • квартовима 1
  • квочке 1
  • кврцне 1
  • Келнер 1
  • келнераја 2
  • кестенаста 1
  • кестење 1
  • ки 1
  • кибицера 1
  • кибицерима 1
  • киван 1
  • кидају 1
  • кидале 1
  • кидисати 1
  • кидише 1
  • киднем 1
  • километара 4
  • килу 1
  • ким 13
  • киме 2
  • кињен 1
  • киоск 1
  • киоску 1
  • кипела 1
  • кипело 2
  • кипи 3
  • кипти 1
  • кирајџија 2
  • киријом 1
  • Киру 1
  • киселе 1
  • кисело 2
  • киселом 1
  • киселу 1
  • кита 3
  • Кита 3
  • китила 1
  • киту 7
  • кићени 3
  • кицош 1
  • кичме 3
  • кичми 1
  • кичму 1
  • Киша 1
  • киша 8
  • кише 1
  • кишица 1
  • кишне 1
  • кишновито 1
  • кишобран 1
  • кишобраном 1
  • кишовита 1
  • кишом 2
  • кишу 1
  • клавира 1
  • клавиром 1
  • клавиру 1
  • кладе 1
  • клало 1
  • кланац 1
  • кланца 4
  • кланце 6
  • кланцу 2
  • клањају 1
  • клањам 1
  • Клањам 2
  • класе 6
  • класи 1
  • класу 1
  • клекла 1
  • клете 1
  • клецати 1
  • клечала 1
  • клечао 1
  • клизава 1
  • кликне 1
  • кликну 15
  • кликнула 2
  • кликнуше 3
  • кликтати 1
  • клику 1
  • климне 1
  • климну 4
  • климнувши 3
  • клица 1
  • клицали 1
  • клицања 2
  • клицање 3
  • клицањем 1
  • клицао 1
  • клицаху 1
  • кличем 2
  • кличемо 1
  • клоне 2
  • клони 2
  • клонили 1
  • клоним 1
  • клону 3
  • Клонула 1
  • клонула 2
  • клонулост 1
  • клонулости 1
  • клонуо 1
  • клопку 3
  • клупе 1
  • клупи 1
  • клупом 1
  • клупу 1
  • клупче 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • кључаницу 1
  • кључаоницу 1
  • кључева 1
  • кључеви 1
  • Кључеви 1
  • кључевима 1
  • кључем 1
  • кнез 2
  • Кнез 3
  • кнеза 1
  • Кнеза 3
  • кнезу 1
  • књагињица 1
  • Књаз 1
  • књаз 3
  • књаза 3
  • књазом 1
  • књига 7
  • књигама 1
  • књиге 9
  • књигу 8
  • КЊИЖ 1
  • књижар 1
  • књижару 1
  • књижевна 1
  • књижевне 2
  • књижевни 2
  • књижевник 4
  • књижевници 1
  • књижевно 2
  • књижевност 1
  • књижевности 5
  • књижицу 1
  • књизи 1
  • ко 123
  • Ко 36
  • коб 1
  • кобасицу 1
  • кобац 1
  • кобне 5
  • кобних 1
  • кобном 1
  • кобну 1
  • кова 1
  • коверат 1
  • коверта 1
  • коверти 1
  • ког 3
  • Кога 4
  • кога 63
  • когод 2
  • Код 15
  • код 252
  • коже 1
  • кожни 1
  • козе 1
  • козијој 1
  • Козјак 1
  • Козјаку 3
  • козу 2
  • кој 2
  • Кој 2
  • која 290
  • Која 4
  • Које 2
  • које 248
  • којег 17
  • којега 9
  • којекакве 1
  • којекако 1
  • којем 31
  • којечему 1
  • којешта 4
  • Којешта 4
  • који 565
  • Који 6
  • Којим 1
  • којим 27
  • којима 37
  • којипут 1
  • којих 9
  • којој 66
  • којом 17
  • Коју 1
  • коју 95
  • кокетно 1
  • кокетовање 2
  • кокошке 2
  • кола 11
  • колар 1
  • Коларац 1
  • Коларца 7
  • Коларцу 2
  • Коларчевом 1
  • колач 5
  • колачом 1
  • колачу 2
  • колебала 1
  • колебање 1
  • колебао 2
  • колебати 1
  • колевка 1
  • колевку 1
  • колевци 2
  • Колега 1
  • колега 4
  • колеги 1
  • колегинице 3
  • колегиници 1
  • колегом 1
  • Колена 1
  • колена 14
  • колено 1
  • коленом 1
  • колену 3
  • Колика 1
  • колика 2
  • Колике 1
  • колики 1
  • Колико 12
  • колико 71
  • коликом 1
  • колима 2
  • колица 1
  • количином 1
  • количину 5
  • Коло 1
  • коло 14
  • коловођа 1
  • колоне 1
  • колорит 1
  • колос 1
  • колосек 1
  • колотечином 1
  • колпортажа 1
  • колу 1
  • колут 3
  • колутови 1
  • колутовима 2
  • колутом 1
  • коље 1
  • кољеш 1
  • кољу 2
  • ком 5
  • комад 4
  • комада 1
  • комаде 1
  • комадић 1
  • комаду 2
  • комађу 1
  • команда 5
  • командама 1
  • командант 10
  • Командант 4
  • команданта 10
  • команданте 1
  • Команданти 1
  • командантом 1
  • Команданту 1
  • команданту 5
  • команде 9
  • команди 4
  • Командир 1
  • командовани 1
  • командовао 2
  • командом 15
  • команду 14
  • командује 3
  • командујем 1
  • комбинације 2
  • комбиноване 1
  • комбиновану 1
  • Комбинује 1
  • коме 35
  • Коме 4
  • Комедији 1
  • коментар 1
  • Коментар 1
  • комесар 1
  • комесаријат 1
  • комисија 2
  • комисије 2
  • Комита 3
  • комита 40
  • комитама 3
  • комите 30
  • Комите 5
  • комитет 1
  • комити 1
  • комитино 1
  • комитину 1
  • комитка 2
  • комитке 2
  • комиткиње 1
  • Комитска 1
  • комитска 2
  • Комитске 1
  • комитске 5
  • комитски 2
  • Комитски 2
  • комитских 5
  • комитско 1
  • комитској 4
  • комитском 1
  • комитскоме 2
  • Комитску 1
  • комитску 7
  • комиту 5
  • комичан 1
  • комична 1
  • комичне 1
  • комотна 1
  • комотно 1
  • компезација 1
  • компезације 1
  • комплетно 1
  • компликацији 1
  • комплименте 1
  • композицију 1
  • Кому 2
  • кому 4
  • комунике 2
  • комшије 1
  • комшинице 1
  • комшиници 1
  • конаке 1
  • конац 1
  • Коначан 1
  • коначна 1
  • коначно 5
  • конвенционални 1
  • конвенционалним 1
  • Кондић 2
  • кондуктер 1
  • кондуктери 1
  • конзисторија 1
  • конзулата 1
  • конзулате 1
  • конзулатима 1
  • конкуренти 1
  • конопац 1
  • Констатовање 1
  • констатовати 1
  • констатујем 1
  • контен 1
  • контра 4
  • контрадикцију 1
  • контраст 1
  • контркарирао 1
  • контуре 1
  • конференција 5
  • конференције 10
  • конференцији 15
  • конференцију 2
  • конца 1
  • конце 1
  • концем 1
  • Концем 2
  • концентрација 1
  • концентрише 1
  • концерат 2
  • концерту 1
  • концу 3
  • коња 2
  • коњака 1
  • коњаник 2
  • коње 4
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 1
  • коњице 2
  • коњицом 1
  • коњичка 2
  • коњичке 1
  • коњички 1
  • Коњички 1
  • коњичких 1
  • коњичког 2
  • коњичкога 1
  • Коњски 1
  • коњушари 1
  • копа 1
  • копкала 1
  • копља 1
  • копно 1
  • копреном 2
  • копрену 2
  • кор 5
  • кора 3
  • корак 12
  • корака 4
  • кораке 5
  • кораком 5
  • кораку 6
  • кораци 4
  • корацима 8
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корачајући 1
  • корачала 2
  • корачали 1
  • корачамо 1
  • корачао 1
  • Кордиљери 1
  • коректно 1
  • коресподенцију 1
  • кореспонденцију 1
  • корзу 2
  • корисна 1
  • корисни 1
  • корисну 1
  • корист 8
  • користан 1
  • користећи 2
  • користи 3
  • користу 1
  • корита 1
  • коританцетом 1
  • корито 1
  • корице 3
  • коровођа 1
  • корпа 2
  • корпорације 1
  • корпуленцијом 1
  • корском 1
  • кору 4
  • Коса 1
  • коса 8
  • косе 2
  • коси 3
  • косили 2
  • косило 1
  • космате 1
  • коснула 4
  • коснути 1
  • Косова 8
  • Косовка 1
  • Косово 30
  • Косовски 1
  • Косовским 1
  • Косовских 1
  • косовских 2
  • косовском 1
  • косовску 1
  • Косовску 1
  • Косову 8
  • косом 5
  • кост 1
  • кости 4
  • костима 1
  • Косту 1
  • костурници 2
  • косу 9
  • котва 1
  • котву 1
  • котрља 1
  • котрљају 1
  • котрљаху 1
  • Кофер 1
  • кофер 10
  • кофера 2
  • кофером 1
  • коферу 1
  • коцку 5
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијаши 1
  • кочијашу 2
  • кочничари 1
  • кочоперан 1
  • кочоперењем 1
  • кочоперне 1
  • кочоперни 1
  • кош 2
  • коша 1
  • кошници 2
  • коштац 2
  • коштуњав 1
  • кошуљама 2
  • кошуље 1
  • Кошутњак 1
  • Кошутњака 1
  • Кошутњаку 1
  • кравата 1
  • кравату 2
  • краву 1
  • Крагујевчанка 1
  • крадом 1
  • краду 1
  • Крај 1
  • КРАЈ 1
  • крај 53
  • краја 9
  • крајева 10
  • крајеве 9
  • крајеви 3
  • крајевима 15
  • крајем 1
  • Крајем 1
  • крајичак 1
  • крајним 1
  • крајном 1
  • крајност 1
  • крајности 7
  • крајње 1
  • крајњи 1
  • крајњу 2
  • крају 25
  • крајцари 1
  • Краљ 25
  • краљ 41
  • Краља 1
  • краља 24
  • краљев 2
  • краљева 5
  • краљеве 6
  • краљеви 2
  • краљевим 1
  • краљевина 2
  • краљевинама 1
  • Краљевине 1
  • краљевине 3
  • Краљевини 2
  • краљевић 1
  • Краљевића 10
  • краљевићем 1
  • краљево 1
  • краљевој 1
  • краљевом 2
  • краљевому 1
  • краљевске 1
  • краљевски 2
  • краљевско 1
  • краљеву 2
  • Краљица 3
  • краљу 14
  • красан 1
  • Красан 3
  • Красна 1
  • красна 3
  • красне 1
  • Красни 1
  • красни 3
  • красно 4
  • красном 1
  • красота 1
  • краставац 1
  • крастарица 1
  • кратак 1
  • кратера 1
  • кратка 2
  • кратке 3
  • кратки 1
  • кратким 1
  • кратко 9
  • кратковид 1
  • кратковиде 1
  • кратког 5
  • краткоћом 1
  • кратку 2
  • Кратову 1
  • краћа 1
  • краће 6
  • краћег 14
  • краћем 1
  • краћи 4
  • краћим 1
  • краћој 1
  • Крв 3
  • крв 37
  • крвав 3
  • крвава 1
  • крваве 3
  • крвави 5
  • крвавије 1
  • крвавији 1
  • крвавим 2
  • крвавих 2
  • крваво 3
  • крвавог 1
  • крвавога 1
  • крвавом 4
  • крваву 2
  • крвари 1
  • крви 28
  • крвивих 1
  • крвљу 21
  • крвне 1
  • крвници 1
  • крвнички 1
  • крвну 1
  • крволока 2
  • крволоци 2
  • крвопија 1
  • крвопијама 1
  • крвопије 1
  • кревељити 1
  • кревет 7
  • кревета 2
  • креветац 1
  • кременом 1
  • крене 2
  • кренем 3
  • кренемо 3
  • кренила 1
  • крену 9
  • кренула 7
  • кренули 1
  • кренуо 11
  • кренусмо 2
  • кренути 1
  • кренуше 3
  • крепи 1
  • крепила 1
  • крепише 1
  • крепка 2
  • крепко 1
  • крепости 2
  • кресне 2
  • креснувши 1
  • кретала 2
  • кретања 1
  • Кретање 1
  • кретање 3
  • кретању 1
  • кретао 2
  • кретати 1
  • крете 1
  • кретосмо 1
  • кретоше 2
  • креће 9
  • крећем 3
  • крећемо 3
  • крећу 2
  • креч 1
  • креше 1
  • кри 1
  • Крив 1
  • крив 8
  • крива 3
  • Криве 2
  • кривим 1
  • кривица 3
  • кривице 1
  • кривицом 1
  • кривицу 1
  • кривични 1
  • кривња 1
  • криво 8
  • Кривој 1
  • Кривокућиног 1
  • кривцем 1
  • криглама 1
  • кригле 1
  • кригли 2
  • криглу 1
  • криза 17
  • Криза 2
  • кризе 13
  • кризи 4
  • кризу 3
  • крије 5
  • кријем 2
  • кријеш 1
  • крију 1
  • крик 4
  • крикну 4
  • крила 8
  • крили 1
  • крило 5
  • крилом 1
  • крилу 2
  • крио 1
  • критеријума 1
  • критика 1
  • критику 2
  • критикују 2
  • критичном 1
  • крици 1
  • кришом 1
  • крмилу 1
  • крње 1
  • крова 1
  • кровињаре 3
  • кровињари 2
  • кровове 1
  • Кроз 3
  • кроз 68
  • кројач 2
  • кроји 1
  • кројили 1
  • кројило 1
  • крок 1
  • крокодили 1
  • кроком 1
  • крочи 2
  • крочила 1
  • крочио 3
  • крочише 1
  • крпа 2
  • крпе 3
  • крпице 1
  • крпом 1
  • Крст 1
  • крст 3
  • крста 1
  • Крста 3
  • крстарица 1
  • Крстац 2
  • Крстацу 3
  • крсте 2
  • крстић 2
  • крстићем 1
  • Крсту 2
  • круву 1
  • кругова 2
  • кругови 2
  • круговима 5
  • кругу 1
  • круже 4
  • круна 6
  • круне 1
  • круниле 1
  • крунисала 1
  • крунисан 1
  • крунисана 1
  • крунишу 1
  • Крунско 1
  • крунско 2
  • крунскога 1
  • крунском 2
  • крупна 7
  • Крупне 1
  • крупне 8
  • крупни 1
  • крупније 2
  • крупним 2
  • крупних 1
  • крупно 7
  • крупну 1
  • крчаг 1
  • крчање 1
  • крчила 1
  • крчили 1
  • крчмама 2
  • крчме 1
  • крчму 5
  • крџан 1
  • кршевима 1
  • кршевитому 1
  • кршећи 1
  • крштеним 1
  • крштење 1
  • Ксенија 1
  • кћер 4
  • кћери 12
  • кћерину 1
  • кћерка 1
  • кћерке 2
  • кћи 6
  • Ку 1
  • Кубатову 1
  • кубуре 1
  • кува 1
  • кувао 1
  • куварице 1
  • куварицу 1
  • кугле 3
  • куглице 1
  • куглом 1
  • куглу 1
  • куд 20
  • Куд 3
  • куда 15
  • Куда 2
  • куждраве 1
  • кујете 1
  • кука 4
  • кукавица 3
  • кукавицама 1
  • кукавице 1
  • Кукавице 1
  • кукавици 1
  • кукавицу 1
  • кукавичлук 2
  • Кукавно 1
  • кукавци 1
  • кукати 1
  • кукаше 1
  • Кукову 1
  • куку 1
  • кукурекања 1
  • кукурикање 1
  • Кукурикање 1
  • кукурикању 1
  • кукуриче 1
  • кукуруза 3
  • куле 6
  • кули 1
  • кулиса 3
  • кулисе 1
  • култивише 1
  • култура 2
  • културан 1
  • културе 2
  • култури 1
  • културна 2
  • културни 1
  • културних 1
  • културнога 1
  • културној 1
  • културном 2
  • културтрегери 1
  • културтрегерских 1
  • кулу 3
  • Куља 1
  • кум 10
  • Кума 1
  • кума 8
  • Куманова 11
  • Куманово 6
  • Кумановске 2
  • Кумановску 1
  • Куманову 2
  • куме 2
  • куми 1
  • кумовали 1
  • кумове 1
  • кумство 2
  • купа 2
  • купања 2
  • купатилу 1
  • купеа 3
  • купећи 1
  • купеу 4
  • купи 5
  • купија 1
  • купила 2
  • купили 1
  • купимо 2
  • купио 4
  • купити 4
  • купљене 1
  • куповала 2
  • куповали 1
  • купује 1
  • купца 1
  • курјак 1
  • курјаку 1
  • курјачића 1
  • куршум 2
  • куршума 3
  • куршуми 2
  • куршумима 1
  • куршумом 3
  • кута 1
  • кутијицу 4
  • кутију 3
  • кутић 2
  • кутка 1
  • кутова 1
  • куту 1
  • кућа 18
  • кућама 6
  • Куће 1
  • куће 69
  • кућеван 1
  • кући 110
  • кућице 1
  • кућишта 1
  • кућне 1
  • кућним 1
  • кућом 5
  • кућу 49
  • куфер 1
  • кухало 1
  • кухиње 1
  • кухињи 3
  • кухињу 2
  • куца 2
  • куцали 1
  • куцало 1
  • куцања 1
  • куцање 2
  • куцати 1
  • куцне 1
  • куцнеш 1
  • куцну 3
  • куцнуо 2
  • Куцнуше 1
  • куцнуше 4
  • кучке 1
  • куша 2
  • л 7
  • Лаба 1
  • лабава 1
  • лав 1
  • лава 2
  • лавежом 1
  • лавом 1
  • лаворике 1
  • лаганим 1
  • Лагано 1
  • лагано 8
  • лагати 1
  • ладноћом 1
  • Лађа 1
  • лађа 5
  • лађе 5
  • лађи 2
  • лађом 1
  • лажем 1
  • лажеш 2
  • лажи 2
  • лажни 1
  • лажним 3
  • лажну 1
  • Лаза 48
  • Лазар 2
  • Лазара 5
  • Лазаре 4
  • Лазарева 1
  • Лазаревић 163
  • Лазаревића 19
  • Лазаревићево 1
  • Лазаревићем 5
  • Лазаревићу 24
  • Лазаровић 1
  • Лазе 4
  • Лази 5
  • Лазино 1
  • Лазићу 1
  • лазнило 1
  • Лазо 8
  • Лазу 5
  • лаје 1
  • лају 1
  • лак 6
  • Лака 2
  • лака 4
  • лаке 1
  • лаким 4
  • лакну 2
  • лакнуло 3
  • Лако 1
  • лако 34
  • лаког 1
  • лаком 3
  • лакомислен 1
  • лакомислена 1
  • лакомотиве 2
  • лаконично 1
  • лаконски 2
  • лаку 6
  • Лаку 7
  • Лакша 1
  • лакше 18
  • Лакше 2
  • лала 1
  • лале 1
  • лампама 1
  • лампе 1
  • лампом 1
  • лампу 4
  • ланац 4
  • ланци 2
  • ласка 1
  • ласкавце 1
  • ласкало 1
  • латентни 1
  • лати 3
  • латила 1
  • латили 1
  • латиницом 2
  • латинску 1
  • латити 1
  • лаћа 2
  • лебди 2
  • лебдила 1
  • лев 1
  • леве 4
  • левентујем 1
  • левим 1
  • Лево 1
  • лево 10
  • левог 1
  • левој 3
  • левом 6
  • леву 4
  • левчом 1
  • легао 5
  • легендарну 1
  • легија 1
  • ЛЕГИЈА 1
  • Легија 4
  • Легије 1
  • легији 1
  • легију 1
  • Легију 2
  • Легионар 1
  • легитимације 2
  • легла 2
  • легли 1
  • легнем 1
  • легнеш 1
  • легнувши 1
  • легоше 2
  • лед 2
  • леден 1
  • ледена 1
  • леденим 1
  • ледену 2
  • леди 1
  • лединачко 1
  • ледину 1
  • леђа 14
  • леђи 2
  • леђима 3
  • лежала 5
  • лежале 1
  • лежало 1
  • лежања 1
  • лежао 15
  • лежати 1
  • Леже 1
  • леже 8
  • лежерности 1
  • лежећи 1
  • лежи 17
  • лези 1
  • Лези 2
  • лезите 1
  • лек 2
  • лека 1
  • лекар 11
  • Лекар 3
  • лекара 8
  • лекаре 1
  • лекарев 1
  • лекарева 1
  • лекареве 1
  • лекарево 1
  • лекарем 1
  • лекари 2
  • лекарска 1
  • лекарски 1
  • лекнух 1
  • лекцију 1
  • леле 2
  • лелек 5
  • лелекну 1
  • лелујати 1
  • Ленка 1
  • Ленке 1
  • Ленку 4
  • лењо 1
  • леп 6
  • лепа 34
  • Лепа 4
  • лепак 1
  • Лепе 2
  • лепе 27
  • Лепи 1
  • лепи 7
  • лепим 5
  • лепити 1
  • лепих 5
  • лепо 60
  • Лепо 9
  • лепога 1
  • лепој 5
  • лепом 3
  • лепоме 2
  • лепота 1
  • лепоти 1
  • лепотица 2
  • лепотицу 1
  • лепотом 2
  • лепршају 2
  • лептиром 1
  • лепу 16
  • лепчић 1
  • лепша 2
  • лепше 5
  • лепшег 2
  • лепши 2
  • лепшу 3
  • Лесковац 1
  • лесковачкој 2
  • Лесковцу 2
  • лета 1
  • летвом 1
  • лете 4
  • летела 1
  • летео 1
  • летеше 1
  • летимично 3
  • летња 2
  • летњим 1
  • летњој 1
  • летњу 1
  • лето 1
  • Летос 2
  • лећи 3
  • лечења 1
  • лечење 2
  • Лечник 2
  • лечник 5
  • лечника 1
  • лечником 1
  • лечнику 2
  • лечници 2
  • леш 10
  • Леш 2
  • лешева 2
  • лешина 4
  • лешинама 1
  • лешине 1
  • лешину 1
  • лешкала 1
  • ли 365
  • ливадама 1
  • лизања 1
  • лије 3
  • лијепа 1
  • лик 1
  • ликују 1
  • ликујући 4
  • лила 1
  • линијама 4
  • линије 2
  • линији 4
  • линију 2
  • липа 1
  • Липши 2
  • лирске 1
  • лисац 1
  • Лисице 1
  • лист 11
  • Лист 5
  • Листа 1
  • листа 2
  • листине 1
  • листини 2
  • листова 4
  • листове 4
  • листови 8
  • листовима 3
  • листом 1
  • листоноша 1
  • Листу 2
  • листу 4
  • лиферација 1
  • лица 33
  • Лице 4
  • лице 49
  • лицем 3
  • лицима 5
  • лицу 59
  • личила 1
  • личили 2
  • личио 2
  • лична 1
  • личне 1
  • лични 1
  • Лични 1
  • личним 1
  • личних 1
  • лично 17
  • личног 1
  • личној 1
  • личност 9
  • личности 1
  • личношћу 1
  • личну 1
  • лише 1
  • лишћа 1
  • лишће 3
  • лишћем 2
  • лишћу 2
  • лобање 1
  • лови 1
  • ловци 1
  • логика 1
  • логиком 2
  • логично 2
  • логор 5
  • логора 3
  • логорима 2
  • логору 3
  • лоза 2
  • лозинка 1
  • Лозинка 1
  • лојалан 1
  • лојална 1
  • Лојдовог 1
  • локалним 1
  • локомотива 14
  • Локомотива 2
  • локомотиве 6
  • локомотиви 1
  • локомотивине 1
  • локомотивом 5
  • локомотиву 1
  • Лола 2
  • лом 1
  • ломећи 1
  • ломили 1
  • ломити 1
  • ломљаву 1
  • ломљења 1
  • лонац 3
  • Лондон 1
  • Лондона 2
  • Лондоном 1
  • Лондонска 2
  • лондонске 5
  • лондонским 1
  • лондонској 2
  • Лондону 15
  • лопи 1
  • лопов 1
  • лопова 1
  • лопови 3
  • лорњон 1
  • лубања 1
  • лубање 1
  • луд 5
  • луда 3
  • луде 1
  • лудице 1
  • лудог 1
  • лукави 2
  • лукавих 1
  • лукавству 2
  • Луке 1
  • Луку 1
  • лулу 6
  • лупа 3
  • лупај 2
  • лупају 1
  • лупала 2
  • лупало 2
  • Лупао 1
  • лупати 1
  • лупеж 1
  • лупежом 1
  • лупи 1
  • лупкајући 1
  • лупну 1
  • лупњава 1
  • лута 2
  • лутању 1
  • љекар 1
  • љета 1
  • Љеш 1
  • љиљан 1
  • Љуба 2
  • Љубав 3
  • љубав 43
  • љубави 34
  • љубављу 5
  • љубавна 2
  • љубавне 2
  • љубавних 1
  • љубавничку 1
  • љубавног 1
  • љубавном 1
  • љубазан 2
  • љубазније 1
  • љубазним 1
  • љубазно 3
  • љубазности 2
  • љубазношћу 2
  • Љубе 1
  • љубе 2
  • љубећи 1
  • Љуби 3
  • љуби 5
  • љубила 4
  • љубило 1
  • љубим 1
  • Љубим 1
  • љубимо 1
  • љубимцима 1
  • љубити 7
  • Љубици 1
  • Љубицом 1
  • Љубицу 1
  • љубичаста 1
  • љубичасто 1
  • љубиш 1
  • љубљена 2
  • љубљења 1
  • љубљење 1
  • љубоморна 1
  • љубоморне 1
  • љубопитљив 1
  • Љубопитство 1
  • људе 15
  • Људи 2
  • људи 50
  • људима 13
  • људска 2
  • људске 2
  • људским 4
  • људскога 1
  • људској 2
  • људском 1
  • људску 1
  • љуља 1
  • љуљушкале 1
  • Љума 1
  • Љуми 1
  • Љуму 4
  • Љупким 1
  • љупкости 1
  • љут 5
  • љута 3
  • љуте 9
  • љутећи 1
  • Љути 1
  • љути 10
  • љутила 1
  • љутили 1
  • љутим 3
  • љутина 1
  • Љутио 1
  • љутио 5
  • љутит 4
  • љутите 1
  • љутити 3
  • Љутито 1
  • љутито 13
  • љутиту 1
  • љутих 2
  • љутиш 1
  • љутне 1
  • Љутну 1
  • љутну 8
  • љутнуо 1
  • љутње 5
  • љутњи 2
  • љутњу 2
  • љутом 1
  • љуту 1
  • Љуће 1
  • љуће 2
  • љућих 1
  • М 12
  • м 2
  • Ма 4
  • ма 43
  • магазама 1
  • Магазиновић 1
  • магарца 1
  • магацин 1
  • магична 1
  • магла 6
  • магле 1
  • магли 2
  • магловит 1
  • магловита 1
  • маглу 6
  • магнетска 1
  • Мађари 1
  • Мађарица 1
  • мађарске 1
  • мађарских 1
  • мађарско 1
  • мађијске 1
  • мађијско 1
  • маже 1
  • мажење 1
  • мазге 1
  • мазуљке 1
  • мај 4
  • мајка 18
  • Мајка 2
  • Мајке 1
  • мајке 12
  • мајки 1
  • мајко 13
  • Мајко 4
  • мајком 2
  • мајку 7
  • Мајор 19
  • мајор 66
  • мајора 23
  • Мајоре 1
  • мајоре 8
  • Мајорица 15
  • мајорица 27
  • мајорице 1
  • мајорици 2
  • мајорицино 1
  • мајорицом 1
  • мајорицу 3
  • мајорови 1
  • мајорових 2
  • мајорово 1
  • мајоровога 1
  • мајором 3
  • мајору 11
  • Мајору 2
  • мајској 1
  • мајстор 3
  • Мајстори 1
  • мајсторије 1
  • мајушне 1
  • мајци 12
  • мајчина 1
  • мајчине 2
  • мајчиним 2
  • макар 13
  • Македонија 1
  • Македонију 3
  • македоноствујушчи 1
  • Македонском 1
  • макне 1
  • макнуо 1
  • Макс 3
  • Мала 5
  • мала 8
  • малаксавала 1
  • малаксавање 1
  • малаксави 1
  • малаксала 1
  • малаксале 2
  • малаксали 3
  • малаксалим 2
  • малаксалост 2
  • малаксао 2
  • малаксаше 1
  • малакше 1
  • малакшете 1
  • малакши 2
  • малакшу 2
  • Мале 1
  • мале 13
  • мален 2
  • Малена 1
  • малена 3
  • малене 4
  • малени 2
  • маленим 2
  • маленкост 2
  • маленкости 1
  • маленом 1
  • малену 1
  • малера 1
  • мали 15
  • Мали 6
  • Малим 1
  • малим 5
  • малише 1
  • мало 166
  • Мало 8
  • малог 3
  • малога 4
  • малој 1
  • малом 1
  • Маломе 3
  • малочас 2
  • малтретујем 1
  • малу 4
  • мама 1
  • мамак 1
  • мамац 1
  • мамурна 1
  • манастир 2
  • Мангуп 2
  • мангуп 4
  • мангупа 1
  • мангупарије 1
  • маневри 1
  • мани 1
  • манифестације 1
  • манифестовала 1
  • ману 2
  • манџете 1
  • мања 1
  • мање 6
  • мањег 1
  • мањи 3
  • мањим 1
  • мањима 1
  • мањих 1
  • мањој 1
  • мапу 2
  • Мара 20
  • марамицом 4
  • марамицу 1
  • марамом 1
  • марваши 1
  • марву 1
  • маре 1
  • марећи 2
  • Маржака 1
  • Марженку 1
  • Мари 1
  • мари 2
  • марила 1
  • марим 3
  • марине 1
  • марио 2
  • Марића 1
  • Марице 2
  • марјаш 1
  • марјаша 1
  • Марка 10
  • марке 2
  • марки 3
  • Марков 3
  • Маркове 1
  • Марконијеву 1
  • Марку 1
  • марку 2
  • Маро 5
  • Маром 2
  • март 2
  • Марта 29
  • марта 6
  • Марте 3
  • Марти 1
  • Мартин 2
  • Мартина 3
  • Мартине 4
  • Мартиновић 2
  • Мартиновића 5
  • Мартиној 1
  • Мартину 1
  • Марту 2
  • марш 1
  • Маршал 1
  • маршевима 2
  • марширам 1
  • маршу 1
  • Маса 1
  • маса 14
  • масама 1
  • масе 5
  • маси 3
  • маскира 1
  • маскирам 1
  • маскирања 1
  • маскирао 2
  • маслинову 2
  • масти 4
  • Масу 1
  • масу 4
  • матер 14
  • матера 1
  • матерама 1
  • матере 8
  • Матери 1
  • матери 2
  • материјал 5
  • материјала 4
  • материјалне 1
  • материјалних 1
  • материјално 3
  • материјалној 1
  • материјалном 1
  • материјалом 1
  • материјама 1
  • материна 1
  • материне 1
  • материних 1
  • материно 2
  • Материно 2
  • материнска 1
  • материнске 2
  • матерински 2
  • материнским 2
  • материнском 2
  • материнску 1
  • матером 1
  • мати 39
  • Мати 6
  • Матија 6
  • Матије 1
  • матице 1
  • матицу 1
  • Мато 1
  • матори 1
  • матроз 1
  • Матроз 1
  • Маћедонији 1
  • маћедонска 1
  • маћедонску 1
  • Маћедонску 2
  • маузерке 1
  • мах 77
  • маха 3
  • махајући 1
  • махала 1
  • махање 1
  • махати 1
  • махинално 1
  • махне 2
  • Махни 5
  • махнит 1
  • Махните 1
  • махну 6
  • махова 2
  • махом 2
  • махрамом 1
  • мач 4
  • мача 2
  • мачеви 1
  • мачем 6
  • мачету 1
  • мачка 1
  • мачке 1
  • Мачку 1
  • мачу 1
  • маши 2
  • машина 2
  • машиниста 2
  • машта 4
  • маште 2
  • машти 1
  • машћу 1
  • машући 2
  • ме 193
  • Мегдан 1
  • мегдан 3
  • Медова 1
  • Медове 1
  • Медови 3
  • Медову 7
  • медом 1
  • Медуа 1
  • међ 2
  • међу 66
  • Међу 9
  • међувремено 1
  • Међународна 1
  • међународне 4
  • међународни 2
  • међународним 1
  • међународних 1
  • међународнога 1
  • међународном 1
  • међусобан 1
  • међусобна 1
  • међусобне 1
  • међусобно 9
  • међусобног 2
  • међусобном 3
  • међусобну 2
  • међусобом 1
  • Међутим 5
  • међутим 8
  • мезимица 2
  • мезимице 1
  • мезимици 1
  • мезимицу 1
  • мека 6
  • мекан 1
  • мекана 1
  • мекани 2
  • меке 1
  • меким 3
  • меко 1
  • мекој 2
  • меку 1
  • мекушце 1
  • мекушци 1
  • мекше 1
  • мекши 1
  • меланхолија 1
  • меланхолију 1
  • мелем 4
  • мелема 1
  • мелодију 1
  • мена 1
  • Мене 7
  • мене 76
  • Мени 18
  • мени 91
  • мењале 1
  • мењати 3
  • мере 6
  • мери 6
  • мерио 2
  • меродаван 1
  • меродавне 1
  • меродавни 2
  • меродавником 1
  • меродавним 1
  • меродавници 1
  • меса 2
  • месец 14
  • Месец 3
  • месеца 8
  • месецима 1
  • месечевој 1
  • Месечина 1
  • месечина 2
  • месечини 5
  • месечину 1
  • месну 1
  • месо 8
  • месојеђе 1
  • месом 2
  • места 43
  • местима 7
  • местну 1
  • место 33
  • Место 5
  • Месту 1
  • месту 31
  • метак 4
  • метака 5
  • метална 1
  • метаморфоза 1
  • метао 1
  • метар 1
  • метара 12
  • мете 1
  • метежу 4
  • метеора 1
  • метеорској 1
  • метиљава 1
  • Метиљава 1
  • метиљаве 3
  • метиљавој 1
  • метка 2
  • метке 1
  • метком 1
  • метла 1
  • метли 1
  • метну 2
  • Метнули 1
  • метнуо 1
  • метода 1
  • мету 2
  • метци 2
  • метцима 2
  • мећемо 1
  • мећите 1
  • Мефисто 1
  • механе 1
  • механизам 1
  • механизма 1
  • механички 1
  • меша 4
  • мешање 1
  • мешао 1
  • мешаоници 1
  • Мештровићевог 1
  • Ми 34
  • ми 505
  • миг 1
  • мидере 1
  • Мијодраговић 1
  • Мила 3
  • мила 5
  • Милан 76
  • Милана 17
  • Милане 1
  • Миланов 1
  • Миланова 3
  • Милановим 1
  • Миланово 1
  • Миланом 5
  • Милану 6
  • Миле 22
  • миле 7
  • Милетићевац 1
  • милећи 1
  • мили 7
  • Миливој 1
  • Миливоја 1
  • Миливоје 4
  • Миливојеве 1
  • Миливојем 1
  • милија 1
  • Милије 1
  • милије 2
  • милијон 1
  • милијоне 1
  • милијуна 1
  • милим 1
  • милина 4
  • милине 3
  • милину 1
  • Милићевић 2
  • Милићевића 1
  • милих 3
  • Милица 2
  • мило 13
  • Мило 3
  • миловала 1
  • Милован 4
  • Милована 1
  • Миловане 3
  • Миловановић 33
  • Миловановића 10
  • Миловановићев 1
  • Миловановићу 5
  • Миловану 1
  • миловања 1
  • миловати 2
  • милог 1
  • милозвучне 1
  • милом 1
  • Милорад 2
  • милосних 1
  • милосрдна 2
  • милосрдних 1
  • милосрђе 1
  • милост 1
  • милости 1
  • милостив 1
  • милостива 4
  • милостиви 1
  • Милостиво 1
  • милотужне 1
  • Милош 3
  • Милоша 1
  • Милошевић 8
  • Милошевића 2
  • Милошевој 1
  • Милошевом 1
  • Милошем 1
  • милоште 1
  • милу 4
  • милујући 4
  • Милутиновић 4
  • Милутиновића 1
  • миља 1
  • миљем 1
  • миљенику 1
  • мимоићи 1
  • мимопролазећим 1
  • мимопролазника 1
  • мимопролазници 1
  • миндерлук 4
  • миндерлука 5
  • миндерлуку 2
  • миндрос 1
  • минђуше 6
  • минералне 1
  • минимални 1
  • министар 20
  • Министар 4
  • министара 1
  • министарска 3
  • министарске 4
  • министарски 2
  • министарских 1
  • министарскога 1
  • министарску 1
  • министарстава 1
  • министарства 5
  • министарство 4
  • министарству 7
  • министра 6
  • министре 1
  • министри 1
  • министров 2
  • министровања 1
  • министровоме 1
  • министром 1
  • Министру 1
  • министру 4
  • минулих 1
  • минут 2
  • минута 16
  • мио 2
  • мир 6
  • мира 19
  • миран 3
  • Миран 3
  • мирбожење 1
  • мири 1
  • Мирис 2
  • мирис 4
  • мириса 1
  • мирисаво 1
  • мирисала 6
  • мирисао 1
  • мирису 2
  • Мирише 1
  • мирише 14
  • Мириши 1
  • мириши 3
  • миришу 1
  • Миришу 1
  • миришући 1
  • Мирковићу 1
  • мирна 3
  • Мирне 1
  • мирне 4
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирним 1
  • мирних 2
  • Мирно 1
  • мирно 22
  • мирном 2
  • мирноћа 1
  • мирну 2
  • мировала 1
  • мировна 3
  • мировне 7
  • мировни 1
  • мировној 12
  • мирољубав 1
  • мирољубиви 1
  • мирољубивост 1
  • мирољубивости 1
  • Миросављевић 10
  • Миросављевића 2
  • миру 15
  • мирује 1
  • мирујем 1
  • Мисао 1
  • мисао 26
  • мисија 3
  • мисији 1
  • мисију 6
  • мисле 5
  • мислећи 8
  • Мисли 1
  • мисли 63
  • мислила 19
  • Мислила 5
  • мислиле 1
  • Мислиле 1
  • мислили 8
  • Мислило 1
  • Мислим 3
  • мислим 33
  • мислима 8
  • мислио 16
  • Мислио 4
  • Мислиоца 1
  • Мислите 4
  • мислите 8
  • мислити 8
  • Мислиш 2
  • мислиш 34
  • мистику 1
  • Митар 1
  • Митра 4
  • митраљез 1
  • митраљеза 2
  • митраљези 1
  • митраљезима 1
  • митраљеска 1
  • митраљеске 2
  • митраљеском 1
  • митраљеску 1
  • Митровици 2
  • Михаила 2
  • Михаило 2
  • Михајла 2
  • Михајлове 1
  • Михајловога 1
  • Михајлову 1
  • Михајлу 1
  • Мица 60
  • мицала 1
  • мицало 1
  • Мицање 1
  • мицао 2
  • Мице 4
  • Мици 3
  • Мицина 1
  • Мицине 2
  • Мициним 1
  • Мицино 1
  • Мицину 2
  • Мицо 4
  • Мицом 4
  • Мицу 9
  • Миша 1
  • мишићи 2
  • мишићу 1
  • мишица 1
  • мишице 2
  • мишицу 2
  • Мишљах 1
  • мишљах 4
  • мишљаху 1
  • мишљаше 9
  • мишљења 14
  • Мишљење 1
  • мишљење 15
  • мишљењем 3
  • мишљењу 15
  • мишљу 2
  • млад 14
  • Млад 2
  • Млада 1
  • млада 23
  • младачке 1
  • младачким 1
  • младе 8
  • младеж 1
  • младенце 2
  • Младенци 1
  • младенци 4
  • младенцима 3
  • млади 27
  • младим 1
  • Младић 1
  • младић 14
  • младића 9
  • младићево 1
  • младићи 1
  • младићски 1
  • младићу 1
  • младих 4
  • младо 5
  • младог 4
  • младога 6
  • младожења 1
  • Младожења 1
  • младожењом 1
  • младој 2
  • младом 3
  • младост 2
  • младости 8
  • младотурске 1
  • младотурски 1
  • младотурског 1
  • Младотурци 1
  • младу 5
  • Млађа 4
  • млађан 1
  • млађана 1
  • млађане 1
  • млађани 1
  • Млађано 1
  • млађарија 1
  • млађе 3
  • млађем 2
  • млађи 8
  • млађима 1
  • млађих 2
  • Млаз 1
  • млазеви 2
  • млаку 1
  • млате 1
  • млатнем 1
  • млатну 1
  • млеком 1
  • млитаво 1
  • Многа 1
  • многа 5
  • многаја 1
  • многе 16
  • Многе 4
  • многи 24
  • Многи 5
  • многим 3
  • многима 1
  • Многима 1
  • многих 5
  • много 112
  • Много 9
  • многобројна 1
  • многобројнији 1
  • многобројних 2
  • многог 1
  • многога 1
  • многом 3
  • многоме 3
  • многонапаћеног 1
  • многопоштована 1
  • многу 4
  • Множина 1
  • множином 2
  • мнозина 1
  • мном 14
  • мноштво 5
  • мњења 2
  • мњење 2
  • мо 3
  • мобилизација 2
  • мобилизације 1
  • мобилизацији 1
  • мобилизацију 1
  • мог 8
  • мога 22
  • могавши 2
  • могаде 3
  • могао 117
  • Могао 4
  • могах 1
  • могаху 3
  • могаше 8
  • Могиле 3
  • Могили 1
  • Могла 2
  • могла 80
  • Могле 1
  • могле 5
  • Могли 2
  • могли 39
  • Могло 3
  • могло 57
  • могох 4
  • могоше 5
  • могу 109
  • Могу 6
  • могуће 7
  • могућном 1
  • могућност 1
  • могућности 4
  • могућностима 1
  • модел 1
  • модернога 1
  • модерној 2
  • модерну 2
  • модрице 1
  • модром 1
  • мож 4
  • Можда 16
  • можда 51
  • Може 13
  • може 152
  • можемо 15
  • можете 10
  • Можете 4
  • можеш 27
  • Можеш 8
  • мозак 5
  • мозга 3
  • мозгу 1
  • Мој 17
  • мој 89
  • Моја 3
  • моја 96
  • Моје 2
  • моје 96
  • мојем 8
  • моји 10
  • мојим 11
  • мојима 1
  • мојих 3
  • мојој 17
  • мојом 1
  • Моју 1
  • моју 31
  • Мокролушке 1
  • молбе 1
  • молби 2
  • молбу 2
  • молепствије 1
  • молећ 1
  • молећи 3
  • Молећив 1
  • молећивим 2
  • молечиво 1
  • моли 1
  • Моли 1
  • молила 4
  • молили 1
  • Молим 21
  • молим 37
  • Молио 1
  • молио 6
  • молитава 1
  • Молитва 1
  • молитви 3
  • молитвом 1
  • молитву 2
  • молити 2
  • молиш 1
  • Мољаху 1
  • мољаше 2
  • мом 2
  • момак 2
  • момачка 1
  • моме 11
  • моменат 6
  • момента 2
  • моментално 1
  • моментано 1
  • моменти 1
  • моменту 6
  • Момир 1
  • Момире 1
  • момка 3
  • момке 1
  • момку 2
  • момци 3
  • момчад 1
  • момчадија 1
  • Момчадија 1
  • момчадију 1
  • момче 2
  • монархија 1
  • Монархија 2
  • монархије 1
  • Монархији 3
  • Мора 5
  • мора 77
  • Мораве 1
  • мораде 4
  • морадох 1
  • морадоше 1
  • морају 10
  • морал 4
  • морала 19
  • Морале 1
  • морале 3
  • Морали 1
  • морали 9
  • моралне 1
  • морално 2
  • морало 14
  • моралу 1
  • Морам 11
  • морам 23
  • Морамо 2
  • морамо 7
  • Морао 1
  • морао 24
  • морате 1
  • морати 7
  • Мораш 1
  • мораш 9
  • море 28
  • Море 31
  • морио 1
  • Мориц 4
  • Морица 1
  • Морицове 1
  • морнарице 1
  • морнарицу 1
  • морске 2
  • морски 1
  • Морски 1
  • морских 1
  • морској 1
  • морскоме 1
  • Мору 1
  • мору 4
  • Москва 1
  • Москве 4
  • Москви 4
  • Москвом 5
  • Москву 3
  • Моску 1
  • моста 5
  • мостићем 1
  • мостом 1
  • мосту 2
  • мотајући 1
  • мотивишући 1
  • мотику 2
  • мотри 3
  • мотрила 3
  • мотрио 2
  • моћ 5
  • моћи 28
  • моћне 2
  • моћних 2
  • моћног 1
  • моћну 1
  • мочвари 1
  • мрави 1
  • Мравињак 2
  • мравињаку 1
  • мразеви 1
  • Мрак 2
  • мрак 8
  • мрака 1
  • мраком 1
  • мраку 2
  • мрачна 3
  • мрачне 1
  • мрачних 1
  • мрачној 1
  • мрачну 3
  • мрднуо 1
  • мре 3
  • мрети 2
  • мржња 2
  • мржње 2
  • мржњу 3
  • мрзак 1
  • Мрзак 1
  • мрзе 1
  • мрзела 2
  • мрзео 1
  • мрзи 7
  • мрзили 1
  • мрзим 7
  • мрзио 3
  • мрзите 1
  • мрзне 1
  • мрзовољан 1
  • мрзовољно 1
  • мријети 1
  • мрки 1
  • мрког 1
  • Мрконић 3
  • Мрконића 4
  • мрски 1
  • мрским 2
  • Мртав 1
  • мртав 6
  • мртва 2
  • Мртвачева 1
  • мртвачким 2
  • мртвачницу 2
  • мртве 2
  • мртви 1
  • мртвим 2
  • мртвих 3
  • Мртво 1
  • мртво 6
  • мртвог 1
  • мртвој 1
  • Мртвој 1
  • мртву 1
  • мрцварењу 1
  • мрштити 1
  • му 669
  • мудра 1
  • мудрац 1
  • мудровање 1
  • мудрост 1
  • мудру 1
  • мудрује 1
  • Муж 3
  • муж 6
  • мужа 7
  • мужеви 1
  • мужевима 1
  • мужевљева 1
  • мужевљево 1
  • мужем 1
  • мужом 1
  • мужу 2
  • музару 1
  • музе 1
  • Музика 3
  • музика 9
  • музикант 1
  • Музиканти 1
  • музиканти 2
  • музике 3
  • музиком 2
  • музику 4
  • музици 3
  • мука 10
  • мукама 2
  • муке 13
  • мукле 1
  • мукло 1
  • муком 5
  • Мукошу 2
  • муку 4
  • муниција 1
  • муниције 6
  • муницији 3
  • муницијом 1
  • муницију 3
  • муњевитом 3
  • Мурата 1
  • Муратова 2
  • Муратово 1
  • Муса 9
  • Мусе 1
  • Муселимова 1
  • Мустафа 2
  • мутим 1
  • мутити 1
  • мутна 1
  • мутне 1
  • мутни 1
  • мутном 1
  • муцајући 1
  • муци 2
  • мучан 3
  • муче 1
  • мучен 1
  • мучена 1
  • мученика 1
  • мученике 1
  • мученику 1
  • мученичку 1
  • Мучи 2
  • мучи 3
  • мучила 2
  • мучили 1
  • мучим 1
  • мучио 4
  • мучити 1
  • мучки 1
  • мучког 1
  • мучкога 1
  • мучком 1
  • мучна 2
  • Мучна 2
  • мучне 1
  • мучнија 1
  • мучним 1
  • мучно 4
  • мучног 1
  • мучном 2
  • мучну 1
  • мушка 2
  • мушкарца 1
  • мушкарци 1
  • мушке 8
  • мушки 7
  • мушким 1
  • мушких 1
  • Мушко 1
  • мушко 5
  • мушком 2
  • Н 15
  • На 192
  • на 2097
  • набавите 1
  • набијала 1
  • набио 1
  • набира 1
  • набокао 1
  • набрајам 1
  • набрао 1
  • набрекле 1
  • набројено 1
  • набујале 1
  • набусити 1
  • навађали 1
  • навале 1
  • Навали 2
  • навали 6
  • навалила 1
  • навалио 3
  • навалице 1
  • наваљивала 2
  • наваљивање 1
  • наведене 1
  • наведених 2
  • наведеног 1
  • наведох 1
  • навек 1
  • навела 2
  • навели 1
  • навело 1
  • навео 5
  • навести 1
  • навика 1
  • Навикла 1
  • навикли 1
  • Навикне 1
  • навикнут 1
  • навикнути 1
  • навираше 1
  • навишицом 2
  • навлачећи 1
  • навлачи 1
  • наводећи 3
  • наводи 2
  • наводише 1
  • наводнише 1
  • навреле 1
  • навреше 2
  • Наврже 1
  • навршило 1
  • навршио 1
  • навукао 1
  • Навукао 1
  • навукла 1
  • Навукла 1
  • нагађа 1
  • нагађали 1
  • нагађало 1
  • нагађам 1
  • нагађања 2
  • нагађањем 1
  • нагађао 3
  • нагао 1
  • нагваждања 1
  • нагла 1
  • Нагласи 1
  • нагласила 2
  • нагласили 2
  • нагласио 1
  • Нагласио 2
  • нагласком 1
  • наглашавам 1
  • нагледа 1
  • нагледала 1
  • нагледам 3
  • Нагледаћеш 1
  • нагледим 1
  • нагло 8
  • наглости 1
  • наглу 1
  • нагна 1
  • нагнала 1
  • нагнало 1
  • нагнаше 1
  • Нагне 1
  • нагне 2
  • нагнут 1
  • нагнута 1
  • наговарала 1
  • наговестио 1
  • наговештава 1
  • наговештавајући 1
  • наговештавала 1
  • наговештаваше 3
  • наговештено 1
  • наговоре 1
  • наговорени 1
  • наговори 1
  • наговорити 1
  • нагомилане 1
  • нагони 1
  • нагонити 1
  • Нагоричана 2
  • нагости 1
  • награда 1
  • награди 1
  • наградила 1
  • наградити 1
  • награду 3
  • награђена 1
  • награђују 1
  • нагрда 1
  • над 24
  • нада 10
  • Нада 3
  • нададоше 1
  • надај 1
  • Надај 3
  • Надајте 1
  • надају 1
  • надајући 4
  • надала 1
  • надали 3
  • Надаље 6
  • Надам 5
  • надам 9
  • надамо 3
  • Надао 1
  • надао 2
  • надвије 1
  • надвила 1
  • надвисила 1
  • надгледа 4
  • надгледала 1
  • надгледати 1
  • надгледи 1
  • наде 15
  • надземаљска 1
  • Нади 1
  • нади 4
  • надигоше 1
  • надимак 1
  • надимање 1
  • надимати 1
  • надимаху 1
  • надира 1
  • надирала 1
  • надирали 1
  • надирању 1
  • надирати 2
  • надираху 1
  • надишем 2
  • надлежном 1
  • надлетати 1
  • надлетела 1
  • надмаши 1
  • надмашила 3
  • надмашио 1
  • надмећу 1
  • надмоћном 1
  • надмоћност 1
  • наднесе 1
  • Надовеже 1
  • Надовеза 1
  • надовеза 2
  • надовезивало 1
  • надокнадити 1
  • надолази 1
  • надом 2
  • надре 1
  • наду 2
  • надчовечанском 2
  • надчовечанску 1
  • надчовечним 1
  • Нађе 2
  • нађе 34
  • Нађем 1
  • нађем 5
  • нађемо 3
  • нађен 4
  • нађена 2
  • нађене 1
  • нађено 1
  • нађете 2
  • нађеш 4
  • нађи 1
  • нађох 6
  • нађоше 9
  • нађу 7
  • наелектризовани 1
  • Наже 1
  • наже 4
  • наживио 1
  • наживити 1
  • назва 2
  • назвали 2
  • назвао 1
  • назвати 2
  • назваше 1
  • Наздрављало 1
  • наздрављати 1
  • назеб 1
  • Назеб 1
  • назеба 1
  • назепсти 1
  • назив 1
  • назива 1
  • називају 1
  • називали 1
  • називао 1
  • називате 1
  • назирао 1
  • назирем 1
  • назначеном 1
  • назначио 1
  • назове 2
  • назовем 1
  • назови 1
  • назор 1
  • назоре 1
  • назори 2
  • назуо 1
  • наиван 1
  • Наивна 1
  • наивна 3
  • наивности 1
  • наиђе 3
  • наиђох 1
  • наиђоше 2
  • наиђу 2
  • Наизменце 1
  • наизменце 3
  • наилазим 1
  • Наиме 7
  • наићи 2
  • наишао 3
  • наишла 1
  • наишли 1
  • наишло 1
  • најавио 1
  • најача 1
  • најближа 1
  • најближе 1
  • најближи 2
  • најближих 2
  • најближој 2
  • најбоље 13
  • најбољег 1
  • најбољем 1
  • Најбољи 1
  • најбољи 8
  • најбољих 1
  • највеличанственију 1
  • највернијих 1
  • највероватнија 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећег 1
  • највећега 1
  • највећем 1
  • највећи 2
  • највећим 2
  • највећих 2
  • највећма 1
  • највећој 2
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највише 23
  • Највише 3
  • највишег 1
  • највиши 1
  • највјернији 1
  • најволели 1
  • најволије 1
  • најглавније 2
  • најглавнији 1
  • најгора 1
  • најдебље 1
  • најдуже 2
  • најдуховитијих 1
  • Наједанпут 1
  • наједанпут 5
  • наједаред 1
  • Наједаред 2
  • наједном 1
  • Наједном 1
  • најежен 1
  • најенергичније 1
  • најео 1
  • најжешћа 2
  • најжешћем 1
  • најжешћим 1
  • најживљем 2
  • најживљим 1
  • најживљу 1
  • најзабитнијег 1
  • Најзад 18
  • најзад 26
  • најзанимљивијих 1
  • најзнаменитијих 1
  • најзначајнија 1
  • најидеалнија 1
  • најискреније 2
  • најискренијем 1
  • најистакнутији 1
  • најистакнутијих 1
  • најјасније 1
  • најјача 2
  • најјаче 2
  • најјачи 1
  • најјачом 1
  • најкраће 1
  • најкраћег 1
  • најкраћем 3
  • најкраћим 1
  • најкрвавија 1
  • најкритичнијем 1
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најљубазније 1
  • најљуће 1
  • најљућем 1
  • најљући 1
  • најмање 10
  • најмањи 1
  • најмањим 1
  • најмањом 1
  • најмању 1
  • најмиле 1
  • најмилија 1
  • најмилије 5
  • најмилији 2
  • најмилозвучнија 1
  • најмлађе 1
  • најмлађег 1
  • најмлађи 1
  • Најмлађи 1
  • најмодернија 1
  • најмодерније 1
  • најнежније 1
  • најнесносније 1
  • најновије 4
  • најновији 1
  • најновијим 1
  • најнужније 1
  • најоданији 1
  • најодличнији 1
  • најопасније 1
  • најповољније 1
  • најпознијим 1
  • најпосле 12
  • Најпосле 2
  • најпотребнија 1
  • најпотребнији 1
  • најпоузданијег 1
  • Најпре 2
  • најпре 3
  • најпреча 1
  • најпријатељскији 1
  • најпријатнија 1
  • најрадије 1
  • најрадоснијега 1
  • Најрадоснији 1
  • најревноснији 1
  • најречитије 1
  • најродољубивијих 1
  • најсвесрднија 1
  • Најсвечанији 1
  • најсвечанијим 1
  • најслађа 2
  • најслађе 1
  • најслађег 1
  • најслађи 1
  • најснажнији 1
  • најсретнијем 1
  • најсрећније 1
  • најсрећнијим 1
  • најсрчанијих 1
  • најстаријег 1
  • најстарији 1
  • Најстаријим 1
  • најстрашнија 1
  • најстрашније 1
  • најстрашнијим 1
  • најсудбоноснији 1
  • најтврђа 1
  • најтврђе 1
  • најтврђега 1
  • најтврђи 1
  • најтврђим 1
  • најтежа 2
  • најтеже 1
  • Најтеже 1
  • најтежи 1
  • најтежим 1
  • најтоплије 1
  • најтоплији 1
  • најугледнији 1
  • најузвишенија 1
  • најусрднији 1
  • најчовечније 1
  • најширем 1
  • накашљати 1
  • накашље 1
  • Накићени 1
  • наклоњен 1
  • наклопи 1
  • накнадила 1
  • накнадити 1
  • накнадно 4
  • након 11
  • Након 11
  • накриви 1
  • налагало 1
  • налаже 2
  • налазе 9
  • налазећи 2
  • налази 22
  • налазила 3
  • Налазили 1
  • налазили 4
  • налазим 5
  • налазимо 1
  • налазио 11
  • налазите 2
  • налазити 3
  • налазише 1
  • налакти 1
  • Налакти 1
  • налактивши 1
  • нали 1
  • наливајући 1
  • налик 3
  • налог 7
  • налоге 1
  • налогом 1
  • налогу 3
  • наложи 1
  • наљути 1
  • наљутила 1
  • Наљутио 1
  • наљутио 2
  • Наљутиће 1
  • нам 109
  • нама 23
  • Нама 3
  • намастир 1
  • намаче 1
  • намекшају 1
  • намењен 1
  • намењена 1
  • намењене 4
  • намењени 1
  • намера 1
  • Намера 1
  • намерава 2
  • намераванога 1
  • намеравао 1
  • намерама 2
  • намере 5
  • намери 9
  • намером 5
  • намеру 8
  • намести 5
  • наместила 1
  • Наместио 1
  • наметале 1
  • наметника 1
  • наметнило 1
  • наметници 1
  • наметнула 1
  • наметнута 1
  • наметнути 1
  • наметнутом 1
  • намеће 1
  • намећу 2
  • намештај 2
  • намештајући 1
  • намештала 1
  • намештати 2
  • намешташе 2
  • намештено 1
  • намештеној 1
  • Нами 1
  • нами 15
  • намигну 4
  • намигнути 1
  • намигујући 1
  • намирисана 1
  • намирисано 1
  • намирисати 1
  • намислио 2
  • намо 1
  • намолити 1
  • намршти 6
  • намрштило 1
  • намрштио 1
  • Намрштиће 1
  • нана 1
  • Нана 8
  • Нане 2
  • нанела 1
  • нанеле 1
  • нанели 1
  • нанео 1
  • нанесе 2
  • нанесена 1
  • нанете 2
  • нанети 2
  • нанеше 3
  • Нани 2
  • нанизао 1
  • Нанина 1
  • Нанину 1
  • Нано 1
  • нано 8
  • наново 7
  • наносе 2
  • наноси 3
  • нану 1
  • Нану 1
  • нањуши 1
  • Наопако 1
  • наоружани 1
  • наоружаним 1
  • наоружања 1
  • наоружање 1
  • наоружању 1
  • наочаре 1
  • наочари 2
  • наочиглед 1
  • Напад 1
  • напад 15
  • Напада 1
  • напада 10
  • нападај 1
  • нападаја 1
  • нападаје 2
  • Нападаји 1
  • нападају 1
  • нападала 1
  • нападали 2
  • нападасмо 1
  • нападати 2
  • нападача 2
  • нападаче 1
  • нападе 3
  • нападима 2
  • нападне 1
  • нападну 3
  • нападоше 1
  • нападу 2
  • напала 2
  • напао 2
  • напасти 1
  • напатила 1
  • напатио 1
  • напаћене 1
  • напаћенога 1
  • наперена 1
  • напереним 1
  • напи 2
  • напије 1
  • напипа 1
  • напис 4
  • написа 4
  • написала 5
  • написана 2
  • написане 1
  • НАПИСАО 1
  • написао 6
  • написати 3
  • написах 2
  • напити 1
  • напише 4
  • напишем 2
  • напишете 1
  • напишеш 1
  • напишу 1
  • Напишу 1
  • наплатити 1
  • наплаћивао 1
  • наплаћује 1
  • Напојена 1
  • напоји 1
  • напојила 1
  • напојнице 1
  • напоље 12
  • напомена 3
  • напомене 1
  • напоменем 1
  • напоменом 2
  • напомену 8
  • напоменувши 5
  • Напоменула 1
  • напоменула 3
  • напоменули 1
  • напоменуо 6
  • напоменути 1
  • напоменух 4
  • напомиње 1
  • напомињем 1
  • напор 1
  • напора 2
  • напоредо 1
  • напорима 1
  • напорног 2
  • напором 3
  • напослетку 20
  • Напослетку 5
  • направе 2
  • направи 4
  • направила 1
  • направиле 1
  • направили 2
  • направимо 1
  • направио 1
  • направити 1
  • направићемо 1
  • направићу 1
  • Направићу 1
  • направљена 1
  • направу 1
  • напразно 1
  • Напрегао 1
  • напрегао 2
  • напрегла 1
  • напрегне 1
  • Напред 12
  • напред 21
  • напредак 2
  • напредна 1
  • напреднији 1
  • напредних 1
  • напредовали 1
  • напредовало 1
  • напредовање 2
  • напредовању 2
  • напредовао 2
  • напредовати 1
  • напредује 1
  • напрезања 2
  • напретка 1
  • напретком 1
  • напротив 1
  • Напротив 2
  • напрћи 1
  • напуни 2
  • напуњено 1
  • напусте 2
  • напусти 6
  • напустила 1
  • напустили 1
  • напустило 1
  • напустим 1
  • напустимо 2
  • напустио 3
  • напустити 4
  • напустише 1
  • напућивши 1
  • напушта 3
  • напуштајући 1
  • напуштам 1
  • напуштања 1
  • напуштати 1
  • напуштену 1
  • нарав 2
  • нарави 2
  • Наравно 11
  • наравно 23
  • Наранџи 1
  • нараштајима 1
  • нараштају 1
  • наредба 1
  • наредбама 1
  • наредбе 4
  • наредби 5
  • наредбу 5
  • нареде 1
  • Нареди 3
  • нареди 8
  • наредила 4
  • наредим 2
  • наредио 5
  • наредити 1
  • наредих 1
  • наредиш 1
  • наредише 1
  • наредник 1
  • наредника 1
  • наредником 1
  • наређена 1
  • Наређено 1
  • наређење 1
  • наређује 1
  • Народ 4
  • народ 64
  • Народа 1
  • народа 48
  • народи 3
  • народима 1
  • Народна 2
  • народна 8
  • Народне 6
  • народне 9
  • Народни 1
  • народни 8
  • народним 1
  • Народним 1
  • Народно 2
  • народно 9
  • народног 5
  • народнога 3
  • народној 6
  • Народном 2
  • народном 4
  • народноме 2
  • народности 1
  • народну 8
  • народом 6
  • народу 31
  • нарочите 1
  • Нарочити 1
  • нарочити 2
  • нарочитим 1
  • Нарочито 10
  • нарочито 36
  • нарочитом 1
  • наручи 1
  • наручила 2
  • Наручише 1
  • нарушавало 1
  • нарушили 1
  • нас 143
  • Нас 2
  • насађује 1
  • наскоро 2
  • наслађивао 1
  • Наследник 2
  • наследник 4
  • наследника 3
  • Наследников 1
  • наследником 1
  • наследнику 1
  • наследница 1
  • наслеђена 1
  • насловом 1
  • наслон 2
  • наслона 1
  • наслони 5
  • наслонивши 1
  • наслонио 2
  • наслонити 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 2
  • Наслоњачу 1
  • наслоњачу 9
  • Наслоњена 1
  • наслоњена 3
  • наслужи 2
  • наслути 1
  • наслућивати 1
  • Насмеја 1
  • насмеја 14
  • насмејала 3
  • насмејали 1
  • насмејао 1
  • насмеје 1
  • насмехаше 1
  • Насмехаше 1
  • Насмеши 1
  • насмеши 15
  • насмешивши 1
  • насмешила 1
  • насмешише 1
  • насред 2
  • насрнула 1
  • Наста 2
  • наставак 1
  • наставе 1
  • настави 43
  • Настави 6
  • наставили 2
  • наставио 1
  • наставити 1
  • наставих 2
  • настављала 1
  • настављаше 3
  • наставница 2
  • наставнице 2
  • наставници 1
  • наставницом 1
  • наставницу 4
  • настаде 7
  • Настаде 9
  • настаје 1
  • Настала 1
  • настала 3
  • настало 3
  • Настало 3
  • Настане 1
  • настане 2
  • настани 1
  • настану 1
  • настао 1
  • настати 4
  • настојавао 1
  • настојала 1
  • настојале 1
  • настојао 1
  • настојати 1
  • Настојимо 1
  • настрадао 1
  • настрашније 1
  • наступа 2
  • наступају 2
  • наступала 1
  • наступање 2
  • наступао 2
  • наступати 1
  • наступети 4
  • наступи 4
  • Наступила 1
  • наступила 2
  • наступило 1
  • наступио 1
  • наступити 3
  • Насу 1
  • насумце 1
  • Ната 99
  • натакнем 1
  • натакнувши 1
  • натаче 1
  • Нате 29
  • натевани 1
  • натерали 1
  • натерало 1
  • натерам 1
  • натерују 1
  • Нати 15
  • Натин 2
  • Натина 2
  • Натине 2
  • Натиних 2
  • Натино 2
  • Натиној 1
  • Натином 2
  • Натину 2
  • Натица 1
  • натицали 1
  • Натице 2
  • натиче 1
  • Нато 22
  • натовариле 1
  • Натом 16
  • натопи 1
  • натопила 1
  • натопљена 2
  • натопљене 1
  • наточи 2
  • Натраг 2
  • натраг 26
  • Нату 44
  • натушти 1
  • наћемо 1
  • Наћи 1
  • наћи 27
  • наудише 1
  • науживам 1
  • наук 2
  • наука 2
  • науке 2
  • науку 1
  • наумила 1
  • наумили 2
  • наумио 9
  • науче 1
  • научени 1
  • Научи 1
  • научи 2
  • научила 2
  • научили 2
  • научио 2
  • научном 1
  • нафризирана 1
  • нахранио 1
  • нахудити 1
  • нација 4
  • нације 1
  • нацији 1
  • нацијоналисте 1
  • нацијонално 1
  • нацијоналној 1
  • нацијоналноме 1
  • нацијоналну 1
  • нациолна 1
  • Национала 1
  • национална 5
  • националне 5
  • национални 3
  • националним 5
  • националних 1
  • национално 1
  • националнога 1
  • националној 4
  • националном 3
  • националноме 2
  • националну 1
  • началника 2
  • началниковици 2
  • началником 1
  • началства 1
  • начелима 1
  • начелника 1
  • начело 1
  • начето 1
  • начин 19
  • начина 2
  • начине 3
  • начини 4
  • начиниле 1
  • начинили 1
  • начинило 2
  • начинимо 1
  • начинио 1
  • начинити 2
  • Начинићемо 1
  • начином 3
  • начињен 2
  • начисто 3
  • начитана 1
  • начуде 1
  • Начула 1
  • начуо 3
  • Наш 3
  • наш 33
  • наша 53
  • Наша 9
  • нашавши 1
  • нашали 6
  • нашалити 1
  • Нашао 1
  • нашао 31
  • Наше 5
  • наше 80
  • нашег 9
  • нашега 8
  • Нашем 1
  • нашем 24
  • наши 24
  • Наши 8
  • нашим 21
  • нашима 1
  • нашироко 1
  • наших 32
  • нашја 1
  • нашкодити 2
  • нашла 11
  • Нашла 3
  • нашле 2
  • нашли 14
  • нашло 4
  • нашој 20
  • нашом 4
  • наштампано 1
  • нашто 1
  • нашу 19
  • не 1206
  • Не 198
  • неба 6
  • небеса 1
  • небесима 1
  • небеско 1
  • небеског 1
  • небесне 1
  • небесни 3
  • небесног 2
  • небесном 1
  • небесну 1
  • Небо 2
  • небо 9
  • небојте 2
  • Небојте 2
  • небојше 2
  • небом 1
  • небраноме 1
  • небраћу 1
  • небројено 1
  • небу 5
  • неваљалац 1
  • неваљалче 2
  • невезано 2
  • неверија 2
  • Невернику 1
  • невернички 1
  • невероватној 1
  • неверује 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невесте 1
  • невестином 1
  • невесту 2
  • невешти 1
  • невидљивом 1
  • невидовна 1
  • невиђеним 1
  • невиђено 1
  • невин 1
  • невиних 1
  • невоља 2
  • невољама 1
  • невољан 1
  • невоље 2
  • невољи 4
  • невољно 2
  • невољу 1
  • невреме 2
  • нега 4
  • негативног 1
  • негда 4
  • негдашња 1
  • негдашње 2
  • негдашњег 1
  • негдашњих 1
  • негде 6
  • неге 1
  • него 137
  • Него 28
  • неговала 2
  • неговали 1
  • неговање 5
  • неговању 2
  • Неговао 1
  • неговати 2
  • негодовање 1
  • негодовањем 1
  • негодовању 1
  • негодоваху 1
  • негом 4
  • Неготина 1
  • негу 2
  • негуј 1
  • негује 6
  • негујем 2
  • негују 2
  • неда 2
  • недавно 5
  • недаћа 1
  • недахнимице 1
  • Недеља 2
  • недеља 6
  • недеље 19
  • Недељка 1
  • Недељко 7
  • недељом 1
  • Недељу 1
  • недељу 12
  • Недић 2
  • Недићева 15
  • Недићеве 13
  • Недићевој 2
  • Недићевом 7
  • Недићеву 13
  • недобар 1
  • недовољни 1
  • недовољно 1
  • недовршене 1
  • недогоди 1
  • недокучљива 1
  • недопре 1
  • недорасле 1
  • недоследни 1
  • недостатка 1
  • недостатку 1
  • недостижном 1
  • недостојно 3
  • недоумици 2
  • недоумицу 1
  • недра 1
  • недрагог 1
  • недрима 1
  • недужним 1
  • недужних 1
  • нежан 1
  • нежна 1
  • нежне 4
  • нежним 2
  • нежних 2
  • нежно 5
  • нежност 1
  • нежну 1
  • незаборављена 1
  • независан 1
  • незадовољни 1
  • незадовољника 1
  • незадовољну 1
  • незадовољства 1
  • незадовољство 1
  • незајажљивошћу 1
  • незаконит 1
  • незамаитих 1
  • незапамћен 1
  • незаситним 1
  • незахвалним 1
  • незбринуто 1
  • незван 2
  • незгодан 7
  • незгодна 1
  • незгодно 1
  • Незгодно 1
  • незгодног 1
  • незгодном 3
  • нездрав 1
  • нези 1
  • незна 1
  • незнаде 1
  • незнам 2
  • Незнам 2
  • незнано 5
  • незнатан 1
  • незнатна 1
  • незнатне 1
  • незнатним 1
  • Незнаш 1
  • незреле 1
  • неизбежним 1
  • неизвесност 1
  • неизвесности 1
  • неиздрживим 1
  • неиздрживих 1
  • неизмеран 1
  • неизмерни 1
  • неизмерним 1
  • неизмерно 3
  • неизмерном 1
  • неизрачунљивим 1
  • неимађаше 1
  • неисказаним 1
  • неискварена 1
  • неискрена 1
  • неискрене 1
  • неискрени 2
  • неискреним 1
  • неискреном 1
  • неискреност 2
  • неискрености 1
  • неиспаван 2
  • неистином 1
  • неистрошена 1
  • нејаког 1
  • нејасне 1
  • нејачи 2
  • нек 16
  • Нек 2
  • Нека 24
  • нека 95
  • некад 11
  • Некад 3
  • Некада 1
  • некада 5
  • некадашње 2
  • некадашњи 1
  • некадашњих 1
  • некадашњој 2
  • некаква 2
  • некакви 1
  • некакво 1
  • некако 20
  • неква 2
  • некви 2
  • некво 2
  • неквој 1
  • неквом 1
  • некву 1
  • Неке 1
  • неке 22
  • неки 58
  • Неки 6
  • неким 12
  • некима 3
  • неких 3
  • Неко 13
  • неко 60
  • неког 18
  • некога 2
  • некој 3
  • некоје 3
  • некоји 6
  • неколике 1
  • Неколико 5
  • неколико 87
  • Неколицина 1
  • неколицина 3
  • неколицине 1
  • неком 11
  • некоме 1
  • некоректно 1
  • некрст 1
  • неку 23
  • некултурна 1
  • некултурне 1
  • нелагодно 1
  • нелогично 1
  • нељуди 1
  • нема 105
  • Нема 26
  • Немај 1
  • Немајте 1
  • немају 6
  • немајући 1
  • немам 15
  • Немам 5
  • немамо 1
  • Немамо 2
  • неман 1
  • Немањића 1
  • немаран 1
  • немари 1
  • немарни 1
  • Немарно 1
  • немарно 2
  • немате 5
  • Немац 1
  • немачке 1
  • немачки 1
  • немачкога 1
  • немачком 1
  • Немаш 1
  • немаш 6
  • немером 1
  • немецки 1
  • неми 1
  • немила 1
  • немилих 1
  • немило 5
  • немилог 2
  • немилост 1
  • немилостив 1
  • немилу 1
  • неминовне 1
  • неминовно 1
  • неминовну 1
  • немир 1
  • немиран 2
  • немирна 2
  • немирне 2
  • немирни 1
  • немирним 1
  • немирно 1
  • немирног 1
  • немирну 1
  • немисли 1
  • немо 1
  • немогућ 3
  • немогуће 6
  • немогућим 1
  • немогућно 1
  • немогућност 1
  • немогућу 1
  • Неможеш 1
  • немој 16
  • Немој 18
  • Немојмо 3
  • Немојте 5
  • немојте 6
  • немом 1
  • немоћ 1
  • немоћна 1
  • немоћних 1
  • немоћном 2
  • нему 3
  • немца 1
  • Ненавикли 1
  • ненадне 1
  • ненадном 1
  • неначете 2
  • необзирући 1
  • необичан 3
  • Необична 1
  • необична 2
  • необичне 1
  • необично 10
  • необичној 1
  • необичном 3
  • необичну 3
  • необојен 1
  • необорива 1
  • необориво 1
  • необрађен 1
  • необразованост 1
  • необријан 1
  • неограничени 1
  • неодложивог 1
  • неодложна 1
  • неодлучан 1
  • неодлучно 1
  • неодлучност 2
  • неодољива 2
  • неодољивој 1
  • неодређена 1
  • неодређено 1
  • неодређености 1
  • неозбиљне 1
  • неопажен 2
  • неописана 1
  • неописани 2
  • неописаним 1
  • неописано 5
  • неописаном 2
  • неописану 1
  • неописиво 1
  • неопрезан 1
  • неосакаћена 1
  • неосвојив 1
  • неосвојиви 1
  • неосвојивим 2
  • неосвојивих 1
  • неосвојивога 2
  • неослобођени 1
  • неослобођеним 1
  • неослобођену 1
  • неоспорно 2
  • неочекиван 1
  • Неочекиване 1
  • неочекиваним 1
  • неочекивано 2
  • непажње 1
  • непажњом 1
  • Непамтим 1
  • непелима 1
  • неписмен 1
  • непобедивим 1
  • непобедивих 1
  • непобедима 1
  • непобуни 1
  • неповерења 3
  • неповерење 1
  • неповерењем 2
  • неповлад 1
  • неповољна 1
  • неповољно 1
  • неповољност 1
  • непогода 1
  • непогоде 3
  • непогоди 1
  • непогодног 1
  • непознаје 1
  • непознат 1
  • непозната 5
  • непознате 1
  • Непознати 1
  • непознати 5
  • непознатих 1
  • непознато 2
  • непознатог 3
  • непознатога 1
  • непознатој 1
  • непознатоме 1
  • Непознатоме 1
  • непознатому 1
  • непојмљива 1
  • непојмљиво 2
  • непоколебива 1
  • непомична 1
  • непомичних 1
  • непомично 1
  • непоњатан 1
  • непоправљене 1
  • непосредно 2
  • непосредној 5
  • непосредну 1
  • непотребно 1
  • неправда 7
  • неправде 7
  • неправду 5
  • неправедно 1
  • неправедном 1
  • неправилно 1
  • неправично 1
  • неправо 1
  • непраћена 1
  • Непрегледна 1
  • непрегледнога 1
  • непредвиђеним 1
  • непрекидна 2
  • непрекидне 2
  • непрекидним 3
  • непрекидних 1
  • непрекидно 3
  • непрекидној 2
  • непрекидном 1
  • Непреспавана 1
  • непреспаване 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 12
  • непрестанце 1
  • Непрестанце 1
  • непријатан 1
  • непријатељ 10
  • Непријатељ 5
  • непријатеља 22
  • непријатеље 2
  • непријатељем 5
  • Непријатељи 1
  • непријатељи 7
  • непријатељима 2
  • непријатељска 1
  • непријатељске 10
  • непријатељски 4
  • непријатељским 1
  • непријатељских 1
  • непријатељско 2
  • непријатељскога 1
  • непријатељској 1
  • непријатељском 1
  • непријатељску 2
  • непријатељства 2
  • непријатељство 1
  • непријатељу 7
  • непријатна 1
  • непријатне 3
  • непријатни 1
  • непријатних 2
  • непријатно 6
  • непријатном 1
  • непријатност 1
  • непријатности 1
  • неприкидној 1
  • неприлика 1
  • неприлике 2
  • неприлику 4
  • неприлици 3
  • неприметан 1
  • неприметно 9
  • неприродан 1
  • неприродну 1
  • непролазне 1
  • непролазним 1
  • непромишљен 1
  • непромишљене 1
  • непромишљени 2
  • непромишљено 1
  • непромишљеног 1
  • непрорачунато 1
  • непроходне 2
  • непроходно 1
  • непуних 1
  • неравној 1
  • неравну 1
  • нерадећих 1
  • нерадо 1
  • нераздвојна 1
  • Неразумљиве 1
  • неразумљивим 1
  • неразумљивих 1
  • неразумљиво 3
  • неразумљивом 1
  • Неранџа 148
  • Неранџе 4
  • Неранџи 18
  • Неранџин 1
  • Неранџина 1
  • Неранџине 4
  • Неранџиним 1
  • Неранџиној 1
  • Неранџом 3
  • Неранџу 15
  • нерасположена 1
  • нерасположене 1
  • нерасположени 1
  • Нераџа 1
  • нервозан 3
  • нервозне 1
  • нервознија 1
  • нервозно 2
  • нервозности 1
  • нервозну 1
  • нереду 1
  • нерешена 1
  • неродољубиви 1
  • Нерфуша 1
  • несавезнички 1
  • несавладива 1
  • несанице 1
  • несвесна 1
  • несвесности 1
  • несвест 1
  • несвестан 1
  • несвестица 3
  • несвестице 2
  • несвестици 3
  • несвестични 1
  • несигурним 1
  • неслогом 1
  • несложних 1
  • несме 1
  • несмотрен 1
  • несмотрено 1
  • несмотреност 1
  • несноснија 2
  • неспавања 4
  • неспавањем 1
  • неспоразум 1
  • неспособан 2
  • неспремна 1
  • неспретан 1
  • неспретно 1
  • несређено 1
  • несретан 1
  • несретна 6
  • несретне 3
  • несретник 1
  • Несретник 2
  • несретника 1
  • несретних 1
  • несретно 1
  • несретног 1
  • несретној 1
  • несретном 1
  • несретноме 2
  • несрећа 2
  • Несрећа 2
  • несреће 2
  • несрећи 3
  • несрећни 3
  • несрећној 1
  • несрећом 1
  • несрећу 8
  • нестаде 2
  • нестаје 3
  • несталан 1
  • нестално 1
  • несталност 1
  • несталности 1
  • нестало 5
  • несталожен 1
  • Нестанак 1
  • нестане 3
  • нестанка 1
  • нестати 1
  • несташлука 1
  • несташлуку 1
  • Несташна 1
  • несташна 3
  • несташних 1
  • несташно 3
  • несташну 1
  • нестрпељивија 1
  • нестрпељиво 7
  • нестрпељивост 1
  • нестрпељивошћу 1
  • нестрпљења 2
  • нестрпљење 5
  • нестрпљењем 3
  • нестрпљиви 1
  • нестрпљиво 7
  • нестрпљивост 3
  • нестрпљивости 1
  • нестрпљивошћу 1
  • несугласица 1
  • несуђена 1
  • несхваћени 1
  • нетакнуто 1
  • нетачни 1
  • Нетачно 1
  • нетачно 2
  • нетреба 1
  • нетреминице 1
  • нетрпљивост 1
  • Неће 7
  • неће 94
  • нећемо 7
  • нећете 5
  • нећеш 13
  • Нећеш 4
  • нећу 29
  • Нећу 5
  • неугодно 3
  • неумесно 1
  • неуморан 1
  • неуморним 1
  • неуморно 6
  • неусиљена 1
  • неуспесима 1
  • неуспех 1
  • Неустрашив 1
  • неустрашива 1
  • неустрашиви 1
  • неустрашивих 1
  • неустрашиво 3
  • неустрашивог 1
  • неустрашивост 1
  • нехотице 8
  • нехотично 4
  • нехтедох 1
  • Нехтједне 1
  • нечега 3
  • нечем 2
  • нечему 1
  • нечију 1
  • нечим 1
  • нечисту 1
  • нечовека 1
  • нечувене 1
  • нечувеним 2
  • Нечувеном 1
  • нечујете 1
  • нечујне 1
  • нечујно 7
  • нештедимице 1
  • нешто 119
  • Нешто 8
  • ни 307
  • Ни 31
  • нигда 2
  • нигде 23
  • Нигде 4
  • ниже 6
  • Низ 1
  • низ 14
  • низа 1
  • низаху 1
  • низбрдицом 1
  • низови 1
  • низу 1
  • није 678
  • Није 82
  • ниједан 2
  • Ниједна 1
  • ниједна 2
  • ниједне 1
  • ниједним 1
  • Ниједно 1
  • ниједног 2
  • ниједном 1
  • нијемо 1
  • Никад 4
  • никад 41
  • Никада 2
  • никада 23
  • Никакав 1
  • никакав 2
  • никаква 11
  • Никакве 1
  • никакве 13
  • никакви 2
  • никаквих 1
  • никакво 1
  • никаквог 4
  • никаквој 2
  • никакву 2
  • Никако 1
  • никако 29
  • никакову 1
  • никне 1
  • никнути 1
  • Нико 15
  • нико 35
  • никог 4
  • Никога 1
  • никога 10
  • никоја 1
  • никојим 1
  • Никола 38
  • Николајевић 17
  • Николајевића 4
  • Николајевићем 1
  • Николе 4
  • Николи 8
  • Николин 1
  • Николић 23
  • Николића 7
  • Николићем 4
  • Николићу 4
  • Николу 3
  • ником 5
  • Никоме 1
  • никоме 2
  • Никому 1
  • никому 3
  • никуд 1
  • никуда 1
  • нимало 1
  • Нисам 22
  • нисам 78
  • ниси 35
  • Ниси 5
  • ниско 1
  • нисмо 22
  • Нисмо 3
  • нисте 13
  • Нису 1
  • нису 86
  • нити 12
  • нитков 1
  • ниткова 3
  • нићи 1
  • ници 1
  • Ниче 1
  • ниче 5
  • ничега 8
  • ничије 1
  • ничију 1
  • ничим 2
  • Ниш 1
  • нишан 4
  • нишанску 1
  • ништа 114
  • Ништа 9
  • ништавилу 1
  • Но 118
  • но 85
  • Нов 2
  • нов 9
  • нова 11
  • Нова 2
  • новац 10
  • новаца 10
  • нове 12
  • Нове 5
  • новембарске 1
  • новембра 1
  • Нови 3
  • нови 6
  • новим 7
  • новина 16
  • новинама 14
  • новинар 8
  • новинара 2
  • новинаре 2
  • новинари 6
  • новинарима 1
  • новинаром 1
  • новинарска 1
  • новинарске 1
  • новинарски 1
  • новинарској 1
  • новинару 1
  • Новине 4
  • новине 55
  • новинске 1
  • новински 1
  • нових 4
  • ново 12
  • Новог 2
  • новог 5
  • новога 4
  • новој 2
  • Новом 1
  • новом 3
  • новоме 1
  • Новоме 1
  • новонасељену 1
  • новоослобођене 1
  • новоослобођеним 1
  • новоослобођених 1
  • Новопазарски 1
  • новост 2
  • новости 1
  • нову 6
  • новца 3
  • новцем 1
  • новцу 2
  • новчаник 3
  • новчано 1
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногавицу 2
  • ногама 15
  • Ноге 1
  • ноге 20
  • ногом 6
  • ногу 11
  • нож 6
  • ножеве 1
  • ножем 1
  • нози 2
  • ноката 1
  • нормалан 1
  • нормална 2
  • нос 4
  • носа 1
  • Носе 1
  • носе 9
  • носећи 11
  • Носи 1
  • носи 10
  • носила 9
  • носили 3
  • носилима 1
  • носило 1
  • носим 2
  • Носио 1
  • носио 6
  • носите 2
  • носити 2
  • носиш 1
  • Носиш 1
  • носу 1
  • ноти 1
  • нотицу 1
  • ноту 4
  • Ноћ 13
  • ноћ 72
  • Ноћас 1
  • ноћас 11
  • ноћашњем 1
  • ноћи 51
  • ноћиште 1
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ноћним 2
  • ноћној 1
  • ноћну 1
  • ноћњег 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 24
  • нуде 1
  • нуди 1
  • Нуђаху 1
  • нуђаше 1
  • нужда 1
  • нужде 1
  • нулиус 1
  • нуткајући 1
  • Нуто 1
  • њ 9
  • ње 69
  • њега 130
  • Њега 4
  • његов 36
  • Његов 4
  • његова 61
  • Његова 9
  • Његове 2
  • његове 46
  • његови 13
  • Његовим 1
  • његовим 11
  • његових 14
  • његово 25
  • Његово 6
  • његовог 10
  • његовога 1
  • његовој 25
  • његовом 19
  • његовоме 6
  • његову 45
  • њежном 1
  • Њезин 3
  • њезин 48
  • њезина 46
  • Њезина 6
  • њезине 29
  • Њезини 3
  • њезини 9
  • Њезиним 1
  • њезиним 11
  • њезиних 7
  • њезино 23
  • Њезино 4
  • њезиног 1
  • њезинога 2
  • њезиној 12
  • њезином 21
  • њезиноме 5
  • њезину 22
  • њезној 1
  • њемачки 1
  • Њему 10
  • њему 99
  • њен 5
  • Њена 1
  • њена 6
  • њене 4
  • њени 2
  • њеним 4
  • њених 1
  • њено 2
  • њенога 1
  • њеној 1
  • њеном 5
  • њеному 1
  • њену 1
  • њиви 1
  • њизина 1
  • њија 1
  • њим 63
  • Њима 1
  • њима 79
  • њиме 19
  • Њих 3
  • њих 99
  • њихов 19
  • Њихов 3
  • њихова 20
  • Њихова 5
  • њихове 18
  • Њихови 1
  • њихови 5
  • њиховим 16
  • њихових 8
  • Њихово 1
  • њихово 9
  • њиховог 1
  • њиховога 3
  • њиховој 9
  • њиховом 2
  • њиховоме 1
  • њихову 10
  • Њој 6
  • њој 72
  • њојзи 1
  • њом 40
  • њоме 11
  • Њу 2
  • њу 62
  • о 411
  • О 46
  • Оба 3
  • оба 8
  • обаве 1
  • обавезала 1
  • обавезали 1
  • обавезе 1
  • обавезна 1
  • обавезни 1
  • обавести 7
  • обавестили 1
  • обавестити 2
  • обавештава 1
  • обавештен 2
  • обавештени 1
  • обавештењем 1
  • обави 4
  • обавијене 1
  • обавили 1
  • обавим 1
  • обавимо 2
  • обавио 3
  • обавити 3
  • обављена 1
  • обављеног 2
  • обадве 8
  • обадвога 1
  • обадвоје 1
  • обадвома 1
  • обазиро 1
  • обазрив 1
  • обазрива 4
  • обала 1
  • обале 2
  • обали 1
  • обалу 1
  • обамирања 1
  • обамрла 1
  • обарала 1
  • обарали 1
  • обарало 1
  • обасипала 1
  • обасипали 1
  • обасипало 1
  • обасипаше 1
  • обасја 1
  • обасјава 1
  • обасјани 1
  • обасјано 1
  • обвезали 2
  • обвезан 1
  • обвезана 1
  • обвезаници 1
  • обвезати 1
  • обвезу 2
  • обвезује 1
  • обвије 2
  • обгрле 1
  • обгрли 4
  • обгрлила 1
  • обгрлило 1
  • обгрлио 1
  • обдарен 1
  • Обе 1
  • обе 15
  • обед 1
  • обеда 3
  • обедовања 1
  • обедују 1
  • обезбеди 1
  • обезоружавали 1
  • обезоружавања 1
  • обезоружају 1
  • обележен 1
  • обележивши 1
  • обележила 1
  • обележисмо 1
  • обележише 1
  • Обема 1
  • Оберкнежавић 1
  • Оберкнежевећу 1
  • Оберкнежевић 155
  • Оберкнежевића 29
  • Оберкнежевићев 7
  • Оберкнежевићева 3
  • Оберкнежевићеве 1
  • Оберкнежевићевих 2
  • Оберкнежевићево 1
  • Оберкнежевићевој 1
  • Оберкнежевићеву 2
  • Оберкнежевићем 2
  • Оберкнежевићка 2
  • Оберкнежевићкина 1
  • Оберкнежевићу 18
  • оберучке 1
  • обеси 2
  • обесио 1
  • обесне 1
  • обесни 2
  • обесних 2
  • обећавао 2
  • обећавши 1
  • Обећају 1
  • обећала 4
  • обећано 1
  • обећање 7
  • Обећао 1
  • обећао 4
  • обешењак 1
  • обзир 6
  • обзирао 1
  • обзирати 1
  • обзиром 1
  • обзиру 1
  • обзирући 1
  • обзорју 1
  • обигравајући 1
  • обиђе 2
  • обиђем 1
  • обиђете 1
  • обиђеш 1
  • обиђу 2
  • обијајући 1
  • обијање 1
  • Обилић 2
  • Обилића 1
  • Обилићеву 1
  • Обилићем 1
  • обилно 4
  • обистини 1
  • обистинила 1
  • обистинио 1
  • обићи 1
  • обичај 4
  • обичаја 4
  • обичаји 3
  • обичајима 2
  • обичају 2
  • обична 3
  • обичне 1
  • обични 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 24
  • обишао 2
  • објава 5
  • објаве 4
  • објави 7
  • објавила 3
  • објавили 2
  • објавимо 1
  • објавио 1
  • објавиш 2
  • објавише 1
  • објављен 5
  • објављивала 1
  • објављивали 1
  • објављивати 1
  • објављујући 1
  • објаву 1
  • објасне 1
  • објасни 2
  • објасним 2
  • објаснио 1
  • објаснити 1
  • објашњавања 2
  • објашњавао 1
  • објашњења 1
  • објести 1
  • обла 3
  • облак 4
  • облака 4
  • Облакова 1
  • област 1
  • области 3
  • облаци 2
  • облачно 1
  • обле 2
  • облетали 1
  • обли 5
  • обливена 1
  • обливеном 1
  • облигатни 1
  • оближње 1
  • оближњи 1
  • оближњој 1
  • облик 7
  • облика 2
  • облику 1
  • облила 1
  • облио 2
  • обличју 1
  • обличне 1
  • обло 1
  • облог 3
  • облом 1
  • обманути 1
  • Обмањивала 1
  • обмањивање 1
  • обмањује 2
  • обмахнула 1
  • обмахнуо 1
  • обневиди 1
  • обновљен 1
  • Обновљене 1
  • ободрила 1
  • обојак 1
  • Обоје 4
  • обоје 9
  • обојених 1
  • обоји 1
  • Обојима 1
  • Обојих 1
  • обојица 1
  • Обојица 3
  • обојице 1
  • обојицу 2
  • оболела 1
  • оболелог 2
  • оболелу 1
  • оболео 2
  • оборене 1
  • оборених 1
  • обори 4
  • оборила 3
  • Оборина 6
  • оборише 1
  • обрадити 1
  • обрадова 6
  • обрадовала 4
  • обрадовале 1
  • обрадовао 4
  • обрадовати 3
  • обрадује 1
  • обрадујем 1
  • обрадујете 1
  • обрадујеш 1
  • обрађивали 2
  • образ 11
  • образа 1
  • образе 4
  • образи 1
  • образима 2
  • образована 1
  • образовано 1
  • образованост 1
  • образовање 1
  • образу 2
  • образују 1
  • обрасли 1
  • обратан 1
  • обрати 2
  • обратим 2
  • обратио 1
  • обраћа 1
  • обраћајући 1
  • обраћеш 1
  • обрва 1
  • обрвама 2
  • обрве 8
  • обред 2
  • Обреновић 1
  • Обреновића 1
  • Обреновићи 1
  • обрецну 2
  • обрије 1
  • обриса 3
  • Обркнежевић 10
  • Обркнежевића 1
  • Обркнежевићево 1
  • Обркнежевићу 3
  • обрукате 2
  • обруч 1
  • обрхваше 1
  • Обузе 1
  • обузе 2
  • Обузела 1
  • обузела 3
  • обузеле 1
  • обузели 1
  • обузет 1
  • обузимати 1
  • обукавши 1
  • обукао 2
  • обукла 3
  • обумрле 1
  • обуставиш 1
  • обустављен 2
  • обустављено 2
  • обухватило 1
  • обухватити 1
  • обуче 5
  • обучем 1
  • обучен 2
  • обучена 2
  • обучени 1
  • Обучени 1
  • обученог 1
  • Обхрвала 1
  • Ова 12
  • ова 53
  • овај 121
  • Овај 19
  • овака 1
  • Овака 1
  • овакав 4
  • оваква 1
  • Овакве 1
  • оваквим 1
  • оваке 4
  • оваки 1
  • оваким 3
  • оваких 1
  • овако 37
  • Овако 8
  • овакова 2
  • овакове 1
  • Овакове 1
  • оваковим 3
  • овакових 2
  • оваково 1
  • овакову 1
  • оваког 4
  • овакој 1
  • оваком 3
  • Овамо 1
  • овамо 40
  • овације 2
  • овда 1
  • овдашње 1
  • овдашњем 1
  • овдашњим 1
  • овдашњој 1
  • овдашњу 1
  • овде 114
  • Овде 15
  • овдје 1
  • ове 55
  • Ове 7
  • овенчају 1
  • овенчао 1
  • ови 30
  • Ови 4
  • Овим 1
  • овим 43
  • овима 13
  • ових 36
  • овлада 1
  • овлажише 3
  • овлаш 1
  • овлаштење 3
  • овновима 1
  • ово 114
  • Ово 31
  • Овог 1
  • овог 29
  • Овога 3
  • овога 87
  • овој 28
  • оволиким 1
  • Оволико 1
  • Овом 1
  • овом 55
  • овоме 16
  • Ову 1
  • ову 41
  • Овче 1
  • Овчег 1
  • Овчем 4
  • ог 2
  • огавни 1
  • огањ 2
  • огладнела 1
  • огладнео 1
  • оглас 3
  • огласи 2
  • оглашења 1
  • оглашују 1
  • огледала 1
  • огледало 2
  • огледалу 2
  • огледалцу 1
  • огледати 1
  • огледах 1
  • оглушише 1
  • огња 2
  • ОГЊАНОВИЋА 1
  • огњева 2
  • огњевима 1
  • огњен 1
  • огњена 1
  • огњени 1
  • огњених 1
  • огњишта 1
  • огњиште 2
  • огњишту 1
  • оговори 1
  • оголесмо 2
  • огорели 1
  • огорчен 1
  • огорчена 1
  • огорчене 2
  • Огорчени 1
  • огорчени 2
  • огорченом 1
  • огорченост 1
  • огорчења 2
  • огорчење 1
  • ограде 1
  • огради 1
  • ограду 1
  • ограничавала 1
  • ограшјем 1
  • ограшју 1
  • огреши 1
  • огрешила 1
  • огрешио 1
  • огрешити 1
  • Огрне 1
  • огрнутим 1
  • огроман 1
  • Огроман 1
  • огромна 2
  • огромне 7
  • Огромни 1
  • огромним 2
  • огромних 3
  • огромно 2
  • огромног 1
  • огромној 1
  • огромну 2
  • огртач 2
  • огртачем 1
  • огртачу 1
  • Од 61
  • од 813
  • ода 6
  • одабирањем 1
  • ОДАБРАНИХ 1
  • одавали 1
  • одавању 1
  • одаваше 1
  • Одавде 2
  • одавде 6
  • одавна 5
  • одавно 7
  • одагнавши 1
  • одадосмо 1
  • одаду 2
  • Одазва 3
  • одазва 5
  • одазвао 3
  • одазвати 1
  • одазивам 1
  • одаје 1
  • одају 1
  • одакле 13
  • Одакле 3
  • одала 2
  • одало 1
  • одамо 1
  • одан 2
  • оданде 9
  • одани 4
  • оданих 1
  • одано 3
  • оданост 1
  • оданости 1
  • оданошћу 2
  • одао 2
  • одасност 1
  • одати 1
  • Одатле 1
  • одатле 2
  • одахне 1
  • одахну 2
  • одахнувши 2
  • одахнула 1
  • одахнули 1
  • одахнуше 1
  • одашиљањем 1
  • одашиљати 1
  • одбацала 1
  • одбаци 1
  • одбацивши 2
  • одбацила 3
  • одбацио 1
  • одбегла 1
  • Одбегла 1
  • Одби 1
  • одби 3
  • одбија 2
  • одбијају 1
  • Одбијале 1
  • одбијале 2
  • одбијемо 1
  • одбијен 3
  • одбију 2
  • одбила 3
  • одбили 2
  • одбило 1
  • одбио 4
  • одбити 2
  • одбор 1
  • одбора 3
  • одборима 1
  • одборкиње 1
  • одбору 4
  • одбрана 2
  • одбране 3
  • одбрани 3
  • одбранила 1
  • одбранио 1
  • одбрану 3
  • одбрецну 2
  • Одважи 1
  • одважи 2
  • одважио 1
  • одважити 1
  • одважни 2
  • одважних 1
  • одважно 2
  • одважност 3
  • одважности 1
  • одваја 1
  • одвали 3
  • одведе 9
  • одведемо 1
  • одведи 1
  • Одведи 1
  • Одведоше 1
  • одведоше 2
  • одведу 2
  • одвезао 2
  • одвезе 1
  • одвези 1
  • одвезли 3
  • одвезу 1
  • одвела 2
  • Одвео 1
  • одвео 3
  • одвести 9
  • Одвешћу 1
  • одвише 1
  • одвојио 1
  • одвратан 1
  • Одврати 1
  • одврати 8
  • одвратише 1
  • одврне 2
  • одгаја 1
  • одговара 4
  • Одговарај 1
  • одговарају 4
  • одговарала 2
  • одговарали 1
  • одговарало 1
  • одговарао 1
  • одговарате 1
  • одговарати 2
  • Одговараш 1
  • одговараше 1
  • Одговор 1
  • одговор 22
  • одговора 12
  • одговоре 1
  • Одговори 11
  • одговори 120
  • одговорила 8
  • одговорим 3
  • одговорима 1
  • одговоримо 1
  • одговорио 7
  • одговорисмо 1
  • одговорити 3
  • одговорих 1
  • одговориш 3
  • одговорише 5
  • одговорној 1
  • одговорност 9
  • одговором 3
  • одговору 1
  • одгоде 1
  • одгодила 1
  • одгодили 1
  • одгојен 1
  • одгојила 1
  • одгонетнути 1
  • одгонила 1
  • одгрије 1
  • одгурну 1
  • Оде 1
  • оде 45
  • одежди 1
  • одежду 2
  • одела 1
  • оделење 1
  • оделити 1
  • одело 7
  • оделу 4
  • одељења 4
  • одељењима 1
  • одељењу 1
  • одем 5
  • одемо 2
  • одећу 2
  • одеш 2
  • одзива 2
  • одиграла 2
  • одиграли 2
  • одиграно 1
  • одиграти 1
  • одиграше 1
  • одиста 1
  • одистински 2
  • одишу 1
  • одишућим 1
  • одјави 1
  • Одједанпут 1
  • одједанпут 3
  • одједаред 1
  • одједном 18
  • Одједном 6
  • одјезди 1
  • одјек 2
  • одјекиваше 1
  • одјекну 7
  • одјекнула 1
  • одјекнути 1
  • одјекнуше 2
  • одјеком 1
  • одјури 1
  • одјурио 3
  • одкако 1
  • Одкуд 2
  • одкуд 5
  • одкуда 1
  • одлагања 1
  • одлагање 1
  • одлазак 1
  • одлазе 1
  • одлазећи 1
  • одлази 4
  • одлазила 4
  • одлазили 1
  • одлазим 1
  • Одлазим 1
  • одлазимо 2
  • одлазио 3
  • одлазити 3
  • Одлазиш 1
  • одлакнуло 2
  • одласка 3
  • одласку 4
  • одлахну 1
  • одлевајући 1
  • одлети 2
  • одлетиш 1
  • одливи 1
  • одликовање 1
  • одликовао 2
  • одличан 1
  • одлична 2
  • одличнијег 1
  • одличним 1
  • одличнога 1
  • одличном 2
  • одличну 1
  • одломљене 1
  • одлука 2
  • одлуку 2
  • одлуци 3
  • одлучан 3
  • одлучао 1
  • одлуче 1
  • одлучен 2
  • одлучена 1
  • одлучила 2
  • одлучили 1
  • одлучило 1
  • Одлучим 1
  • Одлучио 1
  • одлучио 8
  • одлучити 2
  • одлучих 1
  • одлучише 1
  • одлучна 3
  • одлучне 2
  • одлучни 1
  • одлучнија 1
  • одлучније 1
  • одлучнији 1
  • одлучним 1
  • одлучно 10
  • одлучног 1
  • одлучност 1
  • одлучношћу 1
  • одлучну 1
  • одлучује 1
  • одљутити 1
  • Одма 1
  • одма 2
  • одмакао 1
  • одмакнула 1
  • одмакнуо 1
  • Одмакнуо 1
  • одмакнуше 1
  • одмакоше 1
  • одмара 1
  • одмарај 1
  • одмарала 1
  • одмарали 1
  • одмарало 1
  • одмарате 1
  • одмарати 2
  • одмараху 1
  • одмах 139
  • Одмах 21
  • одмахну 9
  • одмахнувши 4
  • одмахнуо 2
  • одмаче 2
  • одмереним 3
  • одмерено 4
  • одмерила 1
  • одмет 2
  • одмицало 2
  • одмицаше 1
  • одмиче 2
  • одмор 10
  • одмора 6
  • одморе 2
  • одмори 7
  • одмориле 1
  • одморисмо 1
  • одморите 2
  • одморити 1
  • одморни 1
  • Одморни 1
  • одмору 1
  • однеговала 1
  • однела 1
  • Однела 1
  • однео 1
  • однесе 5
  • однеси 1
  • однесоше 1
  • однети 2
  • односе 4
  • односи 4
  • односила 1
  • односно 8
  • одо 1
  • Одобравајући 1
  • одобравајући 2
  • одобравам 1
  • Одобраваху 2
  • одобраваху 3
  • одобрење 3
  • одобри 1
  • одобрим 1
  • одобрио 1
  • одобрити 1
  • одобровољивши 1
  • одовуд 1
  • одозго 1
  • одоле 4
  • одолети 4
  • одоли 1
  • одолим 1
  • одољиве 1
  • одосте 2
  • Одох 1
  • одох 5
  • одоцнимо 1
  • Одоше 1
  • одоше 12
  • одпада 1
  • одранила 1
  • одрасла 2
  • одрасли 1
  • одраслог 1
  • одрасто 1
  • одред 4
  • одреда 2
  • одредба 1
  • одредбе 1
  • одреде 1
  • одреди 2
  • одредима 1
  • одредити 1
  • Одредише 1
  • одредом 3
  • одреду 1
  • одређен 4
  • одређене 8
  • одређени 3
  • одређеним 1
  • одређено 3
  • одређеном 1
  • одређену 2
  • одређују 1
  • одрекао 1
  • одрећи 1
  • одрече 3
  • одрешене 2
  • одреши 2
  • одрешито 5
  • одржава 1
  • одржавале 2
  • одржавао 1
  • одржала 1
  • одржали 2
  • одржана 1
  • одржане 2
  • одржаног 1
  • одржањем 1
  • одржању 1
  • одржао 2
  • одржати 7
  • одрже 1
  • одржи 9
  • одрицање 1
  • одриче 1
  • одром 1
  • одрпаном 1
  • одрубљене 1
  • одсвирала 1
  • одсеваху 1
  • одседнем 1
  • одседнете 1
  • одсекле 1
  • одсекли 1
  • одсеку 1
  • одсео 1
  • одсече 2
  • одсечно 1
  • Одсечно 1
  • одсијавала 1
  • одступила 1
  • Одсудна 1
  • одсудна 3
  • одсудне 2
  • одсудним 1
  • одсуства 1
  • одсуство 5
  • Одсутни 2
  • одсутни 3
  • одсутном 2
  • одсутност 3
  • одсутности 1
  • оду 6
  • одуговлаче 1
  • одуговлачење 1
  • одужим 1
  • одужити 2
  • одузела 1
  • одузео 1
  • одузета 1
  • одузети 2
  • одузима 1
  • одузимају 1
  • одузмемо 1
  • одупре 1
  • одупремо 1
  • одупрети 3
  • одупро 1
  • одустане 1
  • одустану 1
  • одустао 1
  • одустати 1
  • одухнуше 1
  • одушевиш 1
  • одушевљавај 1
  • одушевљавајући 1
  • одушевљен 1
  • одушевљеним 1
  • одушевљено 5
  • одушевљенога 1
  • одушевљења 5
  • одушевљење 5
  • одушевљењем 4
  • одушевљењу 1
  • одушке 1
  • одфијукала 1
  • одшетао 1
  • одшли 1
  • одштета 1
  • одштету 1
  • ожалости 1
  • ожалостила 1
  • ожалостило 2
  • ожалостио 2
  • ожалостити 2
  • ожалошћен 6
  • Ожалошћена 1
  • ожалошћена 3
  • ожени 1
  • оживе 1
  • оживео 1
  • оживети 1
  • оживеше 1
  • оживљавало 1
  • ожиљак 3
  • озарено 1
  • озбиљан 5
  • озбиљна 6
  • озбиљне 1
  • озбиљним 1
  • озбиљних 1
  • озбиљно 15
  • озбиљном 1
  • озбиљност 6
  • оздрави 5
  • оздравила 1
  • оздравио 5
  • оздравити 1
  • Оздравиће 1
  • Оздравићу 1
  • оздравиш 1
  • оздрављења 4
  • оздрављење 3
  • озебли 1
  • озлоглашена 1
  • озлоједило 1
  • означе 1
  • означена 1
  • означи 1
  • Ој 2
  • ојађеној 2
  • ојађену 1
  • ојачамо 1
  • ока 31
  • окамењена 1
  • Окани 1
  • окапања 1
  • океан 3
  • океана 2
  • океану 1
  • окери 1
  • окине 1
  • окитио 1
  • окићен 3
  • окићени 1
  • окићеним 1
  • окићену 1
  • оккони 1
  • оклевате 1
  • оклизнеш 1
  • оклизнуо 3
  • оклизнути 1
  • оклони 1
  • оклопна 1
  • око 127
  • Око 28
  • окова 1
  • окована 1
  • оковано 1
  • окове 1
  • околина 2
  • околинама 1
  • околине 2
  • околини 3
  • околином 2
  • околину 2
  • околишења 1
  • околишили 1
  • околних 2
  • околности 1
  • околностима 2
  • оком 14
  • окончаног 1
  • окрајцима 2
  • окрвављена 1
  • окрвављено 1
  • окрене 2
  • окренеш 1
  • окренила 1
  • окренити 1
  • Окрену 2
  • окрену 21
  • окренувши 5
  • окренула 1
  • окренуо 3
  • окренут 1
  • окренути 2
  • окренуше 2
  • окрепиш 1
  • окрепљена 1
  • окретала 1
  • окретали 1
  • окретао 1
  • Окретао 1
  • окрете 18
  • окретнији 1
  • окретно 1
  • окреће 2
  • окрећу 1
  • окрећући 4
  • окречена 1
  • окреше 1
  • окрзну 1
  • окрзнуло 1
  • окрзнутих 1
  • округле 1
  • округло 1
  • окружним 1
  • окружнога 1
  • окруњених 1
  • окрутним 1
  • окршај 3
  • окршаја 4
  • окршаји 1
  • окршајима 1
  • окршају 4
  • окт 3
  • октобар 1
  • октобра 11
  • оку 3
  • окужен 1
  • окупан 2
  • окупација 1
  • окупила 1
  • окупили 1
  • Окуписмо 1
  • окупити 1
  • окупљаху 1
  • окупљена 1
  • окупљени 1
  • окупљених 1
  • окупу 5
  • окусила 1
  • Окусише 1
  • олако 4
  • олакша 2
  • олакшава 1
  • олакшавало 1
  • олакшавао 1
  • олакшају 3
  • олакшала 1
  • олакшало 1
  • олакшања 1
  • Олакшања 1
  • олакшање 2
  • олакшао 1
  • олакшица 1
  • Олга 2
  • олињалој 1
  • оличеној 1
  • олова 1
  • оловку 2
  • оловне 1
  • оловом 1
  • олтар 4
  • олтеру 1
  • олује 1
  • олујом 1
  • олуке 1
  • омален 1
  • омалена 1
  • омаловажавају 1
  • омаловажавања 1
  • омаловажи 1
  • омаловажити 1
  • омањој 1
  • омању 1
  • омарина 2
  • омахне 1
  • омекшао 1
  • омекшати 1
  • ометамо 1
  • омилео 1
  • омилила 1
  • омилио 1
  • омиљен 3
  • омиљена 1
  • омиљене 2
  • омиљени 2
  • омиљенији 1
  • омиљених 1
  • омиљену 1
  • омладина 3
  • омладине 2
  • омладини 1
  • омладинске 1
  • омладину 1
  • омогућен 1
  • омогућити 1
  • омогућује 1
  • омразио 1
  • Омрзнуо 1
  • он 309
  • Он 82
  • она 296
  • Она 74
  • Онај 7
  • онај 76
  • онакав 2
  • онакви 1
  • онакву 2
  • онаким 1
  • Онако 2
  • онако 57
  • онакоме 1
  • Онамо 1
  • онамо 32
  • онда 167
  • Онда 29
  • ондашњем 1
  • онде 33
  • Онде 4
  • онди 1
  • оне 76
  • онемогуће 1
  • онемогући 1
  • онемогућише 1
  • онесвешћена 1
  • онесвешћену 3
  • онеспособиле 1
  • онеспособљен 1
  • они 134
  • Они 30
  • онизак 2
  • оним 23
  • Онима 1
  • онима 12
  • оних 32
  • Оно 11
  • оно 144
  • оног 17
  • Онога 1
  • онога 38
  • оној 11
  • онолика 1
  • онолико 5
  • онолику 1
  • Оном 1
  • оном 34
  • ономадне 1
  • Ономадне 1
  • Ономе 1
  • ономе 8
  • оному 1
  • ону 32
  • опада 1
  • опази 2
  • опазивши 1
  • Опазивши 1
  • опазили 1
  • опазио 1
  • опазити 1
  • опака 1
  • опала 1
  • опале 1
  • опали 2
  • опалила 1
  • опалио 2
  • опалити 1
  • опало 1
  • опалом 1
  • опаљен 1
  • опаљена 1
  • опаљеним 1
  • опаљено 1
  • опанак 1
  • опанака 1
  • Опанци 1
  • опанчари 1
  • опарен 2
  • опасала 1
  • опасан 5
  • Опасна 1
  • опасна 6
  • опасни 2
  • опасним 1
  • Опасно 1
  • опасно 10
  • опасног 1
  • опасност 6
  • опасности 5
  • опасностима 1
  • опасну 1
  • опева 1
  • опела 1
  • опело 2
  • операција 1
  • Операција 1
  • Операције 1
  • операције 4
  • операцији 1
  • операциону 2
  • оперважен 1
  • опере 1
  • оперету 1
  • оперише 1
  • оперу 1
  • опет 136
  • Опет 5
  • опија 1
  • опије 1
  • опијен 1
  • опипа 1
  • Опипа 1
  • опирала 3
  • опирање 1
  • опирао 1
  • опирати 1
  • опираху 2
  • Опираше 2
  • опире 1
  • опиру 1
  • опирући 1
  • описа 3
  • описале 1
  • описао 1
  • описати 2
  • описе 1
  • описивању 1
  • описивао 1
  • описивати 1
  • описом 1
  • опису 3
  • описује 1
  • опишем 2
  • опколеше 1
  • опколи 1
  • опколили 1
  • опколити 1
  • опкољаваху 1
  • опкољена 1
  • опкопе 1
  • оплакивати 1
  • оплакује 1
  • оплакујући 1
  • опљачкати 1
  • Опозиција 1
  • опозиције 2
  • Опозициона 1
  • опозициона 2
  • опозиционе 2
  • опозициони 2
  • опојава 1
  • опојао 1
  • опоји 2
  • опомена 1
  • опомену 3
  • опоменула 2
  • опоменути 1
  • опомињали 1
  • опорави 1
  • опоравио 2
  • опоравиш 1
  • опорављење 2
  • опоро 1
  • опортунизам 2
  • опортуниста 1
  • опортунисте 2
  • опортунистичка 1
  • оправдана 1
  • оправданим 1
  • оправдати 2
  • оправке 1
  • опраштала 1
  • определила 1
  • определили 1
  • определимо 1
  • определио 1
  • определити 1
  • опредељено 1
  • опредељења 1
  • опрезна 2
  • опрезне 1
  • опрезни 2
  • опрезно 2
  • опрезност 1
  • опрезности 1
  • опреку 1
  • опреми 5
  • опремљена 2
  • опремљени 1
  • опремом 1
  • опробани 3
  • опросте 4
  • опрости 10
  • Опрости 5
  • опростила 1
  • Опростила 1
  • опростим 1
  • опростио 3
  • опростите 2
  • Опростите 5
  • опростише 5
  • опроштаја 3
  • опроштајних 1
  • опроштају 2
  • опроштено 1
  • Опроштено 2
  • опроштење 1
  • опружене 2
  • опружи 3
  • опсаде 3
  • опсадна 2
  • опсадне 4
  • опсадни 2
  • опсадним 1
  • опсадних 1
  • опсадници 2
  • опсадницима 3
  • опсадничка 1
  • опсадничке 6
  • опсаднички 1
  • опсадној 1
  • опсадну 1
  • опсадричке 1
  • опсаду 2
  • опсађене 1
  • опседању 1
  • опседне 1
  • опседнут 1
  • опседнути 1
  • опседнуто 1
  • опседнутог 1
  • опсежну 1
  • опсењени 1
  • опстанак 3
  • опстанка 1
  • оптимизам 1
  • оптимизма 2
  • Оптични 1
  • оптужаба 1
  • оптужбу 1
  • оптуженика 2
  • оптуженичкој 1
  • опће 1
  • опћем 1
  • опћине 1
  • опхођење 1
  • опширан 3
  • опширне 3
  • опширније 3
  • опширно 12
  • опширног 2
  • опширном 1
  • опширну 1
  • општа 4
  • опште 10
  • општег 2
  • општем 1
  • Општи 1
  • општи 16
  • општина 1
  • Општина 2
  • општини 2
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинских 1
  • општинску 1
  • општину 1
  • општру 1
  • општу 2
  • орао 1
  • ораси 1
  • органе 1
  • органи 1
  • организам 3
  • организатор 1
  • организација 5
  • организације 6
  • организацији 2
  • организацију 2
  • организму 1
  • организоване 1
  • организовање 1
  • организовању 1
  • организовати 1
  • орденима 1
  • ордре 1
  • Ори 1
  • оригиналан 1
  • оригинална 1
  • оригинални 1
  • Оригинални 1
  • оригиналну 1
  • оригиналу 1
  • Оријента 1
  • Оријенту 1
  • орила 1
  • орисила 1
  • оркан 1
  • Оркестар 1
  • оркестар 2
  • орла 1
  • Орла 1
  • Орлеанке 1
  • орлова 2
  • орлови 1
  • Орловић 18
  • Орловића 7
  • Орловићеву 1
  • Орловићем 2
  • Орловићу 2
  • Орлово 1
  • Орловом 1
  • Орловоме 3
  • орловском 1
  • Орлом 1
  • орлушина 1
  • орлушине 2
  • орман 2
  • ормана 3
  • орману 2
  • оросила 1
  • оросити 1
  • орошен 1
  • оруђа 1
  • оруђе 1
  • оруђем 3
  • оружан 1
  • оружани 1
  • оружаном 3
  • оружану 1
  • оружја 12
  • Оружје 2
  • оружје 21
  • оружјем 7
  • оружју 3
  • орфеуму 1
  • осам 19
  • осамдесет 3
  • ОСАМДЕСЕТ 9
  • ОСАМДЕСЕТА 1
  • осами 1
  • осамљености 1
  • осамнаест 1
  • Осамнаест 1
  • ОСАМНАЕСТА 1
  • осамнаести 2
  • осамнаестој 1
  • ОСАМНАЈЕСТА 1
  • освајају 1
  • освајајући 1
  • освајали 1
  • освајања 1
  • освајачи 1
  • освану 2
  • Освану 3
  • осванула 1
  • освануо 1
  • Освануо 1
  • осванути 1
  • осведочи 1
  • осведочила 1
  • осведочио 1
  • осведочисте 1
  • освежио 1
  • Освете 1
  • освете 7
  • осветели 1
  • освети 3
  • Осветила 1
  • осветили 3
  • осветим 3
  • осветимо 1
  • осветио 3
  • осветити 10
  • осветићемо 1
  • осветише 3
  • осветлати 1
  • осветлим 1
  • осветлио 1
  • осветљава 1
  • осветљавала 1
  • осветљаваху 2
  • осветљаваше 1
  • осветљена 2
  • осветљене 1
  • осветљени 1
  • осветљеном 1
  • осветљену 1
  • осветника 10
  • осветнике 4
  • осветници 1
  • осветниче 1
  • осветничка 1
  • осветнички 1
  • осветом 1
  • освету 1
  • освећено 4
  • освећење 1
  • освитак 2
  • освитку 2
  • освоје 5
  • освојене 1
  • освојеним 1
  • освојених 1
  • освојено 1
  • освојеног 1
  • освојења 3
  • освојење 2
  • освојењем 1
  • освоји 3
  • освојила 2
  • освојиле 1
  • освојили 5
  • освојио 1
  • освојити 3
  • освојише 4
  • осврне 1
  • осврну 1
  • Осврну 1
  • осврнуо 2
  • освртала 1
  • освртали 1
  • освртао 3
  • освртати 1
  • осврће 1
  • осврћемо 1
  • осврћући 5
  • оседланих 1
  • осети 4
  • осетивши 1
  • осетила 7
  • осетили 1
  • осетило 1
  • осетим 1
  • осетио 9
  • осетити 3
  • осетљив 2
  • Осетљива 1
  • осетљиве 1
  • осетљиво 1
  • осетљивост 2
  • осетљивости 1
  • осећа 11
  • Осећа 2
  • Осећај 1
  • осећај 6
  • осећаја 6
  • осећаје 1
  • осећаји 3
  • осећајима 3
  • осећају 5
  • Осећајући 1
  • осећајући 2
  • Осећала 1
  • осећала 16
  • осећали 4
  • осећало 1
  • Осећало 1
  • осећам 17
  • Осећам 2
  • осећања 2
  • Осећање 1
  • осећање 7
  • осећањем 2
  • Осећао 2
  • осећао 21
  • осећати 6
  • осећаху 1
  • осећаш 1
  • осећаше 5
  • осим 11
  • Осим 2
  • оскудева 1
  • оскудица 1
  • оскудна 1
  • оскудни 1
  • ослабила 2
  • ослабио 1
  • ослања 1
  • ослањајући 1
  • ослањала 1
  • ослањао 1
  • ослањати 2
  • ослободе 4
  • ослободи 1
  • ослободила 1
  • ослободилачки 1
  • ослободилачком 4
  • ослободили 1
  • Ослободили 1
  • ослободимо 1
  • ослободио 1
  • ослободиоца 1
  • ослободиоце 2
  • ослободиоци 1
  • ослободиоцима 1
  • ослободиоцу 2
  • ослобођен 1
  • ослобођени 1
  • ослобођеним 2
  • ослобођених 1
  • ослобођеном 2
  • ослобођену 2
  • Ослобођења 1
  • ослобођења 5
  • Ослобођење 1
  • ослобођење 12
  • ослобођењем 1
  • Ослобођењу 1
  • ослобођењу 3
  • ослови 6
  • ословим 1
  • ослонивши 1
  • ослонио 1
  • ослоните 1
  • ослонити 1
  • ослухну 1
  • ослушкивао 1
  • Ослушкивао 1
  • ослушкивати 1
  • ослушкује 1
  • ослушкујем 1
  • Ослушкују 1
  • ослушнем 1
  • ОСМА 10
  • осме 1
  • осмејак 11
  • осмејком 9
  • осмејку 1
  • осмех 2
  • осмехну 5
  • осмехнувши 1
  • осмехом 5
  • осмехувши 1
  • осмехујући 2
  • осми 1
  • осмоме 1
  • осмотрила 1
  • осмошколац 1
  • Осмошколац 1
  • оснаже 2
  • оснажи 2
  • оснажити 2
  • основа 2
  • основана 1
  • основаном 1
  • основи 1
  • основне 2
  • основним 1
  • основној 1
  • основу 2
  • особа 2
  • особама 1
  • особе 3
  • особену 1
  • особи 2
  • особине 1
  • Особито 1
  • особу 1
  • осолимо 1
  • осолити 2
  • осорно 1
  • оспоравам 2
  • осрамотио 1
  • оставе 3
  • остави 22
  • Остави 9
  • оставивши 1
  • оставила 10
  • оставили 2
  • оставим 3
  • Оставимо 1
  • оставимо 9
  • оставио 10
  • оставите 1
  • Оставите 2
  • оставити 4
  • оставих 1
  • оставише 1
  • оставља 3
  • остављајте 2
  • остављајући 4
  • остављала 2
  • остављали 1
  • остављам 1
  • остављати 2
  • остављаше 1
  • остављен 1
  • остављени 2
  • оставте 1
  • оставши 2
  • остаде 13
  • остадох 1
  • Остадоше 1
  • остадоше 13
  • Остај 4
  • остај 5
  • остаје 11
  • остајем 1
  • Остајем 1
  • остајеш 1
  • остајте 3
  • Остајте 4
  • остају 1
  • остала 14
  • Остала 2
  • Остале 1
  • остале 12
  • остали 28
  • Остали 6
  • осталим 15
  • осталима 3
  • осталих 5
  • Остало 1
  • остало 10
  • осталог 8
  • осталога 1
  • осталом 30
  • остане 19
  • останем 5
  • останемо 1
  • Остани 3
  • останите 1
  • остану 3
  • остао 11
  • Остао 2
  • остарела 1
  • остарелу 1
  • остатак 1
  • остати 23
  • остаће 2
  • остаћу 1
  • остаци 1
  • осташе 3
  • остваре 1
  • остварено 1
  • остварење 2
  • оствариле 1
  • остваримо 1
  • остварио 1
  • остварљиви 1
  • оступању 1
  • Осу 1
  • осу 3
  • осудила 1
  • осудио 1
  • осуђени 1
  • осуђивала 3
  • осуђује 1
  • осуђујемо 1
  • осујете 2
  • осујетимо 1
  • осујетити 1
  • осујећена 1
  • осусмо 1
  • осуство 1
  • осуше 1
  • осуши 1
  • осушило 1
  • осушити 1
  • отакања 1
  • отац 20
  • Отац 6
  • отаца 3
  • отачбини 1
  • отачбину 1
  • отаче 1
  • отаџбина 6
  • отаџбине 27
  • отаџбини 19
  • отаџбином 1
  • отаџбину 9
  • отвара 1
  • отварај 1
  • отварају 1
  • отварајући 2
  • отварала 1
  • отварања 1
  • отвараш 1
  • отвараше 1
  • отворе 1
  • отворен 3
  • отворена 3
  • отворене 1
  • отворенији 1
  • отвореним 1
  • отворених 1
  • отворено 20
  • отвореном 1
  • отвореност 1
  • Отвори 1
  • отвори 34
  • отворивши 1
  • Отворивши 1
  • Отворила 1
  • отворила 5
  • отвориле 1
  • отворио 7
  • отворити 3
  • отвориће 1
  • отворићу 1
  • отворише 11
  • Оте 1
  • оте 5
  • отевши 1
  • отегну 1
  • отегнута 1
  • отегнуто 1
  • отежавала 1
  • отежаваху 1
  • отеже 2
  • отежући 4
  • отезало 1
  • отезати 1
  • отела 3
  • отели 1
  • отео 10
  • Отео 2
  • отера 1
  • отерају 3
  • отерамо 1
  • отерати 1
  • отети 1
  • отетим 1
  • отештано 1
  • отиди 1
  • отима 1
  • отимају 3
  • отимали 2
  • отимана 1
  • отимање 1
  • отимати 1
  • отимаху 1
  • отирала 1
  • отирући 1
  • Отићи 1
  • отићи 15
  • отишао 38
  • отишла 26
  • отишле 2
  • Отишли 3
  • отишли 4
  • отишло 2
  • откад 2
  • отказаше 1
  • откако 1
  • Откако 3
  • откачило 1
  • откидајући 1
  • откиде 1
  • Откинићу 1
  • откину 2
  • откинуло 1
  • отклоњена 1
  • откључа 2
  • откључавајући 1
  • откључала 1
  • откључаше 1
  • откопа 1
  • откраве 1
  • открави 1
  • открени 1
  • Откривене 1
  • открије 2
  • открио 2
  • открити 1
  • открићем 1
  • откуд 10
  • Откуд 6
  • Откуда 3
  • откуда 8
  • откупила 1
  • откуцај 1
  • откуцаја 1
  • откуцаје 1
  • отме 4
  • отменији 1
  • отменим 1
  • отменом 1
  • отмености 2
  • отму 2
  • отоич 1
  • отоли 1
  • отопио 1
  • отпадило 1
  • отпадоше 1
  • отпала 1
  • отпашће 1
  • отпевамо 1
  • отпеване 1
  • отпевао 1
  • отпеваш 1
  • отпио 1
  • отписа 2
  • отпише 1
  • отпловила 3
  • отпловити 1
  • отпљуцкујући 1
  • отпљуцну 1
  • отпоздраве 1
  • Отпоздраве 1
  • отпоздрави 2
  • отпоздравише 2
  • отпоздравља 1
  • отпоздрављао 1
  • отпојали 1
  • отпор 6
  • отпора 3
  • отпоче 14
  • Отпоче 2
  • отпочела 5
  • отпочели 2
  • отпочело 1
  • отпочео 2
  • отпочети 3
  • отпочини 1
  • отпочинути 1
  • отпочне 5
  • отпочнемо 5
  • отправе 1
  • отправила 1
  • отправили 3
  • отправимо 1
  • отправио 1
  • отправити 1
  • отправљао 1
  • отправљена 1
  • отпрате 1
  • отпрати 4
  • отпратили 1
  • отпратише 1
  • отпраћен 1
  • отпре 2
  • отприлике 2
  • отпусти 4
  • отпустили 1
  • отпустити 1
  • отпутовала 2
  • отпутовали 2
  • Отпутовало 1
  • отпутовао 4
  • отпуштен 3
  • отргао 1
  • отргоше 1
  • отресајући 1
  • отрже 2
  • отров 1
  • отрована 2
  • отровати 1
  • отрпео 1
  • отрује 1
  • отрча 1
  • Отрчи 1
  • отсели 1
  • отсео 1
  • отсече 2
  • отсечено 1
  • отсјај 2
  • отскакута 1
  • отстојавши 1
  • отступамо 1
  • отсудном 1
  • Отуд 1
  • отуд 4
  • отуда 9
  • отуђили 1
  • отуђити 1
  • отуђују 1
  • отужни 1
  • отхрањује 1
  • отхрањују 1
  • отшкрину 1
  • отшкринута 1
  • офанзивне 1
  • Официр 14
  • официр 31
  • официра 43
  • официре 5
  • официри 25
  • Официри 8
  • официрима 9
  • официровом 1
  • официром 1
  • официрска 2
  • официрске 2
  • Официрски 1
  • официрски 4
  • официрских 1
  • официрско 1
  • официрског 2
  • официрској 1
  • официрском 2
  • Официру 1
  • официру 3
  • ох 2
  • Ох 20
  • охладим 1
  • охладне 1
  • охладнеле 1
  • охладни 2
  • Охо 2
  • охол 1
  • охолости 1
  • Охрабрена 1
  • охрабри 1
  • охрабрила 1
  • охрабрио 1
  • охрану 1
  • Охрид 5
  • Охрида 2
  • Оца 1
  • оца 19
  • оцем 2
  • оцене 1
  • оцени 1
  • оцепи 1
  • оцепивши 1
  • оцепише 1
  • оцепљено 1
  • оцрта 1
  • оцртаваше 1
  • оцртам 1
  • оцртао 1
  • оцртати 2
  • оцу 4
  • очај 1
  • очајаваш 1
  • очајан 3
  • очајања 2
  • очајање 1
  • Очајање 1
  • очајна 1
  • Очајна 1
  • очајне 1
  • очајни 1
  • очајнички 1
  • очајничким 1
  • очајно 5
  • очајној 1
  • очајном 2
  • очаравано 1
  • очас 1
  • очврсло 1
  • очврснула 1
  • очвршћавала 1
  • очвршћавао 1
  • Оче 2
  • очева 1
  • очеве 1
  • очевидац 1
  • очевидна 1
  • очевидним 1
  • Очевидно 1
  • очевидно 10
  • очевом 1
  • Очекивала 1
  • очекивала 3
  • очекивале 1
  • очекивали 1
  • очекивало 5
  • очекиван 1
  • очекивана 1
  • очекиваног 1
  • очекивану 1
  • очекивања 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 4
  • очекивати 2
  • очекиваху 3
  • очекиваше 2
  • Очекује 1
  • очекује 9
  • очекујем 3
  • очекујемо 2
  • очекујете 1
  • очекујеш 1
  • очекујући 4
  • очеличило 1
  • очемерили 1
  • очерупа 1
  • Очешао 1
  • очешао 2
  • очи 125
  • Очи 7
  • очиглед 1
  • очигледно 1
  • очигледном 1
  • очигледну 2
  • очију 23
  • очима 57
  • очине 1
  • Очино 1
  • очинске 1
  • очински 2
  • очинску 1
  • очисте 1
  • очисти 2
  • очистила 2
  • очита 1
  • очитао 2
  • очитим 1
  • Очито 1
  • очито 3
  • очитовати 1
  • очитој 1
  • очни 1
  • очувати 1
  • оџака 1
  • ошину 1
  • Оштар 1
  • оштар 3
  • оштете 1
  • оштетила 1
  • оштетио 1
  • оштећена 1
  • оштећене 1
  • оштра 4
  • оштре 3
  • оштри 1
  • оштрије 3
  • оштрим 1
  • оштрином 1
  • Оштро 1
  • оштро 11
  • оштроумно 1
  • Па 250
  • па 625
  • Павин 1
  • Павиног 1
  • Павле 2
  • Павловић 2
  • Пад 1
  • пад 7
  • Пада 1
  • пада 16
  • падају 1
  • Падају 1
  • падала 1
  • падале 1
  • падали 2
  • падало 4
  • падати 2
  • падаше 2
  • паде 20
  • падине 1
  • падини 1
  • падину 1
  • падне 5
  • паднем 1
  • Паднем 1
  • паднеш 3
  • падну 1
  • падом 1
  • падосмо 1
  • падох 1
  • Падоше 1
  • падоше 8
  • паду 3
  • пажена 1
  • пажљиви 1
  • пажљивија 1
  • пажљивије 2
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 16
  • пажња 4
  • пажње 2
  • пажњи 1
  • пажњу 18
  • пазар 1
  • Пазар 2
  • Пазара 1
  • пазарио 1
  • пазару 2
  • пазећи 1
  • Пази 2
  • пази 6
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазимо 1
  • Пазите 1
  • пазити 2
  • пазуха 1
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • Паја 146
  • Паје 3
  • Паји 23
  • Пајина 1
  • Пајине 2
  • Пајиним 2
  • Пајино 2
  • Пајиног 1
  • Пајиној 1
  • Пајином 1
  • Пајину 1
  • Пајо 13
  • Пају 13
  • пак 40
  • пакет 1
  • пакетић 1
  • паклена 4
  • паклено 1
  • паклу 1
  • пакосна 1
  • пакосне 1
  • пакост 1
  • пакт 1
  • Пала 1
  • пала 11
  • паланке 1
  • Паланке 2
  • Паланци 1
  • палату 1
  • пале 1
  • палећи 2
  • Пали 1
  • пали 11
  • палидрвце 1
  • палила 1
  • палили 1
  • Палилуле 1
  • палим 1
  • Палио 1
  • палих 1
  • пало 9
  • паљба 4
  • паљбе 1
  • паљбом 3
  • паљбу 7
  • памет 6
  • паметан 1
  • памети 9
  • паметна 3
  • паметнија 1
  • паметно 1
  • паметном 1
  • памећу 2
  • памјат 1
  • памћење 1
  • памук 2
  • панама 2
  • пангалоз 1
  • Пандур 1
  • пандур 5
  • пандуре 1
  • пандурима 1
  • пандуром 1
  • паника 2
  • панику 1
  • паничном 2
  • Панталоне 1
  • панталоне 5
  • Пантата 14
  • пантата 2
  • пантате 1
  • Пантате 1
  • Пантати 1
  • пантатина 1
  • Пантатина 2
  • пантљикама 1
  • панџама 1
  • пањ 1
  • пања 2
  • Пањимама 18
  • пањимама 5
  • Пањимаме 2
  • пањимамина 2
  • Пањимаминим 1
  • пао 21
  • паора 1
  • паори 1
  • Папаз 3
  • папирић 2
  • паприка 1
  • паприку 1
  • пар 3
  • Пара 1
  • пара 3
  • параде 1
  • паразите 1
  • паразити 1
  • парампарчад 1
  • парампарче 1
  • пардон 2
  • Пардон 2
  • Париз 1
  • Париза 3
  • Паризом 1
  • паришкој 1
  • парк 2
  • парка 2
  • паркету 1
  • парком 1
  • парку 8
  • Парламентар 1
  • парламентар 3
  • парламентара 1
  • парници 1
  • парницу 1
  • парњака 1
  • пароброд 2
  • паробројској 1
  • Парола 1
  • паром 1
  • парох 1
  • парохијане 1
  • пароху 1
  • партерима 1
  • партијама 1
  • партије 5
  • партијском 1
  • пару 2
  • парфимиране 1
  • парчад 1
  • парче 12
  • парчета 1
  • парчетом 1
  • пас 2
  • паса 1
  • пасивно 1
  • пасош 2
  • пасти 2
  • пати 3
  • патио 1
  • патлиџан 1
  • патника 1
  • патње 9
  • патријарх 1
  • патријотизам 1
  • патриота 1
  • патриоте 2
  • патриотизам 1
  • патриотизму 1
  • патриотска 1
  • патриотски 1
  • патриотским 3
  • патриотско 1
  • патриотску 2
  • патрола 1
  • патуљак 1
  • пауза 1
  • паузе 4
  • паузу 1
  • Пауна 1
  • пахуљице 1
  • паша 19
  • Паше 1
  • паше 6
  • паши 4
  • пашине 1
  • Пашић 54
  • Пашића 8
  • Пашићев 1
  • Пашићевог 1
  • Пашићеву 2
  • Пашићем 3
  • Пашићу 9
  • пашом 1
  • Пашу 1
  • пашу 11
  • Пеан 2
  • Пева 1
  • пева 23
  • певај 2
  • Певај 2
  • певајте 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певала 1
  • певали 2
  • певало 3
  • певам 3
  • певање 1
  • Певао 4
  • певао 9
  • певасмо 1
  • певате 1
  • певати 8
  • певаће 1
  • певац 1
  • певач 4
  • певачком 1
  • певачом 1
  • певаш 2
  • педагогије 1
  • педагошка 1
  • педесет 4
  • ПЕДЕСЕТ 5
  • ПЕДЕСЕТА 5
  • пеза 1
  • пекла 1
  • пекло 1
  • пеку 1
  • пензији 1
  • Пензионисани 2
  • пенушила 1
  • пенџер 3
  • пенџеру 1
  • пењали 2
  • пењања 1
  • пењу 1
  • пењући 1
  • Пењући 1
  • пепелом 1
  • пепељу 1
  • пепео 1
  • пепоницу 1
  • пера 1
  • Пера 100
  • Пере 5
  • Пери 6
  • Перина 2
  • Перине 1
  • Перино 1
  • Перином 1
  • периодична 1
  • перја 1
  • перјаница 1
  • перо 3
  • Перо 6
  • перовођу 1
  • Пером 7
  • Перон 1
  • перона 1
  • перону 4
  • персоналној 1
  • перспективе 3
  • Перу 13
  • перунико 1
  • песком 1
  • песку 1
  • песма 23
  • Песма 6
  • песмама 1
  • песме 23
  • песми 3
  • песмица 1
  • песмо 1
  • песмом 5
  • песму 26
  • песника 1
  • песницу 1
  • песничка 1
  • Пет 2
  • пет 43
  • пета 1
  • ПЕТА 10
  • Петак 1
  • Петао 1
  • петао 4
  • Петар 14
  • петвековни 1
  • петвековним 2
  • петвековно 1
  • петвековног 1
  • петвековном 2
  • пете 1
  • пети 1
  • Пети 2
  • петла 2
  • петли 1
  • петлова 3
  • петлове 3
  • петлу 1
  • петнаест 3
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаестодневни 1
  • ПЕТНАЈЕСТА 1
  • петог 1
  • петом 1
  • петорице 1
  • петоро 1
  • Петра 14
  • Петре 2
  • Петрија 5
  • Петрије 1
  • Петријине 3
  • Петријиној 1
  • Петријину 1
  • Петрију 2
  • Петров 1
  • Петровић 4
  • Петровићем 1
  • Петроград 1
  • петроградски 2
  • Петрограду 1
  • Петром 1
  • Петру 2
  • петстогодишњега 1
  • петстолетнога 1
  • петстолетну 1
  • пету 1
  • пећи 3
  • пећке 1
  • пецка 1
  • пецкања 1
  • пецкати 1
  • пецну 1
  • печат 2
  • пече 1
  • печеница 1
  • печеницу 2
  • печенога 1
  • печења 3
  • печење 4
  • пешадија 3
  • пешадије 2
  • пешадијска 2
  • пешадијски 1
  • пешадијску 1
  • пешадију 2
  • пешаци 1
  • пешачити 1
  • пешачка 1
  • пешачке 3
  • пешачки 4
  • пешачким 1
  • пешачких 1
  • пешице 2
  • пешке 1
  • Пешта 1
  • пештанским 1
  • пи 1
  • Пива 1
  • пива 9
  • пиварама 1
  • пиваре 2
  • пивару 2
  • пивнице 1
  • пиво 6
  • пивска 1
  • пијан 4
  • пијана 2
  • Пијаница 2
  • пијаницу 1
  • пијаци 2
  • пије 5
  • Пијем 1
  • пијем 3
  • Пијемонт 7
  • пијесу 1
  • пијетет 1
  • пијетета 2
  • пијеш 2
  • Пијте 1
  • пију 3
  • пијући 2
  • Пилат 1
  • пили 2
  • пилиће 2
  • пилићи 1
  • пиљари 1
  • пинчика 1
  • пинчике 1
  • пинчики 3
  • пинчиком 1
  • пио 5
  • пионири 1
  • пионирима 1
  • пионирског 1
  • Пипица 18
  • Пипице 2
  • Пипицом 1
  • Пипицу 1
  • пирнуо 1
  • Пирот 1
  • писак 5
  • писала 15
  • писале 1
  • Писали 1
  • писали 6
  • писало 1
  • писаљку 1
  • писама 5
  • писамца 1
  • писана 1
  • писано 2
  • писање 4
  • писањем 2
  • писању 1
  • писао 18
  • Писао 2
  • писар 19
  • Писар 2
  • писара 7
  • писареву 1
  • писарију 1
  • писарица 1
  • писарница 1
  • писарници 1
  • писати 14
  • писаћем 3
  • писаћи 5
  • писаћим 2
  • писаћу 2
  • писац 4
  • писаше 2
  • писка 1
  • писком 1
  • Писма 1
  • писма 37
  • писмен 1
  • Писмена 1
  • писмена 4
  • писмене 1
  • писменим 1
  • писмено 3
  • писмима 3
  • Писмо 13
  • писмо 139
  • Писмом 1
  • писмом 5
  • Писмоноша 1
  • писмоноша 7
  • писму 9
  • писну 4
  • писца 1
  • писце 1
  • писци 1
  • Пита 1
  • пита 8
  • питај 1
  • Питај 1
  • питајте 2
  • питајући 1
  • Питала 1
  • питала 7
  • питали 2
  • Питали 3
  • Питам 2
  • питам 4
  • питамо 1
  • питања 12
  • Питање 1
  • питање 54
  • питањем 6
  • питањима 7
  • питању 24
  • питао 9
  • питати 8
  • питаху 1
  • Питаш 3
  • питаш 4
  • Питаше 1
  • питаше 3
  • пити 2
  • питоми 1
  • Питоми 2
  • питомији 1
  • Питомих 2
  • питомице 1
  • питу 1
  • пића 3
  • пићу 1
  • пише 32
  • Пише 5
  • Пишем 1
  • пишем 13
  • пишете 1
  • пишеш 1
  • Пиши 1
  • пиши 2
  • пиштаљке 1
  • пиштаљку 1
  • пишу 8
  • пјенијем 1
  • пјенију 1
  • Плав 1
  • плав 3
  • плаве 1
  • плаветнило 1
  • плави 3
  • плавила 1
  • плавити 1
  • плавих 1
  • плавкасти 2
  • плавкастих 1
  • плавом 1
  • плаву 1
  • Плакала 1
  • плакала 5
  • плакао 1
  • Плакао 1
  • плакате 1
  • плакати 8
  • плакатића 1
  • плакаше 1
  • плакно 1
  • плам 1
  • плама 1
  • пламен 2
  • пламена 4
  • пламени 4
  • пламених 2
  • пламенова 1
  • пламенови 1
  • пламеног 1
  • пламеном 1
  • пламом 1
  • пламтела 1
  • пламти 1
  • пламтило 1
  • План 1
  • план 10
  • плане 1
  • планине 2
  • Планине 2
  • планини 2
  • Планини 6
  • Планиницу 1
  • планински 1
  • Планински 1
  • планинскога 1
  • планинском 1
  • планину 1
  • Планину 3
  • планове 3
  • планови 1
  • Планови 1
  • плану 6
  • планули 1
  • пластична 1
  • пластични 1
  • пластичније 1
  • пластично 1
  • пластичног 1
  • пластичну 1
  • платаном 2
  • плати 2
  • платили 2
  • платио 2
  • платити 2
  • платише 1
  • платна 4
  • платно 4
  • плату 1
  • плаћа 1
  • плаћања 1
  • плаћена 1
  • плаћене 1
  • плаћени 1
  • плаћеника 1
  • плаћеничке 1
  • плаха 1
  • Плаховито 1
  • плаховито 2
  • плач 6
  • плача 2
  • плаче 10
  • плачем 1
  • Плачем 2
  • плачемо 1
  • плачете 1
  • плачеш 2
  • плачи 5
  • Плачу 1
  • плачући 1
  • плаше 1
  • плаши 1
  • плашите 1
  • племена 1
  • племенит 1
  • племените 2
  • племенитим 1
  • Племенито 1
  • племенито 2
  • племенитог 1
  • племенитој 1
  • племениту 1
  • племену 1
  • племић 1
  • плен 1
  • плена 1
  • плену 1
  • плетенице 1
  • плетену 2
  • плећа 1
  • плећат 1
  • плећима 4
  • плива 1
  • пливају 1
  • пливао 1
  • пливаше 1
  • плину 1
  • плиша 1
  • плишани 1
  • плишано 1
  • пловдивско 1
  • плове 2
  • плови 1
  • плодова 1
  • плодове 1
  • Плодове 1
  • плодоносан 2
  • плотун 2
  • плотуна 4
  • плотуне 1
  • плотуни 1
  • плућа 2
  • плућима 1
  • пљачка 1
  • Пљевље 1
  • пљесну 3
  • пљеснувши 1
  • пљували 1
  • пљувачка 1
  • пљувачку 1
  • пљуском 1
  • по 403
  • По 44
  • побегао 4
  • побегла 2
  • побегле 1
  • побегли 3
  • побегне 6
  • побегнем 1
  • Победа 1
  • победама 5
  • победе 7
  • победи 3
  • победила 1
  • победилачком 1
  • победио 2
  • победиоц 1
  • победитеља 1
  • победити 2
  • победничка 2
  • победом 4
  • победоносан 1
  • победоносне 1
  • победоносно 2
  • победоносну 1
  • победу 8
  • побеђује 2
  • побеђују 2
  • побели 1
  • Побећи 1
  • Побијај 1
  • побије 1
  • побијо 1
  • побио 1
  • побисмо 2
  • побити 1
  • побледела 1
  • побледело 1
  • поближе 2
  • Побожни 1
  • побожним 1
  • побожност 1
  • побожношћу 1
  • побојавају 1
  • побојавати 1
  • побојала 1
  • Побојала 1
  • побојах 1
  • побојаху 1
  • побочке 1
  • побочне 2
  • побочну 1
  • побратим 1
  • побратиме 1
  • побратимства 2
  • побратимство 1
  • побре 1
  • побринемо 1
  • побро 3
  • побру 1
  • побуђен 1
  • побуна 1
  • повади 1
  • повадио 1
  • поваља 1
  • поведе 4
  • поведем 1
  • поведени 1
  • поведете 1
  • поведоше 1
  • повеже 1
  • повезана 1
  • повела 2
  • повели 1
  • Повео 1
  • повео 2
  • поверени 1
  • поверено 2
  • поверења 1
  • поверење 2
  • поверењу 1
  • повери 4
  • поверим 2
  • поверио 1
  • поверити 1
  • поверљиве 3
  • поверљиви 1
  • поверљивим 1
  • поверљиво 5
  • поверљивом 1
  • поверљивост 1
  • поверовао 2
  • поверовати 1
  • повесна 1
  • повесница 2
  • повесници 2
  • повести 2
  • повећу 1
  • повија 1
  • повијали 1
  • повијен 1
  • повика 2
  • повикаше 6
  • повиновао 1
  • повиновати 5
  • повинује 2
  • повисок 1
  • повлаче 1
  • повлачења 1
  • повлачење 1
  • Повлачење 1
  • повлачењем 1
  • повлачењу 2
  • повлачећи 1
  • повлачи 2
  • повлачило 1
  • повлачити 1
  • повода 5
  • Поводом 1
  • поводом 6
  • Повољан 1
  • повољи 1
  • повољна 1
  • повољне 2
  • повољним 2
  • повољно 3
  • повољног 1
  • Поворка 1
  • поворка 2
  • поворке 1
  • поворци 1
  • повратак 6
  • поврате 1
  • поврати 10
  • повратила 3
  • повратиле 1
  • повратио 3
  • повратити 5
  • повратише 2
  • повратка 1
  • повратку 4
  • повраћа 1
  • повраћати 1
  • поврвели 1
  • повреда 1
  • повреде 1
  • повређен 2
  • повремена 1
  • поврх 1
  • Површина 1
  • површина 2
  • површини 1
  • површно 3
  • повукао 1
  • повукла 3
  • повукле 5
  • повукли 7
  • повукоше 4
  • повући 3
  • повуче 17
  • повучем 1
  • повученост 1
  • погађа 2
  • погана 1
  • Погана 1
  • погасио 1
  • погаче 1
  • погибељне 1
  • погибија 1
  • погибије 2
  • погибији 1
  • погибијом 1
  • погибише 1
  • погине 4
  • погинем 6
  • погинете 1
  • погинеш 1
  • погину 3
  • погинула 1
  • погинуле 1
  • погинули 2
  • погинулим 2
  • погинулих 1
  • Погинуло 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 19
  • погинути 10
  • Поглаварство 1
  • поглади 5
  • погладиће 1
  • Поглед 1
  • поглед 33
  • Погледа 4
  • погледа 65
  • погледавши 3
  • погледала 6
  • погледао 5
  • погледати 5
  • погледаху 1
  • погледаше 3
  • погледе 4
  • Погледи 1
  • погледи 8
  • погледнице 1
  • погледом 9
  • погледу 20
  • погнули 1
  • поговара 1
  • погодба 1
  • погодбе 3
  • погодбу 2
  • погоди 1
  • погодила 2
  • Погодили 1
  • погодили 2
  • погодим 1
  • погодио 2
  • погодити 2
  • погодише 1
  • погодном 1
  • погођен 4
  • погођена 1
  • погонила 1
  • погоршало 1
  • погосподио 1
  • пограби 2
  • погранична 1
  • Погранична 1
  • пограничне 1
  • погрдна 1
  • Погреб 1
  • погреб 5
  • погреба 4
  • погребу 2
  • погрешака 1
  • погрешили 1
  • погрешити 1
  • погрешке 2
  • погрешку 2
  • Погрешно 1
  • погурен 2
  • погурених 1
  • погуст 1
  • Под 11
  • под 135
  • подавијем 1
  • подавила 1
  • подај 4
  • Подајој 1
  • подаље 1
  • Подаље 1
  • поданике 1
  • подаништавала 1
  • података 1
  • податељу 1
  • податке 1
  • подбочен 1
  • подбочи 1
  • подбочио 2
  • подбрадак 1
  • подбријане 1
  • подваљак 1
  • подведена 1
  • подведете 1
  • подвезане 1
  • подвести 1
  • подвига 2
  • подвиге 2
  • подвизима 4
  • подвио 1
  • подводачица 1
  • подводачка 1
  • подводим 1
  • подвођачица 1
  • подвођачице 1
  • подвођења 2
  • подвођење 1
  • подгризати 1
  • поделе 3
  • подели 2
  • поделила 1
  • поделио 1
  • поделити 1
  • поделише 2
  • подељена 1
  • подера 1
  • подеран 2
  • подеране 1
  • подерани 1
  • Подерао 1
  • Подераћеш 1
  • подесан 1
  • подесе 1
  • подесили 1
  • подесити 1
  • подешавао 1
  • поджижу 1
  • подземна 1
  • подземној 1
  • Подигао 2
  • подигао 4
  • подигла 5
  • подигло 1
  • подигне 7
  • подигнем 2
  • подигну 1
  • подигнувши 1
  • подигнути 1
  • подигнутих 1
  • подигоше 1
  • Подигоше 1
  • Подиже 1
  • подиже 33
  • Подижући 1
  • подизао 1
  • подилазила 1
  • подићи 1
  • подичити 1
  • подјармљене 1
  • подједнако 1
  • подлакти 1
  • подлактивши 1
  • подлаштво 1
  • подлегла 2
  • подлегне 1
  • подлеже 2
  • подлежу 1
  • подлећи 2
  • Подли 1
  • подложене 1
  • подметну 3
  • подметнуше 1
  • подмећана 1
  • подмиримо 1
  • подмлатку 1
  • подмуклих 1
  • подна 1
  • поднашали 1
  • поднашања 1
  • Подне 1
  • подне 68
  • поднела 4
  • поднели 2
  • поднео 2
  • поднесе 3
  • поднесене 1
  • поднесу 1
  • поднети 2
  • поднето 1
  • поднетог 1
  • поднешене 1
  • подножју 1
  • подносаше 1
  • подноси 2
  • подноћ 1
  • подобар 1
  • подобно 1
  • подобро 1
  • подозревању 1
  • подозрење 1
  • подозриво 3
  • подоста 7
  • подражаваш 1
  • подразумева 1
  • подразумевају 1
  • подразумевам 1
  • подранити 1
  • подржава 1
  • Подрум 1
  • подрума 1
  • подрумима 1
  • подрхтавати 1
  • подсвојка 1
  • подсетим 1
  • подсећа 1
  • подсећала 1
  • подсећам 1
  • подсећати 1
  • подсечен 1
  • подсмех 1
  • подсмеха 1
  • подсмехом 1
  • подсмеху 1
  • подсмешљиво 1
  • подстрека 1
  • подстрекнут 1
  • поду 3
  • Подуго 1
  • подударале 1
  • Подужа 1
  • подуже 7
  • подужег 2
  • подужега 1
  • подужи 1
  • подузели 1
  • подузетник 1
  • подузетнику 1
  • подузећа 2
  • подузме 1
  • подупирао 1
  • подупирати 1
  • пође 36
  • пођем 2
  • пођемо 2
  • пођеш 1
  • Пођеш 1
  • пођи 1
  • Пођи 2
  • пођите 1
  • пођосмо 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 5
  • пођу 3
  • пожелела 3
  • пожелео 2
  • пожелети 2
  • пожели 2
  • пожеливши 9
  • пожњу 1
  • пожртвованији 1
  • пожртвованости 2
  • пожртвовања 1
  • пожртвовање 3
  • пожртвовањем 3
  • пожртвовности 1
  • пожури 5
  • пожурих 5
  • пожурише 1
  • пожутио 1
  • поза 1
  • позабави 1
  • позабавила 1
  • позабавио 1
  • позабавити 1
  • позабадани 1
  • позва 4
  • Позвала 1
  • позвала 3
  • позвали 2
  • позван 2
  • позвана 1
  • позвани 4
  • позваним 1
  • позвао 4
  • позват 1
  • позвати 2
  • позваћеш 1
  • Позваћеш 1
  • позвах 1
  • Поздрав 8
  • поздрав 9
  • поздрава 9
  • поздраве 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 15
  • Поздравила 2
  • поздравила 6
  • Поздравили 1
  • поздравили 2
  • поздравим 2
  • поздравио 2
  • поздравити 1
  • поздравише 1
  • поздравља 10
  • Поздравља 2
  • Поздрављају 1
  • поздрављају 2
  • поздрављала 1
  • поздрављало 1
  • поздрављам 1
  • поздрављање 1
  • поздрављао 2
  • поздрављаше 1
  • поздравље 3
  • поздрављен 1
  • поздрављена 2
  • поздравни 1
  • поздраву 2
  • поздраљају 1
  • пози 2
  • позив 18
  • позива 9
  • позивајући 1
  • позивам 1
  • позивамо 1
  • позивао 1
  • позиваху 1
  • позивнице 1
  • позиву 1
  • Позиву 1
  • позитивна 1
  • позитивно 4
  • позитивног 1
  • позиција 2
  • позицијама 2
  • позиције 15
  • позицији 2
  • позицијом 1
  • позицију 3
  • позлаћени 1
  • позли 1
  • позлило 3
  • познавајући 2
  • познавала 7
  • познавали 2
  • познавао 11
  • познаде 7
  • познаду 1
  • познаје 12
  • познајем 14
  • Познајем 2
  • познајемо 2
  • познајете 4
  • познајеш 8
  • Познајући 1
  • познала 7
  • познаник 2
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познанику 1
  • познаници 1
  • познаницима 1
  • познанства 3
  • познанство 1
  • Познао 1
  • познао 5
  • познат 3
  • позната 1
  • Позната 1
  • познате 1
  • познати 3
  • познатим 1
  • познатих 1
  • познато 11
  • Познато 2
  • познату 1
  • познаш 2
  • позове 7
  • позовемо 1
  • позову 1
  • позоришна 1
  • позоришних 1
  • позоришнога 1
  • Позоришној 1
  • позоришноме 1
  • позоришта 3
  • Позориште 1
  • позориште 8
  • позориштем 2
  • позоришту 10
  • Позоришту 2
  • позорнице 1
  • позорницу 6
  • Позравља 1
  • поиграва 1
  • поиграмо 1
  • поизваљиваше 1
  • поиздаље 1
  • поискакаше 1
  • Појава 2
  • појава 9
  • појавама 1
  • појаве 1
  • појави 3
  • појавила 5
  • појавило 1
  • појавио 1
  • појавити 1
  • појавише 1
  • појављивао 1
  • појавом 1
  • појаву 3
  • појам 2
  • појања 1
  • појање 2
  • појаса 3
  • појасом 2
  • појачана 1
  • појачано 1
  • појачања 1
  • поједина 1
  • поједине 2
  • појединим 2
  • појединог 1
  • појединога 1
  • Појединости 1
  • појединости 3
  • појединца 1
  • појединци 1
  • појезије 1
  • појетичном 1
  • поји 2
  • појимајући 1
  • појма 5
  • појми 2
  • појмим 2
  • појмљиво 2
  • појмови 1
  • појму 1
  • појури 4
  • појуримо 1
  • Појурио 1
  • појурити 1
  • Појурише 1
  • покаже 7
  • покажем 3
  • показа 10
  • показавши 1
  • показала 8
  • показали 3
  • показало 2
  • Показао 1
  • показао 8
  • показати 5
  • показаше 5
  • показивао 1
  • показиваху 2
  • показиваше 1
  • показло 1
  • показује 3
  • показују 1
  • показујући 2
  • Покајано 1
  • покајање 2
  • покајао 1
  • покајаше 1
  • покаје 3
  • покајнички 1
  • покајничким 1
  • покварен 1
  • покварена 3
  • покварене 1
  • поквареним 1
  • покварених 1
  • покварености 1
  • поквари 2
  • покварила 1
  • покварио 1
  • покварити 1
  • покидала 1
  • поклати 1
  • поклекла 1
  • поклецнуше 1
  • поклизле 1
  • поклизнула 1
  • поклизнуле 1
  • поклич 2
  • покличом 2
  • поклона 1
  • поклоне 1
  • поклони 5
  • поклонила 1
  • поклоним 1
  • поклонио 1
  • поклониш 1
  • поклонише 1
  • поклопи 1
  • покој 1
  • покоја 1
  • покојег 1
  • покојни 2
  • Покојник 1
  • покојник 2
  • покојника 1
  • покојников 1
  • покојникове 1
  • покојникови 3
  • покојниково 1
  • покојником 1
  • покојнику 1
  • покојног 2
  • покојнога 3
  • покојном 1
  • поколебао 1
  • поколења 1
  • поколењима 1
  • покољ 2
  • покољем 1
  • покољење 1
  • покољењу 1
  • покољу 1
  • покопати 1
  • покори 6
  • покорила 1
  • покорити 1
  • покорност 1
  • покорности 2
  • покосила 1
  • покрај 11
  • покрајина 1
  • покрајине 2
  • покрвити 1
  • покрене 2
  • покренула 1
  • покренуо 1
  • покрет 7
  • покрета 1
  • покретало 1
  • покретом 2
  • покри 3
  • покрива 2
  • покривала 1
  • покривач 4
  • покривача 1
  • покривачем 2
  • покрије 1
  • покрију 1
  • покрила 2
  • покрио 2
  • покрише 1
  • покуља 1
  • покуљаше 1
  • покуњен 1
  • покупе 2
  • покупи 5
  • покупили 1
  • покупимо 1
  • Покуца 1
  • покуша 3
  • покушавала 4
  • Покушавали 1
  • покушавало 1
  • покушавао 1
  • Покушавао 1
  • покушај 5
  • покушају 3
  • покушали 4
  • покушам 1
  • покушамо 1
  • покушао 9
  • покушати 1
  • покушаћу 1
  • Пола 1
  • пола 31
  • полагане 1
  • полагано 3
  • полаже 1
  • полажем 3
  • полажемо 2
  • полажу 3
  • полазак 14
  • Полази 1
  • полази 6
  • полазила 2
  • полазили 1
  • полазим 1
  • полазио 3
  • полазише 1
  • полазну 1
  • полазу 1
  • Полако 1
  • полако 26
  • поларна 1
  • поласка 7
  • поласку 15
  • поле 1
  • полевати 1
  • полегаше 1
  • полеђина 1
  • полеђушке 1
  • полемизирају 1
  • полења 1
  • полет 1
  • полета 1
  • полетали 1
  • полетарци 1
  • полете 1
  • полетеле 1
  • полетели 2
  • полетео 1
  • полетесмо 1
  • полетеше 5
  • полети 8
  • полетивши 1
  • полетим 1
  • полетише 1
  • полио 1
  • политика 10
  • Политика 4
  • Политике 1
  • политике 6
  • политиком 11
  • политику 18
  • Политику 6
  • политици 5
  • политичар 4
  • политичара 4
  • политичари 4
  • политичарима 2
  • политичка 3
  • политичке 4
  • политички 2
  • политичким 3
  • политичких 1
  • политичко 1
  • политичког 1
  • политичком 5
  • политичкоме 1
  • политичку 1
  • полицајаца 1
  • полицајна 1
  • полицајни 1
  • полицајнога 1
  • полицајној 1
  • полицајци 1
  • полиција 17
  • Полиција 4
  • Полиције 1
  • полиције 10
  • Полицији 1
  • полицији 5
  • полицијом 3
  • полицијска 1
  • полицијске 2
  • Полицијски 1
  • полицијски 2
  • полицијских 1
  • полицију 10
  • Полицију 2
  • Половина 1
  • половине 2
  • половини 5
  • Половину 1
  • половину 2
  • положај 19
  • Положај 5
  • положаја 7
  • положаје 15
  • Положаји 1
  • положаји 2
  • положајима 8
  • положају 16
  • Положе 1
  • положе 2
  • Положи 1
  • положи 7
  • положили 1
  • положио 4
  • положисмо 1
  • положити 2
  • положих 1
  • положише 2
  • поломила 1
  • полубатаљона 1
  • полугласно 8
  • Полудило 1
  • полузваничне 1
  • полукругу 2
  • Полумесец 1
  • полумесец 2
  • Полумесецу 1
  • полуотворена 1
  • полуотворене 1
  • полупијана 1
  • полусну 1
  • полутама 1
  • полутани 1
  • полуцилиндер 1
  • Поља 2
  • поља 4
  • Поље 3
  • поље 6
  • Пољем 2
  • Пољска 1
  • пољска 2
  • пољске 1
  • пољским 1
  • пољско 4
  • пољског 1
  • пољскога 2
  • пољску 1
  • пољу 22
  • Пољу 5
  • Пољубац 1
  • пољубац 4
  • пољуби 16
  • пољубивши 1
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољубише 3
  • пољуљан 1
  • пољуљана 1
  • пољупца 2
  • пољупце 2
  • пољупцем 2
  • пољупцима 2
  • помагајте 1
  • помагали 2
  • помагао 1
  • Помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 4
  • помажемо 4
  • помажу 1
  • помајка 1
  • помакнуо 1
  • помало 3
  • помаља 1
  • помаљаху 1
  • помама 2
  • помаман 1
  • помамљеног 1
  • помамних 1
  • помамну 1
  • помен 3
  • помена 1
  • поменутога 1
  • поменутој 1
  • помео 1
  • померале 1
  • помери 1
  • помешан 2
  • Помешаше 1
  • помире 1
  • Помири 1
  • помирили 1
  • помирити 2
  • помирљиве 1
  • помирљивој 1
  • помисао 13
  • помисли 12
  • Помисли 9
  • Помислила 1
  • помислила 3
  • Помислим 3
  • помислим 4
  • помислио 8
  • помислите 1
  • помислити 1
  • помислих 1
  • помислиш 1
  • помислише 1
  • помицаше 1
  • помишља 2
  • помишљајући 2
  • помишљала 2
  • помишљало 1
  • помишљам 1
  • помишљамо 1
  • Помишљао 1
  • помишљао 7
  • помишљо 1
  • помно 1
  • помогао 2
  • помогла 4
  • помогле 2
  • помогли 2
  • помогло 4
  • помогне 6
  • помогнем 2
  • помогнемо 2
  • помогнете 1
  • помогну 4
  • помогоше 1
  • помодриле 1
  • поможе 2
  • помози 2
  • Помози 2
  • Помозите 1
  • помозите 2
  • помоли 1
  • поморски 1
  • помоћ 49
  • помоћи 19
  • помоћне 1
  • помоћним 2
  • помоћници 1
  • помоћу 5
  • помпе 1
  • помрача 1
  • помрачао 1
  • помрчине 1
  • помрчини 4
  • помрчину 1
  • помутиле 1
  • понавља 1
  • понављала 3
  • Понављам 1
  • понављано 1
  • понављао 1
  • понајвише 3
  • понаособ 1
  • понаша 1
  • понашали 1
  • понашање 3
  • понашању 1
  • понашао 1
  • понашати 1
  • понедељника 1
  • Понекад 1
  • понекад 7
  • понеких 1
  • понела 4
  • понео 1
  • понесе 7
  • понесемо 2
  • понесена 1
  • понеси 1
  • Понеси 1
  • понесу 1
  • понети 4
  • понеће 1
  • Понећемо 1
  • понеше 1
  • понизан 1
  • поникла 2
  • понова 6
  • понови 13
  • поновили 1
  • поновим 1
  • поновио 2
  • поновити 2
  • поновише 1
  • поновни 1
  • поновно 1
  • поново 29
  • Поново 3
  • понор 1
  • понора 1
  • Понос 1
  • понос 10
  • поноса 1
  • поносе 1
  • поносили 1
  • поносило 1
  • поносимо 2
  • поносит 1
  • поносити 1
  • поносито 3
  • поноситом 1
  • поносише 1
  • поносна 1
  • поносних 1
  • поносно 5
  • поносној 1
  • поносом 3
  • поносу 2
  • Поноћ 1
  • поноћ 6
  • поноћи 15
  • понтонскоме 1
  • понуда 1
  • понудама 1
  • понуде 4
  • понуди 9
  • понудивши 1
  • Понудила 1
  • понудила 2
  • понудили 2
  • понудим 1
  • Понудио 1
  • понудио 3
  • понудити 1
  • понудом 1
  • понуду 8
  • понуђена 1
  • понуђени 1
  • понуђено 1
  • понуђену 2
  • понукало 1
  • поња 1
  • поњао 1
  • поњаш 1
  • поодлазиле 1
  • поодмако 1
  • поодморим 1
  • поп 27
  • Поп 6
  • попа 5
  • попадали 1
  • попадаше 1
  • попадија 1
  • попе 2
  • попи 2
  • попије 8
  • попијем 2
  • попијете 1
  • Попијте 1
  • попила 1
  • Попила 1
  • попине 1
  • попином 1
  • попину 2
  • попио 4
  • попис 1
  • пописује 1
  • пописујем 1
  • поплављене 1
  • поплашена 1
  • поплашено 1
  • попне 1
  • Попни 1
  • Поповића 1
  • поправи 2
  • поправити 1
  • поправиш 1
  • поправљају 1
  • попреко 3
  • попу 1
  • популаран 3
  • попуне 1
  • попуњено 1
  • попусти 2
  • попустили 2
  • попустило 1
  • попустити 3
  • попустљива 1
  • попустљивост 5
  • попустљивости 2
  • попустљивошћу 1
  • попушио 1
  • попуших 1
  • попуштају 2
  • попуштање 1
  • попуштању 1
  • поради 1
  • поражава 1
  • поражен 1
  • поражена 1
  • поражени 6
  • пораза 1
  • поразговори 1
  • поразговориле 1
  • поразговорим 1
  • пораздвајаше 1
  • поразила 3
  • поразило 1
  • Поразило 1
  • поразима 1
  • поразно 1
  • поразом 1
  • поранило 1
  • порасла 2
  • порасло 1
  • порашћује 1
  • Поред 14
  • поред 68
  • поредак 1
  • пореклом 2
  • пореметила 2
  • пореметили 1
  • поремећајем 1
  • поремећен 1
  • поремећени 1
  • поремећену 1
  • поретка 1
  • поретко 1
  • порода 1
  • породи 1
  • породила 1
  • Породица 1
  • породица 5
  • породици 9
  • породицу 3
  • породичан 1
  • породични 2
  • породичних 1
  • породичном 2
  • пороцима 1
  • портире 1
  • портири 1
  • портфеља 1
  • поруком 1
  • поруку 3
  • Поручено 1
  • поручи 1
  • поручивала 1
  • поручила 2
  • поручиле 1
  • поручник 32
  • Поручник 5
  • поручника 5
  • поручников 1
  • поручникова 2
  • поручникову 1
  • поручником 1
  • поручнику 1
  • поручниче 3
  • поручује 2
  • порушен 1
  • посаветовали 1
  • посаветујемо 1
  • Посавини 1
  • посада 2
  • посади 3
  • посадише 2
  • посакривали 1
  • посао 24
  • посвађају 1
  • посведочила 2
  • посведочим 1
  • посветила 2
  • посветили 1
  • посвећен 2
  • посвећена 1
  • посвећивала 1
  • посвећује 1
  • посвршавао 1
  • посвршавати 1
  • посебице 3
  • посебно 4
  • посебну 1
  • посед 1
  • поседају 1
  • поседали 1
  • поседасмо 1
  • поседаше 3
  • поседника 1
  • поседнуте 1
  • посестрила 1
  • посестрима 6
  • посестриме 3
  • посестрими 1
  • посестримо 1
  • посестримства 1
  • посестриму 1
  • посета 2
  • посете 10
  • посети 7
  • посетилац 1
  • посетим 1
  • посетио 3
  • посетиоцу 1
  • посетите 1
  • посетницу 1
  • посетом 1
  • посету 7
  • посећивао 2
  • посећује 2
  • посигурно 1
  • Посигурно 1
  • посисале 1
  • поскакаше 1
  • Поскидасмо 1
  • поскочи 3
  • поскочили 1
  • поскочише 2
  • поскуричарка 2
  • поскуричарку 1
  • Посла 1
  • посла 30
  • пославши 1
  • послала 8
  • послале 1
  • послали 6
  • Посланик 1
  • посланик 3
  • посланика 4
  • послаником 1
  • посланици 4
  • посланство 1
  • послао 9
  • посластицама 2
  • посластицом 1
  • посластичарници 1
  • посластичарницу 1
  • посластичарскоме 1
  • послати 5
  • послато 1
  • послаше 6
  • После 125
  • после 164
  • последица 3
  • последице 6
  • последном 1
  • Последња 1
  • последња 8
  • Последње 1
  • последње 19
  • последњег 6
  • последњега 1
  • последњем 14
  • последњи 19
  • последњим 1
  • Последњим 1
  • Последњих 1
  • последњих 4
  • последњој 1
  • последњу 11
  • послетку 2
  • послова 7
  • пословању 1
  • послове 7
  • послови 3
  • пословима 3
  • пословица 1
  • Послом 1
  • послом 8
  • послу 12
  • послуга 1
  • послуге 1
  • послужавка 1
  • послужавнику 1
  • послужење 1
  • послужи 4
  • послужила 5
  • послужио 1
  • послужите 1
  • Послужитељ 1
  • послужитељ 2
  • послужити 3
  • послушај 1
  • Послушај 1
  • послушала 1
  • послушати 1
  • послушна 2
  • послушно 1
  • послушност 2
  • посматра 5
  • посматрају 4
  • Посматрајући 1
  • Посматрала 1
  • посматрала 2
  • посматрања 1
  • посматрање 2
  • посматрао 13
  • посматрати 4
  • посматрач 1
  • посматраш 1
  • посматраше 5
  • посмрзаваше 1
  • поспешио 1
  • посрбијанчује 1
  • Посрбијанчује 1
  • посредовањем 1
  • посредује 1
  • поставе 1
  • постави 2
  • поставила 1
  • поставили 2
  • поставим 1
  • поставити 1
  • поставише 1
  • поставља 1
  • постављала 1
  • постављен 4
  • постављена 1
  • постављене 2
  • постављени 1
  • постављеним 2
  • постаде 4
  • постајала 1
  • постаје 5
  • Постала 1
  • постала 9
  • постали 1
  • постало 3
  • постане 3
  • постанете 1
  • постану 1
  • постања 1
  • постао 11
  • постара 1
  • постарај 1
  • постарао 1
  • постарати 2
  • постаријег 1
  • постарији 2
  • постати 4
  • постеља 5
  • постеље 26
  • постељи 17
  • постељина 2
  • постељу 19
  • постепен 1
  • постепено 3
  • постигао 3
  • постигла 1
  • постигли 2
  • постигло 1
  • постигне 2
  • постигнут 1
  • постигнути 2
  • постидила 1
  • постиђени 1
  • постизава 1
  • постићи 3
  • постицала 2
  • постоја 1
  • постојала 4
  • постојале 1
  • постојали 1
  • постојана 1
  • постојању 1
  • Постојао 1
  • постојао 2
  • постојати 1
  • постоје 1
  • постоји 20
  • постранце 1
  • постројисмо 1
  • постројише 1
  • поступају 1
  • поступак 10
  • поступала 3
  • поступам 1
  • поступања 1
  • поступате 1
  • поступи 2
  • поступио 1
  • поступке 1
  • поступком 2
  • поступку 1
  • поступцима 1
  • посуђе 1
  • посуђем 1
  • посукнула 1
  • Посукнула 1
  • посумњала 3
  • посумњао 1
  • посутог 1
  • потајице 1
  • потајно 1
  • потанко 3
  • потање 1
  • потапше 1
  • потврди 10
  • Потврди 6
  • потврдила 1
  • Потврдим 1
  • потврдио 1
  • потврдише 1
  • потврдом 1
  • потврду 1
  • потврђен 1
  • потврђиваху 1
  • Потврђиваше 1
  • потврђиваше 4
  • потврђујеш 1
  • потегоше 1
  • потеже 1
  • Потежу 1
  • потезе 1
  • потезима 2
  • потекоше 3
  • потенцира 1
  • потенцирала 1
  • потенцирало 1
  • потери 2
  • потеру 4
  • потече 1
  • потечем 1
  • потешка 1
  • потешкоћа 1
  • потигне 1
  • Потисја 4
  • Потисју 6
  • потискивани 1
  • потискује 1
  • потискују 1
  • потискујући 1
  • потисне 1
  • потиснуо 1
  • потиче 2
  • потичу 1
  • потиштене 4
  • потиштеној 2
  • потказивао 1
  • потклецивати 1
  • поткрепљује 1
  • потлачене 4
  • потлаченога 1
  • потока 1
  • потоком 1
  • потоку 1
  • Потом 3
  • потом 6
  • потомству 1
  • потомци 1
  • Потомци 1
  • потомцима 2
  • потонула 1
  • потоњег 1
  • потоњи 1
  • потоњим 1
  • потоци 1
  • потоцима 2
  • потпире 1
  • потпири 1
  • потпирили 1
  • потпириш 1
  • потпирује 1
  • Потпис 1
  • потписа 1
  • потписали 1
  • потписан 2
  • потписани 1
  • потписати 1
  • потпише 1
  • потпишу 1
  • потпомогнут 2
  • потпомогоше 1
  • потпорно 1
  • Потпоручик 1
  • потпоручник 11
  • Потпоручник 2
  • потпоручника 2
  • потпоручнике 1
  • потпоручником 2
  • потпоручнику 3
  • потпоручниче 1
  • Потпоручниче 1
  • потпуковник 23
  • Потпуковник 4
  • потпуковника 6
  • Потпуковникова 1
  • потпуковниково 1
  • потпуковнику 1
  • Потпуковнику 1
  • Потпуковниче 1
  • потпуковниче 2
  • потпун 2
  • потпунији 2
  • потпуно 36
  • потпуној 4
  • потпуноме 2
  • потрагу 3
  • потраже 3
  • Потражи 1
  • потражи 10
  • потражим 2
  • потражио 2
  • Потражите 1
  • потраја 7
  • потрајало 2
  • потраје 3
  • потрбушке 2
  • Потргоше 1
  • потреба 11
  • потребама 1
  • потребан 6
  • потребе 1
  • потреби 1
  • Потребна 1
  • потребна 7
  • потребне 4
  • потребни 1
  • потребним 1
  • Потребно 1
  • потребно 18
  • потребном 2
  • потребну 1
  • потребу 6
  • потребује 1
  • Потрес 1
  • потрес 6
  • потреса 2
  • потресала 1
  • потресао 1
  • потресе 4
  • потресла 4
  • потрешен 2
  • потрешена 1
  • потрошена 1
  • потрудила 1
  • потрча 1
  • потрчкавали 1
  • потрчкавати 1
  • потсетио 1
  • потскочи 2
  • потсмехом 1
  • потсмешљиво 1
  • потужим 1
  • потужити 1
  • потукла 3
  • ПОТУРА 1
  • потуче 2
  • потхват 4
  • потцењује 1
  • потцењујемо 1
  • потцењују 1
  • потчињене 1
  • поћи 12
  • поубијати 1
  • поуздан 3
  • поуздана 1
  • поуздане 1
  • поузданији 1
  • поузданика 1
  • поуздано 1
  • Поуздано 2
  • поузданој 1
  • поуздану 2
  • поуздања 1
  • поуздање 2
  • поуздањем 2
  • поуздати 1
  • поуке 2
  • поуку 1
  • поумирати 1
  • поумиру 1
  • поустајаше 1
  • поутиша 1
  • поутишала 1
  • поучила 1
  • поучили 1
  • поучио 1
  • похађала 1
  • похвале 1
  • похвалити 2
  • похвалише 1
  • похита 1
  • похитао 2
  • похитати 1
  • похиташе 1
  • поход 5
  • похода 1
  • походи 1
  • Походи 1
  • походим 2
  • походимо 1
  • походио 1
  • походите 2
  • походити 7
  • походу 1
  • похрамљује 1
  • поцепа 1
  • поцрвене 1
  • поцрнио 1
  • почаст 4
  • почастити 1
  • почастише 2
  • Поче 1
  • поче 53
  • почевши 2
  • почела 41
  • почеле 5
  • почели 22
  • Почело 1
  • почело 13
  • почео 39
  • Почео 4
  • почетак 2
  • Почети 1
  • почети 7
  • почетих 1
  • почетка 1
  • почетку 14
  • почеци 1
  • почеше 11
  • почива 4
  • почивај 1
  • почивање 1
  • почивка 2
  • почивке 12
  • починак 3
  • починио 2
  • Почињао 1
  • Почиње 2
  • почиње 4
  • почињем 1
  • почињу 5
  • Почињући 1
  • почне 6
  • почнем 2
  • почнете 1
  • почни 1
  • Почни 1
  • почните 1
  • Почните 1
  • почну 3
  • почупати 1
  • пош 2
  • пошалити 1
  • пошалицом 1
  • пошалицу 1
  • пошаље 3
  • пошаљу 2
  • пошао 11
  • пошинице 1
  • пошири 1
  • пошла 10
  • пошли 4
  • пошло 2
  • пошље 1
  • поштански 1
  • поштанско 1
  • поштарином 1
  • поште 2
  • поштеде 3
  • поштедити 1
  • поштедом 1
  • поштеду 1
  • поштеђен 1
  • поштен 4
  • Поштена 1
  • поштена 2
  • поштене 2
  • поштени 1
  • поштеним 1
  • поштених 1
  • поштено 4
  • поштеном 1
  • поштену 1
  • Пошто 30
  • пошто 59
  • поштовала 3
  • поштовали 1
  • поштован 2
  • Поштована 1
  • поштована 2
  • поштовани 1
  • Поштовани 2
  • поштованих 1
  • поштовања 7
  • поштовање 6
  • поштовањем 1
  • поштовао 3
  • поштоваоци 3
  • поштовати 1
  • пошту 9
  • Поштује 1
  • поштује 6
  • поштујем 1
  • поштују 1
  • поштујући 1
  • прав 1
  • Права 1
  • права 25
  • Правац 1
  • правац 7
  • правда 3
  • правдају 1
  • правдала 2
  • Правдао 2
  • правдаше 1
  • Правдаше 1
  • правде 2
  • правди 3
  • правду 2
  • праве 2
  • праведно 1
  • праведну 1
  • правећи 3
  • Прави 2
  • прави 29
  • Правила 1
  • правила 5
  • правилан 1
  • правиле 1
  • правилном 1
  • правилноме 1
  • правим 2
  • правимо 1
  • Правио 1
  • правио 3
  • правите 1
  • правити 8
  • правих 1
  • правице 1
  • правицу 2
  • правичан 1
  • правиш 2
  • прављења 1
  • прављењу 1
  • Правник 1
  • правник 10
  • правника 3
  • Правнику 1
  • право 48
  • Право 7
  • правог 3
  • правога 3
  • правом 8
  • православне 1
  • православним 1
  • праву 3
  • правца 1
  • правцато 1
  • Правце 1
  • правце 2
  • правцем 3
  • правцима 3
  • правцу 11
  • праг 2
  • Праг 2
  • прага 1
  • Прага 1
  • прагова 1
  • прагове 1
  • Прагу 1
  • прагу 3
  • Прадеда 1
  • прадедова 2
  • прадедовску 1
  • праживот 1
  • Празан 2
  • празан 8
  • празна 2
  • празне 1
  • празни 1
  • празник 3
  • празним 1
  • празнину 2
  • празнити 1
  • празних 1
  • празно 2
  • празној 2
  • празну 1
  • праискреност 1
  • пракарактера 1
  • практиковало 1
  • прамен 1
  • прангија 1
  • прао 2
  • прапоштења 1
  • прасак 2
  • прасе 1
  • прасице 1
  • праскозорје 1
  • праснаге 1
  • прасупротност 1
  • прате 4
  • пратећи 2
  • прати 10
  • пратила 6
  • пратилаца 1
  • пратиле 2
  • пратили 2
  • пратим 1
  • пратимо 1
  • пратио 5
  • пратиоца 3
  • пратиоцима 1
  • пратиоцу 1
  • пратите 1
  • пратити 4
  • пратише 1
  • пратња 3
  • пратње 3
  • пратњи 3
  • пратњом 2
  • пратњу 1
  • праћен 5
  • праћена 1
  • праћени 2
  • прах 1
  • праха 1
  • прашак 2
  • прашина 2
  • прашини 1
  • прашину 3
  • прашњаву 1
  • прашта 2
  • праштају 1
  • праштам 1
  • праштања 1
  • праштате 1
  • Прва 1
  • ПРВА 10
  • прва 12
  • прве 11
  • ПРВИ 1
  • Први 15
  • први 66
  • Првим 1
  • првим 8
  • првипут 1
  • првих 7
  • прво 31
  • Прво 5
  • првобитни 3
  • првобитној 1
  • првог 6
  • Првога 3
  • првога 4
  • првој 3
  • првом 9
  • првоме 4
  • прву 10
  • пре 107
  • Пре 19
  • пребаци 4
  • пребацивала 1
  • Пребацивала 1
  • пребацивали 1
  • пребацивања 8
  • Пребацивао 1
  • пребацивати 2
  • пребацила 4
  • пребацио 2
  • пребацити 1
  • пребацује 1
  • пребацујеш 1
  • пребацујући 1
  • пребдила 1
  • пребивању 1
  • пребијам 1
  • пребијао 2
  • пребледе 1
  • пребледи 2
  • пребледила 1
  • пребледише 1
  • преболети 2
  • преболи 1
  • преболна 1
  • преболном 1
  • преболну 2
  • пребољева 1
  • преброди 1
  • пребројавати 1
  • превалила 2
  • превалило 1
  • преваре 1
  • превари 2
  • преварила 3
  • превариле 1
  • преварили 4
  • преварио 10
  • Преварио 3
  • преварити 2
  • преваром 1
  • превару 1
  • преведе 1
  • превезом 1
  • превелике 1
  • превеликој 5
  • превести 1
  • превија 1
  • превијајући 1
  • превијалиште 1
  • превијање 2
  • превијањем 2
  • превије 3
  • превијемо 1
  • превијена 1
  • превију 2
  • превладало 1
  • превласт 1
  • преводима 1
  • превоз 1
  • превозећи 1
  • превозним 1
  • преврат 4
  • преврату 1
  • преврне 1
  • преврнемо 1
  • Преврну 1
  • Преврнула 1
  • преврнуо 1
  • превртао 2
  • превртати 1
  • превртљив 1
  • преврћући 1
  • превукли 1
  • превучене 1
  • прегазила 3
  • прегазио 3
  • прегазити 1
  • прегао 1
  • преглед 1
  • прегледа 2
  • Прегледајте 1
  • прегледајући 1
  • прегледали 1
  • прегледам 2
  • прегледано 2
  • прегледања 1
  • прегледањем 1
  • прегледао 8
  • прегледати 2
  • прегледаше 1
  • Прегледаше 1
  • преговара 2
  • преговарања 1
  • преговарати 1
  • преговора 2
  • преговоре 2
  • преговори 6
  • прегоревши 1
  • Прегорело 1
  • прегорело 2
  • прегршт 1
  • Пред 16
  • пред 179
  • преда 10
  • предавања 3
  • предавање 1
  • предаде 17
  • предадоше 3
  • предај 1
  • Предаја 1
  • предаје 8
  • предајеме 1
  • предајемо 1
  • предаји 3
  • Предајте 1
  • предају 5
  • предајући 2
  • предака 3
  • предала 5
  • предало 1
  • предам 2
  • предан 1
  • преданошћу 1
  • предању 1
  • предао 4
  • предат 2
  • предати 10
  • предаш 1
  • предведен 1
  • предвече 1
  • предвидела 1
  • предвидео 1
  • предвиди 1
  • предвиђа 1
  • предвиђала 3
  • предвиђало 1
  • предвиђена 2
  • предвиђене 3
  • предвиђено 3
  • предводи 1
  • Предводи 1
  • предводили 1
  • предводио 1
  • предводником 1
  • предговорника 3
  • предговорником 1
  • преде 1
  • предзорја 1
  • предигла 3
  • предигоше 1
  • Предић 1
  • предлажем 3
  • Предлог 1
  • предлог 9
  • предлогом 1
  • предлогу 1
  • предложи 2
  • предложила 2
  • предложили 1
  • предложио 1
  • Предложите 1
  • предлози 1
  • предмет 4
  • предмете 2
  • предметом 1
  • предњака 2
  • предњаке 2
  • предњаци 1
  • предњаче 1
  • предњачи 1
  • предње 3
  • предњи 1
  • предњих 1
  • предомишљаше 1
  • предосећање 1
  • предострожности 1
  • предочене 1
  • предочи 1
  • предочивши 1
  • предочила 1
  • предпоставити 1
  • предпоставка 1
  • предпостављали 1
  • предпостављати 1
  • предпостављени 1
  • Предраговић 53
  • Предраговића 11
  • Предраговићеве 1
  • Предраговићевим 1
  • Предраговићеву 1
  • Предраговићем 1
  • Предраговићка 25
  • Предраговићку 3
  • Предраговићу 5
  • предрусрете 1
  • председник 16
  • Председник 4
  • председника 6
  • председников 1
  • председникове 1
  • председнику 1
  • председници 1
  • Председништво 1
  • предсобља 1
  • предсобље 7
  • предсобљу 4
  • предспрема 1
  • Предспрема 1
  • предспремом 1
  • представе 1
  • представи 3
  • представио 2
  • представити 1
  • представке 1
  • представку 1
  • представљало 1
  • представљао 2
  • представљен 2
  • представник 1
  • представника 2
  • представнике 3
  • представници 11
  • Представници 2
  • представницима 3
  • предстоје 1
  • предстоји 6
  • Предстража 1
  • предстража 2
  • предстражарски 1
  • предстраже 1
  • Предстраже 1
  • предстражи 1
  • предстражној 1
  • предстражном 1
  • предузели 1
  • предузео 2
  • предузети 2
  • предузеше 2
  • предузме 1
  • предузму 5
  • предупреди 1
  • предупредимо 1
  • предусрела 4
  • предусрео 1
  • предусретамо 1
  • предусрете 6
  • предусретљив 1
  • предусретљиво 1
  • предусретнете 1
  • предухитри 1
  • пређашње 1
  • пређашњега 1
  • Пређашњи 1
  • пређе 14
  • пређем 2
  • пређемо 2
  • пређимо 1
  • Пређосмо 1
  • пређоше 2
  • преживела 2
  • преживели 1
  • преживео 2
  • преживљујем 1
  • преживљују 1
  • преза 1
  • презати 1
  • прездрави 1
  • прездравило 1
  • презиме 5
  • презимена 3
  • презименом 1
  • презирања 1
  • презирао 1
  • презире 4
  • презирете 2
  • презиром 1
  • презрењем 1
  • презриво 2
  • прејездише 1
  • Прека 2
  • преке 1
  • прекида 3
  • прекидао 2
  • прекидаху 1
  • прекиде 16
  • Прекиде 4
  • прекине 2
  • прекинем 2
  • прекините 1
  • прекину 1
  • прекинула 2
  • Прекинуо 2
  • прекинуо 4
  • прекинута 2
  • прекинути 2
  • прекинуће 1
  • прекинуше 2
  • преклапању 1
  • преклињали 1
  • преклињати 2
  • преклиње 2
  • преклињем 1
  • преклињу 1
  • преклињући 1
  • преко 78
  • Преко 9
  • прекомерно 1
  • прекопава 1
  • прекопавању 1
  • прекор 1
  • прекора 4
  • прекоре 2
  • прекоревају 1
  • прекоревајући 1
  • прекоревала 1
  • прекорно 6
  • прекосавске 1
  • прекосутра 2
  • прекрасна 1
  • прекратио 3
  • прекрилио 1
  • прекриљене 1
  • прекрсти 3
  • прекрстивши 1
  • прекрстила 1
  • прекрстио 2
  • прекршен 1
  • прекршеним 1
  • прекршили 1
  • прекрштене 1
  • Прексутра 2
  • прексутра 3
  • Прекужио 1
  • прекултурни 1
  • прелаз 1
  • прелазак 1
  • прелазећи 1
  • прелазећој 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазиле 1
  • прелазим 3
  • прелазио 2
  • прелазом 1
  • преламала 1
  • прелетели 1
  • прелетеше 1
  • прелети 4
  • прели 2
  • прелива 1
  • преливања 1
  • прелије 1
  • прелију 1
  • прелио 1
  • према 137
  • Према 7
  • премда 2
  • Премда 2
  • Преместили 1
  • преместио 1
  • преместих 1
  • преметање 1
  • преметао 1
  • преметачина 1
  • преметли 1
  • премијера 1
  • премишља 2
  • премишљају 1
  • Премишљајући 1
  • премишљајући 3
  • премишљала 2
  • премишљања 2
  • Премишљао 1
  • премишљао 3
  • премишљати 1
  • премлатили 1
  • премного 1
  • преморена 1
  • премрзле 1
  • пренаглио 1
  • пренаглити 1
  • пренашање 1
  • пренели 1
  • пренело 1
  • пренесе 3
  • пренесен 1
  • пренеше 2
  • пренос 1
  • преносио 1
  • преносни 1
  • преноћила 1
  • преноћимо 1
  • преноћио 3
  • преноћити 1
  • прену 1
  • преображај 4
  • преображење 1
  • преобразила 1
  • преобукла 2
  • преобучем 1
  • преобучена 2
  • преовладало 1
  • преокрет 3
  • преокрета 2
  • преокупиран 1
  • преоптерећен 1
  • препаднем 1
  • препадом 1
  • препала 1
  • препирка 2
  • препирке 2
  • препирку 1
  • препирци 1
  • преписао 1
  • преписати 1
  • преписивати 1
  • преполовила 1
  • преполовљени 1
  • преполовљену 1
  • Преполца 2
  • Преполцу 2
  • Препорађају 1
  • препоруку 2
  • препоручила 1
  • препоручили 2
  • препоручио 3
  • препоручити 1
  • препоручујем 1
  • Препоручујем 1
  • препотопска 1
  • препреден 3
  • препредени 3
  • препредењак 2
  • препрека 2
  • препреке 1
  • препун 1
  • препуна 1
  • препуне 2
  • препуно 2
  • прерадио 1
  • Прерадовићу 1
  • пресбироу 1
  • пресвисла 1
  • пресвиснула 1
  • преседало 1
  • преседети 1
  • пресекео 1
  • пресели 1
  • преселио 1
  • прескочи 1
  • прескочивши 1
  • прескочио 2
  • преслушана 1
  • пресомитио 1
  • пресретан 1
  • престаде 10
  • престадосте 1
  • престајаше 3
  • престаје 2
  • престала 3
  • престане 4
  • престанка 2
  • престану 1
  • Престао 1
  • престао 7
  • престати 1
  • престо 2
  • престола 6
  • Престолонаследник 1
  • престолонаследник 2
  • престолонаследника 3
  • престолонаследниковим 1
  • престолонаследнику 1
  • престонице 2
  • престоници 7
  • престоницу 3
  • престоничка 1
  • престоничке 1
  • престравити 1
  • престрављена 1
  • престрављену 1
  • престрашено 1
  • преступ 1
  • преступа 1
  • пресуда 1
  • пресудан 1
  • пресудом 1
  • претапали 1
  • претапање 1
  • претварао 1
  • претворен 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворили 1
  • претворило 1
  • претворио 1
  • прете 1
  • претерана 4
  • претеране 2
  • претерани 1
  • претерано 3
  • претераној 1
  • претерану 3
  • претеривала 1
  • претерујете 1
  • претеће 1
  • претече 1
  • прети 3
  • претисне 1
  • претиште 3
  • претњама 1
  • претње 1
  • претњи 1
  • претњу 1
  • претоварен 1
  • претопити 1
  • претплате 1
  • претпоставило 1
  • Претпоставка 1
  • претпоставке 1
  • Претпоставке 1
  • претпоставку 1
  • Претпостављало 1
  • Претпостављам 1
  • претпостављенима 1
  • претпостављених 1
  • претпостављеној 1
  • претпоставци 1
  • претресати 2
  • претреси 1
  • претресле 1
  • претрну 3
  • претрпану 1
  • претрпели 1
  • претрпео 1
  • претрпио 1
  • претстава 3
  • претставили 1
  • претставља 1
  • претстоје 1
  • претстражама 1
  • претурене 1
  • претуреним 1
  • претури 1
  • претурила 1
  • претурио 1
  • претучен 1
  • претходиле 1
  • претходити 1
  • претходницама 1
  • претходници 1
  • претходно 2
  • претци 2
  • прећи 1
  • Прећи 1
  • прећутати 1
  • прећуткивао 1
  • преузео 1
  • преузети 2
  • преузеше 1
  • преузме 1
  • пречана 1
  • пречани 2
  • пречанима 1
  • пречанин 1
  • пречанка 1
  • пречац 1
  • пречег 2
  • пречем 1
  • пречи 2
  • пречишћава 2
  • пречишћена 2
  • прешавши 1
  • прешао 4
  • прешла 4
  • прешле 1
  • Прешли 1
  • прешли 3
  • прешло 3
  • пржено 1
  • Пржио 1
  • при 57
  • При 7
  • прибаве 1
  • прибави 1
  • прибегоше 2
  • прибележено 1
  • прибележи 1
  • прибележим 1
  • прибележио 1
  • прибере 5
  • прибијали 1
  • прибира 1
  • прибирању 1
  • прибирати 1
  • Прибићевић 1
  • Прибићевића 1
  • приближава 1
  • приближавала 1
  • приближаваху 2
  • приближаваше 1
  • приближења 1
  • приближи 2
  • приближили 1
  • приближио 3
  • приближисмо 1
  • приближише 1
  • приближују 1
  • прибојавала 1
  • прибојавали 1
  • прибра 2
  • прибрала 2
  • прибрао 1
  • приватним 1
  • приватних 1
  • приватно 1
  • приватном 1
  • приватну 1
  • приведе 1
  • приведемо 1
  • приведена 3
  • приведу 3
  • привезала 1
  • привезао 1
  • привео 2
  • привести 1
  • привидио 1
  • привидно 1
  • привиђење 3
  • привиђењу 1
  • привија 1
  • привикао 1
  • привлачила 3
  • привлачио 1
  • привлачити 1
  • привлачна 1
  • приводи 1
  • приводио 1
  • приволе 1
  • приволело 1
  • приволети 1
  • приволи 1
  • приволу 1
  • привредем 1
  • привремено 4
  • привременог 1
  • привржености 1
  • привукла 1
  • привуку 1
  • Привуче 1
  • привуче 4
  • Пригне 1
  • пригне 2
  • приговора 1
  • пригода 1
  • пригоди 1
  • пригрли 1
  • пригрлим 1
  • пригрљеним 1
  • пригушеним 2
  • пригушено 3
  • пригушивани 1
  • пригушили 1
  • пригушити 1
  • прид 1
  • придев 1
  • приди 1
  • придику 1
  • Придите 1
  • придобио 1
  • Придодат 1
  • придошла 1
  • придошле 1
  • придошлицама 1
  • придошлом 1
  • придржава 2
  • придржавао 1
  • придржавати 1
  • придржаваху 1
  • придруже 1
  • придружење 1
  • придружила 1
  • Приђе 1
  • приђе 13
  • Приђем 1
  • приђоше 2
  • призва 1
  • призвала 1
  • призивала 1
  • призивао 1
  • призму 1
  • призна 3
  • Признајем 1
  • признајете 1
  • признајеш 1
  • признала 1
  • признања 3
  • признање 4
  • признањем 1
  • признао 7
  • признати 6
  • признатих 1
  • признаш 1
  • признаше 1
  • призор 9
  • призором 2
  • Призрен 4
  • Призрена 2
  • Призренац 1
  • Призрену 1
  • пријави 3
  • пријавила 2
  • пријавили 1
  • Пријавили 1
  • пријавим 2
  • пријавио 2
  • пријавити 1
  • Пријавити 1
  • пријаву 1
  • пријали 1
  • пријао 1
  • пријатан 3
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 9
  • Пријатеља 1
  • пријатеља 15
  • пријатеље 2
  • пријатељи 15
  • Пријатељи 2
  • пријатељима 2
  • пријатељица 1
  • пријатељице 1
  • пријатељици 1
  • пријатељицу 2
  • пријатељска 1
  • Пријатељски 1
  • пријатељски 13
  • пријатељским 1
  • пријатељских 1
  • пријатељском 1
  • пријатељства 6
  • пријатељство 6
  • Пријатељу 1
  • пријатељу 3
  • Пријатна 1
  • пријатна 3
  • пријатне 2
  • пријатни 2
  • пријатно 5
  • пријатном 5
  • прикаже 2
  • прикажу 1
  • приказали 1
  • приказати 1
  • приказаше 1
  • приказивали 1
  • приказујемо 1
  • приказују 1
  • прикачи 1
  • прикладним 1
  • приклонити 1
  • приклопи 2
  • прикључи 1
  • прикована 1
  • прикрада 1
  • прикрадали 1
  • прикраду 1
  • прикривајући 1
  • прикривана 1
  • Прикривани 1
  • прикривао 1
  • прикривен 2
  • прикривена 1
  • прикривено 1
  • прикрије 1
  • прикрила 1
  • прикрио 3
  • прикрише 1
  • прикупи 1
  • прикупиш 1
  • прикупише 1
  • прикупља 1
  • прикупљени 1
  • прилагодити 2
  • прилагодише 1
  • прилази 1
  • Прилазили 1
  • прилегла 1
  • прилегне 1
  • Прилеп 1
  • Прилепа 1
  • прилика 10
  • приликама 9
  • прилике 11
  • приликом 28
  • Приликом 4
  • прилику 21
  • Прилип 7
  • Прилипа 5
  • Прилипом 3
  • прилипскога 1
  • прилипској 1
  • Прилипу 1
  • прилици 4
  • приличи 3
  • Прилично 1
  • прилично 11
  • приличној 1
  • прилог 3
  • прилога 4
  • прилоге 4
  • Прилози 1
  • приљуби 1
  • приљубила 1
  • прима 6
  • примају 3
  • примакла 1
  • примакли 2
  • Примакне 1
  • примакнувши 1
  • примакнути 2
  • примакоше 2
  • примала 1
  • примали 1
  • примам 1
  • Примамљиве 1
  • Примамо 1
  • примање 5
  • примању 1
  • примате 1
  • примати 3
  • примаху 1
  • примаче 5
  • примаш 1
  • примаше 1
  • приме 2
  • примедаба 1
  • примедба 2
  • примедбама 1
  • примедбе 3
  • примедбом 5
  • примедбу 7
  • применути 1
  • примењивали 1
  • пример 10
  • примера 1
  • примерака 2
  • примети 29
  • Примети 4
  • приметила 9
  • приметило 1
  • приметим 1
  • приметио 18
  • приметити 15
  • Приметиће 1
  • приметиће 2
  • приметише 1
  • примећено 1
  • примећујем 1
  • прими 14
  • Прими 2
  • примивши 8
  • примизгује 1
  • примила 11
  • примиле 1
  • примили 4
  • примим 1
  • Примио 1
  • примио 16
  • примири 4
  • примирила 5
  • примириле 1
  • примирио 2
  • примирити 1
  • примирише 1
  • примирја 1
  • примирје 4
  • примисте 1
  • примите 1
  • Примите 4
  • примити 11
  • примитивним 1
  • примићу 1
  • примих 2
  • примичући 1
  • примиш 1
  • примише 3
  • примљен 3
  • примљена 2
  • примора 3
  • приморава 1
  • приморан 1
  • приморана 1
  • приморани 1
  • приморати 1
  • Приморац 26
  • Приморја 3
  • приморје 1
  • Приморца 7
  • Приморцем 2
  • Приморцу 4
  • Приморчев 2
  • Приморчеву 2
  • примчиво 1
  • принела 1
  • принео 1
  • Принесе 1
  • принесе 3
  • принесу 1
  • принети 3
  • принове 1
  • приносећи 1
  • приносити 2
  • принуди 1
  • принудила 1
  • принудили 1
  • принудити 1
  • принуђен 3
  • принуђена 1
  • принца 1
  • принцеза 1
  • принцезине 1
  • принципијелни 1
  • прионуше 1
  • припада 2
  • припадају 1
  • припадајућом 1
  • припадате 1
  • припадне 6
  • припадну 1
  • припази 1
  • припали 4
  • припасти 1
  • припије 1
  • приписивала 1
  • приписиваху 1
  • припитамо 1
  • припитано 1
  • припиташе 1
  • приповеда 1
  • приповедај 1
  • приповедала 1
  • приповедали 3
  • приповедао 3
  • приповедати 1
  • Приповедаћеш 1
  • приповедачки 1
  • приповетку 1
  • припомоћ 4
  • приправи 1
  • приправила 2
  • приправило 1
  • приправљена 1
  • приправни 1
  • припремања 1
  • припремање 1
  • припреме 5
  • припреми 3
  • припремио 1
  • припремљено 1
  • припрему 1
  • припуцасмо 1
  • припуцаше 1
  • припуштала 1
  • прирастио 1
  • приреде 2
  • приредила 2
  • приредили 1
  • приредити 1
  • приредише 1
  • приређена 1
  • приређене 1
  • природа 2
  • природан 1
  • природе 5
  • природи 2
  • природна 5
  • природне 1
  • природније 1
  • природним 2
  • природно 3
  • природну 1
  • природом 1
  • природу 1
  • присветли 1
  • присвојили 1
  • присвојио 1
  • присебнији 1
  • присебност 1
  • Присешће 1
  • присиле 1
  • присилите 1
  • прискоче 1
  • прискочи 2
  • прискочити 1
  • прискочише 1
  • прислони 1
  • прислонивши 1
  • прислушкује 2
  • присмаче 1
  • присмачући 1
  • приспела 1
  • приспелих 1
  • приспео 2
  • приспеше 1
  • присподобе 1
  • пристадоше 3
  • пристајале 1
  • пристајања 1
  • пристаје 1
  • Пристајем 1
  • пристајеш 2
  • пристају 1
  • пристала 3
  • пристали 2
  • пристанак 2
  • пристане 1
  • Пристаните 1
  • пристаништа 4
  • пристаниште 3
  • пристаништу 4
  • пристао 1
  • пристати 1
  • Пристату 2
  • пристизаху 1
  • пристоји 4
  • пристојно 1
  • приступа 1
  • приступачан 1
  • приступачнија 1
  • приступе 1
  • приступи 7
  • приступио 2
  • приступљено 1
  • присуство 1
  • присуствовати 2
  • присуствује 1
  • присутан 1
  • присутне 2
  • присутни 12
  • Присутни 2
  • присутних 7
  • присутно 2
  • притвор 1
  • притворених 1
  • притворице 1
  • притворна 1
  • притегнуо 1
  • притегосмо 1
  • притегох 1
  • притеже 1
  • притекне 1
  • притекосмо 1
  • притече 2
  • притисак 3
  • притиска 2
  • притискивала 1
  • притискивали 1
  • притискиваше 1
  • притиском 1
  • притискуј 1
  • притиснеш 1
  • притисну 1
  • притиснуо 1
  • притиче 1
  • притишњавала 1
  • притиште 13
  • притрча 6
  • Притрчавало 1
  • притрчаше 1
  • притрчи 2
  • прићи 1
  • прихватати 1
  • Прихвати 1
  • прихвати 22
  • прихвативши 1
  • прихватила 2
  • прихватио 2
  • прихватисмо 1
  • прихватиш 1
  • Прихватише 1
  • прихватише 5
  • прихватном 1
  • прихваћају 1
  • приходи 1
  • прича 13
  • Причај 2
  • причај 5
  • Причајте 2
  • причајте 3
  • причају 2
  • Причала 2
  • причала 5
  • причали 3
  • причам 3
  • причања 4
  • причање 6
  • причању 2
  • Причао 2
  • причао 8
  • причати 10
  • Причаћу 2
  • причаћу 3
  • причаше 1
  • причврстише 1
  • приче 1
  • Причекај 1
  • причекам 1
  • причекате 1
  • причекати 1
  • причекаш 1
  • причести 1
  • причинило 1
  • причица 1
  • причу 3
  • причуло 2
  • причуо 1
  • пришао 1
  • пришапута 1
  • приши 1
  • пришли 1
  • Приштина 1
  • Приштине 1
  • Приштини 2
  • Приштину 3
  • пришуњало 1
  • пркос 4
  • пркосећи 1
  • пркоси 1
  • пркосио 1
  • прља 1
  • прљаво 1
  • прљаву 1
  • прљавштина 1
  • прљавштине 1
  • прљати 1
  • проба 2
  • пробадају 1
  • пробати 1
  • проби 1
  • пробијам 1
  • пробије 2
  • пробију 1
  • пробила 3
  • Пробићу 1
  • пробише 2
  • проблем 1
  • проблему 1
  • прободе 1
  • прободу 1
  • пробости 2
  • пробу 1
  • пробуди 4
  • пробудивши 1
  • пробудила 5
  • пробудим 2
  • Пробудио 1
  • пробудио 2
  • пробудити 1
  • пробудиш 1
  • провалија 1
  • провалије 1
  • проведе 3
  • проведем 1
  • проведемо 1
  • проведене 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провејава 1
  • провејавао 1
  • провела 5
  • провели 6
  • провео 9
  • провесели 1
  • провеселио 1
  • провести 1
  • провиди 1
  • провиђење 2
  • провириваше 1
  • проводи 1
  • проводила 1
  • проводили 1
  • проводим 2
  • проводио 1
  • провокатери 2
  • провући 1
  • проглас 2
  • прогласити 3
  • прогласише 1
  • прогласу 1
  • проглашена 2
  • проглашено 1
  • прогледа 1
  • прогнају 1
  • проговори 8
  • проговорио 2
  • прогоне 1
  • програм 2
  • прогријати 1
  • прогунђа 1
  • прогута 2
  • прогутају 3
  • прогутала 1
  • прогутале 1
  • прогутати 2
  • прода 2
  • продавајући 1
  • продавањем 1
  • продавао 3
  • продавац 3
  • продаваца 1
  • продајем 1
  • продају 1
  • продали 1
  • продам 1
  • Продане 1
  • Продановић 1
  • Продановића 1
  • Продану 2
  • продао 2
  • продати 1
  • продера 3
  • продере 1
  • продеру 1
  • продирале 1
  • продирању 2
  • продиру 2
  • продре 3
  • продрети 2
  • продрзљив 1
  • продрла 1
  • продрло 1
  • продрмуса 1
  • продужење 1
  • продужи 2
  • продужила 1
  • продужити 2
  • продукт 1
  • прође 15
  • Прође 3
  • прођи 1
  • Прођосмо 1
  • прождере 1
  • прождиру 1
  • прожет 1
  • прожета 1
  • проживила 1
  • прожижу 1
  • прозбори 14
  • прозборила 1
  • прозборити 2
  • прозва 1
  • прозвали 2
  • прозе 1
  • прозор 10
  • прозора 10
  • прозоре 2
  • прозори 2
  • Прозори 2
  • прозорима 1
  • прозору 9
  • прозрела 1
  • прозрели 2
  • произведен 1
  • произвеле 1
  • производи 1
  • произишла 1
  • проистиче 1
  • Пројектили 1
  • проказати 1
  • Прокламација 2
  • прокламације 1
  • проклети 1
  • проклињали 1
  • прокопсати 1
  • прокрвављених 1
  • прокриумчаре 1
  • прокукурикао 2
  • пролаз 3
  • пролаза 1
  • пролазећи 2
  • пролази 1
  • пролазила 2
  • пролазиле 1
  • пролазили 1
  • пролазио 6
  • пролазити 3
  • пролазно 1
  • пролама 1
  • проламала 1
  • проламало 1
  • проламање 1
  • проламаше 1
  • пролевала 1
  • пролетос 1
  • пролеће 1
  • проли 2
  • проливали 1
  • проливања 2
  • проливање 2
  • проливати 1
  • проливена 1
  • проливене 2
  • проливено 1
  • проливеном 3
  • пролије 1
  • пролију 1
  • пролила 1
  • пролили 1
  • пролио 1
  • пролити 1
  • пролише 3
  • проломи 2
  • проломише 1
  • промаја 1
  • проматра 1
  • промашен 2
  • Промашен 2
  • промашеном 1
  • промаши 1
  • промена 1
  • промене 5
  • промени 1
  • променила 1
  • Променио 1
  • променом 1
  • промену 7
  • променуо 1
  • променух 1
  • промерава 1
  • промеравао 1
  • промери 1
  • промерише 1
  • прометних 1
  • Промеће 1
  • промишљег 1
  • промишљене 1
  • промишљени 2
  • промотри 2
  • промрзлом 2
  • промрзлости 2
  • промрмља 1
  • промукао 1
  • промуклим 2
  • промућурна 1
  • промуца 3
  • пронађе 2
  • пронађете 1
  • пронађу 2
  • проналазак 1
  • пронаћи 2
  • пронашла 1
  • пронео 4
  • пронесе 1
  • пронесена 2
  • проницаве 1
  • проницавим 1
  • проносе 1
  • пропада 2
  • пропадао 1
  • пропадоше 2
  • пропали 1
  • пропало 1
  • пропалу 1
  • пропануло 1
  • пропао 1
  • пропаст 2
  • пропасти 4
  • пропевати 2
  • прописаном 1
  • прописану 1
  • Пропише 1
  • пропишта 2
  • пропиштао 1
  • пропративши 2
  • пропратила 1
  • пропратио 1
  • пропратите 1
  • пропратише 1
  • пропрату 1
  • пропусти 5
  • Пропустивши 1
  • пропустим 2
  • пропустити 1
  • пропутовала 1
  • пропутујем 1
  • пропуштена 1
  • Пропуштено 1
  • проразговарамо 1
  • проредило 1
  • проредише 1
  • проређени 1
  • Проређено 1
  • прорицање 1
  • пророк 3
  • пророчанство 1
  • пророчке 1
  • просвета 1
  • просвете 2
  • просвету 1
  • просвећена 3
  • просвећене 1
  • просвећеној 2
  • просвећеном 1
  • просвиране 1
  • просвирао 1
  • проседи 1
  • проседу 1
  • проси 1
  • просипала 1
  • прослави 1
  • прослављају 1
  • прослављајући 1
  • прослављати 1
  • прослављаху 1
  • прослављене 1
  • прослови 3
  • просмотри 1
  • прост 4
  • проста 3
  • простаци 2
  • Простења 1
  • прости 3
  • простирач 1
  • проституисану 1
  • проституисати 1
  • проституише 1
  • проститутка 7
  • проститутки 1
  • проституције 4
  • проституцију 1
  • простих 1
  • простиш 1
  • Просто 4
  • просто 44
  • простодушно 4
  • простор 6
  • простора 2
  • просторе 1
  • просторија 1
  • простота 1
  • простране 1
  • пространом 1
  • пространоме 1
  • пространу 2
  • простртој 1
  • прострујаше 1
  • прострујио 1
  • прострујише 1
  • просуо 1
  • прота 1
  • протегли 1
  • протегну 2
  • протекла 1
  • протекло 1
  • протепа 1
  • протерао 1
  • протест 5
  • протеста 1
  • Протествоваше 1
  • протесте 1
  • протестовала 1
  • протестом 1
  • Против 4
  • против 44
  • противим 1
  • противио 1
  • противна 1
  • противне 2
  • противник 2
  • противника 2
  • противником 1
  • противници 2
  • противно 2
  • противнога 1
  • противној 1
  • противном 1
  • противности 1
  • противречности 1
  • противу 15
  • прото 1
  • протрља 1
  • протуве 1
  • протувом 1
  • протумачи 2
  • протумачила 1
  • протумачио 1
  • протутњила 1
  • проћеретају 1
  • проћи 3
  • проузрокова 1
  • проузроковаше 1
  • проузрокује 1
  • проучава 1
  • проучавањем 1
  • проучавао 2
  • проучавати 1
  • проучи 1
  • Проучио 1
  • проучио 3
  • профане 1
  • професор 3
  • професоре 1
  • професори 1
  • профила 1
  • прохте 1
  • прохтев 1
  • прохујале 1
  • процвиле 1
  • процеди 1
  • Процеди 1
  • процес 3
  • прочељном 1
  • прочистила 2
  • Прочита 1
  • прочита 11
  • Прочитавши 2
  • прочитавши 3
  • прочитај 1
  • прочитала 19
  • прочитале 1
  • прочитали 1
  • прочитане 1
  • прочитао 16
  • прочитати 9
  • прочитаће 1
  • прочитах 1
  • Прошао 2
  • прошао 9
  • прошапта 3
  • прошапће 1
  • прошапута 2
  • прошевина 1
  • прошета 1
  • прошетам 1
  • проширеној 2
  • прошири 1
  • проширимо 1
  • прошиша 1
  • прошла 3
  • прошле 1
  • Прошли 1
  • прошло 11
  • Прошло 3
  • прошлога 1
  • прошлост 2
  • прошлости 4
  • прошлу 1
  • прошњу 3
  • прошћавај 1
  • прса 13
  • прсима 3
  • прскало 1
  • прскоше 1
  • прслука 2
  • прсну 1
  • прснуо 1
  • прснуше 2
  • прст 5
  • прста 2
  • прсте 1
  • прстен 10
  • прстеновања 1
  • Прстеновање 1
  • прстену 1
  • прстење 1
  • прсти 2
  • прстију 1
  • прстима 8
  • прстом 9
  • прсту 6
  • Пруга 1
  • пруга 4
  • пруге 2
  • пругу 2
  • пружа 2
  • пружају 1
  • Пружајући 1
  • пружајући 6
  • пружала 2
  • пружале 1
  • пружам 1
  • пружена 1
  • пружене 1
  • пружи 38
  • пруживши 6
  • пружила 3
  • пружио 2
  • пружисмо 2
  • пружити 2
  • пружих 1
  • пружише 1
  • прузи 1
  • прут 3
  • прући 1
  • прштала 1
  • прште 1
  • пршуте 1
  • пса 1
  • Пса 1
  • псе 2
  • псето 2
  • Псеудо 1
  • псеудо 3
  • пси 1
  • Пси 2
  • псима 1
  • психологију 3
  • психолошких 1
  • пт 1
  • птица 1
  • пу 2
  • публика 6
  • публике 6
  • публику 2
  • публици 3
  • пуд 1
  • пудлице 1
  • пужеви 1
  • пузања 1
  • пузати 1
  • Пук 2
  • пук 9
  • пука 12
  • пуки 1
  • пуким 1
  • пуко 1
  • пукова 1
  • пукови 1
  • пуковнијском 1
  • Пуковник 2
  • пуковник 22
  • пуковников 2
  • пуковниковици 1
  • пуковници 1
  • пуковничку 1
  • пуку 2
  • Пулз 1
  • пулз 2
  • пулс 1
  • пумпање 1
  • пумпати 1
  • пун 9
  • Пуна 1
  • пуна 16
  • пуне 15
  • пуни 5
  • пуније 1
  • пуним 17
  • пунити 1
  • пуно 17
  • пуној 1
  • пуном 9
  • пупољка 1
  • пуст 4
  • пустахије 2
  • пусти 13
  • Пусти 2
  • пустила 5
  • пустили 1
  • пустињи 1
  • пустињу 1
  • Пустио 2
  • пустио 5
  • пустисмо 1
  • пустите 1
  • пустити 4
  • пустих 1
  • Пустише 1
  • пустише 5
  • пусто 1
  • пустоловину 1
  • пусту 1
  • пут 88
  • пута 96
  • Путем 1
  • путем 10
  • путне 2
  • путник 1
  • Путник 1
  • Путника 1
  • путника 2
  • путних 1
  • путници 2
  • путну 1
  • путовала 1
  • путовали 2
  • путовања 8
  • путовање 6
  • путовању 3
  • путовао 2
  • путоваће 1
  • Путоваћу 1
  • путове 1
  • путом 1
  • путу 11
  • Путуј 1
  • путује 4
  • Путујем 1
  • путујем 6
  • пуца 6
  • пуцају 2
  • пуцајући 1
  • пуцала 1
  • пуцале 1
  • Пуцали 1
  • пуцали 2
  • пуцало 2
  • пуцањ 6
  • Пуцање 1
  • пуцао 1
  • Пуце 3
  • пуцкати 1
  • пуцкаше 1
  • пуцња 2
  • пуцњава 2
  • пуцњем 1
  • пуче 2
  • пучина 1
  • пучине 2
  • пучини 1
  • пушака 9
  • пушачима 1
  • пуши 3
  • пушила 1
  • пушим 1
  • пушио 2
  • пушити 1
  • пушка 4
  • пушкама 1
  • пушкарали 1
  • пушкарање 4
  • пушке 11
  • пушком 8
  • Пушку 1
  • пушку 9
  • пушта 2
  • пуштај 1
  • Пуштао 1
  • пуштати 1
  • пушци 2
  • Пушчана 1
  • пушчана 3
  • Пушчани 1
  • пушчани 4
  • пушчаним 1
  • пушчаних 1
  • Пушчано 1
  • пушчано 2
  • пушчаном 1
  • пушчану 2
  • работе 1
  • Раван 1
  • раван 5
  • Раванице 1
  • равна 2
  • равни 2
  • равница 1
  • Равница 3
  • равници 1
  • равницу 1
  • равно 3
  • равнодушан 1
  • равнодушна 1
  • равнодушно 9
  • равнодушност 2
  • равноме 1
  • равнотежу 5
  • рага 1
  • рагом 1
  • Рад 1
  • рад 33
  • рада 13
  • Радаковић 1
  • Радаковићу 1
  • раде 14
  • раденика 2
  • радећи 1
  • Ради 4
  • ради 60
  • радије 3
  • радикал 1
  • радикала 1
  • радикале 1
  • радикали 2
  • радикалне 2
  • радикалној 2
  • радила 7
  • радиле 1
  • радили 3
  • радило 2
  • радим 2
  • радимо 1
  • Радио 1
  • радио 8
  • радионице 1
  • радионици 1
  • радити 11
  • радићу 1
  • радиш 7
  • радника 2
  • радња 3
  • радње 2
  • радњом 2
  • радњу 1
  • радо 19
  • Радо 2
  • радовала 6
  • радовало 1
  • радовао 2
  • Радовати 1
  • радознала 2
  • радознали 5
  • радознало 12
  • Радознало 2
  • радозналост 3
  • радозналости 1
  • радознао 1
  • Радојковић 101
  • Радојковића 27
  • Радојковићев 1
  • Радојковићево 1
  • Радојковићеву 1
  • Радојковићем 3
  • Радојковићки 1
  • Радојковићу 12
  • Радојловић 22
  • Радојловића 3
  • Радојловићем 1
  • Радојловићу 8
  • радом 7
  • Радосна 1
  • радосна 11
  • радосне 2
  • радосни 2
  • радосније 1
  • радоснијим 1
  • радоснију 1
  • радосним 2
  • радосница 2
  • радосницама 1
  • радоснице 1
  • радосницом 1
  • Радосно 1
  • радосно 27
  • радоснога 1
  • радосном 1
  • радосну 6
  • Радост 1
  • радост 32
  • Радостан 2
  • радостан 6
  • радости 32
  • Радошевић 1
  • Радошевићу 1
  • радошћу 7
  • раду 15
  • Радује 1
  • радује 6
  • Радујем 1
  • радујем 6
  • радујеш 1
  • Радују 1
  • радују 2
  • радујући 2
  • рађа 2
  • рађају 1
  • ражали 1
  • ражалила 1
  • ражалило 1
  • разабере 1
  • разабирао 1
  • разабра 2
  • разабрали 2
  • разабрати 4
  • разабраше 1
  • разагнало 1
  • разапет 1
  • разапне 1
  • разаслате 1
  • разаслати 1
  • разастрта 1
  • разбацане 1
  • разбацивати 1
  • разбегли 1
  • разберемо 1
  • разби 1
  • разбијајте 1
  • разбијају 1
  • разбијајући 1
  • разбијати 1
  • разбијен 2
  • разбијени 1
  • разбила 2
  • разбило 1
  • разбио 1
  • разбирао 1
  • разбише 1
  • разблажи 1
  • разблудних 1
  • разбојишта 1
  • разбојишту 1
  • разбојника 1
  • разбојнике 1
  • разбојницима 1
  • разбојничке 1
  • разбојничком 1
  • разболе 1
  • разболи 1
  • разбор 1
  • разборитом 1
  • разбором 1
  • разбудиле 1
  • разбудило 1
  • разбуђени 2
  • разбуђивати 2
  • разбуктавати 1
  • разведрава 1
  • Разведрава 3
  • разведрена 1
  • Разведри 1
  • разведри 6
  • Разведрило 1
  • разведрио 1
  • разведрити 2
  • разведрише 1
  • развезли 1
  • развесели 2
  • разви 2
  • развиђавати 1
  • развија 11
  • развијајући 1
  • развијала 3
  • развијати 4
  • развијаху 1
  • Развије 1
  • развије 6
  • развијен 4
  • развијена 1
  • развијеним 1
  • развијеном 1
  • развила 2
  • развили 1
  • развило 1
  • развио 3
  • развод 2
  • развој 5
  • развратне 1
  • разврже 1
  • разгањаху 1
  • разгласе 1
  • Разгледај 1
  • разгледају 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледах 1
  • разговара 8
  • Разговарајмо 1
  • разговарају 3
  • разговарајући 1
  • разговарале 1
  • разговарали 13
  • разговарам 3
  • разговарамо 1
  • Разговарао 1
  • разговарао 7
  • разговарати 10
  • разговараћемо 1
  • разговараху 1
  • разговетан 1
  • Разговор 1
  • разговор 36
  • разговора 18
  • разговоран 1
  • разговоре 2
  • разговори 4
  • разговорим 2
  • разговоримо 1
  • разговорна 1
  • разговорност 1
  • разговором 2
  • разговору 22
  • разгоне 1
  • разгранату 1
  • разгрејана 1
  • разгрну 1
  • раздам 1
  • разданило 1
  • раздвоји 1
  • раздвојити 1
  • разделиле 1
  • разделио 1
  • раздељене 1
  • раздељени 1
  • раздерана 1
  • раздираше 2
  • раздрагали 1
  • раздрагало 2
  • раздраган 2
  • раздрагана 1
  • раздрагани 1
  • раздраганост 1
  • раздраганости 1
  • раздражености 1
  • раздрешили 1
  • раздрешити 1
  • раздробљеним 1
  • раздувају 1
  • разигра 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 4
  • разилажење 1
  • разилазили 1
  • разилазимо 1
  • разилазити 1
  • разићи 1
  • разишао 1
  • разишла 1
  • Разишле 1
  • разишло 2
  • разјапе 1
  • разјапи 1
  • разјапише 1
  • разјасни 2
  • разјаснила 1
  • разјаснити 1
  • разјашњаваше 1
  • разјашњују 1
  • разједају 1
  • разједило 1
  • разлагање 2
  • разлагањима 1
  • разлаз 1
  • Разлаз 1
  • разлегала 2
  • разлегали 1
  • разлегао 1
  • разлегаше 1
  • разли 3
  • разлива 1
  • Разлика 2
  • разлике 4
  • разликовали 1
  • разлику 1
  • разлог 11
  • разлога 15
  • разлоге 5
  • разлогу 2
  • разложно 1
  • разложног 1
  • разлози 5
  • разлупана 1
  • разљигавио 1
  • разљутите 1
  • размажена 1
  • размакоше 1
  • разматрања 1
  • разметањем 1
  • разметаху 1
  • разметљиви 1
  • разметљивости 1
  • размилесмо 1
  • размисли 1
  • размислила 1
  • Размишља 1
  • размишља 3
  • Размишљајући 1
  • размишљајући 7
  • Размишљала 1
  • размишљала 6
  • размишљам 1
  • размишљања 10
  • размишљање 1
  • размишљањем 1
  • размишљању 1
  • размишљао 11
  • размишљати 3
  • размишљах 1
  • размишљаш 1
  • размишљаше 4
  • размишљени 1
  • размотрили 1
  • размотрите 1
  • размрсивати 1
  • размрсити 1
  • размрсканим 1
  • размрсканих 1
  • разна 1
  • Разне 1
  • разне 8
  • разнежене 1
  • разнежи 1
  • разнежио 1
  • разнесе 1
  • разнесена 1
  • разни 2
  • разним 11
  • разних 8
  • разноврсне 1
  • разноврсних 2
  • разноврсно 1
  • разноликости 1
  • разносач 1
  • разносећи 2
  • разносиле 1
  • разносио 1
  • разну 1
  • разоноде 2
  • разоноди 1
  • разонодиле 1
  • разоравам 1
  • разоравао 1
  • разорано 1
  • разорен 2
  • разорена 1
  • разореним 1
  • разорено 1
  • разори 1
  • разорила 1
  • разорили 1
  • разочаран 1
  • разреда 2
  • разреди 1
  • разредише 1
  • разреду 1
  • разређену 1
  • разређивала 1
  • разрешити 1
  • разривених 1
  • разрогаченим 1
  • разрушио 1
  • разуверим 1
  • разуздана 1
  • разуздани 1
  • разум 2
  • разуме 17
  • Разуме 3
  • разумевајући 1
  • разумевања 4
  • разумевање 1
  • разумевао 1
  • разумевати 1
  • разумела 11
  • разумели 1
  • разумело 2
  • разумем 15
  • Разумем 7
  • разумео 8
  • Разумете 1
  • разумете 4
  • разумети 8
  • разумеш 3
  • разумеше 1
  • разуми 2
  • разумљив 1
  • разумљива 2
  • Разумљиво 1
  • разумљиво 5
  • разумно 1
  • рај 1
  • раја 1
  • раје 5
  • раји 1
  • Рајко 1
  • Рајковића 1
  • ракетле 1
  • ракија 1
  • ракије 2
  • раме 11
  • рамена 4
  • рамени 3
  • раменима 4
  • рамену 6
  • рана 11
  • ране 5
  • рани 3
  • раније 25
  • ранио 1
  • Ранка 17
  • Ранко 51
  • Ранков 1
  • Ранкова 2
  • Ранкове 2
  • Ранковим 1
  • Ранковић 10
  • Ранковића 1
  • Ранковићев 1
  • Ранковићевог 1
  • Ранковићу 5
  • Ранкових 3
  • Ранково 3
  • Ранку 4
  • Рано 2
  • рано 31
  • раног 1
  • раном 1
  • рану 12
  • рањанике 1
  • Рањен 1
  • рањен 24
  • рањена 7
  • рањене 6
  • рањени 4
  • рањеник 13
  • Рањеник 5
  • Рањеника 1
  • рањеника 42
  • рањенике 7
  • рањеникове 1
  • рањеникових 2
  • рањеником 2
  • рањенику 3
  • рањенима 1
  • рањених 5
  • рањеници 10
  • рањеницима 11
  • рањено 2
  • рањеном 1
  • рањену 2
  • рањиника 1
  • рапав 1
  • рапорт 2
  • рапортира 1
  • рапшици 1
  • раса 5
  • расе 2
  • расипа 1
  • Расић 1
  • раскалашни 1
  • раскалашних 1
  • раскиданих 1
  • раскидао 2
  • раскинута 1
  • Расковали 1
  • раскомоти 2
  • раскомотили 1
  • раскопавају 1
  • раскопано 1
  • раскошни 1
  • раскрсници 2
  • раскрстимо 1
  • раскршћу 1
  • расла 3
  • расне 1
  • расноврсних 1
  • распале 1
  • распали 3
  • распалило 1
  • распалим 2
  • распалиће 1
  • распаљен 2
  • распаљује 1
  • распаса 1
  • распасти 1
  • Распећем 1
  • распирили 1
  • расписало 1
  • распита 3
  • распитати 1
  • распитивала 1
  • Распитивала 1
  • распитивали 1
  • распитивао 3
  • распитује 1
  • распитују 1
  • распламтеле 1
  • Расплете 1
  • распознати 1
  • располаже 1
  • располежење 1
  • расположе 1
  • расположен 1
  • расположена 5
  • расположени 2
  • расположења 1
  • расположење 17
  • расположењу 7
  • расположи 3
  • расположило 1
  • Распоред 1
  • распоред 2
  • распореди 1
  • Распоредим 1
  • распоредио 1
  • распоредише 2
  • расправи 1
  • расправљају 1
  • расправљати 1
  • распрскавајућим 1
  • распрскавајућих 1
  • распрскавали 1
  • распрскавању 1
  • распрсла 1
  • распупило 1
  • распустило 1
  • распуштају 1
  • распуштања 2
  • распуштање 1
  • распуштене 2
  • распуштеница 1
  • раста 3
  • растави 1
  • раставити 1
  • раставише 1
  • растављаху 1
  • растављене 1
  • растадох 1
  • растадоше 3
  • растају 1
  • Растанак 1
  • растанак 2
  • растане 1
  • растанка 2
  • Растанку 1
  • растанку 5
  • растану 1
  • растао 4
  • раствори 1
  • расте 1
  • растера 1
  • Растерала 1
  • растерати 1
  • растеривања 1
  • расти 1
  • растојању 2
  • растопи 1
  • растопило 1
  • растопио 1
  • растопљеног 1
  • растресе 1
  • растресита 1
  • растројен 1
  • растројене 1
  • растројени 1
  • растужи 1
  • растужио 1
  • растумачити 1
  • растурене 1
  • растурених 1
  • растурила 1
  • расу 2
  • расхладе 1
  • расхлађује 1
  • расцветана 1
  • расцепа 1
  • расцепио 1
  • расцепљено 1
  • Рат 3
  • рат 36
  • РАТА 1
  • рата 31
  • ратаре 1
  • ратишта 1
  • ратиште 1
  • ратна 8
  • ратне 10
  • ратни 10
  • Ратни 3
  • ратник 1
  • ратника 4
  • ратнике 1
  • ратним 5
  • ратних 3
  • ратно 2
  • ратног 4
  • ратној 7
  • ратном 2
  • ратну 5
  • ратоборне 1
  • ратова 1
  • ратовања 1
  • ратовању 1
  • Ратовати 2
  • ратовима 4
  • ратом 1
  • рату 15
  • ратујем 1
  • ратују 1
  • Рац 1
  • рацка 1
  • Рацкиња 1
  • рачун 12
  • рачуна 15
  • рачунај 2
  • рачунајте 1
  • рачунају 1
  • рачунајући 4
  • рачунала 2
  • рачунали 3
  • рачунало 1
  • рачунам 2
  • рачунамо 1
  • Рачунамо 1
  • рачунању 1
  • Рачунао 1
  • рачунао 9
  • рачунати 5
  • рачуни 1
  • рачунско 1
  • рачунџију 1
  • Раша 38
  • Раше 6
  • Раши 7
  • раширала 1
  • раширеним 1
  • раширених 1
  • раширено 1
  • рашири 2
  • раширио 1
  • раширише 1
  • Рашић 1
  • Рашом 1
  • рашта 1
  • Рашу 5
  • рашчуло 1
  • рђав 3
  • рђава 2
  • рђаве 1
  • Рђави 1
  • рђавим 1
  • Рђаво 1
  • рђаво 4
  • рђавом 2
  • рђаву 1
  • рђавштину 1
  • реагирала 1
  • реална 2
  • реални 1
  • реално 1
  • ребра 1
  • реванжира 1
  • реверс 1
  • ревносан 1
  • ревност 2
  • ревности 1
  • револвер 5
  • револвера 2
  • револвере 1
  • револверима 1
  • револвером 1
  • револверских 2
  • револуција 4
  • револуције 3
  • револуцији 1
  • револуцију 4
  • револуционар 1
  • револуционара 1
  • револуционари 1
  • револуционарком 1
  • револуционарна 2
  • револуционарни 2
  • револуционисала 1
  • Регби 1
  • регби 2
  • регенеришете 1
  • регистар 1
  • регуларне 1
  • ред 32
  • реда 12
  • редакцијама 1
  • редакције 1
  • редан 1
  • реденике 1
  • редове 2
  • редови 2
  • редовима 6
  • редовни 1
  • редом 10
  • реду 16
  • редута 1
  • редуте 1
  • ређа 1
  • ређају 1
  • ређала 1
  • ређале 1
  • ређе 1
  • режим 3
  • режима 3
  • резерва 1
  • резерви 2
  • резервисане 1
  • резервиста 2
  • резервисти 1
  • резервни 6
  • резервоар 1
  • резервом 2
  • резигнацијом 1
  • резне 1
  • резолуција 2
  • Резолуција 2
  • резолуције 3
  • резолуцију 6
  • резонере 1
  • резоновала 1
  • резоновао 1
  • резоновати 1
  • резонује 1
  • резултат 3
  • резултата 2
  • рејаву 1
  • река 2
  • Рекавши 12
  • рекавши 5
  • Рекао 3
  • рекао 59
  • рекби 1
  • реке 3
  • рекла 20
  • Рекла 3
  • рекламације 1
  • рекламу 2
  • рекли 4
  • рекло 1
  • Рекло 1
  • рекне 7
  • рекнеш 1
  • реко 1
  • рекосте 2
  • рекох 29
  • Рекох 4
  • рекоше 15
  • Рекоше 3
  • рељеф 2
  • рељефно 1
  • Рењеник 1
  • реону 1
  • реорганизована 1
  • републи 3
  • републик 11
  • република 1
  • републиканац 5
  • републиканца 1
  • републиканци 1
  • републику 1
  • рескир 2
  • рескирати 1
  • рескрипту 1
  • Ресну 1
  • респектовало 1
  • респектовати 1
  • ресторани 1
  • ретка 2
  • ретке 2
  • ретким 1
  • ретко 5
  • реткост 3
  • рећи 83
  • реуније 1
  • реферат 1
  • реферату 1
  • реферисали 1
  • реферисати 1
  • реферише 1
  • рефлектовати 1
  • рефлектора 1
  • рефлектором 1
  • реформу 2
  • рецепт 2
  • реци 14
  • Реци 5
  • рецимо 3
  • реците 4
  • Реците 5
  • рецитовањем 1
  • рецитује 1
  • Реч 2
  • реч 71
  • рече 561
  • Рече 8
  • речем 2
  • реченице 1
  • Реченице 1
  • реченици 1
  • реченицу 4
  • речено 2
  • речи 120
  • речима 18
  • речју 4
  • речма 5
  • речник 1
  • речце 8
  • речцом 1
  • речцу 1
  • решава 1
  • решавање 1
  • решавању 1
  • реше 2
  • решено 1
  • решеношћу 1
  • решење 4
  • решењу 3
  • решету 1
  • реши 6
  • Решили 1
  • решили 2
  • решимо 2
  • Решио 1
  • решио 6
  • решите 1
  • решити 2
  • рибе 1
  • рибицу 1
  • Рибљој 1
  • ридају 1
  • ридам 2
  • Риза 1
  • ризико 1
  • Ризнић 6
  • Ризнића 2
  • Ризнићева 2
  • Ризнићеви 9
  • Ризнићевима 4
  • Ризнићевих 2
  • Ризнићевој 2
  • Ризнићевом 1
  • Ризнићка 2
  • Ризнићке 2
  • Ризнићу 2
  • Ријеци 1
  • рика 1
  • рис 1
  • рискантно 1
  • Ристић 6
  • Ристића 3
  • Ристовца 3
  • Рихтер 5
  • роб 2
  • роба 3
  • робиња 1
  • робињама 1
  • робиње 1
  • робља 2
  • робље 3
  • робљем 2
  • робљу 3
  • робова 1
  • робовања 4
  • робовима 1
  • робски 1
  • робу 2
  • робују 1
  • ровова 1
  • рогља 1
  • рогљу 3
  • род 3
  • рода 6
  • родбине 1
  • родбини 1
  • родбину 2
  • роде 3
  • роди 3
  • родила 5
  • родило 1
  • родио 2
  • родитеља 9
  • родитеље 6
  • родитељи 11
  • Родитељи 2
  • Родитељима 1
  • родитељима 6
  • родитељске 2
  • родитељски 1
  • родитељском 2
  • родитељску 1
  • родити 2
  • родног 1
  • родном 1
  • родова 1
  • родољуба 2
  • родољубива 2
  • Родољубиве 2
  • родољубиве 7
  • родољубиви 1
  • родољубивих 2
  • родољубиво 2
  • родољубивом 2
  • родољубиву 2
  • родољубља 4
  • родољубље 8
  • родољубљем 1
  • родољубна 1
  • родољубни 2
  • родољубној 1
  • родољубну 1
  • родољупкињу 1
  • родом 2
  • роду 6
  • рођака 1
  • рођаком 1
  • рођаку 1
  • рођаци 2
  • рођацима 1
  • рођен 4
  • рођена 3
  • рођени 2
  • рођеним 2
  • рођено 1
  • рођеног 3
  • рођеној 1
  • рођеном 2
  • рођену 2
  • рођења 3
  • Рој 1
  • рој 2
  • роја 1
  • ројтанске 1
  • рок 1
  • рока 1
  • року 5
  • РОМАН 1
  • роман 18
  • РОМАНА 1
  • романа 6
  • романе 3
  • романи 2
  • романтички 1
  • романтичним 1
  • роману 3
  • ромињала 1
  • ромори 1
  • рони 2
  • ронила 1
  • ронити 1
  • роњаху 1
  • ропац 1
  • ропски 2
  • ропства 4
  • ропству 3
  • ропта 1
  • роптање 1
  • роптати 2
  • ропца 1
  • роса 2
  • Росије 1
  • росила 1
  • Росић 17
  • Росића 1
  • Росићеву 2
  • Росићу 8
  • ротквице 1
  • рубац 3
  • рубенине 1
  • рубина 1
  • рубља 3
  • рубље 4
  • руву 1
  • руда 1
  • ружа 10
  • ружама 1
  • руже 1
  • ружичаста 1
  • ружичасте 1
  • ружичасто 1
  • ружна 1
  • ружног 1
  • ружо 1
  • рузумех 1
  • Рујана 2
  • Рујном 2
  • рука 19
  • рукав 3
  • рукаве 2
  • рукавице 1
  • рукама 28
  • Руке 3
  • руке 78
  • рукова 10
  • руковање 1
  • Руковао 1
  • руковао 3
  • руковасмо 1
  • руковати 2
  • руковаху 1
  • Руковаше 1
  • руководе 1
  • руководили 1
  • руководило 1
  • Руководио 1
  • руководио 4
  • руководише 1
  • Рукољуб 1
  • руком 53
  • Рукопис 1
  • рукопис 5
  • рукописну 1
  • рукопису 6
  • руку 108
  • Руку 2
  • рукује 1
  • Рукује 1
  • рукујући 1
  • Руља 1
  • руља 3
  • руљама 2
  • руље 2
  • руљом 1
  • румен 6
  • румена 1
  • румене 2
  • румени 1
  • руменкасто 1
  • румено 1
  • руменом 1
  • румену 1
  • рупи 1
  • рупио 2
  • рупице 1
  • рупицом 1
  • рупца 1
  • рупцем 5
  • русвај 1
  • Русија 2
  • Русије 4
  • Русији 1
  • Русију 4
  • руска 1
  • руске 1
  • руски 6
  • руским 2
  • руско 1
  • руског 2
  • рускога 1
  • Рускоје 1
  • рухо 1
  • руци 50
  • руча 2
  • ручај 1
  • ручају 2
  • ручак 13
  • ручали 3
  • ручамо 2
  • ручати 2
  • ручаће 1
  • ручка 4
  • ручком 2
  • ручку 7
  • ручне 3
  • ручни 3
  • ручним 2
  • ручног 1
  • ручном 1
  • рушевине 2
  • рушевину 1
  • рушење 1
  • рушењу 1
  • руши 5
  • рушили 1
  • рушио 1
  • с 325
  • С 45
  • Са 29
  • са 842
  • сабере 1
  • сабија 1
  • сабиле 1
  • сабили 1
  • сабљама 1
  • сабље 2
  • сабљом 2
  • сабљу 6
  • сабра 1
  • сав 23
  • Сав 5
  • Саве 2
  • савез 9
  • Савеза 6
  • савеза 9
  • савези 1
  • савезне 1
  • савезник 2
  • савезника 13
  • савезнике 2
  • савезница 4
  • савезницама 1
  • савезнице 5
  • савезници 7
  • савезницима 10
  • савезниче 1
  • савезничке 6
  • савезничких 1
  • савезничког 1
  • савезничком 1
  • савезничку 3
  • Савезу 2
  • савезу 5
  • савесна 1
  • савесно 3
  • савест 1
  • савести 2
  • савет 3
  • савета 4
  • саветао 1
  • савете 1
  • саветник 1
  • саветници 1
  • саветовала 2
  • саветовали 1
  • Саветовало 1
  • саветовања 4
  • саветовао 4
  • саветоваху 1
  • саветоваше 2
  • саветом 1
  • савету 2
  • саветује 3
  • саветују 1
  • саветујући 1
  • сави 1
  • Сави 2
  • савијају 1
  • савијала 1
  • савијање 1
  • савијањем 1
  • савијутку 1
  • савила 1
  • Савиначкој 1
  • Савинца 2
  • Савинцу 1
  • Савио 1
  • савише 1
  • савлада 4
  • савладала 2
  • савладана 1
  • савладао 1
  • савладаше 2
  • савлађиваће 1
  • Савов 1
  • савремен 1
  • савременог 2
  • савршен 1
  • савршена 1
  • Савршено 1
  • савршено 5
  • савским 1
  • савског 2
  • савској 1
  • саг 1
  • сагибамо 1
  • сагледати 3
  • сагне 1
  • сагнут 1
  • сагорети 1
  • сад 192
  • Сад 51
  • Сада 6
  • сада 65
  • садашњом 1
  • садашњости 1
  • саде 10
  • садржавала 1
  • садржавао 1
  • садржао 1
  • садржи 1
  • садржина 5
  • садржине 9
  • садржином 3
  • садржину 10
  • садругова 1
  • САДУ 1
  • Саду 2
  • сажалило 1
  • Сажаљевам 1
  • сажаљења 1
  • саже 1
  • сажегоше 1
  • саз 1
  • сазвао 1
  • сазвата 1
  • саздана 1
  • сазива 1
  • сазна 16
  • сазнавао 1
  • сазнавши 1
  • сазнаде 1
  • сазнадох 1
  • сазнаду 1
  • сазнај 1
  • Сазнала 1
  • сазнала 10
  • сазнали 1
  • Сазнало 1
  • сазнало 4
  • сазнања 3
  • сазнање 4
  • сазнањем 1
  • сазнањима 2
  • сазнао 9
  • сазнати 15
  • сазнаћеш 1
  • сазнаше 1
  • сазове 1
  • сазре 1
  • сазрева 1
  • сазрела 1
  • сазрело 1
  • сакат 1
  • сакривају 1
  • сакривати 1
  • сакривена 1
  • Сакрио 1
  • сакупи 1
  • сакуписмо 1
  • салауковини 1
  • салашима 2
  • салетили 1
  • салетише 1
  • салетлу 1
  • сали 1
  • салије 1
  • сало 1
  • салон 8
  • салона 1
  • салоне 2
  • салону 7
  • салу 1
  • салутира 2
  • салутирајући 6
  • Салутирам 1
  • салутура 1
  • Сам 4
  • сам 638
  • Сама 1
  • сама 73
  • Самарићанке 1
  • Саме 1
  • саме 15
  • сами 36
  • Самим 1
  • самим 3
  • самих 4
  • самном 1
  • само 387
  • Само 59
  • самог 5
  • самога 6
  • самој 8
  • самом 11
  • самоме 1
  • самопоуздање 2
  • самопоуздањем 1
  • самопрегоревања 1
  • самопрегорење 1
  • самосвести 1
  • самосталне 1
  • самостални 1
  • самоћа 2
  • самоћи 1
  • самоубијства 1
  • самоубијство 3
  • самоубијству 1
  • самохрана 1
  • самртне 1
  • самртник 2
  • самртника 2
  • самртном 1
  • самртноме 1
  • саму 16
  • самујем 1
  • самујеш 1
  • самцита 1
  • сан 9
  • санак 2
  • Сандук 1
  • сандук 2
  • сандука 2
  • сандуком 4
  • сандуку 2
  • сандуче 1
  • Санђовани 1
  • сановнике 1
  • санса 1
  • санћим 1
  • Санџак 2
  • Сањала 1
  • сањала 4
  • сањалачке 4
  • сањалачким 1
  • сањало 1
  • сањам 1
  • сањаш 1
  • сањив 1
  • сањивој 1
  • саобраћајне 1
  • саобраћајну 1
  • саопћи 1
  • саопштава 2
  • саопштавала 1
  • саопштавам 1
  • саопштавати 1
  • саопштаваш 1
  • саопштене 1
  • саопштено 3
  • саопштење 4
  • саопшти 12
  • саопштила 5
  • саопштим 4
  • Саопштио 1
  • саопштио 9
  • саопштите 1
  • саопштити 2
  • саопштиш 1
  • саопштише 1
  • саосећала 1
  • сарадња 1
  • сарањују 1
  • Сас 1
  • Сасвим 4
  • сасвим 86
  • саслушавши 1
  • Саслушавши 2
  • саслушао 2
  • саслушате 3
  • саслушати 3
  • сасма 4
  • саснало 1
  • састав 3
  • састава 1
  • саставе 2
  • саставили 2
  • саставим 1
  • саставите 1
  • саставише 1
  • састављати 1
  • састављен 1
  • састављена 1
  • саставни 1
  • састадоше 2
  • састајали 1
  • Састајао 1
  • састају 2
  • састала 1
  • састале 1
  • састали 3
  • састанак 17
  • састане 1
  • Састанем 1
  • састанемо 1
  • састанка 6
  • састанком 1
  • састанку 3
  • састану 1
  • састанцима 1
  • састати 3
  • састаше 1
  • састојала 1
  • састоји 3
  • сат 6
  • сата 16
  • сати 7
  • сатрвен 1
  • сатрвена 1
  • сатре 1
  • сатрла 1
  • сатрти 1
  • сатру 1
  • саучесним 1
  • саучешћа 7
  • Саучешће 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 2
  • сахат 8
  • сахата 20
  • сахати 2
  • Сахатима 1
  • сахатима 3
  • сахранили 1
  • сахранисмо 1
  • сахранише 1
  • сахрањена 1
  • сахрањене 1
  • Сахрањене 1
  • сачекати 3
  • сачињавала 1
  • сачињавали 1
  • сачињавао 1
  • сачма 1
  • сачува 5
  • сачувај 5
  • сачувају 1
  • сачувамо 2
  • сачувао 1
  • сачувати 2
  • сачуваш 1
  • Св 1
  • св 2
  • СВ 2
  • Сва 2
  • сва 54
  • Свагда 1
  • свагда 33
  • Свадба 1
  • свадба 2
  • свадбе 3
  • свадбеног 2
  • свадбену 2
  • свадбом 1
  • свадбу 6
  • свађају 1
  • свађе 5
  • свађи 1
  • свађу 2
  • свак 4
  • Свак 6
  • свака 10
  • Свака 2
  • свакад 1
  • Свакако 4
  • свакако 8
  • сваке 10
  • Сваки 18
  • сваки 68
  • сваким 3
  • сваких 1
  • Свако 1
  • свако 32
  • Сваког 3
  • сваког 31
  • свакога 15
  • свакодневни 1
  • свакодневно 1
  • Свакој 1
  • свакој 16
  • свакојаке 2
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • Сваком 1
  • сваком 28
  • свакоме 1
  • свакому 2
  • сваку 20
  • Сваку 3
  • сване 1
  • свану 1
  • свануће 1
  • свари 1
  • сват 3
  • свата 3
  • свате 1
  • свати 2
  • сватио 1
  • сватова 4
  • Сватовац 1
  • сватове 5
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • Сватовско 1
  • свату 1
  • сваћа 1
  • свачега 4
  • свачему 1
  • свашта 2
  • све 448
  • Све 58
  • свег 6
  • свега 31
  • сведок 3
  • сведока 1
  • сведоци 2
  • сведоџбу 1
  • свеж 5
  • свежа 4
  • свеже 6
  • свежега 2
  • свежи 3
  • свежији 1
  • свежина 1
  • свежини 1
  • свезака 1
  • свеједно 2
  • Свеједно 4
  • свем 2
  • свему 14
  • свенула 1
  • свеопшти 1
  • Свеска 1
  • свескама 4
  • свеску 2
  • свесна 1
  • свесни 1
  • свесног 1
  • Свесрдно 1
  • свесрдно 4
  • свесрдност 1
  • свесрдности 1
  • Свест 1
  • свест 3
  • свестан 3
  • свестрано 2
  • свестраног 1
  • СВЕСЦИ 1
  • свесци 2
  • Свет 2
  • свет 32
  • света 24
  • Светао 1
  • светао 3
  • свети 7
  • светиљу 1
  • светимо 1
  • светину 1
  • светиња 3
  • светињу 1
  • Светислав 7
  • Светислава 3
  • Светислављев 1
  • Светислављева 1
  • Светислављеве 1
  • Светислављевим 1
  • Светислављевом 2
  • Светиславом 1
  • Светиславу 1
  • светитеља 1
  • светла 1
  • светли 8
  • светлија 1
  • светлило 1
  • светло 2
  • Светлом 1
  • светлост 12
  • светлости 5
  • светлошћу 1
  • светлуцале 1
  • световање 1
  • светога 1
  • Светозар 4
  • светокругом 1
  • светом 1
  • светоме 1
  • Светројима 1
  • светска 2
  • светске 1
  • светски 2
  • светскога 1
  • светској 1
  • свету 41
  • свећа 2
  • Свећа 2
  • свећи 1
  • свећицу 1
  • свећу 3
  • свеудиљ 3
  • свеучилишту 1
  • свеца 1
  • свеце 1
  • свецом 1
  • Свечан 2
  • свечан 3
  • Свечани 1
  • свечани 2
  • свечаније 1
  • свечаним 1
  • Свечано 1
  • свечано 11
  • свечаној 1
  • свечаном 1
  • свечаности 1
  • свечаношћу 1
  • свечану 1
  • свечера 1
  • свештеник 4
  • свештеника 3
  • свештенике 1
  • свештенички 1
  • Сви 24
  • сви 96
  • свиди 1
  • свиђа 1
  • свиђало 2
  • свију 27
  • свилен 1
  • Свилене 1
  • свилене 2
  • свиленим 1
  • свиленом 1
  • свилену 3
  • свим 4
  • Свима 1
  • свима 47
  • свира 6
  • свирајте 1
  • Свирајте 1
  • Свирају 1
  • свирају 3
  • свирала 5
  • свирамо 1
  • свирао 2
  • свирати 2
  • свирка 4
  • свирку 2
  • свисн 1
  • свиснуо 1
  • свиснути 1
  • свити 1
  • свићи 1
  • свих 11
  • свја 1
  • свјакија 1
  • свјати 1
  • свладао 1
  • сво 1
  • свог 19
  • Свога 1
  • свога 92
  • свода 1
  • свој 83
  • своја 3
  • своје 230
  • Своје 3
  • својевољне 1
  • својевољно 2
  • Својеглава 1
  • својеглава 5
  • својем 17
  • своји 1
  • својим 108
  • својима 3
  • својина 3
  • својину 1
  • својих 38
  • својој 81
  • својом 39
  • својски 3
  • својства 1
  • својственом 1
  • својта 1
  • својтом 1
  • Своју 1
  • своју 183
  • Свом 1
  • свом 44
  • своме 39
  • свому 2
  • сврате 1
  • сврати 4
  • свратила 1
  • Свратим 1
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • свратити 1
  • свраћање 1
  • свраћао 1
  • Свраћао 1
  • сврни 1
  • сврћамо 1
  • сврха 1
  • сврху 2
  • свршава 1
  • свршавајте 1
  • свршавају 3
  • свршавао 1
  • Свршавао 1
  • сврше 3
  • свршен 3
  • свршени 1
  • Свршени 1
  • свршених 1
  • свршено 2
  • свршеног 2
  • свршеној 1
  • свршеном 1
  • свршену 1
  • свршетак 1
  • свршетка 1
  • свршетку 2
  • сврши 8
  • Свршила 1
  • свршила 2
  • Свршили 1
  • свршили 2
  • свршило 3
  • свршимо 1
  • свршио 6
  • свршити 5
  • свршићемо 1
  • свршише 2
  • Сву 1
  • сву 26
  • Свугде 1
  • свугде 3
  • свугди 1
  • Свуд 4
  • свуд 9
  • Свуда 1
  • свуда 8
  • свуку 1
  • се 4008
  • себе 66
  • себи 107
  • себични 1
  • севала 2
  • севале 1
  • севапа 3
  • севаху 1
  • север 1
  • северац 3
  • северне 1
  • северни 1
  • северно 2
  • северног 2
  • северо 1
  • северозападни 1
  • северозападног 1
  • севну 1
  • севнула 1
  • сегединској 1
  • седа 1
  • Седајући 1
  • седајући 10
  • седала 1
  • седали 1
  • седало 1
  • Седам 1
  • седам 14
  • седамдесет 2
  • СЕДАМДЕСЕТ 9
  • СЕДАМДЕСЕТА 1
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • СЕДАМНАЈЕСТА 1
  • Седе 1
  • седе 39
  • седела 7
  • седеле 1
  • Седели 1
  • седели 5
  • седело 1
  • Седео 1
  • седео 12
  • седети 2
  • седећи 9
  • седећива 1
  • седи 10
  • Седи 7
  • Седила 1
  • седила 10
  • седиле 2
  • седили 1
  • Седили 2
  • седило 1
  • седим 1
  • седио 5
  • Седите 2
  • седиш 1
  • седиште 2
  • седишту 1
  • седла 1
  • седлу 1
  • СЕДМА 12
  • Седми 1
  • седне 17
  • седнем 3
  • седнемо 1
  • Седница 1
  • седница 11
  • седнице 11
  • седници 7
  • седницу 7
  • седну 3
  • седога 1
  • седоме 1
  • седосмо 1
  • Седоше 2
  • седоше 4
  • седу 1
  • сеђаше 1
  • сеизе 1
  • сеизи 1
  • сеизима 1
  • сеја 4
  • сејао 1
  • сеје 2
  • сеји 1
  • Сејо 1
  • сејо 6
  • сеју 1
  • секира 1
  • секирам 1
  • секла 1
  • секло 1
  • секретар 1
  • сексера 2
  • секта 1
  • сектор 1
  • сектора 2
  • секторима 4
  • сектору 4
  • секу 1
  • Секули 1
  • секунада 2
  • секцира 1
  • секцираше 1
  • села 31
  • селе 8
  • сели 5
  • селима 2
  • селми 1
  • село 33
  • Село 6
  • селом 4
  • селу 27
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељаке 2
  • сељана 1
  • сељанака 1
  • сељани 1
  • сељанка 6
  • сељанке 2
  • Сељаци 4
  • сељаци 6
  • сељацима 3
  • сељачка 1
  • сељачке 2
  • сељачки 1
  • сељачкога 1
  • сељачку 1
  • сем 2
  • Сем 2
  • семничке 1
  • семничкој 1
  • сен 1
  • сената 1
  • сенгера 1
  • сензације 3
  • сензацију 1
  • сензационалних 1
  • сензациони 2
  • сензационисано 1
  • сенима 1
  • сенка 3
  • сенкаст 1
  • сенкастим 1
  • сенке 1
  • сентенцију 1
  • сентименталност 1
  • сентименталности 1
  • сентименталношћу 1
  • Сентомашу 1
  • сењаку 1
  • сео 6
  • сеоска 1
  • сеоске 1
  • Сеоски 1
  • сеоски 3
  • сеоским 2
  • сеоско 1
  • сеоског 1
  • сеоскога 2
  • сеоској 1
  • сеоском 1
  • сеоску 1
  • септембра 3
  • сердар 1
  • сердара 1
  • сермија 1
  • сестара 2
  • сести 2
  • Сестра 1
  • сестра 10
  • сестре 11
  • сестри 4
  • сестрина 1
  • сестрине 1
  • сестрино 1
  • сестрином 1
  • сестрински 2
  • сестринским 2
  • сестринско 1
  • сестринском 3
  • сестрић 1
  • сестрице 1
  • сестричине 1
  • сестричином 1
  • сестричину 2
  • сестро 5
  • сестром 1
  • сестру 15
  • сета 1
  • сете 2
  • Сети 1
  • сети 7
  • сетила 2
  • сетили 1
  • сетим 5
  • сетимо 3
  • Сетио 2
  • сетио 4
  • сетити 2
  • сетићу 1
  • сету 1
  • сећа 3
  • сећај 2
  • Сећај 2
  • сећајући 1
  • Сећала 1
  • сећала 2
  • Сећам 2
  • сећам 3
  • сећања 1
  • сећање 2
  • сећању 1
  • сећао 1
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 3
  • Сећаш 1
  • сећаш 6
  • сећи 3
  • си 267
  • Сиви 1
  • сивкастој 1
  • сигнал 3
  • сигуран 2
  • сигурна 1
  • сигурне 1
  • сигурније 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 12
  • сигурношћу 1
  • сиђе 3
  • сиђем 1
  • Сиђем 1
  • сиђосмо 1
  • сиђох 1
  • сија 1
  • Сијалице 1
  • сијалице 3
  • сијалицу 5
  • сијати 2
  • сијаху 1
  • сијну 1
  • сијнути 1
  • сијнуше 1
  • Сила 1
  • сила 36
  • силазећи 2
  • силазим 1
  • силазио 1
  • силазити 3
  • силама 4
  • силан 17
  • Силе 1
  • силе 26
  • силесија 2
  • сили 5
  • силином 1
  • силна 11
  • силне 6
  • силни 2
  • силније 2
  • силнији 1
  • силним 5
  • силних 1
  • силницима 1
  • силно 21
  • силног 2
  • Силног 2
  • силној 5
  • силном 1
  • силну 4
  • силовита 1
  • силовити 2
  • силовитих 1
  • силовито 1
  • силовитом 1
  • Силом 1
  • силом 22
  • силу 8
  • символ 2
  • символишем 1
  • Симића 1
  • Симићеве 1
  • Симићем 1
  • Симићу 1
  • симпатије 1
  • симпатична 3
  • симпатичне 1
  • симпатични 1
  • симпатичним 1
  • симпатично 1
  • симпатичног 1
  • симулира 1
  • симулираше 1
  • симфонија 2
  • симфонију 2
  • Син 1
  • син 20
  • сина 23
  • Синђин 1
  • Сине 3
  • сине 7
  • синко 3
  • синова 7
  • синове 6
  • синови 4
  • синовима 1
  • синовица 1
  • синовљу 1
  • сином 5
  • Синоћ 3
  • синоћ 9
  • синоћном 1
  • сину 6
  • синула 1
  • синчићем 1
  • Синчу 3
  • синџир 2
  • сиња 2
  • сињој 1
  • сињу 1
  • сипа 1
  • сипајући 1
  • сипати 4
  • сипаху 1
  • сипи 2
  • сипила 1
  • Сирена 1
  • сиром 1
  • Сирома 1
  • сиромах 5
  • Сиромах 8
  • сиромашки 1
  • сиромашна 1
  • сиромаштва 1
  • сирота 1
  • Сирота 13
  • сиротани 1
  • сироте 4
  • Сироти 2
  • сиротиња 1
  • сиротиње 7
  • сиротињи 2
  • сиротињској 1
  • сиротињу 2
  • сиротицу 1
  • сирото 1
  • сиротог 1
  • сиротој 3
  • сироту 3
  • сирочад 1
  • сироче 1
  • сирћета 1
  • сиса 1
  • сисао 1
  • систем 1
  • систематски 2
  • сит 1
  • ситих 1
  • ситна 2
  • ситнијих 1
  • ситним 1
  • ситних 1
  • Ситница 1
  • ситнице 1
  • ситу 2
  • Ситуација 2
  • ситуација 4
  • ситуацији 4
  • ситуацију 5
  • сићи 1
  • Сићушан 1
  • сихата 1
  • сишавши 1
  • Сишавши 1
  • Сишао 1
  • сишао 2
  • сјаја 1
  • сјајила 1
  • сјајне 2
  • сјајно 2
  • сјајност 1
  • сјајну 3
  • сјашише 1
  • сједини 1
  • сјединила 1
  • сједињења 1
  • сједињење 1
  • Сјеница 1
  • Сјенице 2
  • Сјеницом 1
  • Сјеницу 1
  • Скадар 46
  • Скадарлији 1
  • Скадарлију 1
  • скадарска 2
  • скадарски 1
  • Скадарским 1
  • скадарских 1
  • Скадарско 1
  • Скадарског 2
  • Скадра 59
  • Скадром 14
  • Скадру 8
  • Сказаљка 1
  • сказаљке 1
  • скакали 1
  • скакутао 1
  • скамени 2
  • скаменила 1
  • скаменио 1
  • скаче 1
  • скверни 1
  • Сквити 1
  • Скендерије 1
  • Скерлић 1
  • скидају 2
  • скидајући 2
  • скидао 1
  • Скиде 1
  • скиде 4
  • Скидох 1
  • скидоше 1
  • скине 2
  • скинем 1
  • скинувши 1
  • скинула 1
  • скинуо 3
  • скинут 1
  • скинути 1
  • складна 1
  • складно 1
  • складу 1
  • склањали 1
  • склањати 1
  • склапа 1
  • склапала 1
  • склештена 1
  • склон 2
  • склони 3
  • склонила 1
  • склоним 1
  • склонити 1
  • склоништа 1
  • склопи 5
  • склопивши 1
  • склопила 5
  • склопиле 1
  • склопили 1
  • склопило 1
  • склопио 1
  • склопити 2
  • склопише 1
  • склопљен 1
  • склопљеним 1
  • склопљених 3
  • склопљеном 1
  • скљука 1
  • Скодра 1
  • Скодре 1
  • скок 2
  • скокова 1
  • скоку 1
  • сконцентрацији 1
  • сконцентрирали 1
  • сконцентрисале 1
  • сконцентрисали 1
  • сконцентрисана 1
  • сконцентрише 1
  • Скопља 20
  • скопљани 1
  • скопљанске 1
  • скопљански 1
  • скопљанским 1
  • скопљанској 1
  • Скопље 34
  • Скопљу 19
  • скопрљаху 1
  • скопске 1
  • скопчамо 1
  • скопчани 1
  • скопчано 2
  • скора 5
  • скорашњим 1
  • скоре 2
  • скори 2
  • скорије 6
  • скоријег 1
  • скорим 2
  • Скоро 1
  • скоро 23
  • скором 2
  • скота 1
  • скоте 2
  • скотрља 1
  • скотрљаше 2
  • Скочи 1
  • скочи 12
  • скочивши 1
  • скочила 1
  • скочили 1
  • скочише 3
  • скрене 3
  • скренем 1
  • скренемо 1
  • скрену 3
  • скренувши 1
  • скренули 1
  • скренуо 1
  • Скренуо 1
  • скретници 1
  • скрива 4
  • скривајући 1
  • скривала 1
  • скривен 2
  • скривена 1
  • скривених 1
  • скривили 1
  • скрије 2
  • скрили 1
  • скрио 1
  • скровишта 1
  • скровишту 1
  • скроман 1
  • скромној 1
  • скрушен 2
  • Скрушена 1
  • скрхало 1
  • скрхан 1
  • скупа 2
  • скупе 1
  • скупи 4
  • скупила 1
  • скупимо 1
  • скупиће 1
  • скупише 1
  • скупљали 1
  • скупљао 1
  • скупљати 2
  • скупљач 1
  • скупље 1
  • скупљена 1
  • скупљене 1
  • скупнога 1
  • скупо 3
  • скупоценом 1
  • скупу 1
  • Скупштина 1
  • Скупштине 2
  • скупштини 11
  • скупштинске 1
  • скупштинском 1
  • скупштину 2
  • скуче 1
  • Слаб 1
  • слаб 5
  • слаба 2
  • Слаба 2
  • слабачак 1
  • слабачким 1
  • слаби 1
  • слабија 1
  • слабији 3
  • слабију 1
  • слабила 1
  • слабину 2
  • слабића 2
  • слабих 1
  • Слабих 1
  • слабо 10
  • слабој 1
  • слабом 1
  • слабост 2
  • слабости 1
  • слабостима 1
  • Слабуњави 1
  • слава 2
  • Слава 9
  • славе 2
  • славећи 1
  • слави 2
  • Славије 5
  • Славији 1
  • Славију 1
  • славила 2
  • славио 1
  • славље 1
  • слављеника 1
  • славних 1
  • Славно 1
  • славно 3
  • славом 2
  • Славонији 1
  • славу 13
  • славуј 4
  • славуја 1
  • славује 1
  • сладећи 1
  • Сладећи 1
  • сладолед 1
  • сладост 2
  • слаже 3
  • слажем 1
  • Слажемо 1
  • слажу 1
  • слама 1
  • сламала 3
  • сламе 9
  • слами 1
  • сламку 1
  • сланине 1
  • слао 1
  • Слатка 4
  • слатка 7
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатким 4
  • слаткише 1
  • Слатко 1
  • слатко 18
  • слаткој 1
  • слатком 1
  • слатку 2
  • слаше 1
  • слевају 1
  • слегла 1
  • слегли 1
  • слегло 1
  • слегне 3
  • слегну 1
  • слегоше 1
  • следеће 11
  • следећи 5
  • следећим 1
  • следећу 2
  • следи 1
  • слеже 3
  • слепочице 2
  • слепу 1
  • слепца 1
  • слет 1
  • слетио 1
  • Сливница 1
  • Сливницу 2
  • слију 2
  • слика 12
  • Слика 2
  • сликама 1
  • слике 6
  • сликом 3
  • слику 8
  • слило 1
  • слио 1
  • слици 3
  • сличан 2
  • слична 2
  • сличне 2
  • слични 3
  • сличним 2
  • слично 1
  • Слично 1
  • сличности 1
  • слобода 8
  • слободан 8
  • слободе 14
  • слободи 7
  • слободија 1
  • слободна 4
  • Слободне 1
  • слободне 2
  • слободни 2
  • слободније 2
  • слободнији 1
  • слободним 1
  • Слободно 5
  • слободно 9
  • слободну 1
  • слободом 3
  • слободу 38
  • слова 2
  • Словена 1
  • словеначке 1
  • Словенији 1
  • словенски 1
  • словенског 1
  • Словенског 1
  • Словенскога 1
  • Словенства 1
  • Слово 1
  • слово 4
  • слог 1
  • Слога 1
  • слога 3
  • слогове 1
  • слогом 1
  • слогу 2
  • сложио 1
  • сложити 1
  • сложише 1
  • сложно 1
  • слојеве 1
  • слојеви 1
  • слојевима 3
  • слом 3
  • слома 1
  • сломе 2
  • сломије 1
  • сломила 1
  • сломили 1
  • сломило 1
  • сломити 1
  • сломише 1
  • Сломљен 1
  • сломљен 2
  • сломљена 1
  • сломљеног 1
  • слому 4
  • Слуга 1
  • слугу 1
  • Служавка 4
  • служавка 7
  • служавки 1
  • служавку 3
  • служавник 1
  • служавнику 1
  • служавци 1
  • Служао 1
  • служба 4
  • службе 5
  • службен 1
  • службени 1
  • службеним 1
  • Службено 1
  • службеној 1
  • службеном 1
  • служби 16
  • службовање 1
  • службовању 1
  • службом 1
  • службу 14
  • служе 3
  • служено 1
  • служи 6
  • служило 1
  • Служио 1
  • служио 3
  • служити 5
  • служише 2
  • слузи 1
  • слуте 3
  • слутећи 1
  • слути 3
  • слутила 4
  • слутили 3
  • Слутим 1
  • слутите 1
  • слутити 2
  • слутиш 1
  • слутња 1
  • слутње 4
  • слутњи 2
  • слутњу 1
  • слућене 1
  • случај 13
  • случаја 2
  • случајева 4
  • случајем 2
  • случаји 1
  • случајно 6
  • случају 15
  • слуша 5
  • слушај 1
  • Слушај 3
  • Слушајте 1
  • слушају 1
  • слушајући 5
  • слушала 6
  • слушалаца 1
  • слушале 1
  • слушали 1
  • слушалице 1
  • слушалицу 3
  • слушам 2
  • слушамо 3
  • слушао 13
  • Слушао 4
  • слушаоци 1
  • слушати 4
  • слушаћу 1
  • слушаху 1
  • слушаш 1
  • слушаше 2
  • см 1
  • смажу 1
  • Смаил 1
  • Смајила 1
  • смакне 1
  • смакнуо 1
  • смарагда 1
  • сматра 8
  • Сматрајте 1
  • сматрају 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • Сматрам 1
  • сматрам 8
  • сматрао 7
  • сматрасте 1
  • сматрате 1
  • сматрати 8
  • сматраћу 1
  • сме 17
  • смедоше 1
  • смежурано 1
  • смежурану 1
  • смеј 1
  • смејале 1
  • смејали 1
  • смејало 1
  • смејањем 1
  • смејао 1
  • смеје 1
  • смејем 1
  • смејете 1
  • смејеш 1
  • смејући 2
  • смела 2
  • смели 2
  • смело 2
  • смелошћу 2
  • Смем 1
  • смем 3
  • смемо 2
  • смену 1
  • смео 3
  • смер 7
  • смерају 2
  • смерна 1
  • смерно 2
  • смерној 1
  • смерове 2
  • сместа 1
  • Сместа 1
  • сместили 3
  • сместиш 1
  • сместише 2
  • смета 2
  • сметају 1
  • сметала 2
  • сметале 1
  • сметало 2
  • Сметанину 1
  • сметати 1
  • смете 1
  • сметњама 1
  • сметње 6
  • смех 10
  • смеха 1
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смеш 1
  • смешећи 4
  • смеши 1
  • смешио 1
  • смешкавајући 1
  • смешкајући 10
  • смешне 1
  • смешно 1
  • смешну 1
  • смештају 1
  • смештена 1
  • смештене 1
  • Смиљанићева 5
  • Смиљанићеве 1
  • Смиљанићевој 3
  • Смиљанићевом 1
  • Смиљанићеву 3
  • Смири 1
  • смири 3
  • смиривао 1
  • смирила 1
  • смисао 3
  • смисла 8
  • смисле 1
  • смислио 2
  • смислу 3
  • смишљамо 1
  • смишљаше 1
  • смишљеним 1
  • смлави 1
  • смо 192
  • Смотауза 1
  • смотрена 1
  • смотри 1
  • смотривши 1
  • смотрио 1
  • смраиш 1
  • смрвила 1
  • смрзава 1
  • смрзнути 1
  • смркава 1
  • смркне 1
  • Смрт 17
  • смрт 49
  • СМРТИ 1
  • Смрти 2
  • смрти 36
  • смртно 2
  • смртну 1
  • смртоносне 1
  • смртоносним 1
  • смртоносних 1
  • смртоносном 1
  • смрћу 2
  • сму 1
  • смутимсја 1
  • смутити 1
  • смутљиваца 1
  • смутљивци 1
  • сна 6
  • снабдевена 1
  • снабдемо 1
  • снабдеше 1
  • снага 24
  • Снага 4
  • снаге 24
  • снагом 11
  • снагу 19
  • снађе 2
  • снажи 3
  • снажим 1
  • Снажна 1
  • снажна 4
  • снажни 1
  • снажнија 2
  • снажније 1
  • снажнији 4
  • снажно 3
  • снажном 1
  • снази 1
  • снајка 1
  • снајку 2
  • сналази 1
  • сналазило 1
  • снаћи 2
  • снашања 1
  • снашла 3
  • снашле 1
  • снашло 2
  • снебивајући 1
  • сневајући 1
  • сневала 1
  • сневали 2
  • сневати 1
  • сневесели 3
  • сневеселила 2
  • сневесељен 1
  • Сневесељен 1
  • Снег 2
  • снег 6
  • снега 2
  • снегови 1
  • снегу 2
  • снежне 1
  • снежних 1
  • снежном 1
  • снесено 1
  • снива 3
  • снивала 1
  • сниван 1
  • снивати 1
  • снова 1
  • сновала 1
  • снове 4
  • снови 2
  • сном 3
  • сносе 1
  • сносила 2
  • сносили 1
  • сносио 2
  • сносити 5
  • сношљивије 1
  • сну 3
  • снуждена 1
  • снужденим 1
  • снуждено 1
  • снуждила 3
  • снују 1
  • соба 4
  • собарице 3
  • собе 20
  • соби 27
  • собици 1
  • собом 40
  • собу 51
  • Содимајом 1
  • Содома 1
  • Содоми 3
  • Содому 3
  • соје 1
  • Сојка 2
  • Сока 2
  • Сокица 35
  • Сокице 2
  • Сокици 14
  • Сокицином 1
  • Сокицину 1
  • Сокицом 2
  • Сокицу 2
  • Соко 6
  • соколану 1
  • Соколи 1
  • соколи 4
  • соколима 1
  • соколова 9
  • соколове 2
  • соколови 4
  • соколовима 1
  • соколску 1
  • Сокровишке 1
  • Соку 2
  • солга 1
  • солдат 2
  • соли 4
  • солидан 1
  • солидна 1
  • солидних 1
  • соло 3
  • Соломунову 1
  • Солуна 6
  • Солуну 1
  • сољом 1
  • сопствене 1
  • сопственим 1
  • сопственом 1
  • сопствену 2
  • Софија 64
  • Софијана 1
  • Софије 3
  • Софији 18
  • Софијина 2
  • Софијине 2
  • Софијиним 1
  • Софијино 2
  • Софијиног 1
  • Софијиној 1
  • Софијином 1
  • Софијину 6
  • Софијом 1
  • Софију 12
  • софру 1
  • социјалистичкој 1
  • социјалноме 1
  • спава 12
  • Спава 2
  • спавај 1
  • Спавај 1
  • Спавајте 1
  • спавају 2
  • спавала 2
  • спавали 1
  • спавало 1
  • спавам 2
  • спавамо 2
  • спавање 1
  • Спавао 2
  • спавао 9
  • спавате 1
  • спавати 3
  • спаваће 1
  • спаваћива 1
  • спаваћу 6
  • спаваш 2
  • спада 2
  • спадају 1
  • спадало 1
  • спадао 1
  • спаде 3
  • спадоше 2
  • спази 10
  • Спазила 1
  • спазила 3
  • спазим 4
  • спазио 4
  • спазисмо 1
  • спазити 1
  • спазише 1
  • спаије 1
  • спајао 1
  • спала 3
  • спаљена 1
  • спао 2
  • спас 2
  • спаса 2
  • спасава 1
  • Спасава 1
  • спасавају 2
  • спасао 2
  • спасе 2
  • спасемо 1
  • спасен 1
  • Спасенија 6
  • Спасеније 4
  • Спасенију 11
  • спаси 1
  • Спаситељу 1
  • спасла 3
  • спасли 1
  • спасти 1
  • спасу 1
  • спевају 1
  • спевали 1
  • спевао 1
  • спере 1
  • специјалитет 1
  • специјалитета 1
  • специјалном 1
  • списа 2
  • списак 7
  • списе 2
  • списима 1
  • списку 3
  • сплашњавати 1
  • сплашњавила 1
  • спљескаш 1
  • споје 3
  • споји 1
  • спојила 1
  • спокој 2
  • спокојан 1
  • спокојна 3
  • спокојни 3
  • спокојно 1
  • споља 1
  • спољашних 1
  • спољашност 1
  • Спољашност 1
  • спољашности 1
  • Спољашња 1
  • спољашње 2
  • Спољашњи 2
  • спољашњој 1
  • спољашњу 5
  • спољна 2
  • спољне 1
  • спољним 2
  • спољних 4
  • спољну 1
  • спомен 6
  • спомена 1
  • споменак 1
  • спомене 1
  • споменик 5
  • споменика 1
  • спомеником 1
  • споменио 1
  • споменити 1
  • споменица 1
  • споменице 1
  • Споменице 1
  • Споменици 1
  • споменицу 1
  • спомену 1
  • споменула 1
  • споменуо 3
  • споменуте 1
  • споменух 2
  • спомињати 1
  • Спомиње 1
  • спомињемо 1
  • Спомињу 1
  • спомињући 1
  • спонтано 1
  • спопаде 1
  • спопала 1
  • спопасти 1
  • Споразум 3
  • споразум 4
  • споразуме 2
  • споразумели 1
  • споразумео 1
  • споразумети 1
  • споразумеше 1
  • споразуми 1
  • споразуму 5
  • споре 1
  • споредна 1
  • споречкали 1
  • спорим 1
  • спорна 2
  • спорне 2
  • споро 1
  • способан 1
  • способна 1
  • способност 1
  • спотицања 1
  • спотичући 1
  • спочетка 1
  • справи 1
  • спрам 3
  • спрат 3
  • спрату 3
  • спрдај 1
  • спрема 18
  • спремајмо 2
  • спремају 7
  • Спремајући 1
  • спремајући 5
  • спремала 4
  • спремамо 2
  • спреман 6
  • спремања 1
  • спремање 1
  • спремању 2
  • спремао 4
  • спремати 2
  • спремаху 2
  • спремаше 1
  • спреме 2
  • спреми 5
  • спремила 7
  • спремили 1
  • спремим 1
  • спремио 2
  • спремисмо 1
  • спремите 1
  • спремити 1
  • спремљен 2
  • спремљена 1
  • спремљени 1
  • спремљеним 1
  • спремљено 1
  • спремљену 1
  • спремна 9
  • спремне 2
  • спремни 5
  • спремно 4
  • спремну 1
  • спрему 1
  • спречавала 1
  • спрече 1
  • спречен 3
  • спречени 1
  • спречи 6
  • спречила 1
  • спречио 1
  • спречити 1
  • спро 1
  • спровод 2
  • спусти 18
  • Спусти 3
  • спустила 8
  • спустим 1
  • спустио 3
  • спустисмо 1
  • спустити 2
  • спустише 2
  • спутава 1
  • спушта 1
  • спуштајући 2
  • спуштала 2
  • спуштале 1
  • спуштало 1
  • спуштао 2
  • спуштати 2
  • спуштаху 2
  • спушташе 2
  • спуштивши 1
  • сравнимо 1
  • срамежљиво 1
  • срамежљивост 1
  • срамно 1
  • срамота 4
  • срамоте 2
  • Срб 1
  • Срба 9
  • Србадија 1
  • Србасти 1
  • Србе 5
  • Срби 33
  • Србија 90
  • Србијанац 1
  • Србијанке 1
  • Србијанска 2
  • србијанска 4
  • Србијанске 1
  • србијанске 4
  • Србијански 1
  • србијански 7
  • србијанским 3
  • Србијанских 1
  • србијанских 3
  • србијанског 1
  • србијанскога 1
  • србијанској 2
  • србијанском 1
  • србијанску 1
  • Србијанца 1
  • Србијанце 1
  • Србијанци 5
  • Србијанцима 1
  • србијанчити 1
  • србијанштине 1
  • Србије 57
  • Србији 64
  • Србијин 3
  • Србијина 1
  • Србијине 4
  • Србијиној 1
  • Србијиноме 1
  • Србијину 3
  • Србијом 2
  • Србију 41
  • Србима 11
  • Србин 29
  • Србина 8
  • Србинов 2
  • Србинова 2
  • Србинове 5
  • Србинови 1
  • Србиновим 1
  • Србинову 7
  • Србином 2
  • Србину 7
  • Србљи 1
  • србовао 1
  • Срдачан 1
  • Срдачна 1
  • срдачна 2
  • срдачне 1
  • Срдачно 4
  • срдачно 8
  • срдито 2
  • Срђе 1
  • сребрн 1
  • сребрнога 1
  • сребрноме 1
  • сребрњак 1
  • сребрњака 1
  • сред 9
  • среде 1
  • среди 7
  • средили 1
  • средина 3
  • средине 1
  • средини 6
  • средину 1
  • средишта 1
  • средиште 1
  • Средиште 1
  • Средњег 2
  • средњовечан 1
  • средовечна 2
  • средства 1
  • средствима 3
  • средство 1
  • среду 3
  • сређује 1
  • срезано 1
  • срела 1
  • Срели 1
  • Срем 1
  • Сремом 1
  • сремска 2
  • сремску 1
  • Срему 1
  • срео 3
  • срета 1
  • Сретан 1
  • сретан 2
  • сретати 1
  • срете 1
  • Сретна 1
  • сретна 5
  • сретне 2
  • сретнемо 1
  • сретни 1
  • сретним 1
  • сретно 7
  • сретоше 1
  • срећа 21
  • Срећан 2
  • срећан 6
  • среће 11
  • срећи 5
  • срећна 5
  • срећни 3
  • срећнија 2
  • срећним 2
  • срећних 1
  • Срећно 1
  • срећно 7
  • срећном 1
  • срећо 1
  • срећом 3
  • срећу 26
  • срж 1
  • сржост 1
  • сричући 1
  • сркнувши 1
  • сркутао 1
  • срљају 1
  • срљао 1
  • сроде 2
  • сродила 1
  • сродство 1
  • сроза 2
  • срозава 1
  • сроћа 1
  • Српкиња 14
  • Српкињама 2
  • Српкиње 11
  • Српкињи 5
  • српска 69
  • Српска 9
  • српске 102
  • Српске 7
  • Српски 15
  • српски 71
  • Српским 1
  • српским 25
  • српских 46
  • Српско 2
  • српско 20
  • српског 25
  • Српскога 2
  • српскога 26
  • Српској 1
  • српској 26
  • српском 24
  • српскоме 3
  • српскохрватску 1
  • Српску 1
  • српску 16
  • српства 1
  • Српства 6
  • Српство 2
  • српству 1
  • Српству 3
  • Српчади 1
  • сруше 1
  • срушила 3
  • срушио 1
  • Срца 1
  • срца 58
  • Срце 10
  • срце 82
  • срцем 7
  • срцима 2
  • срцу 46
  • срчан 1
  • срчано 1
  • срчаност 1
  • срџбе 1
  • стави 8
  • ставиле 1
  • ставим 3
  • ставимо 1
  • ставио 2
  • ставити 4
  • ставише 1
  • ставку 1
  • ставља 4
  • стављам 5
  • стављамо 2
  • стављати 1
  • стављен 2
  • стављено 4
  • Стаде 1
  • стаде 35
  • Стадосмо 1
  • стадоше 14
  • стаза 2
  • стазе 1
  • стази 2
  • стазом 1
  • стазу 6
  • стајала 6
  • стајали 4
  • стајама 1
  • стајао 8
  • стајати 2
  • стајаху 2
  • стајаше 1
  • стакла 1
  • стаклена 1
  • стаклену 1
  • стала 5
  • сталан 2
  • стале 1
  • стали 5
  • стална 1
  • сталне 1
  • Стално 2
  • стално 20
  • сталној 1
  • Стало 1
  • стало 7
  • сталожености 1
  • сталожила 1
  • сталожило 1
  • стаман 1
  • стан 9
  • стана 10
  • стане 8
  • станем 1
  • станеш 1
  • Стани 2
  • станице 18
  • станици 14
  • Станицу 1
  • станицу 12
  • становали 1
  • становао 1
  • становишта 1
  • становиште 6
  • становништво 4
  • стану 7
  • станује 3
  • станују 1
  • стања 2
  • стање 13
  • стањем 1
  • стању 21
  • Стао 1
  • стао 10
  • стапајући 1
  • стапало 1
  • стар 6
  • Стара 4
  • стара 9
  • старајте 1
  • старање 1
  • Старац 1
  • старац 9
  • стараца 1
  • старачке 1
  • старе 10
  • Старе 3
  • старешине 1
  • старешинству 1
  • Стари 10
  • стари 42
  • старија 1
  • старије 1
  • старијем 2
  • старији 1
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старим 6
  • старинара 1
  • старих 2
  • Старо 1
  • старо 5
  • старог 3
  • старога 7
  • стародревну 1
  • старој 2
  • Старој 2
  • старојка 1
  • старојко 4
  • Старом 1
  • старом 7
  • Староме 1
  • старонемачкога 2
  • старосрбијанским 1
  • старости 2
  • старотурског 1
  • Стару 1
  • стару 6
  • старудија 1
  • старци 1
  • стасит 1
  • стасита 1
  • стасом 1
  • стасу 1
  • стати 5
  • статистиком 1
  • сташе 1
  • Ствар 3
  • ствар 74
  • ствара 2
  • стварала 2
  • стварале 1
  • стварали 1
  • стварање 1
  • стварањем 2
  • стварању 3
  • стварао 2
  • стварати 2
  • ствари 72
  • стварима 2
  • стварне 2
  • стварно 1
  • стварности 1
  • створе 1
  • створен 2
  • створено 1
  • створење 1
  • створи 3
  • Створила 1
  • створила 7
  • створили 2
  • створило 1
  • створио 2
  • створити 4
  • створиће 1
  • сте 89
  • Стева 2
  • Стеван 1
  • Стевана 1
  • Стеванчевић 17
  • Стеванчевића 2
  • Стеванчевићевој 1
  • Стеве 2
  • Стеви 2
  • Стегни 1
  • стегнуло 1
  • стегнуо 1
  • стегнута 1
  • стезала 1
  • стезати 1
  • стекавши 1
  • стекао 5
  • стекла 4
  • стекли 4
  • стена 2
  • стене 2
  • стени 2
  • стеновитим 1
  • стену 1
  • стења 3
  • стењак 1
  • стење 4
  • стењу 2
  • Степа 2
  • Степана 1
  • Степановић 2
  • Степановића 7
  • Степановићу 1
  • Степе 4
  • степена 1
  • степенице 2
  • Степи 1
  • Степу 1
  • стећи 3
  • стечај 1
  • стечене 1
  • стечено 1
  • стеченог 1
  • стечену 1
  • стешњавала 1
  • стиг 1
  • стигавши 1
  • стигао 14
  • стигла 12
  • стигли 5
  • стигло 2
  • стиглој 1
  • стигне 3
  • стигнем 2
  • стигнеш 1
  • стигну 2
  • стигосмо 3
  • стигох 3
  • стигоше 13
  • стид 1
  • стида 5
  • стидела 1
  • стидиш 2
  • стидљиво 2
  • стидно 2
  • стижаху 1
  • стиже 18
  • стижу 1
  • стизала 2
  • стизали 2
  • стизало 1
  • стизалу 1
  • стизаху 1
  • стила 2
  • стилизација 2
  • стилизације 1
  • стилизовао 1
  • стилизовати 1
  • стилизујеш 1
  • стилисту 1
  • стиска 1
  • стискао 1
  • стискаше 1
  • стискивао 1
  • стисн 1
  • стисне 2
  • стиснувши 1
  • стиснуо 1
  • Стићи 1
  • стићи 3
  • стих 1
  • стихија 1
  • стихове 3
  • стихови 1
  • стиховима 1
  • Стиче 1
  • стишава 1
  • стишавало 1
  • стишавао 1
  • стишао 1
  • стиште 4
  • СТО 21
  • сто 43
  • стога 5
  • Стога 8
  • Стој 1
  • Стоја 2
  • стојала 9
  • стојали 4
  • стојало 3
  • Стојан 4
  • Стојане 2
  • Стојаници 1
  • Стојанка 360
  • Стојанке 40
  • Стојанки 12
  • Стојанкин 2
  • Стојанкина 3
  • Стојанкине 3
  • Стојанкино 2
  • Стојанкином 2
  • Стојанком 13
  • Стојанку 25
  • Стојанци 35
  • Стојанчин 7
  • Стојанчина 2
  • Стојанчине 2
  • Стојанчиним 1
  • Стојанчино 3
  • Стојанчиној 1
  • Стојанчином 2
  • Стојанчину 4
  • стојања 1
  • Стојао 1
  • стојао 6
  • стојати 2
  • стојаху 2
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • стојећки 1
  • Стоји 1
  • стоји 25
  • Стојим 1
  • стојимо 2
  • Стојо 28
  • Стојте 2
  • Стока 1
  • стоку 2
  • стола 25
  • столећа 2
  • столеће 1
  • столице 15
  • столици 5
  • столицу 25
  • столова 2
  • столовима 1
  • столом 20
  • столу 20
  • стољетном 1
  • стоњаком 1
  • стопа 1
  • стопом 1
  • стопу 7
  • стопут 2
  • СТОТА 1
  • стотина 9
  • стотинама 2
  • стотине 4
  • стотином 1
  • стотину 2
  • сточић 1
  • Страва 1
  • страве 1
  • страда 2
  • страдалнике 1
  • страдам 1
  • страдао 1
  • стража 2
  • Стражар 1
  • стражар 9
  • стражара 3
  • стражаре 1
  • стражаревом 1
  • стражарећи 1
  • стражари 2
  • стражарио 1
  • стражарској 1
  • стражару 1
  • страже 2
  • стражи 2
  • стражњу 1
  • стражу 2
  • страна 14
  • странама 1
  • Странац 1
  • странац 13
  • страначке 1
  • стране 79
  • страни 23
  • страним 2
  • страних 3
  • странке 1
  • странога 2
  • страном 1
  • странпутице 1
  • странпутицом 3
  • страну 25
  • странца 8
  • странце 1
  • странци 2
  • странцу 2
  • страсних 1
  • страсно 4
  • Страст 1
  • страст 2
  • Страх 1
  • страх 10
  • страха 7
  • страховало 1
  • страховања 1
  • страховање 1
  • Страховао 1
  • страховит 7
  • Страховита 1
  • страховита 6
  • страховите 3
  • Страховити 1
  • страховити 4
  • страховитијим 1
  • страховитим 2
  • страховитих 1
  • страховито 3
  • страховитом 2
  • страховиту 2
  • страхом 3
  • страхопоштовањем 1
  • страхота 1
  • Страхота 2
  • страхотама 1
  • страхоте 1
  • страху 6
  • страхује 1
  • страхују 1
  • Страшан 1
  • страшан 4
  • страшљивац 1
  • страшна 7
  • страшне 2
  • страшни 4
  • страшнија 1
  • страшније 1
  • страшно 4
  • страшној 1
  • страшном 2
  • страшћу 1
  • стрв 1
  • стрељачке 1
  • стрељачки 1
  • стрељачких 1
  • стрељачком 1
  • стрепе 1
  • стрепи 2
  • Стрепила 1
  • стрепила 2
  • стрепило 1
  • стрепио 1
  • стрепња 2
  • стресе 2
  • стрести 1
  • стрика 1
  • стрина 153
  • Стрина 40
  • стрини 2
  • стрица 1
  • стрменим 1
  • стрмина 1
  • строга 4
  • строго 6
  • строгост 1
  • строгости 1
  • строжија 1
  • строју 1
  • стропошта 2
  • стропоштао 1
  • строфу 1
  • стрпи 1
  • Стрпи 1
  • стрпљења 4
  • стрпљење 1
  • Стрпљење 1
  • стрпљењу 1
  • стрпљив 2
  • стрпљиви 1
  • стрпљиво 2
  • стругнеш 1
  • струја 10
  • струје 2
  • струји 1
  • струјила 2
  • струјити 1
  • струјом 1
  • струју 1
  • струка 3
  • струком 1
  • структуре 1
  • струне 1
  • струци 2
  • стручан 1
  • стручним 1
  • стручњака 1
  • стрши 1
  • стубова 2
  • стубови 2
  • студен 1
  • Студен 1
  • Студена 1
  • студена 3
  • студената 1
  • студене 2
  • студени 3
  • студенцу 1
  • студија 1
  • студијама 1
  • студије 1
  • студију 1
  • ступа 2
  • Ступајући 1
  • ступамо 1
  • ступању 1
  • ступати 1
  • ступи 6
  • ступила 2
  • ступим 2
  • ступимо 1
  • ступио 7
  • ступити 3
  • ступише 1
  • ступца 1
  • Су 1
  • су 1038
  • субординацију 1
  • суботу 2
  • сува 2
  • суварка 1
  • суверенитет 1
  • суверенство 2
  • сувим 1
  • сувишан 1
  • сувише 18
  • сувишно 3
  • сувог 1
  • суву 1
  • сугестивно 1
  • сугестивну 1
  • сугестијом 1
  • сугласан 1
  • сугласила 1
  • сугласили 1
  • сугласио 1
  • сугласност 1
  • суд 2
  • суда 1
  • сударили 1
  • Судбина 1
  • судбина 10
  • судбине 3
  • судбини 5
  • судбином 2
  • судбину 9
  • судбоносним 2
  • суделује 1
  • судећи 1
  • Судећи 1
  • суди 3
  • судија 1
  • судију 1
  • Судим 1
  • судимо 1
  • судиш 2
  • суднице 1
  • судом 1
  • суђено 2
  • суецком 1
  • сужањству 1
  • сужњој 1
  • суза 18
  • сузама 21
  • сузбила 1
  • сузбише 1
  • Сузе 5
  • сузе 54
  • сузним 3
  • сузних 1
  • сузом 1
  • сузу 4
  • сујеверни 1
  • сукно 1
  • сукњама 1
  • сукоб 6
  • сукоба 6
  • сукобе 1
  • сукоби 1
  • сукобима 1
  • сукобимо 1
  • сукобити 1
  • сукобише 2
  • сукобљавају 1
  • сукобу 4
  • султана 1
  • сулудом 1
  • суманутом 1
  • сумња 2
  • Сумњам 1
  • сумњам 4
  • сумњамо 1
  • сумњате 1
  • сумњати 2
  • сумње 26
  • сумњи 2
  • сумњив 1
  • сумњива 3
  • сумњиве 1
  • сумњиви 1
  • сумњиво 8
  • сумњивог 1
  • сумњивој 1
  • сумњивом 1
  • сумњиче 1
  • сумњичили 1
  • сумњом 1
  • сумњу 2
  • сумор 1
  • суморан 2
  • суморне 1
  • суморно 2
  • сумпорно 1
  • Сумпоровита 1
  • сумрак 4
  • сумраку 1
  • сумрачило 1
  • сународници 1
  • сунашца 1
  • сунђер 1
  • сунца 5
  • Сунце 5
  • сунце 9
  • сунцем 2
  • сунцобраном 1
  • сунцокрет 1
  • Сунцокрет 1
  • сунцокрета 2
  • сунцокретом 8
  • сунцу 1
  • сунчане 1
  • сунчани 1
  • Супарник 1
  • супленат 1
  • суплент 1
  • супонирати 2
  • супрот 2
  • супротних 1
  • супротној 2
  • супруга 3
  • супруге 3
  • супругом 2
  • супругу 1
  • супружника 1
  • суро 1
  • суров 1
  • суровије 1
  • сурој 1
  • суса 1
  • сусед 1
  • суседа 1
  • суседе 1
  • суседи 1
  • суседне 1
  • суседних 1
  • суседном 1
  • суседству 1
  • Суснежица 1
  • суснежицом 3
  • суспендован 1
  • сусрео 1
  • сусрести 1
  • сусрет 19
  • сусретај 1
  • сусрете 1
  • сусретне 1
  • сусретну 1
  • сусретоше 1
  • сусреће 1
  • сустигла 1
  • сустигло 1
  • сустизале 1
  • сустићи 1
  • сутон 1
  • сутону 1
  • Сутра 32
  • сутра 45
  • сутрадан 10
  • Сутрадан 7
  • Сутрашње 1
  • сутрашњега 1
  • сутрашњи 1
  • Сутрашњи 1
  • сухе 1
  • сухо 2
  • сухопарним 1
  • сухопарно 1
  • суши 3
  • сушити 1
  • суштини 2
  • суштину 1
  • сферама 1
  • сфере 3
  • схватању 1
  • схвате 1
  • схвати 3
  • схватила 3
  • схватио 2
  • схватисмо 1
  • схватити 2
  • схваћале 1
  • схваћам 1
  • схваћању 1
  • схваћао 1
  • схваћате 1
  • схваћати 1
  • Сцена 1
  • сцена 5
  • сценарија 1
  • сцене 2
  • сцени 1
  • сценом 1
  • сцену 3
  • т 6
  • та 100
  • Та 119
  • табак 1
  • табака 1
  • табор 1
  • таванима 1
  • тавнији 1
  • таворење 1
  • Тагблату 1
  • Тад 1
  • тад 7
  • Тада 10
  • тада 43
  • тазе 1
  • Тај 18
  • тај 189
  • тајан 2
  • Тајанствена 1
  • тајанствена 2
  • тајанствене 1
  • Тајанствени 1
  • тајанствени 2
  • тајанственим 1
  • тајанственој 1
  • тајанственост 1
  • тајанствену 2
  • тајац 2
  • тајити 2
  • Тајна 1
  • тајна 17
  • тајне 3
  • тајни 2
  • тајних 1
  • тајно 11
  • Тајно 3
  • тајног 3
  • тајнога 3
  • тајној 2
  • тајну 7
  • така 10
  • Такав 1
  • такав 12
  • таква 1
  • Таква 1
  • Такви 1
  • такви 3
  • таквима 1
  • таквих 1
  • Таквих 1
  • таквог 4
  • таквом 1
  • такву 1
  • Таке 2
  • таке 8
  • Таки 1
  • таки 5
  • Таким 1
  • таким 9
  • такима 1
  • Таких 1
  • таких 3
  • такмаче 1
  • такну 2
  • тако 331
  • Тако 63
  • Такова 1
  • такова 4
  • такове 5
  • такови 2
  • таковим 2
  • такових 4
  • таково 5
  • таковом 1
  • такову 1
  • таког 6
  • Такога 1
  • такође 28
  • Такође 3
  • такођер 7
  • такој 3
  • таком 14
  • такта 1
  • тактика 1
  • тактику 2
  • тактичних 1
  • тактичном 1
  • таку 4
  • таламбаси 1
  • талас 2
  • таласа 1
  • Таласају 1
  • таласала 1
  • таласима 1
  • таласу 1
  • Талат 1
  • Таленти 1
  • Талијана 1
  • таљига 1
  • таљигаши 1
  • таљиге 3
  • тама 1
  • Таман 6
  • таман 7
  • таманило 1
  • таманио 1
  • тамањен 1
  • тамбурашима 1
  • тамбурицу 3
  • тамна 2
  • тамницу 1
  • тамну 1
  • тамо 103
  • Тамо 9
  • тамошње 2
  • тамошњи 1
  • тамошњим 1
  • тамошњој 2
  • таму 1
  • танад 1
  • танак 1
  • танка 1
  • танке 1
  • Танкосића 1
  • танчине 1
  • тањиру 1
  • тапет 2
  • тапкајући 1
  • тапкао 1
  • тапшање 1
  • тапшати 1
  • Тарабош 8
  • Тарабоша 8
  • Тарабошем 1
  • Тарабошу 1
  • тарући 1
  • Таса 6
  • Таси 1
  • Тасини 1
  • Тасо 2
  • Тасом 1
  • Тасу 1
  • Тата 2
  • тата 7
  • Тати 1
  • татина 1
  • тату 1
  • Таушановића 1
  • Таушановићеве 1
  • тачан 1
  • тачка 3
  • тачке 2
  • тачкица 1
  • тачком 2
  • тачку 11
  • тачна 1
  • тачне 1
  • тачни 2
  • тачније 1
  • тачних 1
  • тачно 35
  • Тачно 8
  • тачнога 3
  • тачност 2
  • тачну 4
  • тачци 6
  • твога 8
  • твој 19
  • Твој 2
  • твоја 24
  • Твоја 3
  • Твоје 2
  • твоје 30
  • твојем 1
  • Твоји 2
  • твоји 3
  • твојим 2
  • твојих 2
  • твојој 9
  • твоју 8
  • твом 1
  • твоме 2
  • Творцу 1
  • тврд 1
  • тврда 3
  • тврде 3
  • Тврди 1
  • тврди 2
  • тврдила 1
  • тврдили 1
  • тврдим 4
  • тврдио 1
  • тврдити 1
  • тврдих 1
  • тврдиш 1
  • тврдње 1
  • тврдњи 2
  • тврдњу 1
  • тврдо 12
  • тврдог 2
  • Тврдоглава 1
  • тврду 2
  • тврђава 2
  • тврђаве 3
  • тврђи 1
  • Твртка 1
  • Те 17
  • те 430
  • тебе 49
  • Тебе 5
  • тебекана 1
  • теби 38
  • Теби 7
  • тежа 1
  • тежак 9
  • теже 2
  • тежи 4
  • тежило 1
  • тежим 2
  • тежине 1
  • тежину 3
  • Тежио 1
  • тежња 5
  • тежњама 2
  • тежње 1
  • тежњи 2
  • тежњу 3
  • Тек 22
  • тек 77
  • текао 1
  • текла 2
  • текло 1
  • текну 1
  • текнуше 1
  • тековине 1
  • тековину 1
  • тексу 1
  • текућим 1
  • тела 3
  • телад 2
  • Телаловић 1
  • Телеграм 1
  • телеграм 6
  • телеграф 1
  • телеграфију 1
  • телеграфовати 1
  • телеграфска 1
  • телеграфске 1
  • телеграфски 4
  • телеса 1
  • телесне 2
  • телесни 1
  • телесно 1
  • телефон 11
  • Телефон 2
  • телефона 2
  • Телефони 1
  • телефонира 1
  • телефонисаћемо 1
  • телефоном 6
  • телефонске 2
  • телефонски 1
  • телефону 6
  • телико 1
  • тело 23
  • Телом 1
  • телом 15
  • телу 3
  • тема 1
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 2
  • темељац 1
  • темељни 1
  • темељно 1
  • Темеринском 1
  • темпераменат 1
  • Темпераменат 1
  • темперамента 5
  • темпераментно 1
  • темпераментног 1
  • темпераменту 1
  • темпом 2
  • темпу 1
  • тенор 2
  • тенорбаритоном 2
  • Теодосије 1
  • Теофановић 2
  • Теофановића 3
  • Теофановићевом 1
  • Теофановићем 1
  • тепала 1
  • тепао 2
  • Тепе 7
  • Тепелара 1
  • Тепеларом 1
  • тера 4
  • Теразија 3
  • Теразијама 2
  • Теразије 5
  • Терај 1
  • терала 1
  • терали 1
  • терам 1
  • тераса 1
  • тераси 1
  • терасу 1
  • терати 1
  • терен 1
  • тереном 1
  • теренских 1
  • терет 20
  • терета 3
  • терете 1
  • терети 1
  • теретила 1
  • теретима 1
  • теретом 2
  • терету 1
  • територијалне 1
  • територијално 2
  • територије 1
  • териториуму 1
  • терор 1
  • теснац 1
  • тесно 2
  • тесној 1
  • тесном 1
  • тестераши 1
  • Тетка 3
  • тетка 4
  • тетке 5
  • тетки 1
  • теткина 2
  • тетком 1
  • тетку 4
  • Техника 1
  • течају 1
  • тече 1
  • тешећи 2
  • теши 2
  • Тешила 1
  • тешила 4
  • тешиле 1
  • тешио 3
  • тешити 4
  • тешише 3
  • Тешка 1
  • тешка 15
  • тешке 16
  • тешки 13
  • тешким 8
  • тешких 6
  • тешко 69
  • Тешко 8
  • тешког 2
  • тешкога 3
  • тешкој 6
  • тешком 10
  • тешкоме 1
  • тешкоћа 1
  • тешкоћама 1
  • тешкоће 7
  • тешкоћу 1
  • тешку 8
  • тешње 2
  • ти 535
  • Ти 91
  • Тија 1
  • тик 5
  • тика 1
  • тикву 1
  • тили 2
  • Тим 1
  • тим 153
  • тима 1
  • Тиме 2
  • тиме 27
  • тимочке 1
  • тимочкој 1
  • тиња 1
  • тињало 1
  • тињао 1
  • тип 6
  • типа 1
  • типична 1
  • типове 1
  • типови 1
  • типографских 1
  • типу 1
  • тираније 1
  • тиранском 1
  • тирану 1
  • Тирану 1
  • Тиси 1
  • тискао 1
  • тисућа 4
  • тисуће 3
  • тисућима 1
  • титрају 1
  • тифус 1
  • тих 42
  • тиха 2
  • тихим 1
  • тихо 16
  • тихог 1
  • тихој 1
  • тихом 1
  • Тихомире 1
  • Тица 1
  • тицати 1
  • тиче 13
  • тишијим 2
  • тишина 7
  • тишине 3
  • тишини 2
  • тишину 9
  • тишми 1
  • тиштало 1
  • тиште 1
  • тишти 2
  • тле 3
  • тма 3
  • тмури 1
  • тмуро 1
  • То 213
  • то 922
  • тоалете 1
  • тоалети 1
  • тобоже 1
  • тобожњи 1
  • тобом 19
  • тобџије 2
  • товаре 1
  • Тог 1
  • тог 7
  • Тога 10
  • тога 230
  • Тоза 2
  • Тој 4
  • тој 59
  • ток 2
  • токико 1
  • током 1
  • току 9
  • толика 2
  • толике 3
  • толики 4
  • толиким 4
  • толиких 4
  • Толико 5
  • толико 98
  • толикога 1
  • толикој 1
  • толиком 3
  • толику 4
  • тољагом 1
  • том 97
  • Тома 3
  • томе 138
  • Томе 2
  • Томи 1
  • Томина 2
  • Тому 2
  • тому 21
  • тон 2
  • тоне 1
  • тонови 1
  • тоновима 1
  • тону 2
  • топ 3
  • топа 3
  • топао 2
  • топећи 1
  • топила 1
  • топити 1
  • топла 8
  • Топле 4
  • топле 7
  • топли 1
  • топлим 3
  • топлина 1
  • Топлина 1
  • топлине 2
  • топлину 1
  • топлих 3
  • топло 8
  • топлота 2
  • топлоте 1
  • топлоту 1
  • топлу 3
  • топова 18
  • топове 1
  • Топови 1
  • топови 4
  • топовима 4
  • топовска 4
  • топовске 1
  • топовски 1
  • Топовски 1
  • топовских 4
  • топовског 2
  • топовском 1
  • топот 1
  • Топот 1
  • Топчидер 2
  • Топчидера 3
  • топчидерски 2
  • Топчидерскоме 1
  • топчидерску 1
  • Топчидеру 4
  • торбе 3
  • торбице 1
  • торбицу 1
  • торбу 7
  • торњу 1
  • торпедске 1
  • торта 1
  • торти 1
  • торту 4
  • трабуњаш 1
  • трава 1
  • траве 1
  • траверзама 1
  • трави 1
  • травице 1
  • травни 1
  • траву 2
  • траг 11
  • трага 6
  • трагања 1
  • трагање 1
  • Трагедија 1
  • трагике 1
  • трагичан 1
  • трагичне 1
  • трагични 2
  • трагично 5
  • трагичној 1
  • трагичном 1
  • трагичну 2
  • трагове 1
  • трагови 1
  • традиција 1
  • традиције 1
  • традиционалан 1
  • траже 4
  • тражена 1
  • тражену 3
  • тражења 1
  • тражећи 5
  • Тражи 1
  • тражи 22
  • тражила 1
  • тражили 2
  • Тражили 2
  • тражило 1
  • тражим 7
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 13
  • тражите 3
  • тражити 2
  • тражиш 2
  • тражње 1
  • Трајала 1
  • трајала 6
  • трајали 2
  • трајало 8
  • трајао 3
  • трајати 4
  • трајаће 1
  • траје 7
  • Трајком 1
  • трајна 2
  • трајним 1
  • трајно 1
  • трајну 1
  • трају 1
  • Тракији 2
  • тракијско 1
  • траком 1
  • трамвај 9
  • трамваја 3
  • трамвајем 6
  • трамвајски 2
  • трамвају 2
  • транспорт 1
  • транспорти 1
  • Трбић 1
  • Трбића 1
  • трбушат 1
  • трг 1
  • трга 1
  • тргао 3
  • тргла 2
  • тргло 1
  • тргне 2
  • тргнем 2
  • трговац 1
  • Трговачка 1
  • трговачки 3
  • трговачко 1
  • Трговачкој 1
  • трговачку 1
  • Трговачку 1
  • трговине 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговци 4
  • тргох 1
  • тргоше 3
  • треба 110
  • Треба 8
  • требају 1
  • требала 9
  • требале 1
  • требали 5
  • требало 20
  • Требало 4
  • Требам 1
  • требам 2
  • Требао 1
  • требао 8
  • требати 1
  • требаће 1
  • требаш 2
  • трезвена 1
  • трезвени 1
  • трезвено 1
  • трезвеном 1
  • трезвену 1
  • трема 2
  • треме 1
  • трен 8
  • трену 7
  • тренут 3
  • тренута 1
  • тренутак 13
  • тренутака 6
  • тренутка 49
  • тренутку 36
  • тренутним 1
  • тренутно 1
  • тренутци 1
  • тренутцима 11
  • трепавице 4
  • трепери 1
  • трепериле 1
  • треперио 1
  • треперити 1
  • трепет 3
  • трепне 1
  • трепну 1
  • тресак 4
  • тресао 1
  • тресе 4
  • треском 1
  • тресла 2
  • тресле 1
  • тресли 2
  • тресло 1
  • тресну 3
  • трести 1
  • тресући 1
  • тресцима 1
  • третака 1
  • третирало 1
  • Трећа 1
  • ТРЕЋА 10
  • трећа 2
  • Треће 1
  • треће 9
  • трећег 2
  • трећега 2
  • Трећега 4
  • трећем 2
  • трећи 21
  • Трећи 4
  • трећим 2
  • трећине 1
  • трећу 3
  • трешања 1
  • трже 21
  • трза 2
  • трзавица 1
  • трзавице 1
  • трзаја 1
  • трзаје 1
  • трзати 3
  • Три 11
  • три 75
  • Трибуна 1
  • Тривун 10
  • Тривуна 1
  • Тривуне 2
  • Тривуну 1
  • тридесет 16
  • ТРИДЕСЕТ 9
  • ТРИДЕСЕТА 1
  • трикове 1
  • ТРИНАЕСТА 1
  • тринаести 1
  • Тринаестог 1
  • ТРИНАЈЕСТА 1
  • трипут 6
  • триста 1
  • триумфални 1
  • триумфује 1
  • Трифилија 3
  • Трифилије 1
  • Трифун 1
  • Тркалиште 1
  • Тркалишту 1
  • трња 1
  • трње 1
  • тробојкама 1
  • тробојком 1
  • тровала 1
  • тродневне 1
  • троје 4
  • тројица 4
  • тројицу 1
  • Тројни 3
  • Тројног 4
  • Тројнога 2
  • Тројном 1
  • тромим 1
  • тронути 1
  • тронутљивим 1
  • Троструко 1
  • трошак 4
  • трошаџија 2
  • троше 2
  • троши 2
  • трошимо 1
  • трошити 1
  • трошка 6
  • трошкове 2
  • трошком 1
  • трошно 1
  • трпе 3
  • трпеза 1
  • трпезарије 1
  • трпезарији 3
  • трпезарију 2
  • трпезе 2
  • трпези 1
  • трпезом 2
  • трпети 1
  • Трпи 1
  • трпи 3
  • трпио 1
  • Трпио 1
  • трпити 1
  • Трпити 1
  • Трпиће 1
  • трпљење 2
  • трпљењу 1
  • трпљив 1
  • труба 3
  • трубни 1
  • трубом 1
  • трубу 1
  • труд 2
  • труда 3
  • трудећи 2
  • труди 1
  • трудили 1
  • трудило 1
  • Трудило 1
  • трудио 1
  • трудом 1
  • труду 3
  • труђаху 1
  • трује 2
  • трула 2
  • труло 1
  • трулом 1
  • трунак 1
  • трунеш 1
  • труни 1
  • трунке 3
  • трупа 10
  • трупама 7
  • трупе 22
  • трупом 1
  • трупу 2
  • трутови 1
  • Трутовима 1
  • трче 1
  • трчећи 1
  • трчка 1
  • трчкала 1
  • ту 193
  • Ту 30
  • Туга 1
  • туга 7
  • туге 14
  • туговање 1
  • тугом 1
  • тугу 9
  • туда 4
  • туђе 1
  • туђем 1
  • туђим 3
  • туђинско 1
  • туђом 1
  • туђу 1
  • тужан 2
  • тужбалице 1
  • тужбу 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужио 2
  • тужиш 1
  • тужна 3
  • тужне 1
  • тужни 4
  • тужнији 2
  • тужним 2
  • тужних 1
  • тужно 14
  • тужној 1
  • тужну 2
  • Тузи 2
  • тузи 9
  • туј 1
  • тукла 2
  • тукли 1
  • туку 2
  • тулбе 1
  • тулбета 2
  • тумара 1
  • тумарања 1
  • тумарао 2
  • тумарим 1
  • тумаче 1
  • тумачи 1
  • тумачили 2
  • тумачило 1
  • тумачио 2
  • тумачити 4
  • тумачише 1
  • тупи 1
  • тупим 3
  • тупо 3
  • Турака 11
  • турбира 1
  • туре 1
  • Туре 1
  • тури 2
  • туримо 1
  • турио 1
  • туристе 1
  • Турке 10
  • Туркињама 1
  • Туркиње 4
  • туробна 1
  • турска 13
  • Турска 6
  • Турске 12
  • турске 23
  • Турски 1
  • турски 15
  • турским 6
  • турских 19
  • Турско 1
  • турско 3
  • турског 6
  • турскога 5
  • турској 6
  • Турској 8
  • Турском 3
  • турском 4
  • турскоме 1
  • турску 14
  • Турску 3
  • Турци 36
  • Турцима 14
  • Турчин 6
  • Турчина 8
  • Турчином 5
  • Турчину 2
  • тутањ 2
  • тутну 1
  • тутнуо 1
  • тутњи 1
  • тутори 1
  • туторисању 1
  • туторка 1
  • туце 1
  • туцета 1
  • туче 1
  • Тхе 3
  • ћата 8
  • Ћата 8
  • Ћате 1
  • ћато 18
  • ћату 1
  • ће 556
  • ћебе 2
  • ћевапчића 1
  • Ћевапчићи 1
  • ћевапчићима 2
  • ћемо 61
  • ћеретање 1
  • ћерке 1
  • ћерку 1
  • ћете 27
  • ћеф 1
  • ћеш 70
  • ћилибар 1
  • ћилима 1
  • ћилиму 1
  • Ћирин 2
  • Ћиринога 1
  • ћифта 1
  • ћифте 4
  • ћифту 1
  • ћошак 1
  • ћошку 1
  • ћу 138
  • ћуприје 1
  • Ћуприје 1
  • ћурак 1
  • Ћустендила 1
  • ћутала 1
  • Ћутали 1
  • ћутали 3
  • ћутања 5
  • ћутање 4
  • ћутању 1
  • ћутао 5
  • ћутати 2
  • ћутаху 1
  • ћуташе 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 1
  • ћутећки 2
  • ћути 7
  • Ћутите 1
  • ћутке 3
  • ћутљив 2
  • ћутно 1
  • Ћхе 1
  • у 3467
  • У 356
  • убаво 1
  • убавом 1
  • убаци 1
  • убеди 1
  • убедио 1
  • убедљиви 1
  • убедљивих 1
  • убедљиво 1
  • убеђење 1
  • убеђењем 1
  • убеђивала 1
  • уби 5
  • убија 1
  • убијају 1
  • убијали 2
  • убијати 2
  • Убије 1
  • убије 2
  • убијен 3
  • убијени 1
  • убијства 2
  • Убијство 1
  • убијство 6
  • убијству 1
  • убију 4
  • убијца 3
  • убила 3
  • убили 4
  • убио 4
  • убиственом 1
  • убити 12
  • убих 1
  • убицу 1
  • ублажава 1
  • ублажавају 1
  • ублажавало 1
  • ублажују 2
  • убогу 1
  • убодена 1
  • убојати 1
  • убојимсја 1
  • убојице 1
  • убојне 1
  • убрза 1
  • убрзан 1
  • убрзаним 2
  • убрзаном 1
  • убрзо 23
  • Убрзо 4
  • Убриса 1
  • убриса 3
  • убрисао 1
  • убрише 2
  • убрус 2
  • уважени 1
  • уважење 1
  • уваживши 1
  • ували 1
  • увалите 1
  • увардао 1
  • уведе 3
  • уведена 1
  • увезану 1
  • увезли 1
  • увезоше 1
  • Увек 4
  • увек 67
  • увелико 2
  • увеличава 1
  • увелог 1
  • увенути 1
  • увео 1
  • уверава 1
  • Уверавајући 1
  • уверавајући 2
  • уверавала 3
  • уверавали 1
  • уверавам 1
  • уверавамо 1
  • уверавање 1
  • уверавањима 1
  • уверавао 1
  • уверавати 1
  • увераваше 6
  • увераше 1
  • уверен 13
  • Уверен 3
  • Уверена 1
  • уверена 7
  • уверени 5
  • уверења 2
  • уверење 12
  • уверењем 1
  • уверењима 1
  • уверењу 3
  • увери 6
  • уверивши 1
  • Уверила 1
  • уверила 6
  • уверили 4
  • уверим 1
  • уверио 7
  • уверите 1
  • уверити 7
  • уверих 2
  • увертиру 1
  • увесељавали 1
  • увести 1
  • увехлим 1
  • Увече 1
  • увече 12
  • увидела 9
  • увидели 2
  • увидело 1
  • увидео 8
  • увидети 4
  • увидећете 1
  • увидили 1
  • увидио 1
  • увидити 1
  • увиђа 1
  • увиђам 2
  • увиђате 1
  • увије 2
  • увијо 1
  • увити 1
  • увлачио 1
  • увлачити 1
  • увод 3
  • уводног 2
  • уводнога 1
  • уводном 1
  • увоштена 1
  • увреда 2
  • увреде 5
  • увреди 2
  • увредила 3
  • увредило 2
  • увредио 4
  • увреду 4
  • увређен 2
  • увређена 1
  • увређене 1
  • увређени 1
  • увређеним 1
  • уврне 1
  • уврсташе 1
  • уврстити 1
  • уврстише 1
  • Увртио 1
  • уврштени 1
  • увукавши 2
  • увукао 4
  • увуче 2
  • увучем 1
  • увучеш 1
  • угађам 1
  • угађање 1
  • угађаху 1
  • угао 2
  • угарак 1
  • Угарска 1
  • угарски 2
  • Угарској 4
  • Угарску 1
  • угаси 3
  • угасила 2
  • угасити 1
  • углавном 1
  • углађена 1
  • углед 4
  • угледа 7
  • угледала 2
  • угледао 3
  • угледаше 1
  • угледни 1
  • угледних 2
  • угледну 2
  • углу 2
  • угњетавало 1
  • угњетача 1
  • угњетачима 1
  • угњетена 1
  • угњетене 2
  • угњетеној 1
  • уговову 1
  • уговор 7
  • уговора 6
  • уговорио 1
  • уговорише 1
  • уговором 11
  • уговору 7
  • угодан 1
  • угодне 1
  • угодно 5
  • угодност 1
  • угодну 1
  • угостим 1
  • угостити 2
  • уграбио 1
  • уграбише 1
  • угрејани 1
  • угријао 1
  • угријем 1
  • Угриновић 3
  • Угриновићем 1
  • угрозити 1
  • угурсузи 1
  • угушили 1
  • угушио 1
  • уда 1
  • удавио 1
  • удаду 1
  • удаја 1
  • удаје 3
  • удају 1
  • удала 5
  • удали 5
  • Удалила 1
  • удалили 1
  • удалио 3
  • удалише 2
  • удаље 1
  • удаљен 1
  • Удаљен 1
  • удаљенији 1
  • удаљено 1
  • удаљењу 1
  • удаљили 1
  • удаљим 2
  • удаљују 2
  • удам 1
  • удар 10
  • удара 2
  • ударају 2
  • ударала 1
  • ударали 1
  • ударало 1
  • ударао 1
  • ударати 2
  • ударац 1
  • ударе 5
  • ударен 5
  • Удари 1
  • удари 13
  • ударила 3
  • удариле 1
  • ударио 5
  • ударити 2
  • ударише 7
  • ударцима 1
  • удате 1
  • удати 3
  • удату 1
  • удаш 1
  • удвојеним 1
  • удвостручаваше 1
  • удвострученом 1
  • удвостручило 2
  • удела 2
  • удес 1
  • удесе 1
  • удесиле 1
  • удесили 1
  • удесио 2
  • удесити 1
  • Удесиће 1
  • удешавају 1
  • удешавајући 1
  • удешено 1
  • удивљена 1
  • удима 1
  • удовица 5
  • удовице 1
  • удовици 1
  • удовицом 1
  • удовичком 1
  • удовољено 1
  • удовољи 1
  • удовољили 1
  • удовољим 2
  • удовољити 2
  • удостојити 1
  • Удри 2
  • удружена 1
  • удружене 1
  • удруженом 3
  • удружења 25
  • Удружење 1
  • удружење 13
  • удружењу 1
  • удружише 1
  • удуби 1
  • удубио 1
  • удубљену 1
  • уђаху 1
  • Уђе 2
  • уђе 42
  • уђем 1
  • уђемо 1
  • Уђемо 1
  • Уђоше 2
  • уђоше 8
  • уђу 1
  • ужарена 1
  • ужарени 1
  • Ужас 1
  • ужас 2
  • ужасна 2
  • ужасне 1
  • ужасних 1
  • ужасно 8
  • ужасном 2
  • ужасну 1
  • уже 1
  • ужегла 1
  • ужелите 1
  • ужета 2
  • ужетом 1
  • ужи 1
  • ужива 5
  • Уживај 2
  • уживају 1
  • уживала 2
  • уживали 1
  • Уживали 1
  • уживања 1
  • уживањем 1
  • Уживао 2
  • уживати 2
  • уживаху 1
  • уживи 1
  • ужлебљена 1
  • ужлебљене 1
  • ужој 1
  • ужурбали 1
  • ужурбаним 1
  • ужурбано 1
  • ужурбаност 1
  • Уз 13
  • уз 74
  • Уза 1
  • уза 9
  • узавре 2
  • узаврела 1
  • узаврелу 1
  • узаврео 1
  • узаврио 1
  • узајамнога 1
  • узалуд 15
  • Узалуд 2
  • узалудан 5
  • Узалудна 1
  • узалудна 3
  • узалудне 1
  • узалудно 6
  • узалудног 1
  • узаној 1
  • узастопце 2
  • узбрдицом 2
  • узбрканога 1
  • узбудио 1
  • узбуђен 4
  • Узбуђена 1
  • узбуђена 3
  • узбуђени 3
  • узбуђеним 1
  • узбуђеног 1
  • узбуђеност 1
  • узбуђења 7
  • узбуђење 3
  • узбуђењу 2
  • узбуђивања 1
  • узбуђује 1
  • узбуни 2
  • узбунила 1
  • узбурка 1
  • узбуркају 1
  • узбуркане 1
  • узбуркаше 1
  • узверено 1
  • узвијати 1
  • узвик 2
  • узвикне 5
  • узвикну 18
  • Узвикну 3
  • узвикнуо 2
  • узвиком 1
  • узвици 1
  • узвишен 1
  • узвишена 3
  • узвишене 1
  • узвишени 2
  • узвишенијег 1
  • узвишеним 1
  • узвишених 1
  • узвишено 1
  • Узвишено 1
  • узвишеног 1
  • узвишену 1
  • узвишењу 2
  • узглавља 2
  • узглавље 2
  • уздај 2
  • уздајући 2
  • Уздала 1
  • уздам 1
  • уздаси 2
  • уздах 8
  • уздахе 2
  • уздахне 2
  • уздахну 27
  • уздахнувши 5
  • уздахнула 4
  • уздахнуо 2
  • уздахом 1
  • уздигао 1
  • уздигнута 1
  • уздигнуте 2
  • уздигнутом 1
  • уздиже 2
  • уздижући 1
  • уздизала 1
  • уздизаху 1
  • уздисај 1
  • уздисали 1
  • уздисало 1
  • уздисање 1
  • уздисати 1
  • уздише 2
  • Уздишући 1
  • уздишући 2
  • уздржавају 1
  • уздржавати 1
  • уздржаних 1
  • уздржати 4
  • уздржи 2
  • уздржљивост 1
  • уздрма 1
  • уздрхталих 1
  • уздрхтао 1
  • уздуж 2
  • узе 49
  • Узе 5
  • узевши 6
  • узела 15
  • узели 8
  • узео 14
  • узети 16
  • узето 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • узима 6
  • узимајте 1
  • узимају 1
  • Узимајући 3
  • узимајући 8
  • узимала 1
  • узимале 1
  • узимали 1
  • узимало 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узме 12
  • узмем 1
  • Узмем 1
  • узми 3
  • Узми 3
  • узмите 2
  • узмицаху 1
  • узмичу 1
  • узмогу 1
  • узму 8
  • узмуте 1
  • узнемиравамо 1
  • узнемирен 3
  • узнемирена 1
  • узнемирени 1
  • узнемиреније 1
  • узнемирених 2
  • узнемирено 2
  • узнемиреном 1
  • Узнемирење 1
  • узнемирење 3
  • узнемиривала 1
  • узнемириван 1
  • узнемиривао 1
  • узнемирио 2
  • узнемирише 1
  • узнемирује 1
  • узнемирујем 1
  • узник 1
  • узор 3
  • узрок 13
  • Узрок 2
  • узрока 2
  • узроцима 1
  • узрочницима 1
  • узрујавати 1
  • узрујала 2
  • узрујан 1
  • Узрујаност 1
  • узрујаност 2
  • узрујаности 1
  • узумају 1
  • уистину 2
  • уједан 1
  • уједанпут 1
  • ујединио 1
  • ујединиш 1
  • Уједињене 1
  • Уједињења 9
  • Уједињење 31
  • Уједињењу 2
  • Уједно 13
  • уједно 27
  • ујутру 19
  • Ујутру 3
  • укаже 1
  • указ 1
  • указа 8
  • указало 1
  • указасте 1
  • указати 3
  • укидају 1
  • укипило 1
  • уклони 2
  • уклонивши 1
  • Уклонила 1
  • уклонити 1
  • уклопи 1
  • укован 1
  • укопан 2
  • укор 1
  • Укочен 1
  • укочена 2
  • укочено 2
  • укочио 1
  • украду 1
  • украј 1
  • украли 1
  • украо 1
  • украси 1
  • укратко 2
  • украшена 1
  • украшени 1
  • укрстивши 1
  • укрстише 1
  • укрштаваху 1
  • укрштало 1
  • укрштене 1
  • Укупна 1
  • укусни 1
  • укусно 3
  • укусном 1
  • укусну 2
  • укућани 2
  • улаз 1
  • улазак 2
  • Улазећи 1
  • улазећи 3
  • улазила 1
  • улазили 1
  • улазио 6
  • улазу 1
  • уласку 2
  • улева 1
  • улевајући 1
  • улевало 1
  • улевао 1
  • улевати 1
  • улеваше 1
  • улепшавала 1
  • улетео 1
  • улети 2
  • уливала 1
  • улизица 1
  • улије 1
  • улица 1
  • Улицама 1
  • улицама 6
  • Улице 1
  • улице 16
  • улици 10
  • улицом 5
  • улицу 24
  • уловљена 2
  • улоге 2
  • улогу 8
  • уложено 1
  • уложила 1
  • уложио 2
  • уложисте 1
  • улучи 1
  • улучим 1
  • улучио 1
  • улучисмо 1
  • улучити 1
  • Улцињ 1
  • уљудим 1
  • уљудно 1
  • ум 14
  • ума 1
  • умакне 1
  • умало 3
  • умањавао 1
  • умарале 1
  • умарширале 1
  • умаћи 3
  • уме 3
  • умедосте 1
  • умекшао 1
  • умели 1
  • умем 2
  • умео 4
  • умерен 1
  • умершем 1
  • умесна 2
  • умесне 1
  • умесни 1
  • умесним 1
  • умесно 1
  • умести 1
  • Уместо 1
  • уместо 2
  • уметак 2
  • уметничкој 1
  • Умеш 1
  • умеш 2
  • умеша 3
  • умивати 1
  • умила 1
  • умили 1
  • умилни 1
  • умиљавати 2
  • умиљат 1
  • умиљате 2
  • умиљатије 1
  • умиљатим 1
  • умиљато 2
  • умиљатост 1
  • уминуло 1
  • уминуо 1
  • умио 1
  • умираћемо 1
  • умире 3
  • умирен 1
  • Умири 4
  • умири 8
  • умириваше 1
  • Умириваше 1
  • умирило 1
  • умиримо 1
  • умирите 1
  • Умирите 1
  • умирити 2
  • умирише 1
  • умировљени 2
  • умировљеним 1
  • умиру 3
  • умни 1
  • умно 1
  • умном 1
  • умоли 2
  • умор 12
  • умора 8
  • уморан 3
  • Уморен 1
  • уморену 1
  • умориле 1
  • уморило 1
  • уморио 1
  • Уморна 3
  • уморна 7
  • Уморне 1
  • уморне 2
  • уморнијем 1
  • уморној 1
  • уморну 1
  • умором 1
  • умотано 1
  • умре 4
  • умрем 1
  • умрети 12
  • умреће 1
  • Умреће 1
  • Умрећу 1
  • умреш 1
  • Умрла 1
  • умрла 3
  • умрло 1
  • умрљане 1
  • Умро 2
  • умро 8
  • умртвљеним 1
  • умру 2
  • уму 5
  • умукну 1
  • умукнула 1
  • унакажено 2
  • унаказе 1
  • унакрсном 1
  • унакрсну 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • Унапред 1
  • унапред 4
  • унапреди 1
  • унапређен 1
  • унапређују 1
  • унеколико 1
  • унела 2
  • унео 2
  • унесе 6
  • унесоше 1
  • унесрећених 1
  • унесу 1
  • унети 1
  • универзитетлије 1
  • Универзитетска 1
  • унији 1
  • уникум 1
  • униформи 1
  • уништавао 1
  • уништен 1
  • уништени 1
  • уништење 1
  • уништила 2
  • уништили 1
  • уништимо 1
  • уништити 1
  • уништише 1
  • унутарња 2
  • унутарње 1
  • унутра 17
  • унутрашње 1
  • унутрашњег 1
  • унутрашњи 1
  • унутрашњих 4
  • унутрашњост 2
  • унутрашњости 2
  • унутрашњу 3
  • уобичајено 1
  • уобичајеног 3
  • уобичајенога 1
  • уобичајише 1
  • уображена 1
  • уобрази 1
  • Уобразиља 1
  • уобразиљи 1
  • уозбиљен 2
  • уозбиљи 2
  • уозбиљивши 1
  • уопће 4
  • Уопште 1
  • уопште 6
  • уосталом 1
  • уочи 3
  • упада 3
  • упадали 1
  • упадању 1
  • упадати 1
  • Упаде 1
  • упаде 29
  • упадне 3
  • упаднем 1
  • упакована 1
  • упала 1
  • упали 3
  • упалила 1
  • упало 1
  • упамте 1
  • упао 4
  • упасти 1
  • уперен 1
  • Упеца 1
  • упијала 1
  • упиљи 1
  • упиљивши 2
  • упире 1
  • упирући 2
  • уписати 1
  • уписаше 1
  • упит 2
  • упита 39
  • Упита 6
  • Упитам 1
  • упитам 2
  • упитао 3
  • упитаће 3
  • упитах 2
  • упиташе 1
  • упишемо 1
  • уплакана 1
  • уплаканим 1
  • уплакано 1
  • уплакану 1
  • Уплашена 1
  • уплашено 1
  • уплашила 2
  • уплашили 1
  • уплашио 2
  • уплете 1
  • уплетен 1
  • уплетена 1
  • уплив 1
  • упливних 1
  • упознавања 2
  • упознавање 1
  • упознали 1
  • упознам 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упозоримо 1
  • упозорити 1
  • упозориш 1
  • упоредио 1
  • упорни 1
  • упорније 1
  • упорних 1
  • упорно 4
  • употребе 1
  • употребила 2
  • употребио 5
  • употребисмо 1
  • употребити 2
  • употребљава 2
  • употребљавали 1
  • употребљавам 1
  • употребљавао 2
  • употребљени 1
  • употребљено 1
  • управа 4
  • управе 1
  • управи 3
  • управља 3
  • управљен 1
  • управљена 2
  • управнику 1
  • управним 1
  • Управо 2
  • управо 20
  • управу 1
  • упрвши 2
  • упре 4
  • упревши 1
  • упрегне 2
  • упрепашћена 1
  • упрла 2
  • упрли 1
  • Упрли 1
  • упрло 1
  • упропастила 2
  • упропастиле 1
  • упрте 2
  • упрти 1
  • упусти 1
  • упустио 1
  • упуте 1
  • упути 13
  • упутила 4
  • упутиле 1
  • упутили 3
  • упутим 1
  • Упутио 1
  • упутио 12
  • упутити 1
  • упутише 3
  • упутства 3
  • упућен 1
  • упућена 2
  • упућене 1
  • упућени 2
  • упућеним 1
  • упућено 2
  • упушта 1
  • упуштам 1
  • упуштати 1
  • ура 1
  • уради 1
  • урадила 1
  • урањену 1
  • уреде 3
  • уреди 1
  • Уреди 1
  • уредимо 1
  • уредио 1
  • уредни 1
  • уредник 2
  • уредно 1
  • уређивати 1
  • уређује 1
  • урезан 1
  • урезао 1
  • урекну 1
  • урла 1
  • урликање 3
  • урликати 1
  • урнебес 1
  • уродиле 1
  • урођене 1
  • Урошеве 1
  • Урошевцу 1
  • усавршавао 1
  • усаврше 1
  • усамљен 1
  • усамљена 1
  • усамљене 1
  • усамљеном 1
  • усана 4
  • усахнуле 1
  • усахнуо 1
  • усвоји 2
  • усвојио 1
  • уседоше 1
  • уселило 1
  • уселио 1
  • Уселите 1
  • усељавала 1
  • усијане 1
  • усијаним 1
  • усијаном 1
  • усиљавајући 1
  • усиљавала 1
  • усисати 1
  • ускакати 1
  • усклик 6
  • усклика 1
  • ускликну 2
  • ускликом 1
  • усклици 2
  • ускомеша 1
  • ускорило 1
  • Ускоро 2
  • ускоро 6
  • ускочи 1
  • ускочим 1
  • ускочише 1
  • ускрати 1
  • ускратите 1
  • ускраћују 1
  • ускрсла 1
  • ускрсне 1
  • ускрснуло 1
  • Ускрснуће 1
  • услед 23
  • Услед 4
  • уследила 2
  • уследио 1
  • услова 1
  • услове 5
  • условима 1
  • услугу 1
  • услужан 1
  • услужности 1
  • услузи 2
  • усмене 1
  • Усмено 1
  • усмено 2
  • усна 1
  • уснама 8
  • усне 9
  • усниш 1
  • успаванке 1
  • успе 1
  • успела 3
  • успеле 1
  • успели 2
  • успео 1
  • успеси 2
  • успесима 2
  • успех 6
  • успеха 10
  • успехе 6
  • успехом 6
  • успеху 3
  • успешан 2
  • успеше 1
  • успешно 8
  • успешноме 1
  • успијајући 1
  • успијати 1
  • успламтео 1
  • успне 2
  • успомена 1
  • успомене 1
  • успомену 2
  • усправивши 1
  • успут 10
  • Успут 6
  • усрдан 1
  • усрдније 2
  • усрдним 2
  • Усрдно 1
  • усрдно 2
  • усрдношћу 1
  • усред 1
  • усрећити 1
  • усрећиш 1
  • уста 15
  • устав 1
  • устава 2
  • уставан 3
  • уставе 1
  • уставна 1
  • уставу 1
  • уставши 1
  • Устаде 2
  • устаде 24
  • устадоше 1
  • Устај 2
  • устајали 1
  • устајање 1
  • устајањем 1
  • устајати 1
  • устајући 2
  • устаклише 1
  • устакљеним 1
  • устала 4
  • усталасана 1
  • усталасане 2
  • устали 1
  • устанак 1
  • Устане 1
  • устане 10
  • устанем 1
  • Устанем 1
  • устанете 1
  • Устани 1
  • устанка 2
  • установи 1
  • установило 1
  • установити 1
  • установљено 2
  • Устао 2
  • устао 5
  • устати 3
  • устезала 1
  • устезања 4
  • устима 3
  • устостручило 1
  • устрашен 1
  • устрашено 1
  • устремила 1
  • устручавала 1
  • устручавања 1
  • устукнула 1
  • устукнуо 1
  • устукнути 1
  • устукнуше 1
  • устумараше 1
  • уступали 1
  • уступе 2
  • уступи 1
  • уступила 2
  • уступиле 1
  • уступити 1
  • уступише 1
  • уступке 1
  • усудили 2
  • усудио 1
  • усудити 1
  • усуђује 1
  • усуђују 1
  • усхићено 3
  • усхићеношћу 1
  • усхићења 3
  • усхићењем 1
  • утамањују 1
  • утаначен 1
  • утаначимо 1
  • утврде 1
  • утврдили 5
  • утврдило 1
  • утврдио 3
  • утврдити 1
  • утврдише 3
  • утврђена 1
  • утврђени 1
  • утврђеним 1
  • утврђено 1
  • Утврђено 1
  • утврђеног 1
  • утврђенога 2
  • утврђеном 1
  • утврђења 17
  • утврђење 1
  • утврђењу 3
  • утврђивали 1
  • утврђује 1
  • утегнут 1
  • утекао 3
  • утекла 6
  • утекне 1
  • Утеха 1
  • утеха 4
  • утехе 4
  • утехом 1
  • утеху 1
  • утече 4
  • Утешавао 1
  • утешаваше 1
  • утешен 1
  • утешена 2
  • утешени 2
  • утеши 2
  • утешила 1
  • утешим 1
  • Утешите 1
  • утешитељ 1
  • утешне 1
  • утешнијом 1
  • утешно 1
  • утешну 2
  • утирући 1
  • утисак 7
  • утиска 1
  • утиском 4
  • утисне 1
  • утиснули 1
  • утисци 1
  • утисцима 1
  • утицаја 5
  • утицајем 1
  • утицала 3
  • утицали 1
  • утицало 5
  • утицао 1
  • утицати 3
  • утицаху 1
  • утиша 2
  • утишавати 1
  • утишала 1
  • утишало 1
  • Утјешитељу 1
  • утоку 1
  • утоли 2
  • утонула 2
  • утонули 1
  • Утонули 1
  • утонуо 1
  • утонути 1
  • утопе 1
  • утопљеник 1
  • уторак 1
  • уточишта 1
  • утрђено 1
  • утрла 1
  • утрнула 1
  • утрнуо 1
  • утроба 1
  • утрострученом 1
  • утроши 1
  • утрчала 1
  • утукао 1
  • утучен 1
  • утучена 2
  • утучене 1
  • утучени 1
  • ућелепире 1
  • ућуте 1
  • ућуткава 1
  • ућуткају 1
  • ућуткала 1
  • ућуткане 1
  • уубити 1
  • ух 1
  • Ух 1
  • уха 1
  • ухапсила 1
  • ухапсити 1
  • ухапшена 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 6
  • ухвативши 3
  • ухватила 7
  • ухватили 1
  • ухватим 2
  • ухватимо 1
  • ухватио 5
  • ухватити 4
  • ухватише 1
  • ухваћен 2
  • Ухваћена 1
  • ухваћену 1
  • ухо 8
  • уходимо 1
  • учасник 1
  • ученик 1
  • ученица 1
  • учеснике 1
  • учестана 1
  • учествовала 3
  • учествовали 1
  • учествовао 5
  • учествује 5
  • учествујући 1
  • учешћа 2
  • учи 1
  • учила 1
  • учине 3
  • учини 26
  • учинивши 1
  • учинила 21
  • учиниле 3
  • Учинили 1
  • учинили 7
  • учинило 7
  • учиним 2
  • учинимо 2
  • учинио 12
  • учинисмо 3
  • учинисте 2
  • учинити 25
  • учинићете 1
  • учинићеш 1
  • учинићу 1
  • учиних 2
  • учинише 5
  • учињен 1
  • учињена 3
  • учињене 2
  • Учињено 1
  • учињено 2
  • учињеној 1
  • учио 3
  • учитељ 1
  • учитељи 1
  • учитељска 1
  • учити 1
  • учтиво 2
  • Учтиво 4
  • учтивости 1
  • ушавши 3
  • Ушавши 3
  • ушанче 1
  • Ушао 1
  • ушао 12
  • уши 4
  • ушију 3
  • ушима 10
  • ушла 9
  • ушле 1
  • ушли 4
  • уштинула 1
  • ушуњао 1
  • Ф 1
  • фабрикант 1
  • фабрици 2
  • фабричких 1
  • фазони 1
  • фајта 1
  • фајте 2
  • фајти 1
  • факта 1
  • фактима 2
  • фактички 1
  • фактичном 1
  • фактом 1
  • фактори 2
  • факторима 1
  • фалзификат 1
  • фали 2
  • фалило 1
  • фалинку 1
  • фалиш 1
  • фанатизма 1
  • фанатичком 1
  • фантазија 2
  • фантазијом 1
  • фантазира 2
  • фаталне 2
  • фаталним 1
  • фебруар 1
  • фебруара 3
  • фереџу 2
  • Феризовић 3
  • Феризовића 1
  • Феризовићу 1
  • Фети 1
  • фигуру 1
  • физиономија 1
  • физичке 1
  • физички 3
  • физична 1
  • Фијакер 1
  • фијакер 28
  • фијакера 3
  • фијакери 1
  • фијакерима 1
  • фијакериста 2
  • Фијакериста 2
  • фијакеристе 2
  • фијакеристу 5
  • фијакером 2
  • фијакерска 1
  • фијакеру 2
  • фијакерџији 2
  • фијукала 3
  • фијукање 1
  • фиксирани 1
  • филистри 1
  • филозифија 1
  • филозофије 1
  • филозофијом 1
  • филозофијској 1
  • филозофију 1
  • философирања 1
  • фина 1
  • финансијалних 1
  • финансије 1
  • Фини 2
  • фини 5
  • фино 1
  • финог 1
  • фитиљ 3
  • фићукао 1
  • фишеклију 1
  • флаша 1
  • флаше 2
  • флашу 1
  • флегматичан 1
  • флегматично 1
  • флегмом 1
  • флоте 3
  • флотна 1
  • Флотна 1
  • флотној 1
  • флотну 2
  • фојеру 1
  • фор 1
  • фора 1
  • форинта 1
  • форинти 1
  • форинту 1
  • формално 4
  • формалност 1
  • формалности 1
  • форме 1
  • форова 6
  • форове 1
  • форови 1
  • форовима 2
  • форсираним 1
  • фортице 1
  • фору 2
  • фосфорасти 1
  • фотбала 1
  • фотеље 1
  • фотељу 1
  • фотографији 1
  • фотографију 5
  • Фотографу 1
  • фразу 1
  • фрајле 2
  • Француска 3
  • француске 3
  • француски 3
  • француској 1
  • француском 1
  • Француску 3
  • фремт 1
  • фронт 2
  • фронта 2
  • фронту 6
  • Фрушке 1
  • фрушкогорски 1
  • фрушкогорскоме 1
  • Фрушкогорци 2
  • Фрушкој 1
  • функционисање 1
  • функционисати 1
  • футошког 1
  • ха 2
  • Ха 2
  • Хадарлак 1
  • Хај 1
  • Хајд 2
  • хајд 4
  • Хајде 10
  • хајде 4
  • Хајдемо 1
  • хајдемо 3
  • Хајдмо 2
  • хајдука 1
  • хајдуци 1
  • хајећи 1
  • хала 1
  • халакање 1
  • халачући 1
  • Хало 7
  • хаљина 2
  • хаљине 2
  • хаљину 1
  • Хамидија 11
  • Хамидије 4
  • Хамидију 3
  • ханума 3
  • хануме 2
  • ханумо 2
  • Хао 2
  • хаос 1
  • хаоса 1
  • хапсити 1
  • харамија 1
  • харамијама 2
  • харамије 1
  • харема 1
  • харемски 1
  • хармонијом 1
  • хармонију 2
  • хармоника 1
  • хармоникаши 3
  • хармоникашица 2
  • хармоникашици 1
  • хармонику 4
  • хармонична 1
  • хармонично 2
  • Хартвиг 2
  • Хартвига 3
  • Хартвигом 1
  • хартије 2
  • хартијица 1
  • Хасан 1
  • хаубична 1
  • Хаџи 6
  • Хвала 26
  • хвала 27
  • хвале 4
  • хвалећи 1
  • хвали 2
  • хвалили 1
  • хвалио 1
  • хвалисави 1
  • Хвалу 1
  • хвата 3
  • Хватај 1
  • хватала 2
  • хватали 1
  • хватао 1
  • хватати 1
  • Хе 2
  • Хее 1
  • хеј 1
  • Хеј 1
  • херој 1
  • хероја 6
  • хероје 3
  • херојима 1
  • херојски 2
  • херојским 2
  • херојских 2
  • херојској 1
  • херојском 1
  • херојству 1
  • хероју 1
  • Херцеговине 1
  • Херцеговином 1
  • Херцеговину 1
  • Хехе 1
  • хиљада 17
  • хиљадама 2
  • хиљадарку 2
  • Хиљаде 1
  • хиљаде 2
  • хиљадили 1
  • хиљаду 3
  • химна 1
  • химну 2
  • хирови 1
  • хистерична 3
  • хистеричних 1
  • хистеричног 1
  • хисторијски 1
  • хисторију 1
  • хисториском 1
  • хитајући 1
  • хитале 1
  • хитам 1
  • хитан 2
  • хитар 2
  • хитац 1
  • Хитим 1
  • Хитно 1
  • хитно 2
  • хитном 1
  • хитрини 1
  • хитро 1
  • хитроного 1
  • Хјо 2
  • хлада 2
  • Хладан 1
  • хладан 9
  • хладио 1
  • хладна 3
  • хладне 5
  • хладни 3
  • хладним 1
  • хладно 19
  • хладног 1
  • хладној 1
  • хладнокрван 1
  • хладнокрвна 1
  • хладнокрвни 1
  • хладнокрвно 11
  • хладнокрвност 1
  • хладном 2
  • хладноћа 3
  • хладноће 2
  • хладовини 1
  • хладовину 1
  • хлађане 1
  • хлеб 2
  • хлеба 8
  • хлебац 3
  • хлебом 1
  • хм 2
  • Хм 6
  • Хо 3
  • ход 1
  • Ход 1
  • хода 2
  • ходао 1
  • ходати 1
  • ходи 2
  • Ходи 3
  • Ходите 1
  • ходник 6
  • ходником 2
  • ходнику 4
  • ходу 3
  • Хојхој 1
  • хонорар 1
  • хор 1
  • хора 1
  • хоризонту 1
  • хорила 2
  • хорили 2
  • хорило 1
  • хору 1
  • хотел 11
  • Хотел 5
  • Хотела 1
  • хотела 7
  • хотеле 1
  • Хотелијер 1
  • хотелијер 2
  • хотелијера 1
  • хотелијеру 3
  • хотелима 2
  • хотелом 3
  • хотелској 2
  • хотелу 4
  • хотећи 3
  • Хоће 11
  • хоће 69
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 6
  • хоћете 6
  • хоћеш 16
  • Хоћеш 4
  • Хоћу 14
  • хоћу 21
  • храбар 5
  • храбра 8
  • храбре 5
  • храбрећи 1
  • Храбри 1
  • храбри 2
  • храбрила 2
  • храбрим 1
  • храбрити 1
  • храбрих 3
  • храбрише 1
  • храбро 2
  • храброг 1
  • храброга 1
  • Храброга 1
  • храбром 1
  • храброст 3
  • храбрости 3
  • храброшћу 1
  • Храмови 1
  • храмовима 1
  • хране 8
  • храни 4
  • храном 1
  • храну 1
  • храстовине 1
  • хрвање 1
  • Хрвата 2
  • Хрвате 1
  • хрватским 3
  • Хрватској 1
  • хрватском 1
  • Хрватску 1
  • Хрвоја 1
  • хрђав 1
  • хрђава 2
  • хрђаве 1
  • хрђаво 4
  • хрђавом 2
  • хрђао 1
  • Христо 2
  • Христова 3
  • Христову 1
  • Христос 1
  • Хришћанин 1
  • хришћанске 1
  • хришћанским 2
  • хришћанско 1
  • Хришћанско 2
  • хришћанском 1
  • хришћанску 1
  • хрпа 1
  • хрче 1
  • хте 1
  • хтевши 2
  • Хтеде 1
  • хтеде 17
  • хтедне 1
  • Хтедосте 1
  • хтедосте 2
  • хтедох 3
  • хтедоше 13
  • хтела 24
  • хтеле 1
  • Хтели 1
  • хтели 4
  • хтело 2
  • Хтео 2
  • хтео 51
  • хтети 2
  • хтио 1
  • худа 1
  • худи 1
  • хука 1
  • хуктила 1
  • хуља 1
  • хумано 1
  • хуманости 1
  • хумка 2
  • хумку 2
  • хумор 2
  • хумора 4
  • хумориста 2
  • хумором 1
  • хумору 1
  • хучан 1
  • хуче 1
  • хучно 1
  • цам 2
  • цар 4
  • Цара 1
  • цара 9
  • царе 2
  • царева 1
  • Цареве 2
  • Царевине 1
  • царевине 2
  • Царевини 2
  • царевином 1
  • царево 1
  • царевој 1
  • Цариград 1
  • Цариграда 3
  • Цариграду 1
  • царинарницу 1
  • царица 1
  • царју 1
  • Царју 1
  • царовати 1
  • царски 1
  • царског 1
  • царском 2
  • царства 1
  • царство 6
  • царствујући 1
  • цару 1
  • царује 2
  • цвет 4
  • цвета 1
  • цветалих 1
  • цветање 1
  • цветни 1
  • цветови 1
  • цвећа 15
  • цвеће 12
  • цвећем 7
  • Цвијић 6
  • Цвијића 1
  • Цвијићеве 1
  • Цвијићевих 1
  • Цвијићем 1
  • Цвијићу 2
  • Цвијо 3
  • цвилела 1
  • цвилити 1
  • цвокот 3
  • цвокотао 1
  • цвокотати 1
  • цвокоћући 1
  • цвргласте 1
  • цев 2
  • цеви 3
  • цевчица 1
  • цевчицу 2
  • цедили 1
  • цедуљу 4
  • Цела 1
  • цела 11
  • Целе 2
  • целе 7
  • цели 1
  • целивала 1
  • целивали 1
  • целиваше 2
  • Целим 1
  • целим 11
  • целина 1
  • целину 2
  • цело 8
  • целог 1
  • целога 5
  • целој 12
  • целокупна 3
  • целокупно 2
  • целокупног 1
  • целокупном 1
  • целокупну 2
  • целом 8
  • целоме 3
  • целости 2
  • Целу 1
  • целу 7
  • цена 1
  • Цена 1
  • ЦЕНА 1
  • цени 1
  • ценила 2
  • ценим 2
  • ценио 3
  • ценити 2
  • цениш 1
  • централа 1
  • цену 5
  • цео 31
  • цепа 1
  • цепати 1
  • цепаше 1
  • церемонија 1
  • церемоније 2
  • Цетиња 2
  • Цетиње 1
  • цетињском 1
  • Цетињу 8
  • ци 1
  • цивилизација 1
  • Цига 1
  • Циган 2
  • Цигани 4
  • Циганина 1
  • Циганка 5
  • цигански 1
  • цигарете 1
  • цигаретлама 1
  • цигаретле 2
  • цигаретли 2
  • цигаретлом 1
  • цигаретлу 3
  • цигаретом 2
  • цигарету 18
  • цигару 3
  • цигаршпиц 1
  • цикнемо 1
  • цикну 3
  • цикот 1
  • Циљ 1
  • циљ 10
  • циља 3
  • циљеве 1
  • циљеви 1
  • циљевима 1
  • циљу 3
  • цинизам 1
  • цинизма 1
  • цинизмом 1
  • циник 2
  • циника 2
  • цинички 1
  • циничку 1
  • цинцарин 1
  • ципеле 1
  • цитернодла 2
  • Цитернодла 2
  • цитернодлом 1
  • цифрама 1
  • Цицан 2
  • Цицана 1
  • цичи 2
  • цјелованије 1
  • цмакати 1
  • црвен 3
  • црвена 5
  • црвене 1
  • црвени 1
  • Црвени 1
  • црвенила 1
  • црвених 1
  • црвенкаста 1
  • црвено 1
  • Црвеног 3
  • црвенога 1
  • црвеном 2
  • Црвеном 2
  • црвену 4
  • црква 1
  • црквама 2
  • цркве 5
  • црквени 1
  • црквених 1
  • црквену 2
  • цркви 8
  • цркву 11
  • црн 4
  • Црна 29
  • црна 6
  • црне 10
  • Црне 24
  • црни 7
  • Црним 1
  • црним 4
  • црнину 2
  • црних 3
  • црно 9
  • црног 1
  • Црног 1
  • Црногорац 3
  • Црногораца 5
  • Црногорска 1
  • црногорска 5
  • црногорске 8
  • Црногорски 1
  • црногорски 7
  • црногорским 2
  • Црногорских 1
  • црногорских 5
  • црногорско 2
  • црногорског 2
  • црногорскога 1
  • црногорској 2
  • црногорском 4
  • црногорску 6
  • Црногорце 1
  • Црногорци 16
  • Црногорцима 6
  • Црногорцу 2
  • Црној 26
  • црној 3
  • црном 1
  • Црном 3
  • црномањаста 1
  • црномањасти 1
  • Црномањасти 1
  • црноречке 1
  • црноречкој 1
  • црноречку 1
  • Црнорукаши 2
  • црнпурасто 2
  • црну 5
  • Црну 7
  • црта 5
  • цртама 2
  • цртао 3
  • црте 3
  • црту 1
  • Цула 1
  • Цуле 3
  • цупкај 1
  • ча 1
  • чај 5
  • чаја 1
  • чак 23
  • Чак 3
  • чакљама 2
  • чакшире 1
  • чамећи 1
  • чами 1
  • чамила 1
  • чамио 1
  • чамотиње 1
  • чамцем 1
  • чарапе 1
  • чардаклију 1
  • чаркали 1
  • чаркања 1
  • чаркање 1
  • Чарна 3
  • чаролијски 1
  • чаршији 1
  • чаршију 1
  • Час 1
  • час 61
  • часа 47
  • часак 11
  • часе 1
  • часила 1
  • часио 1
  • часити 1
  • часним 1
  • часних 1
  • часници 4
  • часно 1
  • Часну 1
  • часну 3
  • часова 47
  • часове 3
  • часови 2
  • часовима 1
  • часовник 6
  • часовнику 5
  • част 19
  • частан 1
  • часте 1
  • части 2
  • частиш 1
  • частољубив 1
  • часу 15
  • Чаталџе 1
  • чауре 1
  • Чачка 1
  • чаша 1
  • чаше 7
  • чаши 2
  • чашом 3
  • чашу 23
  • чвор 2
  • чврснути 1
  • чврста 3
  • чврсте 1
  • чврстина 1
  • чврстину 1
  • чврсто 5
  • чврстој 1
  • чврсту 1
  • чега 21
  • чедна 1
  • Чедо 3
  • чедо 39
  • чедом 1
  • Чедомиљ 1
  • чежње 2
  • чежњи 1
  • чежњом 1
  • чезнула 1
  • чезнуше 1
  • чека 15
  • Чекај 2
  • чекај 3
  • чекајте 1
  • Чекајте 1
  • чекају 7
  • чекајући 1
  • Чекајући 1
  • чекала 7
  • чекале 2
  • чекали 6
  • чекало 3
  • чекам 6
  • чекамо 2
  • чекања 2
  • чекање 2
  • чекању 2
  • чекао 4
  • Чекати 1
  • чекати 11
  • чекаху 2
  • чекаше 2
  • чела 5
  • челик 2
  • челика 1
  • челична 1
  • челично 1
  • чело 14
  • челом 1
  • Челопека 1
  • Челопеку 1
  • челу 15
  • чељаде 1
  • чељусти 2
  • чем 2
  • чемернога 1
  • Чему 1
  • чему 29
  • чепања 1
  • чепање 1
  • чепркати 1
  • черника 1
  • Чеси 2
  • Чесима 1
  • чесме 1
  • чесму 1
  • чест 3
  • честар 1
  • честе 1
  • честину 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитам 4
  • Честитамо 1
  • честитање 2
  • честитао 1
  • честитати 3
  • честиташе 1
  • честите 1
  • Честитке 1
  • честитке 2
  • честито 2
  • честитог 1
  • честитости 1
  • Често 2
  • често 40
  • чета 12
  • четама 1
  • четворица 1
  • четворице 1
  • четворо 3
  • четврт 4
  • ЧЕТВРТА 10
  • четвртак 1
  • Четврти 3
  • четврти 9
  • четврто 1
  • четвртог 1
  • четвртој 1
  • чете 17
  • чети 15
  • четир 3
  • четири 35
  • Четири 4
  • четици 1
  • четник 6
  • четника 11
  • четнике 5
  • четници 10
  • Четници 6
  • Четницима 1
  • четницима 2
  • четничке 1
  • четничкој 1
  • четничком 1
  • четничку 1
  • четовођа 2
  • четовођу 2
  • четом 1
  • ЧЕТРДЕСЕТ 10
  • четрдесет 8
  • ЧЕТРДЕСЕТА 1
  • четрдесетим 1
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • ЧЕТРНАЈЕСТА 1
  • Чету 1
  • чету 24
  • Чех 6
  • Чеха 1
  • Чеху 1
  • чешкао 1
  • Чешкој 1
  • чешће 7
  • чешћи 1
  • чизмама 1
  • Чија 1
  • чије 9
  • Чијем 1
  • чијем 3
  • чији 10
  • чијим 1
  • чијих 2
  • чијој 2
  • чијом 1
  • чију 3
  • чика 177
  • Чика 30
  • чим 23
  • Чим 23
  • чиме 1
  • Чиме 1
  • чин 14
  • чина 3
  • чине 8
  • чинећи 2
  • чини 36
  • Чини 4
  • чинији 1
  • чинила 7
  • чинилаца 2
  • чинило 14
  • Чинило 7
  • чиним 3
  • чинимо 1
  • чинио 5
  • чинити 8
  • чиниш 1
  • чинише 1
  • чиновник 7
  • чиновника 2
  • чиновником 1
  • чиновнику 1
  • чиновници 2
  • чиновничких 1
  • чином 1
  • чину 1
  • чињени 1
  • Чињеница 1
  • чињеница 3
  • Чињенице 1
  • чињенице 2
  • чињеници 1
  • чио 1
  • чираке 1
  • чист 2
  • Чиста 1
  • чиста 11
  • чистацу 1
  • чисте 3
  • чисти 1
  • чистије 1
  • Чистилица 1
  • чистилица 3
  • чистилице 1
  • чистим 4
  • чистине 1
  • чистину 1
  • чистих 1
  • чисто 30
  • Чисто 8
  • чистој 2
  • чистом 1
  • чистота 1
  • чистоте 1
  • чисту 2
  • чита 13
  • Чита 2
  • читав 15
  • Читав 2
  • Читава 1
  • читава 7
  • читаве 5
  • читавим 2
  • читавих 2
  • читаво 18
  • читавог 3
  • Читавог 3
  • читавој 7
  • читавом 9
  • читаву 24
  • Читаву 3
  • читај 2
  • читају 1
  • читајући 1
  • Читала 1
  • читала 8
  • читале 1
  • читам 2
  • читамо 1
  • читанке 1
  • читања 3
  • читање 2
  • читањем 1
  • читао 9
  • читаоници 1
  • читате 2
  • читати 10
  • читаше 1
  • чича 1
  • Чича 1
  • чичо 1
  • чкиљиле 1
  • чкиљише 1
  • Члан 1
  • члан 12
  • члана 3
  • чланак 1
  • Чланице 1
  • чланка 1
  • чланова 10
  • чланове 5
  • чланови 15
  • Чланови 3
  • члановима 1
  • чланској 1
  • Човек 8
  • човек 85
  • човека 45
  • човекољубиви 1
  • човекољубља 1
  • човеком 9
  • човеку 15
  • Човеку 2
  • човечанску 3
  • човече 8
  • човечија 1
  • човечје 1
  • човечјег 1
  • човечјем 2
  • Човечји 1
  • човечји 3
  • човечју 1
  • чово 2
  • чојом 1
  • чоколада 1
  • Чоколада 1
  • чоколаду 1
  • чопорке 1
  • чоханом 1
  • чу 6
  • Чува 1
  • чува 10
  • чувај 1
  • Чувај 1
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чували 2
  • чувам 1
  • чувамо 1
  • чуван 1
  • чување 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чуваре 3
  • чувари 1
  • чуваркућу 1
  • чувати 4
  • чуваш 1
  • чувен 1
  • чувене 1
  • чувенији 1
  • чувених 1
  • чувеног 1
  • чувенога 1
  • Чувши 1
  • чувши 4
  • чуда 3
  • чудес 1
  • чудесне 1
  • чудесни 1
  • чудесну 1
  • чудећи 1
  • чуди 2
  • чудила 1
  • чудили 2
  • чудим 1
  • чудио 1
  • чудите 1
  • чудити 3
  • чудиш 2
  • чудна 3
  • Чудна 4
  • чудније 1
  • чудно 1
  • чудноват 1
  • чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудновато 5
  • чудновату 1
  • чудном 1
  • Чудном 1
  • чудо 12
  • чудовишта 2
  • чудом 2
  • чуду 2
  • чуђења 1
  • чуђење 1
  • чуђењем 1
  • чуј 2
  • Чуј 2
  • Чујаше 1
  • чује 21
  • Чујем 2
  • чујем 8
  • Чујемо 2
  • чујемо 5
  • чујете 1
  • чујеш 5
  • Чујеш 5
  • чујмо 1
  • Чујмо 4
  • чујно 1
  • чујте 2
  • Чујте 3
  • чују 5
  • чула 16
  • Чула 2
  • чуле 1
  • Чули 1
  • чули 5
  • Чуло 1
  • чуло 2
  • Чуо 3
  • чуо 33
  • Чути 1
  • чути 17
  • Чућете 1
  • Чућеш 1
  • чух 2
  • чуше 8
  • Џавид 5
  • џага 1
  • џагање 1
  • џакуљицу 3
  • џенет 1
  • џентлмен 1
  • џентрије 1
  • џеп 1
  • џепа 9
  • џепницу 1
  • џепове 2
  • џеповима 1
  • џепу 4
  • џигерица 1
  • џилитнуше 1
  • џин 1
  • Џинић 1
  • џиновска 1
  • џиновске 1
  • џиновски 1
  • џиновским 1
  • Џукеле 1
  • џумбуса 1
  • ш 1
  • шајкаче 1
  • шајкачу 1
  • Шајкаша 1
  • шајкашка 2
  • Шајкашка 3
  • Шајкашке 1
  • шака 2
  • шаком 3
  • шаку 3
  • шала 9
  • шале 6
  • шалећки 1
  • шали 10
  • Шалило 1
  • шалим 1
  • Шалим 2
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалом 2
  • шалу 2
  • шаље 2
  • шаљем 1
  • шаљући 1
  • шамију 1
  • шанац 3
  • шансонете 1
  • шантуца 1
  • шану 1
  • шанца 2
  • шанчева 4
  • шанчеве 2
  • шанчевима 3
  • шапат 1
  • шапатом 3
  • шапну 3
  • шапнуо 1
  • Шаптао 1
  • шапташе 1
  • шапутала 1
  • шапуташе 1
  • шапућући 2
  • шара 1
  • Шаре 1
  • шатор 1
  • шаху 1
  • Шваба 1
  • Швабо 1
  • Швалер 2
  • шварцгелби 1
  • швићну 3
  • швом 1
  • шебој 1
  • шевар 1
  • ШЕЗДЕСЕТ 3
  • ШЕЗДЕСЕТА 7
  • шеница 1
  • шенуо 1
  • шесетих 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • ШЕСНАЈЕСТА 1
  • шеснајст 1
  • Шест 2
  • шест 23
  • ШЕСТА 11
  • шести 1
  • шестом 2
  • шесту 2
  • шета 6
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шетали 1
  • шеталишту 1
  • Шетао 2
  • шетао 4
  • шетати 2
  • шетње 4
  • шетњи 1
  • шетњу 2
  • шећерне 1
  • шећером 1
  • шеф 5
  • шефа 2
  • шефовима 1
  • шефом 1
  • шефу 2
  • Шешир 1
  • шешир 17
  • Шешира 1
  • шешира 6
  • шешире 1
  • шеширић 1
  • шеширом 3
  • шеширу 2
  • шибана 1
  • шибао 1
  • Шибао 1
  • шибати 1
  • шиваћом 1
  • Шијачки 1
  • шије 1
  • шији 1
  • шиканирање 1
  • Шилдији 1
  • шило 1
  • шиље 2
  • Шиљем 1
  • шиљкасти 1
  • шина 2
  • шинама 6
  • Шинд 1
  • Шинђин 1
  • Шинђина 1
  • шине 3
  • шињел 1
  • шипке 1
  • шипраг 1
  • шипрагом 1
  • Шипчаник 1
  • Шира 1
  • шира 3
  • шире 2
  • ширење 1
  • шири 2
  • ширили 1
  • ширимо 1
  • ширити 1
  • широј 3
  • широк 1
  • широка 1
  • широке 4
  • Широки 1
  • широки 3
  • широких 1
  • широко 1
  • широкој 1
  • широком 3
  • широкоме 1
  • Широм 1
  • широм 2
  • Широчки 1
  • Широчког 1
  • ширу 5
  • шити 1
  • шићарџија 1
  • Шифроване 1
  • шишти 1
  • шкандал 1
  • шкљоцати 1
  • шкоди 1
  • шкодила 1
  • шкодило 3
  • шкодити 1
  • шкодљивије 1
  • школа 1
  • школама 1
  • Школе 3
  • школе 5
  • школи 1
  • школира 1
  • школован 1
  • Школски 1
  • школских 1
  • школу 1
  • шкољки 1
  • шкрипање 1
  • шкрипи 1
  • Шкрипну 1
  • шлепови 1
  • шмокова 1
  • шовинисте 1
  • Шокца 1
  • шољицу 2
  • Шондина 1
  • Шондину 1
  • шор 1
  • шору 4
  • шоферу 1
  • Шпарта 1
  • Шпијон 3
  • шпијон 6
  • шпијона 2
  • шпијонаже 1
  • шпијонажу 1
  • шпијонима 1
  • шпијонира 1
  • Шпијонов 1
  • шпијонској 1
  • шпијону 2
  • шпијун 4
  • шпијуна 1
  • шпицли 1
  • Шрапнел 1
  • шрапнел 3
  • шрапнела 4
  • шрапнеле 1
  • Шрапнели 1
  • шрапнели 2
  • шрапнелима 2
  • шрафић 1
  • Шта 109
  • шта 331
  • штаб 3
  • штаба 6
  • штабом 4
  • штабу 1
  • шталама 1
  • штали 2
  • шталски 1
  • штамбук 2
  • Штампа 1
  • штампа 12
  • штампаних 1
  • штампано 1
  • штампаног 1
  • штампарији 1
  • штампарију 2
  • штампати 1
  • штампу 1
  • штап 5
  • штапом 1
  • штатут 1
  • ште 1
  • штеде 2
  • штедео 1
  • штедити 1
  • штедљив 2
  • штека 4
  • штеку 1
  • Штета 1
  • штета 4
  • штете 4
  • штетовао 1
  • Штеточиње 1
  • штету 4
  • штилет 3
  • штилетом 1
  • Штиљановића 1
  • Штип 1
  • штипају 1
  • Штирнер 1
  • Штирнера 1
  • Штирнерово 1
  • штите 2
  • штитила 1
  • штитио 1
  • штићеника 1
  • штићеником 1
  • Што 47
  • што 805
  • Штована 1
  • штогод 4
  • Штоја 1
  • Штоју 1
  • штос 1
  • штофаним 1
  • штошта 2
  • штуцати 1
  • шћеде 1
  • шубару 4
  • Шукри 27
  • Шукрија 4
  • Шукрију 1
  • шум 1
  • Шума 1
  • Шумадијском 1
  • Шумадијску 1
  • Шумадинка 1
  • шумама 1
  • Шумаревић 2
  • шумари 1
  • Шумари 1
  • шуме 2
  • шуми 3
  • шумом 1
  • шумска 1
  • шумских 1
  • шумског 1
  • шумском 1
  • шуму 4
  • шундроман 1
  • шундромане 1
  • шунке 1
  • шунку 3
  • шутимо 2
  • шушкала 1
  • шуштила 1
156831 matches
и теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} 
, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам с 
 Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор 
n xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоно 
душевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на 
 па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> < 
е седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио оног 
Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је,  
ржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћута 
ка ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим  
е онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозин 
ћ одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову ули 
е моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, 
збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколик 
о началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и 
за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној д 
, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је 
е силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш госпо 
 главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекај 
љу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће  
 и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ст 
одица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођ 
</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помо 
?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Р 
</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> 
а и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, м 
ном била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Об 
тим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се р 
ти Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога 
 Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица ј 
ват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник 
абезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној п 
— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>—  
мо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један ог 
 слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гај 
бу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се о 
о хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и нам 
бледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала 
да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се нач 
евајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће бе 
је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени  
 нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш. 
е даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац 
<p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Нед 
авом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кр 
че од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју 
 нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p 
p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила. 
</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочопера 
 на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, 
д господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке. 
 „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под ок 
 /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се п 
 углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у с 
увише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p> 
— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред С 
ворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као  
 да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село  
>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па  
у је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу 
попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо 
 Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађуј 
ли смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичн 
е, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за ру 
ство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Март 
е сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло 
и чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је,  
и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би 
е за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> < 
S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном прилик 
ло свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Со 
коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</ 
сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова 
бија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" / 
вану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крч 
ело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“  
з крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разг 
p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се х 
о скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли т 
омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрш 
ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, шт 
ала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до с 
постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава с 
кнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Ката 
 га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{ 
а глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и 
> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да сл 
то вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко до 
је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сре 
 песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb 
а канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p 
врђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити 
. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опип 
 Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, д 
ити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ћ 
, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала с 
ламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митр 
S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} 
да је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чик 
лу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> < 
а дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живо 
е.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајућ 
м, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да 
ојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Ве 
ила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше  
а је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p>  
олико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера от 
конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“ 
 јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртва 
не ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и 
ају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина 
и овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пр 
у крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да 
, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред сви 
исли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету шт 
ним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за н 
ји о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора. 
гејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч 
 испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је 
о је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих 
с са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, од 
је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p> 
ла се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочек 
 Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и пр 
ња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник 
ење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске г 
ом Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести 
е је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div>  
ава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p 
ћ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и  
та тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред ст 
{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На свако 
анка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се бра 
пскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило. 
рно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је 
 прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, 
а ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредоват 
/p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните 
p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након вр 
редност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лиц 
 лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.< 
О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када 
ер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи с 
Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шт 
је тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванам 
.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и мож 
<p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља напа 
 Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народн 
ите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Ал 
Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи  
ра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од  
што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично распо 
авезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: ил 
 Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p> 
 лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешир 
а мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и сп 
а, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских нов 
титам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје све 
на и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Та 
о мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и пок 
риле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогута 
 из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После 
</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о кар 
стави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само  
и мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> < 
есташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плод 
ствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је  
 и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца. 
 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.< 
на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријат 
адало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је  
рдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>П 
анкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје роди 
</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из т 
олу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> < 
> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p 
спод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, 
p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бог 
и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина 
</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стој 
на је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис 
прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="7 
.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим неш 
ебаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p>  
је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, 
 боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју. 
и, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако  
ше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрин 
од командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p> 
од командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по при 
о коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Ок 
а Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао  
и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад  
 гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој с 
а гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Оф 
 недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незад 
та!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост. 
на је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор с 
 мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне б 
 у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</ 
 доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако наз 
андујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова  
овића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратол 
ани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи  
дици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, 
 --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала  
а Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад 
 кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па из 
p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n= 
, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво т 
за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p> 
ене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам 
а Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је на 
асности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фит 
 <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаш 
 узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости  
наути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, пл 
<p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пев 
српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба с 
и главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болни 
а жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p>  
 бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узе 
љач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помисли 
мо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је о 
 наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буд 
ав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сања 
уша не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичн 
>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарн 
у; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Ра 
аву носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме 
твору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p> 
четку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под  
адојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отв 
лико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S 
p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да  
азговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању 
ица, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаниц 
а Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли д 
д’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Прија 
која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се 
о зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... 
о слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се глас 
?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивал 
драве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она  
адовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p>  
 Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време к 
/> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао 
ећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиц 
ли већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у нар 
су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на  
ени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је 
и су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај л 
, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешт 
ији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу  
а су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на з 
Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну стра 
им топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</ 
те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној с 
преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан устав 
се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би  
на слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли 
мон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска  
 трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке  
пе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није 
/p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту. 
у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби г 
оналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{ 
 на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„С 
 Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много  
>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, к 
енце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узи 
вијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало н 
а живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет с 
ре у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћ 
.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом,  
 убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и обл 
епа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p>  
Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоруч 
ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео ст 
азвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стад 
и, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром  
. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S}  
одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко  
ско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћ 
е разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом 
ошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије усп 
з то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто  
време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор 
ом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунас 
х.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађет 
се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Со 
н.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице у 
о је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га 
, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздрављ 
акше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Пре 
е бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" 
 жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами 
аче врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авант 
Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути;  
прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранк 
уке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба,  
ма лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да н 
ријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својств 
вим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни ст 
а да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушко 
овору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором  
S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да  
зикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. 
ски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у б 
ште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пе 
ам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је 
ла неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно нек 
еограду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако 
лати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p 
 са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и ц 
ране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господи 
и одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катаст 
један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здра 
ати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи  
</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер ш 
ји се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је 
>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p 
ивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо  
 му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећа 
које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> < 
Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Р 
и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он тол 
а кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p 
разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опр 
и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само  
 ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говор 
ли се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била  
у се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је  
 мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете 
и ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и  
амо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету. 
 како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А  
 рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно. 
 и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој 
о и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште о 
икање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљ 
окомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд ј 
p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} 
 га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири с 
х Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, 
ке шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћип 
 рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде  
увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је  
з собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гол 
ао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна 
"790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право наро 
 очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, 
{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</ 
ангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за м 
ацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред 
’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста,  
убила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња б 
p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца 
а узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радо 
и и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S}  
р.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орма 
 о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и 
 боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запев 
едраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је б 
отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здр 
а — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да 
. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти 
/><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати р 
ор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свес 
ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена се 
 Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио,  
о!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет ст 
изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> < 
беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра  
 много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што  
шту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно  
 њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потре 
сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се на 
ече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови 
скога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлачен 
цу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада 
и прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти преви 
му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их ма 
се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, кој 
је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из  
ет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп  
ју се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; око 
p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако па 
<p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези  
ански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш 
 бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, ко 
ру дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су  
" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако м 
 према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да о 
1" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и  
о и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које  
ћи га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p> 
ало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па о 
био своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи суд 
 кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> < 
> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срд 
тио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можд 
 /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо прича 
е наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби ра 
 мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак с 
а династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, 
дећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p 
ица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p 
ић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу 
 ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ак 
/p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкн 
то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољуби 
ју смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам 
у мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да 
њаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p 
S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте. 
убави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберк 
данпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неран 
Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, 
 <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе  
 кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до д 
а за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p>  
>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде дале 
ој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до в 
е тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је 
дмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била круниса 
љне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека 
.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душ 
усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од 
/p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> < 
 ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арна 
ица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале к 
иким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам,  
што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш 
амеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прек 
а, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни 
а, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а  
очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ 
ј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдач 
је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.< 
д ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p> 
до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обри 
ога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове  
војом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју 
м пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отво 
на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док 
то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспре 
одним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја н 
овољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пе 
дбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — 
ца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, ко 
и за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?. 
 да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> 
винама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то с 
Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при пр 
реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут К 
а Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза  
ити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине  
а, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, б 
едно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим 
сали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће 
ље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из  
о ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор кр 
анџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднес 
хладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није иша 
<pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са изб 
> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи 
победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S 
ка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим  
овску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адриј 
 <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</ 
ви мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри 
у бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војс 
оловину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је иш 
p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па 
нове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога 
.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже свој 
ма по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те о 
ад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју с 
ицима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која  
рији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбо 
Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и 
.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвен 
 Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мр 
пски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, збо 
у.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, б 
p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок 
 да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Марков 
је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је рашир 
ђице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што п 
сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили... 
кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <p 
“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p 
еварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области 
рати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И с 
где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни ор 
 и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није 
ћ!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели 
ру Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја з 
извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним 
 мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мис 
алазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани св 
днице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То  
Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховог 
ечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{ 
есте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у вазд 
 да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнеже 
ац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгуби 
Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Макед 
сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе ја 
падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше кап 
нела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек к 
 траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпи 
ању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Руси 
аш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију бр 
сплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећа 
а све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ 
а на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој стану 
Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</ 
за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака,  
тане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто у 
ка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је  
ко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и  
икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна ре 
S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p 
 трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 
е усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви с 
 распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је мо 
аја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, 
Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.< 
орија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађ 
а?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> < 
 земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p> 
 потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су 
речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извад 
>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га 
<p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато 
деног савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу  
 смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен 
{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га ј 
ојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече 
огућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се С 
га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погле 
ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе 
аду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У поро 
аде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p 
ло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста  
ић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који  
и Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадро 
лази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb  
 <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пре 
где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћ 
</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун  
гом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја в 
Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спрем 
Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило м 
товали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, по 
те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара 
кој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Срби 
Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, 
е капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред  
кали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили н 
> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликн 
p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два 
, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко  
ушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се  
/p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није м 
авила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено м 
е последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неко 
алом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам  
еговог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се ж 
ш ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над 
, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакш 
дић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви офици 
лена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на устала 
чи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски ма 
тво, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин. 
, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу обја 
изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију 
 очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Срб 
 болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну ле 
 јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та 
ице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из ок 
ти.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као 
тла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање пе 
Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне 
е јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо,  
 признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на с 
.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у пох 
/p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове д 
у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би 
, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S 
лед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод оч 
ми спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао  
одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се од 
олуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној р 
 си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, реч 
у ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да  
се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобољ 
 примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој  
аше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад 
>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку 
анцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Мил 
 је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечер 
.{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“ 
оде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа 
<p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у в 
м, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>У 
е новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба  
оћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један  
рије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стра 
зоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S 
е“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не  
овању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „ 
ах осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина 
ни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>К 
печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегоре 
 беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, 
огреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањуј 
ни, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије,  
вников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући 
е право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га по 
ло опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја 
ска.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се  
ог спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су 
љи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужниц 
е могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим с 
до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевим 
држи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара,  
лноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе љ 
а — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и  
р Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.< 
 по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома 
е појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћ 
иши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> 
одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке с 
ина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и 
 помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„ 
 општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p 
ро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, о 
а.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију но 
к воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство 
крено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео 
волети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Цр 
онио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко прекли 
ојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути пр 
и, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да н 
то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја др 
а врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p> 
ледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иност 
>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно 
амо ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жи 
ина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред 
вором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјал 
галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште 
ајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И дево 
> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан д 
ла богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и 
 Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој к 
а Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p>  
 забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника ш 
а? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толи 
 фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чека 
мње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тем 
на, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче пр 
петан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића  
те, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у  
ка, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред 
а пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова 
quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до  
{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са  
Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било  
 и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло ј 
<p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу  
="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> 
о да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде,  
дигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гл 
 дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по н 
јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи с 
 дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</ 
и пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турс 
 не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички с 
 Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</ 
нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али н 
" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — и 
о на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом пр 
е!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врл 
ош неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти с 
ем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стој 
отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Пре 
е још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако нећ 
p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка до 
молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у  
еђу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само г 
е све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа 
творили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ,  
адојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А 
ула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турск 
вели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два глав 
{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао 
 /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!. 
врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио 
 је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руко 
 али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плаче 
м добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, неће 
пасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око сво 
се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет час 
а ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима: 
, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са ст 
е вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић с 
 волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у уда 
 будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>О 
воју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живе 
 носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је,  
p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око ш 
грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава! 
гу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у н 
кујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога н 
та метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах  
.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топл 
> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на 
ци престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p 
 о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити нако 
 има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема 
д се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор 
та-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам јед 
ткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од ку 
 ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и се 
т после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако 
ут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обр 
вели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанко 
</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело 
нту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S}  
гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, т 
ика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица  
а изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овд 
/p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си с 
том некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> 
не врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало вр 
 је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и  
у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; ко 
д.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица С 
 те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те уп 
амо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о из 
лајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала до 
ас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама у 
ана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у кој 
однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био 
ити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говор 
 да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, ј 
Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнеж 
едусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити 
од првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху г 
вету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом р 
пских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије 
е и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом 
ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и д 
ј листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо 
твари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p> 
 у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о см 
кнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" />  
ца готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо поб 
ке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортира 
 послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане 
шир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, к 
 у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога 
p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцн 
ике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар см 
а јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да  
нкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну 
н дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, 
ли.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао  
х и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — 
и у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до ско 
ежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свак 
тално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархис 
и свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Б 
Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>По 
обро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнеже 
ама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који н 
чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рек 
овци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећ 
е да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена ру 
исаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети 
 икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чу 
га мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити  
ни и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех 
женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрас 
недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се обј 
, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло вера 
једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p 
капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та 
владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>Посл 
а ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несрет 
а врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао  
а цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, вид 
, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита  
ицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даљ 
то да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој 
од нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло,  
о почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> 
Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размиш 
 данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Го 
ишћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title 
е, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер,  
рло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и на 
<p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела  
— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од б 
</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се на 
и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке 
да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу посто 
ароду, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак 
злазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још 
> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“. 
У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин о 
е бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонил 
pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је 
реба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу 
рали, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас 
 на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га с 
бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, 
 је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу 
е рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бо 
 треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће 
се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар зај 
ло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и докто 
 на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњи 
да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ни 
 свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа 
сподина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазар 
А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што  
 мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову  
ад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене? 
, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће уз 
сала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, 
p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватов 
по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код 
 устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја оч 
ар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је в 
ка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину и 
ојска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска а 
болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрав 
А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста нова 
p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p>  
 вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана о 
...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{ 
робуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равн 
</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>—  
 у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњ 
ком војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрск 
урцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћем 
оручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетн 
и тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте 
писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S}  
— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За  
сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић 
а ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, 
живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој варо 
а и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало  
а...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је  
 неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе. 
и како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што 
окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n 
 прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не  
им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од  
то?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми  
n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Пок 
 И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја др 
, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} 
ошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у пог 
имаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти 
нака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бој 
ају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко проз 
бору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкињ 
 здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом осло 
су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењ 
тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} 
ају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српс 
ед и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да С 
који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина,  
 смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале по 
} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти 
но што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако  
то се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ  
у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажит 
 крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањ 
, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се  
и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и 
} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартир 
 занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упр 
о два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо  
 том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам т 
обила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не ј 
у, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је  
! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење 
ла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p 
Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој ј 
езина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у  
нка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов 
ристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је поче 
ам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изн 
ина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних  
што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали  
 Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb  
ђа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изиш 
рема својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприро 
ати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Цр 
е смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника  
е Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкне 
разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна 
 време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Т 
 и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант  
њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих о 
а Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престон 
783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и  
ко тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па бил 
о.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити сли 
 љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана 
воје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међути 
 ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја  
и за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море о 
ружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећ 
нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја 
 и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом 
 о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чем 
 беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуш 
аничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити  
 Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам 
ска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далма 
 О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p> 
леда као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за пола 
увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када с 
ски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:< 
е, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</ 
и онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика 
к министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући нови 
живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стид 
 код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па  
е к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p 
 прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Та 
те у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност 
ти главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању м 
пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без пре 
 и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла з 
p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да  
у под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, 
— ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да пр 
 је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити и 
н тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овд 
ом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије д 
а, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима на 
о четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованк 
ености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала О 
 Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до 
му зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p 
еш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка  
овник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска сп 
и дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда с 
село осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Об 
иторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи м 
етислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А  
носно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у де 
ју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничко 
ећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треб 
 јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S 
а те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла скло 
рхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију 
ј грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p 
знела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од  
се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра п 
 код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, кад 
 како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, 
гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај р 
све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле 
 знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем 
агда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родите 
ојничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде 
 она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то,  
аче, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја 
наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па  
е повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су би 
 саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоћ 
 Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земљ 
 су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручни 
ду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Ка 
е с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио  
ега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се у 
ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе по 
 за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их 
евојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храб 
тим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној 
рукчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати 
онде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, з 
рбију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђа 
Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Д 
 их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних ли 
етом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам бра 
 тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изра 
а пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке,  
учене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би 
 <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што П 
 постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</ 
та остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} С 
 је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у и 
црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога  
S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска 
су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демас 
м петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја. 
з њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати ц 
 има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето 
 помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке  
лопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поузда 
и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зени 
да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ  
ху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, 
својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцела 
, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А к 
 сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали 
дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Уврти 
 да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, не 
ма:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам,  
 на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђавол 
им поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи ст 
ли подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унут 
 што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнеснос 
, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против,  
и ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога 
и уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на 
и, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, руко 
 њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желел 
ти, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и мн 
<p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан,  
кад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да  
 срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, 
нџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p 
Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Ја 
ке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и  
 је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је зад 
ма Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, п 
и нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и после 
сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветн 
ли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У т 
 вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће 
јући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За н 
ије мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га мо 
ије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подига 
вог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ  
а своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу 
и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачун 
ндонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху  
 и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну и 
и, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће м 
ај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болни 
сили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово т 
иган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад  
 и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који б 
{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка  
ко срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољ 
 отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног 
о Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хо 
на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост 
S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на св 
 захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одгов 
ла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче она 
ка — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцел 
ност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту е 
, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисл 
 би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће до 
} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ћ 
нској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо  
ти сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S 
 Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађе 
ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и с 
е се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје 
га, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на кр 
требан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати т 
 киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} 
 јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост пов 
заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми чест 
ко доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није  
јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањениц 
трина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао с 
 због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је до 
, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да 
но, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, м 
ри.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и вер 
длахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с  
pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер,  
ђо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да у 
еше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од 
шла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жи 
е Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам ју 
то рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на д 
? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p 
еше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој  
леграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је изврш 
ина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на  
и отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њ 
иносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким м 
, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена грани 
ћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А  
као хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да ј 
доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да мож 
један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклуз 
ошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати 
а кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова  
а руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та н 
ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде за 
о, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.< 
м Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</ 
и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, з 
мишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични д 
е но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном снев 
ги би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, 
твору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n 
 ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда л 
изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била зарумени 
:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, ал 
м се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио  
рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;< 
но! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на пов 
 српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразев 
н чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и  
ација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на  
 за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћ 
пшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје  
 момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром оп 
звишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао  
оповски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорск 
јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети  
ва.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и  
Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог  
 се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, с 
а све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе млад 
из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам усп 
. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претх 
домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејан 
м била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, до 
ну му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p>  
спођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из 
код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се р 
товима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у  
шевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена 
 лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак  
м из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S}  
ћевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је 
 у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут  
е све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо 
 да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју н 
слим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо  
ићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, ње 
ру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера,  
чисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а 
е долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и уд 
вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете  
азбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам к 
 вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем 
јко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко 
оде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши 
из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби 
тотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још до 
кла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим вео 
бину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме  
м?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> св 
 рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећ 
 Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајор 
и артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје звани 
</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас 
опле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?< 
може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар  
алио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи неп 
b n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићев 
градску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит 
времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати. 
арина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јес 
ну руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових 
 рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам 
уго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радо 
 пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома  
итању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових де 
чма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топ 
а се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу дов 
о, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Н 
>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју г 
Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, 
Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе 
пун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира 
е воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког ва 
т је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, 
реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, д 
а срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимс 
> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> < 
о нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се про 
ма Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Бит 
ска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком корак 
 мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p>  
 заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем  
ом, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем д 
 знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот он 
штене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непр 
че Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено ве 
 од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио 
аца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околи 
ету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{ 
чини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у то 
ва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та о 
амо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благ 
баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало ш 
 овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Опера 
прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољ 
 на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би м 
одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сир 
ахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са 
а и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима  
из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је 
Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p 
но.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?... 
ког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник  
 отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весе 
вог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио  
, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{ 
p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Ис 
 довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, ку 
ртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми  
љао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возо 
} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле реко 
омислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Изв 
p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p 
е познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познан 
ијан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајс 
јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у ов 
ки врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно м 
а је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из 
адржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <g 
/p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и п 
 ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div 
га затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орлови 
 у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћ 
p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући —  
говарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радос 
но куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap un 
 па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверов 
Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледа 
уди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас. 
> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни друго 
ужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А как 
руги правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве кој 
ума — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљ 
баци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу 
 Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак  
 у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вред 
м возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да пок 
без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последи 
уку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога ме 
е одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст 
се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Ок 
руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, к 
о, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повр 
 буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљи 
еобичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, ва 
не, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом  
е.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} 
очивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти.. 
но говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S}  
 краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То 
p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М. 
ова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује,  
амо да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј 
 виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка и 
рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништ 
/p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци 
ку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас н 
ка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p 
уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> 
ети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— 
Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стр 
чали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p 
ија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру 
амишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када? 
 ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати ни 
 не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако. 
 ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли о 
си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван 
и једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="5 
 вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду св 
 Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што с 
арина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше твр 
етила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте  
е повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Би 
 да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа по 
/p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће 
ких гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуриши 
ј би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика? 
 се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — с 
 који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Нер 
 је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n 
захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника  
дера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у с 
. — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" 
.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</ 
пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш,  
 вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Беогр 
То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прст 
ана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собо 
— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Ка 
ме и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> 
убоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је  
еди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— 
е — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лаза 
еш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли т 
белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна ру 
веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p> 
>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p 
е и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до С 
лници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позив 
ати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред ст 
ајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310"  
ност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запит 
нда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... теш 
жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p 
чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око с 
и, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох в 
нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што н 
је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тас 
ројко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они 
жем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не 
кота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</ 
<p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече 
 кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p> 
о сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши  
онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци шт 
 Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на 
те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу  
ила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— К 
о радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Који 
> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — 
а — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу п 
 „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао н 
на...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је с 
 Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не зна 
 да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави т 
на Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то б 
агнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да 
о ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је пит 
о, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојан 
у у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p 
осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комит 
} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— М 
ити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примит 
.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Позн 
јеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарим 
е године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи пр 
 не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после кр 
мао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек... 
о, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча но 
> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје. 
упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему 
и, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — уп 
ио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> < 
о, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p 
{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећ 
њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита 
{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p 
познати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петроград 
 није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза,  
оструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> 
ношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда ниса 
сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба 
>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно са 
и да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један  
ест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>—  
е могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би  
 Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривун 
 ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је 
="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју поход 
ом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више 
се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— 
} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ух 
 пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То ј 
а кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— З 
о као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учин 
е могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са ов 
Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јест 
говори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> < 
малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p> 
Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очеку 
о се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, освр 
дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морат 
на-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Пај 
зи на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин 
се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У 
 за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, ми 
} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: 
 и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег г 
ка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> < 
ринском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто 
 ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја  
 Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смр 
 крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах н 
он.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p>  
еда радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би уме 
ина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Ви 
е одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованк 
тпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и с 
<p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до  
нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе  
аревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па,  
нка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру 
нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио к 
, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одг 
то, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се ше 
Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у 
но клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте 
 да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је 
 да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „баси 
ч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — За 
ет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој 
оће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са  
казаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Од 
е и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље те 
вено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, т 
сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече 
ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два. 
времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" / 
 истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је сваког 
вала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војск 
 чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме с 
пој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> < 
ала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда са 
еље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство пре 
ечи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде  
Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> < 
о, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени рас 
да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је о 
ведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренута 
Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечераш 
ору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице,  
в млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну с 
м и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Пом 
искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> 
, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата д 
ћна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила д 
већу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија 
 изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жр 
 и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане к 
уго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и  
не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после ов 
се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапор 
анду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку св 
</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја реко 
ник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка 
лицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S}  
говарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрост 
.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем:  
колико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом 
ликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здр 
одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског с 
о код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања  
окорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним  
а са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сам 
ској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>К 
ко дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет  
е да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и де 
а Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увре 
е, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што 
ако?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, 
ћка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраг 
ом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу  
а за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем,  
ј Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћ 
коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не у 
Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете и 
 сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био 
за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако  
к почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам. 
сних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се  
пе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је ист 
и прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву н 
о!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасв 
ћа.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанстве 
ђе Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже А 
сно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао вел 
удновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљ 
/p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамен 
л’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као ж 
раше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко  
о.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифрова 
ти живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у так 
ући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> 
 у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} С 
у није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p 
од се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог пес 
евојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову ди 
ић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у 
, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећа 
 испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство  
стави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред 
они ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно сп 
официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане н 
те, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њих 
 /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима  
и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипи 
иво настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљ 
одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — На 
мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у 
која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не зад 
бија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико вр 
<p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати. 
афанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо  
арде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, к 
S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјо 
 је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму,  
ка-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком раз 
олио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p 
 је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И т 
гоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и  
пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напре 
цета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која проп 
да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, ј 
огли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међу 
тев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> 
у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} П 
 чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, м 
изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> < 
своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели 
знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, 
мата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је пит 
.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очај 
да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана чо 
 честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да  
ним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не м 
ат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој тере 
ак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до 
там ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection 
нџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли 
 /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{ 
 вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жа 
 нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху врат 
ивљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да по 
 поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То ниј 
у и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде 
 <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да с 
нференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је  
је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и при 
је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, њег 
и, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите  
 очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> 
 поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и  
дражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си  
ању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих н 
родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{ 
кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни 
да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће  
тари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у с 
пет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је до 
и ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску  
 који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте с 
л’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић теш 
 Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лак 
а остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу 
ао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање 
ретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p 
ледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пош 
 да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, ко 
 ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" />  
стане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> < 
>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Нера 
ју од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно  
 вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је  
оже да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>В 
аговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да  
/> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао 
очитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p> 
и је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и ка 
вије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, к 
 корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели  
их и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно 
да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искриви 
аса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејст 
 тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ  
е било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом с 
ога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га ми 
но у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим од 
>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено,  
Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше  
 други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, д 
p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чки 
најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добр 
 креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и  
зведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто ј 
слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао  
е пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напомен 
је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} З 
о у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући  
х, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, к 
.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је  
— одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели 
— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја д 
ковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он ј 
/p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, 
 фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо  
ји могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, 
је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелаза 
ова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водни 
ану, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер  
/p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити  
тране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канце 
о прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу  
одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и ол 
е ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање 
 ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информ 
46" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и св 
одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред к 
 оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође  
нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг б 
аде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече дост 
воју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и 
ново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; 
, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник 
сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје п 
 предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> < 
је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{ 
о није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да 
да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо 
{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо п 
већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу  
ојица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време прове 
невни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право  
 да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред т 
ристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и наји 
 питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, је 
еравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у  
тојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи: 
г, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гура 
ме да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капет 
зађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам  
> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног р 
Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође 
римити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем и 
, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, 
ећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се  
ира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па не 
нула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, С 
о хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док  
ла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је пр 
ове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога н 
 оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у- 
се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све 
ко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу- 
:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао с 
ив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи 
о се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео с 
Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> < 
, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта  
 је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’  
мник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>К 
о да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто н 
сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједан 
е је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{ 
тоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом 
 Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n=" 
нио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога суди 
же ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је је 
— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата 
гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скад 
ешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини  
јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што ње 
ише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је сед 
да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не  
 по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од дру 
ше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких и 
 нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не м 
и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Ма 
оме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стра 
наге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које п 
тпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и 
најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина би 
 желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо 
 и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела  
посредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански  
анете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако 
ико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако 
да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и 
ва, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских 
 како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано уст 
да нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одрж 
ђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на С 
вно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бе 
ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, ни 
битнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да  
хата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p 
<p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> 
 ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на само 
аша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може  
 томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја 
а ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око 
о?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p>  
 су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као  
а је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је 
сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone 
рављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је  
а ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међунаро 
де спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађа 
 младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за 
таџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император  
 то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамид 
 српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти 
од кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пу 
возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње!  
 о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Lan 
аљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о са 
ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и доб 
риписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да 
а, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето к 
јем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се 
ели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, к 
тру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздрж 
ојник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио  
м исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи  
седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="67 
’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољ 
летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="2 
те, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви см 
шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?< 
„кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, тргов 
, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости  
„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“. 
е почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте 
гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде крив 
у, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван С 
српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шак 
 да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме во 
 ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непо 
ном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељ 
 жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у  
 символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без жени 
е Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само 
ситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле  
рају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да  
p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како с 
у правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капла 
е први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„ 
атељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно  
Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошу 
 можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Пр 
 Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени о 
 преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов  
те, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хл 
појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и 
ају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“ 
ве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунит 
мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војск 
 описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попр 
у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из ж 
у, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossulich et c 
ћи, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том  
 дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type 
а голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве мук 
у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену  
оле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, д 
 говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће  
очела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехо 
ка осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат б 
знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можд 
ику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Наст 
ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, нера 
један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није  
 упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико  
одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије  
м је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> < 
ке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигош 
</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који ј 
е, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад 
естрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину,  
ироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиниц 
м владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да и 
оград“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се 
> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкн 
/p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од  
асно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду н 
с.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној  
 У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> 
од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује.  
зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше 
вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описа 
S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један 
али на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом к 
 избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Об 
ен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус 
анце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и н 
 пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни 
ла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у  
ај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово 
и поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи С 
како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chap 
м робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, 
адује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S}  
ет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар осв 
 их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У  
ропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се  
 своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо,  
а, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године  
рбинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азија 
, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да  
 наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да 
 паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше 
, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен 
.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и из 
х отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је  
 ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и 
ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва ците 
p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код П 
н и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни 
S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како ре 
о само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно 
 несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену 
 који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S 
њства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској 
.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, д 
ари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на т 
ад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} П 
ки поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели 
ош пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни 
нусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у 
мљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у п 
ко је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Жи 
 ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после о 
невне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, 
беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Г 
ј се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, ме 
за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и 
лавна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5. 
S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> 
е.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучи 
.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добр 
 код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type=" 
вим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја 
Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио п 
p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе  
њој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници  
ади, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдн 
рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S 
, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри љ 
Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интерес 
два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече  
 оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се прове 
о овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица кази 
је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам о 
 ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зе 
антовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био 
оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао 
а окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да мл 
ражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победи 
тра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адр 
 и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треб 
p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је  
он Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансиј 
асом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана п 
велог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе  
у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати 
 од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем. 
у.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фија 
че Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручат 
е разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да  
 наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница? 
за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице о 
ећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познај 
p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, 
ече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим пос 
заре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, д 
пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p> 
обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина  
азаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријат 
ења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од д 
д њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Иза 
На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и см 
а сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ из 
држи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у 
, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ок 
ој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душма 
 Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Ва 
је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разум 
 могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити ка 
о — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја 
рајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> < 
/p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенериш 
и љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{ 
 њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадуј 
бог прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а 
собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не бо 
а пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ 
ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топ 
ачин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала И 
 Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— 
и.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленк 
 све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap  
ио тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>К 
р полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече 
крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање н 
бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли 
вно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар 
д сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи бра 
не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, 
 Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћ 
. кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши. 
 па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Сто 
 на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} 
рото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p>  
ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груд 
жевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све  
о би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S 
а.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— 
е с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p 
никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се 
хну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> 
боде, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла с 
та арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред н 
а жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме н 
 политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарч 
 Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића  
н или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом С 
жда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајори 
 Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер  
бом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p> 
адар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за вој 
 све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови б 
 лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем 
као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном чове 
а у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отвор 
е за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} 
ије.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин 
се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, ку 
 дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Б 
ега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а  
највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> 
еверно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и  
ција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и дове 
 свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су ј 
 <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је  
{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу  
 „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, ка 
те, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не сла 
е се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми н 
учи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Р 
>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву 
време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти  
анка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћет 
новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и  
неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p>  
аш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или ни 
 иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радо 
међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих  
ивајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица  
и баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Прим 
или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можд 
риши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n= 
главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу з 
жи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече О 
ам, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, проч 
ран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда  
евић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако 
авом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, 
код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Б 
анко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.< 
туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се гро 
а ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове по 
ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан 
р, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, к 
на сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, је 
ст расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту еве 
се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје д 
“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да уза 
руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нис 
ли, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p>  
бити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је увер 
ики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме 
тим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и пу 
ашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се  
рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не 
 А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести теле 
ћи их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично  
себно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за  
х у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампа 
идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарим 
ао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим за 
 у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да та 
не и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима лини 
>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, а 
зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо ј 
ој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећ 
 оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чини 
у и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p 
.{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека сво 
ека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа про 
во журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, н 
о прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га н 
дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне 
д нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављ 
творку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дуж 
у Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припрем 
том не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на ол 
едочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гле 
јеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште с 
еки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p>  
јући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из  
држала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после ду 
 <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега ни 
знајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста по 
човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц 
ач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код кућ 
 или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета  
S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не п 
ицом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све  
иком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од 
у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не зна 
 Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштв 
к слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомци 
се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима ви 
ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да с 
че бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се  
е треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, 
се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро  
дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околи 
 није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није 
тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Н 
ивима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога 
ка-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, н 
оји се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Ле 
 јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после под 
 ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер 
хнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="cha 
учај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко с 
, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту сл 
рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је 
 госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.< 
 кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумел 
b n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокл 
 фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су 
— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помо 
.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је по 
и, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствим 
етлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те  
да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута,  
 Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш с 
а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загле 
ји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је и 
немирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што непов 
p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њег 
тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћуј 
реба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не бу 
браном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</ 
ас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p>  
у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар 
светниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје  
ју у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада 
 намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.< 
тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако  
ао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да  
/p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да 
p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> 
да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, 
 је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, 
о изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јо 
е по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који прона 
тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, п 
 је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, за 
је знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала г 
коревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој 
 него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а  
вања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!)  
ног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би пит 
одно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно 
 се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашт 
 крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некад 
х волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему  
ко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, 
 све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофиј 
<p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био 
љате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи 
{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста ли 
 Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Л 
 непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је 
ације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак пр 
е Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захт 
остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p 
понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веом 
арина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Обер 
умњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто н 
годба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро о 
ше и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу р 
а сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине 
гу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци и 
ријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране прек 
...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду 
о значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и ср 
 је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај жи 
кцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p>  
 <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, д 
 и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главиц 
ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала с 
мате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapter"  
оме, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писа 
елике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог поз 
уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључен 
хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено  
 хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који,  
</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што мог 
 му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и сврши 
увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и 
о пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже он 
себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на 
.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се расп 
ека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постоја 
ник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је поро 
о браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо 
Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{ 
} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила,  
их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти,  
Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, к 
ачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хте 
вач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа пост 
ало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме о 
и јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и н 
седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу тра 
 па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих 
p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Ј 
елео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураив 
 тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене п 
— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и 
своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и са 
нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе под 
мо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p>  
није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у и 
р Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси 
све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на  
 Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по з 
 радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје —  
 оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћ 
 револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно 
</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигн 
ајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p 
е, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад 
 ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му п 
амо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар. 
ма љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на 
 и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим 
 рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корац 
уге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што б 
објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четир 
но свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе  
волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде уста 
адића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинк 
јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и 
тупи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што с 
</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло 
..{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n= 
> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко ко 
ељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote 
овски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — клим 
утимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце  
се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предрагов 
итрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још  
и ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p> 
ца једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p 
ник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и о 
едалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Соф 
и, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седи 
е... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети. 
ћ, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху 
је...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p 
ем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој,  
азаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, бол 
p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? ре 
атра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с л 
85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, 
ртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи сл 
хове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на  
клињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остав 
 не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми б 
емо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви  
ваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушча 
<p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању 
</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза 
 напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош 
ашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори  
ликих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на не 
подарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div type="chapter" 
еправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће 
ар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сиг 
хтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија своји 
а нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћ 
, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску пову 
 стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p> 
ија у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од дес 
и глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха 
акључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку 
вукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у 
ang="FR">Cossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака 
о у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско мор 
 се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадран 
.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, 
 твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, 
 онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адри 
 без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби в 
, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци  
е наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да  
 Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма 
вара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узр 
ати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бе 
Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, 
есују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> < 
вештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људ 
в чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Ката 
 српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве 
стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као  
Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по  
е нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Бел 
Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим национални 
е знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили 
анданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, уша 
учнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са  
езати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш да 
ока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и с 
ги дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважно 
ју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана  
м тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти  
ником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање  
рка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштв 
однику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка сна 
 подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од мл 
ао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, шт 
, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечн 
се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручк 
ка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун 
 „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну  
ва најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним ко 
у на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призо 
о што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободн 
>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Кра 
а.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече 
ничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажен 
 — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованк 
ре, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио 
ега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му  
одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S}  
ђутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић з 
раво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p> 
то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стоја 
во у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му с 
 n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онам 
 часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— 
ad>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел М 
ечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, н 
оју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка с 
так чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p 
 да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="64 
ој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло в 
о и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберк 
 „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам зами 
у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети су 
стина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијански 
ра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>—  
{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и мног 
е уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб за 
/p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују. 
 официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени  
а, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаг 
а пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изв 
p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у р 
и наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Пе 
ике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило,  
 њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није  
 су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном пробл 
ули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер  
ва мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је 
<p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате,  
> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да  
ш пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извука 
, то је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако би 
/p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} 
ске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p>  
на, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p> 
ништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља  
 час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом 
трина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Ј 
кономске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина 
аше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена п 
о и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покаја 
е.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, д 
 Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабач 
} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје 
 <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи 
у задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе ис 
у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пи 
ари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>—  
тенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је г 
 да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да  
 сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени 
Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу 
/> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најс 
p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, п 
p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, п 
“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у 
које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.< 
{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби  
еку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убит 
вору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душ 
светнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видет 
и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су бил 
сних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала,  
дати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не м 
већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У  
ео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о  
т минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је 
ина.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на др 
и се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвез 
:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Д 
 у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те ле 
 може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад 
ојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се 
уша је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анекс 
скоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Т 
ом се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Па 
} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем нар 
е.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шир 
је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> < 
 је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; 
 у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не са 
ојске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" />  
 морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде о 
аш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до д 
{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{ 
вац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих ран 
ски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> 
 ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана н 
стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим  
им рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„ 
>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више ос 
ле оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећај 
„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један  
тска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред 
говићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на 
а сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против б 
 село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и пред 
ла је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чин 
} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добр 
а сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но пр 
окрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајори 
све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти 
ао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао пос 
е, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована 
м јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да 
де.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, д 
луд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> < 
а са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p 
} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд,  
 је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не б 
 ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и  
</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, реч 
 сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, ј 
ру из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачу 
на, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очи 
ја од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод саз 
на.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често  
рјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једн 
p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Г 
p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> < 
{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> 
родне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видит 
д тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> 
бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Т 
ивотима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свр 
сли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану,  
ста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, мо 
ије ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па  
а тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром. 
риметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за ост 
реност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и  
и око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка. 
 жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната 
би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То  
азим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p 
один?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, ш 
брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка ј 
отеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свим 
 се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, 
и очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S}  
се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазареви 
S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године  
едеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону 
p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— До 
<p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија  
 се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири саха 
није.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} 
дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p> 
сти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља ц 
Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар 
е боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију  
ави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је  
ера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p>  
арује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вре 
и традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црног 
Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами  
а молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“< 
е Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9 
продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на 
у собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже ру 
 Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује тв 
> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања  
"350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си т 
мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих не 
 скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сес 
а муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште ј 
/p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си бил 
 Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска о 
је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекл 
оке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гард 
е циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника  
Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику 
вамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не 
p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило 
ћи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p 
испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвес 
 ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} 
 подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ б 
прва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да стара 
о Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са  
Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се 
Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ов 
д је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види,  
.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </d 
 његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лаз 
 налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по ка 
p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла  
у се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвај 
хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли прим 
стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>С 
м, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, 
о.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпев 
 све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична 
ажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слаб 
 на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рески 
ма још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из г 
а, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ип 
и.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на 
знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи 
, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p> 
на, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То до 
о, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне,  
о, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде виш 
шно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Ча 
</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, д 
 Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S}  
 битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap uni 
 скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњав 
> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације  
а.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је све 
 уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој нав 
в и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недић 
ора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њези 
је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас  
>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може ре 
катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни  
стављало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио 
p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило 
равала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сок 
о узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што н 
ар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</ 
ше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> < 
 гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње 
ћ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да  
емље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољн 
а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амф 
ене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда  
поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па ни 
 круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S 
.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p 
3" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и 
намо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нем 
реба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} 
<p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задов 
мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавно 
не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шт 
ујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S 
рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У о 
ревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме 
 Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, н 
> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али 
 трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневају 
ваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>—  
ти у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — м 
оше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Она 
тање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Мор 
Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само 
том?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље 
е свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега 
ликој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драг 
а је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах с 
ирски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не  
р. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересу 
 дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и ње 
ословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши ода 
итка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S 
вић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до ј 
>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад та 
е била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено,  
от.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји д 
идела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> 
још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том за 
а говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Ка 
чио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га  
в тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>К 
} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и 
Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и б 
о у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разу 
ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за  
је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себ 
о.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познаје 
твари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим при 
орио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S 
ћа.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је  
а.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег ис 
ћ на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, да 
ма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је  
е значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</ 
путашима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово  
.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није 
 кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматр 
за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку у 
инила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашим 
у тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онд 
едницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана  
воје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p 
х Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и о 
верен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на  
кође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у коми 
зумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху не 
е положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткују 
/> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Вре 
за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту. 
.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захв 
 ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран  
 то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та о 
волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанств 
ше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти п 
вињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше сам 
ли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министр 
је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Б 
чно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чин 
 на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгле 
ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера 
ве собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333 
 спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уж 
> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера  
/p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни п 
 шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је д 
пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљ 
оварам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилиз 
околова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Те 
уго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косов 
не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују 
војка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојк 
ина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрав 
ић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, 
ин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве над 
дници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То  
 тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хот 
е.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали побед 
 мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога с 
и.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја 
ац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да т 
?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А  
поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа мала 
другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи  
</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</ 
но ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када 
> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...< 
!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то 
о је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много 
, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничк 
 једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан бр 
о.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S 
о било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је,  
чио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је  
p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се ј 
та.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је т 
 Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина  
Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Со 
са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти  
м могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским вел 
нца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из ј 
<p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити  
сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противни 
 са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србиј 
ашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави 
Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш доби 
 у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који ј 
це су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских с 
.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика  
аши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много  
p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао 
 не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, не 
пломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је д 
шинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови јед 
цира се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја 
ћ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватил 
и мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече г 
</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> < 
Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор свој 
<p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друг 
ала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка т 
хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хо 
 се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у доб 
исање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дођ 
жевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао,  
 дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разбори 
ећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, ка 
огло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „ 
тко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пр 
вши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала  
е, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Са 
 <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благосло 
обро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке  
истовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на с 
: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у мини 
жим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо 
ма правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да с 
очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је п 
сподине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати. 
</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није т 
г познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> 
есле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор св 
 <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишт 
и оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при раст 
з личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Обе 
 би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњав 
p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад с 
 удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала 
де добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слаб 
 у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} 
људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пиш 
, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измуч 
раги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било 
за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p> 
само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморц 
пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он 
и...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, от 
ичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли п 
еш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе 
 данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро 
зала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч стар 
којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с ко 
 два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево,  
а: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцк 
 Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује најед 
 прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој  
ети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Р 
у, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте уст 
смо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S 
и сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опас 
орак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре  
му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање 
сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није ви 
а, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену 
отпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одла 
о, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.< 
г повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер 
 А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупре 
д бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао  
тудени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} 
 остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него 
кнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрва 
та против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија 
е деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остај 
вима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, 
навала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{ 
у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту д 
 неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао. 
ној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није 
о бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити? 
зумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са ко 
, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од ж 
 живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то  
још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, 
њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен  
 Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S}  
ма?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} 
етку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју,  
ење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да и 
крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револ 
 омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хис 
а била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић г 
те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати: 
 да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео 
 је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, ко 
и оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног ш 
ру, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са о 
ла.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав вета 
ас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србија 
 ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је неста 
 ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му о 
{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу д 
 боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у о 
могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више бол 
ваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстраж 
ећ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео  
им ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, мо 
> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијст 
и га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p> 
овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се шт 
ло.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја 
днокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S 
иге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу. 
ра дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно  
д да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити  
битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвав 
лучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећ 
танка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упушт 
 овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор кој 
де, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у 
адојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} 
ама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> < 
<pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p> 
а Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај  
ави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напу 
ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао б 
 их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, но 
ћа, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!< 
му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га з 
ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њ 
„Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — 
и јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано ли 
>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши 
н мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде 
и, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица бил 
 <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S 
 извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно 
бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} К 
верио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.< 
>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не за 
е морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — 
 се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} 
га мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти и 
 раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S 
да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми 
годне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст,  
ачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испал 
ва.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силн 
и, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не  
би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, пр 
јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би  
 ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с  
лико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, ј 
тети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео  
ичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Ско 
{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећа 
неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?< 
ланове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те  
ило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прег 
е на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност. 
ра — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="6 
 — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку  
мађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то  
p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече 
 случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још ок 
Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— 
и истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да н 
p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па  
на од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључ 
здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких 
 би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од слам 
маћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким 
не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило с 
ју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћуте 
— рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикн 
овори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али  
кав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> < 
о кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пр 
х волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, 
 шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој 
ега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замл 
ашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза 
 да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде бел 
ка-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутњ 
а чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недов 
пица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После 
зе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Д 
 ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, д 
један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, к 
из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи 
ати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе гла 
ога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима 
не овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу  
S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само 
чио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p 
слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели 
ке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с  
ити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</ 
дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свилен 
релим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз  
ко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у  
 од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су  
м је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем 
локупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се пре 
о спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поруч 
љао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га  
време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се  
 се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше елек 
их речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не  
раду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лу 
нији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њих 
, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руља 
уком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње р 
рави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле крив 
 дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb 
сово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаи 
бе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти с 
говор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и  
ети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, 
.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити. 
 и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком 
са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких  
е који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су 
капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоћ 
ети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати  
gn> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменито 
, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољуб 
9" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и  
аш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја  
 рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ра 
ате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опрости 
ње имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштв 
ито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена  
о; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао. 
 То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; 
и и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њ 
Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у т 
о уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спу 
еговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да  
 Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одг 
ина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио  
.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.< 
ђено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам го 
у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да 
 за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, т 
неш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачув 
 није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти 
<p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с в 
м ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило. 
е бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одгов 
— ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му друг 
— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не 
о се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Ка 
роизвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ства 
дило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где 
p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично. 
ц ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућ 
аревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бес 
 „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p 
ако се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано 
 <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, 
 После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се на 
анка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је 
и две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ 
јем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где ј 
 могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, буд 
— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, и 
/p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора 
ша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер 
а поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S 
нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помисл 
је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одгов 
Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потеко 
ука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уг 
p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог  
редам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутији 
а брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је 
браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у тр 
а мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна миса 
сти.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, д 
, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима н 
днем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч 
евима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је 
а се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се 
 су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> 
е, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене  
већих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} 
ру, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захте 
и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар 
не снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене вид 
, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и 
 погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен 
е лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се в 
<p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p 
у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам 
не руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевин 
 ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила,  
бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бес 
х сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да н 
>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Роси 
роничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њ 
еран, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Ро 
 прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе руча 
нагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају пот 
 запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Изв 
 Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србиј 
је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и  
е чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допада 
шкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је  
тојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рек 
а и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом,  
а саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је глас 
одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> 
 било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу 
ах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши ј 
 унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка  
Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престониц 
ја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S}  
тојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово 
жи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа  
оме посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекл 
енутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте доби 
м врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра 
и ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не  
од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико ј 
р нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Ст 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатки 
удућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стој 
смоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљал 
ње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p> 
 га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновиј 
вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанк 
— упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше  
чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако к 
 дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непо 
.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, чове 
а Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где ј 
 била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна по 
лесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово 
p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикн 
ући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим 
ст.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А  
ог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу 
!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— 
јеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ј 
 познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примив 
ако је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита 
Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у р 
а обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка,  
и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n=" 
часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, ко 
ивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута 
д које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја. 
снула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не упо 
ах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа оти 
је га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек 
је нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би г 
 <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Ан 
 уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори 
 одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла ј 
тојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на к 
то су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> < 
ојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свог 
дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их ј 
вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отрес 
ђа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изн 
г времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврат 
м, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужит 
="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку н 
p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којо 
одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког о 
 и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар 
говору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Кат 
ната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На при 
дни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у п 
шавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Сто 
</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових д 
 Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у 
оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Мило 
</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др 
да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народн 
иловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у 
ико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године да 
ојим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дака 
алија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> < 
>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Итали 
унао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море 
е продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео с 
ти.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали бр 
ксиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која  
Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је 
ла и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је б 
 а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли ј 
др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и све 
 другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не б 
о.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то,  
тарог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нис 
, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силн 
 да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но поли 
шњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику 
овић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије  
еме анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „ 
н слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p 
екиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измуч 
није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе  
је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима ката 
ити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље ко 
 стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— 
му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те  
плар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети... 
ћ скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретне 
ности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радо 
</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и 
учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сл 
добравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар боле 
наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не д 
о?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се 
просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непозн 
апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Рад 
и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецк 
ру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши запов 
а му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од 
.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пе 
полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред  
а више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јес 
еља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се 
>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда 
је оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да  
 ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао 
.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тра 
вања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер с 
ужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцим 
 у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редо 
ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те пе 
 кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара  
братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала прек 
S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александр 
орних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на  
} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенер 
о се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења  
а на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на 
вој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесе 
ија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала и 
у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствен 
ћем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западн 
бојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспози 
ри брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помо 
. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана,  
 пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара  
сност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардар 
у Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степа 
вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је  
 кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанс 
ија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Ск 
о и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из н 
у нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово з 
рмију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опас 
аље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла 
чем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Ал 
да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> 
епа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову 
дским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Сте 
 видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степ 
лан беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенера 
 Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Рат 
а турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар д 
ипши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>—  
није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је  
човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“ 
.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграб 
 гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у нај 
ут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручн 
астаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још сам 
а тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и т 
то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш д 
гуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поузда 
ричала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тог 
што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</ 
ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Прек 
>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, ј 
наутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с то 
онуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, д 
е више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво 
живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах сво 
нала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одго 
е одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на 
 <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чувар 
љено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољ 
 Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан 
„пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а ср 
бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре,  
а беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, 
пског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се 
, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic" /> <!-- 
редупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој доб 
било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи 
увају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у 
еше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском  
о скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним ст 
ј је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у ум 
 Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женск 
ше са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се разв 
>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих про 
бојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и гра 
ре, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а ште 
але у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, баца 
тела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap uni 
ијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав 
, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје ј 
 једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „П 
ладају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они  
ћи град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје 
} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— 
ање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљам 
на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази 
у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и 
ети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напомену 
не с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А 
на.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим ста 
на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" /> 
> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, 
е!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада н 
а!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ пи 
ањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не бил 
рпске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов поз 
а издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина срп 
.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестан 
д вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо зау 
од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истре 
обар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако 
е <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет н 
 пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути 
жасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} 
ма у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе св 
игли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи,  
/> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца н 
одужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина к 
 n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала  
а дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се ч 
е су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла с 
, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани  
рила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд ко 
 плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n=" 
ио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше ком 
 уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки 
ет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да с 
ко је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{ 
лије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти 
 непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту за 
ислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у кошта 
ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? 
<p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што  
Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних 
апчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p 
са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које  
један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, 
кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми прите 
уке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један 
Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју,  
p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не бој 
из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, шт 
 светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ 
а и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p>  
ике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не мо 
— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <di 
ујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њи 
де сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и  
о.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер м 
р је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многон 
јанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома мл 
, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их 
сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наш 
да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачва 
шкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда за 
овања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара  
отри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде на 
уше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Ог 
 комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете  
у.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а 
..</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуца 
бично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би 
ско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су ос 
али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само тур 
/p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само фор 
 само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо 
 тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не  
b n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, д 
ико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде пре 
вали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутски 
 знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела заш 
ог народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div type="chapte 
S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју 
лику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косо 
ућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке гла 
а руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју 
еговој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, шт 
лана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп  
ла са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</ 
а.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, п 
ећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„ 
столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква  
ства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја 
зме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који сл 
ска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је  
>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења 
одан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих 
ви поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском му 
.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у љу 
дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремен 
овесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју 
е његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску 
вобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадиј 
и стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне 
т извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда  
омбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали 
ијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оно 
у и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> < 
пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Њ 
 борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за дру 
непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанч 
дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око че 
алазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди  
итке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи 
нило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је 
 два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи 
"606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, 
еријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија,  
 на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претв 
и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} 
<p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Бе 
ји се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло мла 
ао жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Ује 
а осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим до 
еријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји мину 
 почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече: 
 артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експло 
стећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз 
ору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријс 
ви имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одгов 
, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријс 
 места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријат 
еше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили с 
ници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турц 
p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само пола 
чунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, 
ј, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p> 
 смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци б 
ше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршен 
Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовини 
ација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неко 
е тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, ле 
к.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном  
 ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак 
 вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S}  
ше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у ј 
 на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са вој 
и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јо 
јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p 
бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела  
отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку 
елио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То зн 
настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у а 
ј би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За 
а мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати 
а је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Спо 
 der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује ус 
се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер 
 најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем  
овољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{ 
 била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал из 
, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцегови 
било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јур 
ле погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратиш 
у шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су  
ичава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да с 
а га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако би 
{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где ст 
акше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се з 
нато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља,  
АВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Март 
вора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n 
о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не зна 
енада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је бри 
се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато 
ко је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није он 
 да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке т 
евне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S}  
b n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст 
а да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>П 
утају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово 
читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја ми 
 старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у ма 
поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S}  
.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете р 
еранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се пр 
, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога ст 
ман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрав 
е: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове  
ачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на  
а сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она м 
е је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако вас 
аш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" / 
 он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела 
е дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се 
, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да  
ећ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане  
све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо с 
 стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта и 
више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајк 
:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Нер 
а примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у с 
 месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху ср 
ве стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Т 
дознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — п 
тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас  
p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се прет 
о ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила с 
д оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно 
бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без 
 те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити 
е и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје 
обу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећ 
азвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе м 
 рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што 
 пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, 
ст и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли сре 
ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скор 
ко, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од На 
знова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпун 
сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би 
шмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с г 
ара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се 
тату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на о 
утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми с 
се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и тре 
очињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије 
Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је ба 
е мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације,  
. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања 
г срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националн 
вићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски офи 
шом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијон 
па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, ј 
је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних з 
мфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости ис 
одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у  
 лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју бо 
ћу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били м 
са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
/p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писа 
оноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не  
 нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољског 
ених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>П 
славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору п 
 Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S}  
уби.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мири 
 српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи 
еће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски сла 
о скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао? 
 велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем  
 јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама  
 <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица  
 велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јави 
ћ у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи о 
<p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{ 
ва, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најми 
е слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза  
робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу кли 
се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало раз 
је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака н 
напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то 
>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да 
</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како  
каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе муз 
ли је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше 
и хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! —  
е позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљериј 
 кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком 
ти тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнул 
шао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну н 
Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </ 
/foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон 
.</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди  
S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смр 
иких сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да 
и ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну 
} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се 
дали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p>  
њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатски 
ше примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отпр 
и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући о 
Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до н 
ешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запосли 
дрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када пад 
и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој 
, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} С 
 нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, доду 
 свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забу 
n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим 
е код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који б 
или испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} Н 
у, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену 
 као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Пот 
заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!. 
 <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом сн 
>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођ 
так упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру  
 Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратн 
гађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине. 
не шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и шт 
ову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то д 
жности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пр 
</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, с 
лађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p>  
 понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним 
 за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су б 
{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу  
ме била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали др 
аше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на 
ити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>—  
рвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћ 
и Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скада 
да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим 
тавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а с 
а тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радил 
ог министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, не 
— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да 
. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛ 
о мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи С 
ске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали 
ад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разли 
, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу доша 
згледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не т 
нет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и 
страних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога сав 
нформација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p> 
ућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ип 
у и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div type="chapter"  
ишћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослобо 
n xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало 
ту за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера 
Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Ба 
 проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила 
так лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи. 
да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забрину 
ad> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем ра 
и, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер срп 
краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{ 
е царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају  
 њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем пошто 
ла да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од 
="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога да 
раку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овд 
знало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду  
амо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши  
ње.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије  
 па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења 
тварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и 
републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда реп 
а је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински за 
 мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., од 
ди, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је но 
 нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} 
, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фр 
љку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то 
како неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротар 
едан глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам прича 
рема господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем оч 
испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p 
је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више дев 
 је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а  
 са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој 
нџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А ш 
и велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као 
вади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p 
нталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави пи 
Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А д 
 је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} 
 је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти  
 добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику м 
ико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у ра 
оли:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, д 
} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и  
ужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Ката 
.{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу ко 
 нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мук 
 ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p 
ћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајин 
 престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p 
дица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио з 
чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не о 
ба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а 
ањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок 
онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-П 
ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво,  
ичке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скада 
чега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и си 
 данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око ње 
вено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и ча 
ош један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадо 
писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем  
 да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар  
жда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским 
ајзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач,  
укоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да 
га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да ј 
 њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је  
о Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толик 
та моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријате 
ам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпу 
ду Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она пре 
не.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се ок 
очас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загуши 
мах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем ј 
у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да ика 
адала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију б 
ренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а кам 
 плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част 
е већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Барда 
д несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај к 
редимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да 
вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се вра 
 отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му испри 
резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те прич 
размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко  
је, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нам 
ко смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако  
39" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је 
ете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из  
пријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше 
у се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не  
 сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер из 
 завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" />  
м кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић 
.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили 
ила и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Нера 
о.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата до 
јали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и  
ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете 
едузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="75 
: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслу 
како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се проб 
а, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се св 
ован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра 
тко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Ж 
ечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>З 
 у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{ 
љена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига  
еријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Вели 
заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били зау 
иховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кра 
жаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p 
ала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском 
еле ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ  
ic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Да 
 се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соко 
еше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке 
, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће  
ном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, 
ише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва 
матрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома 
 реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена н 
 се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет 
пак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоно 
 шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешки 
 непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је  
ш спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.< 
учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Н 
ика и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Ка 
господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да О 
ј демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда х 
д дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху  
уба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће 
чка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојени 
ају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху 
еше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад д 
дону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах 
ске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно,  
како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто та 
убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.< 
и, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати 
 запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће д 
 <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му му 
 тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог При 
 из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне д 
очитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то  
и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се в 
грамо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем зав 
де си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зу 
и скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу д 
такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се заг 
/p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима шт 
о.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да  
/p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро 
м ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ 
 постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — на 
знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к 
е воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе 
е Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет  
<p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> < 
 дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као п 
ознајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — 
потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то 
већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радо 
 пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А 
, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути. 
-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> < 
о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, 
 чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести н 
полца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S 
е и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен,  
да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>—  
ао ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то 
е болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. 
тија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа 
Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> < 
ија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је л 
 је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Срби 
p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мрт 
о се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, ј 
нда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испу 
ead>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мо 
учајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и јед 
— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је  
. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта 
уке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као по 
јати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли 
, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.< 
 Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно 
оћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још нек 
 место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом ру 
ао што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</ 
/p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ва 
 с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на ш 
— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па и 
ој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</ 
, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути. 
.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листо 
мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступат 
на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из офиц 
ажном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон н 
ни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак. 
{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, р 
оји су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше нави 
а дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ п 
според наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара- 
ају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме 
н у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте. 
ну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима н 
 Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — уст 
уманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опро 
маново, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} 
аступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако  
згубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је 
аузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомб 
шкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми 
ад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p>  
 потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који 
реним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — за 
ојника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога прв 
тало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, д 
 заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи 
 тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску  
о је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одг 
ом ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобра 
оћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 1 
>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова вел 
тири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжи 
г Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши  
србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногор 
а читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маски 
и да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није н 
Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађ 
, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта  
српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до с 
вори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише на 
 према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у  
ик Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неи 
ује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запита 
ема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме 
а међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> < 
је дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је  
ерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него 
ама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље све 
емља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзиј 
разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личнос 
дан.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дох 
, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом трену 
есима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном  
 трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div>  
 опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу ње 
је Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p>  
и Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза с 
му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> < 
pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом 
љен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто  
ви га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђ 
} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога 
/p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p 
лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњавато 
каза суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тих 
будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо 
 и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка  
м полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицин 
лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у ста 
анка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако 
 видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје 
 Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огле 
тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг пр 
рањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених 
>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на њего 
<p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се  
ла у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врели 
се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које  
и, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека  
акога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста нап 
редусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи на 
 непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојк 
нежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при  
би човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} 
би човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са сусн 
алило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тог 
рема њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом  
а, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејству 
, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она 
ек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрл 
 мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех,  
сцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарим 
ешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и 
 макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке,  
 па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и гос 
> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Исте 
чки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је  
</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нис 
 за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хва 
ри Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен 
p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>К 
чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у 
тов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљ 
шио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет од 
му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживље 
 ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а  
странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији 
} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— По 
>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узви 
ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му глас 
и.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ев 
д ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> < 
— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га  
и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет 
ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника  
 се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p>  
/p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине. 
 Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше м 
 стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво п 
длучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио  
, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p> 
реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да 
ад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па  
> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S}  
 Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето 
 ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отп 
 или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је ок 
идевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} 
} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислит 
здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцат 
ему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у 
егнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га мо 
ричати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од 
СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигош 
ић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много в 
ак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрде 
 пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то?  
рења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало  
упицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанић 
је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију  
амо то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против под 
тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако 
 Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена 
} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је п 
сец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела. 
снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n= 
а штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тиш 
 Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиван 
ка-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина- 
у ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба.. 
ога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> 
е нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Пра 
м рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мот 
ећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека  
 брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>К 
д је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео. 
де своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ра 
атима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћ 
зати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумади 
бро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га 
њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово л 
p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаре 
ије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамв 
себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по дес 
боко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </di 
кидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи  
— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија 
пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преуз 
} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S}  
ни чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, 
та ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо,  
 и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало?  
p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Зап 
 писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни 
’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми с 
м.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно с 
-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне гос 
 да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-П 
уни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вес 
раћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</ 
лајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсаднич 
ђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он  
 чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лага 
 тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било  
 ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и о 
тивници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се ц 
по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се  
 прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или д 
веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Евро 
 врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да 
еби није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јо 
ежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, п 
и.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улаз 
<p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво на 
цом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе с 
боли?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} 
 од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете  
p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за 
ти од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, 
 питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Н 
} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет 
ван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„ 
ао што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно  
е мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо те 
, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>С 
е идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А  
 очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо ј 
ине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њи 
ћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто 
} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> 
и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међути 
{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш  
 примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, ви 
 знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем 
ниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што 
оре наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љу 
е иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, з 
рпска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајо 
рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти каж 
но, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног 
{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>—  
но језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини  
отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престад 
 је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом ме 
а-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих род 
<p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И н 
</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан 
аган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p 
 гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је зб 
 од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одм 
и.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску во 
једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе  
оворио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог  
инином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ши 
и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде 
на просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година 
с ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до гос 
 будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> < 
ка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка м 
 да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, м 
гао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза  
акерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Сим 
ти иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ 
 ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало ј 
старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио  
м Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић веч 
— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предр 
ећ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби п 
о уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је  
граду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када как 
племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забрину 
ати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За  
о знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено 
авно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на 
м министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по  
е много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, т 
је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Нера 
укао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита 
е тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} П 
авет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потп 
 Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава вид 
 А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изглед 
и Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву п 
ше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у п 
умева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага 
. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш,  
арца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао н 
стра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>—  
уно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарин 
љи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по ово 
етела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну длан 
 чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех 
иратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересо 
ака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе  
трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за тро 
м вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу пог 
"57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не ж 
е доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се крета 
 јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удруже 
а му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто 
адан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме б 
о, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</ 
ла садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити св 
 обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени п 
рнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред напла 
према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да  
мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима 
презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је 
 не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— 
д хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</ 
 да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се у 
огу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је  
тини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ 
би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније  
 лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио,  
арац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе п 
ати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био гот 
ст је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо 
овори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој че 
јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седн 
 била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их 
.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p 
купи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синк 
ен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт ње 
ог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онак 
 већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без  
с нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дош 
гичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови прем 
и, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте н 
опом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја 
 је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хв 
едној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно  
/head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџ 
ead> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> 
се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се  
уд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави с 
ила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било по 
 њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата 
але указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је сп 
е види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са 
онекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчк 
<p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око с 
 станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, д 
 Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стој 
в организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и 
и у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у  
 да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо,  
сма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" />  
да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еван 
остављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штето 
 родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помог 
време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она 
кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому с 
ан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чуј 
непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити 
ча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побег 
већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по ње 
 искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истук 
меја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она 
у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили ис 
за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер  
 са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мај 
то ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одго 
мо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бег 
 Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ћ 
p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас см 
р зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње т 
нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква 
у лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила срп 
ело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јо 
ном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра 
, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоно 
тукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војв 
 војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су 
p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрап 
е мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само  
оше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом  
- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова,  
203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> 
30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, по 
е на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Ч 
мекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је нач 
и освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској 
 <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салет 
зговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Дом 
 које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан,  
} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послу 
 штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> 
ху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војниц 
, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврж 
, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на само 
ЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи 
а долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте  
о два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из  
.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Св 
чају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих д 
ријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали 
са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хо 
 <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежев 
у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто бр 
СЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата 
и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> < 
шем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачн 
х кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска пос 
еличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су глав 
ких предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно  
рад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од  
а, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви  
својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљ 
орећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је позн 
ења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и уп 
 сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљ 
се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сир 
гу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете  
 није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сус 
 добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући 
епријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле с 
 јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који  
иском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко ниј 
ван:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Н 
саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, ка 
ека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S}  
 тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина 
ре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софи 
виснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонит 
 до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од 
389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{ 
ка, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир 
рио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и с 
 појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Ист 
ала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скор 
у и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је  
Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом  
не манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сј 
арање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с ле 
 овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше 
ити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, др 
то да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје пи 
забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p 
 Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{ 
лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, крет 
 не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у 
жића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужнос 
ша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем 
езује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој  
>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је уп 
досте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева  
у је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад кро 
још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана  
 би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“ 
доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале 
ила радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијаш 
ече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас мол 
краси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> 
маћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка 
граду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако п 
 стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држи 
 врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка 
м топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не мож 
то се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> < 
ДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху б 
ковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка по 
жевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p 
 <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да 
кије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи д 
ше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су по 
ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и с 
ао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да  
 га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да  
ћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење слом 
 Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет в 
 Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том  
 Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S}  
.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да  
они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је поче 
о нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом н 
обро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она 
о полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још доврши 
ти се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама о 
но док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу т 
ама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски н 
руза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Кос 
је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за  
не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали 
јбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши  
а бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш о 
b n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег неприј 
ереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласно 
ског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њези 
и да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ 
спехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти каже 
> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци ка 
те онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстрава 
етње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да с 
тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али 
 ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакос 
 га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, пр 
ка.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада ме 
крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна  
ва, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штед 
 је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши пр 
 таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде 
 <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ћ 
ље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни 
t="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широк 
нка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p> 
ad> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављ 
робудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све  
/p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић. 
рама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једн 
 са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душе 
е у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} 
ивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спр 
тила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> 
 румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p> 
г његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да  
свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло р 
неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше т 
је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p>  
а вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p 
руги запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о пре 
ањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове  
ваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају 
и војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Не 
едну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је рук 
не.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова в 
еше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора с 
 тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали  
е из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има 
 прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војн 
оста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни њег 
вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали,  
јатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет 
ења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" /><!-- Лип 
> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и  
ђе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из  
, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није 
 у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је х 
а је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљ 
аповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уни 
и:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој  
ом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— 
, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде н 
S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакш 
венкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламал 
а је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа о 
ен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабу 
атедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се  
онесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не 
дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</ 
су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од  
је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта о 
та на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе је 
су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за п 
" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице 
д, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати  
а, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, не 
 <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу  
 мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га 
 стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрн 
p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих 
да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то  
е доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељ 
а, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Леп 
а“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж 
еља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји сва 
, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам 
Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искренос 
што успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радо 
нима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се виш 
, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> < 
огађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрдниј 
е.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже 
Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живо 
 четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било  
 негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља. 
је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јо 
, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је веч 
ена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девоја 
рса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати,  
.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио  
 крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана 
ице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног проз 
 жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подс 
</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болниц 
са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> < 
 „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте 
довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема те 
>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да  
head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Та 
јсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје 
ена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком ре 
пита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу кисе 
 капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пр 
/p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер  
е о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Ј 
 официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога  
олитику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави п 
тан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога б 
нике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивос 
прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Свако 
ра о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није би 
вонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде  
 умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и оп 
ати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</ 
та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како 
и са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њ 
ња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна,  
црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће врем 
 сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми н 
 је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је б 
и Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“?  
, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо 
осићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему 
миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две з 
у држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</ 
 и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p 
, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p>  
се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његов 
њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p>  
је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p 
 тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама  
оград.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борб 
а по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опре 
нџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањен 
ећ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стев 
з врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле  
/> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели уск 
 бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као 
 <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јав 
се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Со 
 радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сун 
вако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена ( 
ађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају 
 комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли 
 предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div ty 
е с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори,  
вори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часа 
усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p 
умци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — з 
>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и  
дравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју еко 
чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре,  
аш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачиц 
 убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </di 
 први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их бра 
екнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано 
град?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} О 
 знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозна 
што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> < 
ободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусо 
head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разгов 
о потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне к 
 Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, ал 
има које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке  
{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине 
кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за 
 на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложб 
се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> < 
" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p>  
 чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо д 
ранца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљива 
а је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и ж 
иумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Н 
ожење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бол 
ље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојав 
</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну 
<p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђ 
head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са ж 
ознато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, 
ранац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра о 
 се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, св 
ла Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господи 
љевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном ра 
ке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сам 
аш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да  
нуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем 
а, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="chapter"  
оз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к ч 
поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци 
 било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, 
е тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикну 
па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што п 
, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што  
уве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја 
ар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од рад 
адости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се  
ренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Мо 
тру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој жив 
ше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p 
рећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на же 
че Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А  
ла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро,  
шла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <d 
 леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од  
{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болниц 
о у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер 
а и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> 
пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, ск 
 је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, д 
ве и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div>  
мљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, ру 
аван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Бео 
а нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова п 
су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечанош 
есма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црн 
езу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан ври 
марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и позн 
шина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, 
је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише  
о из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{ 
ели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опи 
спођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="graphic" /> <!- 
 погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанк 
корно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склап 
</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили  
ead> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„ 
 госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела с 
 узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га о 
 види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катари 
ијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко пого 
е чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба 
н Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њо 
Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побе 
ио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му с 
за Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе 
/p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p> 
вече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог млади 
ледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу. 
љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па ј 
ођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у  
 у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да пр 
 одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у зн 
вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферис 
гство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша П 
тишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост жи 
ноги роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије ром 
> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти 
есрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" />  
Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани. 
н ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>К 
 да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Врем 
еволуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то го 
, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка 
p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су оп 
 сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а 
ана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађан 
 нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим при 
пове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска 
 или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Кали 
етачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема  
.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p 
 како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромиш 
великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним ок 
ајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љуба 
ио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло  
<pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају 
е цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеј 
гова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозн 
обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико офици 
ра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p 
итаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све у 
ваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све ви 
мао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак 
 успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше  
своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову мес 
огодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете б 
змишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што ре 
пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламир 
иљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају 
хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} По 
</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он  
 грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у  
а и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наста 
смеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њи 
ед вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p>  
ца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити 
а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен чо 
вана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>То 
 више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке си 
.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу пора 
иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело  
>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају  
рта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала кл 
 учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубав 
 у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али  
нат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазар 
ституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити. 
ећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабост 
в кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужи 
у се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје т 
ао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему 
о је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била 
 и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> < 
кер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стан 
болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то 
 Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст. 
лозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, д 
 тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други п 
вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни докто 
погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта 
ad>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Л 
</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, ко 
ам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, доктор 
 кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која г 
ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му спо 
на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке 
алазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо дока 
згледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на ст 
На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском у 
p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђива 
х, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Пр 
ародну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под  
 пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се располо 
пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S 
почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога мост 
, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Ст 
а (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита  
ш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста т 
атским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је т 
ска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода б 
</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујан 
рпским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, в 
у и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих б 
амо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио 
, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о  
.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступ 
не.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на к 
онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад  
ги је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако ј 
раговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онд 
, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— 
новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви 
, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и о 
у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{ 
т.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још  
 је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту м 
о сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција  
лога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи 
љиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема 
из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи  
а не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи 
дићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се ком 
ишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћ 
их се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочин 
ком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{ 
је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са  
ењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стој 
лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну 
да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p> 
ше не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао 
ма, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле 
р га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли  
аваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да н 
ру, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме  
 шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече  
лиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону ц 
ра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S}  
ва запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока  
са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао о 
аже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано,  
ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n= 
д се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у к 
евићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити сил 
p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас у 
о, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата 
великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно  
 вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњав 
ка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотиц 
 <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему 
онеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела  
ављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на  
би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога р 
</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била од 
јава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошни 
сле те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{ 
те за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породи 
е могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је н 
акер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, ско 
им мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у ка 
афански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n= 
разије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су рес 
ња сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, 
петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и  
p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и не 
премни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте  
а није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу с 
играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу  
а је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} 
 блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} 
ледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Ст 
 За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина  
и то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бит 
 <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— 
ујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љ 
жете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напа 
им успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку н 
у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне рук 
утњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту ц 
нићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв пр 
 Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Бра 
зети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстен 
ни, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека  
ма, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио  
илотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S}  
о рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</ 
аваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнок 
то, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није  
мрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико  
ица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њези 
а београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао 
 јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С 
отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад,  
у.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранил 
гани стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином 
 на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа 
p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Што 
о праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, 
 груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу над 
горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушев 
т година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, ст 
ерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овог 
е Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" 
тотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје с 
 читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци до 
нских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати свој 
<pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху о 
јни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра  
 на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки 
> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног  
<pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру 
апоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међ 
</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг неп 
колицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који с 
и читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића 
ред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама  
драговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису мог 
реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило  
љевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на  
 а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се прису 
а, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и п 
ћ, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.< 
же се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет с 
По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао ту 
рпства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и и 
 стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у о 
 тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задр 
беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испреки 
нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху  
ећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био  
пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божа 
рата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених 
 радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог 
очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна гр 
 искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког вре 
 малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух  
/> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са п 
е.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо 
-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још 
 то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше  
и једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, п 
ед осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Ни 
положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утвр 
ој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у  
вади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, к 
ли кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били с 
е ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од 
рострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време  
ажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оно 
нарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они,  
зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз к 
ка.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стаја 
 не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље 
у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буд 
ла поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од  
ихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непог 
онеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор  
 рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p>  
о Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако о 
ке.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него  
ав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата о 
же остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарл 
 тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим с 
м, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете 
иморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Примор 
ања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње п 
ћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком 
озвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, 
сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p> 
рганизатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. ок 
 страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује р 
{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер ост 
у све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан  
 су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> 
њени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</ 
ило.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији  
 и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху н 
задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</ 
је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупи 
 присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју  
улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је би 
је беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт 
 n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га  
ки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако 
псадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране п 
толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у С 
Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочи 
!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p 
бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p 
 <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p>  
ити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло 
о кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино. 
ру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза. 
дала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они 
 час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>З 
 <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> < 
залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са в 
тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза за 
тече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за трену 
х извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ов 
лексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд тру 
к говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Бех 
 са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше д 
амације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ра 
а почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С време 
а.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојник 
 јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне с 
црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 
ине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће  
егати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положа 
рнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да с 
аља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на  
друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити 
ед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више о 
Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало  
њали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш  
писа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али св 
е почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у соб 
 обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које бе 
> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На 
анка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писн 
ајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се 
ом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди 
е унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је н 
S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне б 
човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.< 
 му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак жи 
чун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му  
 тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p 
трана.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући  
а то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> < 
и наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у  
 ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малог 
:lang="DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута 
ни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и однос 
у рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече  
p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једн 
а, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други,  
инама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Срби 
вања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на бе 
пско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезин 
учати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p 
рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смеје 
рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и  
 у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми  
 могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237 
ошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истин 
здањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ ј 
Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фиј 
дном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао н 
 дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, ка 
<p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као при 
арабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где 
о знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p 
тедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јурише 
да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џепо 
е у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори в 
вечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи ниј 
 га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а п 
догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црн 
>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, 
ји баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разгова 
ром, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилик 
одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о п 
е могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, 
<p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онак 
ју, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш 
> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими 
овориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад о 
ошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, вид 
, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одго 
 <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватил 
и жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњ 
њетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, ка 
отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекл 
кот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болнича 
 пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа не 
 којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беш 
т часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, 
а тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су 
е изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше 
рад уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{ 
 храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под 
езиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се  
.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у  
ри бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, 
ру још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе,  
браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне 
обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потишт 
улост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда 
ет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога р 
код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смер 
ечена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови. 
ом рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Н 
чићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милан 
>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију 
љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој ш 
година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, ома 
иле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала ниј 
мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писа 
пали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, у 
нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове 
>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко глави 
/p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и д 
њу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њез 
p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док н 
 телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко  
е у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање  
а прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав њег 
 поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше  
.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се ниј 
рши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана  
дмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је  
.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету,  
написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљив 
уди су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личнос 
манова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, они 
казујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади 
p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре  
 <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде  
нка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу у 
е, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже 
Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, д 
тегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија 
ед војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кр 
а дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја  
ха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само не 
ажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на т 
Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је би 
без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на ње 
о им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него му 
едно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у 
озно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће 
лободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У т 
 били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута 
 пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је  
т у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо прит 
/> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотели 
јевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се м 
трина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд б 
енеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију,  
уја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и поле 
амени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Р 
аступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у кој 
да налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху ј 
ма домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је 
ајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина 
на девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и  
им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко 
ђајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском  
ре везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одл 
ли у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би 
адном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише с 
 турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило 
ства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је  
раговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих 
а смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S 
 предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би  
оће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати н 
 тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре о 
отелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве пос 
ан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати 
куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржа 
ревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врат 
е им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала 
тпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезин 
 најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије 
евидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је доти 
минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем 
а-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нат 
ованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је с 
 она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунак 
е нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена врем 
 унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако в 
бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао 
о небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, 
.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу ови 
едино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше бе 
е враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад с 
сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је ње 
огом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, ш 
/p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и 
сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је изви 
ини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручав 
своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино 
ве преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ д 
рава ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључани 
p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, 
, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним  
 познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тр 
чић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобн 
у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слаби 
рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радо 
 из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђу 
, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао 
боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ћ 
Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика 
оварати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време 
.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехоти 
јају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над гл 
мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих 
 подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан. 
о његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше. 
ором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас 
де ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто пос 
 се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} З 
вљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да од 
д сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српки 
осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што б 
оманду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да с 
!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се  
 Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити 
ику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле. 
ачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и  
рише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не  
а.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога бра 
 Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабос 
току зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се ра 
ог одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за ра 
аљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На 
црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и к 
ма иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога  
олазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре 
ве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних по 
дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фиј 
ћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путе 
ју принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку р 
на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, н 
еранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несре 
аспитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала ма 
га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и наг 
ше никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је  
тиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлиш 
руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојно 
н тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хла 
ети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>П 
<p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме  
гледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ  
лаве.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> 
 вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све  
p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код  
јући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, г 
е и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи д 
тој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни  
>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стра 
свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496"  
на магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећ 
 врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду 
е, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умо 
ер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријате 
ири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писм 
тојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, је 
екиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он вик 
ећ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева 
ичајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не,  
 гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и 
ја читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само сва 
осле подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не из 
ста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из инос 
тала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p 
ци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један 
покој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} 
држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S}  
рним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у ка 
рчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке 
ексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружен 
је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто жив 
ио је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Ви 
а и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и  
ио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде 
у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када 
а право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да сед 
 осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те  
 један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, он 
једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено:  
 продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајл 
ете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи  
, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јован 
Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо ј 
одитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јо 
е у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторо 
о дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе 
 да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — 
е у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> 
атру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{ 
ејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{ 
ри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви о 
лга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жанда 
лишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу т 
аши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарк 
ла би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на с 
 нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за  
 му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p 
амисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти 
м ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату 
 је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те р 
ко би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам нав 
инђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње  
 за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете 
ну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у 
ворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на 
 је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће го 
 краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и  
 би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она 
и тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити  
јанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно нос 
а три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову 
и, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се  
м, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне млад 
о, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не 
ма.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности 
мети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p> 
н сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се  
оба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату  
ја огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жало 
Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n 
рт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједн 
 важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то н 
ај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад  
патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свако 
ем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се повр 
, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас н 
ешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук 
ка-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село,  
е се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож п 
другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада 
вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога  
ипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да 
се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао 
 нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију  
ата венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када 
ици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права 
>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској  
у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мен 
испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са стра 
 лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Ње 
и је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каж 
и се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, 
 у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошло 
свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{ 
у когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у 
S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе 
да послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид 
оби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати 
p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, зб 
хова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица 
теријала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао с 
 Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Кат 
пут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, 
х речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина примети 
е задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори 
p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<tit 
а њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изја 
ојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаран 
рави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите 
/> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанк 
у распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изг 
ај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Ми 
Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топли 
ући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у дру 
лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио  
 је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем нов 
опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И докт 
поведи, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђ 
адојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једн 
в Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само поб 
ажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио < 
нети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и ст 
вари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, 
та сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама  
и, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није  
ењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути п 
поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план 
ванка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све с 
е покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које  
} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</ 
 и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота о 
се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво с 
часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летими 
е буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када  
, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу П 
овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прек 
а-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ 
 чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p> 
 као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту 
ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога плат 
 службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рат 
да би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да ј 
 од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веров 
чарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С 
уку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни  
ила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p>  
ећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од 
>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио ј 
оменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да  
а нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли шт 
гинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос 
у споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, 
а помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако  
>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако м 
је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је уче 
и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај ма 
естринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да 
е брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не  
не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <p 
ко баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је  
о својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ  
 себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и 
је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} А 
живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућ 
, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где  
и о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад ни 
то сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?.. 
па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста нов 
во:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да 
утиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И  
дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору 
ла ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку в 
рицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и о 
аше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци 
астицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жал 
је познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> < 
нога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у тра 
центрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n 
 сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на в 
у.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми 
вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, 
ао велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p 
 напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би 
а појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Усп 
 лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца 
 твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас  
ате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, 
тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, ш 
ревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, в 
екога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што д 
 израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, св 
збојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стен 
 пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— К 
 се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике пат 
јним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ра 
лничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешн 
којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, о 
а шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило  
јом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она п 
ив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузм 
о бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју с 
 би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се ср 
је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео с 
 са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о 
е и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја по 
коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни 
 тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По 
S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је националн 
мо волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот р 
p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{ 
рекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих  
рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече гос 
а добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо,  
у, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модри 
 и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, м 
ели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случ 
више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> < 
чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb  
, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраг 
е и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога 
ушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам конте 
вих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да  
 зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватр 
 њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само н 
p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу  
ни га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њем 
рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману 
му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобич 
сти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере  
 боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Дво 
ар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родите 
да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку н 
атарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми с 
атарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љу 
љубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина. 
: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А шт 
га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведо 
>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не  
се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични  
вакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, ва 
тава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда  
на, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побоја 
епа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћ 
Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге. 
Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека п 
тавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за т 
 мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги  
е силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; зна 
остао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде 
ности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом ж 
е то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами  
 могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> 
 а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, в 
ових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет  
а политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, н 
д, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{ 
иш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, посл 
а.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати  
тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери,  
у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја ум 
и за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга 
би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставим 
могли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се прими 
и други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствен 
ју, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име 
рио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би б 
о се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу т 
 тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, 
н и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S 
ој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На т 
мисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цига 
 мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Сам 
нуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но 
молио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење  
..{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама им 
?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже м 
алом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су п 
, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не поко 
 наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен  
 Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> < 
из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам б 
да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није в 
краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скад 
ђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда п 
да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништ 
м сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чи 
љу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није про 
убоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и  
јућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му  
</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује  
ске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који  
е с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У  
у одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих 
ишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> 
који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p 
бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не 
вима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После кр 
} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас 
ђе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Ра 
промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и а 
уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, ост 
кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није  
и Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Бео 
и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почет 
сле, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је њего 
— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивос 
 схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег ме 
 да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо пла 
 Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је сам 
.{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, г 
евојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведет 
е је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радо 
би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, нав 
} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја  
, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не 
о је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговара 
отрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом 
без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он ми 
97" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном с 
осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је пре 
олајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да 
ав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Ба 
то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади а 
у, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у 
 да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?. 
укао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није ис 
а евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности изб 
ује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице н 
 заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом п 
 Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Тур 
 Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћ 
 више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне ј 
ћа да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је О 
 трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави 
она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Руко 
 по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p 
о!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о том 
и свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времен 
си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја  
у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се н 
ренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор  
кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна б 
че:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разг 
егова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с  
м, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заи 
 да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се 
оме, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико ј 
S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове  
 више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли м 
их.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p>  
не, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели ов 
а се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, 
ки.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у св 
би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедно 
е би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p> 
>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} 
ла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; у 
ошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето 
ко Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад с 
улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаш 
ске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што н 
 решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изаб 
 је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао к 
 Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није  
нско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што  
били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо ј 
че господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:< 
тава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да с 
ође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био т 
ањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стр 
жена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једн 
ан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед д 
ла против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да  
.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" / 
бу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих мог 
 Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још д 
 се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло и 
ћи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе,  
у је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и 
дан члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осује 
ра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом 
о?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за  
не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у 
речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ва 
 је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А  
 но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети 
ање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговара 
 сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, нег 
ожи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још 
би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, а 
аламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о  
ејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко  
- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман. 
} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама  
 не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благосло 
га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за др 
а када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је поз 
великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као в 
вом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде нанов 
и постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Ја 
е, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у жив 
ђо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали  
 темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену 
ављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за посл 
сићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседни 
век са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породич 
доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она  
p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p> 
амо иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> 
, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад  
ну баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег 
> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реа 
овни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда. 
p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао раз 
домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} 
на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла  
ушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би из 
му, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> 
сле заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно  
би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио 
а већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, как 
еље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га о 
 <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнеж 
 Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо  
 да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазил 
еститке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на сам 
а земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих  
 људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Т 
 ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хај 
а позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца 
етре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша  
, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p>  
p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он 
о опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у т 
цао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак 
и било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свисну 
ије топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема.. 
у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби 
ексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p> 
Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, н 
о би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпан 
.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— К 
скама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао? 
и тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се  
а Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак,  
од их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило. 
 већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стри 
тар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе но 
 — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из 
 Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске к 
ва-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А к 
савају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сл 
тварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је 
ојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покриваче 
н је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народном 
у.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и  
.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, 
— Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то о 
 је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи. 
:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече панду 
 радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле ми 
агда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој  
в изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто 
.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначк 
да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и њего 
а, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио мој 
ици свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу гл 
> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>А 
p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас т 
— на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко прит 
.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских го 
цио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади  
шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у ту 
послетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и њего 
ог гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиро 
 шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и 
>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и 
ри Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бо 
 је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена 
, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Теш 
што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем 
 крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чу 
 би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак чове 
о за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш дос 
ло.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, 
е ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе 
а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска 
/p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га 
ога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега,  
 као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> < 
м животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми 
рнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap u 
а неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким с 
етљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшај 
 — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати ка 
че:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо 
о замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну р 
ш пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети 
свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p>  
 последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога 
} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити п 
 што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели 
оју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они и 
евима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше  
европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а  
полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне  
ри поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоно 
сној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја? 
чаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неп 
p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за 
ија, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Н 
рне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан,  
е ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узро 
рло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је 
 да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека  
тови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким п 
e>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.< 
нџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчин 
арали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, ј 
шени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала  
асни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи  
али су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставил 
</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се  
p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго што 
мену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је и 
вирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га и 
је и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, 
лико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И  
ке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар М 
н, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим 
 се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичар 
ај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога м 
резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> < 
е Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли па 
о Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их,  
 пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, как 
и ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p 
 и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да  
 нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини 
елике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у пита 
 славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник ско 
ому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје оч 
Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пу 
ко би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, к 
ат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је ве 
.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> 
ају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундроман 
ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да  
 овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја  
в, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајк 
ваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Др 
к не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски им 
аборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла  
То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе  
Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, 
 испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом ду 
 ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе р 
и и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — 
ио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“  
> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, н 
дну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини 
 болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у 
, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> < 
сети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предс 
ведио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверуј 
понирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{ 
о да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше. 
 уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас н 
туд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626 
уо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до проз 
ја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p>  
p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната 
ко је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно  
е показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када  
би ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га м 
имамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њ 
ело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— 
и овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а 
е прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, је 
г тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишин 
сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овак 
ер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише,  
е да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, ал 
рисуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби 
а и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.< 
 наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и  
Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгуб 
 је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају  
ре може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само тргова 
ј смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део жур 
један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принет 
у пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арна 
рет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротв 
исмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога 
аци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања  
е је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредно 
 момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p 
, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберк 
 среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непр 
им контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће д 
 табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А ш 
напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао не 
ога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом о 
 неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао  
 ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање офи 
ко, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за ов 
би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онд 
арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти,  
могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције мор 
 размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мисли 
 „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би  
нао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије  
саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царст 
о библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири еванг 
"1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</ 
вео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који 
време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама  
обројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> 
 је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ј 
воту, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане  
срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разуме 
 посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта  
асвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, кар 
 да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у ост 
 спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допад 
ључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено  
 како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мо 
ица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према  
само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су  
је, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно 
астичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега 
де преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А сн 
о бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрим 
о мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка  
ађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на  
p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега ос 
помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отво 
по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика пр 
идесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На 
поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а н 
/p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштањ 
 тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе 
ик, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназиј 
аву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не б 
сао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне ом 
p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру  
бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке  
а школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта 
.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене  
е Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није 
аслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже  
: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" x 
вника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жеш 
кнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које б 
ла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако 
 хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим с 
 и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Ал 
 и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Бо 
е отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> 
ста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p>  
ати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засу 
бону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунц 
н на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значаја 
 село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под  
 хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у 
реде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“ 
и биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као  
о чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у круп 
икола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на ње 
асио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијах 
> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма 
читала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па 
маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до д 
олим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће б 
>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те 
није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала,  
стру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештав 
т, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша  
p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво,  
ивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се ч 
штву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тог 
м је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели. 
Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљ 
 је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише 
трах уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" />  
 црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи 
топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела 
ланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво з 
чна, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене ј 
ша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што 
{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоста 
и сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила  
ознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је ро 
њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарк 
а напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор  
 си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој 
а Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Има 
е:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о наши 
<p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капет 
 вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да  
Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца,  
p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској в 
 ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Пра 
а је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских ос 
ла је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар ј 
епо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> 
 поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути ш 
ади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред по 
 се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде конач 
S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" / 
 живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор н 
ј тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у 
 никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка 
рема једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститу 
 и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, г 
цом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, 
на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта  
 револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу пр 
 једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на кака 
} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем  
 за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког 
ли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, 
све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не зн 
ила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тр 
а има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Сто 
е.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са ма 
е.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје 
у својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није  
ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће 
ни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница,  
гледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој  
.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је  
е на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њен 
е ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да  
 ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! —  
ашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој 
менуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих д 
као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Ско 
— увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја  
ј вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побрати 
а је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол 
одозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, го 
а Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</ 
 рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} 
а и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење 
>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је о 
њига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Н 
нији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнеж 
поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мези 
ку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту г 
 смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако пис 
 и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта 
еха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници 
 према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси уз 
етна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да  
снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом  
на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачу 
p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски м 
е Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из 
ећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријате 
ет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Ус 
мах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и  
<p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се 
p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил 
ког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у 
олео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој по 
 се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше кара 
вако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма  
једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју 
е можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљ 
> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> < 
ло у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски 
а седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић  
ственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро па 
народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Т 
од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисл 
је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и  
"210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на об 
/p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални 
а шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена 
угога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници  
вско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије ј 
ени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, госпо 
ој грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око ут 
 се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављен 
е и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим уши 
 лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и желе 
и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако 
аповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе за 
ркнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контрас 
 да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да 
кну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу 
м.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеван 
 Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>По 
 фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n 
крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Д 
 лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су  
омогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А з 
том рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погину 
атељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом команд 
вратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за ср 
>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цр 
е речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове при 
о је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнеже 
 појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су прем 
 у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дан 
>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати,  
.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за 
о сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши в 
али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Бил 
р је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и  
о“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико санду 
риза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се пр 
ксиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинк 
 <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је см 
уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала цр 
Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, ал 
, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуг 
</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај с 
а крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозоф 
</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била 
је коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двој 
ремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увред 
мо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми јед 
 која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она прол 
пљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим в 
Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>По 
<p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, приби 
ка-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио 
 своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу ва 
Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало 
но, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је посто 
 већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{ 
државају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и  
 је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светис 
S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>А 
еседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болес 
дупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до н 
сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p 
нила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч,  
ву и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање ро 
ици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назв 
атарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље срећ 
а вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопст 
чно рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, 
пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајн 
.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Докт 
ш пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од 
 а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Но 
 оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душ 
је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један 
 ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је нави 
о своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силн 
 што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срц 
погоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису  
руђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је треба 
ојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вече 
ао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказ 
 коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни нацио 
опа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка сти 
ници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p 
 видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у 
н, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неран 
шка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одгов 
 била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју 
оја те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љу 
пе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме 
брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је с 
 радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола  
ти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес 
о други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p>  
државаху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се  
p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да  
није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међу 
тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приред 
тизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће  
о се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се ни 
боко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово м 
донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није р 
е, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје 
лазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно 
а-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика- 
 у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе 
тојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића 
 <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у наме 
ампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезни 
 твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, 
сапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отх 
таринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план њег 
>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад 
ст о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде ве 
ри томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па по 
за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице плам 
 добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је 
! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је 
 теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњ 
е била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара н 
познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Д 
освојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом  
 предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никол 
авности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада с 
 си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Неди 
ета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита не 
одатака ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам 
то моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А са 
епу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ру 
а ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лул 
е од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри му 
и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син ј 
> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати  
еизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово  
као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије 
кој лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Поста 
ек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине ви 
ки враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где 
 <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> 
е без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и 
ла до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна пи 
им лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није доп 
— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милоср 
док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триум 
</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утица 
овеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замер 
е, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који 
>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и 
а Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краст 
 железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен  
мала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску  
 под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живо 
о прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка с 
и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са ста 
та мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— 
је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћ 
ка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољ 
езина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зе 
е на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћал 
а дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била с 
че, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је ли 
 Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијаке 
 њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај 
а, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати ра 
у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стој 
 под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и мун 
 кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, он 
ије заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа 
жегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хо 
а-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо 
девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкас 
гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали 
, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.< 
храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у кој 
на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху 
о, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чи 
Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она ј 
 је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему опред 
да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору 
неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем ру 
икама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских мета 
 повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешт 
лао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не вр 
>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На мно 
што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она  
бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, до 
 ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па к 
јом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graphic" />  
вих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стра 
не парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана 
стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта с 
рана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка ду 
 и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се 
ада се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла неп 
када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xm 
атарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p>  
<p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала 
рава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су г 
цезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев н 
ило још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} 
/p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно н 
ислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лиц 
која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А 
е није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале с 
ду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих  
пама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конфере 
а диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом 
ахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из о 
у ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитск 
 Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претрес 
ромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве 
аставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљен 
} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што ј 
<p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сет 
 који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велик 
ла у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало че 
е на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била ј 
џа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: 
ркнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозо 
вари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} 
, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама 
Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Ка 
 полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новин 
укуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p> 
јаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био р 
ц носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленск 
атарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај  
ас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стра 
српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили  
ирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика у 
лт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли д 
ио обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{ 
даној кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка  
{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што т 
/> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је 
турна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време 
рена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — уверава 
и казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с 
узећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скриве 
м стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за 
огодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће 
и пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила св 
да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p 
рсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — пон 
ше места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{ 
би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; увер 
 брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле 
дици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p> 
 кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва г 
и.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадил 
не новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државно 
ди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључе 
у једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у чети 
 очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где  
ко било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену п 
анџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живкови 
А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за  
м своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним ст 
 у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> 
ји у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, пор 
вима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су  
ремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на в 
и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересов 
} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло 
дном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних  
<p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — ко 
преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита 
е од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне ја 
анства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам от 
абусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање ј 
има линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузме 
} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, 
мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је 
знавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запит 
се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Пола 
ли, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су 
седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колик 
но здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и  
м сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насм 
исмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква с 
топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостав 
их, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и 
е пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове 
ом предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи и 
 према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска свој 
ли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и  
а на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а од 
вде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S}  
анске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транс 
кан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристан 
 у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно 
мао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p 
ораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према  
о наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцим 
p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су прове 
 Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., а 
тово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се 
о су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Дане 
је и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојан 
 то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуко 
кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дош 
розорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чис 
 зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, 
крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри кло 
о.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иа 
иповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је с 
е добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема ни 
смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p> 
 сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест 
ари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у неср 
ржавници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покуша 
ену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једн 
о његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закук 
 се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неогранич 
узели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су из 
 не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу  
 повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи 
 и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих зап 
или.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после 
 војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводи 
авити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће к 
ење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> 
аћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице 
, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жрт 
 велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху пост 
 имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђе 
а те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на ст 
и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били уда 
, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико ки 
, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престо 
 најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свет 
угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p>  
 <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p 
 жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S 
ац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто 
м, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а 
е у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и 
оброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље 
јмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или н 
ичне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључ 
пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море,  
 њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу  
 <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучуј 
 <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његови 
војка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред в 
S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности 
то је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким 
стина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> < 
ви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, 
ло?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>—  
и.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Как 
ва цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић с 
вом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операци 
 у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких изв 
агом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пу 
ту.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио 
о је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту с 
у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао 
 одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Го 
смоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ пис 
ад сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса и 
е новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампани 
риличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, 
ји, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог 
е пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније,  
.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним  
олико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни н 
била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су ра 
донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:< 
против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, 
та би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на пис 
и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити ка 
рави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља т 
.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p> 
ио ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела,  
е клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} 
, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Н 
егматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви  
 он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати с 
не.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоц 
ају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке боле 
е престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српск 
рала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз 
на у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа стра 
 локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завеза 
ана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило  
 ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о  
та!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме 
ку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Ка 
ојим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њи 
. јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у сел 
, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар  
у рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отиша 
мао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдс 
 неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље ви 
стурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна рав 
 тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба 
е лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру 
аја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врат 
е.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p 
заревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народ 
слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и 
 и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p> 
озе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, је 
редају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но 
отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да 
српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p 
 немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, к 
та, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја  
х оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под ово 
ео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Е 
одника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажниј 
о не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагле 
ију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао,  
а га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајн 
> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце рас 
х, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у  
ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S 
и и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа бито 
ка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, д 
богом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap 
лила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за  
 га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред 
вали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су  
твар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за  
 је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> 
 брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја 
 упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.< 
отле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p> 
мо то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“.. 
им Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем 
е, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше 
руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја 
е опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржал 
ер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали 
окаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изр 
 ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја м 
нка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој вој 
м је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше з 
p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и ле 
рвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на о 
 сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кре 
 — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је по 
зили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређ 
 а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени о 
 више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки  
рпског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало н 
тавили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p>  
, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад 
 речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти и 
и још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавш 
ће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ру 
и ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није 
лија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом три 
ованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мен 
 воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разг 
еху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта 
ошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже 
рати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за с 
љима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, 
олаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу д 
ложај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме д 
се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; 
 обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом 
ио је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ј 
трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрен 
а копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњен 
што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Соф 
е смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о парти 
било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријате 
 толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној  
иштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан бр 
проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: тр 
 чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах 
може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећен 
ца паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, вод 
ики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарков 
рес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас п 
 од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела ка 
ике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођ 
илазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слу 
; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p 
е, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби ј 
та времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> < 
на и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Глав 
дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши 
а гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне  
око, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запит 
ди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече  
и, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао а 
ек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{ 
ца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебал 
ако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељск 
по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, 
ошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би 
<p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p 
Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан са 
} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Рад 
е то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Госпо 
 топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 м 
е дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једр 
кову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом  
ао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам 
 је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преб 
 /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође 
им природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како  
ињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили чес 
 је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, ње 
ло, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом теш 
ире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешко 
 се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој бра 
мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету  
не псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, зна 
обијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и с 
и ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n=" 
позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе 
вати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међус 
е Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, 
догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар о 
/p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.< 
</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разгова 
моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног н 
 јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имат 
 но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с к 
 не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз. 
изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку м 
рави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла жив 
ој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су  
е почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Ми 
своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили. 
ца, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају из 
 сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете прот 
е дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госп 
е у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> 
ила најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, 
, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину  
о чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је  
<p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако вен 
 Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експло 
, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="20 
а створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</ 
 њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p>  
 са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те  
 жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p 
 се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало н 
се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се ја 
сте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</ 
атраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{ 
о као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и 
емо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“  
мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па п 
би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазн 
ран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас  
ви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватр 
в мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да ј 
асвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијан 
ели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p 
ешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брат 
 су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у п 
х, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам 
ислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада ост 
ворише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које 
на, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити 
високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, ал 
о.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећ 
логе за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима  
рковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p> 
и живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по мо 
</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичниј 
шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је  
ле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је не 
ра бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпри 
ата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци 
ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Н 
ти дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би 
сподина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писа 
лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина 
 кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају 
ки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у тако 
Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер 
е.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и сврши 
уги пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мо 
буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патри 
{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у 
 unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа 
биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати 
 положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити сила 
омите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак н 
 на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне 
foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арна 
риш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уст 
 је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздан 
ловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачун 
 раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> < 
 заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом 
ој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости ј 
аповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морал 
оспође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, к 
, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневн 
ера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку с 
а се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положа 
 један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских офиц 
таше у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="21 
су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих опи 
текоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Сп 
едеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12 
се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече,  
да у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>К 
рпске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугар 
ије, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник 
ву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће  
/p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и б 
ћно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је  
.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукр 
ском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим  
јковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:< 
о, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш 
е краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје тр 
писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у  
ред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у 
евић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта 
жбе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло ин 
ало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз  
ји и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга,  
, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> < 
седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим  
све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> м 
<p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је 
х саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анекси 
е малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до 
ри.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио 
ућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јова 
 заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид. 
</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо напра 
пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p> 
епи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="2 
ама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p 
ешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“ 
 главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да ј 
те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је ст 
рено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и г 
. и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је би 
нов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у чети 
е са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био 
знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, < 
рентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је 
„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" 
еселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се пров 
{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да  
кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво в 
, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала д 
ад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>—  
карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је 
ема овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S 
оја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, не 
ида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је 
>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитива 
и могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и бац 
поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљи 
оја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p> 
рте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p>  
 жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његов 
.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p 
p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лаза 
а краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак до 
бијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска арти 
вије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из  
ан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио 
а?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило  
весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здра 
ата и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, бо 
ром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S}  
ћање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није мо 
.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" / 
г тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њ 
а пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</ 
јама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао 
дили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подост 
ни.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му 
еочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> < 
>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом,  
тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себ 
дин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болн 
н официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{ 
чна погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску 
ци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — ко 
 само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе  
емо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе 
ожда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би 
живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огро 
</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса  
 манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искиће 
адром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде,  
итику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p> 
младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Не 
вши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да 
ти у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да н 
време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ с 
 приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb  
на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, за 
<p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у живо 
ока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво п 
ислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријал 
 лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао  
у је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крв 
ика и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну 
енутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин 
а је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> < 
сан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршиј 
зменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору предста 
ге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се 
и све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родо 
крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На је 
>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта 
у силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да 
, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом 
ном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи при 
мерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрт 
 никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њег 
те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је 
 — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, поже 
али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово  
и ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћева 
тор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ћ 
ац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога от 
д Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сва 
ри.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је 
 са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, 
 града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она х 
 част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се о 
рђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан 
нко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку. 
, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.< 
</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изо 
отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је  
дређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни п 
се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред 
чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен 
лавним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једрено 
притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је  
о нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умр 
падао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочек 
ом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи в 
 доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки слу 
, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је  
 изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата,  
е била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем 
Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ  
разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет 
ине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. он 
а отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљ 
ао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам  
а је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да елект 
олико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар 
собине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је њего 
а, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једин 
што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута  
говић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да 
</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упу 
; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само ј 
ду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудил 
раде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Вазду 
тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављ 
услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања 
 и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу,  
чини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш,  
озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех зад 
.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само 
 славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под иг 
то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на сво 
 душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији  
товања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од по 
ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Че 
штва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе 
немиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поре 
 бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p 
 коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детект 
државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, н 
знаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове с 
свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да  
вима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ни 
епирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p 
Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> < 
ога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале бех 
овити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати 
/><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па  
ноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко л 
и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај. 
 сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потреб 
акако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</ 
ојим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра 
оман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ 
амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше 
} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из д 
ном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стаја 
 Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима 
.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог т 
p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p>  
 „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору,  
ановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то виде 
p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и ко 
/p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачу 
би.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апс 
о мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети кра 
крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш  
бодиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Сто 
} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобо 
ина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ств 
анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Миха 
е.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где  
д рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељс 
а знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати 
 са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ст 
твом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа н 
г честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div t 
да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код своји 
а.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте каракте 
пољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао с 
, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе 
ка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, 
е на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога 
арио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно п 
имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота ма 
ити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у гро 
руговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Нера 
да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раз 
он жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Ми 
 је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дош 
ту остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере 
тво учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који  
едној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрен 
а човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет ј 
беркнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После  
доше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилиј 
о био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па д 
вићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непреста 
еоградској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред вра 
ију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Н 
.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици 
дсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у д 
у београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драш 
криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта ј 
ички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Исп 
 грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви 
јанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше р 
 потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гав 
та изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном п 
ојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника њег 
е крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени  
певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме к 
преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољ 
за је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му 
ртиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји  
да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељ 
јанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја  
ла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га 
, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Нара 
едострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и ње 
Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио  
 да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, ка 
и бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба п 
 је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очи 
; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и чит 
клим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости. 
 један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу прод 
ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не с 
вентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио  
мбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Обе 
, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Него 
у свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други 
и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика рет 
кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кав 
 си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини 
но је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> < 
ш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на тел 
ти, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</ 
вог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> < 
о?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и  
од Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад  
јатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка,  
ловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„ 
да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — прикло 
ко.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?< 
оларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао ув 
 да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик  
мело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од лис 
понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том вр 
авале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге 
срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналисти 
p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна. 
ле свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче. 
о видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао м 
нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (доз 
p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.< 
им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас 
ите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369 
да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, 
 /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Сл 
о стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој 
о.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она 
> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године 
ра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изне 
о, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пор 
ознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p 
а се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег сел 
ј пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмо 
ао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није м 
а је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским кр 
 је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} 
ла на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обаз 
е, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да л 
скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у  
 утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам ј 
је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="3 
аплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он 
дником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан би 
ом је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија н 
воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради 
а у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно 
едника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да 
.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то до 
јурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вес 
шивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке д 
е црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску п 
а врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је сам 
аја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</ 
кој.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био несп 
ловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Пе 
ом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка 
p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а о 
} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72 
га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сети 
народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S}  
тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељ 
лидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни у 
ђем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и 
тру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спом 
 срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија 
је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прим 
је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и о 
цира.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и 
 у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристик 
љ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Р 
колску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, 
 <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископ 
/> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p 
 спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, св 
асно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици,  
S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, прем 
 <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или  
у сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> < 
> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, чет 
 био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза бех 
 могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи он 
а у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан прео 
/p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на ст 
од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим  
ију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је 
би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, ка 
се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу 
 Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђ 
 тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни ср 
у, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на ко 
весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{ 
p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са 
 је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани у 
м војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земун 
ви заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да с 
ану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу  
рамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> 
е за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и  
атарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпо 
лицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело ве 
одина, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају  
..</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Иван 
иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далек 
ело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле 
</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ? 
 уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као  
се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{ 
и, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него  
аду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са  
рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџ 
 <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније  
ки корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљ 
е видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јец 
 вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се  
ве стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се ус 
тољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео кр 
оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показива 
</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на ко 
 дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад м 
намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом за 
а врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о 
..</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћут 
шћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад с 
о, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатк 
на аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је р 
овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је ма 
парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S 
, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих офиц 
 дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете  
ије ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој д 
ла се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољ 
ини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну  
това?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном,  
едмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаг 
се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S}  
ати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да то 
и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</ 
подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци раз 
година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и ко 
ре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац 
иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином кл 
падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жу 
све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје п 
l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележ 
урмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарк 
рај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и тр 
имо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па к 
прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близ 
еликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз на 
> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описива 
нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{ 
сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој  
лужио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га  
/p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да по 
ешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, 
{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је гр 
/title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила... 
ем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак з 
 <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Ш 
 је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални 
ваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш 
да до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко ис 
S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми 
м се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отво 
 теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа тв 
муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је н 
есретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! р 
/p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи 
/p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <mileston 
богом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићев 
жбовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се ту 
, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и доб 
овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њ 
ксионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад 
, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> 
е, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам  
ам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и с 
црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озб 
важи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто зб 
</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замоту 
еђународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} 
тичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић,  
илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраш 
, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, 
ше учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ м 
аднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу;  
аднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад с 
 n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између ту 
лужба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S 
аље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика 
 лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па 
 да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако 
 тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, 
етнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата 
 са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас у 
чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Д 
се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмо 
миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила. 
ешити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p>  
ка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Нар 
еђу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.< 
ицир не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српск 
тајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њи 
осестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у  
Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економско 
е, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија 
ма свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико  
ирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни из 
а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књи 
ам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Срби 
има видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутств 
 осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погину 
о.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p 
 раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како 
ганизацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација 
догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о 
 повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова на 
ку организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађа 
обом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те  
 важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</ 
о да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а ниса 
 инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући инт 
ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригина 
можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перс 
аревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весе 
пречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала  
си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нов 
ао што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу т 
ва нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то неш 
ложење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орлов 
опским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских сав 
 је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шт 
 у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа н 
о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рек 
види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад  
и рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p> 
<p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Ка 
 омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да  
. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је  
ји му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, 
 гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива... 
 јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milesto 
 официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни 
<p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет н 
е на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај су 
мо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше 
а нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мен 
е за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, шт 
лакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p> 
огодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседн 
 да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки 
им лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љ 
ла напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изнен 
исмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка 
ре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неи 
су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти т 
кам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да  
на стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки  
ост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни 
а, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и сл 
е преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Др 
а преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> < 
м народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица 
ишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>На 
њује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугл 
 окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим об 
е стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Ми 
иву: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред  
ло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— 
тови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим 
вету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак  
то поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговор 
>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па  
ота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и  
у Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да  
ука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> 
ед себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поква 
у дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелск 
ођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180"  
м нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако т 
о интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати 
</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је с 
лизу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла р 
 ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „ж 
ти на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да  
гали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко,  
а један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — 
Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај с 
живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти 
 вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, 
мо нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому 
и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика 
 је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жрт 
рви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једноро 
Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић 
доносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и  
и.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div 
х, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се д 
помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога  
Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да 
ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџ 
е из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила 
 у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље ос 
 после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови бе 
ожда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n 
Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за коми 
ента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздво 
сталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика- 
да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{ 
ећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, сталн 
— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцет 
еним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{ 
 <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци 
 увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи репуб 
ожај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могл 
и и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овд 
 лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патрио 
редраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јад 
жевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему 
е ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?< 
се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се  
ћ био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{ 
ека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p>  
и да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се з 
{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом? 
ање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је 
спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone 
ака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите 
а.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Пр 
} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто  
оменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш д 
е и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?! 
а делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на 
p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена,  
 све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гле 
ка о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи сва 
Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано  
озифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар 
>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, к 
одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубит 
д ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислил 
а друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домаша 
вши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила  
атворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у  
а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на 
војим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадил 
е би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p 
ље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, ко 
очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер  
а:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће 
, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} П 
неверити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика 
Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163"  
 ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутит 
— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док н 
це поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и га 
 борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђе 
стите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрин 
ене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> 
е овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо 
...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само 
м изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам пр 
саше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Об 
 када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У чита 
а и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне 
дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залеп 
ник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да маршира 
јући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежеви 
 Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p>  
p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад с 
 Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, 
м робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте  
ама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе  
ти.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборави 
о му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и пл 
 против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у в 
p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезн 
ам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Мило 
ту, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, 
амо полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршил 
 се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="chapter" xm 
син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што  
у исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој  
 се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их  
{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има нек 
у Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како 
о, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно,  
 далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не бу 
долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па  
30" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухн 
то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанк 
, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе  
 сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас ник 
е ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не 
сма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице за 
ли што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило 
 <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само 
 Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лич 
ве наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, вр 
 отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрл 
за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гл 
не услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Пос 
>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њ 
ма државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна 
 буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — 
с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја 
м задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У ост 
> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном ко 
 се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... —  
{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћ 
 да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Изв 
 — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капе 
„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се м 
и живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жар 
е, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен,  
заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је ж 
а не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску  
о да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Д 
ј се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> 
ед алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је  
— све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би снал 
а један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске  
 <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Ко 
</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија 
ли Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија с 
е дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског  
бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Т 
9" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки на 
.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржава 
но <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка изм 
 <gap unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Насле 
head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турск 
 српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде из 
Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и осв 
ају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, 
пријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече 
рпске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао п 
--><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски  
S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио 
је говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{ 
 свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са  
дине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило 
ење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавањ 
{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер  
оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала н 
 чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који бе 
 половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољско 
 Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је ств 
 <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког  
тим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повуко 
су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше  
вче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесе 
гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исхо 
победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако р 
за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска в 
тара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристан 
а пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да с 
 деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p 
 и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним дело 
<p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био п 
реме браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу  
!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју  
хтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и 
ажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то 
ово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном сме 
сти круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају  
е дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Мила 
тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.< 
војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Ср 
дгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јов 
 Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није виш 
е први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо ос 
p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У ме 
{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и сн 
а се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља ј 
 овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за сла 
ић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао 
овог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажн 
 <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за м 
да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, сам 
Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву 
побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани  
е дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло 
бедоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослобод 
но више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присут 
и стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где 
рилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на 
зишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пус 
пасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка  
одилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су 
жаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, је 
 за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прил 
када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју ј 
најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црн 
 Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} 
 освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше ун 
а Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријате 
 далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола д 
АВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Ј 
зала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар г 
рофесор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био.. 
ав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Ј 
рчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби с 
озорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да ст 
е Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</ 
има, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљ 
S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се  
а личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је  
>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће п 
, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? —  
.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и поде 
бра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у М 
 Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" / 
м била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Обор 
вно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ов 
аступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, 
p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зри 
> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је цел 
видети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, 
е брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p 
ци је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — з 
ј мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун из 
ити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће 
е, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големи 
 Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загоне 
ете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, д 
и:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то  
бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпус 
им да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедн 
ти, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чи 
ј вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још  
ћеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да мора 
њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који с 
љда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, 
е овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, 
и: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити 
мре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb 
е и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела от 
 жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар 
кнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових ис 
и, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! 
Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах 
би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедост 
си питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се ва 
умачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате саст 
.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги го 
да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још једа 
 јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридб 
оше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима на 
иш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314 
еранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писме 
што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела про 
 Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све њег 
 тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресви 
иш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се м 
моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да 
ече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те  
p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису ов 
вите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи 
о је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био ју 
 писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н 
што у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оште 
риде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухв 
 Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо,  
е још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви п 
држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам з 
ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми  
ћеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p> 
и да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручко 
дром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је те 
.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S}  
ћи на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења 
Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p> 
 узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жил 
дати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје  
 трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не би 
ло ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ов 
p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју весе 
 пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мен 
раћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим  
оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш  
<p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S}  
е? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ет 
е потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња. 
х знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савр 
жњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности 
>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси 
 Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да  
а није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти л 
 вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо 
а небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба ов 
ите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђу 
мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао б 
ма, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, к 
отово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верн 
 је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — п 
х гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске  
 се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох зас 
 а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута. 
и.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{ 
онирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу по 
ресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих ва 
ље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био  
 нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра н 
="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућ 
 — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свис 
 ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо р 
љено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, што 
м, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини. 
 тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Н 
тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p>  
досно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и ка 
да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар сто 
/p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене К 
риста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p> 
, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— 
Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" / 
и се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усн 
 сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Нат 
у света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају 
 деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и 
нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> 
> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су с 
ећ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах с 
илостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, ути 
снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p 
е на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ј 
="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински 
е душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за  
ина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било бој 
и Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Н 
ро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџб 
а је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> < 
 Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом пос 
и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (о 
но?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно 
ојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима 
чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> < 
код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је 
</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми д 
тојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружј 
клопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства. 
p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S 
, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових  
 А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше з 
ледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S}  
у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздањ 
S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући з 
идео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и сруш 
 јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред  
ко критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече При 
о? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Бла 
 својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и 
абе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето дон 
чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до т 
ити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{ 
>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и н 
а вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Може 
 оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешит 
пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и  
} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним 
Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка,  
је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунц 
очили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под бел 
 питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска д 
оју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупц 
ј другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" />  
и, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И,  
/p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap u 
ксић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас м 
 издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим тре 
Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад  
м осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што  
 притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он 
кама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао гр 
да сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја д 
си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећ 
ји су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку ду 
и свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођ 
капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње,  
 напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва култ 
оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — 
title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>—  
а земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, уда 
 и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим т 
Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јован 
/p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора,  
помоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</ 
 да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозниц 
 од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је 
 жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају 
ога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не саж 
пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а  
— а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше 
а што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Јо 
} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са н 
еко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, 
чима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила  
вши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та,  
осно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесн 
} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погл 
е глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и кло 
а се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, 
ажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеник 
ала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигош 
ама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигу 
ениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се  
х сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} 
ак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је 
лујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти при 
 железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија 
ата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Нико 
е, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да т 
ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он 
руго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p 
 врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S 
 се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти ба 
икне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S}  
ијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље ув 
енција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме  
раћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети ов 
р овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово посл 
н за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војн 
кујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узне 
адоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из виш 
о хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих и 
узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- Зами 
ке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарк 
и се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{ 
 живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу,  
вља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у 
ски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новина 
ест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини 
Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предр 
 Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је  
 да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше 
а Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовари 
никова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу 
стрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северн 
да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све ш 
ирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о 
е могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, ос 
, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати б 
 придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање  
 Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрп 
тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то  
 великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, 
абар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је тр 
цу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, д 
авно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запре 
о колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кр 
и а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосни 
га океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p>  
астих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" 
тима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и 
еорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и  
 у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мој 
<head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После н 
 крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно изм 
корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на миро 
сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродов 
то код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу ј 
пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, 
вори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одгов 
т, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађе 
нац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај шт 
сок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна. 
то, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином 
рела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим матер 
 га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лу 
 су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као с 
не воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда 
 сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из 
ећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p 
 <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико т 
 с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, 
у.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стран 
, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био те 
ко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то,  
нага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дођ 
омита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита п 
, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, 
 не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна м 
аже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— 
p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год ба 
Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. —  
п Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Мил 
и и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type="cha 
вде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како м 
 то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове  
је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу,  
 рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрин 
је било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>—  
кине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите,  
биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје ок 
 како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи у 
 начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно д 
ајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко  
до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре  
 у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести оп 
 убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то  
им, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у с 
шинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши ј 
 родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан 
>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо 
амо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше 
прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије. 
 усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама 
, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две кру 
 — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својо 
ост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Кос 
 изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у жи 
p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се н 
вић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, до 
> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; 
ош једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће б 
 ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило 
p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда  
о, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јур 
чуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац,  
ка.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловано 
овици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола  
 дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти так 
кла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбу 
ажар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— Т 
ет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном 
ам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед 
а.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић кресну 
>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чув 
е Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само  
 за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио шт 
ке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморн 
оја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије,  
ом сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> 
сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је ника 
а баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p 
ор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запи 
марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он. 
 рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба з 
/p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} За 
и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може 
ве се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица. 
жимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу 
. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом о 
и, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру з 
врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да  
око уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео,  
обаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> < 
се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>—  
их причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не 
т душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> < 
х исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили,  
чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би б 
унише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми п 
иком:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А 
а сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру зате 
шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од 
 Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом с 
 и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала с 
<p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му 
 чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку но 
анди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузи 
е и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак 
може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у душ 
 да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај м 
.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће д 
моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нис 
</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи. 
<p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете? 
кала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по  
а, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе р 
 затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p 
 ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хла 
и стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> < 
њо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини 
вој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата 
<pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он... 
а на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ћ 
рати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p> 
дговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти 
ити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хв 
бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> < 
живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није ре 
ити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли 
е комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек  
наци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, ни 
анке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели 
 повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам прим 
и — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> 
ајновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изн 
>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и 
ја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко п 
ући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и  
м, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затек 
> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она  
к живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били 
 са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми о 
ложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај г 
а поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво пр 
ктати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само за 
 код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда ј 
 замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши  
S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељк 
стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о  
околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска 
аје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра  
сла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни п 
 сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно м 
чај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по кол 
та ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад  
>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>—  
ким Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се. 
 ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и 
акој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго 
згледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољн 
и, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те 
вала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S 
не синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима 
шир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. 
а јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S}  
 Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом 
 врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутим 
мала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи  
еља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење во 
воје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је ме 
га добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чи 
</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
е плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жрт 
да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу ва 
ајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати т 
биђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што  
икну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео  
е да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој баб 
и, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још в 
едоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у о 
н био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само  
но време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>П 
оће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби м 
 отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим 
{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса 
жда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, б 
 рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p> 
и, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да ви 
се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изн 
тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ј 
це од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан уз 
бих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али 
, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер,  
 све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — п 
а себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађа 
је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и  
у.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу  
револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну 
— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— П 
умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два 
им српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја  
 радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта гд 
S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му 
а:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменити 
аги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ов 
ену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво 
, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто 
као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мир 
а оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо чит 
, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам о 
 поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући 
ке власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети 
поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то,  
p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Же 
јодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаил 
ви поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубов 
/p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање усе 
ли, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па т 
ом терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n= 
 Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јес 
ком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити 
лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приш 
да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне 
здахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“ 
зволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црни 
> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} П 
 и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим ја 
писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писм 
 рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим 
ме и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане 
 се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица 
Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео сми 
помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српско 
 на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> уз 
 — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" />  
места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више 
о, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p 
аје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај па 
о, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Пр 
у на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред та 
емо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не мож 
иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не зн 
евали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим див 
т — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код в 
рење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p>  
 сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми 
нци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми ја 
Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље канди 
у лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> < 
p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаут 
p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску  
у на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског л 
 је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је 
вић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше кар 
Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зи 
д тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} 
— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>—  
упим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.< 
тника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што са 
рата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест 
вљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надо 
а! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њег 
 официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Пре 
сијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p>  
оди може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кић 
рвој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четвориц 
ead>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији праз 
</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском 
ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло  
м трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претста 
м не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске офици 
ао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили с 
<p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатк 
м околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушк 
хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p 
н пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако 
ког.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем врат 
нде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{ 
 су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде по 
у постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јелови 
 дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављи 
.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кће 
јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легош 
није свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је  
и поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам 
адгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
b n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и  
{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта  
стинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p> 
рст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђач 
оћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате св 
 речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми  
и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени 
ма, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи  
 ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S}  
>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, 
бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и др 
ap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи о 
... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи о 
 тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска 
и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мор 
хватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p> 
ра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањ 
ав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломац 
ву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа ср 
 па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу 
 мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаш 
ој.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се 
је родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилиз 
лијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху 
Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових 
а...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије.. 
другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део 
ише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бард 
оје су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погиби 
мала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубич 
ничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити 
радског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друш 
боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанст 
под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, 
p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> < 
) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих 
нутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи 
оје сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових  
 да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакв 
 стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни  
о воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљ 
="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш,  
у је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се зб 
 иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши та 
 са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристани 
> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена 
плашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пр 
 уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже окло 
 крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S 
.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита след 
и свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито 
езнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкн 
то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Ска 
. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристани 
а су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојев 
омоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пре 
је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Па 
 може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на г 
ди да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула пре 
мо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика- 
убиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми д 
сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кри 
 црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одго 
има.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија  
вина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</tit 
и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био п 
ка је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да 
и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили  
од Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо 
асних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединс 
срчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој 
т у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у вели 
тајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о по 
стужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} 
 мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом 
ирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајућ 
</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбин 
ишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмак 
а га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и  
 се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би  
о с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да  
ам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару п 
 изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно ути 
S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онд 
 своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену,  
рло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смак 
 све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још то 
вој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав кур 
 је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, пр 
ин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су  
е према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска в 
им рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисл 
ивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзоја 
 било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу  
 ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ев 
уже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потп 
> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара мес 
 друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престо 
ена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим 
 бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар 
сматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, а 
туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано праз 
је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после бит 
ана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi 
дов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао  
 Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p 
ЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, 
селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и ра 
у куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе  
котовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, с 
о, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех,  
тво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одгов 
нтересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, п 
 треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак  
ци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације 
и крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније 
 који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу 
је се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске и 
ту?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га  
 глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="graphic" / 
 руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше  
т је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осе 
још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једре 
.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мир 
 растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чини 
егови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Бата 
 врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одма 
ви, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло  
е браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави  
 тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>—  
а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили туж 
пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин 
о тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазе 
е није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у о 
 одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима,  
ше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем 
боде вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим  
овлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> 
зано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да не 
е време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногорац 
ови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху т 
лан за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређ 
 делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог н 
 Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући ср 
нска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен расп 
још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер 
ка, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којо 
 и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин 
ад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фи 
о се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Ј 
> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су г 
а заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема и 
и било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p>  
Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар 
ад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило п 
 и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место  
 реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се 
 њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од  
о одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> 
p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној ка 
 Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За  
а познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне  
г примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу 
 нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учиње 
гих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код херо 
ала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка ј 
 бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Ж 
бљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи  
 тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљуј 
села, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је  
 ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра  
лни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предрагови 
гушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се  
х драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код 
 о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и  
ставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи д 
 му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није 
говим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:< 
ос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се  
 тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се кри 
 и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи  
ки, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за с 
едно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осе 
м рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе удар 
.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бис 
Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух ниј 
аплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стоја 
беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је  
ку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек 
 како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи  
ављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на г 
ога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њих 
ешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро п 
.{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Ва 
не Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и С 
полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> < 
се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нор 
 па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет б 
> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војн 
ано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком по 
ни главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твој 
м тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ћ 
је је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он  
ти!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђ 
 и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било,  
ограђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, д 
, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из д 
ру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Ко 
е радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнеже 
 потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попи 
а ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука! 
бијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Н 
ги — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опа 
капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде  
, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањени 
сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p>  
 вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближ 
овљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле  
една, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— 
еђемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не зна 
 престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се с 
јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пун 
 је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као 
боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси  
 Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле ве 
политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње поли 
 Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од  
гао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, 
 жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После 
адро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме 
о ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од о 
олестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести  
м.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.< 
примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема ј 
да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из 
на и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска же 
<p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p 
пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p> 
је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој на 
ни му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призив 
пршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да 
и...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се  
је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласк 
 си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>—  
 Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није 
 добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њ 
а прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима 
е“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони у 
намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто 
b n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступ 
 могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао з 
 на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекуј 
 Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син обја 
е сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова  
 секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала. 
риносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искре 
 Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некулту 
 јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колик 
ивају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, к 
тили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго за 
<p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> < 
p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, 
р још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило  
 другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан док 
аву, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју т 
и, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу  
ањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и 
ију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим и 
ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да 
пасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, св 
И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцим 
, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не тре 
гријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметит 
е и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Тур 
едаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нап 
> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, прода 
еричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не т 
о је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја  
{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку  
 су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и тере 
ва.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, кој 
о лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а  
, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу сту 
миру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем 
 <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иа 
 му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би са 
јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном ја 
, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се л 
ред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу уми 
се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што бо 
и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз м 
Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо м 
ник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком 
о главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, ј 
ући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — 
ајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о то 
оме, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter" x 
 Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост,  
вата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топл 
им, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" 
о пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap uni 
Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје 
а је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко тру 
погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а 
мња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој 
ва видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а 
руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте с 
погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Ви 
граду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пај 
pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш. 
рујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда изб 
е, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се  
кучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хт 
ош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ов 
х поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају  
ела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог 
ови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничарка 
Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неум 
а сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту 
ве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћућ 
н одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{ 
рина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши,  
 Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисл 
 живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, дво 
времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да тв 
, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“ 
м, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле  
е одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону друг 
ише рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за 
 да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пр 
ред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> < 
оде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој  
м се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како 
а Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те 
p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к 
ости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се 
аки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша,  
тпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га 
равио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом м 
амити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале м 
жали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осе 
сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала  
рчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type="chapter"  
е од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод  
но спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосн 
ла, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око 
болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p> 
е нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка  
У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветру 
рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зов 
м чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скид 
 је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, < 
 га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овд 
 је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и 
>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прст 
нда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће  
 како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопу 
вању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала ј 
 морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти г 
А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црного 
еде га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим 
ТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се свр 
у!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо к 
 те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти д 
ј невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу 
вораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену з 
хрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио 
ушевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на  
 под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болнича 
а се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу. 
ч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, 
царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са ко 
проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сце 
се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гим 
ду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека  
ко се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој 
>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болн 
ашковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, 
га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете  
собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Усле 
са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превиј 
адости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада  
ина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је 
 Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у  
 изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеник 
а сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је 
 по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја  
n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-П 
ознаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило д 
боље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стоја 
амо да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у 
ани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не т 
у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође к 
ња Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српк 
исте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић  
} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери 
е, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> < 
офија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше 
 већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запит 
очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица 
ик Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над сво 
ање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, пос 
>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше  
ољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, 
н се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час рас 
 собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога нес 
<p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не з 
ора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p> 
им би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка пост 
Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублаж 
е ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег о 
Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није б 
ело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни 
у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе. 
а грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници,  
њеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор 
избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливш 
а и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Е 
опи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплак 
цама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине до 
их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене ј 
вић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— За 
тешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да 
благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се  
х.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје бол 
вакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија 
окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — р 
р чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обој 
са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је раз 
чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је глед 
еље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је д 
 му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена 
вила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестрин 
ишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено. 
“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила  
торице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и  
фонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојк 
 испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело стар 
p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат  
аиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра,  
/p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умр 
за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — п 
елим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} За 
 Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте на 
а, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је 
ликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јова 
ан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стоја 
рт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их 
 Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло пр 
ала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње 
 пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оц 
„тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p 
овановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем 
штву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је в 
је и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој д 
ким и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су з 
аборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пе 
она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Соф 
уке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалнос 
ху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ћ 
болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада ј 
ој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје са 
, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом мала 
мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Ш 
гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шт 
био жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонул 
о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљен 
естрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду  
е следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако 
на жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стоја 
је и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што  
} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S}  
>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме  
обро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина- 
шкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће  
то пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга  
у добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест  
добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.< 
бро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Пај 
потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом игл 
е ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у С 
а би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер  
 <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше 
 их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену  
у мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </d 
, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме,  
ј ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p>  
, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бу 
г тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремањ 
} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на г 
е, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.< 
>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са пе 
Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунск 
киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о  
више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује пр 
добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би пев 
олим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извр 
S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{ 
 ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаут 
 није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчи 
>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет по 
 беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, 
а ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу н 
 се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то 
е тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже,  
ми.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре с 
</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</ 
} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву п 
гога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу 
једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи св 
ца.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Н 
аха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је делика 
војка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му с 
е према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић ве 
> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао 
ојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За дв 
е садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{ 
 Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што с 
<p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јара 
а искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, 
 vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR 
но је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само 
> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе н 
а књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је  
ва пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и по 
ову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци:  
нтересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцим 
се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пер 
ла.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у  
ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који  
кесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћ 
поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а о 
дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче  
 писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S}  
арина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти  
он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати  
 n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао 
ирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војн 
лне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанк 
нурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље 
своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када  
 узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.< 
рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић 
иморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови  
Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да  
а пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, раз 
 баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је ма 
и српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p 
већега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Прој 
><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога да 
и одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, 
оји су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њихов 
 и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори ј 
рнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој ј 
>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристаја 
тна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпл 
, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбард 
либра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа 
то је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па  
данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за ев 
згубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паник 
вала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи изве 
е форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се нала 
тавама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, 
новремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} 
секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомб 
с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђењ 
ва „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга рат 
.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле 
_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби зауз 
 у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са  
тересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај ј 
а за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима  
иљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се ув 
 пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у рад 
е ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешад 
них очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страхови 
они глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бо 
>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља напада 
а десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, о 
буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одго 
аску дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са ови 
њавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} 
ма жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо  
е, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана 
њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комит 
 раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколик 
мбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— 
тата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... та 
.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздр 
то рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћол 
 ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није бил 
у она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита С 
руге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тич 
. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p 
Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Н 
ичаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за  
 под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урли 
етом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узе 
 је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p 
штине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафи 
 Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршу 
почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су 
ђен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојн 
о да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра св 
p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погл 
човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити 
д мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign  
p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад  
слиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки д 
днога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она воле 
аравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазарев 
 то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да 
а, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрез 
ху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи 
узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на уз 
у: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдес 
постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљо 
 ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта 
к у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом 
сне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p 
ру.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је 
а јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, кој 
уши његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и но 
их лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у св 
на, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, 
p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољаш 
ас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанц 
наута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег  
 Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А 
ја.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврд 
ренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници 
дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски 
аси.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, 
гарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на  
сираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војн 
д Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пу 
атно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживел 
ен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да  
о 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, би 
 једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где  
 така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тог 
у силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегств 
лабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то 
езин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они не 
 и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је д 
а, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задрж 
авила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.< 
мо је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, ни 
 да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србиј 
војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јун 
 умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник 
својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — 
ли се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попус 
p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвише 
живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми см 
јући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одго 
очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p 
се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је нар 
Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за  
а за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Год 
 Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, и 
па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће на 
им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, 
в у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је 
 ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне поло 
, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type="ch 
ком.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p> 
чити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и  
вуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, пла 
{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупн 
тов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не тре 
но је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом кр 
рнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно з 
у и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао нез 
тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска  
p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за  
ако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да ста 
ве упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети 
, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах са 
 ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има с 
ндама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, кој 
сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почињ 
тали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет ч 
> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рање 
ај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и крш 
, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p> 
 позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је  
 је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то гл 
оловима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегда 
 срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> < 
 да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у с 
емље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је  
онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише 
 млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломље 
леко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући 
 ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се п 
реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је 
а тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама 
им силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом 
 с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван 
егову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А 
избежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатс 
ане државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцела 
, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си би 
а радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београ 
м и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила та 
з ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S}  
 <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</ 
тупи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није с 
Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајч 
епала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и си 
ање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајоне 
 за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, кој 
р, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана бо 
битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их н 
— рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јунач 
да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божин 
ом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље 
ом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбин 
вославне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз  
а владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби нар 
 ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу ј 
n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим  
етана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе  
о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из бр 
паст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S 
/p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарим 
 говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је о 
дови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не 
..“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Ј 
овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; 
<p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем 
ужења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драг 
длог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Бра 
сутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неко 
исер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у про 
у свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То  
ног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, какво 
гова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p 
 побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао  
<p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb 
i> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све ј 
тац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господи 
 богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и р 
си свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носи 
осиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> < 
 а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов 
ед трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чиниј 
е добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недељ 
уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепов 
p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број полити 
вљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него 
одно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господ 
 нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парф 
њима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p> 
оникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Пали 
рпске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} 
ршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је 
 и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зек 
е, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера 
/p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Неди 
.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо 
</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама 
трдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну 
 Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише реч 
, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе са 
{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, ал 
е звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служа 
едаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи  
м јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали 
око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеш 
век, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Тау 
дам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне  
есте испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, пон 
итскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, 
 Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на  
, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам 
аложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без б 
> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Милова 
леда несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} 
рина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— 
="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и 
нка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се.. 
руке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} За 
ојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S 
раш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих 
ије то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној в 
им се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда  
ота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и н 
 тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а уну 
разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је  
вар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката  
ада је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обра 
} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није 
да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата 
 јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће 
ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и 
але сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу  
која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин  
к, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потл 
им бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озло 
 био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, 
пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? 
{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му по 
руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и н 
господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> 
 је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више п 
нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је г 
га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима  
едрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у  
ОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S 
а — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наш 
 шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем,  
ојој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то 
о, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим в 
</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само че 
ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Срб 
о подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ћ 
 имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је 
ентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је  
од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} 
Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази ме 
сти јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега да 
диле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у 
ина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за  
љење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и 
мо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када с 
огинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од ва 
 <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Миц 
своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да с 
кође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина верени 
вређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај на 
ију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам < 
заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} 
петана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице 
о.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједан 
а.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић ј 
 а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мис 
рењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, деш 
о, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованц 
аброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило 
здрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан  
м знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита,  
Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</ 
у.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и 
уцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе груну 
 Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу  
ије могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго н 
о њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео посл 
и плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и он 
есрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће виш 
љала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи  
ани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то 
 том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше  
с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако  
 дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити 
осподину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су м 
је су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти прво 
, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираш 
е нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и ми 
ље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече м 
израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! 
овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвиш 
ом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуш 
 у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призив 
ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Уза 
е поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} 
им сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми 
Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге нес 
и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих  
 један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиља 
 нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањ 
везивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} 
ованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нек 
уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од 
оја је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринск 
 је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није мог 
ј је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.< 
наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не ма 
ед сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири  
 поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је 
сма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Прил 
p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Миц 
слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> доприн 
онео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела чове 
последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, за 
минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео мин 
<p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} 
о годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога 
јавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p 
бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није м 
лирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина 
 доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају да 
ла га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју постави 
 узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија 
арету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових 
а на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја,  
Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си  
љају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непо 
Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите. 
</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у  
 наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у бој 
ац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вам 
цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p>  
ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <p 
кне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, 
лед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле наста 
другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: 
 оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох  
то се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и те 
 те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сес 
 један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити 
окрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно 
{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разуме 
овек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... до 
опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз 
бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи св 
p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S 
 цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све 
сница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дан 
ого полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју с 
ње, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за 
акне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштв 
јник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није д 
лушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред 
 Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S 
отребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то мо 
кетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чим 
 старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом бе 
мети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши 
">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркв 
шачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино 
 стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући 
о једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p 
н ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и  
ку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p> 
а путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама 
дрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: 
-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и ј 
жа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој  
"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по п 
 <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђ 
ло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чист 
а Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично види 
 љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погин 
 појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утеши 
 бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно 
ду.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} За 
су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, ус 
 болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је не 
доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим 
а и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да 
Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p>  
нда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање 
 никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе су 
ом крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које 
жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом послед 
ризор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико веко 
им метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и 
на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаз 
беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јун 
ју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала 
они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поно 
е делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> 
 су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и  
а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду оста 
.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утвр 
литву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пуш 
у прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохва 
 да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду  
за овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Бориса 
ше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад б 
аником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случа 
е сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном инте 
љиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова мома 
 далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна поли 
а смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо г 
их двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом 
туацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S}  
S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, замо 
е могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше 
е на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још  
хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p>  
туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У  
 још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво 
 роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу 
гао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову се 
на.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да  
е распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници од 
 и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећ 
же је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, 
д Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој,  
езина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата с 
коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} 
 гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала. 
 Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те  
вај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протек 
екова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>Пос 
своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов поја 
лободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десно 
 града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и у 
ој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности напада 
омену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овд 
Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нис 
 краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пре 
убоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљен 
рад потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где 
</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши 
, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и о 
 и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека на 
оше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни п 
, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће  
оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљ 
вљене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанст 
агоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, к 
е прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих сокол 
и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p>  
а не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла 
p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, о 
 двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће  
 на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго време 
а га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изве 
у <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје  
начким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до 
ст моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Ж 
своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловит 
т наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div type="chapter"  
рцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између  
је отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишт 
 петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно  
а се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S}  
} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и 
је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражен 
ћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначк 
, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и  
им полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S 
.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде рас 
а — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захор 
е.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је  
b n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављен 
а гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кр 
 ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им к 
иликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево  
та на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замери 
новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупа 
84" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко 
а се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је ви 
кога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила 
рнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остат 
ава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно 
рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турч 
>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> 
авде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродов 
српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним 
оживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Са 
је доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми 
 нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p> 
ова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се бр 
ауче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</ 
 војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, о 
но Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљи 
 Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type=" 
а га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зн 
ници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него 
е може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да ос 
 позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој н 
а!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва  
српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се д 
 Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p 
 <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Б 
</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се з 
ао добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је позн 
 силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, бр 
говић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кри 
ше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово 
наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хистор 
 окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — д 
аће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те ва 
ике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национа 
е да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ  
браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за  
српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише 
још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па 
је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени 
, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да 
ицима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Пај 
— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша. 
е пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се  
 n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум 
е је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко 
ом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Прима 
есео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање 
 затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удр 
 и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се з 
због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојк 
имирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и 
дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина н 
а узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је ис 
им жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који  
 заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми ово 
јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и 
 кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто  
 спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак 
члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до л 
<p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила 
510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А заш 
 само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва  
н оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су  
о до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошт 
 <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова 
, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на за 
али.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић сед 
избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде прису 
ку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми 
бовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском бо 
тању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове 
авету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, 
е случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и му 
ик Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а  
пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу п 
окајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице м 
ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви з 
 повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном п 
е са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу прид 
г не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од 
хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и  
у ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, до 
 негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, 
 дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек б 
сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуб 
ба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и ку 
амо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде 
 некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш  
ше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно 
 свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна жи 
 кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао 
 себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на  
пљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна,  
вом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушман 
 болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења,  
 примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патник 
е неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном 
зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од  
ку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка 
 се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи  
и под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула  
што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном при 
анка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А у 
ок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брак 
узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољств 
виси чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узроч 
ашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, з 
алне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка вер 
 човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би мо 
</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p>  
ео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах с 
 сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Ш 
 према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p> 
 за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...< 
се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} С 
д топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа 
адарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава 
 Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разгово 
у Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га посл 
ђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Со 
ој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости 
али, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеш 
лаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене усле 
у да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно  
и били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедем 
елика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски те 
</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла стра 
уром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре. 
а на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем о 
а вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник 
 Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати  
рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршу 
ет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребн 
лозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени ко 
 вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није м 
ао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми  
здух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и ста 
о часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници 
а стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казу 
осрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div 
не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јевр 
p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече: 
 ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га  
тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> < 
Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета.. 
p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и  
носно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чи 
ћ га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто  
ре у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу  
 — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и ма 
 све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је  
 ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати м 
пска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српс 
ицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други на 
баци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, 
 хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му 
} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад по 
 свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима  
о је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обр 
било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и б 
ви су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види  
 па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам  
нав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији  
милији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И 
S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовин 
ста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, уг 
} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земљ 
 разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то 
у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по т 
о бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драг 
-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао А 
о ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} При 
<pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то,  
 испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S}  
{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијак 
pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео  
у станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по пе 
дном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војн 
ајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше 
 од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На сре 
и су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким прев 
гдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија 
убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страхови 
леграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" 
 да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p>  
<p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна бил 
 је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листо 
там целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам  
<p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div t 
едај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>О 
 два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Та 
ључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523"  
а.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побег 
је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак 
да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови но 
оље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у обра 
олити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их о 
не неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утоп 
њује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га п 
пали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова с 
гњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућ 
 спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са  
 наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све пр 
мотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла пре 
 стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Пет 
ђена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли ме 
е препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пи 
 да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> 
ил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз 
 је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га  
де, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен  
 одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље. 
му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију. 
кану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузел 
нку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак С 
> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изне 
на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео 
да нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за  
 куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам д 
н је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ 
сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукр 
сили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет мета 
и... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S}  
била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у пос 
о деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленог 
урима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци с 
 <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шеш 
 само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне  
довала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Ме 
је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је би 
је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије. 
е закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна  
ких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано уст 
руговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу  
као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све та 
њи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљењ 
 учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око 
сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>О 
ића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места и 
Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад м 
Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па как 
палила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила нек 
 топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</ 
што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка  
о месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чи 
, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Н 
поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божић 
— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p 
и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе т 
 чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А  
дино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она  
на са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице м 
— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање из 
мо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb  
не љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, 
на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је п 
ина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно 
 од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та 
 доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за о 
оград.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Беог 
 /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао минист 
" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топови 
а скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је ве 
А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер ј 
S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и 
ици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има д 
од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати 
d> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му ј 
, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „ни 
на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упут 
сти свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезин 
} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам  
тра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим  
ла</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</ 
је раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је по 
арко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, к 
отну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да с 
ла, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а 
погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише реце 
па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p 
х села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдач 
њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отво 
ола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину  
д команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећ 
рав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и д 
гнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убр 
ра, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је  
ва.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивш 
јав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садр 
/p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је 
>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не  
аљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину 
ва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А пор 
ма стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која 
/p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће с 
<p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље  
ежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и  
кој граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном нап 
, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министа 
код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" /> <div typ 
тврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу мини 
 и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Мн 
S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко ра 
ма.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и с 
} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, он 
 приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта  
 човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебо 
и у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{ 
 јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче ја 
 некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први бил 
ада будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који бу 
евет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, о 
 је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p 
и жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје пози 
оња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p> 
 маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светли 
адати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па по 
О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> 
ас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле т 
агогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S}  
итеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Иде 
изички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом орг 
> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није пре 
ново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме д 
d>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа  
омандовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је ст 
инистар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе  
 — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци п 
о, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина,  
а није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић  
ша прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу приб 
ла се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је  
а, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Ла 
о.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још п 
Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге ст 
{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше М 
радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S 
вако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане  
</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време  
/p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници 
ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од м 
?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при полас 
 сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нек 
нка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ак 
S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту 
 када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арн 
ши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанк 
ебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазар 
ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здр 
ица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али  
је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби т 
ојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се зав 
> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана  
 Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на 
от, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео,  
а турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — прим 
ежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференциј 
постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком му 
тавницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, м 
коле.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, д 
руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, п 
тари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Ка 
нца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодил 
/p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету 
"772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели 
дњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана  
примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује 
ести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од с 
студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто дови 
већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза  
и узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку 
Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p 
, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, ст 
рискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стар 
српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв  
 дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанк 
 и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској леп 
 погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо мој 
д се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине  
у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логико 
олицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Не 
</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе по 
 блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњ 
а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S 
бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци 
и, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад 
м пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n= 
ласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — в 
лби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као д 
ећ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била из 
 ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саве 
е управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе ме 
пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала  
ост, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и на 
 <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини  
легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо  
слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{ 
ече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а 
о што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени  
а одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употр 
али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су  
ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек 
бије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само  
итаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p> 
 Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p> 
 уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није 
јане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњани 
атељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром  
 стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом рук 
евом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му  
народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да 
тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-б 
Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>—  
<p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у с 
т година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се мо 
{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажић 
дија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници  
и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossuli 
ком блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и о 
едној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, к 
 читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року  
огорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, 
ја“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{ 
њи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавн 
кадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и прод 
 чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, 
cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењен 
просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискуј 
но убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да 
етпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не  
 фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и  
ави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје би 
ј му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Ст 
екратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на поврат 
страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у 
е савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције  
е и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Милов 
 својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> < 
" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа 
била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарић 
у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговар 
 што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> < 
р.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их и 
ом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци  
> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђе 
<p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отвори 
ија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, има 
вљевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађај 
а дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику тако 
p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у п 
, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} 
су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здр 
јко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив. 
е да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти  
обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде  
жао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завиј 
е она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p 
емо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал. 
р сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од  
ра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и п 
ред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам  
свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се на 
, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случај 
ко 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима. 
ном рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првом 
лабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказа 
7" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А как 
у у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предло 
цну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi 
 сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против < 
 паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и д 
о забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни 
ра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{ 
 потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукави 
е.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се 
 па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно ш 
 Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни,  
еве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада  
команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио м 
бима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим с 
потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са  
мо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обре 
твованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једре 
њено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и  
а Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према т 
аподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим ј 
јаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ ка 
, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже 
едино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њ 
бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Д 
/p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>—  
реговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о том 
pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опса 
 неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла  
евић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо наш 
чајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бој 
Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше 
огих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захва 
 војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земун 
браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и  
а захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, ш 
ерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ 
мијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова запо 
у леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.< 
 новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{ 
овика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <p 
аду сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова с 
мо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да в 
 данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврс 
Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили,  
ет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вар 
м једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог  
оћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена са 
а то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крај 
још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И б 
за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну уло 
а, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило к 
близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови ош 
 изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што 
говор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накна 
ећ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје ус 
ње не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило,  
где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србиј 
 та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено  
тепана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову. 
ства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Б 
де на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице 
нтуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са  
одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, з 
угога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} 
о и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у забл 
да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читав 
е би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одма 
штале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затраж 
<pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов 
ија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло зго 
 тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеш 
итање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондон 
> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има нал 
копље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они  
ну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> с 
> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини дв 
ју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао нат 
.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па 
снила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском  
</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да дола 
 <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију с 
љи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио јед 
 њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се з 
>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и  
 приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и 
чели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али  
ош тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођо 
уге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и 
ледни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије 
 волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и 
их ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна< 
..</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, ок 
 да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, 
рам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са команд 
, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова  
и главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирс 
ебало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узет 
елес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти гр 
ђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружиш 
ана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат 
ва, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њ 
у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле  
ору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор в 
лавно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изнена 
 са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне  
> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су с 
многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div  
тина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић — 
де нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више  
ема балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином п 
ћ се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити 
. има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{ 
и га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Г 
 Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јач 
смо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и 
аре на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити 
 ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Ми 
— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан,  
> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно,  
адојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одг 
е седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога 
та би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.< 
“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшк 
ио је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и с 
вор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима  
не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични момен 
ина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога 
о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треб 
имер?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше 
и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S 
екла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то же 
ждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитељ 
ти њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену 
ка.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има на 
 то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јара 
 и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се  
.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од ов 
а, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као шт 
и да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, 
ара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и  
умем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалости 
 налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим е 
а његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића,  
вила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.< 
ароду, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки 
 једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политичк 
 господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде. 
и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p 
ће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и р 
 материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању 
било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај саст 
сно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у пи 
.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — от 
реко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да  
деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, рад 
одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима стари 
> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја мас 
је пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, с 
јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог ми 
ер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће с 
це, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој л 
ћу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му од 
 Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислит 
ако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој  
 — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она до 
девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је 
вник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са пр 
и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала  
е на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит ло 
ети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је к 
 кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милости 
ти кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb  
, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну т 
четку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му ук 
ни смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од пролив 
око у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и м 
е назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не по 
ишта.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</ 
 да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтеж 
 Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па 
ве, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала 
ој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно 
ах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачу 
рљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива  
анком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан 
у писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чиње 
асмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па  
p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S}  
улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна 
ст.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да п 
> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога пол 
војеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit=" 
кати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталнос 
оже предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе 
ирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, нап 
S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задово 
 су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, си 
, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па  
два очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара факт 
ко и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се  
ји добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверен 
 Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити п 
мор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој пос 
из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер с 
ити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери к 
Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим 
но благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници  
ти кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мир 
ивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу н 
<p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да 
оје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А до 
а нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Жи 
њу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу 
 сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на  
„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће 
требна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је т 
то важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него нац 
доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што м 
бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није о 
 догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић 
ела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила 
Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p 
о смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини ме 
 и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако 
ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи.  
вића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разгов 
сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живо 
е бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} 
оста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и д 
речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p 
:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће до 
оји су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> < 
то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога  
 ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од  
 судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и 
кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је нево 
 да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говор 
Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap u 
ише „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци на 
Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо ј 
 Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га 
кова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле  
 свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“< 
жем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</ 
ију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, 
би...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми н 
 добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље ј 
ја принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} 
p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга с 
 на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти је 
 ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <p 
астоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српс 
</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на  
 у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху јед 
дније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и ср 
ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара 
 да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S}  
аборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да 
ен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши ма 
 мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пр 
акне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не  
м даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која 
:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање  
шњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Па 
успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и не 
после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био к 
 не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи 
 рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Мо 
дска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народно 
е, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показ 
 припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема непра 
а позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио 
"64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гл 
 и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покр 
пошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече члан 
о је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики евро 
у да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, др 
срет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после  
} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте 
 те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовом 
не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посве 
о хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чиј 
зилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што 
 на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је ду 
рби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих ки 
 главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању мор 
односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помири 
е у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој разди 
тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, С 
шену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> < 
веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и  
му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом ут 
ка.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатељ 
 др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше  
, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим 
е на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак су 
<p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да т 
 родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила 
упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> 
S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас 
ојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и п 
тати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим 
....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заје 
{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што  
а сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је сед 
ик Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине прете 
пним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идеја 
ше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p> 
а незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пр 
и, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом  
е помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре с 
ла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{ 
 нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у 
илан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле бри 
 У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb  
у је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије 
 <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и  
н и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си 
 била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљ 
воту и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишћ 
а влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите в 
окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> В 
цу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено 
е других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало  
 клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима  
топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо 
ијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S}  
из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију  
е објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је  
отиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да 
су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну прем 
аку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан  
 потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немц 
нца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сут 
м срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим 
<p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у к 
а се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим 
ао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да с 
оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало н 
на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га  
анке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, 
вач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с  
 сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу дог 
е.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се нам 
 да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиро 
у је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, о 
рпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти  
е чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово ј 
умно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351 
 не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срц 
ла до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад  
где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута 
одно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позори 
 читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре  
ами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узм 
 цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе  
 буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То 
 чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, н 
 узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раски 
аја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих в 
лници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком  
и и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца 
 а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} 
отривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка  
 ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показ 
је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Ник 
рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, 
ар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обуста 
ан је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у к 
асположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле би 
не, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће 
ојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} 
ортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам  
ак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њен 
еч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено  
та са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка  
 Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође з 
„<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од дв 
оградски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко  
 <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надам 
уацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>П 
ла је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узал 
у слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни о 
који листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о ње 
 <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је ба 
д.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познај 
—потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гоми 
уцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>О 
ла.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када 
<p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој та 
уцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време т 
ан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га т 
тио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капе 
"CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована 
ник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја с 
ик „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим  
ита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га 
но се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељез 
к а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта: 
стише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница пи 
Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи с 
рати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се кр 
нагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ 
име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, кој 
да се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа  
госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети 
аници.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папири 
ајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су изв 
 у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене 
те као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у 
S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно в 
андур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, ка 
 силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао 
умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, 
<pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске во 
оји је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јес 
је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на уд 
ема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И  
аша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</ 
</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сат 
ећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један сре 
Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Ск 
ар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S 
подине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли 
title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<tit 
p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој 
о се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши  
 прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао ре 
аћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, П 
>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути  
 као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p> 
е подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама с 
 се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете в 
на а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше 
 Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p>  
река, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на 
 и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој  
 неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за ч 
тарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло пр 
 мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Ма 
/p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси. 
цу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али 
 љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па 
ест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству уну 
за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита 
прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка  
у атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледал 
ну, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверен 
нички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак  
јанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да 
, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунит 
 а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спа 
ећ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> 
атра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке та 
тоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и 
 уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам у 
речкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим оби 
и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p 
му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изра 
 се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је  
ахом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то пис 
 врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, д 
во, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство. 
ати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Х 
салим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни р 
х официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг прем 
о под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слоб 
Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним 
 вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n= 
увши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на по 
о отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко 
аска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут 
С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен  
нка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брат 
тала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила 
 црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је 
у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом  
м срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у 
који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста  
рске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је срп 
ска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнел 
е господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, 
 злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати,  
ли, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— 
им и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и з 
</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим норма 
си.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа,  
ЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, п 
м, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter"  
 поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах  
 био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, о 
 <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских де 
нуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p>  
са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, к 
здахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи,  
адала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична с 
ед наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казам 
, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{ 
да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p> 
 урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском 
та оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налаз 
 из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у душ 
о на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Тауша 
вала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је  
ri te salutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хлад 
и, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева На 
спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да једа 
 рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш т 
јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на св 
p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</ 
ијеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану 
вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скад 
у главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости. 
за Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговар 
подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Од 
 жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србија 
 Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фи 
, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, д 
ти осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, б 
и, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мај 
та новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непри 
де још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</ 
октор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузе 
ег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све звани 
 да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Ст 
годну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, а 
 вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздув 
барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно реч 
бро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су има 
м речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А сме 
То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чи 
е.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не 
<pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју 
може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да н 
р се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p 
х задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски офици 
шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбо 
руге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> < 
од, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта 
ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи ја 
удска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одгово 
Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је П 
едићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер с 
 му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затеч 
Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео 
вно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом. 
ом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се 
вако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и  
и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је 
ка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо к 
овом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у  
ушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — 
аничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем у 
остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би  
вежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласов 
ло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са нај 
огослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чуве 
ата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину. 
шкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, С 
Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она 
леда девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже рам 
пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се р 
> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Н 
зити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вра 
ставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ 
pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће 
ћи?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму 
а врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу 
баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно ј 
едња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа 
рим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p> 
p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш зами 
но, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Б 
 труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе 
којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимиц 
успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш п 
 уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да и 
слоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" />  
ранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта  
насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Ра 
Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових  
та му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, 
да би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неу 
ињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226 
ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда ник 
оже више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да 
није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођ 
дио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске к 
попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлач 
ма, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мо 
о у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у кој 
ме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</ 
гика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ  
би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде  
ла рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, 
амену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрт 
ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му пон 
је време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишл 
ише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не нача 
и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пај 
Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо наш 
кујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сно 
ано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p> 
ом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља страж 
 од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и неп 
у пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p>  
 и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Со 
го Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе  
ти.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од 
е својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра 
ише да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да 
у потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> 
ресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> < 
 ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао  
а; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, до 
ућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у  
 не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за  
реме.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>—  
 душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их с 
е могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан киш 
ад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прег 
рекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошл 
мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођет 
 останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, се 
} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто 
о — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Ге 
>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Н 
и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p> 
било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p> 
ника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потр 
рочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Але 
 /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо по 
човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вал 
у?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем г 
ка способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од 
 одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуд 
ивични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведе 
ем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} 
адила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душ 
реди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко 
„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је  
пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу  
p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас! 
за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда п 
мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злоко 
удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> 
и ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам 
учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Ми 
о београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што г 
ао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да од 
ку војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико 
ојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојк 
и мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је  
> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указат 
p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</ 
га.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очи 
вите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> < 
.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не. 
киде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се при 
рајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и д 
д смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је им 
 је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битк 
кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу 
монт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на 
 и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен са 
} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништ 
ина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење? 
..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим 
и на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговор 
е реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пр 
ивот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још до 
p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите до 
 поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и н 
та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава тол 
очито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била нај 
животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов и 
ваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили ж 
а уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никакв 
зиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред  
опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш 
о — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још 
авим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“ 
 <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном  
 рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је дана 
, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} 
тиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес 
 провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и  
 логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{ 
от нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите 
 остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић 
е садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојо 
> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да 
 носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n= 
еди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва вре 
с уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан пр 
е овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и 
е работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло 
т, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} А 
ина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете  
писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, 
риступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још  
са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће д 
ојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића.  
анас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, д 
 од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну 
 сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана по 
одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>С 
м од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?< 
у, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p> 
пада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком  
у мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати 
p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће в 
> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој 
 ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који  
 рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у  
о!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео,  
аљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих члан 
е знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жар 
одним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балка 
о.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p 
р већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем д 
а гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен  
рина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, кад 
наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Из 
> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се пред 
 онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би  
м да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори  
му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ру 
p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо 
 резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову приме 
е вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас  
ас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, ба 
Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девој 
— У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радо 
вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.< 
p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи 
ванка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена д 
 важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувш 
оћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београ 
ави триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на ст 
дојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и 
ко вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Р 
и не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове  
Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи 
Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде п 
о молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, д 
мате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.< 
ији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих и 
— „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја  
 кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску 
и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо  
и ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са сусне 
а ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте м 
више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и посл 
</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у 
креност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљењ 
ли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> < 
рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да  
рив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то 
 а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типо 
, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре посл 
 дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type= 
/p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и м 
S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са 
 дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народ 
поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив 
ас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не разми 
римио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешоф 
Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући 
у рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутраш 
е и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>К 
епријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечер 
ичао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата  
с опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном 
ведај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у  
е ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпо 
ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој пози 
, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не су 
 и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у нама 
е тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, как 
сме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав  
> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Гото 
те уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на  
> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p 
ас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласн 
рце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као чели 
у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Сто 
петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p 
за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{ 
мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља< 
инио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је ова 
вниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је м 
е.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе,  
еру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, ми 
 своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — 
у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност став 
 српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непреки 
ри о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које ј 
ног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами п 
е изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</ 
олико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник зам 
 саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан 
’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, 
авршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до  
пређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци  
ој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетн 
име волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српско 
 студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље  
био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако ј 
јански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из 
о и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено 
ва непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач  
 робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а д 
отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског 
 само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше  
а, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спу 
>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три 
тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Тре 
стуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врл 
ила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном при 
и ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p>  
г нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца 
да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говори 
, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много пут 
к може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оберкн 
и још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потвр 
— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море 
саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије з 
ја се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само проша 
 овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, ј 
ца сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је неста 
ек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвор 
 умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изним 
 да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p> 
а војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири. 
 обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни м 
S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војск 
ачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код В 
јишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Гр 
} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврд 
ње полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по 
арабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турс 
у, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, к 
ледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</ 
 Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Се 
/p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачен 
 брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалош 
-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живо 
 стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone  
 <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел,  
цом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао 
унав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце 
<p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је 
озицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама ис 
а!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се  
 и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио  
ство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очек 
да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу  
тао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот 
 на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Врани 
ом времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничк 
иротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале бо 
 рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— К 
 Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са ог 
и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, зау 
бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, к 
, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати са 
лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ип 
 би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. м 
p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зов 
е, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема пред 
 Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци 
...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан  
учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> < 
а никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на п 
ошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала,  
} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима так 
а валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је у 
 где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето  
дске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг 
S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти 
праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прич 
да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро  
ово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао 
ованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S}  
рише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у д 
ами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Ст 
ота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у неде 
> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не ја 
г разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслуш 
ин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачу 
ледње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напу 
е браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо. 
ратом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о  
 рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно 
а здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа  
 Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је  
е сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани доче 
 јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање к 
5" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана 
ема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по кој 
евићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали каме 
е узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ха 
 замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успом 
 још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам на 
љена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> 
дмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам н 
.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вра 
казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце  
отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није 
ао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као в 
ке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— 
Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога 
им, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег ст 
ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешта 
ар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хл 
ко ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која  
а првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарин 
 нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p 
 има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главн 
о верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београд 
our nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vou 
 читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Об 
рат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" />  
s, oni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739"  
приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После  
олим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат 
оја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако 
тимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви  
пивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— 
, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Ал 
тављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад н 
е да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на 
им вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији 
</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p>  
јко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешк 
утка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учин 
оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде п 
а!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте с 
ећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неумо 
ављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим 
ну ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберк 
страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и  
а сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јав 
го Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу 
једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву гр 
е вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све шт 
екле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја дево 
 времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> < 
пске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем  
 /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одм 
та је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја  
ти са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, —  
ије што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас проб 
ти полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p>  
да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо 
о ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, др 
>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама 
твари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> < 
анас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи 
рзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и м 
е, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу П 
шавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме п 
бринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љ 
 још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледа 
ече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио. 
>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да ниј 
рло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукриј 
е била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви т 
екле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узв 
но говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећ 
ветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда  
 чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите 
равде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и т 
емонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жало 
лико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је  
јим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим 
као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не. 
га дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здравље 
саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народн 
иш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> 
— то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женс 
мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и 
дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неран 
ошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и с 
ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p> 
 сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви н 
ти што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. добро 
одољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођ 
штаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и  
 на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} А 
 поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао з 
 преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на ра 
еравамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и н 
 стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несре 
 да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меро 
, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанк 
т поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} 
<p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?.. 
и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине,  
остите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина прим 
али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена ни 
Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске. 
 одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа  
та пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у  
p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — в 
ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грд 
— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Е 
ло; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушне 
p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.< 
le>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим пр 
о га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је ст 
лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“ 
ам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>—  
едстављен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кро 
рце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ћ 
ц - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Д 
, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од шт 
а реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз,  
 и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа гос 
Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p>  
реде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала би 
p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви  
ката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго  
азим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећег 
— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не 
 пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да ј 
утра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила  
p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубо 
зљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се л 
де Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војво 
Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, 
јима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших  
е их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља бил 
, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини зна 
узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а он 
и овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од о 
а мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и 
и тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, д 
 од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић пр 
не могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца. 
ја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуб 
оспођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа 
p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> < 
 одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Бр 
>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створи 
нутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност 
ти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, ка 
се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глав 
а свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је не 
рне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је  
p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, дру 
ечи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показ 
им под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S 
ођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љуб 
>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, гос 
ио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак 
ване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам мо 
ма, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да  
артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу 
p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упа 
то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо р 
ја, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали 
а тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну  
м родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После 
упно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није 
га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Гла 
иших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непозна 
е је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је  
и, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она 
руги.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p> 
е.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су з 
ли су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у  
у су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да 
то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских р 
> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем наро 
тача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити  
 Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некак 
евић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последи 
 раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и  
{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнем 
 ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубо 
самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тре 
езничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" / 
ила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак 
а је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита в 
а по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напа 
о заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда неп 
ом.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на ово 
и — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S 
сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје м 
вију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p 
штог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо  
топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турц 
одне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан по 
кренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас 
е и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану. 
бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{ 
p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских 
ука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинул 
ло немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина о 
ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета! 
оломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака  
ли су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушеви 
ма.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па  
ежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap 
т.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу  
И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печениц 
же у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спав 
настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомба 
ио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> < 
 сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p> 
 <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, дру 
 весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падо 
право и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су ње 
о бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и плам 
> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан,  
о.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше о 
божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о 
ом у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи с 
у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је сев 
откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанк 
една другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и  
дну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свес 
ва.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела 
 га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када  
ти воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па  
ет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији,  
оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину 
 румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За ти 
ада бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Р 
а у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике  
/p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе  
 снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на св 
е артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као коз 
ожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.< 
дија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук пок 
полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историј 
 батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора. 
— неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених  
његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога с 
{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато,  
ше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила се 
се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него о 
колико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези 
е, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла  
хове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по н 
епрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И  
анредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је 
есно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој нез 
..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде но 
о поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очев 
љеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегну 
 загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још пози 
 Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело 
а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опкол 
“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S 
 бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпушт 
 сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друшт 
ан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати  
не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници 
 Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и 
itle>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачк 
, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>—  
четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p>  
омак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздр 
p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго м 
дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непа 
це!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, д 
а се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шк 
јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме,  
гледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а 
једно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у брак 
то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> 
 поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје 
поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама иск 
ме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће с 
изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби 
А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аман 
.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера на 
 вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако 
адбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахн 
лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Н 
 тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за нек 
 дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукас 
аш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја  
ре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одв 
рбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, к 
ом.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим жив 
труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци м 
еците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи. 
Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p>  
ника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, 
>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велит 
Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S}  
 покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам  
ели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте  
атно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n= 
тан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском гово 
е сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у У 
шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуд 
љем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нам 
аше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи инте 
послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те  
хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном при 
те.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један  
 ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Прим 
у чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите п 
ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже 
ђемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да 
већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, < 
сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе 
а написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика- 
овори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стоја 
овор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После рас 
/p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића,  
ем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријат 
ижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви об 
а вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Мора 
штити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном 
и такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по мо 
то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p 
ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви  
шу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас  
мо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој пл 
А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> 
 на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, 
овима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но  
S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на т 
 рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам и 
S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нам 
о здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте  
 жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у о 
а ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну ж 
ас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасполож 
<pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вес 
осподо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конфе 
дно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина 
подо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који  
живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?< 
 читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духо 
у Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену  
ла, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла  
p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“ 
ћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас 
 никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав 
пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје 
Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је  
ишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо 
лиже да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Кап 
ут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p 
алзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас с 
и.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{ 
могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није з 
ан бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција 
о овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не стара 
оста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добро 
нда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу 
 је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних диј 
е могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваш 
 што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствар 
 оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је х 
Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте с 
зричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем до 
кало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уве 
ео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искре 
, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња 
нко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi 
ледећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и суд 
сту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не ви 
вађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразгова 
ај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, праве 
ђо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа пра 
што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и том 
га и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек  
?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна 
ентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушча 
 госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јо 
јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је жи 
p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим ч 
не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да  
 где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе. 
у на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху 
је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> 
ица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сја 
о његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне 
 <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и с 
ђе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бива 
а пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојков 
, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује коман 
е команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше  
тку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две  
чи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим 
слила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<tit 
вен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, 
вен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи  
војка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, к 
танем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу 
>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је он 
 је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра 
у га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крп 
и ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнул 
опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствоват 
{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог  
ве крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била  
п, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и н 
но уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из мој 
у му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је би 
х постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и рас 
>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га шко 
тељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна  
а осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он 
је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на  
СЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још д 
речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим ра 
и за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сас 
, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази д 
ане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с к 
ка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цв 
.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p 
пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа  
 Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то 
 је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на  
лонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теб 
ија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и ос 
 <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бе 
рава, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрем 
седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине п 
евац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, 
S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грож 
СТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српс 
у, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био  
.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је  
 бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа 
етска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога са 
у субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за сво 
огла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да 
вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа,  
је је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже таков 
еба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју сло 
 и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја о 
и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек 
и, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душ 
 погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан ј 
 сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти  
и Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Пр 
ске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој 
ет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му 
е природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној 
дине помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и  
шила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним 
 помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли у 
о, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати 
еројском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочек 
p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи  
онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до ј 
овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је рат 
ом својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана 
е пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кро 
ном, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник он 
p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога  
</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војса 
О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно реч 
чаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисал 
балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање П 
 смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S 
целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио 
укоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку 
 такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође  
ремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p 
ну браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, је 
 ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Буг 
оја им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска во 
дружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на 
/p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним  
лимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила 
ском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у изв 
 налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и про 
ти сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осве 
ник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} А 
воје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу  
{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ра 
p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим и 
ешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, 
гова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разгов 
дати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том 
а креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се пови 
е у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суе 
киде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле б 
ичност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је п 
ник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} 
ац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вуј 
ловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читав 
рпску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју 
— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепо 
оји се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влад 
тановљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што 
о да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је 
о рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орл 
ачин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра 
гу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна 
} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечуве 
радан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турски 
ао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то  
 Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположењ 
је, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућ 
овник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај  
чењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукош 
пустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не п 
 Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оста 
, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити д 
руку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу њ 
ески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гор 
запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад 
аравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да  
 је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него до 
тешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у пр 
а мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле но 
а, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочи 
 разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су 
едити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад ве 
к веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И  
, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске 
по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја ра 
би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којо 
им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пр 
гласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао д 
и рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да  
ти се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој 
о, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће 
нуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута  
е треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А кака 
 се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са 
изовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, 
аш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвише 
ко плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да  
е са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен овакв 
ла ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Пи 
инити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола 
 и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свиј 
вором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и  
 дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?< 
p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-П 
 допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може ба 
 И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а са 
, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су 
нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа с 
 о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тре 
е код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог  
 је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокој 
ахтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, кад 
 застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, ко 
неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, нег 
чаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама 
поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же  
 и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је 
ељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p 
вде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија 
пски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако  
а симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова  
о, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</ 
а прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан 
гиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за  
еђу форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима,  
{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, су 
аслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S}  
>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао. 
арку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... в 
и рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необори 
 предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао  
а у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за дв 
луционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочист 
 што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је  
 увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била 
спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најк 
љи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања ко 
равила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још јед 
ћа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својег 
ире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом н 
а.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира во 
рв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p>  
пада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Милова 
исту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чист 
аслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињ 
рби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковни 
екао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још ниј 
 Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље пре 
одесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву  
ује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав 
Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, 
ају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји 
вим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискан 
да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Б 
 Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумано 
творена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да 
девена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, разм 
ћ, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово,  
 у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза 
 ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је 
 на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике  
b n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фиј 
е, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше 
,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не с 
илама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече од 
ете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p> 
зведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био без 
Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће д 
>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не мор 
и к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Дра 
а је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад б 
акле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати  
 западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтал 
не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div type="chapt 
о је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није 
 мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бе 
 понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>Посл 
у душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојан 
у се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да ду 
ти опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили с 
тврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене с 
то скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље 
адости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, доврш 
да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка п 
бично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји  
.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пу 
аљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хр 
авље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици 
 мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџ 
ске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Мл 
 није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону  
вај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском о 
 а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада. 
 Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неко 
икола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, н 
поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке  
а.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет. 
{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Х 
идили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али 
о никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајори 
и, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са нас 
p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејам 
У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали  
ла, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да  
 <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добри 
и, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те по 
ије више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљад 
кше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> < 
во; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је  
 онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до ов 
Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који д 
сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, 
љ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код њ 
ранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатн 
 се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на свој 
p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно 
ти, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, нико 
е ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није  
ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи 
ост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши 
ном слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника 
озориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узав 
у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у 
<p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</ 
на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових поз 
 повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, П 
оме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић по 
дере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру  
ићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, 
тојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време чита 
ажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржи 
ку преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а  
а је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се  
 ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личност 
ојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с 
аузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представн 
а према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су  
 Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>С 
је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике 
о — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Прим 
о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше 
видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не по 
љан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржав 
наш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа. 
еме краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате  
 без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у пи 
ело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p 
 борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај 
 минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварн 
скога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је сл 
овати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није р 
на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокира 
сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црн 
риликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали 
 <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне  
 у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на  
тој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском дво 
<p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитај 
нао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународн 
а и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> 
.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искљу 
купио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер пол 
случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> 
е моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p>  
у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв 
еној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има 
а њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо с 
дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван  
бијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, ш 
а.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и ра 
е“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“ 
ковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> < 
евши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у но 
из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани из 
сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу о 
а и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ дав 
ма, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p>  
д завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, кој 
лектричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, ко 
 скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је  
у, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </d 
кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заоста 
итавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар 
воју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомба 
д полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је п 
волуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, к 
ха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планов 
 нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам ка 
 <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на  
ултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане 
ио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем к 
 својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре 
ост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно т 
апред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{ 
осподари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мр 
е беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др.  
ријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до м 
цу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с на 
еја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радит 
овим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} П 
али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то ре 
о причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о  
 кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа п 
повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз т 
и изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, 
а разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли поду 
нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Старо 
иком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари  
и поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина то 
жала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— 
Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о И 
</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема 
ино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка  
 мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се погл 
ео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тог 
е сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силн 
ногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брд 
раћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ нап 
або зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њи 
капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре 
у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до 
 у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћн 
она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се шт 
да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} То 
да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети 
лико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао м 
ма.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима о 
а и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било 
/p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p 
у пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново 
а нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, д 
 <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница  
ли Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.< 
е не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне стр 
асне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу  
ј конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији 
Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита 
ца није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече  
о, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и 
ру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. 
му нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и 
, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо по 
о.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лет 
отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са как 
ешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дан 
да и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у с 
Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, 
срећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пружи 
/> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упита 
штву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p> 
{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} 
 браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до 
...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> < 
наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредеље 
, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овд 
>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти 
S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даљ 
ава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужд 
дило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ак 
<p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мај 
рао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у б 
/p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао по 
нога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две  
е опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је много 
ца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик п 
ида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не з 
ке.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> 
ија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <p 
ш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну 
, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Ње 
 позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у по 
 њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбркано 
отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли 
пљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је њег 
 раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на исто 
сту рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми ба 
 ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар зајед 
љу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{ 
ки живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p 
качише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се ј 
>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до го 
 писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он 
довима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују 
 што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, ка 
 боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић 
вао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка —  
ку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „ 
љко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде  
 именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепос 
вет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за ко 
ците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед —  
кој уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажни 
нога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да пон 
ана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на 
S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно 
 нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канц 
опља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкн 
но српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му  
важени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом го 
ле верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље п 
свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах 
к воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом  
 им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас уб 
три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није ут 
 младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше 
 стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут 
ову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не пол 
и: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у 
, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло 
у извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати 
иком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати  
Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од 
чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој 
ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се  
жној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској че 
анко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S 
 одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је 
о венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу ис 
е, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једн 
.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељ 
притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиља 
 као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, јо 
ео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, д 
о био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта 
, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</ 
пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком 
љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од н 
 сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким 
ао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер в 
цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника срп 
уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.< 
 што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампан 
ило најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још о 
 остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, 
>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника  
им једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум,  
 тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и св 
 са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље бил 
дети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беш 
е посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле 
чала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па  
 у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у ра 
p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући,  
ркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад  
е младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер. 
рења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где ј 
уковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уре 
и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред в 
пу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са см 
еник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је  
есојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем  
 где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин п 
Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали с 
иновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и раз 
 ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела 
, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друг 
варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу  
ледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се 
ст, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадос 
 се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко ј 
p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ ил 
 мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника гла 
му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово пос 
а.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писал 
 повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>После 
око.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.< 
n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовим 
ћи сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У  
 могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеск 
дао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска 
могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" 
ила уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p 
ама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и 
у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропал 
е гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај 
кнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контр 
оказати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, д 
.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у  
 своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки 
 То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу  
тње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина  
тао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступ 
ори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња з 
воту, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је 
 <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p> 
ата у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођиц 
е, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организац 
ођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао При 
дставке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на располож 
пођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је  
мпа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од 
 злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. —  
{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Веруј 
{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Бори 
асом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Б 
тељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољк 
ада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, д 
ржавнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n=" 
ремена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одла 
 изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала 
ега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без  
.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојков 
 уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb 
шем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не мо 
хије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега т 
одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на сас 
 братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стиг 
енула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћем 
зину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није пи 
уштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чи 
ра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На  
спод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у  
 њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има ј 
дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p 
ручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гла 
 љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби о 
> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу 
о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и сп 
им брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво г 
p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах 
ру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ б 
кадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестрано 
а станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га за 
, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и г 
јења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Б 
поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p 
е онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала 
 Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на од 
 Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо 
рт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници,  
</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се веч 
аже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у д 
Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не 
га, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Б 
ерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, н 
у.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, а 
капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом  
о знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p 
реба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио  
укама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} 
о била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке  
ЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчи 
атку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Бе 
о реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојк 
 Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честита 
 За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, сам 
</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се  
... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште 
а дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опшир 
много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Ст 
велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> < 
да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио  
а радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним вошт 
1" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање буга 
 Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову кори 
заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и спора 
 лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцниј 
српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, д 
е могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, прем 
еном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престон 
 коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p>  
нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крми 
 лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити  
то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се  
ече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас,  
ма јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и 
26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишње 
а су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које 
ање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанк 
.</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала 
ту, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су у 
сто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, 
 била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, д 
е много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; 
ле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни з 
ичку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на с 
пати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, з 
="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p>  
ати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> 
о мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са  
сићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре  
неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да 
ијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је и 
а тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то н 
евић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових испове 
оватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло до 
склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није ви 
ко времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала  
 примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нат 
и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прили 
ели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радо 
у, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер не 
раван чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима 
биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> < 
д међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиско 
 природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска 
јећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави 
 је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и на 
епила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n= 
е нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је 
{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S 
уштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече 
ека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спо 
јих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде иск 
то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његов 
душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на 
 испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притишт 
руди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше 
јом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p>  
а веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкне 
 но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, 
ене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри с 
 роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло с 
кну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељ 
га, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бог 
анатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни 
м у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем,  
таво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p>  
а ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипа 
м.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње 
 се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаз 
м.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивос 
огледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреде 
у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, 
екакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, 
о као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам,  
 <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне 
 саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</ 
ће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разг 
ито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају с 
авно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мал 
ински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p> 
године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи прег 
 дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам с 
бродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим з 
о јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у 
икола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме ба 
 шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дођ 
у а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</ 
е таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи 
{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p 
 до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— 
ти.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам 
ка-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не веру 
тну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испр 
хујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор 
Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од м 
 она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа  
а закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у 
ове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — усклик 
и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом с 
 <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не 
 и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, ко 
.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Офиц 
вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену п 
прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу мо 
тану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ам 
 већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p 
писана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је  
} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, ја 
едајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар 
рес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу ота 
ад, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који  
маћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцит 
ов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурика 
 ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} 
, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њи 
боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу 
<p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је  
p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p>  
 <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није и 
вона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву. 
се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина  
p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} 
{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на веч 
, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Миц 
 већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали 
 xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар  
Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с 
дговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинил 
атлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певал 
p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и пе 
 стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била 
е на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда  
 Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а з 
 закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући ун 
ичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћ 
тње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече 
p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само т 
ако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући 
ата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> < 
м тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче 
е пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> < 
ани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу ос 
сле годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шета 
 својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком при 
ило је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно мириш 
head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку 
у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весе 
а кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— 
 говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} М 
Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и до 
деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, зак 
а! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осм 
вић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања бол 
 дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра да 
<p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме ш 
ланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела  
стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то 
мишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да из 
то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се зе 
трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до 
светљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у  
љда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му л 
ли дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови п 
и већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурен 
p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамти 
/p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво 
рном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трош 
у се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци с 
зведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престан 
ли.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p> 
не, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова у 
ме Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише  
очека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојав 
{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кће 
Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српств 
рснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпр 
слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војн 
а поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S}  
 жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам нап 
 снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљ 
је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p 
оме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је пи 
 радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <di 
гова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукури 
 што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело  
узике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се мо 
сто ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се о 
нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад 
зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђа 
е краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган м 
у међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све мал 
оздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крп 
дну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале ов 
госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила 
ње и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете 
у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је прилик 
ad>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је ј 
е је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обисти 
ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и крену 
ле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали ве 
раже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене 
рајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог к 
 ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из  
>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арн 
 оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао  
 напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српск 
учник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше к 
је тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешит 
је благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском дру 
 сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због  
дињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена траж 
анџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и д 
, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најжи 
> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно т 
 да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном 
мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетк 
фска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да  
о се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много г 
ни у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра 
да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сум 
 ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну це 
> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањен 
нка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила С 
ских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до кр 
буни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранко 
ду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једн 
добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— 
ати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капиту 
 <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека. 
мрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чис 
на покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дан 
<p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p 
, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А ова 
мадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p 
сти Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, з 
пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Буга 
дах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима 
услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још н 
> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре 
извесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне  
 облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра би 
ама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времен 
а подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У че 
Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далм 
цио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да раз 
 дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S}  
аклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, г 
 писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у је 
 да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, н 
ица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка с 
ати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него шт 
 ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Обе 
идим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да 
сивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти понов 
-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, та 
<p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзо 
а помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је 
игне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат 
ло се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила је 
д Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хте 
вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је 
а српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећен 
више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао пре 
астера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети  
ати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласал 
еркнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестри 
на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво ст 
ели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, При 
ивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем вр 
вет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> < 
јске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и 
.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а изр 
јаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи из 
анку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прав 
Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p>  
но..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако 
то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А од 
низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди с 
ко оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, в 
итању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p> 
рило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Пово 
 у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: 
м и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с 
ом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо мој 
е не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> < 
е био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да ут 
ријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толи 
и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му ј 
ећ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанк 
ихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи вел 
е могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— С 
упне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не забора 
p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик по 
аше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На дру 
ме посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у  
му у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Приз 
о само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли 
и моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била  
“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, ј 
p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних,  
ћка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић ви 
ироко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S 
 задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и пошт 
резименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без 
 могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја 
други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Т 
езнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и с 
> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадар 
з превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави 
их инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на те 
органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући праг 
д радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p>  
.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускоме 
штај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају 
 са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли з 
p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на ра 
војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још ни 
 моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>—  
че! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи з 
ки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилач 
 радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> < 
јевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули п 
је падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му 
е варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког  
аринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо 
епредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух 
амишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{ 
не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујиш 
то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састан 
е речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> < 
и Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Кака 
ни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у 
стави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе  
Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> < 
а, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике д 
дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p 
арочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једре 
резно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљат 
етници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој  
 измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те 
е зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учини 
атацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпа 
 чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вр 
само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балк 
 подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за ид 
 појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви 
ј борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слик 
А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш.. 
не на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим 
е само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и р 
ојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њихов 
и је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} 
ња.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави с 
у браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ј 
 да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају 
ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n= 
ар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци ј 
 новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да  
ак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у прав 
ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p 
 одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познај 
ан од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ћ 
свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена,  
не Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном наро 
до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврш 
а помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад н 
ле крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад до 
хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верује 
 је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поч 
ебало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да 
отребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су с 
у.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} То 
 и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Срб 
и њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> < 
ли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусо 
о ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друшт 
ј брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, 
шевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писањ 
бави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице кој 
>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> < 
у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p>  
радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стој 
 још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само с 
хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А  
е срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито  
стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости 
еч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њ 
зјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да ве 
иђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, о 
p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне 
з то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову к 
ра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир 
ште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем 
— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p>  
тране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не 
нгупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— 
га је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p 
садна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога трену 
— прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он 
 тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници у 
ачитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да  
ешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на  
нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које  
лити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стри 
.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</ 
тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме н 
ори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам  
ки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би 
о је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена 
ad>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{ 
</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје  
сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и 
.</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> < 
кан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић 
.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме о 
уди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле 
ласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кне 
и.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пра 
бично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре  
а шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и пог 
ош вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојко 
ва!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSectio 
 горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљен 
шћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p>  
ас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Н 
е сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десн 
она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже  
>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се м 
имице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје 
увши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас  
у, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођо 
 Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је жи 
ли да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по  
ити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таки 
лбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општ 
осподар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах,  
не. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Н 
ису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на  
о ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полаз 
еним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити  
ој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у г 
 свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом 
ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата с 
по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p 
куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече  
при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се 
>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време  
о Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчин 
врдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога час 
ати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и  
ије смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да ј 
Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, 
pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада н 
вонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се вр 
ам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Л 
> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунак 
у живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>Пос 
имова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је би 
b n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка  
зумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз  
, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала ј 
е за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фи 
{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас о 
које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кава 
ne unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је  
а бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Узди 
а или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јо 
ад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајор 
ију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p 
филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и  
ала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — 
одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одел 
 велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Срб 
<p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати 
врти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> 
 верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух,  
 јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прес 
подине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим,  
е.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове р 
 црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу 
шљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом с 
ним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> 
метио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пуш 
о, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао 
ици налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочи 
икола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман. 
ицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом 
тедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих з 
никови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио,  
{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се  
па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се сп 
head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком  
осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима 
 да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S 
слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали  
ћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и заб 
ари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемон 
лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p> 
> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за  
 тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p 
itle>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из 
ојег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш  
бинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још  
<head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Нер 
 честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рање 
е треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу 
 имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мисли 
но комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се п 
у:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p>  
већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али 
 не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да  
рауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Л 
вет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p> 
не какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То м 
а притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који ј 
пшти јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да ст 
p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе. 
грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи т 
 је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је 
овићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на н 
 већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем  
ед њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђ 
ви „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, р 
дазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радо 
у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила 
ше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мисли 
Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре до 
ај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и  
длучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Жив 
ети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, ко 
 могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до т 
ли Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој  
је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Пр 
јска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Срб 
е могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната 
 растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину т 
иколу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ев 
шено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, ко 
иште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но 
пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим огр 
ркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели 
е, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на желез 
џа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Пај 
ртиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањ 
Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас н 
недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, кој 
ам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројн 
.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSec 
d>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је 
вргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље 
 „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже л 
ектрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <p 
ви дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разорен 
ресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин 
 <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— 
ци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак 
 који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше чита 
е спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало залож 
у на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку 
.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва ј 
два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даљ 
 слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно ч 
пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се 
за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за р 
е стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи. 
у, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом  
ле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе  
/p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у 
 седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали 
 — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дај 
м сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, как 
ешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене  
 њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али тр 
м.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државн 
S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су 
 његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> 
 код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добиј 
, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох,  
нежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на с 
 постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак  
ну, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке. 
или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједничк 
че њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По ме 
, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, с 
 доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У при 
но.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb 
љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа д 
јом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</ 
му, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, ко 
Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница  
је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао вре 
тно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остваре 
ром и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао чита 
а Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после о 
нијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те 
 из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, 
гу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени 
} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске  
 рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да  
> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су р 
лушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога 
 изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p 
ци — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да  
смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и  
зања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим  
у.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори М 
/p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.< 
остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена ла 
ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро мо 
шли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким 
то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву. 
и су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како оч 
aphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— 
Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као как 
!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чис 
 поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девој 
и на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз 
е трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше д 
ш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом гази 
оследњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад- 
из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162 
ху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога 
, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души сво 
да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одас 
колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена 
. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарц 
...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у ок 
радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је  
Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се 
лио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама са 
, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском ве 
им, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирањ 
звали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин  
 „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Ла 
рема њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки д 
ворити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Н 
вала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> 
ужише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ре 
ве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек п 
и.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина  
 дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностр 
ва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је  
ост Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно п 
</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећ 
оворио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апса 
и Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују 
p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је 
p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек ка 
нала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где с 
 и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p>  
ачу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпостав 
тискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше обја 
ло цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, за 
ћете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> < 
у арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још 
, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију 
ћ сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја м 
них запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Кума 
аве, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, ко 
удите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа  
де да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поз 
 да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на про 
 да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. св 
 у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, 
кле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Раз 
е је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</ 
ала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је п 
већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам ув 
јазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да 
е изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени? 
> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно 
 пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Сто 
ећ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих з 
же ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код  
јке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се о 
разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друшт 
 ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа м 
се под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју ду 
 јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је сти 
или код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча хану 
к, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си 
амбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачк 
аздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, 
ала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да 
Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске погран 
рену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се раз 
овратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи по 
ма навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграф 
 <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нис 
је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити 
о само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S 
а-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> < 
 на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка! 
едељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутр 
м Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у по 
е Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуд 
, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово  
 званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан момен 
 је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} Т 
у, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала 
знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb 
ом прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте  
узе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и  
ш никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он  
реба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не 
ту намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Ра 
 дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је св 
а Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћа 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одред 
ЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта ок 
/head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење 
аша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом  
доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још  
ЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, бра 
МА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићев 
чекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћол 
 пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команд 
о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је  
ити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном с 
и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Нацио 
авници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини пок 
време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у 
 је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да 
лан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји оп 
војују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S 
>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам  
.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када о 
 боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> 
 убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а м 
 дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубо 
е.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{ 
оће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} 
је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин 
p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> 
<p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се од 
ући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је призна 
ујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потр 
> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљуј 
или не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши  
у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и оч 
 и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак,  
уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговор 
ма, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као 
ежише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомб 
 n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о 
дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута г 
А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо  
бину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је уп 
асвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а 
перењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p 
ро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушки 
 стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до п 
м сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ на 
у.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве н 
луку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Ј 
да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али 
је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само 
рпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у  
ј пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан ра 
је евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тог 
а човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погину 
е.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад пост 
тиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У 
адесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који  
о данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p 
p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p 
единим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, 
ели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више н 
 сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио  
ал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и жели 
приметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још в 
врђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p>  
а врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш 
ли.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одгов 
Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S}  
 Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарниц 
7" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо 
на ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit=" 
ри улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче  
ишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорнос 
едати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји 
је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девој 
ан је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p> 
иметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код  
ше.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми  
ead>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит. 
 жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p 
је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала п 
Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седал 
сто се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце ј 
лупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ 
 на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са  
Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{ 
 дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на  
p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — 
дри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је 
осиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу тор 
те хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са ката 
ила нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића 
 матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од кућ 
томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопшт 
ј се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и 
оде сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за срп 
ковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина 
увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... д 
 дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу ос 
 женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном  
епе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у  
н, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим на 
ега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n= 
ницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на С 
 споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљи 
лио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p 
га хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.< 
 убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту  
head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједиње 
ко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на мин 
сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<t 
<head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њо 
ада је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада  
осић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одма 
и.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: к 
јега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцка 
и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} 
на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови,  
за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У  
 киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су н 
а сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи 
="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да 
о њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је 
егове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала ду 
, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи нап 
е их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом  
а се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер ж 
јим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>Посл 
ше га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га 
оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну ку 
одужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар д 
мрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне уч 
а и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријате 
ао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа  
езничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева,  
тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље муж 
 правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Ок 
 оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у  
би ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи  
 Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом;  
— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p> 
а својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“  
оградске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осве 
 Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели чит 
дног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговар 
ко, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с вр 
љена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око  
вољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се мо 
 n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, ко 
е код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели  
ине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} 
жење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или  
{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учесник 
мећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радуј 
, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овл 
вић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакв 
а сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедил 
ник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разгово 
оје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па  
однога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</ 
о!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како  
<p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} В 
рпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и к 
њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после 
 страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама,  
а у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је з 
уком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами сврш 
 Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су 
д боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Пр 
:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није 
 госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало з 
грам:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p 
тра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиља 
им послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пра 
ам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени бил 
ала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај 
и:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, 
е.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.< 
једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако  
се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа 
им случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Та 
ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође  
ада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.< 
она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, н 
ненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седни 
а седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу  
 <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p>  
телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а одан 
ће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржин 
его што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то уве 
нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— А 
ојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај с 
домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео ње 
, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У оса 
 писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још мл 
{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p>  
ремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> 
ешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, 
на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p> 
била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не уго 
више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да  
окукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадова 
о спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку стани 
с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како 
е из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоруч 
.</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, пр 
 ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и 
бина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало,  
орило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она  
нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p 
и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нароч 
варам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Л 
ра, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разго 
 добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бри 
госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешоф 
 је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type="ch 
спео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедова 
та, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву 
ни београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служ 
се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера 
у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе 
а води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим,  
елу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибира 
 у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је 
/title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title 
рад, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Ка 
есео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов 
 једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослу 
Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу 
повског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца 
сле краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно  
 Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није др 
оворила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и П 
ко често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кук 
и подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечер 
путио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдн 
воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је 
оседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се 
 сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни д 
а посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашће 
е и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Ива 
му и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту 
и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Ц 
 угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци с 
чном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост 
 па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код к 
ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и о 
pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више  
ахну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се  
е узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка ту 
— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и 
а први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазареви 
а први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошк 
 се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему глед 
 погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентиментал 
умка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она 
или, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањени 
заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједнич 
ти — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{ 
 линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо ду 
 у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</ 
ћа, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми  
 Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту  
> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разо 
рло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које 
њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија сл 
ским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем,  
 силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, 
ред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено ј 
ред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се 
дара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да п 
Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p 
номе, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође је 
, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:< 
 <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да 
>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију,  
р са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је  
мње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би  
а Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рач 
има, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинск 
 не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања р 
топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједа 
д би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон 
хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер 
друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Пред 
апитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачв 
ерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Побе 
и.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира с 
.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и п 
<p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу  
ког кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>К 
еома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бард 
ерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топ 
ст</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила 
Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по устав 
рпкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Ст 
ко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом све 
ко уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја оди 
/p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разум 
гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи н 
но, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равноду 
знајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта прашта 
ли сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....< 
вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипа 
изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или 
 ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{ 
 и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано исп 
, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Обер 
 гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> 
па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српк 
 глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чи 
 због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад 
писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам по 
ало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будет 
ати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није н 
ра, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе д 
S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јам 
радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна 
је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> 
жила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, 
ном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењ 
мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти  
зненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне 
оља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} 
 то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— 
ачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутк 
у бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То  
вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју 
во чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од 
 подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо  
 како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да знач 
</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја 
нила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу 
 ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као в 
рве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци о 
анка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Ма 
агор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, к 
према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге ве 
ри, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само,  
о командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и ов 
ој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче  
да са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па  
e>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <g 
ранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор п 
<!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати ром 
.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свеска 
кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан 
це, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што поз 
{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!< 
ерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} 
ено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у 
ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога р 
г тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а  
м — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не у 
S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познај 
ућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему п 
усти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је  
/p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потреб 
ли ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p> 
зговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.< 
ету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да б 
ко више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд  
својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} 
тински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господ 
можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са м 
p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„ 
p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разбе 
фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, к 
них тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</ 
ој је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загри 
вићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојло 
n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту  
м се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим  
 тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која бе 
ађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље 
сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли 
а се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито 
одитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се п 
има киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се 
али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што  
зговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p>  
ла рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, н 
евић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте,  
 под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће как 
ило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм 
b n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се 
ца — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас ка 
{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: нећ 
Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој  
ве речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци 
ици практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са мо 
ла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела 
 сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћем 
х рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је  
ла Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и о 
е кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте 
 чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељ 
ву.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га нај 
а не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас 
 у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска  
мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— 
осада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дак 
се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долаз 
лесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за с 
ар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— 
>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били к 
ио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за јед 
S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људ 
p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му гд 
S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је  
да, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непоср 
мо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, нег 
чистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за  
мо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Буга 
 мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта  
е:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у ос 
ј:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече св 
} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, 
и у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се  
 преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно 
е Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</ 
p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно 
 <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p 
нам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Ан 
ознајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од 
еједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега рав 
 марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стра 
.</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Теле 
кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’  
стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чу 
уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да ст 
и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само не 
А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n=" 
о чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уж 
рен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно 
начи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Г 
 хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали  
 новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај сп 
 што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Ва 
о ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке гла 
 истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић  
вић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике 
 имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госп 
азговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на он 
 националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Зна 
 — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S}  
 молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524 
ани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знањ 
истаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p 
 да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се о 
 у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на м 
лободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћем 
1" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке 
 неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озби 
ечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изнен 
не тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После 
ић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господи 
сти, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најгл 
ина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро ве 
какве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а н 
ијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...< 
 стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједн 
ама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских  
.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад  
{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те  
сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Чо 
а када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да с 
е његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Зб 
 остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће 
а чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда на 
кну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах 
 шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског 
 <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у пр 
 и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо 
итав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто  
, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="sub 
јанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и леле 
 поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фи 
 фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризниће 
је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Ј 
} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава 
 иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Прича 
ену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>—  
 Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у 
аустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакш 
рже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>П 
клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и п 
реде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила зак 
де му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:< 
задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губи 
калиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за чит 
ого учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју 
542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p 
ешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радо 
љку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, го 
а пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је р 
.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност 
биљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у свој 
да нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и 
 би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она 
p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да с 
чекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тре 
олицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У остало 
њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним тр 
е би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољуб 
дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на јед 
Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и 
 врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот  
 <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— 
ви сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику 
ајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних 
ри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p 
једињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, 
 Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу из 
, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p>  
о оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то 
ило тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{ 
је дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном  
>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела ј 
сова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>На 
ом, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml 
 је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> < 
милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је њего 
не Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети,  
"598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очеви 
оји је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="55 
 свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем  
ић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неп 
чинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао 
да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја  
 гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:< 
ке каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предрагови 
то не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у кој 
, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само л 
.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да  
већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радос 
га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p>  
одили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је јо 
пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, д 
е!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, нем 
рвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у  
 главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био  
нђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала 
вић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно и 
ат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили 
рење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави  
/p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио. 
нокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> < 
инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је ра 
/p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се и 
ем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком 
уку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зара 
{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{ 
рногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, 
чанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном< 
од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203 
 се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник 
ују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромашт 
е све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад 
ељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све 
ра, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њез 
ите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ст 
е одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; 
до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> 
 преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</ 
ким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стр 
 Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, а 
олази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину,  
и.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сно 
ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и  
часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> 
лу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— 
а.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла о 
још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колик 
ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на  
мраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е,  
капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, кој 
 — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је  
Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин  
е Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за х 
рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао  
штво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити  
 тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили ка 
 већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите 
бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи и 
чке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је с 
плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да ов 
еза.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону м 
.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следећ 
 се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је 
о га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним п 
тила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лаз 
вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем 
ође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опса 
 их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да  
до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи с 
не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадо 
них наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се ре 
 јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче д 
овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној оп 
 Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобило 
авезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ  
 сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се  
ита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете с 
еприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574 
има се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јован 
у ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе  
а се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађ 
ера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко  
>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратн 
им и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" 
при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа С 
остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочит 
путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и 
аших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од с 
p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Ра 
рчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су 
у помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавст 
 томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног пита 
беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту  
о тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранк 
спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад  
 свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.< 
<p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, 
, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, кр 
, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарин 
ћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци прев 
во, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из њег 
ада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Нера 
 рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p 
е лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, как 
же, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мр 
 се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Ст 
<p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа сво 
азе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји  
вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — 
ћ, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим сво 
 као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да  
шила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.< 
тво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не ск 
 пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, ш 
стеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго 
зиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из ус 
аја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и  
 пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убије 
ењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, к 
исницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</ 
ег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из бли 
е у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од од 
ића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били п 
ћ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патрио 
робу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомор 
ује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгл 
ницама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n=" 
од вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и д 
има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству 
е очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствар 
здравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља,  
јава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто 
сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снив 
агрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза  
ер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дош 
 Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је н 
аћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново но 
ђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна  
p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у ов 
, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је сво 
 била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати. 
у.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече 
</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ле 
ог сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокр 
{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим трену 
е, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу  
p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, во 
 ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p> 
че:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда О 
, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четврта 
>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> < 
ли смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стој 
 и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фант 
о изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То  
о удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јав 
а њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам 
ице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева! 
"73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" 
здрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта ве 
S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад 
као...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, 
— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје к 
 мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро по 
 сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p> 
цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито с 
, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости 
је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављени 
 трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јо 
.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S 
/p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи 
ини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да руч 
било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не 
ице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљд 
е, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухва 
е наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и по 
би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да с 
ајмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености саве 
аш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованк 
ем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по облич 
увши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти д 
а, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стри 
киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја 
знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени 
исам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим,  
у и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите сл 
<p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код 
 довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго  
 како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:< 
а јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p> 
S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељуст 
о томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Н 
Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам  
есму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Ка 
јасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У ов 
 то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише 
усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљ 
p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго 
г рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Ни 
и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, 
ше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} 
p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих ра 
акији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференци 
Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој  
аревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па 
мегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели  
 је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана види 
е и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне ок 
лас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио 
<p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити  
лом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} 
а ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље. 
пу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње с 
ак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке ј 
и ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и са 
ересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом  
м да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> 
си на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p>  
 после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура каз 
ам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S}  
 Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С то 
 нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...< 
и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па  
 <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} 
како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често п 
 је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца 
арни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, се 
о, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него 
клањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и 
ати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио 
о би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тог 
вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе 
о и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни п 
pb n="280" /><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узр 
тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А 
ла дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се  
лузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једног 
/p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p 
 пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>М 
зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега  
} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негу 
 чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, ка 
е Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата 
 послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје  
 одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље 
="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова м 
е она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мо 
 /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и 
чке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и 
жем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мир 
ало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога ц 
зим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и  
ући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S 
а у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарит 
и, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима п 
шкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> < 
ска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p 
<p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаре 
е: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме 
баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносо 
есну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p 
ности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ 
ера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на п 
готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„ 
та га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Ла 
у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде  
скочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледин 
руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним бл 
ену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа  
 онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радозна 
ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим,  
девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, 
мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да ј 
ла! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са та 
ити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жил 
едрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, 
е развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p 
посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак дост 
, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто  
олове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразим 
ио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Н 
а напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти  
воје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која сто 
пљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је  
век су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одак 
а дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, 
вану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим  
ницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хла 
и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када осва 
 којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, 
>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p 
 велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви  
еалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој  
лавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Буга 
о време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком к 
га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље  
о!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама с 
ем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p 
ебнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи  
е пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бе 
грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, 
 и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица вр 
 су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви 
 с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одма 
огледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ћ 
а западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни  
у и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на 
рлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља 
ам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> 
види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка  
им хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title> 
након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Так 
Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија тр 
га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски 
стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чу 
е одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p 
 тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала  
да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном 
адосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити 
 друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — све 
во к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из  
е окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите оба 
>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> 
а врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је п 
војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што ј 
о куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бо 
а овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p 
чку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може д 
рбин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лаза 
</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p 
ити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> 
остраноме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit=" 
којникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то би 
вца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с т 
} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељ 
грејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином п 
ет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад 
 Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазав 
ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену ма 
 рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну 
рло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p 
им?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да буд 
ић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од ка 
 чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло  
ело, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније  
е и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официри 
p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић. 
 подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пит 
о рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је 
никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб,  
н ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романт 
нину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село  
 шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки  
ала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Вој 
ке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа 
лате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи 
“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу,  
, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из  
е од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао  
х богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она та 
p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, ка 
так баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је д 
Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове си 
ђанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турск 
<p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> 
p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шан 
беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду р 
са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовање 
ве се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у о 
лон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, трепер 
 позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, 
ше је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још т 
ног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка ј 
Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху 
а легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и и 
т и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице 
рстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутра 
зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да р 
их трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска  
ку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција на 
ћи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату  
ла на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе,  
оју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Кака 
овек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се м 
о и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде,  
не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„В 
от <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричк 
<p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и 
е, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био са 
</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не 
, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских п 
то...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, нек 
бијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p>  
мештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милин 
оп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмено 
</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да н 
а понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у 
ст, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова ц 
новима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретк 
лупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напре 
 као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p>  
ајбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме г 
м.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељс 
ограда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, ал 
е изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очи 
нак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бак 
чванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја са 
ноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, та 
ти је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма 
м могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се 
ају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке 
</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносе 
а сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом р 
Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се р 
е.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке свом 
вио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири са 
тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пуш 
у у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава в 
рногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, б 
итање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првоби 
 неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, 
с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се кр 
 Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узм 
ди била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да п 
јући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, н 
м чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родо 
гом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђен 
рногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p 
p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div  
амију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости 
пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опас 
Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у ње 
варски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чу 
је, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слобо 
сији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се  
ну на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S 
ом улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и п 
 /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад  
ипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранк 
, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљига 
на и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освр 
рште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit 
е; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој  
вић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, 
Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој ј 
ме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути ту 
 вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још  
ком робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати та 
{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мис 
птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га 
цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то пр 
г своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сва 
чела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на 
има видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са с 
вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића 
, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, ис 
стварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпу 
шаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао ра 
е Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S}  
беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>К 
и:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно  
д станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</ 
еч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утон 
— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести 
могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и 
и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p> 
 рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По то 
 <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више 
p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, н 
ике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још 
ком двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка  
драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам  
јом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да ј 
ихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша п 
прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натра 
ра, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу 
ива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S 
 Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у иск 
 дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искре 
 бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у  
>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чи 
великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен  
 говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час 
Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио,  
ретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинск 
 је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и 
Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције. 
ног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било ба 
не, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p 
лико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!... 
то ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у 
тану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје 
у браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на сво 
 било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву пи 
нта“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није 
искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{ 
а, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне њего 
здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S 
Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни 
ције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како  
таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време в 
така, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нем 
елазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу с 
оја није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још 
ра није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се мор 
унити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његов 
не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српско 
пуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, за 
тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>—  
 Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске 
ма мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви муш 
доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава к 
ић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђив 
а су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра,  
ној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како 
рпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако дал 
огорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мор 
стао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих си 
ико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операци 
ступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Х 
уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти го 
жда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти,  
крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарин 
а бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S}  
сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја  
пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако 
којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих пр 
о њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се  
о шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше чи 
, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p 
ланинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењ 
 му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она  
онајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми,  
вић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а на 
у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се он 
ша, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићево 
боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло  
 потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди своји 
а одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикал 
/p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осе 
 њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога ж 
 а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штамп 
 дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ б 
е дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Св 
јне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Со 
 будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много  
пцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом рук 
 упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?< 
:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Срби 
ини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто с 
цу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа.. 
сет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у 
успесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека 
 белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали 
авде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републикан 
оститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу у 
ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војск 
 махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> пости 
е њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки н 
едила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> 
о да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчан 
е ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> А 
м Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је п 
 а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са слич 
ке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове 
 вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао 
јаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи  
ешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста 
мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на 
дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде  
има.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли 
народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, ме 
па а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> 
лим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атре 
еше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњиво 
ако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окре 
и.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и т 
 снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од 
, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јова 
посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо  
 конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним  
<quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </qu 
вакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као  
че убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би с 
ко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, 
ше мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друшт 
, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и 
S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш 
своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници прибл 
на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког  
оспођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги 
ли за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе п 
 њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S 
Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом м 
ја ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи  
у.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препо 
 његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства 
у за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да д 
елисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је  
 и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га  
а? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, 
сак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у 
а.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и 
мо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожил 
неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певал 
енутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је  
о је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{ 
Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала ка 
> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у 
е ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и ра 
олницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, 
} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другар 
ана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у 
вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним ср 
али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S 
Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да ни 
p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што 
че затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан п 
адости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твој 
зложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста д 
тране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S 
 на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није  
 ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред  
арактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они н 
о.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за 
кици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори: 
вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње в 
<p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за п 
да највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> 
да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми 
 тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је 
акључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса остави 
рено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загоне 
да у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем 
 у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да н 
био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</ 
брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе  
 садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчан 
} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што сам 
 и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то 
 кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, ј 
 да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек и 
и у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох с 
на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уго 
м Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно  
, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити,  
о на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што 
поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Каф 
р је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здра 
 чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињава 
.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би  
 се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стига 
сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си јо 
и својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се б 
п Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да 
вановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у 
појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш  
очаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p> 
новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се 
турници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље 
ин, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и 
 ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али 
 грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака ш 
о прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећин 
у и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту,  
та ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја 
образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се ба 
се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам доби 
авезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p 
nit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада 
 роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је  
одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је презд 
у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му  
еба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале муж 
дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и њег 
оји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач  
Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан мл 
не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког 
мо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него  
ило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању р 
ем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић ј 
 ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чвр 
исмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим. 
ише Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p> 
p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече 
 је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговим 
ам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљ 
! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> < 
а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина 
убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван 
седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуд 
 песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем  
ангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћ 
анко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, с 
 државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</ 
савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је бил 
није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ доса 
ој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са св 
, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове  
ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је тел 
..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети и 
p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него п 
разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да 
/head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и  
ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се с 
p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> 
у бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и в 
 га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу д 
на беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.< 
ем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Неш 
?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више 
свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са так 
изнати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше  
ешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец,  
 му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили п 
н је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова  
тица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> 
емље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Ев 
и као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капет 
ија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли,  
оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и н 
> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и  
ање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка 
 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесе 
порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године 
p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулу 
ричали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Мн 
а они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p 
авезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, п 
 главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер 
ити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна —  
та око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама 
 потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о то 
је познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, 
те противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила  
ила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој  
онети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо 
мпа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гл 
е за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да пок 
и влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи 
се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати ст 
а гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола годин 
едамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линиј 
едни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила свој 
и у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза с 
 крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Мил 
<p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова о 
, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три 
рилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>С 
редводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у 
ића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним ј 
сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S}  
адру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никол 
!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференциј 
е у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врл 
у Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот 
и после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени госп 
ани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрд 
роцвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лици 
аше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи  
} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеј 
није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар ј 
 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непр 
љубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена п 
оћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и до 
фу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб 
з очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она  
, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он 
ног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упу 
 себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије ни 
њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво. 
а овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се н 
 тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија 
 мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисн 
су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој  
 компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним 
 од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облак 
тар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Пет 
ио изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p>  
ко погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсм 
невно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла до 
е сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увера 
бно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних  
угарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Паш 
n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ 
а даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје ст 
Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлу 
еднички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У 
.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине држав 
е Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори 
ни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана 
="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> 
 накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне 
ме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, једа 
.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да привол 
>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући с 
 мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишн 
head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкан 
д тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, 
увишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи ст 
p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљ 
екао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза ј 
пштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору оп 
шност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњава 
 су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Дво 
чка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачк 
ени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се  
лико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила 
и стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе поче 
р спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опо 
тка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Милованови 
алази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интере 
е смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопо 
</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она 
и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и  
! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, и 
ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лон 
оје су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ 
ржање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А по 
тво народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те пре 
p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајев 
сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја. 
к из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у 
ам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо про 
 зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако  
ђи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} 
нда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросавље 
а смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију см 
> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити п 
хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нов 
ј душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до 
тово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај  
а, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на вла 
за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски са 
а означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан В 
ву ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони по 
опи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од 
тику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења  
 влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештен 
 млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности. 
биноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви  
слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазри 
а своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је  
им, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер бр 
ључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције  
изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места ко 
а српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева пок 
ампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“  
 начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта 
зећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом неп 
; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле 
исто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суз 
ојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="6 
на-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла л 
образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи с 
 бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је у 
о посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војн 
тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше к 
лену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом 
ама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је  
, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се с 
га дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умиров 
едњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службова 
, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда. 
р Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запиш 
као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полаза 
н, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Ј 
олитиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новин 
 Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог кој 
ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних гра 
се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} 
ине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} 
 Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати  
/p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господар 
у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по 
ија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратил 
 и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква непр 
.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и п 
вили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш к 
а нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комит 
е Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ни 
истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и су 
евао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене 
опрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, по 
 Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али ј 
кат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрат 
омисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике ка 
, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А п 
ем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, 
али посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарал 
х сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не до 
повест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S}  
у дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фр 
арочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чин 
то српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог 
салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691 
овића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори 
једном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само 
{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, ни 
 и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!. 
а уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му 
му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво  
љувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић т 
чити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави уж 
ер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> с 
о једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену па 
гледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Ју 
 <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јов 
Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка  
 <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p> 
> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар  
м.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови  
оже одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познај 
 како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и  
 <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, 
ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то 
 она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{ 
јатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљев 
} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога др 
 Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би  
уцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одм 
таласана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам,  
оз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже гл 
а!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> 
 Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски со 
ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али с 
ле и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натин 
.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам за 
 подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> 
S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ. 
ам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p>  
и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице збо 
м вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негд 
ојника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима 
т је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{ 
 је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобн 
а и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте 
ешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка 
је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од мл 
маћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто  
ице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придр 
.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Б 
добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устад 
јска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наш 
аставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију то 
а то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше с 
т спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су 
едели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, м 
 нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве 
итао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући 
ме ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се н 
ог странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност  
љено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Ха 
о не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела д 
 сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> 
мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу 
>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније 
е на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска 
вљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мра 
астанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина 
 тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција дана 
ширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а те 
ли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по во 
н и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зар 
ма Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да  
езервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је о 
су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="73 
ену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути  
м личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пр 
делио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређе 
Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надират 
 <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том мест 
ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце 
 Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испи 
бледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она  
ти.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У то 
рихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново зава 
оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно отка 
нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а ов 
то да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска 
 <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у  
 <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљ 
ла.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију к 
њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је за 
не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше д 
мараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на 
пође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја п 
-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојн 
</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу ку 
инута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љуба 
ра је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p> 
у, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</ 
и које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и 
> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p 
 задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, 
 купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, 
на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник 
Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испит 
етли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одве 
осле подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на но 
би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрин 
је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од На 
ова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше једа 
, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путник 
 купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је нов 
ени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати свој 
ку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећ 
сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући 
ива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом 
>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од с 
ме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам  
м, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter" xml: 
ли ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>—  
ајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а 
 железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milest 
/p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стр 
е дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао ј 
/p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост 
тим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316 
оласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу  
</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У у 
<p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам час 
а.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и мн 
тра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо 
е та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> < 
чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у ваг 
 По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док  
је познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила 
о на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да пр 
p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.< 
и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујућ 
ојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски  
естрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четниц 
ad> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p> 
 беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно кли 
е тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници 
о један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак ла 
ху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Ст 
штаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име  
ељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у в 
а-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лици 
ажан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у  
и кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одк 
>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што 
 брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер  
езничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио  
вић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фиј 
е пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем  
езли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасв 
ом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Ј 
 какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је 
д прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код 
лавије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије д 
уштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p 
је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рање 
"subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су 
у путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> < 
ле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка с 
и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако пров 
е обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е,  
ћега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="c 
да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкне 
лавна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је 
е намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари 
ло сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p 
 воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у нов 
г разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је са 
осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онд 
ође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаут 
„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава  
, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли инти 
ца и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручни 
 се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је т 
оју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита,  
лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци 
та, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо м 
у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва ни 
{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква поз 
Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она 
 дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти  
ла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако п 
 радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у  
кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“ 
те, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> < 
фија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће 
страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце 
.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} З 
пита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар н 
офија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу ва 
није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју у 
ј кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> 
 од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражал 
омаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софи 
ај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, дан 
 се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпо 
 <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија з 
ка се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генераци 
је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати 
уђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p 
а сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p> 
еш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га  
 Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?< 
офија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата  
г и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу за 
, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је м 
ила у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао 
устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми крен 
та имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не 
 чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!< 
 наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не по 
 Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— 
орак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да 
учио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан нап 
глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!. 
ко њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је  
<p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на 
рих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатско 
 <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и ста 
тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима ре 
равице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала В 
 њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је бил 
рже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурн 
<p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник  
 оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и  
 <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црв 
 црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине  
а мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу уп 
смо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на 
о? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!...  
а ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели израз 
е да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет 
другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за 
ану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањен 
вамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну неш 
тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хо 
ога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и  
 на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један  
мите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Наго 
ци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они 
 први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у  
ви.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики 
а се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако  
90" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народн 
и добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треб 
рати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних мате 
адознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљ 
, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<titl 
а прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натра 
ј возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш 
видела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу  
амвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пр 
, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у он 
 све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних р 
х дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна скон 
о што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу 
 поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p 
з детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у фран 
варила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публ 
>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруг 
А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жа 
истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштв 
 па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику,  
 на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крај 
ругови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} 
рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај н 
 своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира запове 
p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо 
 пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар  
.</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема  
ругом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви  
.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај 
" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Офиц 
 знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жа 
> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку ч 
Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне  
ија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на пре 
е свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби б 
чен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напу 
.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српск 
а она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се  
.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито пр 
дног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом за 
штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паш 
обише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у ти 
у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ов 
чна својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене п 
 самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж цел 
p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подру 
нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку и 
тиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну срп 
ој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да  
езује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} 
Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му 
 љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се покли 
уђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину  
ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Офици 
 хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која  
других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они с 
су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док 
 власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно з 
ш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у јед 
 тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последњ 
ан мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као т 
тлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш п 
омандом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, ал 
се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са г 
а је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула 
црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала  
ну и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> < 
"600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и в 
сели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздр 
егмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери пр 
Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, сти 
ести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им  
иркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ 
е битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p 
а Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, 
е песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и лист 
о и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектри 
рани гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и у 
но зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их  
два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утвр 
вно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости,  
рљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>—  
нице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари 
икавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p 
оје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пуша 
у у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19. 
из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпр 
био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што  
едан бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S 
ту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Вре 
 разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље п 
 <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла:  
д електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, расп 
?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из м 
сте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвиш 
 на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Та 
вне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора  
дало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотин 
а се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У о 
ако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе 
даваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трп 
горима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и  
 чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разил 
ко корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</ 
p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли на 
ницу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се 
Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окрет 
p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да  
ним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасност 
реном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и 
ристо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој р 
ећином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p 
37" /><gap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- -- 
p unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" / 
да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би л 
“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишав 
> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше 
хове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише 
кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала 
у налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобуч 
 госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Тре 
останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— 
 бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али 
но:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S}  
ао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за пр 
а наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису на 
/p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним  
ју.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости 
еше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на 
икну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бу 
абљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет м 
еше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ рани 
е у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" 
ремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанк 
 у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p 
p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе по 
 и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га по 
замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске во 
ада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете 
 стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да к 
ободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу 
оре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као  
ско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно  
ила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило  
н тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, д 
руговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину 
у, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле. 
лумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон ск 
ити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та гд 
овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поузда 
ојим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити,  
е прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с п 
ниформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учест 
.</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски м 
 објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах ус 
вила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је каплар 
 корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јо 
 Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање 
 до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Ср 
> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да 
тоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демо 
</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је  
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке с 
ици видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на ли 
аком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војн 
ца причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То 
ике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су  
на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Ср 
овања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује с 
 посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и  
ле освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне се 
иче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Сте 
тру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој ст 
т, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</ 
тојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а  
{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заруч 
 који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике мог 
пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан. 
т, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у  
цњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима 
винама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће уб 
 ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — 
се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу  
нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p>  
вота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори В 
 су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екст 
о; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате 
знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њо 
 примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очим 
док херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштаји 
нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је.. 
ва држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И ма 
 се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисцип 
стави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити он 
сно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страхо 
— И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска 
бра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуц 
олностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсиран 
ртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци  
роди неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да 
p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S}  
> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и т 
ијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Бит 
 на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској  
 »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна кли 
ма отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S 
море.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили р 
гом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе  
{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је уп 
 Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани че 
ад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји 
јничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала сам 
 <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албан 
ду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није друга 
ом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се  
ни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дур 
 Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то св 
и се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска 
 Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у св 
ом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, госпо 
p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дају 
<p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке... 
вања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој 
Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у на 
а била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбиј 
овора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и у 
 дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n 
јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.< 
кве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојн 
слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, 
 је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ! 
и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустраш 
 дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За м 
вршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</ 
26" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем он 
и одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако 
и.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бо 
је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али 
сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Вој 
и ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — 
е муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне алба 
је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по 
желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један ба 
а не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освој 
дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску ту 
х не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да ј 
ша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> 
 ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, 
ска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После 
га, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сл 
испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арн 
ном извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког  
ремена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сл 
и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>М 
 војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{ 
разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном  
валу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још  
знићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутр 
 мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска 
p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и  
 Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Ма 
још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војни 
ву.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам 
љ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по све 
већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тр 
рљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb  
 са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одре 
ордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи 
... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима вој 
а месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га при 
Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљ 
кобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и  
 њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћу 
е мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима 
ита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били с 
ости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, удар 
 успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држ 
т због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ  
и такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља на 
 <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Н 
 о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, 
рода.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у 
тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би  
ми најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам,  
ат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мај 
м Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са своји 
заше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела,  
којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске во 
> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића 
нежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Г 
аћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо за 
 доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</ 
 битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три г 
ји час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли 
 отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p 
утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само вр 
ићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодар 
сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже израз 
и узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки погле 
 Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ н 
везнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Буг 
оље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли,  
</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да  
очетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао ј 
ка из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почет 
свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком 
реме био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.< 
на одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скада 
тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, 
динствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у  
е не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није 
 беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доно 
емена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборави 
готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одл 
ене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили с 
је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на  
е даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем трен 
е штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши сав 
p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, 
ајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији 
ало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турск 
 главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглаш 
, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се 
алу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузе 
ок отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога  
овођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} 
о, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бро 
кадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећ 
мо формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конферен 
ступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој  
 у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстр 
 силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај стран 
</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предра 
и, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дуб 
Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, 
дник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај 
ио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} 
ода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јун 
и пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и на 
 где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p 
ка, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неос 
"subSection" /> <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војс 
товати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је на 
егову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српско 
еће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све 
се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала  
није.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, г 
влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уг 
Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорск 
 Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за  
ак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Ар 
и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско,  
руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конф 
уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албан 
 стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, тр 
рховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју 
е положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мо 
еко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опс 
та не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово 
де?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо,  
’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековн 
тпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо и 
о је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је раза 
p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг  
 тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с  
рпства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.< 
и је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} 
д већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="3 
о да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију. 
тобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена 
рци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана гла 
нуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, б 
ма и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одред 
најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше  
 да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се сле 
ке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беш 
намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно крета 
аблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, к 
едно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић  
 свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> < 
p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја 
ам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је  
ојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о  
 жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити! 
ћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дош 
 <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па 
а осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а в 
ој чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема 
, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут  
а Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да  
ажност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје не 
ледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада  
ди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> 
е ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љут 
 је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумев 
тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настав 
Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито 
, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верује 
сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</ 
волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће 
<p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје н 
а, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се 
 сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{ 
ала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Ни 
ко лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> 
.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети 
је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а 
/p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела 
волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и поремети 
и сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</ 
} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да л 
 каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да  
 Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онол 
 Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод 
ије.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И са 
ујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно вре 
го што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И 
 тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друш 
арала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Бе 
 Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај 
ислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако  
ебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут ви 
вао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, вол 
м је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне 
то и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе 
а хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о  
 је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестр 
о...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Би 
ала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савремен 
а га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу;  
ви пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љу 
олико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Бео 
Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се 
и.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су м 
што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревић 
 и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким т 
жеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делега 
а вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу с 
абар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотс 
p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал 
у је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>С 
олео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаље 
шло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему и 
апатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Ви 
авајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се  
<p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је прос 
је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Н 
p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> < 
ла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више  
 окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само  
иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у 
 овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p 
кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип  
ештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових с 
е могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и жд 
лео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да  
као, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p 
ете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слуша 
, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај. 
лесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у гр 
 даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље 
е ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучк 
> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио,  
да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао 
рало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је с 
Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је.. 
у на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса... 
ош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он;  
ш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала 
од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му ј 
n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Вој 
ела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, исти 
 можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p> 
е сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је 
а сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичк 
</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перуни 
 воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали 
 лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим 
атарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована,  
да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осо 
а везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се н 
<p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, < 
у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то 
 Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно пуб 
ио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они д 
лела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и забо 
тру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="2 
решно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам виш 
у господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те 
авиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> 
ове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме  
давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко в 
} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Ср 
пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим 
 запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише. 
ајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове дом 
 какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> 
</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка,  
 кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљн 
алеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута 
="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо 
е свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разг 
вече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвен 
ан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све свој 
ј <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако 
Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљ 
ију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад 
ут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Ар 
блика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске 
да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо 
 га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је 
оследње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра пола 
аги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно  
ебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја 
а, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити репу 
>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање 
</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна гд 
а, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништ 
ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њ 
тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа м 
 Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... 
села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу мно 
фта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде с 
а:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам  
и ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> < 
 са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта  
ешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој ниј 
д љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p> 
 и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може б 
ра за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, д 
себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљ 
ноћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по минд 
 и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пре 
е богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што  
ца знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код 
дговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Примо 
} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гри 
 проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Сврши 
ога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се ниј 
Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити при 
 Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господ 
у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио  
<pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.< 
{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ј 
цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за  
е радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а го 
о.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљал 
цијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" 
лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Ви 
 већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.< 
у.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? пита 
олела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се,  
 напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели,  
ок ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насм 
да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— 
е дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подес 
дила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а  
.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Ни 
рити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојил 
> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила речен 
Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима увер 
х частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узе 
 престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народо 
кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А зн 
 срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом 
..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте д 
адићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти  
Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хо 
ла, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пер 
Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на 
е опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности  
>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— К 
ајкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div typ 
толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити.. 
 свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке своји 
у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле на 
 се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на ов 
ао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао. 
атраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежеви 
наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му н 
у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А коли 
 странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би  
-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она 
не травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беш 
аговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:< 
а.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди гос 
 <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом ц 
како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божј 
 ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p 
 што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја зал 
вако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Ова 
и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неран 
 се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У по 
же бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учини 
ника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху нек 
прегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој ст 
пиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— 
могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S}  
јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само  
у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно гово 
аваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S}  
д га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав б 
 личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчеви 
арошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички погле 
пину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p 
расли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варо 
о сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу брегови 
!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само 
руком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, о 
<p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу 
 дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, 
равно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{ 
 не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и к 
p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p 
</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Оно 
чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>По 
— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово леди 
b n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с на 
ишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је шт 
о данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па 
 тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти с 
д над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превар 
ан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере  
ио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео  
дигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошл 
тна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајор 
едном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n= 
едан образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војнич 
о криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим велики 
Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако. 
лонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су р 
о да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз 
и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише дру 
пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турс 
 у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да 
мо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшт 
зија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао ј 
е баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме по 
ите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да о 
 и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спушта 
оја је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла  
а је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у  
е.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Кат 
p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану 
p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном 
 регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те удари 
тивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојан 
јанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онд 
дар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још: 
ата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седел 
мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа мла 
 пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Сл 
вши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговор 
ког Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић п 
ној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко ви 
 и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: бе 
ку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јова 
а дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету 
запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац  
</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да  
видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и 
у старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ ч 
9" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на  
 и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болн 
ио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душа 
ика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p 
сподине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. ж 
кад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина  
Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио  
ити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковн 
.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, нап 
у канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри- 
у и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила сво 
арац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само вошт 
p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала М 
ло да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро зат 
„дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p>  
ојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тај 
утила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то уч 
ти.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљес 
 немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е 
говору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — ода 
ободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одм 
бећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> < 
љивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Извол 
адојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погод 
и!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај 
— Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="c 
оћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољ 
, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи 
нђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај 
ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кућ 
и јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му  
о, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S 
ци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуко 
тиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Ст 
изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Сто 
.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и 
лу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменц 
 послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни г 
ише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постариј 
 га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић ј 
рно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље,  
умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— 
од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> пог 
ешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка!  
мо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{ 
дерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па ш 
 хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бол 
ерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:< 
нка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавш 
пођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним бр 
.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен,  
уковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Х 
са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на 
 бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смр 
ави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци  
лободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина 
и проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уо 
план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опрос 
ипази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима. 
ика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p 
ут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, са 
у.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила вра 
 кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јав 
 <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу 
ду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући 
 дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји теле 
еко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој  
нодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твој 
p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p> 
цир видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса су 
ицир видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу,  
ити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајућ 
иште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад уг 
то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извеша 
Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, ниј 
те ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} 
 само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је жив 
, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла 
 да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук  
лицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p>  
 обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је,  
 да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са 
ило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p> 
/p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ев 
а-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже пи 
 а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море  
у цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с  
на неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> < 
а ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу. 
ора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Пај 
ше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о син 
о пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није за 
маће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи 
, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке 
бих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио к 
 стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код ку 
пљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свак 
 времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната 
 да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њих 
 unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <p 
ад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Ниј 
јно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би  
>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе 
 је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са  
 ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуца 
ћевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{ 
теновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се об 
је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу  
p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, 
 је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на про 
с вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису 
, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, то 
еком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То зна 
енчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле 
ављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба б 
ћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични им 
то путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегл 
се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам в 
ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша о 
еби, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p 
ност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш мо 
носе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати н 
</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буд 
од се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору  
орна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекош 
ан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> < 
м сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвел 
ала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на 
баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми до 
ина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је  
дговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја  
 Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје м 
Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној  
да и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма г 
к што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> 
а потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече 
тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— 
 Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је че 
„Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником П 
н Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно  
немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у вар 
 да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето 
м могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стар 
ку варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се 
 и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Ката 
</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито с 
 сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> вре 
<p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полициј 
После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем ју 
е задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијс 
, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је  
о сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео с 
ву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где 
де на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прош 
 али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме ок 
Section" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да ство 
а, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је,  
ао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху пр 
За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их 
d>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за ти 
ad> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм: 
head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се 
вали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су т 
ош запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда 
и, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати р 
сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фан 
p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а 
ха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у 
ег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} 
 испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоваре 
е учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p 
 Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу 
и могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да  
ставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се в 
ао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо,  
а врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, к 
од оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Је 
 и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ос 
ошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био ист 
</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднес 
рачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша ка 
ни су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Кач 
ке армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p> 
ски тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није б 
 месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још 
Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док 
>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прик 
а ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну карије 
мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, д 
ежи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише. 
оље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од с 
 као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> < 
м, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, ви 
траг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирај 
де); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како  
су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животињ 
овора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n= 
 Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} А 
огама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ пров 
беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необи 
 одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станиц 
неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашу 
из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде  
е за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="sub 
тац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>—  
а поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју је 
 којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла 
предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза рад 
а се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да ис 
д хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> 
а смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка 
</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну но 
аљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је заж 
, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицах 
жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми т 
рце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка  
а застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врача 
> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кућ 
, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видел 
Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз 
верљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на 
е, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, 
же.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто из 
мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш 
дишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трам 
лућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи  
а у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је  
а лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растреси 
би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око 
е и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема 
народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало 
мо најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одго 
 на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухв 
још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога п 
ободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама вр 
<pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се  
.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и ен 
 Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као д 
јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мор 
Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је нос 
p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио 
 Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не 
својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Пр 
 био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали  
бзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са сво 
а отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p> 
актер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим г 
грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} То 
сту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада  
а, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} 
од нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пре 
, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} 
у.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраго 
латка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази 
своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такође 
ј.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобук 
ра од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци 
која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завл 
на — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свако 
 <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предрагов 
у рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо 
pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, 
вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота! 
или у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња ус 
 ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Бе 
и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на с 
еље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду ради 
н — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и 
а је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и 
ао и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах у 
ршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака  
 сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет сл 
адојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? —  
на могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце прев 
градским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родо 
</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6  
ли, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни о 
, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану,  
 је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осе 
ост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>—  
>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.< 
 орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморн 
 великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси жи 
о до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскурич 
Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у 
 Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посма 
орашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>Н 
Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакуј 
лекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних  
на.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Оп 
овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{ 
к није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спав 
га ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине  
е се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, П 
овати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима  
 стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на 
душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је ми 
рво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> 
 да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан 
ете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако с 
исју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца,  
пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Ва 
им интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пр 
мо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити  
ађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила та 
ло одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око чет 
начај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, 
азним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; т 
ла и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку р 
има, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да  
рашни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Д 
 дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији 
 осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећ 
артвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави приј 
лед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крај 
ју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља 
ашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити и 
све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, 
 сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде н 
а се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изнен 
тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кри 
 тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинит 
ца и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на  
од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је пл 
сали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна 
о, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, та 
је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара ст 
>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, н 
и, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би саве 
ресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Р 
сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала 
 снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> 
ку борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући 
аговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне  
.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала к 
ика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојко 
т многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствар 
ће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p 
 и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и  
тишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а наро 
е на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, 
 ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика  
све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували  
 Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим 
е сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви 
епу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, 
тпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим... 
те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мра 
своји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у кој 
олесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку  
се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с вре 
ван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже 
 је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дош 
вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу  
на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле пот 
его да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила  
довање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска 
во и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи,  
од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе 
ти, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће  
ним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили 
ли се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само т 
емоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћа 
 и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати оде 
</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти оп 
ше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="chapter" xm 
аних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div type="ch 
и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S}  
једања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевић 
ње“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{ 
> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкне 
о да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио 
и, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у зем 
 нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи и 
сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годин 
вом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртв 
ко малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом б 
у! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно 
са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p 
сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду 
погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци. 
 Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрк 
Section" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери. 
едном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и  
о.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже  
цама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о  
 право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задава 
примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, ни 
.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте нави 
> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитин 
у влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара 
 укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибр 
е не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</ 
.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам 
ше о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није  
.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиш 
лела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S}  
зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано су 
е препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, отк 
жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли 
акшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је у 
на није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш 
ину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и  
у на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са сво 
вао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у јед 
 је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе при 
он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским 
евић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запит 
/p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајим 
 за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на с 
видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ства 
драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме,  
м часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући  
нео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе би 
 до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њез 
што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше пр 
молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дозна 
арта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио  
бини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и о 
 говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одма 
тресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дј 
свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се к 
него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачун 
 осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је ка 
ди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да  
олазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније 
ао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео  
 врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако т 
</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој дола 
вића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити  
ла сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада бил 
ек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо 
а, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у  
ела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са  
} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме?  
пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града,  
т железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, с 
јатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалу 
тали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> < 
ицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и 
чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да 
ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад 
> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више 
ач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић 
чким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Д 
вије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао  
} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку кор 
оснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пр 
ска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским с 
азна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробуд 
 густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А п 
илије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао  
та“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <d 
и на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— За 
авству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже с 
</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— 
де тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а кој 
 n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут ј 
има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну ру 
молио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, ув 
еме, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Са 
нка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретош 
очничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Зн 
 кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, 
у др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се  
 и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше 
ве противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале  
овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољ 
ванка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Ник 
 <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У изв 
кама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, за 
ски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Ср 
ај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише св 
осподо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одми 
 за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</ 
ку, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање изврши 
јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је исп 
ели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај прија 
улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је не 
и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на јед 
редраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да до 
 градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због бол 
 Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустиз 
 остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души 
/p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и п 
српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све т 
учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузим 
први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотав 
е, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити —  
о госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи 
њу, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и  
и.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, 
љу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчове 
суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не  
— да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девој 
да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војск 
 само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они сво 
то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њ 
ележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — У 
чким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком про 
ити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег влада 
ст, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сув 
ожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да  
Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике  
е, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила ист 
-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Па 
 и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних  
<p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе н 
места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, п 
 ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу С 
S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредил 
аше, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разг 
га потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> < 
фоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше мини 
арко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жа 
 куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Јед 
ите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно 
о да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену жур 
било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, 
д могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду  
вић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата,  
еж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана 
а дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованч 
лужавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе. 
олики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојкови 
 је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер  
ошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Г 
 своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код К 
> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена 
ви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и са 
ове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на 
ати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време. 
 и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим 
и је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У дв 
 дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и у 
ција наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе пом 
тра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка ј 
жевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина паж 
p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути о 
беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писм 
аша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n=" 
ише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло  
дашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>—  
што су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болни 
ако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које с 
,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у 
губити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су постави 
т, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друшт 
није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.< 
 посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку беог 
ало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче  
од исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, 
а је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше 
го је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ  
задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу,  
рао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> 
Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако неприј 
рила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београд 
ци, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радос 
е.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, 
те отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао. 
се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су 
тина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, ил 
ћи, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословиц 
скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају 
ерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “. 
 жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина,  
о!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати  
м, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, по 
ано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу 
ним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиж 
а друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А ује 
 да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем ре 
емља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми  
, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> 
ена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с време 
не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам  
 како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— 
 у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао  
о: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна тр 
ст и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала. 
стови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S}  
дан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су г 
н.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове 
 да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Ско 
ске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Вид 
ње у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p 
ем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење 
ши твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; 
} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> < 
шати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове прот 
реве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој  
овито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхиће 
Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <p 
пипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с к 
уке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја м 
 столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горе 
оја има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељ 
 онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улиц 
рема детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека ош 
<p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферациј 
се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све 
ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брат 
е бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у ку 
оручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишава 
ција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливен 
маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје вр 
 напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставит 
бно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно изл 
ебесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достиза 
ећ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} 
оји су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски в 
ика.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом  
 Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се ро 
де онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хла 
е све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па  
ладенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу. 
>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отп 
та.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чет 
анка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно туг 
њу <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голо 
сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и  
о.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужуј 
ње народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам  
телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из  
S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам 
и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, госп 
 „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S}  
кан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“,  
имер:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаес 
ала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао 
pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно 
у је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као 
велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, ко 
{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p>  
ео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} 
да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана 
у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар,  
 мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="gra 
ана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изли 
 <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су  
у у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p>  
вим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и с 
/p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају  
а цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавшти 
за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако нис 
ајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али о 
охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу в 
 Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо  
ти могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красн 
та истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> 
 сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мен 
p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно  
ржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио 
и официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и 
p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му  
а ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста,  
е штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисан 
зноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи! 
орички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>—  
етити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> 
е су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?< 
је се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одг 
ега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући  
уку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p 
>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистер 
врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око оч 
у.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>П 
S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се једа 
о, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију 
арочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не мог 
реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам 
?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна 
тити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S}  
е вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологи 
"116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао м 
о је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да у 
, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоћ 
м за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљ 
ја је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на 
ђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједн 
 Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здра 
е је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни с 
јер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је по 
 граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право  
рише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Ст 
мислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нис 
 татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разгов 
око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарств 
тиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има  
му одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} П 
 Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брди 
вић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство 
генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он п 
 а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкне 
а је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истинс 
службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која  
ала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметил 
ећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, 
.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема  
тор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад д 
ћ салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да са 
p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако  
 пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на  
иђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће  
иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних за 
 те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p 
ладе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играј 
ране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био велики 
плакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, пос 
ада се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} 
је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибе 
е вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговор 
нас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив велик 
оходите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се в 
правде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и 
а кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће 
шност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад  
у у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</ 
о је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и прир 
нети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к ње 
<p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да с 
безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао  
<pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде 
ити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, д 
ровној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, кој 
ло и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник мин 
 новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе се 
<p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обм 
а Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Со 
ово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> < 
кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична 
 је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хум 
 <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често 
ану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и ом 
ке силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, 
прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на мног 
ијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве 
„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло до 
ирско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су с 
кица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није ц 
 вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), да 
за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Иван 
ј, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по  
p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је ба 
заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај саст 
д Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стиде 
идети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу ис 
дао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полу 
</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица л 
> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</ 
ећ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи де 
3" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви в 
е, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био 
 Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме мо 
Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p 
ија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— 
мешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — наша 
ан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се  
n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.< 
т и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу 
ивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? —  
.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу 
 владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухва 
p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким чове 
ра.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа д 
обру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стар 
метио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="1 
да.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладн 
еоградске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, д 
 учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и 
ће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времен 
е највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држ 
приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле ман 
звестио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Пре 
in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је с 
а свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па 
ати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да н 
 <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио. 
 уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</ 
срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори 
Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има мо 
не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, л 
о је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојк 
ина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су 
е дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је раз 
и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била 
="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволи 
<p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке 
нутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да 
</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је с 
нстатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна к 
знајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази гото 
ју и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша буд 
у његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшков 
 неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{ 
/> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, 
е абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p>  
ан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио п 
још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а па 
="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је т 
ш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до 
ро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждањ 
ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша  
ијски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због  
 често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођени 
S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S 
гнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога ч 
ележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата 
дном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има јед 
страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, П 
иплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ,  
Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У ј 
 се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде од 
 и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело;  
је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наста 
тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке,  
ицир учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у 
>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад ку 
 артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се 
ник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — ре 
ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на  
 Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробуди 
.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које н 
рад, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградс 
Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи  
е и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> 
Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи 
 па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га  
оваца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И поп 
а на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући тур 
?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико члано 
битну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакт 
ани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски 
едили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара 
о је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који 
нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му 
 <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на 
ијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, да 
нексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за 
 позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али  
врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље  
зговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Ова 
усти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p> 
че закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полак 
и ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и ка 
S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и д 
акон неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваз 
исоки Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедск 
 зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n= 
фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипај 
батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо 
акати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и 
subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних ч 
дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом 
.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опас 
 Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и о 
n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чата 
 после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придода 
S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише 
вати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера 
 полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљ 
ршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p 
p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсн 
више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би 
 <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напре 
рекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, 
дставници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.< 
ији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло... 
на добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„ 
 мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p 
ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотин 
марни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истр 
ћ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p>  
ркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> < 
риступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када 
 је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... 
сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одгов 
р, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сиш 
 <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист 
Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београд 
ње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се к 
 доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих 
{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло н 
{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху  
 о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и пр 
је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у 
ани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да оста 
м подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p>  
оложаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке о 
ређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као с 
> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишен 
 временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу! 
 сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту поч 
лади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко  
пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осм 
м; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ сас 
арну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефо 
 Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загоне 
То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> 
ало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну ра 
ом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као д 
а пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замоли 
ој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са  
<p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Ме 
> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољњ 
дне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуш 
дним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај 
а па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао 
 по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша хр 
ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позиц 
>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва тур 
39" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, п 
ло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шра 
 чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни бук 
понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од гранат 
ац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на нови 
ажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добр 
ећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети  
.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Ј 
нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — К 
е, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће 
ицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је  
жртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов вр 
 вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Мн 
крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдаш 
 кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго ј 
и непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} 
ивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити ре 
дом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви 
p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жик 
ишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, на 
стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева  
о, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се в 
 официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не см 
се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српс 
мо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p> 
кнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те  
а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се 
 и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је леч 
ар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну 
.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен в 
 и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећи 
 би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Нат 
ње па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стоти 
ца дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо  
 брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, дан 
оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да с 
добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и 
о си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет 
противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да с 
само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У ос 
и ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш г 
вога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Нај 
 крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српск 
 акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црног 
 то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледат 
ђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Т 
Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијо 
ли.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу ш 
тојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пе 
заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p 
{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако  
</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p>  
вога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиж 
етку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се 
држао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало виш 
<p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесост 
Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p 
а и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање 
 Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад г 
 не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора  
 трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема 
 у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора би 
смо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би м 
ао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше шт 
ла.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео н 
а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом 
ање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам р 
ом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те 
је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја живо 
ен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећ 
 бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа,  
 терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић ј 
тати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му ј 
А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка ј 
чео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак моји 
ржећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> < 
пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми  
мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не мо 
а њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма 
 на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се 
ључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, 
нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што с 
 Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започе 
, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сц 
подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, а 
вши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једр 
 Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чим 
ада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поре 
ези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет пол 
ежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио 
о у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, д 
е реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши са 
днут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово 
дојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, 
 о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановни 
је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска п 
ица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S}  
или позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју нерод 
ао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му дад 
предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све с 
цу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица пр 
ла и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стој 
стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је  
p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време 
S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једн 
ишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да да 
> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан  
S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>О 
{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођ 
вао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјур 
лазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова  
у га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натра 
ираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојко 
тиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка  
е очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је  
.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те пр 
Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чува 
и.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господ 
је могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладн 
н нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</ 
н, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко 
капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још пот 
евом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p 
а ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајућ 
је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ и 
још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вам 
ене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема не 
ечење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, 
рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је  
ојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Ј 
ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дођ 
а Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. —  
га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> 
утин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p 
ј у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио 
 и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га виш 
мо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, ст 
о га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p 
а...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очи 
а“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја 
9" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> < 
аузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.< 
 <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире  
 тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај ум 
 сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, 
185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је 
знај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми о 
е сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави  
личности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној с 
 издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи 
двоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">E 
ети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одби 
ни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да пре 
с’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер с 
друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год мог 
} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се з 
 <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му сав 
ити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Т 
га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није би 
затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочека 
ного патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила гот 
запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио 
екала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она с 
ремишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је 
е.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Бе 
се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} 
20" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро ју 
коме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да т 
ањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде 
ковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, м 
оздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> < 
ти некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воз 
 с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га  
а обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољ 
рловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко  
на, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је 
 дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану  
ла, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно 
Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа  
 што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним то 
.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одг 
ту? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p> 
, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тум 
 у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га н 
њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве. 
/p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече 
ла, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </ 
 се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, ба 
 се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити  
 Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку млади 
и по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, у 
одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља  
а Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, го 
то сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гл 
>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вел 
тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Вој 
— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је  
е?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Б 
мо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање не 
пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече 
ћи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p>  
 <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по руко 
<p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учи 
жевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али зн 
јстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у том 
се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела... 
.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанк 
>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српс 
њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила,  
ашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p>  
размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранк 
еркнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица  
скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опе 
ку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још тре 
p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он 
многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић  
чао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван 
n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити,  
одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, д 
распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори  
Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Рос 
је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p>  
јковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти 
прави, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, гос 
 врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још 
 прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столи 
 мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан 
ајвише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, коли 
илна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Лу 
стави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговор 
p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и 
ћу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погл 
дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} 
колић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У 
о.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> < 
4" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— 
 <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Реч 
морца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми б 
е...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, не 
А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот 
p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — О 
радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по т 
.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А  
> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече ма 
дића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа у 
мињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помисли 
а салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио з 
нуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо г 
{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окрен 
, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одјед 
 смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и ср 
> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако пита 
> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја 
525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за ти 
чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> < 
ске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борб 
вога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши т 
т!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како с 
 долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Р 
ија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му 
.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће  
ко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скам 
то је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба  
а Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао ј 
тије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p 
 залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због т 
ест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се к 
.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни 
има.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, к 
знесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, ј 
{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко им 
p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угр 
.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо  
њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају  
о у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркв 
и, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> < 
оноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загле 
 из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим инт 
евије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p> 
 писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти с 
у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима попул 
рио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд 
Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи 
ека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p> 
гућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је би 
ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дув 
 Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек 
 реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Па 
ине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био  
..</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S}  
>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали  
„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чит 
и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упит 
 па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право  
ас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оп 
 се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у  
/p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу 
жевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку 
пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вар 
је могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни 
>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му 
и.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њем 
ормалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на 
главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем,  
лале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од гл 
трина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S 
вори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.< 
ед!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пиј 
 је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше 
а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Р 
ковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто 
топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мис 
 мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зач 
им код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро доша 
отуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало  
у Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, сп 
 био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да  
ежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући 
е?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писа 
у, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња б 
јем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четв 
 сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subS 
 жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из р 
брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p 
 за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минут 
сто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S}  
<p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p> 
пуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разу 
е, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ћ 
Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — од 
p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти н 
<p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насме 
— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, е 
 осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће?  
е и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединст 
, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав 
се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је с 
а скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на с 
пљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите 
о пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се  
 Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.< 
ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и руко 
Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може св 
 пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече,  
 јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци бла 
ма.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— В 
ој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово н 
аш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист  
ира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново с 
ински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научил 
 ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка п 
е, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> < 
: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бо 
мерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих пр 
а официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p 
е мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p>  
лова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе 
н, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на  
ли Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека 
бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chapter" xml: 
а црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> < 
</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и 
потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко  
а прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав ил 
бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам 
отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Милан 
арево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лек 
 да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни при 
Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може 
рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, 
ш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сир 
ајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, веру 
м утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко 
<p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S}  
да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице  
х уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет сна 
м јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по ч 
 закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> < 
разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио би 
’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде  
 <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је 
<p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за пи 
 морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину к 
, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" / 
је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно вре 
спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда б 
а отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посес 
дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави пр 
сти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши 
<pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>—  
> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан 
очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, 
 да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње пош 
ође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p 
 овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом излас 
 Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p>  
годи.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили с 
тави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, уп 
же главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Ј 
 он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посу 
орећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочи 
ет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се 
ћ, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ р 
кав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек  
редаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од начални 
 рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> < 
ијатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник  
иса рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка с 
ђе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ве 
<p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>—  
челе стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црного 
ша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар  
у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и 
е др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разл 
</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу  
је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p> 
адиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци 
вијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују,  
цу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спре 
воје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру тр 
 и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне 
била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много разм 
 све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакак 
ка са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се о 
о нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само ими 
зили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, 
од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима  
 људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесо 
"231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је би 
је душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га 
шно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантаз 
бљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и ујед 
 приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби 
концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мал 
ркнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе позн 
 уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе с 
 месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутино 
ар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов млад 
и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међу 
ди по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је од 
ре је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора уда 
ћући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, к 
олан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет —  
и погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлаче 
ре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што ј 
а примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Пл 
 сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим 
евши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подл 
Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахат 
 бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата 
ја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном бу 
</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>—  
, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш 
 повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изја 
 Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо г 
зно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојн 
гинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој ов 
у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као  
су, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А нек 
 не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле,  
обу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд не 
екивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве  
тра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита 
уначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанк 
ла, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, ко 
е одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш  
<p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p 
 објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача наро 
 то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац у 
осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као о 
пратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова 
 један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни мно 
 А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па  
ој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, ук 
м?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и 
римивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пош 
теља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на 
и ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — 
/p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавш 
 одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдски 
, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако  
један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме 
као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он  
оскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> < 
p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{ 
вамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседн 
рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Рис 
да неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у 
 дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њем 
ина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног 
министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви  
тка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте о 
 једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је ме 
а неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао 
чели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро  
х, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, ка 
 један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, ко 
ите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде  
у свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{ 
 обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса н 
ам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам 
енадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како  
е дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала  
е као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима пр 
о тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно про 
у Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи  
ира.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — 
ка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином 
ву воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type 
лики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни јед 
...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме о 
 својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавит 
наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да п 
p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је о 
е, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо па 
ад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник  
 неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јован 
ној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у 
исказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</ 
рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи ш 
ни напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта  
ући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече 
а листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, з 
вој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на  
Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане 
ке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се ка 
>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на к 
ј.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на к 
жднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као д 
 то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} 
 Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми иск 
е, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у 
се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се п 
и, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете  
да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p 
т пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице  
<pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи чи 
ре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након не 
 дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то  
кнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те п 
ада је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај гра 
} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај 
ктив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која 
ком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговар 
икама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео вино 
а убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, ка 
?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на т 
да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} 
м још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у 
та цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... с 
ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S 
ом месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и сх 
{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Тврт 
{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао 
је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија 
ала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску 
ар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — 
е некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио ј 
 како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалил 
="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну ч 
ико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се туж 
м покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S 
ћа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Ви 
 до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но 
p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да ј 
лезничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после  
Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић 
ори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погл 
е бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с ув 
оницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обаси 
Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва д 
очекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослобод 
 Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачки 
о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и мет 
pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба  
ше интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опомену 
наку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње 
кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио  
 седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су 
p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А т 
а?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна 
зива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече м 
досмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита 
нка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао д 
тио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.< 
ку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p 
учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— К 
е на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка за 
аш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косо 
ли, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања 
цањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењ 
е, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="61 
ако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав 
узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски па 
-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{ 
воје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p 
ростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем  
о.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских г 
е најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежеви 
 само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало  
т потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџби 
или разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војници 
.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, 
 А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без 
p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера 
аса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну ру 
ди у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и 
 га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а р 
 онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури 
</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности  
шити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће  
вљати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што г 
ци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе 
мо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што  
отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко ша 
 јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрч 
торе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено ре 
ио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, 
 примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Ње 
 <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p 
е испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмо 
иво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љут 
вапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јас 
па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чи 
вуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова по 
рдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов  
ворио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одште 
Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Зд 
, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је вр 
друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара за 
епу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака о 
цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болн 
о ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изне 
м, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверит 
адало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се  
 не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па  
бијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће 
ћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш 
фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>О 
н Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно  
едном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је 
локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, ст 
 локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допусти 
ић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он н 
 да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја т 
ти, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> < 
, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам б 
ђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, ал 
меник на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је сво 
и онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добран 
и га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике сна 
што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла 
али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа 
ритегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арн 
Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче 
, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан гос 
ши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И 
ванка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алек 
емена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дош 
смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у 
а је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вред 
 се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толики 
у душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се 
није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, мора 
ог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пр 
вност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати к 
ћ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџ 
ћ, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му 
оји је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да са 
рок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били 
о сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им 
 Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван 
хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је п 
 су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад? 
се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула ни 
м догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд 
.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да 
азних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које 
е међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брз 
e unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста 
лија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> 
 су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегази 
 обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога д 
дици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="11 
н крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве о 
и убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са беог 
олницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.< 
/p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је м 
а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоће 
е седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотат 
на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од к 
а је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај но 
н Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чу 
о тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је М 
! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у посте 
} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко г 
и, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ћ 
д нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић п 
Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изги 
во, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти ка 
ше на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи,  
ену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи и 
.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бу 
нцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом трену 
ћи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраће 
онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах  
нђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на 
утит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро 
и прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели 
Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Марти 
b n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само с 
минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Твр 
тара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли на 
ви разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког 
ди рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега сел 
, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по сало 
у већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе 
а је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, ро 
-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>—  
ео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене к 
се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо опер 
ка, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и  
и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћ 
ећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена  
земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те  
вимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она 
p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни. 
лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају 
р вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Ј 
томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа  
зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галам 
е, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налаз 
 ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S}  
 Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствар 
— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ нећ 
рогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђ 
 са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме лист 
рске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине при 
 у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи  
 се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песм 
егију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени,  
пођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или  
необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по кој 
 својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао из 
 <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар 
 је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије с 
<p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и  
p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Т 
од командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребн 
могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна  
о је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали  
p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега  
још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и 
тупи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу повере 
ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.< 
ичка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађа 
а што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да поглед 
говорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, глад 
вена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко камен 
ало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши с 
ић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, 
Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, 
силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова вел 
рење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником 
це, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улиц 
деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчи 
атарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић,  
унаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ 
ад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка  
оравити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси  
им и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Ово 
јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једр 
ој чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум к 
 је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније  
у се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина 
 из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима 
ше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског гл 
се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p> 
за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, ге 
аца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као 
е замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопшт 
ао да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних ро 
ћ у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића веле 
рвни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и 
воје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су 
ређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћ 
 су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је в 
и ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у с 
еници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и по 
 девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ће 
реварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од 
ноге премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обад 
више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш 
ковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуко 
p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам 
да су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будала 
пице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поути 
ушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртва 
а јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страх 
арина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да  
арина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њ 
е, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико  
ка« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спре 
други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после 
ја је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћат 
дравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к в 
ђоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђ 
бље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p>  
, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је 
а Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже  
па женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p> 
јбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред  
 познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и 
 пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се вазду 
е непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су 
 рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох  
, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к  
не српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Г 
енуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После 
 дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њи 
, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овог 
ила, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.< 
ји, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава,  
> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пи 
Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> 
вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа  
 <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута 
ацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и 
, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</ 
у, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да  
<p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</ 
 Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносн 
на отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p> 
ри српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им  
 данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођен 
могнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у  
други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео  
лом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не  
добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S}  
ворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову,  
е поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зор 
де тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После једа 
 А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="s 
ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, 
 да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ с 
дук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома  
 синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене  
наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће  
а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а 
Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имал 
ила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разго 
 из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном 
омаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица 
?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде 
вукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној но 
њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њим 
осле поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двој 
.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под  
нци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p>  
рцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали 
 ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n 
орног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу из 
 <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, ви 
м свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одма 
дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често п 
м страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које 
ад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да  
ку код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обил 
:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко 
 Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој 
а, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намир 
од куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Ср 
ави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Вла 
аљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах 
 прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, 
јловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давал 
а те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде 
са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики 
ђу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Р 
оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кућ 
 <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен леж 
анаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S}  
 сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћ 
ва.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом 
ругу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш 
ти ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета,  
 чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за р 
ај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућам 
у, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами 
 у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врднич 
е, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се з 
ним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним м 
ачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После д 
тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће  
а девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, как 
 <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> < 
запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?< 
ан ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темер 
д штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> 
p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојков 
е, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако под 
 <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну ку 
казаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јут 
ташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодов 
ору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Ни 
еру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекид 
сара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Ка 
Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутр 
 да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p 
тина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи 
нао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда 
гојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиром 
овезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кука 
/p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> 
та зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> 
сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши ок 
 Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то бил 
е могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краћ 
. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекују 
се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћу 
 радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У д 
ена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у ст 
аз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулка 
д сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p>  
зао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе 
еђу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за  
<p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и  
једно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одл 
а дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душ 
у и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске  
 Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћем 
} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Ал 
о рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког саве 
 осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које  
шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S 
начи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала,  
 удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — За 
 ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота 
треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у т 
ата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом  
 што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво. 
>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код к 
 се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — з 
ост, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— 
ка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху  
Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости 
г Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа по 
ма војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на пле 
увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност. 
ао и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупам 
торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанам 
уше.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну  
његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину  
пски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Ла 
отанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Ка 
 тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат  
атрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.< 
арош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да  
 и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву  
је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" / 
>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за  
офер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, д 
гли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим 
гла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесе 
епријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— Пос 
ти лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, 
, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и буб 
ку</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“,  
мо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, 
ин још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била ј 
ју, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, ра 
<p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — ко 
обом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Иш 
ом зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел  
 неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој сн 
а, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио 
немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како ј 
 били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар 
оли.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краљ 
мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не 
потицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! ре 
Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{ 
{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569"  
буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да 
 обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам  
рвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је мој 
анелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току  
ву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно г 
 трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата м 
7" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани  
 /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стој 
 је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо мо 
 <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатил 
им голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не зад 
и, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да ј 
— И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом,  
укама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> 
.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова  
у своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијет 
оманданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници с 
.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а  
иван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" 
де Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, н 
аздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, к 
вај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога  
мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} 
Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у општ 
г је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари н 
а из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се  
.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторим 
ем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> < 
рио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да се 
и-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опс 
> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Срб 
ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <div type="chap 
и иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Ка 
ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивиј 
 најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у  
а и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу 
рбију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удо 
ло да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисн 
 узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Д 
 шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote>  
> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у н 
 Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар си 
 Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је 
а је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стра 
њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јуна 
њижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{ 
, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан  
 сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p 
 боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Ла 
смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто 
 своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p>  
, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, по 
 се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу 
он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва ц 
="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око ви 
ти живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су  
, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше 
/p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још  
ој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, 
 нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене бр 
:id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лет 
id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што 
:id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> < 
:id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад  
d="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стр 
1"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је ран 
id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом 
apter" xml:id="SRP19203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „У 
id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служ 
d="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро ве 
id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је 
id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се  
="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> < 
"> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дан 
d="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђ 
pter" xml:id="SRP19203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Беог 
Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да 
 срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, 
е су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је 
id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обр 
:id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Че 
id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља 
id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у 
="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила 
"SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p> 
d="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,< 
pter" xml:id="SRP19203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> < 
:id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</hea 
l:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду с 
:id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина- 
:id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је  
d="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је о 
id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> 
apter" xml:id="SRP19203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је  
литику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, 
а се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шир 
њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на ме 
d="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је с 
id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ри 
d="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српс 
d="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе  
"SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После  
="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Д 
ter" xml:id="SRP19203_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бег 
id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ  
:id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Ла 
l:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнић 
:id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, кој 
d="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна 
id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После нед 
5"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</hea 
apter" xml:id="SRP19203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарк 
er" xml:id="SRP19203_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> < 
 xml:id="SRP19203_C20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пук 
" xml:id="SRP19203_C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Со 
 xml:id="SRP19203_C60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном л 
 xml:id="SRP19203_C30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</hea 
ml:id="SRP19203_C70"> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранк 
3_C80"> <pb n="448" /> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођен 
3_C40"> <pb n="223" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без ма 
="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога 
"SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После 
="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p 
SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чи 
 <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Па 
"SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</hea 
er" xml:id="SRP19203_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ 
xml:id="SRP19203_C12"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за  
ml:id="SRP19203_C11"> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стој 
xml:id="SRP19203_C13"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је  
l:id="SRP19203_C17"> <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Пис 
ml:id="SRP19203_C18"> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због 
ml:id="SRP19203_C14"> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</hea 
xml:id="SRP19203_C16"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнеж 
l:id="SRP19203_C19"> <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек бил 
xml:id="SRP19203_C15"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Пета 
d="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобр 
id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићеви 
:id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана 
id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра 
="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турс 
d="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба 
d="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Не 
pter" xml:id="SRP19203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна рево 
id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је  
d="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Слу 
id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head 
="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p 
"> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{ 
d="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепе 
pter" xml:id="SRP19203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна с 
 У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не  
агледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му 
стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме 
дног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код 
/p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на прев 
 су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на он 
и кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој б 
роузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарим 
еравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и 
 — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави П 
ца, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Чес 
док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — 
ас на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика  
"chapter" xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C90"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> 
"chapter" xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после  
"chapter" xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске об 
="chapter" xml:id="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head>  
hapter" xml:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација прот 
hapter" xml:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Ује 
hapter" xml:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медов 
"chapter" xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једн 
"chapter" xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</h 
="chapter" xml:id="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</h 
"chapter" xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тара 
"chapter" xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека 
="chapter" xml:id="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head>  
"chapter" xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција м 
"chapter" xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> < 
="chapter" xml:id="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> < 
"chapter" xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> < 
"chapter" xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head>  
"chapter" xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p 
"chapter" xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> 
="chapter" xml:id="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> < 
"chapter" xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</hea 
"chapter" xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p> 
="chapter" xml:id="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head>  
"chapter" xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p 
"chapter" xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> 
="chapter" xml:id="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head>  
"chapter" xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Ве 
="chapter" xml:id="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>По 
="chapter" xml:id="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> < 
d="SRP19203_C100"> <pb n="632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш 
ане: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влад 
 буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстол 
b n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвн 
, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњават 
, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи с 
њимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковник 
е душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p 
а полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светис 
 ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска на 
 окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чек 
ски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнау 
 седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо л 
 је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p 
рише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi> 
Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да  
таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом п 
ћу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребн 
и Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почн 
рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p> 
p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у пр 
ка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо к 
каних лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо а 
.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предра 
ве, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и п 
олу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз 
ки је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви н 
ај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> 
ли нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" xm 
 тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред  
 црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке глав 
кве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина 
ве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо  
 шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо 
а толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова  
е се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди 
 јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да 
 неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха 
ећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила  
ар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада при 
би је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као д 
 што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Сто 
ело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та рад 
аним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пу 
шили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у срп 
рпству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до кра 
 пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас 
оја је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је пр 
вну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постав 
и, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио  
 пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођ 
 у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> < 
-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само н 
е.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бој 
ету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра крит 
 мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра ду 
да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу свој 
p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске бат 
овита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовск 
д тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и пр 
на главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонас 
и, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акц 
ека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне бео 
вић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе и 
осно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> 
опљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армиј 
начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на ут 
>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске 
копља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва а 
S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, ка 
>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардар 
ила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије,  
 војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолона 
 наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распушта 
Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за чи 
а би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p> 
о, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним  
енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре с 
војивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог г 
"602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фро 
 у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силн 
ља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који 
а учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотре 
урским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ива 
е не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел оти 
м Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао 
сто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачн 
а бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила 
има.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него 
 драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се  
ајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу оп 
и.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су с 
а и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са нацио 
кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак н 
умесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне н 
 него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим прид 
ђе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог с 
иком у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми  
 је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главно 
слу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању на 
акођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољ 
 један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још ду 
вало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као шт 
ка-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се  
pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. -->< 
тазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте  
се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колиц 
ере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужнос 
 добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом  
>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} П 
је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слог 
е направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не 
нем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идит 
у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> 
више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писме 
иц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе  
 много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Сто 
лико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун  
аљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Је 
многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су 
не узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p>  
чност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разб 
вао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче,  
="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше  
 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наре 
га дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене вид 
почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара 
ње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Комент 
ти, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб. 
расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p> 
>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по н 
рала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} 
табом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> < 
и је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>М 
ично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенс 
 војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посма 
сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресован 
</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предгово 
у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати 
ка.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са  
наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p> 
овић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође 
лицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим 
ни утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала  
 <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима,  
па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну 
<p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и ба 
теља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у сво 
 би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.< 
спрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче,  
оходити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хот 
аво, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S 
шљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је  
верен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је  
о вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично зах 
</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми ре 
p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак,  
у жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— П 
 изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у 
.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео гл 
/> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи 
вршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, о 
— отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, д 
а ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и 
рави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети неб 
 на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разг 
е креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелази 
!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас деж 
ио.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шес 
љско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао  
ако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиж 
тово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко узд 
убља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни п 
вљевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створил 
за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у  
не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Б 
већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо 
си огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија  
 те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети  
наш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на 
нутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слобод 
евчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао це 
p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад не 
и и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и  
 су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</ 
 С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје о 
да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десн 
ога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова  
p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да 
, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић 
пом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је 
исивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети 
ле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А 
ењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и 
аврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, ниса 
 на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавк 
о попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и с 
то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти 
 престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и реч 
иланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони 
Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост  
ка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је  
же почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>—  
— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући 
 мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, шт 
пање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуч 
ше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецањ 
ли она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p 
в бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да 
 оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно 
на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противност 
нише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас нала 
у.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто н 
и.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од со 
 си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Нап 
оћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја н 
 крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила до 
ва.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а  
ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте  
, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:< 
Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је  
зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} 
 одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да докт 
силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам ни 
и ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима шт 
та мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљав 
ч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи рук 
ранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да и 
 рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... 
 је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са про 
ижој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупц 
жали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S 
-><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко ли 
арију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па  
а, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— 
?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце м 
p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате пле 
1" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, 
ке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом де 
ла већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пут 
јорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је хра 
огах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А к 
нежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, мо 
гу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор 
то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с  
 прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим,  
стење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се пр 
 су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе ос 
учку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је за 
рати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Л 
 Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: ш 
под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као 
у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао  
едрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике  
а преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај 
S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог сев 
ст.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су  
 влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова 
 нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио предст 
 Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Паши 
очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, д 
амештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је би 
ад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све 
 у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздраг 
S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, д 
 Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — 
Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у  
 ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу 
ивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи гр 
 гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с гл 
би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке 
 га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене 
алог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, 
ма и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и с 
 да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја 
/p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио  
торе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте  
а ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше сл 
<p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је  
баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> < 
несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прили 
и избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога 
 говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... жи 
а, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на прим 
е настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати 
 <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и  
 браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срда 
 времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај г 
p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили 
ђен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито  
јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем ј 
љевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</ 
>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, 
у.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се 
ји у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видит 
е, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем дос 
ом узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан ш 
и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде  
ном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и 
ром немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref ta 
аху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четни 
а и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболел 
 гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред 
 себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши 
да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша  
рајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-П 
 Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар  
} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с  
 одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div t 
и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у 
ље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у т 
ебно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак 
суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p> 
ну, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљу 
p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник,  
уцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник чи 
о! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрст 
ошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Ж 
> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стоја 
колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само ср 
замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад  
рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у исти 
а један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону  
наш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то вр 
ше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не мога 
 ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> < 
ВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су  
 и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната ид 
 да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ниш 
..</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у ов 
p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној бит 
— настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ј 
ти су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околин 
а море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да зат 
ној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка 
закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад ј 
</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам 
брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком 
е.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху 
ичкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико 
ваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја,  
и загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим те 
ја се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део и 
ви друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра к 
а.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и  
штања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосн 
уске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци 
 вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је гос 
огао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међ 
ита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад 
собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јо 
а да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне не 
а се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва 
је пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и до 
актику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво п 
ко приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца  
p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњ 
бично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ћ 
мна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу д 
у малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јун 
о сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на  
у.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед г 
е записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара 
о краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни с 
 крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{ 
сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а на 
ре опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Ц 
 су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је и 
јора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо 
терали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати 
, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас  
ло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим з 
ти са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутк 
ске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и зар 
да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потра 
ј други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ов 
 бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> < 
.</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест  
 и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију с 
 допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предст 
ишта сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p 
 прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне пр 
сположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег 
Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — н 
 било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин 
ван силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио о 
“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са де 
јко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте 
p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила 
 молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављ 
сле краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писм 
от београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p 
ском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наш 
војачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврн 
још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> < 
о баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе  
 Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренут 
ке мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да јо 
ену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред 
љује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим ра 
Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за предсе 
а и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то ист 
и му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевит 
филом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Паши 
ити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила 
вницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење  
} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерњ 
је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када 
и стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да м 
 набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур 
а суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Ве 
 неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p>  
он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав ч 
ена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње 
ери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је 
речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицање 
питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини  
или на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уј 
а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у со 
ет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муниц 
 на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви 
е приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири 
 врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S}  
ајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колон 
, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с 
ованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја  
 Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али до 
 ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, т 
<pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Ср 
че Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ће 
а.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати 
ка пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине! 
 надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p 
гу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа п 
Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим  
Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју при 
тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ам 
браз и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{ 
, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испалив 
Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и хра 
м као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</ 
p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајнос 
га.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш. 
ој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Умор 
 — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Ку 
ано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго пут 
еда тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Вол 
 прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу,  
 ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арна 
е стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се 
и уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S}  
</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима 
 ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина 
 други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам в 
са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мра 
оји не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да зна 
 намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и п 
чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Ан 
} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви. 
х, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гле 
могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика 
 <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин  
ђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> < 
наде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?< 
ра се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сус 
могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим 
 на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.< 
ети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је веков 
ори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико  
 <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, 
ин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на ј 
собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види ле 
а, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што  
.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница др 
-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отс 
ћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је,  
ли полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело 
лика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери п 
{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показу 
е, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска 
т неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси поги 
гао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом с 
 болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме по 
 Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још  
љиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стој 
м да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем  
"311" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем  
вољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да на 
.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледај 
м се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостив 
и.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан по 
им, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси  
аше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наић 
Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од ј 
а живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет катег 
?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум  
Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих друго 
лаве краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу 
.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по м 
> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црного 
нађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да з 
/p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лиц 
сматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, уж 
не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p 
 на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак 
"605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђењ 
ове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје.. 
 се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пиш 
> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место ко 
ркнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је ми 
ушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано гово 
ти из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болниц 
истар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то  
 стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се раз 
главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу 
а да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе  
рт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су 
уди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој зас 
о било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке. 
 Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем 
ашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је б 
нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега ј 
, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту в 
 својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су  
ом на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој откр 
о да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, 
вије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не д 
ећ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако 
их куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и и 
је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772"  
гданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима  
оји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом 
е, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p> 
.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се коље 
ква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и 
ве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића. 
ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да мог 
 Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који  
ко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину 
ргичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земљ 
 да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувиш 
чке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — 
ију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи  
ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе с 
лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у во 
, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад 
е наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с м 
ајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Н 
су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На с 
како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како  
Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом  
подар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са св 
рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити ца 
е с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда 
м.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у  
вртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у ов 
а ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је теш 
ио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фој 
 је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарад 
Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни сн 
их снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и ш 
>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић  
овао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх 
али цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Ди 
ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не 
а си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> 
а за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврст 
ово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао ј 
 је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" 
сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; д 
призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сцен 
к као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни 
о и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру  
 било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увред 
а разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n 
и.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb 
мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру,  
, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав 
 бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још ду 
> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расп 
 стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код кр 
е иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече 
сове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски ре 
ојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би с 
 /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Заш 
а.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S}  
 за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девој 
ноги непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија д 
 председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753 
ком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви забо 
ње!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал пр 
Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хл 
 поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато 
еограду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драго 
 је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци нико 
 па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи он 
а Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз  
>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нек 
.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу во 
 браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствар 
— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би 
ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања. 
 грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира,  
тно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно? 
S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сват 
иста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до  
о је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа т 
иховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни с 
мо земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде ла 
 је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што 
ену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} 
лумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што и 
ута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} О 
ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p 
им.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли  
 је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук 
град! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући  
омоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — пр 
ишна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило 
 толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорн 
ала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</ 
 добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети јед 
и не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Е 
е шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што 
ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је б 
 и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стили 
ађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:< 
 није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и  
вати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после ду 
 траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на ду 
ди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком 
а своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец к 
дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу  
ног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз  
, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да 
е.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао  
д Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са  
То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда 
"153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав  
жевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би т 
</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Об 
/p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће 
наге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Обер 
</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</ti 
 Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p 
, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је и 
ти...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и дру 
већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p> 
> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више 
 као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, 
 изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пиш 
ите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Мол 
ели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није  
и Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад п 
 некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су п 
е минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p>  
 само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чаш 
а погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit= 
е се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> 
ане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам ј 
— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобо 
уге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то  
едговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу п 
далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је  
ве постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнез 
трао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задов 
и се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-ше 
} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгреј 
/p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда 
овек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе 
 краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Ту 
ци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p 
 шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече 
 <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће  
и усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а оч 
два чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога 
авница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчиј 
си ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} 
да према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали 
/p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка реч 
р Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положа 
лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности. 
о то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да  
 достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова суглас 
 браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам на 
> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врл 
зини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорски 
 уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван с 
лакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру 
title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> 
ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p>  
змишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокате 
ирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас не 
седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство,  
под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и 
 Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</ 
ма неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се 
е изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти  
еколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес д 
 се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојано 
љивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом 
/p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси. 
 а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари пре 
</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном за 
прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није р 
p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци  
ога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали канд 
тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснам 
 немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер. 
су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушка 
тојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита францус 
, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо 
ав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш 
а ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако би 
>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме  
p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> < 
.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооова 
шта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону 
се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, је 
ам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била ди 
 лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Л 
и с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није кри 
не, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам 
 нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{ 
говара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који  
, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око 
риродно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепост 
е ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о пол 
на сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на 
ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијанск 
ије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој  
ика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Каза 
.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима  
; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута 
 ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор  
есну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Жи 
за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула 
кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза реч 
уно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са бо 
о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман  
вај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, 
о.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је  
лефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p>  
<p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је так 
те ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо 
а брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у о 
ио, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, у 
о поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знај 
толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај  
је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну р 
када имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рат 
живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} П 
о ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити 
е ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за ба 
 /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави  
очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Соф 
авника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларски 
а јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад ј 
е лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне ми 
пак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера доб 
Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакл 
шући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да би 
а.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служит 
 данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те ј 
ла Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хт 
 број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже,  
ца и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</ 
још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404 
стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам  
пско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипл 
-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се стра 
ст — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али  
рала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободниј 
а.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} 
урској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Б 
за све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта ј 
 више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у сал 
. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катари 
 Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују посло 
 Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећ 
ашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нета 
тина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту  
довољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао ка 
Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како на 
и.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много ск 
уционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руц 
добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог по 
и бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брз 
> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај сталн 
ку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествов 
>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државниц 
 повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опши 
ђеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у 
ре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, 
ешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин ут 
ваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} 
ше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу п 
а“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за  
ога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу! 
отој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је 
ући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И 
</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, к 
 био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакој 
S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оста 
Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460"  
гим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што  
 официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Ј 
ове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да 
ја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.< 
776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шал 
илипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452"  
е.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p> 
, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... 
учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што  
јна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком  
и, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-П 
 је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невест 
но, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и ш 
 мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је к 
тојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није п 
 тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе д 
ђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени 
и не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пу 
би му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хт 
јена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква с 
 да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="c 
>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му ен 
ан хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p> 
— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <p 
 говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том 
</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се 
мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p> 
 Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајо 
лађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> 
е омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официр 
ије, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају 
ас опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава д 
олим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу  
и! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — и 
рис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> 
и-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су д 
везана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема  
сећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад 
риродан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је ду 
 туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас стави 
Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава н 
ио љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са пред 
аношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба 
ански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза  
</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао  
а у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Ми 
базан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запит 
е с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћерет 
езној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали са 
ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим 
здање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачен 
а Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце по 
 унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налази 
 у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучн 
е чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју п 
год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима ја 
 натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и с 
>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и 
а свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста 
ида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо сл 
но одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p>  
воје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Н 
раћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала нео 
о ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p> 
p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је ба 
цу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Бе 
уте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p 
 за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо м 
 рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када 
ква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупаци 
 вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбија 
p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дај 
им човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стој 
ља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат ч 
едоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они 
лан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш  
ата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n 
, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и с 
> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе 
е вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погра 
 подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату в 
а Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то  
ликој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите 
н случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буд 
д, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица 
... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговић 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА  
гошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</ 
и некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо ј 
ове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање 
ше.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узб 
тарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд м 
да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора  
ом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турк 
у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим м 
ки шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одли 
цаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом геог 
коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Обер 
 повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и  
дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више сво 
ну што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој 
оме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са к 
а прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, 
 црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом 
вни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим дани 
Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више 
аљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у жив 
" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љу 
причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим к 
<p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p> 
о од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо 
е он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S 
реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је 
 млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна 
>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу  
у стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.< 
овачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега пе 
нама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се ни 
одинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пеш 
p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је  
 ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> 
</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика з 
је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са неприј 
.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, зд 
на срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и паз 
} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичнос 
мљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама ст 
ту</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностран 
де код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у нека 
 <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше буд 
15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин  
ом Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз 
половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички 
о прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тре 
ревине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину 
е најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало по 
ити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Срби 
је.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није да 
а је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место 
ке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напред 
јне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" 
ве године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то 
 кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Т 
им, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећ 
 године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена  
/p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако 
.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да б 
нажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи н 
 неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Зв 
н гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живо 
рија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпос 
брзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела а 
ћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага  
м појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина ид 
тво, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетен 
у, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> 
вој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од  
овић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку а 
у на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена б 
одило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност  
ехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто 
врши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је нам 
трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— 
ризнао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац —  
и оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је 
атове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се 
у оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаниј 
је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослоб 
му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни чи 
м, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по на 
ела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбин 
уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај т 
иним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се при 
“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим сто 
скога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би  
S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница 
 је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родб 
ела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p 
икну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте напада 
ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска вој 
крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најза 
штаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опр 
 <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходни 
аборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ дале 
 већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — 
ржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потп 
ез крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим ра 
стављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S 
тре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручник 
еровима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмица 
јнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од ком 
ске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да  
их соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља ш 
ј стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у сало 
 пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, сна 
немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, 
а књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су  
 дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употр 
аде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланц 
д диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада  
на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла и 
 што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину ка 
м губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одм 
>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спре 
витла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се  
, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери оста 
о ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси 
 је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овд 
</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем мој 
S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како  
царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш? 
.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџ 
 и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше по 
з је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбо 
е бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно о 
к у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пеша 
p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки по 
ад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осв 
ва, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа ра 
ли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Ми 
ственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а кам 
није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора по 
кође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у стра 
одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша вој 
а, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</ 
видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза буси 
 опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јо 
 ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобра 
олазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната из 
гозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врхов 
илике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 
> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих оков 
ј ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... во 
арко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори 
Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно 
утиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједн 
Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учини 
ети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и о 
ај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А 
известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="7 
авду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници в 
вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је 
вши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни  
е друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црн 
у примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на л 
тињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозво 
бише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу 
S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S}  
 навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики 
окрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у ве 
 још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне ком 
ска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалу 
и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћ 
пске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="42 
е мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се ч 
мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је с 
а своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао 
из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александ 
рујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда... 
рају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и  
а гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, прк 
у у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови  
 силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p>  
ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој л 
абоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху 
воје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и та 
 ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у по 
 умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна г 
а значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у  
ре, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно 
у пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се  
народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и 
анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него  
о, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не тр 
следње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то вр 
тљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div type="c 
 тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јо 
иле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!.. 
је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће  
ком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра  
head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велес 
аља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за т 
целому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> < 
а па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и тако 
а нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмл 
част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црно 
аво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске  
о значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најг 
два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе 
/p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се  
одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Т 
<p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не са 
лело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и к 
 жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему с 
<head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа ба 
рногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, 
ише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих 
монстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који 
а јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за стар 
е прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забрину 
 овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима  
нуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне  
<p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p 
ислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сан 
брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само  
ко трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго 
 већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> < 
Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џуке 
 опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458"  
амо воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обу 
ареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата. 
ц на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{ 
е на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху с 
е бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара до 
ости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нан 
вам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се  
; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пад 
“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовал 
 бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор 
атељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако  
 неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе н 
могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника с 
ица Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.< 
, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха,  
арској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи 
листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листов 
јући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, С 
а своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без усп 
не конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, прост 
е може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора 
<p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} 
, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због ч 
ставници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, нарав 
а повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да 
тску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу б 
ена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и  
у своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу 
овним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином 
могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сло 
као крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио 
е рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се  
рпске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у кој 
си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад забор 
 у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при то 
д Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли пра 
ло у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учи 
тавила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла 
а то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију 
 био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</ 
сно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим 
д Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Ник 
воју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга 
 ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово ј 
чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше  
а мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише  
 затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад 
ши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мал 
е нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским б 
аким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол 
ро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приме 
га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му  
ла ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због то 
ик говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час  
отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени не 
S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја 
евић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту 
е племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он доша 
чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љ 
 развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискуј 
ад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред по 
Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чека 
елите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> < 
phic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="chapter" xml:id= 
/p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније ја 
а је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p> 
 слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жал 
ну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страхов 
а пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb  
 да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова 
а.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Кара 
рене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост  
 у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант 
ознавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропуто 
редствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске  
, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то за 
сто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.< 
<p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике сил 
заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што  
 их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не  
бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату ј 
е, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговор 
покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p> 
 уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним гр 
— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарст 
чван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{ 
вљао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умр 
 тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те 
 одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница зн 
пода по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа 
а, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њ 
стионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по в 
 нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, 
 ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, 
{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за ти 
 баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, г 
брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да и 
ашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А 
а Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише,  
роизводи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, 
главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S 
и немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p 
 штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На сту 
</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мар 
, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} П 
у у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па мака 
е описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љуба 
— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати 
 рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ћ 
омплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберк 
амеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевић 
е.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> 
и нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> < 
ности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско ц 
отресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследни 
дерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина,  
<p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних со 
ге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људ 
велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самоп 
урске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбо 
<p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријат 
ад њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p 
ветлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„ 
pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који  
тка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе наро 
јој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који га 
спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом 
дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово дово 
овори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу 
Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где го 
напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце ј 
а среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања,  
постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребн 
 непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни с 
и нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли  
 Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман 
</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште ч 
нутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позив 
га понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S 
тозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</ 
на га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јов 
 у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се 
 оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша 
дном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, г 
 није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шум 
ну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се бе 
; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату 
 и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио с 
поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разгов 
оспође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има тем 
причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија 
био одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао,  
р господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— 
замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси м 
 не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересов 
 назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из п 
врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с  
ш Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест —  
S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га,  
.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да поли 
.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учини 
.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, 
ука горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да  
 Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. 
 ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има 
 одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече п 
међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у к 
се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим 
орицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па ка 
 темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме по 
де нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сад 
 Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана  
 је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју 
n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни 
<p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Рос 
ао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам 
Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине ка 
исли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јун 
, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p>  
вши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узви 
ђемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загр 
м стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћ 
бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као 
вила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на 
а Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за На 
ска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</ 
ој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају. 
ка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и бра 
p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — 
аде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се д 
одвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични по 
послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у с 
Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама р 
 мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак т 
тлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, 
<p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду 
а.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења,  
ванка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у 
хни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко,  
дведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбра 
покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и ст 
јковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на  
е, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да  
иције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p> 
ђују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p 
цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала  
.</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> 
а тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само  
ати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја 
дрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст  
т</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="g 
 Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има п 
ђе у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић 
и хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поруч 
вићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да каже 
путити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је  
странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњењ 
ма шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— 
вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја у 
 ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би прави 
буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до држ 
сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S 
умем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати иде 
подина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а дваде 
подин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим реч 
рујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за ц 
е, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже 
че мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто 
ановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох  
лади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p 
азаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — За 
ијатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође  
it="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је 
азаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци 
м да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капе 
/p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желит 
што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Т 
ликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти  
заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" />  
ако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити 
аше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> 
 n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" 
увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, ко 
пски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор с 
је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците 
и, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да влас 
еђене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји 
м крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војн 
то, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша зла 
азвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепов 
и салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — зап 
об или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли го 
</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад 
 је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо се 
ку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропрат 
рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавни 
ајзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправи 
господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јо 
и, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако  
Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови  
о и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у велик 
а“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, а 
вић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако  
атрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и  
 савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику 
сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p 
 слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p> 
то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интере 
а то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и  
ти.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам мога 
коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прс 
просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, к 
 је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске вла 
 <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p 
 крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и п 
</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријате 
 у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врл 
је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да 
?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа г 
бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој 
устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Ш 
тово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на 
а тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је р 
је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора 
који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпоч 
едаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, 
 Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбо 
е у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у  
мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких у 
 Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а 
наш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мен 
мише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608"  
 <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија 
<p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпо 
 <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сва 
 да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спа 
цу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом 
2" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече 
 чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још з 
 моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је  
би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала —  
сић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог из 
ч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја  
знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у 
 да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до њ 
фијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити 
 сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку 
Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће 
 видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топ 
бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је 
емуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић изв 
да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се нап 
.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се прими 
 у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Нат 
а к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, 
сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, 
свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почив 
-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се п 
итање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку 
а и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Ст 
улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Никола 
ицире кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме посл 
је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опира 
, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржават 
ћи главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмању 
граду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како  
смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господин 
 се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у  
лну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако 
 процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За 
вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина 
 отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} 
 да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху там 
 долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, доч 
већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се пов 
т.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и д 
 <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ бех 
јаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито б 
е, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику 
тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати 
ни Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, ч 
p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон заз 
илно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбре 
онеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса 
р, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Пај 
напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчин 
о привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита: 
 погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неран 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и ш 
брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу д 
л, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јо 
љуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после 
 ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста  
неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних п 
она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p>  
ници и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љуба 
tion" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:< 
ћи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијак 
г излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није 
не, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неп 
ика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије 
лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а бог 
исмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина. 
рзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком  
<p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо. 
 са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуч 
кић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше т 
е до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олак 
на га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена н 
то мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразу 
о таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се 
у — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није ка 
ике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачва 
ла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин 
ло предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљив 
номе и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSe 
а дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је 
но, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела. 
редигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвал 
После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на поса 
лосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге 
и видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, 
ељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан  
 београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за 
о до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрин 
> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из ч 
корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуг 
и време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да  
> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност. 
дај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
оцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</ 
није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госп 
о није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и  
вади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, 
; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> < 
у ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уј 
во чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек 
ер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужи 
те, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“ 
: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен 
 Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајеви 
 <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јо 
ни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот;  
 да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао 
су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћ 
 лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле 
клони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли 
ици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну 
ално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једно 
ужавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Обе 
д тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици  
е не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи 
изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Ј 
жност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одвра 
тање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек  
м бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем ова 
а, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S 
мало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, 
ри хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> < 
ких четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p>  
ц или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа прот 
и у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никак 
ојује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>—  
ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим 
о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку н 
ада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаков 
е већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бр 
молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блаже 
уку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> 
.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p 
и лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</ 
издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или.. 
о пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната 
о црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</ 
од.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела пор 
садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи. 
сподина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику при 
, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу л 
ла, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полак 
ј одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пун 
— уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер 
</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> 
нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је беогр 
тутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, 
le>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртв 
а прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, 
 нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним 
у.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p 
циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, и 
бавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив  
 сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго му 
и се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно 
ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, 
т одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас 
старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује  
 па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајори 
ина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одго 
па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, а 
беној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу проз 
 имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспектив 
стину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку 
трагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам  
шли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим раз 
ас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“< 
но, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интима 
ш мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозв 
је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирује 
о коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p>  
и сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека ва 
презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезино 
{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанк 
овић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Ма 
вић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од ва 
то, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, 
написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се  
 писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ства 
н вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на  
цима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} Н 
p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите шт 
вића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једно 
мишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушн 
удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветл 
а могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу  
вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело дан 
 Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — 
ићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан  
дном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког врем 
да је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S 
јем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче пола 
 победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду  
а обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих 
о се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана  
 оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола 
крио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине н 
нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она б 
 где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма  
ече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал 
свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао н 
ла, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S}  
рају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгу 
 страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски в 
 целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили нес 
ан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже сво 
ро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш н 
ли, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио стар 
ћ, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, 
Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладн 
 ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Види 
као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} По 
 тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били по 
о прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су  
S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са иронич 
еру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни б 
римише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме дру 
чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је пе 
х мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{ 
е, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да  
 који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Ц 
дишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и ста 
ницу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко н 
, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по ва 
нџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свр 
игла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостиониц 
— Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће,  
оју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p>  
рове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народн 
 пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ј 
е: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „ 
вори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руко 
та.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове ре 
вој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до по 
е уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њих 
>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече  
аља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцниј 
и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће за 
и и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкне 
а писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће 
ри још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је д 
ненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S}  
S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало  
 Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече с 
 покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капета 
ро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се 
ојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би  
јо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да  
 онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што 
, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је п 
латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још к 
 откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позв 
да, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у ј 
<p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{ 
от себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром ус 
ти на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S}  
 дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црве 
 оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и 
еранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све  
tion" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphic" /><! 
с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу  
т пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први 
о улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је 
ција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао 
јо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сме 
вио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски 
спећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњи 
шевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> < 
> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише те 
оцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио вра 
штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачва 
ину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и  
обро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Пај 
будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у  
арте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућа 
 често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Уда 
ам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не 
Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је 
ност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у туз 
оританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе 
а, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она 
еркнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против  
му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе —  
о.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га  
ио си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како  
и.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да  
 што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи шт 
заревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она  
припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио 
 вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело з 
утни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину полит 
о!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — О 
лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} 
ити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравил 
риза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као 
евојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и ка 
е уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост,  
ати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди 
аду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратиш 
време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београ 
p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увука 
њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!.. 
мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта  
стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова ск 
к сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часни 
 и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и  
рема опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{ 
зак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест к 
а) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке 
задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће ми 
е стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тар 
а време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <p 
у средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај  
ова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да 
је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на 
рица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики вра 
 тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у с 
ти бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p> 
у и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да 
последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече 
 са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста. 
атра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим  
ријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја 
уљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у к 
брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapter 
ун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад 
оје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слобод 
Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Кад 
ажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно 
е их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село  
ржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту св 
ан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, 
 сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужењ 
офија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна 
ивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> 
као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шт 
 побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што ј 
 оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помиш 
 говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијат 
ео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, 
седне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са 
е месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду  
ој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становниш 
упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била 
бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полу 
тиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда п 
да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, 
огорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанц 
, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Ш 
 Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали пол 
, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са с 
аше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила  
споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом прего 
при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је св 
пу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на виси 
 утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгода 
, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, 
спод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају д 
 најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и 
тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожа 
ки војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сла 
ма ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом 
и мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико  
и у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине 
ке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта  
ио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је 
 те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војск 
да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су  
својивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напор 
непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји  
Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, В 
авама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати 
е вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам  
 он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље 
мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивље 
буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и во 
ју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Т 
СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се 
д Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху  
"275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима 
е старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> < 
се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху з 
 некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div type="chap 
ским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно 
и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише за 
о криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било реш 
</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} О 
762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у за 
таву, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа през 
а је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечано 
м харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.< 
/> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белима 
ицирска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету. 
овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се в 
да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стра 
урених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи с 
<p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Е 
скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласк 
 Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима 
} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто  
 кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурн 
рати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју л 
, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и  
о је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војник 
 и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средил 
гућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, а 
еоградске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а кад 
кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни ј 
а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах,  
S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло  
ких војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије н 
.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу. 
копљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, 
реда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умор 
 захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p 
ене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, 
од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори 
и скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> 
Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа с 
 много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и ок 
 ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се  
 и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то стра 
другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и обли 
 тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682"  
ди.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Ви 
на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозиј 
веном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у 
 Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали. 
света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевић 
стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје голе 
 од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у 
јску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави 
и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опре 
 бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна изл 
ручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференциј 
а је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредб 
ости ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S}  
чким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и мал 
<pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.< 
и, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати  
ци: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387 
е војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напр 
ку испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} 
ор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у 
p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји 
ба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљ 
остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам  
бвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чин 
лике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је једа 
ни делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њим 
 песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се шт 
елом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и  
ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} 
е по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш  
д командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечић 
ма и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линиј 
та.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стиг 
пановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} 
онференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у рок 
{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам 
е бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад 
ога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито  
е.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним и 
и велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленил 
 смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за пр 
 одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда. 
и одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учини 
к дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака п 
так са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, оч 
овини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов кра 
ер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и 
рвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске С 
; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић.. 
аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p> 
инари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите,  
 је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституис 
естрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и пр 
’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Тре 
и увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било 
 а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад 
ерујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се ра 
опреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и вел 
 могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски с 
и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкан 
шљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје 
> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, 
рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим 
гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих неприј 
> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царств 
{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам 
 сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на твр 
ицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p>  
ога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај г 
редпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни  
и ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S}  
— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.< 
ш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не п 
аћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Пис 
в: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја  
> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајк 
пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост 
ста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ва 
а њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које ва 
 А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и К 
очита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се увери 
е у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово ка 
ају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје с 
p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би 
њивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге 
омад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја  
ис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у  
ваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака  
p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предл 
ивео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избор 
!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну 
коли га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да с 
оје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, п 
!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Рад 
> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрав 
 му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива 
{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе 
{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да 
то:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше та 
 преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> < 
 идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје 
рхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разриве 
аљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помиш 
угова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске н 
дес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.< 
овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочит 
ити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила че 
успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога  
ресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочит 
ј крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из пранги 
иска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излет 
 отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У том 
 много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све к 
} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало 
е флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на и 
окољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Н 
 требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> 
тило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И так 
очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе с 
врати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да 
нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила п 
у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти  
наш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је је 
аусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да 
 ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, н 
а им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у р 
Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, с 
полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке 
осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Ми 
љало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо 
сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена  
668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не  
е.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су м 
 <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је б 
овоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p 
њу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман 
ећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турски 
 убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p> 
с-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Офи 
омбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од п 
а — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљик 
 сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — 
 причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење. 
ратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку 
ања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојк 
оз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p 
крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами  
} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим  
 у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и нек 
ој козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на нога 
ругамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину  
ху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дир 
га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украс 
споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повра 
емље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато 
 је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и 
>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>—  
жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> је 
 и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер  
иже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувам 
ој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се м 
 тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованк 
, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди 
здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понав 
едно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете 
икуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа п 
.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, 
е</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробуд 
 звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља т 
ка</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неко 
тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати 
игде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузам 
већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} Н 
ста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од  
само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{ 
ише нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све ј 
ш сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаково 
тишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат 
је знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда з 
d>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад  
ма код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне  
ги и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морал 
ивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p> 
ада земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, ра 
д на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, бе 
>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код 
 је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.< 
ној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће  
атарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати;  
шију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, ба 
 стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и  
p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четир 
риморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па ви 
 био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у не 
а да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетк 
ра бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је ле 
чарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с при 
сне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата  
ао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку  
 цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила 
вили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са ма 
ка.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних р 
, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да 
ко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непр 
нети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отв 
узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га  
илином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе  
па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животињ 
чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волел 
, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} 
дједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчад 
даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из 
улације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јур 
 је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја  
ањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да 
 са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>—  
и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших че 
 свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко гран 
p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори 
 и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђу 
 Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом брат 
ама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим  
а заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, к 
ршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик п 
а прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p> 
ш једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто  
ан официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>В 
Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је си 
/p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине,  
ројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговино 
<p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што са 
интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига 
е протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадар 
оспође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чуд 
судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p 
и; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчи 
анио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе  
них српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу поги 
 озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </di 
обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625"  
јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чуј 
{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој  
Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај  
д потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киш 
школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхт 
{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> 
е мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?!  
рату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, р 
свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Наст 
икаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изја 
 окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разаг 
лила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, д 
 ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уист 
нка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоћ 
Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима  
 образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је  
гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војс 
ивот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта 
са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз 
га родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се је 
Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин  
ти.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>П 
похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност пре 
а их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: 
, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао т 
ици наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да т 
> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене г 
итка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну 
 косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, до 
амо један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узасто 
сно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи! 
у воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним сто 
ра осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по 
ха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, д 
својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што с 
 страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Пет 
творена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед 
идано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка  
ше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, бе 
!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних  
одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти  
то је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских к 
е свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхун 
апред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрча 
Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешт 
и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића  
ика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, ко 
вештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му д 
неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се над 
 брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и 
сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> < 
срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, та 
ахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У и 
жуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правн 
це лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до  
е.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка  
твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p>  
Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S}  
ила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка г 
сповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажар 
 мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обаси 
обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном  
 Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пушта 
омна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бу 
а света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Ник 
ана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповеда 
 његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Вој 
е целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима т 
 Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписм 
о овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђе 
и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — ре 
 <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још бле 
н тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може 
</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — к 
амењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} С 
ду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према своји 
а, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Ту 
е браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде 
веза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, з 
воје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Пом 
на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила 
едраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла стар 
са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му 
њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p 
био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику 
није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која 
а тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињ 
Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да ни 
 „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи во 
ћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди- 
 последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде б 
е под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати 
 „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали 
е приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дардан 
ема Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да о 
тра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти  
е је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе. 
а се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољск 
е постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јур 
ронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те 
 је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веро 
њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физич 
 светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на 
пским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о м 
м пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Ми 
а „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то 
 и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак н 
то је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог 
 битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами 
ако побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не 
ац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{ 
де како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином мог 
 гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти 
ишић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{ 
х ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и 
песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задава 
авише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се ј 
ваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к 
ана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска ут 
ла, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за На 
полца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењ 
 Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш с 
/> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама 
 <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мат 
опила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељ 
и у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сети 
верац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак тр 
вно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту,  
нији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Н 
непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се 
„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радознал 
>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с  
} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи  
p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни реч 
ла, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клону 
> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} 
ло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Наста 
 и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом проме 
војише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Ка 
е сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико бесе 
аслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{ 
нима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд  
 на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мр 
ога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму њего 
 песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</ti 
а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде 
 следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном ре 
{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти ј 
хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је са 
звија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели  
ут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничког 
ти кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она пољ 
уна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.< 
о њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — п 
ојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на  
Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, 
 у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цвето 
у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јова 
цили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом 
 муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и г 
.</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим н 
ика“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби нек 
 пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је воле 
еља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најза 
хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S}  
мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој О 
l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујут 
 њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако  
о узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} 
пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p>  
запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је  
pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Њег 
 добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из от 
је, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div ty 
балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану 
ало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне 
стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може п 
рима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским з 
едник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p>  
 у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захте 
о и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по мог 
ни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да 
су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав. 
уги. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случ 
 ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје гру 
вом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</ 
 ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће 
и се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit 
ња Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном 
екивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гост 
мао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један в 
ам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузм 
 за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се 
— пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу,  
урно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у ред 
p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и  
ло?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </ 
 храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> < 
сти би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је  
а претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јова 
ар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому 
еђу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипл 
нтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога с 
рина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чик 
и на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрс 
се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војн 
у ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска арти 
м, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било 
лачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује 
е да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђ 
и целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао ј 
ко је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шуш 
м тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S}  
е осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, кад 
 је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па 
/p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је д 
е ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му 
њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њ 
сантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Ма 
но, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ств 
јоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да о 
намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али 
да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p> 
о не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зат 
 повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице,  
p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је 
ртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му с 
 лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову  
ин не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраго 
нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник 
сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватр 
и!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је пот 
ћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере 
ате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p>  
аб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Цр 
е то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви с 
оја се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га  
лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неран 
ише примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарат 
 да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на брад 
о да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти  
оји седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам в 
} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</ 
ма зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе. 
очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско негова 
орење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црнореч 
н заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и ра 
дмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео  
b n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло у 
о рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици 
ио готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> < 
нчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште 
воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p 
/> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јес 
ењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте  
ам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско 
утра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.< 
аје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још није 
ирске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што с 
двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</ 
пак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не 
м пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашо 
кренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај на 
е и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се 
јући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служи 
уна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар  
нутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња  
а-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да ј 
 буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београ 
зу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, ј 
 је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, 
сни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Ут 
ио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов жи 
и је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задрж 
ална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава  
њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава 
 их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота  
акључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном та 
ојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџб 
:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћут 
 церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>—  
ујила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При та 
вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се 
што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана 
 ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла  
ала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, ил 
у њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ки 
 душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак 
 јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да од 
тојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој мног 
 задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много  
чно расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Вид 
ела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасно 
:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па до 
ојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна 
у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је п 
наута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше ср 
и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од  
тављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> 
ешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопљ 
ије веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално  
аде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био  
 не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила  
Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" />  
ћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга 
им се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком С 
на и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смис 
ђе прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине  
шила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже бо 
 по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу  
 најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S 
пријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног б 
итеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увр 
чету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина с 
не промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се и 
 жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу 
е, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лаз 
 с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји на 
ио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равн 
знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не в 
ачаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и у 
не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дођ 
м истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господи 
х соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови  
ецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p>  
волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, ж 
 у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни  
есни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је св 
 теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p 
беркнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа,  
гађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом 
олитика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> < 
е, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржи 
пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој о 
Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно  
алу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их 
 два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србин 
у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвав 
врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђе 
анци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да  
евићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да м 
српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Јед 
сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велик 
алазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> 
и веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p 
.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мисли 
звесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе 
ад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам  
ло и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.< 
 за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрован 
ркнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрз 
ао сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <p 
> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омлади 
, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића изб 
рча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, 
окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе  
робудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврш 
ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, ко 
 предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће 
ле смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобође 
нџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силаз 
усобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, уле 
времено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража  
Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, 
аса часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n=" 
ити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату н 
го њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут прост 
 за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасн 
еву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због то 
сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постал 
животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, к 
свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне м 
ати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После ово 
ћ дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Н 
 станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стој 
енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље 
 А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по 
Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То ј 
ам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сум 
а има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена ни 
p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рек 
вом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била увер 
еко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно 
/p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</ 
ама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се пре 
нтересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудн 
а је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке 
 ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је пр 
посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим н 
еравајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и пра 
ергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повинов 
их вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме. 
одне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поноси 
еграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и вид 
едног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, кој 
 починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, 
гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима,  
ако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у  
 дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Срб 
, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за  
руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго п 
ато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли 
> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо 
{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, к 
саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чв 
ла на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова 
трије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила 
х, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да 
, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог и 
мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један буга 
а, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у 
е је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> < 
ва тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје с 
е се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још не 
 краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи  
лу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit= 
горцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима пом 
>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и пово 
ас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И  
ланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Н 
али и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је  
јали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драг 
>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису н 
аш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни бе 
pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> 
 главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близ 
је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и мара 
имајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво разв 
Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступ 
ћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом 
 А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола н 
на <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њи 
још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се 
ница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. 
p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно С 
зноси у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су зн 
на.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму. 
ује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци с 
 мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је 
а?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздан 
/p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту 
, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужи 
у да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се  
и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се 
 Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах о 
ти?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једно 
романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и  
екидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитул 
.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће 
нага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа  
ијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах 
> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуко 
или су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо... 
ачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако 
рске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред ов 
а данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правд 
ољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних 
 рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> 
осумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, н 
} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну 
ељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у к 
ност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљ 
S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обуста 
еркнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим  
т.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледишт 
а сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претр 
рљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S}  
да и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала т 
 да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будал 
кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му пов 
га и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, п 
примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Па 
 Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми реч 
а то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...< 
амо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по з 
> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, у 
сти, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као пра 
а предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше нек 
S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и  
ане савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу сн 
 болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринут 
, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранк 
олим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p> 
p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи п 
ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп  
о дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи к 
певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p 
и најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипа 
се родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртав 
чајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпос 
сти до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има там 
е пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стига 
 на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о наш 
пске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појав 
но спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>С 
о личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради 
p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска  
вестио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети  
би код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши 
 цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" / 
вно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно 
ј горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} 
наш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу 
јанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Ш 
ога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад от 
а бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту ве 
Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="51 
д своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је 
вешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у њ 
се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословен 
<pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно с 
ика.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесеље 
p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему  
еђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда 
опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да и 
спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмонош 
штро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном пр 
 и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, 
ај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али  
ор веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Е 
е још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он пок 
нџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> < 
вши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се  
акеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах  
мену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба н 
е срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње  
 улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Бр 
да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Друг 
ак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је  
више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите су 
n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може на 
.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике и 
сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше 
ао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попус 
="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад она 
ину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је жив 
 оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устук 
нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који  
S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелет 
оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, т 
е жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођо 
 појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од 
, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.< 
ат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стад 
 стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су исп 
 n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и 
 би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто.. 
ао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да  
у:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То  
ам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви 
оже у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље п 
е има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујно 
е више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и 
де је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша ек 
</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако 
 дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бој 
онуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чи 
, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса 
/p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не мог 
 искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На  
вановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји на 
>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Милов 
ио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, у 
p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од  
раће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још ни 
положење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје тр 
све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинил 
тавка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре 
екидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати 
одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих члан 
еграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом,  
нела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше 
оворила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били пораж 
 и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нер 
 на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам сил 
у европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лоп 
ту, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику< 
шно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ни 
 траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> < 
и пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа  
 добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је у 
зме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не до 
 моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, сам 
ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући  
у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Ујед 
пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био? 
>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали 
рави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му тр 
е своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара ро 
ах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — 
велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход ов 
је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, по 
p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а 
у пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити  
х сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, кој 
у се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слу 
срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици у 
е губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оц 
вши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби ост 
е хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је би 
бегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отиш 
еђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наред 
="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у  
кој породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по рав 
 на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад 
чек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника  
д ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и д 
/><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202"  
ног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове р 
атиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити п 
ја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p 
, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само 
 — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Па 
 нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, 
лутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи п 
е се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да  
>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо 
 би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— М 
евима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њ 
{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао нов 
 бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако б 
оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња 
оју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори  
говог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којо 
астичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпо 
 одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се д 
елених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" />  
еокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом 
{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле 
, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо ист 
} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, 
а сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен. 
м политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам но 
е за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару  
} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Буг 
 многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{ 
p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш 
аху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причал 
спуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам  
јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па 
рској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ћ 
дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски ко 
ео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p>  
 генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимац 
 противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <di 
по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p> 
е на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така муш 
 тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, как 
 заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за о 
тку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њем 
, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правник 
ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p 
S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случа 
ложењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нест 
бом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим  
овној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто  
елесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су од 
 тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до ду 
 и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> < 
косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне иди 
ко му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама ј 
 утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић  
n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па  
још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> 
А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини 
.</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на м 
дом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече сед 
е пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу  
ао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p 
беркнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једно 
апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући спис 
олико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се 
ст к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, 
 официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? 
ер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, зн 
оме Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сц 
 да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадо 
општила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик. 
анимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у прес 
 која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се 
ни глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје 
е Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојкови 
атарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне 
наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам на 
оствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Би 
 се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке 
p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим д 
<p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, р 
зницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно из 
, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузе 
т легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка нала 
ктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му из 
у хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p>  
лали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече С 
, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодил 
Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p>  
трати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја  
 Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим мој 
> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али,  
ече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</ 
p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је 
и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја  
 измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погр 
 Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо 
год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од  
а и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу. 
едне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, 
го држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скад 
језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио с 
без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи 
р, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се 
аље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> < 
рца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да  
имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи 
<p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка В 
еснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{ 
p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је  
колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упо 
»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега 
иновљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не 
чени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народ 
 и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на вели 
ечи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога 
и се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> < 
ти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја  
их исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравај 
команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је 
олна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву  
зети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора ка 
и су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.< 
о доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном бра 
 један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом  
тутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњив 
Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на бал 
 А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати,  
Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удруже 
екну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, 
ата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада т 
вештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе 
а, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти 
сно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и др 
 Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> < 
ељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после 
ацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су до 
ече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, 
 новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо  
л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш,  
илих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, н 
е све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је с 
 због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега т 
ем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан  
рбија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу ж 
ако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски 
рекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.< 
; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично  
 сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ поде 
, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} 
асу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за  
з два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> < 
 своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем 
 Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не мож 
а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне. 
адолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку  
сма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</ 
p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Ц 
ровиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе 
, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина  
е, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобо 
 крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, п 
апита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Превари 
 је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</ 
ојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удруже 
е паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до п 
ја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</ 
да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да 
а толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време  
 му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дође 
тарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина  
а сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурни 
 је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога 
 има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но ка 
наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај  
ту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <p 
о, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио 
„Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, 
 у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Пр 
био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не с 
ни њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор. 
мидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардов 
 ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци 
 али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох  
gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се 
е на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља 
на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> < 
p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа  
 те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к 
<p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Н 
Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?< 
обро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај пр 
> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.< 
>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у инос 
S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64"  
иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини 
ече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одгов 
че:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу у 
ину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба пол 
љно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада з 
собан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али  
ного шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар ода 
 то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали,  
еба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само д 
очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр 
ена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином  
 другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другог 
ове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</ti 
 <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из  
 господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале 
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би  
ођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p> 
у, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име 
те доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, шт 
 ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не  
а Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може 
илно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости и 
обро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“... 
штено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадош 
 врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки  
ске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свак 
јнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представн 
се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која 
ичање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет ст 
 дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној 
ији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му по 
 преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао та 
о очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и  
војчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што ј 
не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се о 
илица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направиће 
 могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p 
ка-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <p 
<p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме  
ста, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине  
и, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А 
да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</ 
 њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Б 
 дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњ 
а братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> 
перације, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од  
го на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свејед 
м ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p>  
ји разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој 
>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развиј 
<p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим  
 слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требал 
какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја 
шко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко не 
зин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу,  
Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, 
му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га  
 <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Миркови 
а данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина 
сећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и св 
би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, 
љивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пре 
јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не п 
но оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих д 
а прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оц 
сет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се о 
туна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и ди 
сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време 
карска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраг 
и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле. 
Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили 
еху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стоја 
има на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред 
 о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Б 
твари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одго 
ругом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојан 
брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна сас 
рисутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку. 
сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Сп 
о министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраће 
ње њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду  
ора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да зад 
 <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у  
 је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ о 
е руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш  
и су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у 
а сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за 
„Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један зај 
пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу  
рло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и т 
 са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</ 
> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене 
ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене 
њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, О 
ца Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад  
 турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више 
 ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не 
 рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше уза 
ави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећ 
ече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим рав 
ка-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јова 
.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљ 
ни су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толи 
у, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим т 
пасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</ 
мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се увер 
има.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница 
ала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— 
 на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би 
болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> 
/p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремањ 
огледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p 
ла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе от 
опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његово 
авник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да 
</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је сам 
 Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле 
уо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p 
у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српски 
е са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" />  
 бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— 
 тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теб 
нка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савез 
четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отвори 
.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли с 
 спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, 
загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случај 
исмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p 
ила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противн 
азаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и р 
 јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој  
продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спре 
рочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто разве 
ајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутр 
/p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, ук 
ја на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да 
ге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну 
лучај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, к 
са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у кој 
 жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти пла 
еркнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у р 
јним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас  
е.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја ве 
ме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се пов 
 опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је през 
ојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p>  
ао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они  
м заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацива 
док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отиш 
 знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих ко 
ори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стиг 
 вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали  
ише Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нис 
и балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део сев 
 сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад 
вљање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војни 
х жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су с 
, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} 
 животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо 
 њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и пост 
нтимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Он 
омичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и з 
> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа  
 међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече м 
беркнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у облас 
раве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо с 
за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не м 
} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевић 
{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запи 
оме разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговори 
.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p>  
 јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, 
на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важно 
у, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али г 
ни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и св 
 хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, кад 
ју прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би в 
де пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте 
пијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај 
и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа 
А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубав 
</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну спомен 
више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрад 
а, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка узд 
 време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити це 
ве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Е 
 и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванов 
та сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност сп 
вши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и 
навао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ с 
вршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор го 
и опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше: 
ротив које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, ал 
љом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За нек 
ебном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме т 
у, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Д 
овор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и 
говоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара  
лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изи 
 ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и вели 
 разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спрем 
: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушко 
 српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин пе 
ерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се о 
ињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила ф 
70" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови  
да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он 
дрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само  
самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телеф 
о је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује  
<pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати  
е анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и  
лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што 
слобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</ 
лико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело 
рили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем  
том рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Ује 
ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, 
лазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања 
арија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије,  
 хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се о 
и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце  
тављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници 
/p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни 
ни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, д 
> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се  
е, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Паш 
као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унут 
адржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у 
а доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина при 
унати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловано 
налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији  
</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издрави 
реди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако сп 
ладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога  
, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а  
од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p 
е прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци 
зјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из т 
а-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не сто 
дник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурен 
уба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом,  
г.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчеки 
p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„ 
 је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одгово 
 могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— 
<p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мо 
е, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се 
товању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „С 
Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да  
>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментно 
 Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S}  
 се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога ста 
а не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„ 
ебало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по с 
 њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србиј 
дојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали  
 не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке  
:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p>  
та се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" / 
нос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запи 
у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти са 
и смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби 
џа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна  
 навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико врем 
 нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} 
ли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на св 
уче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Уша 
рбијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S 
а, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У 
аљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном п 
ветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова м 
да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљив 
ки спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господи 
} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ће 
 не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам  
 атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p 
аним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Нера 
p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су  
ом пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и з 
> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му  
ој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће С 
е главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тр 
с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Шт 
у бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повер 
у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ј 
 великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника 
о је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone uni 
лободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или 
лободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је п 
овићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја! 
ичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе 
га је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На пол 
’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за пр 
ехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано мо 
у народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиља 
ошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који с 
о Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.< 
шим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S 
на, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није  
нка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, 
/> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; прип 
 Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у 
матрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пр 
е у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које  
екад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Л 
а-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће 
ња.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један преча 
 да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи мог 
, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подм 
 се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p> 
ревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му п 
е диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу  
ићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме 
азумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потре 
тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег  
 крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоћ 
е знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазар 
жијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се п 
устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Дом 
м смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближ 
шћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила на 
родног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну 
сти.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према свој 
Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву пр 
ово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света 
 у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страхо 
ла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из 
сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао,  
 држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важи 
 <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</ 
же и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S 
{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>У 
нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало 
исли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност  
 да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опал 
те није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта 
 осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде,  
 са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могл 
и сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе о 
е свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p> 
рпске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, ка 
ала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као 
слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређ 
с малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} 
тражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Беогр 
орица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Нос 
"565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена  
а, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила 
је као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> < 
ишта разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног ва 
нту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико  
 мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из т 
 држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом пок 
га сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро  
ја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те тво 
 захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се 
нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била 
> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људ 
подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} 
>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“. 
ки број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то о 
ене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца ср 
образованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани,  
војих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужнос 
 кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно сво 
 осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души  
ким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учин 
моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хи 
 њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и  
{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгл 
 Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p 
тима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како 
, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је прежив 
у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа пра 
ић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахат 
.</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</ 
си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза 
мвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— 
вестим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и 
зиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p 
{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба. 
места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други  
а једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удруже 
 <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рек 
а својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвес 
традан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је 
стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби 
{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву 
 душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу 
вност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и да 
 треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар  
о тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавич 
ца казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отв 
и а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болни 
м и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култ 
иве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и срби 
луди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становиш 
ложаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његов 
 Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произвед 
је вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато 
ло је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девој 
а верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању  
ропске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам  
дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи 
 предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једно 
 чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у сел 
сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла 
рно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Цр 
Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом 
од Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде н 
како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога 
окицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мај 
о што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало муз 
о је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p 
ћеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентимен 
 немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад 
 Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе с 
јна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођ 
је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она ра 
унак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" / 
очито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег п 
p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се  
д су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши 
може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу 
о лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане о 
е и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад 
када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на 
желивши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> 
ла трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено срп 
 могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату 
ње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мо 
 Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе 
амом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина и 
о. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од ње 
н бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, бра 
, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S 
е књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" 
узму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енерги 
 лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бо 
етири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Тр 
 је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим пут 
а их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господ 
тери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не 
ма истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато с 
веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, м 
ајзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише 
уди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловал 
и једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће  
 уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегле 
ке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> < 
, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску речени 
тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назнач 
ц — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за др 
су знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу 
Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем  
ференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и  
ти.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногор 
г саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче сво 
јеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај  
га новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка 
S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово с 
још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а к 
ти слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p 
ље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, к 
треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт не 
волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб,  
тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— 
ки сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђа 
 артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстраш 
 се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам с 
n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и ње 
не конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог прав 
о и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога ва 
 пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.< 
ам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско 
не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће  
к је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у  
тно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Л 
рском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p 
 ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде каж 
ба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој  
 један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то  
рожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p> 
си морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> 
е је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а 
а сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био  
нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све ко 
о солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из  
 је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S}  
“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате 
р Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је то 
>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p>  
 влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини свој 
 увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах к 
 да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену ре 
и ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта  
гађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом о 
 где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му но 
е, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која 
pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у и 
ед другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од с 
, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за теб 
аднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" 
 односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>С 
би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно цело 
ом већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто  
олико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раз 
и, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — П 
рају дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан момена 
што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање 
ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава 
а командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су  
 разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комит 
браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазарев 
о, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живо 
 не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављ 
е обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та 
та да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> < 
 кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрин 
м очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити. 
вори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа 
имо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа бо 
ада сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако дру 
бине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто  
 и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном по 
ти, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину ж 
т.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да 
јанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p 
ључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу мој 
то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни  
.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гл 
и кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, 
.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На  
 <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким при 
 до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да са 
 ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хлад 
дговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> 
.{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам  
S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи в 
шћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи с 
и му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезни 
уришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешт 
исту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p> 
и слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко 
/p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџби 
S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим  
Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послу 
о да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опира 
оју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста до 
 нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је 
шао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да и 
услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинис 
/p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се св 
дам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав ј 
ености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим прил 
 <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била  
, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</ 
та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је он 
 би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију с 
 — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шп 
није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му 
ом количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имај 
ам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p> 
груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкоди 
рема потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не зап 
њеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијну 
 да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли сав 
м.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам 
вала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпо 
нски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви 
рина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити. 
 осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је се 
 срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњ 
на Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из  
е бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p 
поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви  
ам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" 
ешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две т 
а изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренут 
д сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете 
до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према 
ређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисат 
то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш,  
е у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуци 
 ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам распол 
и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, к 
/p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а  
ковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала пр 
 ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућ 
има.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p>  
 примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забр 
редиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“ 
с још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути мол 
има тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако мор 
>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој п 
тиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини д 
, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас пос 
ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S 
 то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцни 
више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у 
м поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, ш 
 придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари по 
 надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Кри 
поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим 
оме и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азиј 
ала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> 
о ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, 
е, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног р 
а пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</ 
 <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарск 
трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>—  
е је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога  
ио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је б 
>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напо 
дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је 
књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се ск 
, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштено 
олници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> < 
</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Гла 
pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а  
сподин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Па 
ритискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, 
ски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина  
 толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p> 
убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међ 
о и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Цар 
те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он 
да у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже,  
еображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију см 
угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолит 
Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли д 
је речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, д 
и Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У 
у имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Он 
је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола  
почне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p>  
у, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој  
рпске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима 
но, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> 
ти на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засук 
аљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га,  
адничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Ск 
 добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа своји 
јмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо поса 
свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, до 
креног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени д 
је испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са с 
ајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу  
о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још 
ему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p 
говом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, бић 
 љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дуж 
 вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је,  
} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читаво 
ело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катари 
ори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„ 
.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Бог 
ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краље 
ујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна му 
у глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних з 
е врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрок 
сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пи 
вљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би т 
Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондон 
но заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> 
немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред то 
то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} А 
ме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ ил 
<p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живо 
, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам. 
у је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко њего 
ини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка с 
оку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео уч 
к у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важит 
лио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</ 
то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемира 
аш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо 
вол су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Жи 
који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је  
</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европ 
b n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмо 
н ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>—  
ао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само 
а истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражи 
овир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> 
 га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћни 
три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S 
/p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан  
бије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стој 
ра свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније  
ели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изнен 
 ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти нис 
а зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све 
...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, оти 
{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То  
га.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да  
 он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпи 
енади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био 
требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је 
иглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море 
аквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра стра 
чи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привр 
ис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на с 
паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овог 
ужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић 
о, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се  
о према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих н 
а осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катар 
> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} 
познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњи 
вај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у К 
живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> < 
зливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> 
ији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико 
, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати  
ке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p 
изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као ти 
>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје једини 
pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Пору 
ена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се про 
е већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то 
ати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве 
мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и рад 
 <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт 
је, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај прво 
имала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> < 
шој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој  
снио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић  
може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једно 
</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не  
:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да  
 живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће  
ања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника 
о је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани д 
евару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к  
 жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу по 
ала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, ниј 
 искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он 
хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Нај 
едан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама 
у против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p>  
ње свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздрави 
Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да  
че:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</ 
ки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и види 
> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио  
иком и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена биват 
>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским 
а закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисл 
> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се  
 са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p> 
 n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Пон 
врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и иску 
, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може  
>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напуст 
ти на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа дол 
воде други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то,  
ругом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па а 
мо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка 
<p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на њ 
и каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они н 
 се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељ 
ко свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде  
 је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — 
се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да 
, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива  
 тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Ивано 
фонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>К 
ен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе пок 
тел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и са 
њем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио 
стинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и на 
ње тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у исл 
pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стар 
ого јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећањ 
ски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах 
им приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесн 
59" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој 
ен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Др 
је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова не 
јевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују  
и све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им ј 
 »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискре 
вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p 
 иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаз 
 је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква мла 
живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на у 
исмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место н 
али свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину 
а са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријат 
Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је зн 
 задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог чес 
 ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је п 
а чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ств 
није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви би 
м с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Фериз 
ало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на 
ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>П 
шој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S 
уше истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</ 
јор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одгово 
> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане 
а бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће  
ећ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име зак 
фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу пр 
е овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се по 
, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи  
 му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом пов 
волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко 
ој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немило 
 господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с  
био је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је п 
мало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- —  
ре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и 
и му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак би 
ији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде д 
, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Теш 
{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже врем 
нако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p 
, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p>  
ви чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" />  
дном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да вес 
један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, мо 
пецијалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S}  
мисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле 
ј молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јави 
у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> 
ја још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика  
прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај  
при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљ 
све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би сед 
.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> < 
ати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину, 
е чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, как 
у се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су предс 
локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивк 
брзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, з 
онула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав пов 
бавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{ 
 алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И  
многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попус 
 још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама  
а браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш  
ћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У  
а... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! 
ој страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагл 
Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из гл 
> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да ј 
од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, кој 
.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њихови 
она штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугароф 
авала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се ни 
ослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта 
да и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим н 
е.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје с 
такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још јед 
<p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада и 
кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предр 
ави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти 
е наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, п 
p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} А 
 намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... бол 
 — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су јед 
 питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је  
ладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених гр 
еху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном сило 
уђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узал 
је слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Ре 
 Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полаган 
р се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одс 
но је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p 
ачи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска 
ов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас 
„Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве 
убоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{ 
ећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, у 
блика, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> < 
о све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Офици 
ше за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору,  
р рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити. 
лана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, 
ге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим  
p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни стара 
струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању о 
де к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам ле 
тављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко г 
д су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ћ 
аписао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му 
био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, 
ио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама,  
ом мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би 
екар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса  
ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о 
и“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, в 
ог Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам  
S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> 
, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су 
и, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатниј 
 каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као ш 
 је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добр 
агазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима 
 сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> 
во стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старо 
 миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Мироса 
 штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и д 
све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо на 
на, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у  
 нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан ка 
е узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзино 
више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у неко 
видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију 
 као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је  
е брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих ж 
он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је бил 
си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој жив 
 по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје д 
све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <p 
биш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила поја 
S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узро 
олесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као ота 
ешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен чове 
је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Д 
е, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, 
 ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... к 
том својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, 
 претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По  
им тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у ј 
 ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не  
аџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за з 
д Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека зау 
 да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, д 
е спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме  
смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се 
, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S 
S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортун 
е Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека  
д дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао н 
p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла  
ар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацива 
еглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овог 
краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такође 
 официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организац 
оро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дан 
да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље. 
упио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредуј 
олитичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n=" 
е потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али 
 великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, ве 
на афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које  
туацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним окол 
њење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</ 
 био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p>  
је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру  
едној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести  
влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џа 
ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао м 
јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с  
 тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој 
едне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су  
а, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нем 
 <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то 
озитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вер 
и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа,  
итан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то мо 
о изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о бр 
 издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало  
 Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био з 
цима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, т 
ј соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихв 
> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, 
title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше н 
>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо  
ла подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривичн 
тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували 
вори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била 
и мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> 
послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разум 
> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жи 
изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер 
о.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, најви 
сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p 
ах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој 
p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донес 
 ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој дем 
ће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојн 
 журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезин 
 њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз л 
Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајт 
 определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— 
и се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октоба 
и непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлов 
ма, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг 
 своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недељ 
 их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и  
налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи,  
а њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој н 
у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по т 
о деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то  
ила обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих  
Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, 
лите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} О 
обро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на  
оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је о 
> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра м 
 и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне 
поменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом же 
чних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково  
ној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србиј 
воје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то сам 
а него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговоро 
 не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — к 
<p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> 
>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.< 
 изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госп 
ром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског п 
ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb  
а ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али 
урцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непр 
готина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.< 
> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више 
родао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отиша 
али.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и 
 шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европс 
у тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске во 
ске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални иде 
"705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претер 
тереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у 
p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са  
свим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По  
 родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како 
ли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој  
ако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио 
, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Ка 
/p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p 
ети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене 
, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шес 
} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена  
 би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да  
а дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога 
е веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, не 
ицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ  
ланини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да  
евић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим  
 материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И призна 
Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем 
ану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p>  
да свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када  
атра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дис 
ковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n 
прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да  
о нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по  
на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао д 
ао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питањ 
рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb 
рошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Срби 
чани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се  
ави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у пр 
сто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p>  
че најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је 
тражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиц 
 крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него о 
то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност  
зле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, 
{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити ка 
ра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањо 
 Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећа 
ријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јо 
адовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црк 
 и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом бло 
зела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{ 
 прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се  
 тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика у 
ека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У 
 недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и 
вала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега м 
“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> 
штени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих п 
ариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их ос 
уђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке  
знесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом 
овне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ  
ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Шт 
зумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштв 
ад главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, пок 
вог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа 
рста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у 
у Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не  
унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо с 
ји.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до кр 
ише не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примо 
сле опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-П 
зама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да о 
од своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, ка 
p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита  
према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутк 
азе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према т 
} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уве 
p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затр 
добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да с 
="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много  
вот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ н 
ати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наор 
 лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из  
ским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У д 
епријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Моли 
оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне  
е никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој ле 
ти, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да  
 није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриг 
ас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за по 
виш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb 
S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не м 
ач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> < 
иково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са из 
 „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва » 
ељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна оче 
сили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне  
еше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу н 
оју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасава 
о да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на 
p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p 
ски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" />  
заревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали к 
и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да б 
, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он 
остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослобод 
Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако 
лу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се бла 
лада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву А 
ту.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши прос 
била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај за 
е и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Л 
рац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора 
 Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколик 
нску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужно 
ашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих тр 
Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с 
а пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и  
 су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, о 
а својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза  
 и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу коми 
не српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, с 
ти, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљ 
је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грче 
сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морал 
ни хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p>  
рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар  
шља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га 
его са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са  
 И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врат 
и ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се  
 писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад б 
купити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић о 
рза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је  
, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђ 
тану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p>  
 колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У нови 
је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљи 
.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпу 
S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витеш 
о уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег г 
је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчи 
вукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше 
Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа  
стина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним во 
Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала  
еликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која пре 
очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе з 
p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савија 
би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније пову 
е бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то 
 је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат,  
аво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ов 
, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Н 
е, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, 
а заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкин 
ма настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; 
њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, 
фију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»С 
било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задо 
адвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је 
 беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарс 
мљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, пис 
ајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“. 
, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад 
оја те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство 
мо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојим 
у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ д 
p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је  
ским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И пе 
рзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило  
је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} 
ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је  
ану руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотри 
 себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Тел 
</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Пев 
е се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припре 
хвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чла 
 Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота 
>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним  
ела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што с 
вала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама би 
н је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} 
разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седил 
да у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чик 
а се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасви 
S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, 
е не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила 
 Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриг 
творених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Р 
 представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напуст 
је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи 
ише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и д 
онекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, по 
 бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту 
а ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, 
м не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, 
сио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на ј 
пио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, та 
{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести т 
, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је в 
е Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, ш 
сле ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова 
оме смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој стави 
/p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности 
има принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конфер 
 је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употр 
оја се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора 
ији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је зна 
данпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски таб 
а је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати  
представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ д 
 сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин 
ор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стој 
а кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кре 
дићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, за 
оград је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну ре 
 је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуг 
ог, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене  
ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина прим 
јатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="c 
су, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу ус 
сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они им 
сту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И 
ра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина 
а људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско зем 
S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут 
 Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p>  
ада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам 
је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је  
ко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине п 
> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погле 
ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се л 
 кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан изв 
не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметн 
анџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта ј 
алне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одгов 
— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>—  
па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:< 
} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>—  
<pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не 
већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за ме 
Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>—  
у живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџи 
у радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393"  
о.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета 
тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина  
одом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезни 
рала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стоја 
ност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђ 
ла се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић и 
екла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p>  
могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере об 
вратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло 
на и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, какви 
авола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узе 
p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S 
ећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, је 
е она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то 
 наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово  
м пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на вели 
соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер 
 пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> ни 
> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све  
на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића  
 с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми 
не а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај вр 
као је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се простит 
лео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не  
а. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“< 
 амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула 
 рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Б 
че он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, ј 
и се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза зап 
 стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још мора 
рно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамв 
то распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога 
 се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко в 
рца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" 
обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било 
, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нем 
 прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара по 
ац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи 
оброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не  
 повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је св 
мо се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да  
 на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуца 
ксија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће с 
и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињ 
шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме,  
зговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимаркови 
— рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" 
 свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у б 
о добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла« 
н; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А з 
ви политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно 
ова мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хо 
 Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— 
тење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ра 
 поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи,  
 <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић  
ве партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138 
ини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје  
>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу с 
пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У оста 
p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, 
и Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} 
од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу  
ш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државн 
лео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њ 
и, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" 
стријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија  
 обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није б 
 си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> 
ћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} 
фере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован: 
ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш,  
ла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у п 
{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} 
е за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала 
а!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>—  
рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</ 
блажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима призн 
својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна по 
о за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким им 
арцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да 
е ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши  
ад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан пом 
ече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, р 
 позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако ду 
p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито о 
 је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зарад 
адојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спрема 
о је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} 
адаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и 
<p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је иде 
нине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, 
котића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p 
траха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка с 
 другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div 
о питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси пит 
 мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро 
авља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни је 
тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — на 
 Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лиц 
аљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати 
.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имал 
та?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нем 
ир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер  
нова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени 
рбин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је 
 да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, 
у осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало,  
 неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на т 
болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублаж 
рављена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" 
. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мисли 
ело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли до 
> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих 
жеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се 
елите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оску 
ази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом 
доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од к 
од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом 
Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на  
сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде г 
Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних б 
амо како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те 
и Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под команд 
 се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама од 
вати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било п 
гошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то дале 
ској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престо 
и чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чис 
им те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Све 
 рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, мо 
 што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина 
„Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кре 
</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао 
копље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво 
ато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавн 
— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку 
 <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када с 
у како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не се 
. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стој 
ободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србино 
p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би 
полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за р 
питавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и 
 када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванред 
 и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тиш 
 говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађан 
анковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} 
ено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> д 
рична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочи 
 Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје п 
 Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p>  
 ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} 
дговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часови 
еко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни о 
тављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и д 
о да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине т 
би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} 
{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави проб 
.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „< 
кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свач 
 почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И о 
ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоно 
ам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја ж 
есним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сам 
А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n 
ње потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и  
 <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског 
да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако 
хтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо прист 
еч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом 
о, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала мед 
и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Беог 
.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год 
 примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствар 
} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, 
 како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катари 
S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, ост 
а.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> < 
бору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S 
 ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавил 
а ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Ср 
а одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам ставља 
крвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>—  
Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме ј 
p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било прост 
 <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне  
вић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p> 
о вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако 
4" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> 
 /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим 
ом збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и преша 
" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је з 
те легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или  
> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повр 
ај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их 
ређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Нес 
p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу 
 запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p>  
држати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капет 
 <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила  
 у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, ка 
 питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе,  
p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Жив 
ац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већ 
очео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection 
— започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S 
ео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји ли 
ш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко  
би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</ 
чавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима 
вности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама има 
>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Мо 
јући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више  
p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита с 
</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић. 
 — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкн 
и, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврд 
овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ић 
е, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми м 
ема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учин 
 Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији поз 
... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој  
> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, 
ам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с 
исар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали с 
> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабн 
Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="1 
ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Ка 
ише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кре 
ећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар  
стина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> < 
део никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни та 
> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па м 
Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Ла 
 око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Р 
уд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он им 
су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукат 
згледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприли 
иша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бис 
овеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска  
/p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уз 
е, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према с 
p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поште 
то ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула  
лно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника о 
арина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне  
о платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно  
!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, 
дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема 
е, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах с 
овољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему 
јеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале п 
а, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та ов 
начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај буга 
варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није  
>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој 
ве остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, ре 
бодилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се оче 
добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица м 
ћа?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што 
— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном  
ита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ниш 
 догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић. 
Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да воли 
нка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје 
вке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је 
м:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, 
p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одгов 
 Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и изм 
беркнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, р 
ј руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p> 
еби поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом 
мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је  
шљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али и 
ого ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — н 
ну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је траг 
у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд. 
којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватил 
апита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p 
 <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, го 
и киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће 
ару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни 
есту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... 
56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим пр 
{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се  
ам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише  
 би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао 
л’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не  
: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар 
толице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} В 
S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде 
 од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју с 
свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и 
ђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити и 
Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си  
ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати  
 топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> 
и пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи пи 
 дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га 
S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа  
{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог 
ро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежеви 
врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са 
ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, д 
"495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покој 
нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} И 
 којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у  
ник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спал 
ислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А гд 
/p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али  
из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Им 
 у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, си 
зуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p>  
ци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.< 
оморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хи 
а неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко 
>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече п 
ад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>—  
знам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте. 
једна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</ 
катне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрав 
ицира са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нам 
оје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и 
та, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питањ 
 видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и прити 
 био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његов 
 остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање м 
ане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p> 
пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменул 
није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да с 
вни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је 
хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пе 
асвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? уп 
чинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S 
 чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на паму 
о чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће ј 
тествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састана 
а се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се  
но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични мо 
ји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, ко 
а против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се  
, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} 
м народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатск 
авања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад ст 
истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разл 
те да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат  
S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанк 
кне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама  
отова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је д 
главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му  
лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку 
ојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стој 
ло још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче 
 успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка 
а ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapte 
тор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они 
е њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не до 
{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћем 
<p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми 
 њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Е 
мо о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци т 
 пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у ч 
в био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојк 
о ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p> 
ве и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака 
пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни 
ад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он 
ња.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати и 
 нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас  
пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чек 
 смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, 
ле толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писм 
обегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединце 
асадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим с 
 покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску про 
челе су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуд 
фицири хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> < 
дазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш она 
ћам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, 
дан црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи  
едоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати з 
штац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— 
 одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лис 
Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан ок 
ја скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина по 
ору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас  
анџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено,  
> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага 
 лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто ј 
>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ра 
 рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} З 
ме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканск 
ако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Ла 
ају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо ке 
ијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и на 
треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А  
Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа га 
творено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше д 
о Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би  
ни својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао 
не садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> < 
— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише пото 
о прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два ком 
бе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, п 
<p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздр 
 почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак м 
кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде 
а дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била п 
а савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је и 
 то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јаг 
, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, н 
и као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше јед 
рдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети. 
 ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана род 
, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматра 
 утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то 
снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних роди 
, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђав 
ишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне 
единицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила д 
} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом 
е могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н. 
е пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двој 
атраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја 
 оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући 
 воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролаз 
p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p 
стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом от 
ела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала  
треминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно пре 
вољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесни 
а пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све  
едињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на  
 српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p> 
а и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и изд 
>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Глав 
ла са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу млади 
нка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га за 
востручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима 
ше називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у мана 
асмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок п 
стала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна 
м радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S}  
на чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрп 
</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да ни 
 је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету св 
 unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учин 
спођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се  
ла врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</t 
 је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно пи 
аље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од  
брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узруј 
 <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p> 
 жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око с 
се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановић 
ла своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <p 
а-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа п 
ике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је  
теванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права  
 Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и в 
рштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбр 
 Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" / 
 гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепрш 
 тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче 
и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку о 
.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна 
>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све ј 
p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је  
дила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у ми 
S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам 
одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје 
м разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сас 
Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жен 
писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечер 
им круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шир 
овори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... т 
лучају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко 
инуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не по 
дник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једноду 
ад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно ве 
— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпур 
ити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.< 
 мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејав 
е цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија с 
еоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина 
поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена слу 
вога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље,  
им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу,  
а 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А ја 
 отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезари 
 за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је 
 сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="33 
на штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу о 
настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“. 
болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранк 
 болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној же 
дило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити. 
 се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку  
рећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хи 
ло му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао 
анку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли. 
ено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та 
идити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плет 
о у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за  
 да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и п 
преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу 
шила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под кома 
и, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненади 
вор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао та 
пширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој  
га боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обе 
ена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек 
очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је  
Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорен 
деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још 
а тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p 
ајзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— 
, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата и 
пођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она на 
 Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љуба 
риступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанк 
="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу 
атака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има 
аило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он  
огу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, 
 али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручник 
ва, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламањ 
ват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да по 
е нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли 
>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p 
, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је ч 
пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напо 
 краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најми 
 зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорил 
 схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p 
има би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небр 
ин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим л 
ме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох: 
/p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће  
„пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p> 
 у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекан 
у били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, догра 
> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је пр 
 који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Харт 
тког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше велико 
</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас 
ави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као 
вињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним зва 
е најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се 
 и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полаз 
н под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је би 
а мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо 
S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаш 
вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p>  
шће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се м 
као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S 
итање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покуш 
против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокру 
своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орл 
стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разго 
 сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осоли 
гла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си 
ру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дослов 
</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске п 
 твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита  
ојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први п 
 Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени 
ита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чет 
Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела 
аци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити  
8" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стој 
е овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уоп 
 <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа С 
ка сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је св 
 бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије,  
Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мај 
мачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљ 
б, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка 
што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Ј 
цима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише 
дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина св 
ти посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добит 
брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главн 
овати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања 
у писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p 
 јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске  
у учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем чов 
 на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу 
, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећ 
каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље по 
кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим  
га, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућ 
а сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и ле 
се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево  
 да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али 
 коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да 
ж балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо  
 Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око 
<p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и пов 
леди, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: 
це не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p 
е та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има  
, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немог 
ега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се на 
а Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо 
о му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раваниц 
пођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући 
 молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што би 
 пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам  
мо тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, ба 
ла су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти ба 
{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замота 
је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, 
жда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина 
ај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> 
ај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се ч 
којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била н 
рате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Д 
S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се мог 
ли.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем  
а ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може би 
је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сах 
ећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на те 
просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</ 
кодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, ма 
 да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} 
ко још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употреб 
ак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав 
 баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није д 
е таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских саве 
разом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. 
на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога са 
тићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што  
ника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ћ 
 буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан На 
 да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем  
имама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ  
ом сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позити 
} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> < 
о подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају с 
ем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је си 
 потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— 
оговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку  
че, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији,  
ал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо у 
што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<for 
ајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што 
неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарин 
искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{ 
у могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предр 
сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике ју 
д те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је  
иви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих з 
ваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога 
е се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени 
, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласн 
>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времен 
у се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате. 
о време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p 
и, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али с 
ебе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, ко 
 Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време 
њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајућ 
и: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко н 
е Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна 
руштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесе 
вала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; 
редило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</ 
злози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да  
 одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" />  
уме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена  
 нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.< 
. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да 
нце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти род 
зи, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога,  
и јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрп 
ад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко,  
поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— 
примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је  
 нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко  
а, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригу 
за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То  
</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му сн 
 још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршај 
о им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улева 
дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше нек 
ази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S}  
апетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команд 
т векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, хер 
и Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице 
.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он 
 као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао  
и, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин. 
зум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарањ 
 јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би  
</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам  
 ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више т 
ми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и в 
деног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а по 
{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будит 
што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћам 
 да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="19 
се са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p>  
враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што 
ке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили с 
да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише  
/p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила са 
еде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, шт 
ћиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата з 
победима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда 
м, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија 
дити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конфе 
них послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозицион 
ити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окр 
спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се 
сти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му 
с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када дод 
 <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазна 
омандант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb 
нке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са прв 
одољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта в 
м здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у свој 
дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да и 
ле мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не 
стрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића 
 — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадош 
 стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде. 
у о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само њег 
</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа ј 
т да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао 
еше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли м 
и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема по 
ала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао 
ле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече 
 опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер 
кер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом к 
час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јов 
оштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако  
посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па ка 
ворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене н 
рши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p 
аја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу не 
но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радо 
е, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика дон 
ем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} 
 маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Ш 
. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена 
 по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету раз 
ог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац  
еће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А п 
е кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручу 
или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде  
ари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он  
 замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да 
Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плу 
еком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као ш 
чи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, пре 
ки заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} На 
 на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, н 
p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова 
 у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне аван 
ава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, нај 
 /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена 
 мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по то 
 хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би 
дари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова ве 
а пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само 
ица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" / 
 нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад  
слу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од 
у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у пр 
ски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађе 
иљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као 
ика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Ј 
ом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти шт 
 и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова 
беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Сто 
p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, пла 
еранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне о 
 кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од 
престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срб 
 <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у  
којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде 
са расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се  
цу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са  
која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу св 
не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „ 
 на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине. 
е ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав  
 меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> < 
ико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За  
 послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић 
зе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино 
ј чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на 
{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: зап 
 је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде  
не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо 
оварати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да 
а тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се прев 
има.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и крен 
ог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{ 
 разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад с 
 потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један 
се собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буд 
жје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних 
дмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се 
едаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га ж 
Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим,  
анџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је сил 
 као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тра 
д је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше с 
ихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, пор 
шевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учин 
ло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било 
.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али н 
{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што  
звештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене  
ја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости срп 
е свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита:  
 српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, 
оражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" 
треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Из 
аја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем  
ислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније об 
ње, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празн 
е, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их коч 
ападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све он 
се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки вед 
еће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и  
ротиву свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бит 
у залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече  
мо предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сас 
о здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све бо 
р Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после 
лебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S 
Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће с 
арочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави 
етињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадр 
тала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба,  
ишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе ле 
је — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински по 
љ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је 
длучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засе 
 ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклоп 
таје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задово 
е поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу  
 другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј,  
 српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем А 
а, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се ск 
сти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на од 
рчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> < 
 и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А 
ен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече не 
 Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> 
а онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта т 
ене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, сед 
ада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на  
 и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p 
и рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S}  
Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онд 
епивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Ј 
 прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога  
им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази  
осподо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло 
Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија с 
у с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице 
 да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и с 
али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с гл 
че Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. 
, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа ч 
узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном 
.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и т 
 цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" xml: 
слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ 
е жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, д 
актера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није мн 
 нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића,  
о у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном  
вршина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ нека 
 левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светл 
су ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} 
ом рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p> 
, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" / 
дило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, шт 
ала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворц 
ам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу  
и или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони н 
ошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, д 
шта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> < 
 нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће 
та ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И сто 
инистарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепов 
ој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанк 
ао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S}  
е, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.< 
ачки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Стар 
, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам 
енио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни пр 
уковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкава 
у одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службен 
 био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да т 
жним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду јед 
деше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конфере 
рагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и 
, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Остав 
њеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје 
 свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање 
о му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се 
воје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи 
ога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> поблед 
{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и 
ваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да н 
ад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело  
 Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбу 
, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} 
та је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S}  
евић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да попр 
 потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати  
 Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја к 
заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме и 
ем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исп 
ељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше гото 
и — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је ово 
.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n=" 
ти и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом  
а Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Т 
о са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку ј 
је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.< 
>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p 
стајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох бе 
војој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хт 
 Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са сне 
аша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све зло 
 бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} При 
 овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с 
амо његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S}  
већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест,  
ли црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем го 
S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места  
види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме ре 
С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. 
рано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади 
уће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџ 
 замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој  
д-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашт 
х не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан  
ореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а 
<p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више то 
најући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у  
ње лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налаз 
ни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу св 
оследњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С 
 те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем  
се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хт 
 се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по од 
смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он  
не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се  
 <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слоб 
три.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић з 
А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, п 
ад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драго 
 <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то ни 
— прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде д 
у доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутр 
а ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} 
а им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија 
ини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер 
саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове 
<pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Р 
ic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан 
ић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене 
Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете  
те фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ј 
ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и в 
у:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Ниј 
пе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да  
ји ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, по 
атељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{ 
} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, шт 
> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је уз 
ла дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа на 
сти Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не и 
рно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан  
 А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Исти 
 је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бат 
аш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијан 
 тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено 
 шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се ок 
 није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другов 
<p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се  
/p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитерно 
?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путу 
ице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи  
о јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо  
за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова дв 
и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће 
седник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стој 
но покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас  
а није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> 
г.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора 
а наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>—  
веза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић. 
е све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној 
нског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден,  
</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан  
p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и 
јковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсан 
жда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радој 
ност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рек 
груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен ње 
ица, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека  
да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него ш 
ће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синов 
и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p> 
 заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се 
!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била р 
за у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе 
ацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезин 
што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам  
преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, 
е сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>П 
е волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван,  
тнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Мо 
о га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S}  
мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална те 
има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четн 
галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, круп 
аки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поце 
у одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и д 
у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет  
 /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} 
ко година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то  
 Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је с 
су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу пр 
вреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> 
народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у ње 
ње или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непри 
ре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових гр 
 је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Милованови 
а.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи 
вету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учини 
а отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита  
анко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? ш 
м „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара,  
едбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто 
 се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који  
зао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гле 
ј реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити  
е један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску к 
 Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час  
т да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S}  
цу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, за 
> <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type=" 
ице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше  
бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није  
љем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p 
ране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједан 
мурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке о 
отице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га ј 
слила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, на 
ла тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин 
 јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке,  
 у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањени 
це својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> 
по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чи 
 суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је 
 једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаћ 
 лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише ма 
p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој 
бора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањеник 
, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњ 
 не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они сп 
олетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбам 
 у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да  
ледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и ем 
 презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али  
пет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Б 
ење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно бу 
 и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да до 
очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком пр 
а Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и ми 
писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете 
авце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто у 
ном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам освет 
који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво су 
ора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, 
 прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је  
одне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.< 
њу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, 
.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму 
њу у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне  
ка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната  
ад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечник 
противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад 
ошевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим мести 
ако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и су 
ичарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и п 
> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајућ 
ркнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употре 
тицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прек 
о у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гро 
им, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а д 
вијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фатал 
тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска 
, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да н 
каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи глав 
ајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагич 
врђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-б 
г неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти доб 
 да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи о 
 љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јунач 
е, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.< 
рка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софиј 
 дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара  
менувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, в 
ајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта ми 
дну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иност 
ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p>  
ље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се за 
е постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора би 
културне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у који 
 понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter"  
 у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па 
 уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то 
 мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помо 
слио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и ка 
то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И д 
тио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним фактори 
ња, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки с 
бија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну цели 
да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Х 
миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго ст 
а владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македонос 
 да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло 
едно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу 
, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међут 
, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече п 
в и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капит 
олазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила п 
 зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важн 
 посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност  
ску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помо 
ема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер  
резвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и 
 али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавал 
 битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога да 
крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</ 
 исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом 
а изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да 
равимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према М 
о, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе 
оја је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? гд 
љи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуц 
врста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлог 
че сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под 
 увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа виш 
а на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали 
 благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са се 
саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом  
тка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника 
ла, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не в 
" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учи 
дећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А 
 јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је от 
адови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са окол 
није реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши 
 му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахн 
о време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка  
много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назе 
ње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином р 
а купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а 
 су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одгово 
едвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави 
 допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред ве 
тена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један  
 јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који с 
е ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“ 
 се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом с 
помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави  
а је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после ова 
пседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За  
је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес  
 Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да ис 
арету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта  
ему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све виш 
 задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу О 
у Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p>  
 Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — П 
и, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово оств 
ослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и д 
у српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p>  
у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе пос 
њи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је и 
они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p 
> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, пр 
 Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској  
у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p 
ко речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој к 
им скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на миров 
 госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</ 
 Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди,  
и се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју  
ља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи 
 па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име с 
} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би зна 
прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагн 
ш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, 
е је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дет 
следњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора п 
 хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу па 
у.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што  
а Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају  
м, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која 
, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.< 
амо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" 
знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су н 
 које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што  
благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:la 
наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, 
 и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора  
е, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равн 
те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ неш 
а је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми р 
и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад 
е, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних  
стукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у на 
сте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу 
амо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је ис 
ровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се н 
гарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас 
 народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен 
врдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је о 
позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; 
те часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслу 
звој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу мн 
вић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и зами 
је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према 
е одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлу 
е увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црн 
ао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се д 
n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</ 
 се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула з 
јећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>С 
 Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, д 
и помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми 
 Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то дво 
обу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријате 
рочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Ни 
 и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим кра 
гом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сано 
заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини н 
ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина- 
достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе 
адски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у 
н воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chap 
му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанск 
ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, 
молим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже једа 
в, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако  
 ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону  
равом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања 
аси, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху п 
 мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој 
вори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, 
тцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данаш 
е краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на 
ше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде  
 је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једно 
је писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него 
виште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имов 
ели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан с 
сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине ј 
Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> 
 била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p> 
адознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде и 
право и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.< 
авало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је  
родној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што зна 
те се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, нем 
н Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар ј 
агрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за т 
о оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљ 
 што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имал 
бља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и ј 
јорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{ 
а знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина 
 вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује. 
ће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње  
ати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је т 
ме не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био јед 
дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и 
естраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и 
ања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председни 
њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху  
рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ  
 Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. —  
ко кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао т 
>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то го 
час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас поход 
 ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, 
извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор 
авно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват 
е воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се прид 
 n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, к 
ш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју не 
морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му  
а је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног наро 
ногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црного 
 Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш  
који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном слу 
озволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пал 
} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула 
о да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица. 
ва слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војск 
мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му ј 
чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напо 
на предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила св 
 споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе 
е годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њих 
ринуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек на 
је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га пол 
борина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти 
 и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је  
 приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угри 
ћи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало 
ме му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као м 
вити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашт 
ође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са м 
.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, по 
ичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и  
 ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари н 
и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора 
се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p> 
кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата- 
 ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та зн 
 Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> 
из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, М 
>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежев 
оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави с 
во: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели,  
и у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ  
 призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџи 
ви.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он са 
зницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица 
чнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па м 
 и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здр 
 гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да 
ом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не мога 
<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има пот 
 донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда  
е трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђе 
 села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла С 
 и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што  
 се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуг 
а, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вер 
 лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и... 
ина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од сил 
> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је вр 
: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и ст 
екоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоцено 
разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожало 
 није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу с 
мишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, 
tant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна 
{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом по 
прављен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе  
ћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p 
S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко  
м нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и 
рачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p 
ка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— П 
овољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њи 
 већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, п 
скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанстве 
ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће сел 
иљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострац 
о бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они з 
чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила  
инца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје  
соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близин 
и на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p 
оворио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо д 
н.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут ј 
ј је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома 
и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хте 
 и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести  
ече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукоби 
дбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, д 
о си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој  
 кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи ве 
 прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут д 
А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси 
овној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био дру 
а реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На о 
узати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Ср 
ика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не 
ни су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за св 
ће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ри 
годили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када  
 га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ дог 
е заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, 
 да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује 
 да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићк 
и, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у 
цију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То ј 
азмишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да 
кнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, до 
и се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове 
 се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред велики 
тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави  
спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Т 
, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p>  
настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту. 
очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде 
Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново 
тне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи  
 ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} 
рба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одр 
S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова  
им трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ  
вљам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле 
деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца  
дну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би с 
нежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари,  
а јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно при 
ла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате,  
 не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је. 
 сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ће 
ја слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, 
 Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи  
војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на та 
отив Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само  
јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одл 
 и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понов 
прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови 
светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то с 
 српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослобо 
бави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуриш 
, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се ви 
држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи ст 
 официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По ч 
да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу  
естодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хв 
 му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic 
.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Срб 
ом стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, к 
у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упит 
.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу пис 
 гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одли 
азак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, ве 
ног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаниј 
 Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жале 
ова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону дру 
суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под паз 
у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ћ 
ри.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учини 
 о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" / 
ионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова  
вом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца. 
еповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо  
весних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са м 
како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да нап 
 склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у  
„Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умр 
ђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{ 
к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнеми 
</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица бол 
е да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напа 
, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадес 
т пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на неб 
 и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опр 
 и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прили 
а српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, с 
ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разн 
нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> 
резано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи  
добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, 
ју наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предгов 
 <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А 
и му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се л 
ца критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може  
авршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправ 
е дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху ко 
оврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непоз 
ином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом р 
 да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију,  
а ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Од 
Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим груд 
да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; ј 
срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није 
и ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта с 
, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да  
вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи А 
и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племе 
{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу ж 
 /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањени 
ирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уре 
жавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се  
е могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по нек 
м лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом  
а очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно  
 одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти те 
оштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих от 
 се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стој 
>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима < 
од силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ гово 
ито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која 
госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове 
 његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те м 
оја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер 
<p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом врати 
ак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњав 
ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у с 
ће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији 
ило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о које 
другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова орг 
од и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> 
руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не бу 
, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја зна 
као био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војск 
пско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначк 
ошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслу 
ошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њ 
 о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ј 
а се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутр 
 угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новем 
договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био 
 и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити  
азних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Ј 
драви Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком  
озора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, О 
.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом 
сијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола 
реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> < 
 Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Б 
на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена  
г положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске л 
p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом  
и слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај  
S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема т 
није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно,  
 Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су од 
> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, к 
p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садрж 
p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да г 
ји је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двогле 
а бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке  
их плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови по 
овић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у л 
 на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на по 
и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опре 
и добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка 
ју навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те н 
пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврд 
ти севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење и 
 чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно об 
оћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је  
 /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како  
/p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати 
ли, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине 
у, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима 
 <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу  
аву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин в 
ненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — пр 
, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи  
ажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>До 
цира трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече  
има је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све  
/p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потр 
а у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у д 
 тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је о 
т према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да  
, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На тр 
ињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А мини 
еникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати 
Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда 
!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећ 
се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду с 
{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну сао 
е своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље т 
 несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трз 
 поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп  
у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он м 
 видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и  
е зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је гори 
она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола 
о је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да бу 
6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском с 
ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда  
октор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хт 
исли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се 
чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јован 
 тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код во 
еркнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p> 
ику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</titl 
е.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организаци 
и до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсеч 
та.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином жи 
 му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према ме 
/p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан  
ћ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>Н 
омаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>—  
па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да  
била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид д 
— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће  
рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</ 
вори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и м 
ини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом 
 обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета м 
пљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој н 
 много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на своји 
кујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина 
тила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако ус 
p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кн 
равивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би мо 
хнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно. 
 станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловн 
{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше  
Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родо 
д вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек  
овине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се 
џир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb  
руди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</ 
 под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павл 
 у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S 
ошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часов 
обом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши кон 
 не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости ос 
ем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госп 
 ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га  
а.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> < 
 сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} 
</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изв 
а живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" 
раво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ства 
о да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изне 
— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како с 
а послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прили 
и још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима ост 
молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег 
ко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец  
 и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене би 
езином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извел 
моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешиц 
 понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и 
 И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављ 
 награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је б 
 <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наш 
а се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојан 
, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као п 
Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи н 
 одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана 
 рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, е 
ћ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да 
 једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сес 
 ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>—  
им својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај. 
слити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на  
позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њ 
еш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти  
еројству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, ни 
а. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p 
 српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди 
.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турск 
ко би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања мо 
шта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је ст 
 ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све  
е у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклева 
и од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — о 
е им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земун 
ку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће 
уши, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она поми 
идиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањима 
аја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика 
но.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја б 
ији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум к 
д судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је  
и верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.< 
м шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и са 
одлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стоја 
 Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Ни 
 љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p 
} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — при 
је мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и на 
агу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p 
 тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљ 
> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око по 
ве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је ст 
овољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство к 
ора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, 
у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p 
gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <p 
ар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У ј 
 <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да ј 
и је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здра 
p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била,  
/p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић. 
нка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Не 
p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али друг 
поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упита 
 А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку 
зу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су 
лно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником 
 вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полак 
овора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштил 
ије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само т 
 посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у се 
, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретил 
сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> 
упруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њи 
ке армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са при 
може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је 
<p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> < 
ошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру 
едном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — р 
о једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је мора 
ије дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важн 
те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите ко 
ао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је на 
адије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожн 
амо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе,  
да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је иностр 
у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечеро 
ирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније гово 
ан, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога изм 
! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручн 
нак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, с 
зме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за 
="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у 
ним очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слик 
вега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно ре 
етљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зи 
песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> 
азиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Обе 
ности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Р 
је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљ 
остара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак 
душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика  
аћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде д 
а суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто  
чинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одл 
е са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревић 
витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Ч 
.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, д 
у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то миш 
S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} 
ањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам нада 
566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти 
 је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато 
 се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај  
а Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да а 
јзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог 
но ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{ 
ав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да  
аде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још 
на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, кој 
, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замис 
ић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S 
 дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p 
више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуг 
пленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и  
х унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање 
оворило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно н 
идео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао 
к, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине,  
</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: 
штовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, од 
е пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озб 
га и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну  
 дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај  
рви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бит 
н, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити н 
дујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало о 
како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак 
 подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бо 
оре!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> 
ем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави. 
стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо не 
— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно шт 
ћка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици з 
 се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два  
 тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави 
p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</ 
} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да треп 
ори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи 
азак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуц 
 је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај д 
о на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p 
рт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.< 
тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S}  
лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објасн 
 оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као  
 а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше заку 
 све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало  
 <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} В 
а је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати с 
де Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} 
шак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двој 
ред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те тв 
, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне ду 
ењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интим 
а на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске че 
 му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка 
нци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаз 
сова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа забо 
 и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, сам 
ата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната  
 одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часо 
 себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p>  
, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио к 
 капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше. 
 брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страхови 
/> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, ка 
о се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S}  
о? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто 
екиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— 
одземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока  
облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца 
> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар? 
оје је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични  
 пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} 
ји, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електр 
ље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку 
Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу 
ом да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је сп 
на, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окр 
 са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који 
о су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом на 
 телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину  
="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне 
! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у живот 
ка, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар сам 
} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које 
ма са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из францус 
дољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикуј 
кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p 
о читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Н 
и у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо  
жином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једног 
мети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одма 
а се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић  
 него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госп 
у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је к 
није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појур 
ичне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Ј 
земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим н 
и срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умир 
иколић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринае 
ати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца 
огаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по који 
орим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући  
труком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху с 
у и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова,  
уге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужев 
ра.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо  
мулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радо 
сти и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет из 
осла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, 
 већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <qu 
.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој 
одушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>—  
не студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радос 
ка задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма н 
 само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожур 
сно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу 
у је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођ 
прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — 
71" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда  
н догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Њего 
н оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Срета 
ице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештав 
омотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јован 
 и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо с 
о!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом 
жеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Не 
м је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљериј 
ати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се 
а добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би у 
е брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Н 
ац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога 
и.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S 
дина.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести ње 
о је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено  
 ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p 
рзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни поми 
дном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току р 
рач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681"  
 примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и ср 
<p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава ра 
 није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак  
тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <p 
ити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогод 
 и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и до 
/p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову е 
рви је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можд 
она, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз. 
агледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим ва 
ко, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљ 
ћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи  
тна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојк 
стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мир 
рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изаша 
м у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једа 
у је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је 
пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући пр 
је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Х 
 је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> 
ви је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи.. 
илог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао 
притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закон 
сте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те 
ор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p>  
 свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога  
 Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад 
</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p 
народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не з 
писана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала 
ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p>  
болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мал 
чидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о св 
пимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и 
охтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени вр 
з, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први п 
ду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за  
а неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе 
вића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p 
ванка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога  
ос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се  
 се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвик 
отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и  
 ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо 
анци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S 
не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, кој 
S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, д 
но — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола с 
.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу 
пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устан 
се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p 
војке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никак 
 циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива п 
ишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Н 
је остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би з 
сам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, кој 
нексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анек 
 деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p>  
 поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио тел 
а се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу  
титам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.< 
, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разгов 
че изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту с 
е онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београ 
 ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини м 
е само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та чита 
изале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> 
а у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сце 
а.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела под 
ле, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним 
ма уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Ска 
 ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране  
о је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang= 
 седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи 
арске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао 
 у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је ус 
код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први д 
Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас 
у револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје  
ма.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену саб 
од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изне 
ем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу ч 
ње ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника  
д млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима 
чио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападај 
двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> < 
, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу зао 
знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч 
ић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не  
тарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем 
реко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је з 
овић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тоб 
отисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капе 
 из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он к 
орацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада  
/p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када ј 
 n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београд 
правила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослобод 
н се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсм 
помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра у 
ом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— 
код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, кој 
српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одм 
ативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се 
у, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па  
ном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би д 
тила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у по 
 У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно о 
, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо с 
ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његов 
у радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, С 
х је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p>  
и хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, 
/p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас рук 
норечке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко 
е Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија зат 
одину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и 
 и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је 
е то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га  
жиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> 
.. био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од к 
 испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки  
кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да у 
ти споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Мил 
разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић  
е, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрн 
е увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин док 
тици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити гос 
 пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да А 
зишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код кућ 
 Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p>  
нило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Ма 
о имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па  
позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, 
би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино 
ијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је п 
ао да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу  
пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> 
ви Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо 
 они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни тр 
н народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њема 
толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> < 
ило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје 
.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху,  
растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца. 
 није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огл 
асан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац 
жем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки  
 се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по 
сутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он  
ше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка  
ћ крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код  
у?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталон 
76" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо 
ше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздах 
 ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у  
води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, шт 
p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен. 
, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко  
 узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са 
ице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утвр 
вић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и  
 погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се 
осадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није мог 
мате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заус 
ј души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" 
емила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А 
, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам  
пака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек н 
проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овак 
репреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри 
ва у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше с 
 не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијали 
је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Об 
> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду и 
им јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и прогр 
к.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог р 
рисутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се 
и мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинут 
и се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је  
чанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док 
 је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разу 
} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се за 
ршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После ду 
>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допад 
то наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p>  
« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати  
лију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе 
ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално допису 
тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, м 
 дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" />  
бро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је 
и.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад осв 
о...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</ 
 је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен полит 
и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да два 
ети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да бу 
S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му 
овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Р 
 да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће с 
.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају краје 
вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} 
Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p> 
ла ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је  
а Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта ј 
а се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим 
јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади  
 на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра 
свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори ди 
ају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и уви 
 /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и би 
ли ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из ро 
 многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толи 
алон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дуб 
ису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састана 
и шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S} 
шу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{ 
авно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</ 
зиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског 
 окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за д 
ма.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, са 
едала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} 
азу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране  
ла.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Как 
руштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не 
 Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на  
тле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави 
ли ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи 
 и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем  
есте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, п 
а.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, к 
 и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господи 
отпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила 
 и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени п 
, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемируј 
а би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек оста 
из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје п 
емострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне кон 
="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p 
 Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на св 
и је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, ко 
и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n= 
!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету 
ј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића 
 чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подоз 
да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени  
, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи 
о да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли 
 рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Он 
 што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су пок 
е сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па 
дистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети гос 
отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фија 
тојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако си 
 у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војск 
ци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја  
ски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p 
им речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="6 
а интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше гла 
у нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је уб 
pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S 
ве беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испр 
.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено 
 <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био 
 не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора по 
да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе наме 
ије узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметал 
Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— З 
бави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптими 
учих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срц 
на била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео 
и залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, ал 
Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб 
 да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво 
ти — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter 
 опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па р 
ах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра д 
ма извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p> 
у за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</ 
зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да 
а шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Леп 
ква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусре 
ише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамот 
 је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је 
нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са  
/p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја 
„Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определи 
м пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом пред 
е и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви 
што рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за ов 
 <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од 
тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена н 
е богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођ 
, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска 
 друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога в 
доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити ок 
 какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орл 
раве, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом  
нежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да ј 
о мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер  
А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог 
 са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и 
Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам ду 
се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрив 
убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке з 
бији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још  
а у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека  
 мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Роси 
сти Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија су 
и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог заг 
анка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стој 
 многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога трен 
ни спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна 
вему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> 
 бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле меку 
ала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>—  
{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем ром 
о је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад усл 
ребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пр 
познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла 
у у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, је 
ди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавнос 
о!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и А 
е, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има,  
више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас с 
, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда оч 
 никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и  
Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јес 
урске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали  
 обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш 
и Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио  
е.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, у 
 а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска гр 
у, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по 
и јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни б 
ра и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> 
ми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Зна 
p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могл 
ела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; ис 
 да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у стран 
, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кре 
ећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу 
“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> 
вори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па  
ад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју  
о смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то  
} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслуж 
аш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и на 
вићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о своје 
ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала 
јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхт 
Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</ 
 рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу  
 дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на  
 — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у 
ем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још  
жу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p>  
 — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин пре 
о га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине 
-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздра 
мо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их  
 стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С  
ослали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шт 
S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била 
:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p 
то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја 
ли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> < 
 свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са к 
 лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно оч 
е у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи 
а.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb 
 спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и н 
одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! за 
ni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> < 
ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле 
 се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших друг 
стице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом,  
d>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне 
 марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили глав 
 учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p 
е.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе. 
та бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се ниј 
 од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, а 
сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изн 
олим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу  
сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова ш 
 ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко м 
у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>П 
итане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав рез 
аји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао 
фицир ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварањ 
.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила  
да на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске рук 
даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јури 
као у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрд 
 Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра с 
ста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и т 
есем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мен 
р приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но к 
о толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само д 
н.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан усп 
е свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и оти 
т нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што 
е, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна  
, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да  
мо на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учи 
p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који 
ржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовањ 
меном у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сум 
, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под 
ке.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у 
и да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Т 
ци дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им б 
д гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он 
езбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин р 
 заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији  
<p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у зак 
с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> 
>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз  
је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е 
ој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за к 
је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је п 
и шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Пе 
е.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па от 
е глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему 
из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим 
н Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском ор 
нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очеки 
го што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакн 
{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту ра 
уци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у споко 
олико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, ко 
во што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после  
, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Ката 
раговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман  
евник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости и 
исли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар с 
 брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S}  
редим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{ 
 јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Беог 
утом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољуби 
 неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави  
разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су  
p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још и 
на и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје  
 у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка 
p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу —  
Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све 
ка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну  
 стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се р 
нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Роди 
ихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места  
би, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, 
чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Ту 
зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и  
 најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Срби 
носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два ср 
и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и  
ема томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црн 
бије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну д 
Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе С 
шли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је,  
мо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припа 
о место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да 
које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању С 
 да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем  
ај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу  
сталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је вла 
а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху траг 
разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам иза 
е сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном п 
ротиву свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне  
 ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насм 
а, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p 
кренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега,  
 два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати 
Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p 
b n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јован 
ад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи офици 
и оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како  
а може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на преч 
мати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор см 
ликих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки  
p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, позн 
и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани  
олега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</ 
 опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Ката 
{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — 
водили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином. 
де му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, к 
/p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p 
p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p 
" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно р 
тражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме  
ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пуст 
шао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му н 
} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</ 
и своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....< 
и отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам  
авају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци. 
ме, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не у 
м краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу 
 на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ 
месне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у пове 
д, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине  
сти наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећ 
р они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Ве 
та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад 
-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако  
о и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло д 
а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутира 
е главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у с 
д нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе пре 
 <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чек 
/p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свешт 
ити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога дол 
ер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци 
ина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, ко 
ам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га 
517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкн 
ислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека 
ане материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљ 
лазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под 
адојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{ 
дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин верени 
рналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, а 
о!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p>  
ету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <d 
пати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, с 
на је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, ве 
а и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку у 
ну:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете  
вић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> 
а све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и к 
 њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S}  
атска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки 
е пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто п 
p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не  
{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са ц 
орисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешки 
роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно 
е волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.< 
p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p> 
, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо  
маћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са на 
вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање рус 
ицири љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.< 
о има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је  
у по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си  
 су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша 
те озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Нема 
њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку уго 
 које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот 
јаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, просло 
 што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> 
а на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од у 
з ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино п 
ировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио  
 постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило д 
 муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тел 
 долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вам 
ио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније 
S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, 
па, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с к 
} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да 
 у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{ 
подине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим  
 <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да по 
адрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к посте 
вори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете б 
о, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну  
душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што  
 ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за п 
ма ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и В 
трахују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под него 
 их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред то 
 тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на  
наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо 
ати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднет 
/p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p 
и силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у м 
приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај госпо 
ек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потањ 
могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата  
је ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према  
ла се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчив 
ић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да 
медба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи 
 се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га  
 бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито с 
еш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p> 
еданпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине 
та свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиљ 
та.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притис 
т.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — 
pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од 
Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док т 
 онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p 
ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато 
ругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато 
мо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човек 
p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боц 
удило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Је 
ти још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за  
иде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди р 
реба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким 
p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким 
асукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спуст 
и.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не 
 кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о кам 
д се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душ 
> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</ 
ак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо 
 Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, п 
 свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег 
 овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је 
е и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у 
нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се 
 можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је  
} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукл 
елим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> 
ележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном  
си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грл 
то год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од с 
ам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их лет 
евне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Ка 
е кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у њего 
има, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођ 
ли као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Нер 
ој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста зап 
дости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помис 
е да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита  
им и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија изби 
 био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе  
о је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздра 
колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та 
 у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, п 
 оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин. 
да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, 
{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па н 
орал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, 
, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стр 
е, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био 
авукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка 
том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне ре 
огао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој с 
жавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је бил 
b n="123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> рав 
; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко з 
 је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали 
опао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за  
јске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Цр 
 <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку 
е.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми б 
десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ак 
Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном 
журно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао 
аваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је  
/p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак 
...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против  
 је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је б 
јорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често за 
и са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— 
нати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у  
!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врањ 
бу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата,  
н и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми 
title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио  
/p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачва 
ићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div type="cha 
људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb  
ивот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живо 
 за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка  
жења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњал 
/p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле вл 
аборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни ба 
простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима 
 боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито у 
о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према го 
 јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ј 
е, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивос 
петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Ла 
Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и  
у се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је неш 
 упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то 
 А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.< 
не димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једн 
еху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умор 
</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни 
но.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога влада 
апетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да  
ане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим  
 <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских тру 
, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били бли 
 кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш ч 
 јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким 
дне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно пит 
 непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, кој 
роходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја са 
 <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по 
даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро 
388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не р 
итањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А  
о она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јова 
, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb 
акво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеш 
 давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти  
ине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јов 
а Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{ 
запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова 
ља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време ста 
на-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две  
ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Ник 
 Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај в 
а турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они веров 
заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула 
ћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код С 
тало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} 
<p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмур 
јанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво о 
 настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше застава 
нежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица ода 
рописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то ст 
ема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се ве 
 да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата да 
у и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је ле 
 <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>С 
им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет о 
 У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а  
вић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После 
жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била леп 
је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци з 
и ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.< 
рбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су с 
..</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегл 
асу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина  
p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе  
<p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Врати 
весним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE" 
<p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је  
о треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се п 
ng="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак  
 заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но,  
о се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено. 
омоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то ни 
вна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</ 
е умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али уз 
а, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, с 
вима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, д 
аде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомба 
} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да ј 
у да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса с 
амртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо ј 
м, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива ком 
 смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, п 
 витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заи 
 притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржал 
да ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају 
постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогриј 
ити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у зл 
други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то би 
авцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А к 
и се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, 
двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, д 
јој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и ск 
ути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама моља 
ће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у 
седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Ха 
ари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S}  
поверење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.< 
слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb 
 послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе л 
евић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћ 
де се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, прашт 
елене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се  
 полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море 
исам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> < 
, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пант 
 да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалн 
 незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту 
 страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном 
век, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, ко 
тпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ос 
у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фрон 
то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека  
е синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да  
нас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и,  
им, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову мале 
/p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прст 
ећ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О,  
мо живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S}  
 услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, 
те (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече  
о ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија не 
 Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко  
гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристани 
>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-п 
"graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде  
Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати п 
Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта за 
и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумор 
побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Хр 
га настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У ов 
нила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При  
питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраг 
Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хо 
} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде 
гију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима,  
 залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »М 
м имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустри 
оја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћа 
нудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да  
 сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јур 
вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми 
ђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест 
ла оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с ко 
 надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручк 
" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="3 
твар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним нем 
 и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неи 
е болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачвани 
авди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те,  
 учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду,  
тске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, к 
осподин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења 
чно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја 
нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора 
могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n=" 
разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочека 
ш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи 
довању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и  
на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би с 
ћ, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим про 
а напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са о 
в блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дај 
зговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим. 
часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се п 
Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете 
 вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p>  
p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој д 
де.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Пр 
ушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни  
ме да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стал 
кцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптуж 
е земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А са 
 друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, уп 
не громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Сто 
с мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Кат 
дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка п 
 ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу  
 њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затвар 
ан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> < 
 <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Н 
асмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш 
евић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинч 
> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести  
ком већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем 
јим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Св 
че за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— За 
нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} З 
тири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити  
а дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвал 
рогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми 
} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n=" 
за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића 
је.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логор 
ем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у ваја 
стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ ј 
а већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих пот 
м и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између мат 
 њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке. 
за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој  
би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек 
уге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка г 
би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал д 
ати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да  
 дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде 
руштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчур 
 беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађе 
е, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када  
мах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} 
ог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотач 
аде удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</ 
повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи 
ем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено  
и, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена 
 улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на 
и буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" />  
хотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искре 
време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године. 
ав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца т 
 Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде 
азмишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији 
од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућ 
а то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост п 
 напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих влас 
 па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и те 
вује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књиже 
оституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођ 
 јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, заст 
потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци з 
ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прич 
е борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина каракт 
 навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у к 
т тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и 
S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика 
а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb 
полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутиш 
, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутс 
одно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати 
p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лиц 
роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n=" 
многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора с 
 српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса с 
="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондо 
еправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свак 
а Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозит 
 опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше  
о није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења,  
 а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља ни 
народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим кава 
олетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек прати 
топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, ко 
служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако  
 пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{ 
м, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина 
ам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко 
да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте имп 
ком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="gr 
ј Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима 
" /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских сок 
>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</ 
ла, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској с 
кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота  
— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а с 
, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А  
ло код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слобод 
А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља не 
иљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајн 
неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз  
<p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према желез 
е у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па 
гачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за гр 
ла је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала с 
уморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важни 
 Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла сврши 
од, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати. 
 ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се н 
 покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да  
 уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што  
а сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не т 
нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Соф 
ому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престо 
а заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић 
 <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дуб 
 те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје 
 стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стој 
 треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам  
 дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат. 
ражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још исто 
Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још  
 у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, т 
ника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена 
елела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рање 
ароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђев 
3" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу  
>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Обе 
n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање 
дом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах о 
— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити ру 
извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху з 
 <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p 
вих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше н 
њима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко 
 дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у суср 
рби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} З 
ери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је 
били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="su 
 који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не 
, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета н 
мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштај 
 преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у 
а уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пр 
ле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у ту 
т показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела 
p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је 
p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, 
 нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчал 
а чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише н 
је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда б 
 <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јеца 
том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао ј 
 да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави м 
 ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову  
 потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз св 
 је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је  
наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Не 
 остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ 
а је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавност 
 његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хо 
а флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака  
 зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у  
„Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге 
дуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд ба 
рајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинц 
се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} 
 објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био об 
досно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пре 
е свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S 
 се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео преб 
S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и св 
<p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S}  
прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напољ 
ијатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Н 
 славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу  
p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Те 
 среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили ку 
 па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="3 
них.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, гд 
:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано с 
.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на  
даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада  
.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p>  
јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне,  
дмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор. 
нија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачун 
 међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</ 
унском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су наглас 
ш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима  
омандант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти о 
краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у  
сиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветит 
 а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између њ 
еда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје  
аде заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово ј 
ницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.< 
говори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко,  
не груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и 
 </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p> 
часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, ка 
рен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p 
иљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраг 
д српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтел 
ио лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог зго 
S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, госп 
равник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девет 
а ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу. 
.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић п 
 одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми др 
 сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал 
), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан  
 да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.< 
једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p 
те ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови св 
браноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном послас 
тња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом 
 женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољс 
 <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у 
 добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> 
доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, р 
ен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — 
кићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер 
јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуд 
хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу мож 
нак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти ј 
тео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за 
но борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити 
атече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан 
, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, пр 
а граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор 
Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу  
Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врањ 
е као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био п 
 после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном 
шење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом реше 
је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и вр 
ad>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је  
менувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испрат 
задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и прене 
ио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} 
афанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем о 
правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погр 
head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, 
отово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда и 
буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Мо 
велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи брато 
уче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представн 
ица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пре 
об чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин вер 
 а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојк 
ра фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика з 
з, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену пр 
ац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„ 
 у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем н 
или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На ж 
је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигл 
ету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије д 
о да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва  
д вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и  
ном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих срп 
 чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и так 
<p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није  
је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила 
и кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а 
>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</ 
!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milest 
<p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болниц 
им возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и кам 
једињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење  
крених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав 
је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шес 
у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</ 
 да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи чес 
ду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после по 
{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бу 
е говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље пр 
идан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из овако 
 стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Ла 
е оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дан 
прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа  
е.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово од 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже о 
milestone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку 
гда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, та 
купи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађу 
та, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе  
о четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година врат 
ваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде на 
а није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море ж 
 њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, к 
гаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и  
пшта малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила 
па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад 
ђе Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам 
 јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и ули 
о:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</ti 
тарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођо 
инише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на 
p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топ 
.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они на 
а.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари  
руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од ј 
 азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Срп 
чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога да 
>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошл 
а се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две ст 
p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест ча 
шћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Ср 
наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по 
сту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријс 
азо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало  
на и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се ба 
.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништв 
танак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а зак 
ју израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама  
 се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро  
не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од елек 
а најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не б 
on" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојал 
 <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га с 
Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непр 
еризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо 
 је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањ 
д бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете  
е био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова  
ком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у кој 
м, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да с 
а тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим 
p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за сре 
у је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недић 
 с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим ру 
е су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посл 
е живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум чове 
упишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у че 
 зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентимента 
ише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљ 
} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за ти 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> < 
овог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.< 
, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште ник 
Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним  
тижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је 
довољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку 
ашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</ 
 мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи о 
ла, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро 
 флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је  
и у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на шт 
идов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком 
после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном г 
е одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Срб 
.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити ве 
ав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен  
 Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде  
ead> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Ра 
њски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се 
, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало  
 ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и  
осле сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој т 
шта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време руч 
т због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити ане 
p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p 
p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци  
ка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пре 
} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству,  
ијатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином,  
ам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико повер 
р са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> 
и дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала  
Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако п 
а толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, 
ађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на род 
 да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваз 
оштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> 
 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобр 
м: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога ста 
 постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.< 
ло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{ 
шић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је  
а.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници има 
</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла  
е мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то  
војаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на  
ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Н 
ead>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краће 
ози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим за 
лан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седн 
ју и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Бит 
ала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и 
 мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу 
 <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство  
дио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,< 
> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је,  
продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћ 
, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као  
шумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорн 
о: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник 
одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне ро 
едоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула н 
ишћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмаши 
есеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада С 
што неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.< 
а челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је  
 пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се с 
 треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планин 
светника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за к 
гоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, да 
је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ра 
 потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, 
 на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S}  
 и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Вр 
ти због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано крен 
разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе 
Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића,  
ме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да 
добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} 
тима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао 
он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић  
огло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да  
а, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између жел 
а целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних пи 
е успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> ч 
лодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је це 
 поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре  
а и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва ос 
у, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, П 
штаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на д 
о време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред споменико 
ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, би 
уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са 
ш готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у пос 
рестолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник 
p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључиш 
е нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао  
 у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" />  
пи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога пот 
епи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</ 
и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсоб 
а спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикуп 
ало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни  
 ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Вл 
ра.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомил 
а срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> < 
се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је с 
сност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с п 
еника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена 
 Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леж 
 <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се  
илан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се жу 
 њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њ 
е непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро ра 
И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра 
ена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши сво 
ић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да 
 <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Ев 
јем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се ду 
> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српск 
...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, с 
налази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па н 
ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стан 
ковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је 
а три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може 
ребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Ст 
рати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све 
шко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и се 
се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота т 
ије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене 
љам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb  
 куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као 
данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас п 
p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати 
уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледа 
дна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га б 
 венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто 
последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпу 
се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му ј 
ријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} 
атој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта 
> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неран 
одољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свече 
повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж буга 
и. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Б 
Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам 
олиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полица 
аве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А 
одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког т 
ам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје ве 
лнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак в 
 ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</ 
а када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећал 
ацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p>  
удновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који 
и добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле  
јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спав 
крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од  
ру који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена  
, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних држав 
 ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам  
 о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта 
љезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевић 
> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, о 
 Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> 
њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи неде 
бодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код т 
ађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две злат 
 сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри  
бркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на за 
ечи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се с 
тупак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске држав 
елима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публик 
и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом круни 
љи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S 
гда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српки 
 утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и после 
орски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бј 
тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само  
 сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су з 
теријала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова  
у.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за м 
д би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а м 
е у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила зв 
хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p>  
се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лак 
г грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног при 
ало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа  
</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези г 
У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да 
тојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко пла 
 то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све 
та госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако уве 
 велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шет 
ници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе. 
веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а В 
да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка 
а је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је? 
могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То с 
p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Обер 
а у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили ст 
времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора б 
е жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га 
а потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, т 
дра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p>  
жњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његово 
е и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40 
 руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и гот 
анује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, уб 
инила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Офи 
овановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Из 
! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Прим 
 већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога  
у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну  
да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се 
оз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да ј 
— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> < 
е обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедат 
да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је букт 
 Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она 
стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу ова 
дговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по 
везницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су  
лас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из  
храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила 
ћу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мањ 
ен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се т 
 гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се  
ј?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско и 
родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да цар 
ину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у ср 
 сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то? 
осматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за 
рпска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да  
, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} 
ла и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све 
знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агр 
ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били о 
новић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, ш 
ечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друшт 
шевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на к 
и имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече  
тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје 
, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и мног 
 ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван с 
ге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пре 
S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам ин 
 од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се да 
ече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p 
, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале поч 
ди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме изв 
 да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мор 
на о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</ 
ко мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми  
 човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то дана 
о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи  
владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка бо 
рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој жив 
} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш  
 га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме  
а доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо с 
 Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, 
 Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих пр 
 погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањен 
ио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски к 
{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта 
вати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} По 
ења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{ 
.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржал 
ама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и нећ 
 присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну д 
далека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телегра 
 био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем др 
гао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника 
е — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} 
у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином др 
љењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешил 
p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју  
 беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мо 
е на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb  
 били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запа 
се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} В 
у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се  
рећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Кума 
распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу. 
ва крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турс 
ш данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p>  
ке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ  
има на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на  
 је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаш 
е трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, е 
 својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање,  
ти своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и сте 
наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која ј 
о, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и ш 
но изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српс 
, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гро 
убину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота наш 
м, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да н 
, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу нала 
за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, 
 Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и увера 
зи па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и ово 
шао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. —  
е свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> 
ед мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома  
Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопил 
реко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што 
Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика- 
— кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванае 
рбин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном 
мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S 
{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? —  
сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја п 
</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо 
радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење н 
рбији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео ра 
кадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.< 
мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не 
да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и  
ктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спо 
де је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>—  
 енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па 
ића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви  
 ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео к 
ш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да  
шко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушча 
 /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живим 
 говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га  
нику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је бо 
а више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S}  
на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније 
но:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и  
е налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете ова 
.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; напр 
свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> < 
 садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одм 
исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђ 
им небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Н 
да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан 
амо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На 
S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише  
еветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устан 
са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— 
, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по с 
тали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима 
 плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове тв 
} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твоје 
путства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања бу 
после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љу 
ружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено  
ерова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочи 
с велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> 
 да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину сво 
ић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било др 
ног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје бол 
тпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p 
ајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" />  
и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних ју 
 војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p 
пођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде 
ате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, ре 
дрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио ка 
p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало с 
, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> 
био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, реч 
на и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићеви 
легата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, 
та на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најм 
њу наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које ј 
та на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то  
{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем 
га спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбиним 
> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефон 
ле ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> 
ног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене дос 
одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, 
 певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет  
силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Да 
не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке 
ата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Ла 
ића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из 
дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне 
 киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно в 
тице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се 
ише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саоп 
 крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћ 
 На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет сп 
љити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, как 
е сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код  
тпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав т 
а челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је о 
Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини 
ознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а 
сада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очеку 
ом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на 
 тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења б 
</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаре 
е, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрм 
Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} 
И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није вена 
етозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о 
мотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића гов 
ве...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за у 
послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити,  
иво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Бе 
и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи!  
ану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три  
отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад 
и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох 
ркнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина 
> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас пог 
дмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у  
е одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну 
амо у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си  
ред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српск 
 ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне  
у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец  
 <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку п 
е очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{ 
ачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка 
<p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту 
пште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали с 
адинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, 
 и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, ка 
 вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осе 
После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер 
била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш л 
>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто 
 као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршил 
ца „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и п 
одова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој  
и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S}  
, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомб 
олико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког 
зео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазна 
ву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот  
и си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их 
ег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p> 
У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостањ 
ом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златни 
бар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и дар 
ц, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S}  
ји је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да м 
егових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од хра 
трина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и по 
 се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предња 
аром.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, г 
и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је 
p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете насто 
</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек,  
амом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према 
ата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незва 
Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и  
мљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опса 
ци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и т 
дом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је  
лабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни в 
а се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за чо 
 ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавал 
"418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких р 
.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе г 
вота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на п 
а каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово 
„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати. 
алвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег П 
 одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали 
је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, 
S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о с 
е ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је уда 
 <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вод 
е био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште  
 Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у 
ете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима н 
у сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са сво 
аћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем  
 му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би 
тографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је не 
сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес 
гу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када 
>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај < 
{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости 
зећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претсто 
 неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш се 
ма, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама с 
таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а 
уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше р 
ала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рач 
еља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели н 
д мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо н 
не.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују 
 може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, 
ане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође н 
.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — 
споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, 
ики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ор 
 забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива ње 
ајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене. 
овића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим пом 
о:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може изв 
S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још 
кобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева п 
ко изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n= 
е жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, ко 
а и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају пр 
 још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о кој 
у све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме  
раговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише 
иге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Мног 
да од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску арт 
е или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се па 
 убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и са 
ом, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млад 
а на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада  
рност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити 
 више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не б 
 и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте  
а а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне 
"186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица р 
екинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комит 
и оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а 
> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прв 
е и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да 
арауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се вра 
ју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се нала 
ле девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{ 
ије у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном < 
 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Ч 
ције сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или об 
био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> < 
 unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле 
о чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говор 
авице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се ј 
се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Мар 
животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети. 
у крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чез 
ма линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано  
тадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се т 
 жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад  
е узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења  
ње је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једни 
</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на 
ла.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, 
 тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину 
 дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>—  
 оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је ју 
, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на пр 
дати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, блед 
 са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стра 
о реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рање 
едним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p>  
ницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појед 
 кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати 
ованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче 
одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се 
 <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа,  
уке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положај 
зила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуков 
јанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто раз 
љаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлуч 
твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро мој 
честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ши 
дније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</ 
а.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p 
оји су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n 
ве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојко 
ј соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и  
цима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила ј 
савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пе 
p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младе 
тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су м 
о ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван,  
га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из 
ишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још т 
ко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу су 
лских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету с 
с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с п 
ојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то 
ећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и с 
е.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранст 
орно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница  
аследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на чел 
/p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у  
 боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанк 
<p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност п 
нежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом дове 
еђено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ват 
ећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог п 
 и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју  
 тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нер 
лексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и  
ком заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ 
е знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, н 
да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јед 
2"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</he 
е, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске ба 
капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Ра 
астојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољ 
атељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали  
 масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила 
рашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево,  
још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше 
пођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанк 
вићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Гос 
ај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању  
p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свр 
="chapter" xml:id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне  
="chapter" xml:id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабине 
="chapter" xml:id="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоуб 
="chapter" xml:id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупак 
="chapter" xml:id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</hea 
="chapter" xml:id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head 
="chapter" xml:id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обр 
="chapter" xml:id="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензио 
је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз 
је.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, 
сно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се прем 
ментар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армиј 
ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога  
— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на култ 
а отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору н 
 гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, н 
реко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао 
се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и наша 
е школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две 
{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жу 
xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На 
а столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очеки 
 кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише  
 за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје  
="chapter" xml:id="SRP19203_C12"> <head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неран 
уди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одо 
положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога из 
ријалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српс 
ити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо ј 
имова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом 
 радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина,  
марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се  
 којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лаз 
ни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из  
> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за  
p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше  
теља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на  
хађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала 
љу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало 
ухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног 
суство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и испра 
се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне сам 
о...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом упр 
аква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву ту 
>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно м 
из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста,  
 сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и на 
о је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почив 
 Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> 
адић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и 
очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових у 
/p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И  
моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком у 
га света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој т 
о, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас т 
о још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода саз 
>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пр 
понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији уп 
и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно среза 
дједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јов 
нцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше св 
братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Умест 
вско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше к 
 ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— У 
жност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да  
 их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински тру 
вић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћ 
ка-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њ 
и Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n= 
акључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демон 
S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубич 
ди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p 
глашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S 
вога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p>  
ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>—  
 А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како в 
то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити 
госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писм 
, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубав 
паде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала пис 
у ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друг 
н, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше  
о четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на ј 
тећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p>  
том од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се  
у опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те  
>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потреб 
 бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Зан 
огорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврд 
ти кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће 
еху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут  
да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се  
лило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице пома 
p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија доб 
.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова... 
е“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а ни 
је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p 
нурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела,  
азимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да с 
 нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p>  
боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивн 
вима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отиша 
 заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиље 
трти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очај 
ћности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да  
ић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је  
вај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена нема 
и жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} 
рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а дру 
овитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад 
леко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, на 
, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не бринит 
ивао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више  
ој важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку 
с двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што мо 
гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p> 
убљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи др 
чекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, д 
а мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.< 
ици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{ 
еме.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пут 
 овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојо 
одаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим 
се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје 
с?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка 
>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд с 
ност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, н 
 због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као  
ш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево 
но одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као  
ећ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив 
ко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу  
 другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284 
еоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онд 
лед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слут 
дан од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?... 
p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са нек 
ево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи 
 сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу 
р је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Па 
арске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то 
.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фрон 
 која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није мн 
 у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Милованови 
ицира, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију 
у Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио 
седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек ка 
пници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје вла 
ноге крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и 
 салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни к 
иш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиг 
внике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узима 
онаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер с 
ла неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> < 
ови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нап 
зојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопш 
/p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, а 
мо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте с 
Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, по 
А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скор 
а на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихови 
 ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвеср 
ка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је 
па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, ка 
ћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <p 
 у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да 
 <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом 
прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало ре 
скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила 
д Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да  
 се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је бил 
тељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те 
се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве  
у дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо з 
је у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S}  
/p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, 
ло је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор 
оћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, 
ли су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком. 
ахни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је 
.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљ 
 учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању  
на Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сат 
<p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, д 
Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да  
зна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организова 
ам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто ме 
љ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да с 
оштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престо 
— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обр 
 дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић ув 
 осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког оч 
да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири  
едраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам 
ко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— 
о је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други —  
а ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема  
р, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се проби 
/p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се  
ношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобр 
опираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је в 
 допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице 
вану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам 
а! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше 
пише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, по 
.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из б 
рашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и д 
свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Мир 
ина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања ви 
им и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела ту 
то је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То  
ендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту 
умрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имад 
м очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од сам 
ter" xml:id="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Кад 
ter" xml:id="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> < 
ter" xml:id="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Кад 
ter" xml:id="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ  
ter" xml:id="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Про 
ter" xml:id="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свим 
ter" xml:id="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Пре 
ter" xml:id="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ 
ter" xml:id="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једн 
 је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовит 
ter" xml:id="SRP19203_C90"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чи 
путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло 
аја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку стани 
ођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као  
ислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на 
чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што  
угу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</ 
ећ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да 
анка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка с 
казано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељ 
дни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је?  
совнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић у 
ш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иван 
бијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Б 
ст лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али 
акуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така м 
нац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је  
сти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div 
докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже к 
у свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекал 
и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео г 
освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама 
ше њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то  
 на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се у 
бу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p> 
ули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био д 
погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и жу 
едам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S 
ао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се тра 
xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже вре 
" xml:id="SRP19203_C29"> <head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојан 
d="SRP19203_C99"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне 
r" xml:id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Ни 
" xml:id="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> < 
" xml:id="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасениј 
xml:id="SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p 
d="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одма 
 xml:id="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревић 
ци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правн 
јпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да... 
се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C19"> <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катари 
с омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас пр 
!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и  
улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и 
ском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупи 
омата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узб 
лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, бог 
две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.< 
а беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога 
 Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бриг 
 тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина обра 
латким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлуч 
и Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотрено 
ути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?< 
} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји шт 
јзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и  
у као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака по 
е када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p 
обила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозори 
дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошл 
ијатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, г 
зиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</ 
је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Стар 
лужавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— 
... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p>  
ким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па 
 <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па с 
 нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваш 
p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цар 
ме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> 
о је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз 
 </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Де 
Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се  
бро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би 
 Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као свој 
 комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање 
} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче 
ави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетен 
куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у со 
азговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио 
ки говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман коп 
ану већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и 
екако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толик 
овничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђен 
ла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На п 
стину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и  
ве троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се 
ве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што 
 се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој  
је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затрес 
о замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и с 
убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај н 
га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру 
не (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племени 
 на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот  
е се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана дев 
ао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, 
и момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изв 
{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде  
тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп- 
инине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њ 
се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло  
једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а  
ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила 
офија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и 
лас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госп 
алир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата м 
<p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> < 
..{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n=" 
знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу е 
>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку 
њости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не 
аћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окре 
оноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце в 
стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не 
 да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака бол 
је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију  
<p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити...  
ера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако б 
ead>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанк 
ди водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо  
е, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од тр 
арија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути о 
 образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам 
ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софиј 
е и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Ф 
е?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се  
</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки п 
" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја ув 
 је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква леп 
гуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</ 
 „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане 
(дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута  
своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и ст 
— узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — к 
и образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапш 
 му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Бит 
 је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столиц 
 није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно 
ше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њег 
p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна ра 
ца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удар 
иканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас д 
 републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговара 
 довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било при 
/p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{ 
се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S}  
 — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— 
ође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је ов 
ан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> ре 
указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка виде 
 видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Н 
жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела. 
 год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече м 
 и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указ 
бгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се,  
ма.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така д 
исто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за пр 
е раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p 
београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сен 
пно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада  
 је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он  
само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенцио 
{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добр 
м, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто т 
Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и пр 
тву љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Суп 
о, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све 
 и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле 
официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је 
е ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и  
још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радо 
стала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори про 
 /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и 
ше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв с 
ој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово с 
питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чи 
никашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства сви 
е њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пласт 
д ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о том 
 она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се простит 
 ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма,  
 чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла 
кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јач 
ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — од 
 ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лаз 
олови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пруж 
чај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и с 
ам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се н 
 са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!.. 
на...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остав 
<l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „ш 
p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је  
</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што н 
јковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић  
Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после 
ци и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера 
љена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Ба 
 према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је 
сово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S 
топа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, живо 
 на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства:  
 његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван 
<p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> 
ити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чет 
а прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти 
<p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ  
колико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, 
ка.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, 
винари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједни 
 тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви ка 
шки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра в 
идеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутск 
дне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пеш 
агомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовс 
 као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p 
ђ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу. 
евојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загр 
 Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу 
а се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> < 
" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У п 
чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног С 
е француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српс 
раву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се  
 последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о  
 ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу поли 
>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе  
> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био  
ије, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји а 
08. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога  
аљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајориц 
атра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пуш 
х изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у пог 
 велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима,  
 пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве 
им савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Го 
будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево 
 ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и та 
ства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантов 
не и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговор 
<p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једре 
г чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становишт 
е пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци срп 
дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас п 
S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p> 
ену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепото 
 срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показа 
ра у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на т 
е, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог 
шло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе о 
напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам. 
а напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша 
но гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба  
 писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, 
а око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић би 
ној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јуна 
е, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест  
последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море 
S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове де 
је обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да м 
/p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p 
миле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека ј 
фији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври,  
љи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title> 
вник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна 
ћам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо 
ао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А 
аже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немир 
, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак  
а ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворен 
од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљат 
отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу  
рбијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене с 
 цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, б 
им лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку  
ује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за пол 
близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{ 
пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љ 
ма је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучнос 
љуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник  
се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јова 
</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, пр 
 са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно п 
ео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срб 
/p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, д 
именталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступај 
<p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га ла 
скоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да 
нистар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он ј 
це.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле р 
езе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику туг 
/p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> 
тавници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, подне 
ца Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, 
ад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и рид 
као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну р 
, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</ 
атеријала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p 
о држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хл 
 у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> 
ју и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих ра 
 настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређ 
 стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно 
ли, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p> 
ривикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} К 
а сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађан 
видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске 
 n="191" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Демон жена --> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter 
о их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p>  
ти се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је  
а, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, 
ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико 
да је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па г 
а, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и ва 
у Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо  
ad>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Ј 
{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која с 
м учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.< 
лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да пошт 
дром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у 
о је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањ 
 ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књиг 
змемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ов 
су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави  
!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Це 
АО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. СА 
гарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче 
са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали н 
го револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, т 
Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску  
е био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чу 
а данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p 
ио?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија 
" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи  
.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним факти 
ти пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" 
 уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху,  
г тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава ф 
их официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> 
ма, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној ок 
ом фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb  
 откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{ 
з очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико стол 
ране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стр 
аку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено бе 
оли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко вр 
 Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, п 
, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Минист 
којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по 
p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p>  
о певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њихо 
вников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико изд 
!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијук 
а бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волет 
ка, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме д 
љи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, 
рај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало 
 света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инс 
ају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а св 
 а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и 
.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше врат 
а.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајориц 
ича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљ 
уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} 
полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи  
воје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београ 
истане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бе 
рана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{ 
</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да о 
ко ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зелен 
остране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село и 
 <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар 
јих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу  
брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишл 
ала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са који 
е зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу н 
потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више  
, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгуј 
xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске  
l:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Г 
="chapter" xml:id="SRP19203_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</ 
> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и  
 ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Пре 
уше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S 
им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количин 
ју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао по 
 их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети  
</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријск 
вљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измеша 
>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у  
 <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пре 
а.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој леж 
и шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах ста 
твори се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— З 
љубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, ни 
ина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у 
Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чу 
ивот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type="chapter"  
ане, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и  
ом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Т 
у топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, гд 
 Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била  
 брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је мог 
ни на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учин 
?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, ста 
ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше  
а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p> 
ан друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би см 
} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад дво 
 непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно  
олегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која ј 
мбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{ 
— одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш н 
уриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогуна 
вић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покуш 
ио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</ 
а донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не  
де Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величи 
— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од курш 
 и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p> 
хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.< 
ин, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандук 
ла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући 
гранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој б 
времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и  
упио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору д 
застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p 
 <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожи 
Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље 
и леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са  
ајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одаз 
 поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на 
у вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} М 
рући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну л 
ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и дру 
кој седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је 
у људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао. 
 био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у С 
ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p 
м моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан 
опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и т 
ио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Те 
њаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где 
{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица ма 
 мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ват 
а.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпит 
куричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му  
е смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— 
се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могл 
о учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног 
ило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> 
крсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, д 
ака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> 
..{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умре 
<p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на  
 добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да т 
— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када б 
 Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сва 
> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.< 
љењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И дана 
душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти 
тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Има 
о тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми  
вић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих  
млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима 
то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао 
но и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је  
кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана 
е срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше го 
мо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друг 
 и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петров 
, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш? 
вац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете 
шла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истинс 
Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрд 
и сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Ни 
 у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога гос 
— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да ј 
 — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор  
<p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић 
и пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</ 
бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације 
, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мо 
исли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том 
исли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика- 
у, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јо 
е немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, нарав 
ла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану мате 
огуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} 
 претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком  
аљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а ј 
а, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да  
вић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скоч 
аван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифт 
ле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост с 
> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> < 
Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја л 
е“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије,  
 што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, 
о оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су мног 
јонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S}  
ј свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци бе 
а овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, 
до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине 
тити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома х 
амо кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или го 
о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесно 
или за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се  
и из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта  
{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице 
па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“ 
 дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајд 
 својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љ 
нџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прили 
ина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари 
ограду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, 
че, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу  
а, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њ 
 је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Р 
је нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до ос 
>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина  
ћ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не раз 
ађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламац 
а сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за  
оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од  
нута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле хр 
 још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће 
ући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Бо 
ремо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него ј 
</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке пр 
а вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истр 
и, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођос 
 истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од ро 
о, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати 
удете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава ва 
itle>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> чове 
лоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх 
сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас 
><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми  
т.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци 
ге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, 
и мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим н 
оке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU" 
{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише тр 
арио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздр 
уг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица 
одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу 
ред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На 
 вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У т 
 на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политик 
здахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту ис 
и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку  
 ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази с 
рпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руљ 
ни савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бу 
иран свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, ко 
каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије  
истар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.< 
и пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Цр 
брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истр 
ужје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу н 
војим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живко 
 више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се 
те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела  
><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><p 
p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> < 
аду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>.. 
а љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, а 
оспођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало 
 љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист ш 
љачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Об 
ја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} До 
 лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој  
развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Ме 
квог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе 
о!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли снева 
та свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно 
.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Пол 
, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, 
узерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и  
уди, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зе 
мдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} М 
 да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачин 
ала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и о 
а се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет 
 Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад север 
рал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-б 
ћ.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто 
 колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увелич 
е сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногора 
ег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу  
оворио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако  
 у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далек 
праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напредниј 
земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p>  
римерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} 
узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје 
отив турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очај 
ла наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на  
Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их с 
аху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном,  
урских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји  
вања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p 
з жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка  
алеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та м 
 над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене 
јске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинут 
а у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндер 
 Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> 
и.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако 
 Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у 
 што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим поглед 
т...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, ка 
 и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада зе 
вековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио до 
шем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ. 
ји беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 
лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.< 
ву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се  
 па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџ 
, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је с 
аш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та 
импатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, д 
 сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" 
спратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла 
ј седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна 
 тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и леп 
n>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожал 
ара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну об 
живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао 
 јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад 
а у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то,  
о добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је  
здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месеч 
ш блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> 
е, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Ком 
на срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их  
или?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита  
</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> < 
ути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— 
, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је у 
адости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колик 
енемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече:  
равицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме посту 
анашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мр 
идија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p 
а, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у к 
гаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отр 
уди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима 
иже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та стру 
румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> < 
 ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудн 
дравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим 
 кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам 
p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуриш 
а су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n=" 
се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским кр 
е, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале 
и? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне —  
а жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила н 
р сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену 
колове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови 
у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаути 
 а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута з 
но темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу п 
p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе  
ити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се  
ити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле косма 
 тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</ 
то је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и ста 
таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка ј 
 који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</ 
 престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир св 
 <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У  
олничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо по 
 <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинит 
ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и кућ 
таде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— До 
ио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{ 
прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљ 
аћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном п 
да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb 
свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете 
овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби  
> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим 
/p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева 
де и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу,  
аги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном  
 живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.< 
ч“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачо 
p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гр 
боду.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају 
ризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање 
београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него 
 /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се  
вљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампа 
питивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јова 
оспођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошл 
хладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад ј 
Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слоб 
ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И  
/p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то о 
ко се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје з 
 кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си бил 
ом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам т 
 <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја ср 
 за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају! 
 за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Гор 
м краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покор 
ном до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком 
„Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пут 
ке лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јато 
 запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> < 
е на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осв 
тле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим р 
лкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, поднож 
у у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где 
ини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су з 
д можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После би 
 прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мисли 
 куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњ 
а.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је 
 и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја 
> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при к 
, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Ка 
 из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Н 
ликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжи 
 Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турск 
ипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Бо 
 штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p> 
уго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и јед 
овољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стр 
мају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист. 
народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарс 
и пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтер 
испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му мест 
а крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над вој 
ећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен о 
је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S 
нергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се  
 и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом 
ступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало у 
ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и  
оличну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у  
литичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза,  
ти у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусн 
чили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину,  
вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала  
 приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о  
а старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће в 
нске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три  
, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Л 
е и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја н 
 од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p>  
нети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушка 
ропски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне пр 
 имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу поли 
луцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним пр 
старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунал 
после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину  
 турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај 
 Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад вој 
шу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спр 
 у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови  
, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинар 
 може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не 
ка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио приз 
> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је к 
 његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више из 
рнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокад 
брог пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрад 
а Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске 
} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег  
жењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и иск 
 зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генера 
ков.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао  
нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо бр 
ли сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире 
њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању ху 
о јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје  
бавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из тра 
ламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није 
су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261"  
ли су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћат 
пљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је  
 <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затв 
емо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника  
ачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, не 
притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београ 
p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста 
ша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, 
ке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?< 
ећ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски др 
 са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у сво 
<p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и  
енерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску кара 
 заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође 
о као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све ч 
 реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за 
поменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали 
и ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас ом 
ка бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој. 
а лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... н 
сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадно 
ет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их к 
 српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, ко 
м рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S} 
реће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни роп 
и умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће вре 
увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се т 
м, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да ју 
коро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских т 
их синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити 
 изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са  
под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу 
 полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орлови 
 пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованк 
ивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честита 
естоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук 
р и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пе 
андант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој сл 
сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролил 
нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за њег 
 Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не пост 
 да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата 
руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Б 
ела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са с 
па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију 
} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен п 
функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење он 
се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповед 
а, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђенос 
 то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p> 
 наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте гла 
 писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова  
гме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се  
од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са с 
ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу,  
е и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан 
да је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборен 
море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска  
им очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није јо 
а у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ 
 добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погиби 
стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише 
S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да 
волуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика  
е уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али 
а.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живи 
е или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу ње 
осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам 
алошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат  
де у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазис 
ећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју ч 
младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неус 
их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочи 
стима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке л 
ишта.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— 
шима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S 
љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="213"  
њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим,  
ушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два 
ем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим  
и воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је  
но доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ра 
тка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на о 
 узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор 
 дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хо 
pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли 
ло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако 
 разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је 
ну к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>—  
 између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник срб 
председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога чл 
во становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић  
подо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике  
ици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> 
ан Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у ве 
а.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном по 
и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав  
РУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, уш 
не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди 
ро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајућ 
 томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја ње 
је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици 
војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и ро 
ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Ср 
, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљив 
телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а 
крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступ 
е сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А  
Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција њ 
лављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне  
анемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки су 
а привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење ник 
угарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Ов 
на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд 
вео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ т 
господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако  
еливаше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, 
на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима глед 
ветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О,  
купна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} 
ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо прем 
кнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако  
у јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ћ 
или су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањ 
ред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича 
рима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од 
е орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљ 
 се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изј 
м наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окрша 
и исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се,  
а оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани 
="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом от 
 — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друш 
ред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја  
 али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из 
ухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до дру 
је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се ср 
 Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила  
<p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, к 
на за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логори 
опила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p> 
ативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана 
решен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожа 
че! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине 
е признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац 
немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати с 
су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар д 
ира, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домо 
а.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, 
ког Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разг 
 револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била вели 
етлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да мо 
 каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то  
о, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, г 
ца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за 
лавно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разуме 
биш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и ув 
> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да  
на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, т 
о више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште бил 
евићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој 
нање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде,  
Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш? 
/p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали на 
за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да 
ће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септе 
вица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела ж 
сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јов 
</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та т 
ојници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, врем 
{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући с 
у, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор 
олничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пр 
била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије 
аговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без ик 
аште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу 
еније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бива 
ана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Сл 
есме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последње 
е сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако не 
ана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као е 
и, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није р 
игани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музиц 
же осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набра 
скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у 
не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири в 
стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади 
дне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да  
ована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, 
 се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потис 
 смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвир 
о до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је  
 смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигле 
љив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у  
</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно  
ј престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часов 
румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, н 
ам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао,  
на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Ј 
иним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јак 
едусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те  
рина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-П 
кву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковн 
ваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар 
авом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> 
чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, ка 
ам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу д 
е су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових син 
о ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и 
римивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} На 
ости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операц 
 своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности 
 Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жен 
 <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— 
и, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међут 
p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прст 
одне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо 
>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој доне 
е предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се зах 
 дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако б 
 селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугм 
ина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло 
пођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за 
е на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се ра 
е.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође р 
 <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним  
е, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле 
ића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће 
оружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију 
аса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно м 
<pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео о 
 руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приред 
tone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање до 
илан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срц 
иву Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Знач 
ферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне  
ослала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до  
соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини- 
а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до 
оредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где ј 
 ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је бр 
ру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пус 
упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спа 
и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет ч 
њу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p> 
нку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке гр 
аре идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу св 
Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време неш 
се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако  
ах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p>  
и телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Неприја 
о на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере пр 
ије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним 
<p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је 
{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби 
е, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је  
ном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује н 
добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не зб 
оја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p>  
 Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и  
тала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се испове 
д ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.< 
ашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских с 
који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је не 
ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — по 
мота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово  
обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског сав 
опни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш 
м рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у мој 
 а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над  
ао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се 
ов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Н 
стињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на мно 
и паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускак 
 на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се  
озничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци д 
их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов ста 
ом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, покл 
до моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што  
ао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је ск 
ор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говоре 
ло од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чуј 
а, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било н 
то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Ба 
епе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S}  
ика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали  
м устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајк 
> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метну 
баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег ма 
опски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то  
>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на п 
а болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацив 
ке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само  
ека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу н 
Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. 
 оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n= 
е побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим в 
n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бит 
 за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавн 
<p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково ст 
та трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само 
а-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва ј 
 у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жер 
е једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да пос 
ивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Б 
/p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у ра 
ју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се с 
увши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му 
тно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости 
путише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један поста 
о онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лаз 
 Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у какво 
а кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хе 
м друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај гос 
и добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као с 
ука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од у 
ретпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила 
арити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу 
јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је 
 у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p>  
Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још пох 
е, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и  
око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепе 
је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, 
 букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као д 
ту, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изост 
пасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Как 
 своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не 
, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то 
одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила ни 
 ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до си 
и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ј 
ртиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова. 
соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, 
ић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> 
покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу п 
о имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских  
је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз,  
ашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба да 
а у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендо 
гао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извирива 
о.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Беог 
> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо  
етом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе крунил 
натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беш 
влачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно 
као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је поч 
лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири р 
а прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мисл 
а попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, к 
еда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предрагови 
аве с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се о 
истарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и  
свим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да н 
p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке. 
у, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — ника 
ао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно  
згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији 
удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.< 
а се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад 
јанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То  
ину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не 
 <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије п 
диш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и 
адом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито збо 
<p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово л 
ксића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда  
е ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> < 
ма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опро 
ким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га  
весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет ч 
ао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, 
оступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно 
римети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то 
хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се је 
оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обеле 
је онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S}  
и, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у 
{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, 
/p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке  
и црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врл 
вора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако  
м ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати 
ја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, п 
.{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на  
> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини  
арко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сн 
ата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резе 
е рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Срби 
а и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојиш 
а прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! — 
ом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све теш 
 друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> 
азна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречн 
ени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховит 
ати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ства 
Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савез 
во према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали. 
 па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те д 
ловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И  
и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне 
ојим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам зароб 
мо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</ 
х окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту доп 
је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому. 
ио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђењ 
 огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било врем 
а је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања  
е опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у 
нео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур 
ена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се 
: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; 
самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ип 
ву помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао п 
ив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кук 
Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јак 
маче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и ж 
ом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p> 
и неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову 
ове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних по 
рну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А  
шњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има  
Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској 
 се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запи 
ће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељс 
у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца,  
а!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ  
е полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учест 
е осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац 
брог војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народ 
ша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити 
и:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ће 
пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш. 
е?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ  
дговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из 
ном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић 
сто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да 
/> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>К 
“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је пота 
каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прик 
 Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте и 
о је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку  
> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S 
 човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је д 
лазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> < 
 био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сир 
је.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за  
чке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је прем 
 То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, нарав 
, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна 
арина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар 
томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} 
ве сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер поремет 
аном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху д 
 Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће  
дске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га  
љу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{ 
х кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употре 
торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{ 
едели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и оп 
n="175" /> <gap unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не. 
 да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералшта 
ст, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну 
.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не  
 — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи —  
а више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав жен 
</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из рук 
трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p> 
 <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогну 
учак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредн 
а то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лак 
владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда 
 за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесн 
n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте  
јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> < 
p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас  
p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствар 
 Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко др 
 <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад  
p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном  
ма де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у к 
<pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{ 
ојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љу 
да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној 
 послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност 
оздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак на 
пет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад  
ћ, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој пог 
вици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова 
еде на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по ме 
е временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до  
p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар 
де Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу 
ати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да  
> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци,  
рски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!.. 
 разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..< 
 је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путе 
едном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{ 
ећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога трен 
о је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Ваше 
м и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би  
рски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирј 
овало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране п 
разумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са  
 том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од пос 
и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву див 
уни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Риз 
ви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{ 
са, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се ок 
око је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потреше 
и са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљи 
а куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо  
том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу оби 
ивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и 
Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друшт 
ежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокиц 
пешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то је 
у је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се од 
кнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим 
а окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p 
еповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас н 
нак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти бу 
дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана см 
дравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, 
е могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено  
не издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Рад 
аву, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била  
престано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се  
рочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој  
е последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе 
како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све с 
о, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и 
 кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душ 
ога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, 
у и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" 
ед тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> < 
вој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ т 
мом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да п 
оку бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта поја 
кола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав: 
пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Ш 
нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повр 
када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, 
воје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ д 
.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка,  
{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је,  
 акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Иван 
да се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва 
е, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, 
рошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} О 
да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављив 
/p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спо 
њига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена кр 
упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да д 
ељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се 
, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заис 
м, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети 
а.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи  
— на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p> 
 потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више 
subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су  
амо је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да 
оли, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће о 
Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, 
во, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао 
} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не  
 официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спре 
анас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми 
х сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљ 
оњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а 
 интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са в 
изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења кој 
рци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су канало 
зитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о 
 враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоћ 
/p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја,  
е ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, < 
а ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара  
 морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немо 
ли је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне ж 
 <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојан 
кретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А 
 златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадо 
рих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам к 
и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам 
јав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим 
д код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.< 
>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весе 
 непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима ни 
а пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари 
јор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ре 
зимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлаз 
 брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се  
не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доб 
утиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певач 
ароди могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде д 
 плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душ 
лити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А тако 
4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p 
рањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве о 
 му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо тв 
м, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у бр 
то је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да 
За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро на 
, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети ув 
су могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демок 
легла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јова 
а граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска 
севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш  
оста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</ 
 тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђо 
.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ  
Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља,  
му, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра  
в завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек 
ци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би 
вот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на с 
за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој 
лбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би ј 
лон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке  
p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не м 
вој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље 
>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p>  
р, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазна 
еркнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Н 
ечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наив 
/p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p>  
а ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздр 
ељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравк 
умљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем ча 
анас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш 
еху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба б 
уде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник  
зиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке 
ого се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео  
и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам ви 
 је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заоб 
н презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</ 
е у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n 
оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, сил 
ах, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасен 
дајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па  
амујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не 
о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашл 
тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за 
на, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао!  
нка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S 
>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па  
ем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ј 
о бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у н 
 се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штет 
ри врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и к 
p unit="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни и 
звикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве  
p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један 
 Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је  
и са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли 
роистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} До 
, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части,  
а.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како  
само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" 
А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може б 
— мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа 
здрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, с 
читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет  
а Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је  
оведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наш 
head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао с 
 разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Јед 
еже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући рук 
руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас 
ортире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковат 
мејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} 
е у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! —  
читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свак 
левару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди  
ах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према  
има.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лаза 
 Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; 
 шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{ 
е вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште ср 
уцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ј 
Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирк 
аднио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао  
 грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отиш 
, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад  
и налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском  
нко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на  
угласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције. 
су.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са 
p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што 
>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника леж 
{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, 
аћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша  
збиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p 
послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Соф 
<p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист< 
> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је  
 је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психол 
аш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и с 
о ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда в 
 јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на 
а мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срц 
е насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти  
 и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он 
адио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем 
га за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и 
ка на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добр 
ажној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи пис 
 се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, 
 ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју  
ши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, 
ћу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> 
тина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија 
вима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прику 
слетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p 
 стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, к 
ао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га за 
 лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле ка 
е?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка 
осподине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога о 
ковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду ш 
ебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је,  
ли.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балка 
е из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина н 
једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше з 
ова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да г 
у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога вер 
.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно  
„Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="chapt 
нички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу 
о стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по зд 
прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пиш 
друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је ви 
евојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милоше 
</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{ 
еше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто 
твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је 
евно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, те 
 истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико  
баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то  
p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални 
обро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи 
и ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — не 
„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, в 
егунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, 
себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине 
 концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане н 
њу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас  
 стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљ 
Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па  
 Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p 
<p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог м 
истим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, 
увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до дан 
ито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би с 
ази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— П 
ши јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала 
Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p 
ткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српск 
њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме  
које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власт 
ислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно 
стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш  
 их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болни 
Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад  
> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и ре 
 српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут па 
укеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нароч 
до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то 
вам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, нас 
тругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђ 
уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лич 
итернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем 
а капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Ни 
> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Полити 
јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери  
е беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио 
 <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце. 
 ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, 
.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад т 
г моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много виш 
ви, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и 
то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих 
 <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> 
а то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и  
} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна. 
аш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања мет 
автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војск 
ма онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише за 
ожеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо та 
јанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оно 
у од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јов 
моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајк 
евић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске гал 
јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко з 
ати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам 
ђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p 
 развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и  
ину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утиц 
ренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање 
ило због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, 
о узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на  
ога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како ј 
г огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а при 
p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Т 
и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им с 
 сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узм 
испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може  
ену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост 
 ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, та 
ешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему и 
очио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Препол 
 је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сирома 
 реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од оно 
инар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поч 
 вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита 
, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако 
урану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нан 
си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, си 
би“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече  
м стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> 
ојој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што 
асно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n 
6" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запос 
узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се  
ховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су о 
и.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часов 
ла, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у под 
спођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p 
да, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далмат 
>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се ко 
— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој плем 
е своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрит 
ји је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p 
/p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</ 
ска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је офиц 
дравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посеб 
иколајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb  
> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби  
p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Цр 
је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у 
ећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разг 
х просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом служб 
и, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лак 
" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, у 
је?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озеб 
 да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледа 
ем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефо 
хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам. 
и <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и 
 неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је  
тала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је 
љеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала сл 
беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за 
ила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, шт 
није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се при 
розборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла к 
 порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто  
ту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе. 
скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом с 
н онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који  
осао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић 
чи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је о 
нут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне  
 ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав мл 
ли рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није  
Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само п 
 него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p>  
је нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енерг 
а утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с јед 
то је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивос 
> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официр 
 Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја с 
иљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се  
рло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних по 
ка у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врл 
а, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се 
 поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Сте 
ш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља р 
S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру. 
 опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне см 
јводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја м 
</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из д 
у старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круг 
ери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352"  
ебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи  
но и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изглед 
забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испли 
ицир ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим  
опио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и п 
 претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје гре 
а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето заш 
 Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је прес 
ците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред 
 Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се уп 
 за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је сао 
девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сен 
ђује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосе 
ки вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћ 
асу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић  
хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музик 
та је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад пос 
анас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то с 
ли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и м 
</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила  
јо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми 
ер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимањ 
ка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заис 
јом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> 
реновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изу 
било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ т 
ан његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након по 
ђо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један 
и вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојаза 
 шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне љу 
</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p 
си.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворив 
ивота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је  
ша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.< 
ја ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији леж 
 смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: 
амо да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> < 
 <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зо 
а тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Д 
раници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколи 
и да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S}  
истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напре 
нувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку  
од врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> < 
поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па 
> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема в 
е отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још п 
, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њим 
 причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца:  
 опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих т 
ла је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва к 
} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} 
="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, 
ене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи проти 
азумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само ј 
долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је једа 
радалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При пола 
елу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио 
ловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош  
ан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то вре 
заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног 
 Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском сел 
у, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску 
<p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао. 
већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну 
широко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова  
га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово 
ју, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> 
— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у ње 
ије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихв 
> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће изме 
је госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="4 
ултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном посту 
ране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру 
 овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Н 
чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да  
реној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало 
рбин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</ 
р.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас  
зофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и рида 
е, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем свед 
ом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у  
а се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави 
ме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен 
је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли 
p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — з 
<p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак сво 
 пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио 
држава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу 
ја је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још 
икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина раме 
астрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас ка 
ко обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустил 
 ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица  
еобичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, р 
о.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопш 
p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се б 
ом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се  
 опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Нав 
осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме 
то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац к 
вога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраће 
 у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предоч 
у Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ 
зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p> 
е може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружењ 
теља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Ба 
ла да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српст 
току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена сав 
 лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро- 
ке владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефо 
зговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у 
 и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства  
о новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу ис 
министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравн 
јем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становишт 
а.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је мо 
оги који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места  
је у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза 
изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске во 
на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио с 
сто старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за ве 
ра о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро к 
седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже  
 отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борб 
е имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} На 
з прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n=" 
аву на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у истор 
>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налаз 
 ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, са 
кчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, т 
...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на  
ожемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање: 
чун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опе 
било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Ује 
т нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах 
 још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу 
са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер сре 
на му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Ш 
њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи 
ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта 
 онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски лис 
дити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуков 
t="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</ 
и и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одвед 
нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента го 
м га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао  
да фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантази 
 смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по ч 
не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катар 
лим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ни 
о време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринуто 
 беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на 
етога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице св 
ећ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на ел 
акав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је 
слоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним о 
рио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њ 
чна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не м 
<p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онд 
 и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p>  
— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами там 
о ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у 
 за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жа 
/p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <p 
чекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код п 
 — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јара 
своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме  
е са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и нагове 
ћој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>И 
 их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за ра 
ручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од са 
ш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно 
ијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао  
, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазн 
 која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиро 
и <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само  
а своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити 
српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очим 
која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати јед 
од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући на 
ојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> < 
дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрав 
игоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако р 
у је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад,  
ио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непри 
руара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чет 
/p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби зар 
атарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном 
ј она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете 
ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за дру 
одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску 
ристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах оти 
 тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} 
жи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А  
 по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су 
кивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прв 
слати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић из 
, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седају 
изна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија  
 љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изо 
.</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p>  
рећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="24 
 на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане с 
Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, р 
онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су с 
а врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне  
у гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора ј 
узећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саоп 
а ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар ино 
— рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за ч 
де сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јеса 
ице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита ј 
ше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> 
ала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је до 
ећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> 
иси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="3 
ма претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказа 
ерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако  
механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању д 
коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и о 
б, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, 
љиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изо 
пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar mo 
а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чу 
есна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и он 
ена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па о 
и нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снов 
беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем 
у Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи п 
бичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази 
овнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по 
 романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо дев 
 зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} 
?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим национа 
ислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику 
црпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који  
тедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који 
, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="9 
т чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p> 
 пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родите 
ћа, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Обер 
а заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава 
p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p> 
оћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа г 
о Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то п 
} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањиво 
е... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— 
вераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрад 
се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се 
ба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спас 
Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? з 
ек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бе 
п Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што 
ј дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око њ 
 до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за преви 
 га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћа 
 Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb 
Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао 
у је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црн 
ихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> < 
био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад  
 ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отић 
ице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи  
Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложи 
</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p>  
пштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да д 
 него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи 
 позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, 
атрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, м 
 походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји 
а писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваш 
о била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супр 
то важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику 
ак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p 
 искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изнена 
то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти  
ало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> 
ира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву 
{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно треба 
воју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> 
 Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Су 
 поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите с 
.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегл 
рши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пе 
 од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог 
ора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповедн 
ило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са 
У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту 
и у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врл 
лазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци 
> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?< 
тересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење  
м добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="58 
тигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком 
Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за  
, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безна 
душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Б 
слављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичај 
сподин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и  
вио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био до 
итање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као 
 и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" />  
.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са 
утку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, сва 
о којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је з 
доше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније нед 
за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, м 
ојника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за 
г доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> < 
аравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Р 
е удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрада 
уга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њихов 
ци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Ника 
културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије 
 наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак т 
сећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S}  
има им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под п 
оју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ зар 
у ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим пет 
ече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</ 
д.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, 
исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитат 
ајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука  
међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, ч 
е и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити. 
и само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>П 
ок јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јо 
 им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално би 
мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> 
т.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и нас 
ндону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, одн 
пали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде ко 
и; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при  
еси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Ло 
рат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који с 
ој несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу м 
лед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узет 
че Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд  
.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају ср 
ворио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости 
 у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором  
 понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погин 
е Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово,  
ање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори и 
стале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испош 
ње крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Ни 
 n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помир 
 признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p 
А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У  
доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом до 
молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци 
ју, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше.. 
им црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су си 
ења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и о 
 се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се  
а но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковић 
о је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш  
 бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јо 
спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, м 
ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим моји 
ује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече  
авих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, ка 
ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> < 
победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле застав 
шила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног прос 
не ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широ 
pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је мла 
ју!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавол 
она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила д 
 здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не 
ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и оп 
ао умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војни 
тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кла 
помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго  
иш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p 
<p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одаз 
аједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{ 
беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тад 
рка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и  
неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та за 
већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, д 
т изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није  
p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас. 
амоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда н 
ог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, г 
Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао са 
 /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чи 
 циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на  
и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, з 
.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћу 
вати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Сто 
ош дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се раста 
} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><! 
 И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберк 
о је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа с 
еоград.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и ч 
 рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро 
у грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. 
вога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> < 
ј хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потрес 
 је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш 
> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишт 
и, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели из 
S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала 
и.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у се 
родне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb  
рпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се  
 да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часов 
 је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p> 
{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека м 
рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јов 
ну лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S 
е ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, 
х пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p 
свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине  
та доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</ 
и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ 
оглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети п 
ба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиље 
и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољ 
о је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обе 
амери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к  
у кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да н 
врде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара 
 n="221" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним злик 
.. мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли 
орисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што  
— сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пу 
нка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче  
ожио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких херој 
испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји п 
тао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би  
 кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика 
а Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>Н 
а ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо би 
да као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полаза 
рца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, д 
ебан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати тво 
n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева  
у из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радо 
 што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија 
крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово  
е по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, ча 
е је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док пу 
уку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</ 
Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису л 
 моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — 
нам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако к 
ле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам 
ихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове 
р Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, неста 
ћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја  
ег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала  
 оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које ј 
е и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски 
чковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p 
 не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неко 
<p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланов 
ред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киш 
милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше 
ињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турс 
 и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморн 
Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог н 
на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из  
атну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре р 
по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} 
ицу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже п 
 напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту  
 све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је п 
ога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} 
жари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету,  
, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта леч 
љком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуње 
од првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са  
е полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не ун 
ј дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас. 
 биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити 
 куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је те 
крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће н 
ћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним злик 
 својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају  
, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се приш 
оше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="6 
ичну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на наше 
чамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлад 
S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док  
нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевал 
рино, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Нат 
 живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послал 
 гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европ 
рат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете 
 Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му к 
огнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <p 
и чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повл 
их витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављај 
и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намрш 
/p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост 
ребало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, д 
 прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедим 
шег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало  
 срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и  
ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ра 
рпски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаосо 
рзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста тре 
слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео 
још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p>  
?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампа 
рам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудн 
/p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осв 
<p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>—  
е!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред  
 врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те зано 
 топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да н 
 постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова ни 
Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цви 
амо добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати ре 
</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме 
 креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није 
мо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не  
раху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Би 
на да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} 
уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој у 
вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрт 
е.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је мо 
p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <mile 
ј близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпо 
лаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затек 
 знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операци 
<p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта  
живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет сед 
...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, 
ожење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пут 
 и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити  
нак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ј 
ли сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса рас 
<p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на д 
 а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а дево 
.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болни 
 си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена 
да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је док 
заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јов 
е речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погл 
је могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли  
еузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хот 
е с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом 
</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још:  
прикидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>—  
дважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајат 
пнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди 
м друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод над 
 онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није 
речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Х 
— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак,  
 А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро 
ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да  
>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са 
жио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло п 
драговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у  
пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Ано 
срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво г 
о је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— 
оље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се,  
па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су  
у драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео ча 
 је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска р 
е, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га н 
вић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред исприча 
ика и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим 
ранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у  
римири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини 
 савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p 
итељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевч 
, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у к 
у полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте  
од обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазн 
е уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, 
..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Зн 
ам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах на 
 <gap unit="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах на 
 болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове  
 болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у  
 лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворе 
ече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, 
 још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{ 
еље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p 
Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одм 
p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку  
авна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Пр 
.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и  
 чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјаш 
велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — ре 
 дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p>  
викнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А 
ије могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и 
"743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске б 
, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у 
 у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа 
ца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А пре 
 у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити с 
потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— 
ских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама пот 
њем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни к 
у тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости 
сеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од г 
инута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електр 
порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S}  
во тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута,  
а сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка  
е и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све ре 
 позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој 
утни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p 
 <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S}  
бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ  
ке не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{ 
 Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</ 
да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало ап 
да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непој 
а знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочи 
 нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство 
ачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица пок 
 у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, 
, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти 
да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Ј 
ицир у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чије 
дно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао  
дог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса. 
оде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи  
р јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, а 
ише од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође гл 
осле пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде  
ближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готов 
град....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фиј 
 не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива леп 
ата?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да 
д ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тр 
г им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госп 
обро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко,  
Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди 
асвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га б 
ује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, к 
е онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, п 
тинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална 
ревеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у ње 
 трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам 
м.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га 
о у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандур 
акога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га  
ез разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шића 
најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење 
 писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздрављ 
, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка 
 не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја  
 туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб. 
 Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог  
дачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> 
та следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је 
већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и н 
ернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер  
 <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дођ 
ођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу двор 
ине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>З 
ереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га  
е оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника  
ad> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхт 
хтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S 
м писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли ш 
 само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочек 
одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање 
у, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова 
ла неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави 
 оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А ка 
еговом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш ми 
и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, 
ежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?< 
Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" />  
бала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу 
јанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увиде 
је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко 
 воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце  
едаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиш 
ћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на  
мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенг 
 да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види  
иведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски  
А ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаес 
> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је ба 
Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко гану 
 је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p> 
лика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари камени 
 беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>—  
ледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у 
даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, к 
едно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, до 
дет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, 
њак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си т 
а, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. 
у позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре д 
нак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде 
е стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непри 
м некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> < 
и, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори. 
мо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да 
 беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна а 
егазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђе 
лександра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће 
отоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине н 
> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомор 
ше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брег 
бурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом прест 
им колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, 
лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Н 
е и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на  
 несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше са 
екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје х 
нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда ко 
 пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зл 
које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како с 
 будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} 
рчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Нико 
ом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Н 
има освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордо 
лом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима  
овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Ла 
, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешк 
 и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме 
рговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме  
о више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, про 
.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и рад 
амо кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у  
кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> < 
ељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весе 
 инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их пре 
е да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао  
е прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, 
/p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је 
 буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А  
/p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p 
упило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се те 
а износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздрав 
"726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност. 
њи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже в 
d>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељс 
а дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а  
/p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам диг 
иком може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „мн 
усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мисли 
едаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то вр 
киваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само  
аше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и с 
 добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огрта 
 љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. 
ена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у к 
анка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с  
> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова госто 
 живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај ка 
ите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми  
ећ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жар 
дрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— 
и јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу раз 
аљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, 
амо, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта  
ћеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу 
 једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипил 
ици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и бо 
р свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је В 
т на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се до 
клати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S}  
ав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно,  
pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама с 
олама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организ 
ка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрег 
равде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, 
вала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, ј 
ршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и В 
интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукави 
не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то т 
ву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти пре 
а у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гос 
ј је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћет 
а и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па 
ше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је н 
ом.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту 
а изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо  
атраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова 
S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и  
ом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у ње 
ати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја би 
352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S}  
нке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је кона 
адржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је 
е да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Ср 
на Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Ма 
 са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и с 
ојој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S 
издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасни 
 ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе 
.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што  
.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду  
 православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођ 
горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути 
но, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној полити 
 мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тим 
инова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо,  
 говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад ов 
 само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био при 
 ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катар 
е, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су по 
а би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због  
 бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала 
м сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла  
нога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић 
 схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част ј 
лтата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекат 
а више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему оп 
редна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно  
стоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Н 
 крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, к 
погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, д 
или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Ваш 
Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из 
е у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, раз 
о веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила 
ма дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> < 
 потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришт 
ше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа 
оградски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису ум 
 и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала 
ом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Н 
> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанк 
т био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, н 
</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се суп 
резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које 
драговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила  
че:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још  
 је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих 
 ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и деч 
бне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве куб 
ју.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и три 
ије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и  
еда марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану 
ију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, ка 
ку распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радо 
рафски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бар 
 човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет 
о када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена 
ли други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испиш 
ако су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише. 
гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Нер 
је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпи 
у баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Паји 
зове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице,  
азу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из тр 
пазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p 
а се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах 
.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један. 
238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, 
> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предрагов 
српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p> 
а.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а  
њен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на по 
и на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилиц 
сти оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није мога 
теље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну ре 
вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сам 
е Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које 
розору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва 
 је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар 
, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p 
е беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу 
/p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџи 
покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p> 
ете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко св 
ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш 
ј радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи 
 се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана б 
, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави н 
цу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Вла 
а ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом н 
да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесил 
ослу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадо 
>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за  
словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаће 
во секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га н 
н и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S 
апамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати с 
а, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда  
</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних изм 
 успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена 
тедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну  
 кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећ 
воме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p 
 суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div type="chapter" 
ти, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запа 
беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога т 
етерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са 
љаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тог 
сна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи н 
ам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојлови 
цу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја вид 
вом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сре 
у да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференциј 
е.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двој 
и господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одг 
и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија. 
/p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављ 
атељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај м 
аш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често м 
, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити ср 
дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К. 
ира, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свес 
адало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сок 
опадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила цр 
 све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допада 
иканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му 
, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово ш 
рјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отв 
 што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црв 
 како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисава 
дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим в 
чни оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им  
узе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а не 
 па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{ 
ни београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретањ 
ђу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срд 
/p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је са 
S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ 
е:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друшт 
ле и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих је 
хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли ј 
упљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, в 
а, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, нов 
ала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило 
ликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него прилик 
ом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „вол 
је виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка п 
страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јова 
с већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око  
жи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем 
а и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљ 
нику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! —  
Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze Hand in Serb 
примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин ј 
стане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p> 
>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто  
 Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу,  
— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се мест 
ље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и 
ти и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде пола 
има се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете јед 
ву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се 
ји је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам бра 
дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом  
о сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне 
 искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госп 
ма помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После п 
> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала 
кости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Сто 
у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити... 
> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје,  
 и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и п 
у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољи 
ки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је ув 
и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — 
каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да  
ност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсет 
вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на ду 
чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја ма 
, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у 
ено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p 
иција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била 
жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, об 
“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајев 
е ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Ник 
м обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио 
рет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски ге 
„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење 
нати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав прем 
еднога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву п 
 како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости н 
од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева  
ачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Пари 
/p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за  
врејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бег 
и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, ал 
о мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула с 
p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Нера 
, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где 
нчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и ве 
ојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки н 
p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситн 
 Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</ 
уни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се  
ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стој 
езин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} 
 и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — До 
ми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер  
ачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p 
политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, кол 
кршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани  
ођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање 
целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, как 
у шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље пад 
главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која  
ири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да  
ћ из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те  
ко хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда 
, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнеже 
мена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири  
ко одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код њ 
витих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети  
дан се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, н 
ким мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жало 
де да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да  
к и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлак 
руштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао ко 
37" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су припо 
вору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, кој 
је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора удариш 
кве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води  
е, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци 
о Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских де 
ходим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, 
} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија  
лагостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од 
сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, д 
 и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из ку 
искреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quot 
 наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не м 
азећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од  
ио у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — ре 
 <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори  
>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкне 
 Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Јед 
l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина 
у и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина ут 
ега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватр 
прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу поче 
емља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ћ 
ри.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад  
ти.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде к 
и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нек 
им?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гост 
олић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сес 
едан од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако сол 
а се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — ре 
ши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и а 
много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи срб 
она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разло 
— Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} 
ребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није раз 
лог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора каракте 
бацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p 
ога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моме 
о сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и 
ар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Бит 
 родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S}  
је могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио  
а, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књи 
, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуаци 
стимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала  
ко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањи 
} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p 
 ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазвр 
ч матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове реч 
илица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>—  
.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жрт 
н, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се  
p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично  
— Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и 
м дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели 
учила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и н 
као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко вре 
око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где за 
враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чини 
дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева 
, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беш 
, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала мно 
и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био прод 
кови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег 
лике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу ме 
 бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламента 
 их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесе 
екла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља —  
ре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два. 
године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради  
окојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком по 
оји су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, д 
 хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку ва 
арију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог п 
</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни к 
е требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчи 
братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Зн 
овољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом  
мскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из 
ј са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p> 
аш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опе 
несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало дос 
 /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{ 
 и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш 
ења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Ч 
ву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне неп 
 ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгуб 
 српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и њего 
да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би 
чке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам т 
даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних од 
{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и ос 
 време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ос 
не донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је  
ти на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме 
 се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је в 
 не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмос 
му сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибиј 
а:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојков 
> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још 
{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од у 
>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није  
ј особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнеж 
 — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-д 
ста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саве 
 Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јов 
{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb  
 али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> < 
 сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Мо 
<p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек о 
 низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У к 
енушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} 
у и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој 
исила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске 
p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивит 
вне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина,  
председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао с 
ер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не  
се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху  
нику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пр 
првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга вел 
род, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за њ 
ој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа м 
ица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чист 
нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележи 
ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, д 
, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге кр 
</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>—  
земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике  
е кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвн 
 је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, т 
 <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служб 
дио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом 
у да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо 
поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.< 
м се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да  
попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова уј 
во проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати 
о није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена 
 више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гри 
предна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га пр 
ор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је ос 
 и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад  
ј жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували пр 
ок је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно в 
 пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу  
 леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутни 
слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очеру 
е, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју 
Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни гр 
и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заш 
ид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву о 
 уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном  
 на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лаза 
тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело 
 као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— 
 издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госп 
та су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те с 
јске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphi 
/p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Обе 
ени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> < 
чма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Не 
о роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот  
 да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго к 
редраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држат 
удилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је 
 на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито  
не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред 
} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде и 
ласт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албани 
p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смир 
ојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавд 
уће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица 
парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи  
и, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војни 
 пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би 
Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и те 
пским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе! 
p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле посл 
ији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и  
 мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу п 
још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да  
а.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира,  
p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{ 
е води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић,  
га баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се 
зне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је ми 
не, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с пр 
и могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али  
 дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и и 
да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као  
 Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречен 
ити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p 
ер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Ваши 
 је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, к 
ву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да  
 капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад ост 
ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће 
жаве, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Сло 
 на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, а 
 да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и  
опитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго 
ести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотел 
едити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петр 
та.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћ 
м, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима об 
паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чик 
је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотина 
к је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа с 
устити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.< 
у, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела д 
е она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, кој 
револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац  
облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Бо 
а ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буд 
азим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад  
и...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенци 
кав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ће 
ни што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и нег 
езин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Т 
о је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се  
саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим 
<p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно 
окомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива у 
 мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана 
и сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива 
а није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, 
хат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро с 
це“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет в 
 Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати как 
м стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојан 
ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље 
а му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов п 
ованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким 
 запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и 
. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим с 
 рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковић 
>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p>  
 она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе  
умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Је 
век растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнеж 
ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће 
едрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прика 
 Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним наши 
ожити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло 
триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</ 
с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{ 
ала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега  
редраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти  
ика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци. 
рисмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран сан 
<p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title 
ићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>И 
 је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати  
ишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми  
езник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div typ 
јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко в 
ај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, ств 
о.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово при 
 кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чек 
ине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију изм 
>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јо 
 докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p>  
 /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јунач 
 закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, д 
здахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очинс 
ја поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p 
.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом н 
> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била у 
аја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се пом 
да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учини 
{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо мо 
а чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — из 
сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удеше 
љатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, бра 
 болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" / 
Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате! 
е могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја  
</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је  
анка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им дов 
 се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила,  
анка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли в 
 у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народ 
 она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветни 
аке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ 
 Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како  
ко је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све 
о што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна 
илног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и 
лазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами р 
 предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му 
 и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам 
рпској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог 
{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толико 
стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви ми 
овања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав пост 
 у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Ње 
ој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душ 
у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и  
рце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим 
иту и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потраж 
г као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му до 
оград.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S}  
ке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављу 
ољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, о 
 на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова 
ком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у с 
а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p> 
 и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арн 
е Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје пла 
н службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење ј 
а Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежев 
ами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — за 
хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало  
Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</ 
ева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из 
милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербе 
азаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних 
шина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.< 
била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се б 
кнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој з 
е руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четн 
е на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки 
и, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор 
адра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им 
 Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишл 
 <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мо 
омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног мес 
е читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Ујед 
окушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране,  
ичке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње зат 
ина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало при 
кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, т 
/p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо прим 
у на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвији 
</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пош 
 Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења 
д јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да  
д чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стри 
 и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици ве 
, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека 
Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу 
d>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при 
, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се је 
сле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му к 
ада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља 
крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинил 
по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари 
дан део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти 
ласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је 
ра објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лаз 
Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две к 
своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марић 
ењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан,  
о село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синч 
и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p 
пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, з 
 прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенч 
ла.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S}  
 се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да 
 накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електр 
ћи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био ј 
 да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма сам 
а, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече 
 седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одм 
га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу бли 
 замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања р 
ј још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на м 
еријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се  
ему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после.. 
најку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Ра 
.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} 
p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе 
, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p>  
анко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, г 
ло се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — пита 
а Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах по 
> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се мас 
на ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{ 
ог диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> 
врсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ве 
 гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је јо 
ли Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни  
у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздр 
авши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — И 
напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— 
рдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Је 
> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори  
ви, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, н 
, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо ос 
е потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао 
м згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да 
— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...< 
 хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се т 
у рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем ка 
 ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први позд 
поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове бла 
туре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и с 
 збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино,  
у, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — 
која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Т 
 преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} И 
тражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира,  
је је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и вел 
угде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, н 
{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али 
 радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!.. 
 раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајо 
је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честит 
разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војс 
ником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала 
ручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писм 
 савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у  
 којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, п 
 запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, П 
ам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се  
рли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показуј 
дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била ј 
ена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпер 
> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим 
Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где ј 
најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже пр 
спрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло 
.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудо 
клонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила ј 
до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у 
мој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S 
ровела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумач 
гледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације мини 
м кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег вр 
аговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога  
ају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из П 
 срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, зак 
плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па види 
ис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис 
шљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Зд 
а је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручил 
 четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> < 
о, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка т 
ну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његов 
еранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако 
егује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— 
, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој к 
граду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако  
од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тај 
тноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и пол 
роднога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунац 
ћи, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чла 
p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете 
 са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p 
последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили 
рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш  
вршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуко 
 n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>—  
 онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као д 
а господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас 
p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли ни 
е у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног ту 
е поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>Н 
ан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде ј 
да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S}  
ом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали 
Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са 
ривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да  
 и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — 
та и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад вид 
="graphic" /> <!-- „Добар дан!{S} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Срби 
!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у ј 
одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас  
ивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — го 
а-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се 
це Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Ма 
како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам  
 тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал и 
е доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху препо 
ху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} 
ких јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“  
доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души ј 
заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срц 
аше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да 
о ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро 
.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значил 
душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, б 
ни...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу 
еђу матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знат 
љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О сам 
на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</ 
тола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу,  
>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то тр 
дница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удру 
/> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</ 
екује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла д 
оји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <p 
 и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плач 
мног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи м 
 жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он  
е осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души  
н случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче  
а рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Н 
хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</titl 
ицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким при 
 наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар матери 
седник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе 
од.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабин 
саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уост 
} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим пра 
ла, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министа 
 новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост 
еликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити  
рбији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу,  
 Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори тр 
ивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља о 
 <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“. 
великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео 
зу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном  
 своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога иностран 
олитичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{ 
њене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Б 
глед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србиј 
 томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је о 
је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна  
едњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скори 
у из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има о 
чунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSection" /> 
презан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како м 
драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељан 
илно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, не 
реболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p>  
оди, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне 
ас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар 
лу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ћ 
грешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у ми 
предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —< 
, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Н 
бар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и мој 
радовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел  
темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срда 
у Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече 
ој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гр 
ши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у с 
><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p>  
та су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је д 
а ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50"  
ирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83 
ој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S}  
опрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потп 
еши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После ов 
или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све  
 ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То с 
тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} 
града Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што 
head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим 
 ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и  
створи писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетан 
сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Пози 
ом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Ск 
кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма,  
да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Пој 
ад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жар 
есме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у з 
ачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго би 
јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на а 
 <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но поз 
стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико време 
Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти об 
звештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, мора 
 одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну 
, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="79 
воје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадо 
топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све п 
ћи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капе 
ода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава ју 
 да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста  
им оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, д 
 и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена шт 
огу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p 
} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор ис 
евић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap 
олим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разор 
ио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који 
 је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, д 
е отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да  
е се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је з 
 повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пиш 
ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Ла 
х каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљи 
и и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за т 
во стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S 
 акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова 
онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београд 
о ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изн 
</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Ма 
 је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ бр 
си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Посл 
 био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Милова 
ом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квари 
а из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<t 
кнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи  
ћ и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у  
којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити 
ати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала зд 
ежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво 
Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, д 
/p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборав 
очни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера,  
 војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни сав 
 српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и н 
га а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на ко 
ркнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, ка 
отовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам б 
би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па ви 
стрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле 
осе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да 
х јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџби 
а не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре  
а и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим ре 
девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотиз 
која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наш 
мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоц 
них пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика 
 је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћ 
да битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као  
и рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити  
соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник 
 дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када 
?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прек 
 назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину. 
је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n=" 
ратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али 
е твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што са 
воре.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна 
рбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они  
о.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших сок 
 од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену о 
у за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и 
оји су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту С 
истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На о 
д смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи 
драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се  
у, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог једин 
 јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било 
е је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са П 
официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p 
 и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила  
ељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав п 
м грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Ц 
ије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Ра 
на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је с 
и удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети: 
лавних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А  
лучајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у п 
изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију н 
а претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српс 
у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која бе 
де мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Авг 
растарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према М 
и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско  
 и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отво 
и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српск 
банске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</ 
их војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турск 
АВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Цр 
 српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији о 
дови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за  
њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојн 
 су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске  
p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и 
Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</ 
, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Ка 
ну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро 
 погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранко 
on" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду беог 
о га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p>  
 на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је  
ње по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало 
њен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама 
утра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама на 
ни, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да 
 узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болни 
аној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та 
ислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у мл 
 <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања 
тит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекава 
, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђа 
 Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом  
27" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни мо 
арен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако ка 
кше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p>  
.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви  
везницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним з 
или код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> 
и џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</ 
аст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очек 
та му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина 
правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p> 
опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је  
о доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођен 
tion" /> <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служ 
ви која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм 
асвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p 
>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им 
ска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо св 
есиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p> 
ђа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт ш 
стало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то с 
е објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о моби 
ином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских  
едам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> 
 том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у он 
јанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић  
е овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други 
 она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одг 
и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек жив 
ни српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, кој 
се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и збо 
ан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан. 
едник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њези 
ашковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом д 
ећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он уве 
маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео,  
ne unit="subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у ос 
Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све 
века, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у  
ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадиће 
а државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone u 
 ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално  
вао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој з 
се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школ 
трошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио сн 
 у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку изве 
, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Тур 
ког крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, 
 може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ип 
 уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допу 
тавна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све пре 
ризна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема  
 својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Ср 
ведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан 
лноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p 
ересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправ 
оме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти 
ла, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинул 
нонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и пок 
се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и 
бија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који  
анице јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту ис 
пазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оста 
ца.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељк 
, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што  
уштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:< 
тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" />  
ега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он с 
 него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла ј 
рагоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од он 
противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствар 
 Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А по 
акав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То ј 
мо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прек 
а поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар 
 да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, вета 
овник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личи 
од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да ј 
 Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Ни 
 <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очев 
иметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лон 
S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Ло 
n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите 
прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга  
а чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и сед 
у ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, 
з новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске пр 
ена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представ 
џбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, 
који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама нераз 
ђу њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у гла 
 обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да шти 
} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене  
и и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — 
реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубок 
ника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше своји 
 који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола  
кла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је  
.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Ло 
а и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Ст 
 дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражи 
 већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, д 
е допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показа 
ом садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је 
 је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више шир 
готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану  
редлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањо 
живали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у оч 
ду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искр 
 говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор,  
лео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="8 
 црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је предс 
 наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођ 
 Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би ов 
закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скада 
на, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна жи 
Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице. 
иву њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на  
о на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао ба 
из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихо 
 што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које 
је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву сво 
али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећ 
а у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круг 
 се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас у 
>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Зн 
мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен 
а сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у о 
Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је  
 донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часо 
прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж 
и Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, 
завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице 
их душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народ 
вих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога мл 
седа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, м 
звештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је  
и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах  
p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Жи 
!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око 
 прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца  
јанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим с 
 и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командо 
ује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S}  
> <pb n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи нацио 
атарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, прија 
ето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала нади 
дио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на  
томице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „А 
и за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме 
 још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког ч 
Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> 
же се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, 
ш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или м 
зумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, в 
о се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш,  
 неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још теж 
на.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њ 
олитика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобо 
 ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Т 
сигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар С 
отписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице ње 
 то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} М 
и лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу врем 
 и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Спораз 
и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.< 
 бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће 
арили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области,  
ог те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би 
зам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка ст 
емљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p 
му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори о 
.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — з 
омори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пли 
ци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Е 
а те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политича 
а парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар н 
м новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња 
ападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако  
ици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и јо 
 <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњ 
ар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема,  
овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p 
тел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса к 
реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако  
атним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Бо 
ћ кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је 
е још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално гов 
 чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мици 
аш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измота 
ре, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба 
 и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога 
е, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потвр 
мо да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раско 
да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодова 
вор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана ран 
 јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија,  
ка Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежев 
на два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна 
у Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито забла 
е породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавали 
ријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твој 
аљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратови 
пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих же 
ду латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војн 
глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и б 
црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само ок 
аде у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После  
{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} 
у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div 
подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, на 
в и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без те 
воје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па ж 
довање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну 
бу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам  
м Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непознат 
" xml:id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан 
 xml:id="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— До 
 дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n=" 
 био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стр 
да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од бео 
бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и глед 
ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хот 
 окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом пок 
дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква дру 
изрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим с 
>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, ка 
ости да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> 
еза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S 
ци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је ср 
ди по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећ 
xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Сто 
" xml:id="SRP19203_C22"> <head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p> 
d="SRP19203_C92"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је  
" xml:id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Д 
xml:id="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</h 
03_C82"> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Оно 
 xml:id="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p 
тај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не  
рилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз алба 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C2"> <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> < 
и војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело млад 
да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се ст 
пођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше су 
Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица  
ди српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о не 
ју брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се свр 
жала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</ 
сли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад ј 
небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Је 
овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским 
о; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га напада 
о.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> 
ребала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је 
е том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за к 
зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} 
требио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од кој 
наш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу р 
га кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се па 
пуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник.  
а, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје з 
а су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" / 
ине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно з 
право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у С 
на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p>  
/p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачар 
могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p> 
 другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> 
 кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> < 
 волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обичн 
?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли 
опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница п 
а соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</ 
, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина  
и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских дел 
у стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Оча 
 они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да и 
да.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, д 
доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је пр 
их чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а  
ва, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У  
ванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их ј 
пштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p> 
њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине,  
вши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није  
аше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме сл 
по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред  
дни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одб 
у личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен  
л; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи пос 
ља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Би 
>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало д 
аже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати р 
ни.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је гр 
 и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се б 
а лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давал 
tle>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</ 
ника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Ба 
р Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На 
а, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред  
, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; 
} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком  
пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турско 
 да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што с 
ознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том  
е остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може свако 
огодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а 
свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p> 
з једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико  
фицир из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је офи 
олако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на ча 
ком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а 
те и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите  
ору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, 
 позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у л 
ао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, 
о!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане 
е дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „ 
ници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се м 
о пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица 
 би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</ 
а ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече друго 
њак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народ 
>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А 
 се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање однос 
егну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчи 
на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорн 
 друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр р 
дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два 
ре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“< 
ица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке 
 рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему ј 
.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Офици 
зносити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, узда 
де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} При 
у да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом кр 
ије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почел 
оз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му ј 
ћи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по ј 
ржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако м 
ком друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдск 
p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни б 
 увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гон 
 један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица за 
де један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите 
 код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Д 
} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стоја 
е за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе п 
пода и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је с 
ка.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да и 
о и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</ 
аја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>—  
 Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа и 
ромену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), д 
 <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао  
азна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој  
 војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо  
акер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала с 
уд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</ 
Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S 
жда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замиш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у во 
е презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“  
ам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је б 
е.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа о 
чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p 
и се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а  
ка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад  
, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никак 
редом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред кој 
ћ попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор 
и прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а во 
кања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скоп 
ли помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква г 
 војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lan 
црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим ви 
 читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали 
о гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ств 
ед.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у јед 
Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p> 
n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што  
ам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизациј 
одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом уда 
је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независ 
>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српст 
срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јов 
 Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић 
ловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио  
ао што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај 
ежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... 
вропом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и ум 
ше прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша с 
да, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прил 
међу њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци ј 
ски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента ник 
ост и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручн 
исце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак  
у, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њ 
, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу 
чка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S 
владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије 
ју своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, 
 меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се н 
ила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Пер 
династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, о 
редаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе 
ела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> < 
а.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да  
љења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад 
се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с 
је уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатац 
>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У 
ени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> < 
но привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш  
о.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци с 
о, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако ј 
, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас  
шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овд 
ишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи  
не, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непри 
реба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вр 
 ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како п 
ке и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само 
паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији  
 да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако с 
али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли про 
 јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби  
ст да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам  
ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> 
 мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи 
уцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза 
једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део 
ићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позаб 
лутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пра 
вео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода 
 обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и с 
авилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и ба 
раведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако пос 
импатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јел 
ротив <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија вла 
 је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина 
 за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није так 
ет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече  
и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уго 
ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша пол 
.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо ве 
не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, на 
само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње  
зразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а 
три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу 
ста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасв 
 неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још  
Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто пот 
ислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех глав 
</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, х 
 арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, 
p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову  
ћања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна ми 
ред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час,  
p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива 
а живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још 
пет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео  
по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом 
е на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа с 
 српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове пре 
им и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана минис 
>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<tit 
росте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или ко 
е:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац  
 — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и ис 
ић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе  
о, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>С 
 интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представ 
, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да под 
n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили 
ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером 
а то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој сам 
мо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, та 
 пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — п 
та-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како 
е бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му са 
ата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, ч 
 није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди  
де не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом  
арише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је д 
бије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добр 
ег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине 
?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разг 
ј борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Јед 
за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није при 
>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле ве 
 n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га сам 
ом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици 
исарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли 
е, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ 
 који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам час 
н све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.< 
поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава  
, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражар 
дговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све г 
ла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, с 
у осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита тур 
 купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не  
> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећ 
рестоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова,  
ну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потр 
 Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело сел 
ијатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а баци 
Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{ 
е битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички пот 
ежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи. 
евезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> 
остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж  
јом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се мо 
јом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити 
 је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код  
е стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака ис 
е стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути. 
 На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване де 
м се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевај 
рној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S 
 и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџби 
пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком  
де судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени 
ру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и укло 
њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелем 
оја цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задово 
цом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био пис 
>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити н 
у на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком 
.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:< 
> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p> 
/p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митр 
 која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од  
бе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли уго 
к је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим  
е бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ 
p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p 
ница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње би 
њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавес 
ем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог коми 
— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо 
 сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p>  
са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што 
ме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у сво 
отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком ста 
подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и м 
Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма 
"189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац пре 
аменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гара 
 се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тог 
еограду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве с 
имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је оте 
јанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обави 
дну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз п 
 да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учи 
ени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида,  
и имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="ch 
> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле састави 
рштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о пр 
 неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра  
састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поз 
а би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач шт 
аг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} 
у по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидн 
и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио 
ба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тх 
то друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он ј 
 Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канце 
ија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о т 
 за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са јед 
p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом сре 
ва народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да 
а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па о 
пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди покл 
ан је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој  
аслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А  
заревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи  
 се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапн 
 <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступи 
 жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када и 
мних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што 
а, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} 
една другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса прост 
мена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да ка 
но у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин. 
увана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали 
ујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У  
p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Пр 
{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код прв 
авамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Ни 
инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земљ 
е, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога  
и, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда  
редраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио тргов 
аницу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде зн 
је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати  
 дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да п 
а закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у пар 
и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенера 
, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитам 
о је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерал 
еограду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекн 
гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да пос 
дрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а веро 
воје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела  
ора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Л 
авао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>—  
е чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голуби 
последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима у 
е сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Ката 
пак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може оду 
аву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</ 
.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме инач 
ву науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао,  
, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — 
ако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начис 
 да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.< 
а прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста,  
м звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи 
ћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са з 
љи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> < 
а нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна  
бији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да  
 један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војв 
, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер  
ли?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обе 
<p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, 
емо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским 
 Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb  
ати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang="FR">Cossulich et cons</fore 
ретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслу 
је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним  
<p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>П 
 да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто са 
данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а к 
 „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја 
ршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p 
} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вам 
 узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је зд 
ротив чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом,  
опала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој  
о друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједи 
..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n= 
дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке ст 
, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792 
оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тог 
ead> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да п 
— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не 
 ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Р 
д се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајст 
мој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n= 
ажаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онак 
 ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера. 
иљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ов 
S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена заку 
ану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти ра 
о нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} 
Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне 
S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колп 
угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као с 
апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} 
овораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше  
ман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја ми 
p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигент 
ка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштов 
зостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} Т 
ву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из п 
уке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разго 
ажи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојко 
шњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да  
атити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицеви 
оалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело 
маћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано  
ени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати,  
а, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из  
S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација? 
</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београ 
е нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у  
ила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти ве 
ст часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га ту 
кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, по 
у прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим 
хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстр 
 бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо 
шношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добац 
p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас. 
раћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачу 
осле подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је 
ара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како 
ладости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теб 
вић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у соб 
Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао 
оврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у  
 у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта д 
у усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је 
заревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловал 
а рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати 
дводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, к 
гано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне 
ер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катас 
ла лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, посл 
> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао ско 
 растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану 
 после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова једи 
ТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова  
 испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати паж 
е на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign x 
лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фр 
p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска рас 
еље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске ц 
остаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладно 
и код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p>  
 осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима,  
 n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојков 
ја, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазарев 
тила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса  
о је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, в 
емпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдск 
сам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје 
, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радос 
чају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у п 
кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану 
> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ пр 
лан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници н 
S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p 
д се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весел 
.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S}  
реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А б 
 и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било  
је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо... 
це.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше т 
о душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, ско 
а почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стал 
евој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић  
не сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно 
ти.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све ис 
 глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школов 
мтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме. 
 је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољни 
ама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јован 
 није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је увер 
где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> 
фицир ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</ 
ead>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ра 
 по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда 
но косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет д 
свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће г 
 кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Б 
скивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се 
оворио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Ни 
?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окре 
стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На св 
де нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нис 
о пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се  
исани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И ма 
 отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да зах 
p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Г 
је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад  
ачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртн 
блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, к 
>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му п 
 беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био  
овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно опту 
.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанч 
пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду,  
иве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко 
за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се 
, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p 
морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право д 
гелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција,  
 сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је мет 
Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника сти 
а тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им  
али и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена. 
драви са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к се 
радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Ра 
ам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, ј 
а опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p>  
>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ват 
<p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, 
ва-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</ 
и а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим о 
 од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? прогово 
 навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико трет 
им био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничко 
врати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да  
ање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који 
сије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што 
p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на њег 
ушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било мили 
д стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од ње 
 и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све се 
и недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p 
м, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предра 
и у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више разм 
p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше  
говим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији жив 
дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али  
кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој ре 
{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} 
Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна  
ла.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље 
а овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају уг 
ламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногора 
 <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку 
ио и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учин 
на министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министар 
ка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако 
 Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кут 
.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ! 
аој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ва 
ујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме  
а Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна ду 
 — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, 
евер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела о 
дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којо 
а је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет 
рипомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну б 
 је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило 
стила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије гру 
која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота де 
ште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или  
у руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Б 
 о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да  
унајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкне 
а ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, 
ца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила 
ата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се 
 на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговеш 
бацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако зам 
} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио пр 
материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима мате 
алеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S 
 сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим  
вицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам изра 
ада Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изне 
јом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ни 
доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као ви 
је.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у њего 
ди!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадал 
рочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Сто 
 <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин 
, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, 
право, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха 
о.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће ње 
де у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа 
шта? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> < 
а.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изнена 
<p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господа 
ина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да  
а прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима,  
оби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена л 
тиву моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен  
е, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију доб 
на му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кри 
е понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановић 
дрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините ш 
ревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p> 
ка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа и 
доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се 
еранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда  
дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој т 
ао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је по 
ним вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она сре 
 плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита у 
огледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не  
мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али ј 
о сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Гр 
, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже т 
то, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се 
ма.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свог 
<p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око с 
 био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, из 
 брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чини 
н се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су 
н испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести 
ретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се са 
Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, в 
и Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је дов 
ло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међут 
 Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на пок 
 будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од кој 
S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>По 
њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{ 
иказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљен 
 на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да  
је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигд 
а им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоз 
же пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а  
 бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не пот 
личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у  
ресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После к 
 тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало  
ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев  
да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јован 
, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p>  
 на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се 
милесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="5 
ет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p 
ди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и п 
 у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је ос 
отле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојан 
изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући 
ледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава т 
ља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?< 
да јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису п 
у онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила 
о моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете гос 
ђе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, тр 
ута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до с 
оје је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Н 
“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо  
ин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу го 
о празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћ 
је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> 
друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у не 
ртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа поз 
кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од  
у сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањ 
м.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је уша 
ја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb  
ословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ 
и због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не мо 
иодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што 
о, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.< 
/p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и  
 — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском а 
а.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их до 
p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком ве 
то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и  
анци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, 
а, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице 
.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> 
 готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала  
јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво  
на.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара,  
е на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног зал 
...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав,  
 се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Бил 
 ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били  
енувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још п 
ска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем 
о, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ћ 
се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који  
ера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор 
им и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искре 
бу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неран 
м очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племени 
а за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Ката 
се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на вр 
ти, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> пр 
, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не  
и, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А 
> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни нар 
то, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови  
p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесарија 
ично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n= 
снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена се 
Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на ч 
ла сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после 
к онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим 
а и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је п 
ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу нећ 
 дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш 
м претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влаж 
 сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињ 
> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако из 
а ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу д 
 да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да с 
ла су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца 
ознанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" 
о је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с п 
јанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још мо 
еоград могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Беог 
драговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог бр 
се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец 
као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд н 
е тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Ј 
и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су 
или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се  
а он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S}  
а.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада поглед 
уше.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и д 
данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — р 
отпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке ве 
 му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радо 
о, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, к 
а Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> 
 каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао  
/head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Је 
у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, 
 то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би 
 какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и 
све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада  
не последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повин 
ка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и пре 
 и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Сто 
на се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друшт 
 <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице п 
захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше  
 за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о 
ату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје в 
а само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју зад 
 нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту п 
инисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш  
ост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он  
ату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са ду 
/p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ 
ожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p 
 да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на 
м захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом ре 
се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жа 
то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџби 
оје се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се члано 
 није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, кад 
револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напр 
 три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно вере 
а и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од р 
х у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком с 
нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се 
чно осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потреба 
} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што ј 
S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са пр 
в није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма пр 
 — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо 
.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима наше 
1" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, М 
ише махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећа 
и свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не уч 
о питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принцип 
такнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем ода 
и, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То 
и, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам 
т слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случа 
а да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>На 
"509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положај 
нце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заје 
е, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ 
екотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега неп 
ице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби и 
. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ј 
искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки  
<p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опи 
, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После јо 
ада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем от 
Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај 
и и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо  
 Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу 
сам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се 
, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према  
ор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Ст 
, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— 
е да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су сп 
јаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>До 
жи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у  
одневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала 
га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </ 
 се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку пока 
јатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански сав 
неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, так 
то време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према бо 
о извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој  
ност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задуби 
цир је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</ 
ријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град  
ивио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од 
 прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строж 
, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{ 
есно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса,  
рините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, к 
 из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе 
графске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, к 
пски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелиген 
а, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше за 
о писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широ 
омни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800  
 друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом мара 
ови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим 
бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић  
 Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а  
на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру  
њака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош воле 
ед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледа 
брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинам 
ло, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где го 
у тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај страна 
!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју ми 
вца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у П 
пштину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Пла 
урске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пе 
 није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је из 
 остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, 
вом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ћ 
.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним 
Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздр 
рв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позиц 
ого.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те ње 
 да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се  
ма много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јас 
јска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S}  
рху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дуб 
 родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По њ 
оре.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} 
и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као  
 се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синов 
 тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегал 
 и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нароч 
певај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лаза 
е рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и ц 
диног војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су  
гинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио 
где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши  
у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положај 
 и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није та 
{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „ 
 шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, пр 
.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" 
 пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армиј 
драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа ср 
може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да под 
скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово  
е је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <p 
 изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је з 
чно, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике. 
и...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице  
ада је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није 
 на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Ц 
и:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духн 
рте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... н 
вило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној р 
а и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се  
ва радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој  
 радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, одн 
утра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извеш 
змишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати 
рисутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћи 
ле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако  
м сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и  
им тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редови 
</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивн 
ени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има ср 
Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војс 
> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни 
сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна ду 
век болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне бол 
ре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је састав 
 истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p>  
војку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</ 
м твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа  
е.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> < 
добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбоче 
А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам ниса 
оје је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљат 
ена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо  
разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених 
о?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ буду 
чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и ч 
>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица дору 
p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачн 
 рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде с 
а је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и д 
ј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те  
 још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја п 
 га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign 
, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо делов 
pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља  
ком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо бил 
нтелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у гла 
д звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> та 
, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју поро 
чка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан  
 сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте  
ата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр ос 
ма је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p>  
ића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љуба 
ан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим  
ћам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изра 
ли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. жив 
<p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис  
у ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p>  
е штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих у 
> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на сво 
у једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих  
душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексио 
ча и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила  
ајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин  
ајпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео ова 
као његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега 
путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних  
ног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекал 
за за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струко 
тише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише  
фални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Ск 
ао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде 
е презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене гл 
!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска поче 
хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ ниј 
ивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија о 
не силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, ал 
p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити с 
и необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном  
ити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све 
ћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или  
 очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо п 
ићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустраш 
а венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила с 
.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Как 
свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу. 
 чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пе 
кој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p>  
вар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</ 
феџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се 
а му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Ј 
во миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, 
на.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду 
и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много 
/p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије 
нка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Беог 
и кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће 
ка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тај 
</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно,  
уначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашег 
ошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српско 
родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина р 
 све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и 
на говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим го 
о?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече  
м на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофе 
 топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима  
тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе 
са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, госп 
рбију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић ра 
фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господин 
просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећ 
 путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топл 
А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цви 
у.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</ 
ено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друк 
 људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио з 
ог девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са сви 
има и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слав 
олила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу они 
ластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те 
чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само 
хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину  
ј, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и у 
раће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај  
ко не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удруже 
ко олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада 
уђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мучен 
ика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <d 
бна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али  
..{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету,  
усретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца пос 
 и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p 
<pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S}  
в уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових 
="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од ст 
 нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се  
црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској душ 
држи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, по 
прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексић 
узе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p>  
ви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће 
ривиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако 
 с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти м 
тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Ц 
.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и 
 гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам па 
> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба  
 трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијин 
а ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потре 
 све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран  
ржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шт 
ВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908 
 поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку  
људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Ис 
се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођено 
аш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да 
ше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикри 
о да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до з 
рта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да 
ија, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у  
оје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њ 
од у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила 
у и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату 
своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи живот 
оп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његов 
очети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје д 
е, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли 
је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућиц 
цила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и  
а ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, д 
ди, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да ј 
прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем живо 
зички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Срби 
селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви  
„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap unit="gr 
и шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема сра 
е, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређен 
рван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика С 
 опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд  
плашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> 
осовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и м 
 његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сло 
по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покр 
ешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидањ 
Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она опра 
е Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обр 
у је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је вр 
 писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а  
укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла 
набе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p 
је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположе 
ана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и не 
з Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, к 
 у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{ 
 другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низов 
е рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички не 
 тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је ми 
 <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чи 
пиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној 
има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целом 
>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његово 
апред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу доне 
дређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мо 
арочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и п 
ми наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а 
ик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не  
на одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у  
ности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светињ 
вно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво]  
ро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуцион 
ој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор 
 <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на ис 
је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да  
ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда н 
 тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет до 
ој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог се 
ејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима 
стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, 
о пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земља 
ивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно в 
 да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад  
тави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} 
рих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом р 
Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?. 
и: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драг 
и: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути с 
и.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опе 
, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; 
еху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љуба 
 Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њих 
 вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осе 
к што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских ба 
зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" 
Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Ниса 
Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>С 
наци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не н 
и и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!.. 
ти.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи:  
и сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} За 
воју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела 
че:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> < 
ина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си на 
ужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, 
, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{ 
Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са  
од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети ник 
исли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S 
а, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила с 
>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само шт 
чуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од 
че, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандар 
е.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недиће 
арке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занек 
о, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијск 
.. или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њези 
е.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а к 
 наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих в 
ке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, ду 
ест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила  
ло грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па  
 засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чис 
аљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине  
 мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А 
ну пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор,  
ко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p> 
остала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за посл 
 осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина П 
узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну сн 
>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо виде 
ушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца 
 лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и нап 
 ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућно 
овита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та бе 
 што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и у 
споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће пау 
али, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стој 
 <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кл 
је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — нав 
, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и пра 
чна струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Сва 
 јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у с 
...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic" /> <!-- —  
ање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе  
исак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи 
правдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је беог 
ави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне ра 
аука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим 
ила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није 
огледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу вод 
о премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о  
њаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна арт 
 његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стак 
<p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то  
енутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће 
.{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и састави 
е то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а з 
ејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!< 
оју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје д 
алиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, 
очила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је 
ржавни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад  
гу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога  
ика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Ан 
 Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији бил 
 човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло  
е.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива 
би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И н 
о би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки 
 главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице ју 
, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српс 
, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главо 
рбин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" />  
лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта  
и, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је  
 и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешт 
 био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми 
им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Пра 
бе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана 
то од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300 
тац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" /> <!-- 
а ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бач 
едне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана  
а и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l>  
школац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па р 
имназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што ви 
и саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван 
Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, пр 
 добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— 
ељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на 
 црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно н 
 народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринс 
е један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка пр 
p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p 
само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне та 
ло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу с 
 претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армиј 
бије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турск 
рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђе 
{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и 
мије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био 
 проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, зап 
бре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и  
 пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрд 
ћи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугар 
адне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Је 
ј ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај ц 
мију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p 
, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне 
угом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорск 
ражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о преда 
и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да ј 
е стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо 
ију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није бил 
другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, д 
шић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије,  
е но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност пре 
дредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокоман 
"subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег 
/p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се 
</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику ср 
 армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под 
у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком 
у.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије,  
ој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва  
н другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којо 
 где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p 
је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад  
 једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</ 
 у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p>  
 у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан п 
 води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипиц 
/p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђо 
е, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође репуб 
евић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сас 
 и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" / 
 да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Свети 
ави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детин 
</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у поро 
очитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а  
, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његов 
</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста бил 
мо тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па је 
слили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, нег 
о Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили  
кав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом див 
едали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они 
дио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог п 
којнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићев 
ину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му суз 
-> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, 
вићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“ 
 Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Ба 
оследице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Зн 
зразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти уде 
зљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви 
 ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, ре 
p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се  
ш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само ис 
 ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се увери 
/p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се  
S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми  
 преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, а 
драговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду  
јице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не 
нику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специ 
 и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и 
.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају сп 
 И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није р 
 новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фру 
држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>—  
стајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што  
 ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ш 
ема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Та 
су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо,  
еп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати 
а се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати  
окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата- 
браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајев 
ало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бач 
</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздрав 
м, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из орм 
л’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те  
и је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p 
д и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи 
у за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је 
 врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела 
title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се ж 
Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p 
> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свад 
ев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима  
во и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. 
ни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза б 
уги и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за в 
стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p> 
, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да  
— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те б 
господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било. 
е данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мал 
 сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред  
раво она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивш 
одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објас 
и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете  
 наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена 
о.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад  
р овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш.  
 онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сен 
— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се про 
 опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и сам 
 једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од рад 
 овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.< 
Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у  
а устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем ш 
и кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с 
> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља ве 
ар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — ште 
Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши т 
 да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— П 
се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се 
ази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да и 
ст, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелки 
ји је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли 
— рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се се 
а је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси  
аја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си  
би чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја 
 количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не 
дова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли 
нак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? реч 
наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз ц 
руги брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и 
еде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као он 
 до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте  
ао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жа 
евић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се уб 
еранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p 
Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!.. 
 Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове 
p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се м 
да, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници  
>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика 
а попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p 
аја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полаз 
ио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он  
ги брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и,  
ћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— 
одушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу 
на је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где с 
кајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо 
им меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој С 
ежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу п 
тарим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на 
а је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у жив 
 читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго ч 
укчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је са 
велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавлен 
пробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад из 
ву примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја с 
 читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег с 
онске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном с 
буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и 
љава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му  
а, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Прв 
 не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највиш 
сти, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске неп 
омаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади 
 му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то 
м поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват  
о вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва 
е да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила п 
а пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом 
 бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће би 
 једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест по 
 капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани п 
је обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од  
а вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровоља 
неси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Нат 
<p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десно 
 морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свеч 
и збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, ув 
ећ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир  
ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачи 
 јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, 
ер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Н 
Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Т 
нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи кра 
а се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба  
з Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S 
 прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље јед 
 узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах  
, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће. 
ед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером  
 си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су  
одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропу 
ане, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момча 
раговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе ч 
за радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Ме 
 једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, 
 и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p 
Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њи 
шавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору С 
вој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако у 
руна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања 
и пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена 
еколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој  
?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, ски 
ли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас п 
ао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од С 
емо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу  
а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој  
чињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p>  
Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљ 
 где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <p 
о, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да оства 
ера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</ 
непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, 
и да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код 
ећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу  
надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Про 
ом се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и М 
p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узим 
мо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би мог 
„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Р 
!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-уг 
бији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и ње 
/head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта,  
веном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их  
ујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, и 
ељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после п 
има се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори 
н и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није до 
{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање 
зника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је непра 
 северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дођ 
ћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div type="ch 
о теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> 
 тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још  
а се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како т 
-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалн 
ијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду 
<p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веро 
о још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним кр 
мала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука ство 
и, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је 
 а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српск 
ј Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S 
пала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са с 
метањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој  
својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењ 
успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> < 
ц и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине на 
кадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била 
дотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти 
народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и о 
ре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву  
својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског 
ну ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други п 
ашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Срб 
спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим 
линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватр 
ла, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском  
гарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дош 
очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада 
и где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се  
те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом 
о у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико ба 
оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога 
последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се  
 жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције  
а се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</ 
ње опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих изм 
и и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре 
трани листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео 
пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство  
их измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога  
-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан 
о трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Једа 
 са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примље 
 сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у ку 
 и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати  
душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по  
тријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаш 
/p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђ 
мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојо 
ки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSectio 
 сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је  
сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онд 
ем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за 
ач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отиш 
е је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна 
стиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би так 
Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!< 
 нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није бр 
д доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим реп 
ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут д 
ц избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</ 
 па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p> 
 могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету! 
p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петриј 
но и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S}  
апуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А  
ног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повук 
ила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати и 
таљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви 
ош, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју  
неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно изве 
Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Беог 
Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко  
зација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то о 
 у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разу 
, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ства 
 екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, 
 — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p 
оравити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гаврилови 
p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који 
ај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек 
гарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели 
је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је н 
и је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синов 
 и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за ср 
ском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> < 
неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у 
ој историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пу 
е велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова 
ерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико 
 тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу  
на одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини,  
Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и 
тојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>—  
помену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екс 
Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} С 
/p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље,  
на му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају. 
“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> 
 Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap unit="gr 
ирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> < 
ама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да  
пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше  
 стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка ко 
едом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги  
/p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у  
ао са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном за 
духом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сва 
име свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не б 
р је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне  
 по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осв 
 том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљава 
ан покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, з 
три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађ 
 слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби ј 
pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мисл 
ну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p 
анствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11  
ако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан чове 
обацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?. 
оли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S}  
пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити  
доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, кој 
лет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у  
</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле ни 
рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у посл 
ами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и зашт 
 смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> < 
е бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му прос 
ићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче 
сталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искре 
од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању инте 
> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каж 
Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја 
и тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то  
, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба 
>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p> 
ркнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнеж 
радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадит 
p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.< 
е собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је ц 
аревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та ж 
тину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> 
 није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Н 
а истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <div type 
у, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече 
ти, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те  
о и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p 
n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S}  
="399" /> <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n 
ћи се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанк 
ксић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, пого 
, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div ty 
ош једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица м 
А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на  
рло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и нан 
где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су п 
 огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању 
 вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да  
о-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран 
Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином тери 
отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? —  
и, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађари 
 једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S 
беркнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на 
вић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој  
> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да  
 парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела пис 
ткуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Обе 
у.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и из 
.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то  
овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мис 
влачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p 
фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Се 
>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођи 
> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Обе 
огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стаја 
 следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде  
су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек б 
едне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црн 
ји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А 
ма о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао 
од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Ск 
јој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном н 
Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p 
твеног севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћат 
 одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах мој 
ри пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњич 
рпским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвел 
ећи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би 
 да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У 
адосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лаз 
ло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се 
ћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доко 
 плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народи 
ивоту?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} 
 брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наум 
осле уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, 
лесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан мес 
од куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима. 
у, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погле 
ан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, пом 
 кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањ 
 са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти 
мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с 
иле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жа 
како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p 
ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам с 
да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала 
фанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане  
на, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата- 
, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са јед 
ијатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја ве 
што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући 
ићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек б 
у нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ  
вати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако  
 је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> < 
 Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје мо 
 овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесни 
 што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, дев 
>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10 
о чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе  
јан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио. 
лила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p> 
сподин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је 
или, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стр 
није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, ко 
сна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ј 
p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у  
> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се 
p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се  
аветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће  
кусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да по 
ви тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p 
 везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије 
чном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова пролив 
е према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му призн 
 обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна 
т није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино 
аху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> 
есретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић 
и искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекл 
у угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљи 
нљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени ср 
 отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже,  
 на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску ил 
иналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се ко 
Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{ 
би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n=" 
а?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запит 
p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању 
итали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је 
лук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и  
ла се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно с 
бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, шт 
и званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам 
ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује 
омаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p>  
авдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћуд 
већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болниц 
S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја 
м бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде изб 
 то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Зна 
ама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.< 
си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, 
, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где с 
евао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>—  
ао старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно река 
не на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнул 
нолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> м 
и загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразо 
pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти  
али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот  
p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим с 
о пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S 
та.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћ 
како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза  
ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати,  
ани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати о 
сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па  
д куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји то 
 и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и  
гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од  
по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца 
у и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових  
ег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се  
те које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.< 
дио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да с 
не сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Ла 
шност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, 
ира отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезар 
асовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p 
итски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак. 
се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник 
ачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Бе 
p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко деб 
</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло за 
ева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживах 
једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу  
, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом б 
в оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и ж 
ицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама. 
вом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — 
је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју ј 
на долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и 
ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће 
ји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни. 
 сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва 
касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S 
p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој 
та ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете г 
S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вер 
 кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ћ 
Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге 
га па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стоја 
<p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубит 
асцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на  
ао роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што 
 хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан 
 сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је 
— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205"  
у спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сеста 
 и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љут 
ледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим  
/p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала с 
и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим  
 Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић о 
же, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јо 
ија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад 
мих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седниц 
врејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пеша 
од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом 
 издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p 
шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверов 
је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџ 
>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег ку 
 његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> 
рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је пр 
ог је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана 
та, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето исп 
S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њез 
ла и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се 
ди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после см 
отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био 
 је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је т 
наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p> 
ркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енерг 
осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац ни 
ше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, по 
Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана 
ење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе пр 
е су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, т 
му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је си 
а да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је п 
а се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p 
> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници  
тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Буз 
Т ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очисти 
Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси С 
ли по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мен 
веди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је ж 
 први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио шт 
лицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби госп 
на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић из 
о и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог добро 
салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да г 
 се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде 
. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</ 
> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао в 
један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога с 
{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на и 
елом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узу 
што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју ду 
мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то он 
 Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а и 
и на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код 
неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, кој 
и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе вел 
 је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у бли 
?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он  
рагоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу прим 
" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила ру 
ан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му с 
љан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски  
па у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу 
м Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са  
м ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле 
аветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих 
и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели  
то сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{ 
га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој 
о прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Ј 
 неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Ка 
{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и мате 
запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскр 
} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, та 
, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit 
ашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкч 
ла с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да н 
даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати ра 
p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="1 
в тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осети 
унку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се  
, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни нажив 
 видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p>  
и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући д 
ли, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам к 
а са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вече 
им, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није 
о и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад н 
н, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је 
ВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и тво 
 са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за ти 
д, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="6 
је нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди 
чког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, 
спод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и да 
</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, 
испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p 
утала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која  
рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења. 
вник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по ма 
облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привреме 
{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, 
очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} 
а прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа,  
аја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и оп 
оје је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга 
а друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се  
говремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак 
 судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, ут 
 нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње С 
д пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још н 
 на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — У 
о...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Јед 
најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јес 
от.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањи 
о, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо,  
ичемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојан 
ети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена  
д Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два  
 бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! 
<p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још у 
Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена 
е обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу б 
е Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ  
>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p> 
јанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у  
p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> 
/p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено бил 
ЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> 
аштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> < 
кој битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="grap 
!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва просло 
 ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу 
а самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му примет 
{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје ј 
а је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А р 
> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе С 
ори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и  
p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њи 
!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели  
ог српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвен 
уди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.< 
данпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и сп 
ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>! 
га моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Сто 
еника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лиц 
када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то р 
оба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је п 
p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и к 
свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњете 
 венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с 
азан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о 
 наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и ми 
нала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ра 
адовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у 
>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Сто 
 Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све ко 
> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици 
<p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Ск 
 на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Куманов 
 ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво  
овели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су б 
 га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мук 
н, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешт 
 <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин пот 
а неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео д 
кога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио 
у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Вла 
>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види к 
ла се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склоп 
="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава. 
а са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Сми 
.{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— 
ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини 
Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb  
да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Р 
рашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, с 
де се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразиш 
— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко  
тојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на 
руштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди сп 
евет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд т 
е.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једн 
еколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе 
х гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбо 
оју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а он 
ј!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.< 
>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај 
ом језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им  
овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима  
асом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим т 
 Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу 
S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено 
p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко 
сан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанк 
рав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била с 
</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, та 
растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засу 
ло.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у 
"317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближо 
о зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type="chapter"  
вом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада б 
 страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на францу 
е Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Мно 
p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју ж 
спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновији 
Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не  
тпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p 
ругу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Ж 
 рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> 
жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Ал 
о је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.< 
р површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној 
вић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем 
старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим рато 
иње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; ка 
к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна,  
оворе, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвив 
 можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститут 
вину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необич 
е највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађа 
ала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „д 
{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени 
али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудови 
00" /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог 
споди, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се 
 <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба 
 наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче  
 била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гу 
чере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру 
вих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких 
е смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и ту 
, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначк 
покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја  
 чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Ката 
обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру би 
еху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и  
 премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</ 
ово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио  
некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „До 
и и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет час 
који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локом 
љена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију бе 
на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају ха 
чном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати. 
 <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева м 
ничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољ 
атим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла н 
>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто  
ичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Беог 
 ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap uni 
о Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу  
{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је  
 поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и  
ћ онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охран 
рбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је в 
о, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје 
ојништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела 
к слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочека 
елефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу мес 
ковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тр 
>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p 
 вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се  
> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш к 
у младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{ 
4" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А т 
моћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је он 
Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као 
?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</ 
у, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (ра 
} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type="chapter"  
зацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балк 
 више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јов 
ну нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ј 
идружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете пору 
ас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекав 
 окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу ст 
 се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</ 
једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{ 
јим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њихов 
амо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, мо 
 спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселе 
рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>М 
ворила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и  
362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја с 
војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмиц 
одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други  
 да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарков 
пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа т 
ли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски 
следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> < 
ља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у 
не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказ 
да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} 
ете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божи 
 Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S 
 или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стој 
пље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! 
ати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, кр 
{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} 
ас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо прик 
већи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> 
а расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој 
моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављ 
Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро от 
...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, тем 
за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисиј 
воја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека  
саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше 
c" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на  
е.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лиц 
дну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти с 
{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јо 
ојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу  
јаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и 
{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то 
 циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом наро 
, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш  
 и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</ 
ћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога зар 
шља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари д 
је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <p 
ало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без у 
 неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима  
АВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Ска 
ненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету. 
ћни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у пис 
вим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције. 
ругом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није с 
е љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предрагов 
, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} 
овима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликов 
н је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p> 
„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти 
“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слиј 
ежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, го 
/> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком,  
е класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p 
он треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала н 
 Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна.... 
аја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улиц 
ић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши к 
сам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Слав 
сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да ни 
која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред  
уштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом 
пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перон 
p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како  
<p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдач 
шку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу 
шем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да п 
p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја оче 
е враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојкови 
 девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи п 
 онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћа 
о ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су 
носнија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла саг 
банске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S 
ходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падо 
е албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кука 
ји уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала з 
анџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у 
ји нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{ 
, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле 
ског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и 
ери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан од 
нићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео све 
и, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, 
из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво  
да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, зак 
ицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост 
обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" 
тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и за 
S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њ 
што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: 
ећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од се 
краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди п 
границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој по 
се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога 
а живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> 
ва <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када н 
зиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео! 
ној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на 
/p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој 
на из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p 
длучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p> 
ући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p>  
епу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су 
Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четов 
оја се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало. 
а и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо к 
рала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада 
} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је 
рилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога 
p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шт 
рник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен млад 
 знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту же 
> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић м 
?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p>  
 се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће гл 
брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам с 
— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стар 
, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госп 
Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да ј 
и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх ули 
проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и па 
исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тог 
начно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје мла 
, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко 
ла.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани 
је Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је в 
м сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот  
есета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа бац 
трајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима. 
в.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић и 
евима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав  
во зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не т 
ко био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Обер 
 мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајор 
о! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга 
 жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генер 
к.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге 
очео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући 
љда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> < 
о дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека 
е воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице 
ико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су  
ти много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао  
а Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја  
S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, ује 
Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ 
ра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока  
ли.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још чети 
јанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати уте 
1" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Демон жена --> </div> <pb n="192" /> <div type="chapter" xml: 
уж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Ш 
АВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана  
чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не п 
гле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> 
аших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Коли 
те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Доб 
еднику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и  
ци, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорил 
трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се  
е се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ 
<p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит  
b n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на с 
се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у  
p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устад 
атрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима ох 
око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у ку 
те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> —  
 са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућ 
 раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> 
 n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се  
> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је т 
Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи,  
он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепа 
ики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што р 
ајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних не 
е отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људ 
Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих  
је ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко 
> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он с 
 посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима с 
 ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, 
 збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу,  
А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом 
је Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се  
да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо с 
 нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: » 
тарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више  
нда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганц 
а, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра к 
 унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују 
ање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <p 
 које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Им 
лим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Гд 
несе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и  
муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре по 
и са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писм 
Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедб 
маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Н 
 знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си 
дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Нер 
џа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо о 
и.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао. 
воумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око  
олела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему  
ићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, 
 и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, 
е понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру,  
 још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непам 
 добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S}  
које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> < 
разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне  
 насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је од 
у ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српски 
та друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнеже 
код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице м 
еше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одго 
пљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да  
 Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господи 
S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке с 
огло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе дево 
а.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Ник 
дама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и 
м окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена прос 
 је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ов 
а на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равноду 
 српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па д 
Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе не 
 тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војно 
цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазарев 
метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитк 
 сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости  
ају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу пос 
ако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S 
а је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано  
е врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Је 
{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник от 
волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац 
ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љут 
љивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива с 
} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, 
од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала наме 
уге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред  
у боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>По 
гло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је дана 
неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему 
експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, 
/p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на п 
 чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S}  
нитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вр 
јевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је 
главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао ј 
p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад  
редраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се прими 
 је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једн 
и.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукав 
 би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакери 
ање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S}  
на официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електриса 
случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи з 
еки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацива 
младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, дру 
а његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. 
ио је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему 
но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумач 
n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституциј 
одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p 
/p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и  
дна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S 
ве.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p 
 народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, 
арка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану ц 
ио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања  
разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се  
е ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} 
ирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Гос 
октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске н 
ају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српски 
ла у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске бори 
тврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јур 
 изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут,  
р који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која 
у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{ 
е бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла 
.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мег 
јури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског  
ка ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх  
ест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потре 
аго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и из 
омотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је  
престано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати 
 је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...< 
аше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој 
на је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, неми 
 <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано. 
н.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће,  
ању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње  
 <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у с 
} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да 
ације је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спо 
искује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганиз 
S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>—  
ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било,  
> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, ј 
гу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео  
} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претр 
:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза о 
ај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љ 
 поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једар 
ну слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчма 
вета.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времен 
а њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом ба 
 сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодлож 
и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростиш 
а у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турско 
епоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је 
 славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у ста 
 Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи при 
 да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало ту 
ч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза к 
ође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако и 
лас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула  
 му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем п 
пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим 
ога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под  
оло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпез 
.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти  
ру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављал 
чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повр 
чније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> < 
о — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи  
ила хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p>  
а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго 
 и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, те 
 живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренул 
>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви 
а.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешт 
 цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умест 
а против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p 
p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа. 
им кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже деба 
жбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војс 
алија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војс 
ја је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јав 
 који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљ 
токог окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сад 
кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема 
ају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не вод 
аци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућеле 
 Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{ 
ела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном л 
е борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чет 
је јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био 
амо да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес  
ји пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У по 
ата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна  
Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди вој 
а Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се 
лим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарк 
.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна 
сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Ст 
чем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и  
мо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника. 
и братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, пе 
и гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним 
и учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када ј 
је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Об 
лети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладни 
 почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} 
кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет 
<p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— С 
а — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за 
бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посеб 
длажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>И 
S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликн 
ка Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих с 
високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну ве 
он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се  
а „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза ов 
е прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била  
стаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим д 
ли — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, н 
а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету 
це плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска 
} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами ув 
руди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душма 
ју.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српс 
..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Ка 
ивот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове пр 
е овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би  
 речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био под 
 живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, д 
и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим 
p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p 
тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није 
т протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад 
тична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p 
но се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини к 
вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чуј 
од на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему  
или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријат 
{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином живот 
 на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји о 
е, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црног 
ко јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу из 
дњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ  
 не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Оф 
осом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од  
 јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да све 
 спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p> 
{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу. 
Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} 
тијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и свој 
вот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавеж 
ада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови 
е њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као 
Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био 
а радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прос 
} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p 
ани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Ј 
ован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфер 
е; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што  
-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више  
но Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе —  
то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није 
му и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми 
лан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она за 
жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка 
а баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни  
ао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српки 
</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упад 
о дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наш 
 ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо 
 <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они 
и.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и се 
егија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косо 
, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.< 
 је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакну 
ратизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим изл 
мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз 
 кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p>  
абро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, н 
тати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се  
е, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три ме 
о ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— 
 да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Ст 
ротив, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диж 
ане.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S}  
{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарин 
p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја  
арина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у че 
 мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарин 
>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, 
отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удв 
ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у к 
а повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Пришти 
<p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени 
пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу  
оједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која 
 под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то  
осматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пив 
 себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегн 
ности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом  
ању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје  
ву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, 
тали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о  
ултуре и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и  
ши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смрто 
 знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Алекс 
итичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Триву 
49" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи 
 лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у С 
ње.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и д 
{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хват 
авци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђуј 
евала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану н 
оза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп 
ћи, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија  
а су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно 
ну Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један са 
ло, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p 
дере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског  
е моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође,  
лом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није см 
је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику 
 шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.< 
и мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако пр 
 човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање 
 будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко жи 
орити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S}  
.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништ 
„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништ 
ије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајан 
ма удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постељ 
а устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се ма 
 на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</ 
идам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непопр 
ију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртв 
ког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, д 
S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази 
дитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати би 
о веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Ст 
ерио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матер 
ившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p>  
ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и о 
и више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја с 
Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву сре 
ад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и 
S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здр 
у бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху д 
јонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ор 
анашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> < 
.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ  
 само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не м 
шно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није по 
дно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је 
рећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух,  
есто би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако у 
м пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са ваши 
{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја 
е спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни к 
а на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корац 
рпском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је подели 
ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли он 
и, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„ 
ило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љ 
и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олак 
дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l> 
е пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је 
ивот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... 
>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S 
S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле св 
вагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова  
јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у заме 
S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби 
лужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по п 
{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себ 
ивот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од зем 
град.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p 
Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— А 
 сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећа 
от бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убиј 
ва Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно та 
вот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она н 
 А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механи 
м да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чује 
ођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског  
је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансиј 
а шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљн 
у Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Варош 
 силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним глас 
<p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} 
и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни 
а си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је 
анка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на национа 
о, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће ова 
о, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ 
стакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равноте 
ом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртво 
је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и  
 руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благ 
крај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ћ 
ашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...< 
орбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жар 
љеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живо 
огу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, к 
је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно распр 
е почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда ка 
оља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини,  
 рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали 
.. па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је 
већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задава 
свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео 
е умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, докт 
ереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је 
та.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српс 
ојим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракора 
нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом ј 
 сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао пос 
оме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била д 
и и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили 
повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и з 
а уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше па 
крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, н 
умевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у ра 
ник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше над 
оноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој п 
и дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n=" 
м.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила 
х пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поште 
} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто 
ованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арна 
м преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, 
његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све м 
е лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза При 
оља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје уг 
вићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић 
има дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Барда 
и им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих 
 га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине ру 
 га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар с 
ркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А  
ћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаут 
иливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сва 
.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S}  
ива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох 
војина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена т 
шима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задрж 
елики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу уго 
ловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна  
оту развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу стр 
><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу  
у, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима 
 и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу 
е шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S}  
брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то б 
ве где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То ј 
ла, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се н 
S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела 
асвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си ви 
Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао п 
гично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја с 
p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S 
м захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужден 
свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Ка 
.{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад ј 
лом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали 
ревоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни 
а је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи 
 ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са 
се.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да 
 њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бој 
ите, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, кој 
ободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савреме 
Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него сил 
 је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење  
што крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, ник 
леним столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбр 
т.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> остав 
и.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен 
алност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко ј 
ограду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така 
а твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{ 
ационалне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, с 
вота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на  
ји су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, поч 
 и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од 
 Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, ко 
; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, и 
је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и пок 
p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта  
тни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p 
тио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина 
отест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се  
месец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врел 
прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим 
 њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом  
ајближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу жи 
стројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је  
нова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даном 
државао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће жив 
м очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и  
ту“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео  
дости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини  
 као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>М 
пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио с 
ад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што с 
ом пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Ж 
 --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Н 
 срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га с 
 тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и 
е из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, с 
олео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што 
ожеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се од 
и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је дана 
 свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="262" /> <div type="chapter"  
она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да с 
и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац 
авом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли  
мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна ре 
сао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опе 
е:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот 
<p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— В 
лади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина. 
а све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безбр 
е Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних др 
тили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад не 
го да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога 
е, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи н 
 (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот,  
— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ и 
, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже  
и јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегле 
мио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да 
ила увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два да 
на љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и 
лице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и др 
 мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>Посл 
роучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти ка 
ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако  
их прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге о 
ти из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко 
већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену у 
оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине  
} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је 
љада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити с 
о на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову предст 
и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Њег 
— стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p>  
о је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то 
прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb 
овине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Маржен 
 рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад 
брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— 
!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> 
а море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, кад 
ојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити ж 
ас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице ста 
слиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p> 
ју.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> 
па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и та 
 питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарс 
о жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и х 
излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, 
деше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних из 
 била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме беог 
ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрн 
ће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, шт 
> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанск 
 је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једн 
ла: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је 
 што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба уве 
рен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на б 
 стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву  
ини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиц 
ова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов  
.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш 
му може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крв 
им вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да  
 у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраж 
 занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разг 
не: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској 
и на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од мла 
а сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не  
елику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и порем 
овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње  
гу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога  
 и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим  
ем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај 
ксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардакл 
 само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је ср 
 <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћав 
ду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска 
у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S}  
лкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Во 
нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>О 
 нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, как 
518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је уви 
<p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он с 
ве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, д 
е на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљи 
 и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, 
 тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} 
арати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о жи 
 у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растр 
стаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у 
у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда т 
а живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је и 
е, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам  
ћ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вр 
 о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="cha 
 уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта  
 осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ов 
, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда в 
у, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да  
мпоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли 
а сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, д 
 покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе 
ухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочит 
или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи С 
 ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест год 
едњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега пос 
 и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших р 
е био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општин 
 време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали 
за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог у 
ога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Мож 
и, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> 
 није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p 
 владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина  
ву чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном  
оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељ 
вране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде  
 да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиш 
Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и 
.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месеч 
graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опро 
 до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронут 
ла Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти д 
ше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв проле 
 јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа  
.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако 
њачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко з 
атер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирн 
павао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње  
ле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је  
о јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисл 
м и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, б 
оћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи р 
p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> 
о на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Беогр 
бро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је п 
јанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену н 
ти своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем на 
ачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан ј 
разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, 
мености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> 
— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> < 
/p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе 
</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Об 
рећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле ути 
 цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко 
ке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мар 
ескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно реч 
.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, 
p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава  
а му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта 
ама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" / 
 тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин ч 
одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Ср 
гинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољу 
p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узел 
 пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који 
ом дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још  
но, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа 
е из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плав 
о неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао  
кије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српск 
 колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани  
p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно  
.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Команд 
ом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</ 
 Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p> 
/p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места  
њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане  
 већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју 
ш само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплес 
ацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се 
ра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> 
а, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао 
ени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са 
 шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне  
едала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас о 
ј, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под ком 
ли се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити  
ршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија н 
на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио гот 
"603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатељ 
о, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искр 
> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, ко 
ан крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких инт 
 бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко 
од и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране са 
но питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рук 
и злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим с 
нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам сав 
е Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соко 
рвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни о 
ше, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко вољ 
, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конферен 
не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне на 
е.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вреднос 
га морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то,  
и обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаљ 
толеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и 
жју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљ 
тварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} 
ановити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором на 
љивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А 
је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за к 
о ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра од 
ољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> 
узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност 
ами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђ 
е намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изме 
шког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p 
ром предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором пр 
и знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне д 
а, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поруч 
 ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећ 
омита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобо 
S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје,  
ише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не ц 
готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железнич 
ко, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја  
ај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе. 
И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остај 
вом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак за 
, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако 
не животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за 
ји је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А свак 
 јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, пов 
 се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</ 
пски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу сил 
 задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења. 
м, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста ко 
ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икак 
то га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен саз 
у и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — цр 
се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али н 
жити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао! 
а и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на н 
у нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око 
ога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојал 
на родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота 
 Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, о 
пољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изглед 
дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да ба 
 n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант. 
Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свеча 
 Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао  
 и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p>  
јор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жар 
Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо ме 
на, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разни 
окаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и 
ј Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на нек 
олничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?< 
„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{ 
ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омал 
грађани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично 
ече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам да 
 онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио. 
пред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана ус 
еко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана 
.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p 
ађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти 
ребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онам 
 <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на вр 
а долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Ок 
>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још  
 ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p>  
гао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја 
/p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија ору 
>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!< 
олиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчи 
ерена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— 
от.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а  
</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи  
 мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списа 
главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бит 
p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше 
ише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, ду 
тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на  
вно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред 
ристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући 
р је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском 
се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска  
а цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисал 
 послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи ча 
ридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли 
вала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих,  
м, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, 
члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је  
њу снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Ује 
> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слуш 
бине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине 
са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о теку 
ковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, нег 
надивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p> 
навала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То  
Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странц 
 Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и б 
и.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њен 
 у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> 
еше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут 
д тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драго 
 фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на 
ња буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, пла 
а не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ з 
јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезин 
 „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Н 
, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>( 
но пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како 
 су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> 
, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума не 
м лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type= 
један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p> 
мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу во 
њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на које 
реобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притр 
ла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе пре 
изнање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стој 
ар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српств 
мим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе. 
олићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху п 
јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајн 
мете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд. 
о, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Ан 
дговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како 
роки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао при 
атио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>К 
p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p 
издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p 
 их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле  
 и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она 
 може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престраш 
у на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топл 
да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољуби 
на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први  
дине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре  
осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни  
У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој ви 
ама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p 
оже бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи  
з толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити  
— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити н 
“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стра 
аги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече  
 Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:< 
кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово 
p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мири 
едало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гле 
овањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и  
 unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку  
много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Де 
>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да по 
 вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу вол 
 пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је 
оје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> 
бију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама с 
ма могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешки 
јали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згод 
е криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно од 
и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао 
 јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, зна 
оје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не  
ике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностр 
љен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али 
 као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете смест 
на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са ш 
иво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како  
 је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему 
ић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је посто 
испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> < 
</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му н 
епријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но к 
у је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила 
едом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде 
>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, ка 
ге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно гл 
или, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој с 
 могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, д 
> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић г 
и Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се о 
<p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учин 
да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p> 
ра, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за  
иста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демокра 
ећ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и 
 да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — 
ја нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој жив 
ану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p>  
е се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А 
ало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберк 
 већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> < 
љаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади напа 
ови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домов 
м крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимај 
 наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сил 
чију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте  
!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отруј 
з бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли. 
и морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је  
к, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p 
ла краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће иск 
 <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистич 
тале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), нап 
 волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако  
тку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их у 
pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У  
влада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезав 
нција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални  
вши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</ 
олике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та с 
?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да го 
е време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак н 
гласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати  
илан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за  
жртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p 
 <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу 
вори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој ми 
а дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриље 
бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па пор 
ликим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко 
.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у њего 
у задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништил 
рафских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санс 
— Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста  
! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну ру 
писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло примети 
а поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване реко 
ати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за в 
<p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па  
</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</ 
седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћ 
и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети 
 рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p> 
осу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb  
у се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је 
има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која г 
и потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и  
о.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А 
 изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба на 
 је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио  
 узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје 
ом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе 
.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — уверава 
одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У 
динчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Р 
ио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, 
, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни м 
ијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а ов 
ојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спок 
у те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није  
ажимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцни 
р врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметил 
че сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p 
и.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се ув 
/p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p 
нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао је 
xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога к 
 постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у сам 
еди а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!. 
рише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као об 
ја је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" />  
ојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвар 
ја је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се м 
 био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.< 
зумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опрош 
оћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори  
 се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је 
ију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред в 
е предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека н 
рви се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртв 
</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, бра 
у морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија 
ли, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на  
веде.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одма 
ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да жи 
е свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером 
и на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> < 
, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у ко 
свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бај 
цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видић 
 их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изнен 
рна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n= 
е до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле с 
е, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћ 
х српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних лист 
ћи на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За нов 
Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле  
 рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на дог 
ненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила 
вима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ст 
 мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око  
хори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Ни 
бијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског сав 
ој, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад 
лицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их  
>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S 
ше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и ос 
м ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection"  
" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви  
је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} 
ио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:< 
попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао ј 
лницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине 
премање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што 
ш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је т 
от толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни 
ва оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p>  
 цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под коман 
затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још и 
.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредиш 
се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа р 
ицир требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматр 
на-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} О 
> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Уве 
још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младос 
ен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да б 
је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло зауз 
ње, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p 
ктори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>П 
 — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Дов 
пском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој 
омотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкаст 
 несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви  
собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у 
м значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуница 
уву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и д 
 дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За први 
не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она ниј 
 по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> < 
 нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p 
рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа бео 
ј је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</ 
 Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Сто 
Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сре 
— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што ј 
стао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се  
у обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ  
е никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у то 
у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало 
{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацив 
p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, в 
броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су с 
е сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Соф 
 бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али ј 
атворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину. 
пскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је к 
ушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласк 
ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкн 
обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка би 
ледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори  
<pb n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било пре 
а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговара 
 остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу  
 <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила  
а писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</ 
, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногора 
ана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о 
у срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја 
за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно у 
ну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Гово 
си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић 
о је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће 
ања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу усле 
ињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у  
еху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се ма 
град.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војс 
нити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са 
иком свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S 
де.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госп 
то боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је 
лебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга 
ко у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз 
о је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски минист 
p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Обер 
<p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лаза 
ер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспа 
та, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцк 
и да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском н 
постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, се 
 је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кум 
и хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је  
, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда 
очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела м 
е требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да 
ма.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И  
их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури  
метила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гле 
ја била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{ 
/p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чи 
а са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепа 
ео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n=" 
на видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p 
ослали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претх 
ничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ћ 
пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!- 
љон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчко 
p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржа 
ања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањ 
</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>—  
 и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — ок 
а и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној 
 српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слобод 
и четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот сво 
у стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати прис 
н.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала М 
а једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а о 
рође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а  
ем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро мој 
не на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{ 
рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно м 
 потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може б 
душно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, 
је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом 
м одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која н 
сова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена  
.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој сао 
.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар ни 
 мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам по 
 господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја 
е.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је 
ика да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој ње 
она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гл 
 да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу д 
аца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито 
ху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, 
шом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе посл 
иш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p>  
 затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, 
ли у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која 
генција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу,  
постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новин 
шћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са к 
удућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злот 
аша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас 
азаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте 
 <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вече 
је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били 
} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал т 
о, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу во 
етног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да н 
ксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до  
ју ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остал 
у, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једи 
ња и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после  
бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, воли 
вари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло 
 ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не 
грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати за 
рани, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на но 
 — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</ 
 цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче ј 
 тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку  
гом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, наш 
лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предра 
октору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се  
и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта ј 
</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Д 
али смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али ње 
каменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, ш 
и, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да 
уришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из дет 
ач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и  
тројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Д 
 своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Цар 
 — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се прест 
де и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бур 
 <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче 
о поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз  
p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу,  
дајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте д 
тече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до г 
тив, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p> 
товање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, ч 
ске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} 
рпског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српс 
једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је з 
одољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је 
pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о ко 
Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у ду 
.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој 
има и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору јо 
и, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type 
дине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било јо 
а-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута  
а је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покај 
шњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољ 
село, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су  
гарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало  
!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд в 
е им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} 
 не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један м 
 без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На вели 
рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглад 
 око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb  
капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретло 
S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће ј 
оје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића 
н официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је  
а би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер о 
ћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p 
ах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда. 
 сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до 
и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференци 
даде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву,  
оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито обе 
раду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната 
{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалос 
избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p 
 Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељ 
иције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</ 
у!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну к 
ранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањ 
о није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце би 
и речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и ста 
 страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> < 
један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенц 
 је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после об 
иње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је уве 
у хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од 
е рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најм 
у и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза 
, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена пр 
 била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а п 
 још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу  
 очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би ж 
набдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, р 
>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут,  
толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> < 
 цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо  
 мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И 
p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако са 
 по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му  
 је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући п 
то ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одма 
 нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више мога 
ва.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јо 
о и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пу 
ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њ 
, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је 
 јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који до 
едрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не п 
них дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажн 
е — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да буде 
 Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави 
е вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизиј 
врдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Беог 
ма брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви муш 
, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад и 
 /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладн 
Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, уз 
певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијанск 
етом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си 
е живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто  
 примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење 
заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Д 
 разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођ 
џбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Пра 
а пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо 
зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степан 
>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој ср 
дима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он са 
а до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових р 
ка носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица 
а у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здра 
ињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јо 
СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени п 
љења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматр 
веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улаз 
е страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њег 
 њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треб 
 у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се 
ду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори о 
се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захт 
смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити д 
а и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, 
дан део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији  
еко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Обе 
ло, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира ника 
осић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разго 
о је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и л 
ена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих с 
е и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за  
уно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери? 
> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера  
ме не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназија 
пских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по  
о и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родите 
а руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами с 
е овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике 
оније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш р 
е брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је пог 
ом.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S 
да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке с 
мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је 
нџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче харти 
здахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко б 
 и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тет 
, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок  
но са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумња 
ростор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну ч 
а се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и з 
 исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу жив 
го рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти др 
о слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велик 
— Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ ова 
мо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} З 
ога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не р 
сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају 
стон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври 
та више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и п 
в.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђен 
у оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n= 
а ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за  
Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји. 
>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на ч 
а сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога пис 
потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој 
 unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то  
 господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу 
лом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли поко 
е него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то  
адијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали 
живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахн 
да је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и 
и јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех зд 
ћ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу поста 
ајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне с 
ле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до  
све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи 
 кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здра 
p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са с 
ојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, ди 
то после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је 
ного огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш б 
е.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p>  
о да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда 
ао кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И св 
ви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпо 
 већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а на 
о мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехот 
Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати 
наш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p 
буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победи 
ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад до 
свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога  
је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена 
с!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда дол 
а Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави п 
 У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претеран 
воје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тоб 
p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде н 
ризнатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је 
— Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У т 
„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не го 
азаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој ц 
мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и да 
ођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Ва 
<p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре 
е њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам. 
 стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно  
за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи  
а држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да ј 
 свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на н 
>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој е 
ну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да 
е хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; 
не можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо 
оворност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће проглас 
ти сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађиват 
о, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије 
и, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јо 
сова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим о 
 Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из  
ује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где б 
јци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за у 
p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиљ 
их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана т 
<p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и  
ерни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њени 
 у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кро 
/p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпук 
в блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до к 
ародне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно по 
м ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Тако 
ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном  
оведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па е 
 родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати 
ћ.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на вели 
м рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, 
ла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по б 
огунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта 
ужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније па 
а, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p 
овека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да поп 
ише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одм 
:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се прибл 
има слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужа 
његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све д 
целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом  
 новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише 
 је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона за 
 зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и 
илијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у 
а веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из 
ји би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и П 
ти не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војн 
 пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отров 
није ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb  
сну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подзе 
анину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу  
бави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали  
4" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако з 
мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам вр 
ла жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но дан 
ла у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако ј 
жити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> 
ћаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па  
 турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је  
ије нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивањ 
 позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинил 
употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од  
p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Пета 
иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код 
оја бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је 
де су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити. 
се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прсти 
вању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави матери 
 у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њо 
 уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске ма 
за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, р 
t pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour  
у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</ 
да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за  
 се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Ис 
 и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном зајед 
А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</ 
ђе је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила из 
<p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Бео 
ве су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају  
ни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се п 
азио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не ст 
 њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному ме 
ове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p> 
<p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на  
н човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира  
us</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, oni 
Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке бех 
— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за пос 
{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам н 
о.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођ 
</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у  
пијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом 
за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча 
а ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме 
слов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без 
а каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптањ 
S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени п 
="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се бр 
си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене 
д северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоћ 
 оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који лет 
узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао ж 
ојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији ј 
кцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удр 
н доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и до 
сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац 
 једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави  
да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази... 
а, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по ј 
 револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо 
 уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми 
 пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље  
ге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кав 
, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично в 
ор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радо 
ма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катари 
 сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Ум 
ебе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није упо 
 као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимн 
ти ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула  
да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га оп 
иш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која ба 
 је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуца 
 окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у с 
наци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ј 
јор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није 
ајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас забо 
си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терет 
— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За 
ијатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стран 
 што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p 
ћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког 
у онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому живо 
 овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће ви 
 <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо в 
ога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разг 
е је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрада 
им и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о 
се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако ист 
ли, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са  
 да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p>  
> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p 
речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родит 
сказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретном 
ашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени г 
доцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за 
лед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим воз 
ту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>—  
ревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том 
ровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је 
>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} Т 
а да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпо 
, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врш 
</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћа 
} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусре 
 пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље. 
авни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка зн 
ете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и 
да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење 
и и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политич 
ла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S 
, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда,  
раде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</ 
 велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је ј 
ија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за 
о неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче  
Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би  
а госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Нед 
к се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и екс 
:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се  
крива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно прима 
ља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао 
то дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те  
предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој  
џија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су р 
епови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у див 
а су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавал 
јао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се ј 
авице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, 
ињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Ујед 
лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће 
аопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Пај 
ИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сах 
head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим и 
еранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p 
уће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чиј 
ине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у е 
же лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му  
p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву  
кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у  
— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радос 
 очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја 
 <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је бил 
е стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли п 
Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели  
 се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Ж 
 телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapt 
м читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> < 
одина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Л 
и:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица  
.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како ј 
и су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазн 
одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, се 
.. <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што  
лим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме. 
показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ 
разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће  
 реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Вид 
ђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму  
хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Б 
о то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му  
о и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <p 
поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражи 
и, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шуб 
менувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чи 
мана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв 
а су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић  
внику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањ 
о припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачун 
а полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на 
ти.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за у 
стано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лаза 
 се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас изв 
м и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезим 
агу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито 
ва моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} 
а ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="19 
, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим де 
ло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће 
угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља го 
те и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p>  
одила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизациј 
ј јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са  
p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља!  
ала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је по 
се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да и 
као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало д 
атни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Оч 
таљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Кума 
учна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, д 
} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који 
<pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док 
ије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она.  
p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је по 
јега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка гра 
рзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је у 
ачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб ком 
ом ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант  
је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није сме 
 Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас ут 
рава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну бо 
 ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, ид 
е, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Уко 
ишта; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка,  
 Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организ 
о пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из њ 
је већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсу 
а.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошев 
подине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су  
 ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах 
драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситниц 
рже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним. 
е је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће ув 
и.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, к 
 Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка пос 
а су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више 
 <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да  
вести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, кој 
 (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бит 
а, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.< 
 гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад б 
 варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, би 
а говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад  
не бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први  
о; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познаје 
е, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина 
арочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест са 
ш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а 
 чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у С 
 били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже какв 
псадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартинови 
убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила н 
> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот  
ао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с как 
 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали 
о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та 
жвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу 
ијска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} 
м Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога т 
рату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урлик 
ги неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно и 
 маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве пла 
 један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с  
 били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> < 
/p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме нов 
га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог л 
можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га  
Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба и 
ешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проуча 
 рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у  
а хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да ј 
и понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..< 
ме српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем  
т његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је  
женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p 
дрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом с 
 Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само о 
и <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тет 
еном марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчид 
ена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> 
амо не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p 
едрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице 
па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних  
 су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде,  
 новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њи 
најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су држ 
дан војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml: 
овић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са 
ја мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примеда 
аде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред 
е његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у  
едном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврат 
subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањен 
а, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док св 
ћа, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на  
 већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече тери 
</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и н 
во.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да приз 
је ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превелико 
ни и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао. 
</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне бо 
 /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана та 
 тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме  
дна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости 
ј за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за три 
Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост  
еранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај ра 
а гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке др 
 на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па 
 Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живит 
, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном с 
, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београ 
обра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p> 
шњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Д 
а.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се 
{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ 
аке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у ли 
јца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнич 
ан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, је 
е излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете 
ку, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на п 
љубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју  
читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вел 
анас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смр 
ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељ 
продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо  
и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294"  
зи.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће  
истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске,  
овић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готов 
ад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’  
веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ни 
ала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време 
е Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила 
е пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало. 
марковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А  
и за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јо 
свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, на 
 удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је је 
ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи з 
а баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила 
ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим 
 Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја пре 
а.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребн 
?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јад 
Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се залож 
у.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћ 
итике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо д 
говор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Тур 
ља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавно 
и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи. 
честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен  
 у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим 
жење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>У 
/p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се к 
не има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопшт 
учио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да мно 
ољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градов 
екивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а  
 по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се св 
рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањ 
 а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се пор 
е свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и у 
 и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да  
ор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом п 
а брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомен 
 од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим  
воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за ве 
бог тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и  
Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на к 
им поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и 
и освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи сло 
ла ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да 
ци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из 
атеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све 
ледник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краље 
ачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S}  
ма, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко 
 за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за же 
аће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</ 
то сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудн 
Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у 
.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом  
њења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је,  
 је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу  
и слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је п 
} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене 
Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у сим 
ављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на ж 
а тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи  
о народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — ре 
краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ у 
ски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису  
истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло  
девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкне 
ежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину 
ију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.< 
 а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараш 
вно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која ид 
<p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сам 
дине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобође 
, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало из 
, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се в 
меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А к 
 да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси  
ављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у по 
 читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке 
за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда 
 водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи сн 
p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови  
лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад 
лим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуст 
Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје суд 
ена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, 
 за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се  
ље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо 
 поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу  
} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p> 
аким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више 
ћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски  
а, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ не 
а који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генера 
ако и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од че 
лити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, ник 
иња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— 
 очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам  
ваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запо 
ући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио 
вко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са  
а, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније. 
ном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другов 
но срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, 
о, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене 
от његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>О 
его кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву 
ј омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим ст 
је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону  
ечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво с 
ом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби  
 и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија 
, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за  
драговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађо 
стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Ко 
браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда сале 
Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанем 
{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници 
а да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио 
снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу  
 Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Ту 
о нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако б 
 пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала  
 подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писа 
старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничар 
докнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код  
јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито ми 
ам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p> 
е могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Срби 
у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лаз 
овали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су 
у веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини 
 <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду мо 
раљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p 
заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба ла 
ободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је м 
е.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт 
дати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној  
 месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се  
ла Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздрави 
а већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник С 
рпске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у минис 
и, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у кој 
 и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хв 
едно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби с 
 послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била ка 
веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом рез 
и.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устру 
ски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче М 
 Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> 
д и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, зап 
ки коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Де 
и осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини ру 
 у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр вид 
ну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом и 
уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна 
ријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне посл 
ало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је 
а и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута п 
нке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, слу 
идећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз 
претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> 
утни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за др 
звони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p 
, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за освето 
а је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то  
иоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом  
ком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n=" 
нгуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело,  
а ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посет 
адржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки  
а, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Тур 
цима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дођ 
ст, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одг 
ка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у по 
жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањени 
 к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што 
о и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начи 
vous, oni; pour nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="73 
арта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 год 
емено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић 
 да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па ту 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p> 
дница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада  
ав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је 
ло развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју  
а однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој 
његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писал 
е и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену руш 
итуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству 
е упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свес 
вали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских 
и на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске поче 
ка српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви с 
 сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се 
лаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала стра 
уди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљ 
дало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, мл 
 заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази 
дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојно 
нако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, 
постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" 
 чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њи 
и неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>—  
ји је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара 
господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на среб 
ђаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајо 
ари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петриј 
 начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније би 
у која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао 
ло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић 
м поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило 
 <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично 
чини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би с 
ик и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на ч 
затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S}  
 карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина 
иње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" / 
дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка,  
и војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари  
начити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је 
p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Б 
дна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: 
цима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви о 
е свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке. 
ти са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p 
Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не з 
ставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у оста 
викне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та ш 
<p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић  
редраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зен 
Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и стар 
а најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свилен 
p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезн 
ари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у 
жљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавнос 
ому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он поми 
/p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује св 
 час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне 
раг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати  
. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа  
му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута проч 
итао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине реч 
 земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, к 
емљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се  
уше мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је и 
пот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа  
 Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно ј 
а њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је  
и, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" 
, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за какви 
о краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна ра 
 Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавш 
а, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења  
њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска 
Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог жи 
д киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чист 
> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је 
е уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> 
еђународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који  
уго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се 
{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу  
ео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с 
бине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те ко 
м брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом 
јвише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка в 
сто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније з 
а их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, на 
 једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно 
еоградску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу прити 
, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разаби 
заревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем 
се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> 
е она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је сам 
и знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа 
салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита 
S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим 
> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармони 
сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љу 
ш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S}  
е, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} С 
си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто 
 опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} 
еранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа 
руби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се са 
тали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање мл 
ке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш сил 
е, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени 
 не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео  
е каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је  
кнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страно 
 тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врат 
ов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ст 
</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала  
и, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нис 
 ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај  
њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово де 
едно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву 
, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да  
руја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p 
бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоња 
 ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ак 
ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату н 
нички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо! 
на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> < 
оналним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све 
г нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло 
била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p 
с већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време 
је да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, т 
pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве поле 
је убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Им 
ојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу,  
 наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, 
 трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу 
ће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb  
Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горе 
 Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанск 
напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је 
ој раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што 
им писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Нек 
чно захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед  
дников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} 
толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да к 
и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дво 
вече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на 
ши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зач 
лопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А 
шло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или  
еоград, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће  
о ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у до 
о осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла  
е било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, 
ти с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, к 
.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде ј 
тедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну 
вести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Н 
напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војс 
азују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени полити 
града.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљају 
ши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатн 
 уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка по 
{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беш 
ованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени! 
ређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам 
 се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кух 
обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па  
 n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јао 
е јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да  
а.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан  
них очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по каз 
а средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, до 
 по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су д 
 својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сад 
шај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опро 
, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани д 
 грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном полити 
/p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете  
ски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе остав 
да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфе 
<p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљ 
удила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење 
д га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао  
е би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не 
ва који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић  
} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет пр 
нет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника 
вих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла  
њу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опом 
ојом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослобо 
ла, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација н 
тине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косов 
ости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, г 
ли, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, д 
а остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} К 
омије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{ 
 Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервоз 
раћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се 
дарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом 
тром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху  
а пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> < 
ве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с  
а.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда пошт 
е, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо 
рпкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, 
 своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече 
тање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у п 
избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опро 
 према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара 
равала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схва 
же! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми н 
Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака 
ко је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турс 
а-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Нат 
о шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја  
ашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type=" 
ет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом  
оћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади св 
е што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да 
гне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем,  
а време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n= 
> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске вла 
ке руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће д 
а није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Кл 
м управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касар 
евијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>—  
ерина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаре 
акно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се преда 
ко лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину 
p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што т 
и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посе 
це добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> 
у, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка про 
а млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— В 
.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што  
е код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих 
рзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета,  
 n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици ниј 
 <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазареви 
— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} О 
г премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У т 
ишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p 
.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан ос 
иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорни 
љу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљи 
Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министа 
тов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су прегово 
лне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим,  
бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>Посл 
 у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија  
ка нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прим 
> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је напис 
 Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по 
 и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> <div type=" 
, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Ал 
јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> <div type=" 
били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На сп 
ега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми  
а је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку 
 знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обад 
о дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настав 
> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да ни 
 нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим 
оља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелел 
г, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне 
{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје  
пљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма: 
гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи нож 
укоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можд 
риметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне 
егово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p 
S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пива 
ли цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледи 
вору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису 
ати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрен 
 да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна без 
еко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико ј 
ош тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он поквар 
>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У о 
ругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На м 
и.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарк 
азухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра 
 n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читат 
поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те 
помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> < 
ржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ов 
 и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаш 
том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је ста 
притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор 
ђутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку 
ујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, ни 
ђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када ј 
 то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</ 
карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p> 
а миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити  
рачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва 
 га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</ 
би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи 
ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо нат 
 <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не сл 
 смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С то 
а крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећ 
ом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} 
же.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно и 
у јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> 
 нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“ 
 и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају 
свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није  
АМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јован 
о видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да  
це има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је т 
 слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго  
 то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Гос 
тари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема с 
ем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> 
доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре да 
ли је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога с 
ла.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверењ 
 <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и не 
и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и  
у?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>—  
.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и  
> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} П 
 телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и з 
адују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сеге 
о путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и са 
ачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били ин 
бру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на приме 
пломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичк 
ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није 
ам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности њ 
јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињ 
нито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јо 
енства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих  
ни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако иде 
ичања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> < 
их комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотс 
ји посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребац 
во се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p> 
ванка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежни 
бли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бр 
жати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румен 
у.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>—  
 <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>—  
} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да и 
ају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госп 
у јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— 
а честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="sub 
> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту ство 
цем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би  
је могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама 
 зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те  
— Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је ов 
стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим 
 јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не пла 
 ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје 
Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова  
ами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ поче 
p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељ 
ереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превелико 
 полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — ре 
енат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке дес 
адојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошт 
и свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се за 
 па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" />  
и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од  
ти, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Не 
бро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у 
е најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживе 
х и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне,  
и овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сес 
 слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је 
терине.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других ос 
 на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— До 
и се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма преста 
ом весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, кој 
 испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, б 
азли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p 
 сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице 
у!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш 
Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских м 
о на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: н 
 Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре  
коро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не  
ди ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпи 
ћи и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањениц 
тити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је пра 
кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и кр 
та изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S 
лом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло теж 
који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљ 
S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог нап 
а његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупшти 
ј био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној 
ови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који  
дашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још 
 потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни факто 
 ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да.  
 га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фи 
 знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>За 
 и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобе 
дар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од  
 мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовим 
 Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је 
екиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођ 
начке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости к 
м, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јо 
>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво вој 
} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савр 
 у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S}  
.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је  
, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио 
> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима д 
ну душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску би 
је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше  
ожемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би н 
на је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло  
 је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину 
дигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротво 
 ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за св 
едом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере пре 
ишћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.< 
 Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јо 
ет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Ту 
тину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је г 
ша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и дв 
правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спу 
редати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глав 
имо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је  
анде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се  
ш није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још 
астави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, ро 
ојска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно 
ете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних  
стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — 
 n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније град 
текосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се 
пска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће л 
је.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из  
ла Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви гр 
не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски офи 
а балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе 
Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посет 
кочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српско 
сли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како  
да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли  
 величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. го 
озори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то 
има, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујућ 
дећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет,  
ом ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сва 
азо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш  
Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника прем 
ло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него  
х задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињ 
ом познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођац 
треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> 
ом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко 
ечи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља пи 
во.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царс 
а, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.< 
мити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је траги 
о било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су  
 да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био  
еверила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому  
атресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва 
р човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, кој 
дог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла,  
но су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и 
гла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, си 
га забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења 
/p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће прави 
 остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Б 
 него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској  
и домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни чит 
мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану саку 
 својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— 
инела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И да 
> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> < 
ра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Сто 
 n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима 
се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомили 
 великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о  
у.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и  
су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n 
ту и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се 
аље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p> 
а се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је 
<p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју ниј 
 у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна. 
 весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њо 
> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Как 
 држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда 
 речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти мој 
девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Ње 
аја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, поз 
римо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити г 
ати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече  
ва Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла 
 лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехн 
х.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско м 
лазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта  
 њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на врем 
</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пу 
вораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} П 
пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља  
игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе. 
рстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> 
ог пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и се 
 које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати  
е, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што с 
а ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марам 
како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} 
риста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше бли 
цу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном влас 
седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, из 
ан мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме ув 
акер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај 
ила потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железн 
ка војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја  
ом, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та нем 
по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би тр 
м само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концен 
економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га ј 
редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је прив 
а увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на ж 
ће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Ср 
сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је  
енути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путов 
нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Фе 
S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао ка 
а празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише 
в дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али 
иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна 
ад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сам 
 понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим при 
евићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри чи 
и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није  
ањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестрин 
ирно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један ф 
с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени  
журна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика 
рнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, је 
сти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно к 
а Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка 
ворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала  
тео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестри 
жим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће д 
о се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме 
ио и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога 
 хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родит 
p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, 
арошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стри 
е био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз при 
>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот ба 
 више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот ба 
 од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone u 
>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, ко 
во.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко ве 
во озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је 
ћ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на ју 
ла кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сва 
 силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејас 
и великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и  
— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за  
крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не 
длучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> < 
дравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да  
рен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је  
да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упи 
p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и др 
и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако пад 
не слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручи 
 врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са 
уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра 
р имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског  
ознавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били зад 
се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић ж 
ко још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да  
што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А 
 једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако 
<p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти 
е одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели  
 како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојков 
 се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <p 
хом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из 
еба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга 
p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, 
ле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покуш 
а српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Ниј 
 Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Б 
} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова  
ј ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а о 
лети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рук 
евом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стоја 
ри, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичн 
Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасн 
, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао  
није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу. 
лушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи пи 
ао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према ње 
цу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} 
ника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а  
 стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске п 
Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нис 
алазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али н 
 милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је  
убље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао  
ајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење 
еко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притр 
 пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и 
</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поут 
зе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ овак 
д пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ вр 
е дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога 
> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно  
апетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов треса 
зницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради 
скочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту нич 
 и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси  
p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" / 
капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си с 
к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, ма 
ивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и т 
озорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а 
позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> < 
Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну  
 Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред 
 растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p>  
ом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрин 
ајзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближав 
је оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи 
та ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно 
>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То б 
рица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли 
овара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> 
ворио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајен 
на је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у с 
ше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо 
пред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који 
да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задр 
S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натин 
јакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S}  
матично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време 
еде на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи 
, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац  
ог тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као н 
о дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у ви 
оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири  
Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по  
с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, т 
адба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако ста 
свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко вре 
своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек  
нка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пај 
ја политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, к 
сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежн 
и ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био 
азговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> < 
 дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, п 
рату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а 
о.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слу 
ожају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину из 
но чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од на 
ан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон,  
офија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <p 
ао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и не 
78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковни 
а сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, г 
м отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске 
етара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш 
енарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка с 
 одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три 
а“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Ла 
чаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војн 
иваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста о 
подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у ово 
пођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно  
тора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору  
јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две 
да су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црного 
ајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ств 
 и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена  
жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мор 
p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном рас 
 мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и  
“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њим 
времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна сло 
то одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никака 
српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци ни 
 нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обил 
м мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заје 
рцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капет 
 Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где м 
..</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Мироса 
 били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на ст 
алканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеа 
 Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава  
им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и ост 
д.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који 
чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучн 
 дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зв 
би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов ј 
 сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди П 
ка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле 
p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div type="c 
ад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала  
 је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</ 
, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... —  
а спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div 
>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, с 
ама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену п 
атвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џиге 
ше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића п 
справљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у пр 
да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак  
афски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се на 
ена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који  
адаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио  
а Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак  
d>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу 
остима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у приј 
толицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да 
м сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не 
т читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, 
 кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, ф 
 показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех 
д Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, 
.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица 
е сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црв 
азије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и  
 Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која 
ио је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица јед 
 час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не  
од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S}  
</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду 
 о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено 
езиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> 
као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише настав 
гинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И освет 
чио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте миш 
ве речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме миш 
ака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаре 
рногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!. 
војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заш 
 се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад  
мбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа  
ива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у х 
краде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div  
де је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бач 
тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и и 
ј махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Ника 
.“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пр 
 Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Н 
 отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад ј 
упан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испо 
та.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим кораци 
оравио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу,  
аву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој д 
ировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српск 
вим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предло 
 ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних до 
з свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнеже 
ије могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били 
ко дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе 
оре преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у цел 
ајзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се 
 Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино 
после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да  
захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике 
 само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им ј 
ни изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан  
а немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но з 
Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> 
га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> 
 <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на вра 
путио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па ј 
прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, С 
сно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се п 
старскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази  
 очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким по 
и блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>По 
вали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је  
а.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div>  
е су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле 
њу, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је 
ђу Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су о 
исано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, прист 
и ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано. 
н са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> 
двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и 
вари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу поша 
е све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо 
дио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је,  
поставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, д 
p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му  
 се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је,  
мо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, д 
 владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначен 
ђу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Алба 
ају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цари 
ње има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест н 
пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обра 
и своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} 
— Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих в 
о прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велик 
 најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Ска 
пустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У чит 
сно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То 
г је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињ 
, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му  
и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њи 
у, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено ис 
едузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Нико 
 стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, до 
ири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „на 
ним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању  
 зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о  
и закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="9 
 бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — 
 би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Ј 
.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је 
 симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том ре 
Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере,  
ује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонит 
век да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напр 
ирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао ј 
але.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смер 
био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина рет 
ашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div type 
ина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! 
е.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу с 
 свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и деч 
з непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Св 
у рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>О 
чења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала 
и, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Ма 
е, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој 
едињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва  
 служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш 
 чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као  
еркнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</ 
а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има  
тризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци 
м, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени  
е Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</ 
закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у т 
мрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јован 
 пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер  
е, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним  
си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чи 
а олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и п 
па и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срц 
ности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога 
на кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— 
 крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, је 
о опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p 
е, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчм 
 увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно п 
 Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у 
 зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapte 
просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да 
ођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку 
е на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скор 
ино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чед 
.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паш 
ање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану,  
ну тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром мл 
а.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвер 
као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ив 
 или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској вр 
/head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листин 
о завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, шт 
откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>О 
познати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, 
инском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова 
е, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а з 
ли на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу  
 Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свог 
рај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p 
екну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —,  
остељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се 
440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу сн 
, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљев 
другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски  
е.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбри 
или ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим  
чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак 
дрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умо 
ење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p> 
/p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да 
ог дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узгл 
 кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне о 
 После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја  
де сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу  
е рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је  
ића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него  
ном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће  
кад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>С 
а врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоуби 
о, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> 
ојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми. 
ица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушн 
 и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војнич 
не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видим 
д то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> 
е — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, 
ервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у мин 
ованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, кој 
ћ рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био див 
а надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један д 
а је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задр 
асно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <p 
овно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан чов 
 отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је 
 су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, 
начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Оч 
повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља ул 
 Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао б 
вић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба?  
ој војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се 
е, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти 
о доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева  
онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо 
ковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се 
 Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, д 
ованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени как 
а, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не прео 
командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да 
егову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тр 
} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне приспо 
, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на мин 
рина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте 
чно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на  
ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је  
асу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, с 
 угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињав 
о босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што ј 
p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му  
о час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да ј 
pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!  
 чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви с 
тили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{ 
епа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стри 
а духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p 
ине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, до 
воме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па  
богом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мал 
а чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; 
 какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није 
м жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити. 
жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила н 
> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је 
итавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и 
уке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S}  
је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које 
м је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бит 
упеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неод 
реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни зна 
таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и по 
овања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мрав 
општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака,  
ховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сект 
лена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики  
лили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на с 
 ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} 
бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка: 
тоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних в 
у се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, 
рану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и о 
д рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога б 
{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она 
гиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p>  
је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, с 
јанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је ви 
</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не  
бећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефн 
ти онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно 
вчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај спора 
аписати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господа 
 ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим 
S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га ра 
ло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа реце 
ива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писа 
наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јо 
е ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чул 
 души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена  
мисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободн 
ћ удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу,  
ш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало в 
тријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу свој 
 није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну  
ужења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.< 
она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ће 
ве Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одгов 
видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p 
ковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, ка 
се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био 
анцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те по 
и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевн 
азији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи  
а, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не  
аш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и д 
то у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој 
 да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем нап 
о у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} З 
никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пу 
утим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога нит 
ао што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими 
ако цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао 
 да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p 
 Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за 
у подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и је 
о иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазил 
осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му ша 
дижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} 
Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јов 
ва — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; 
пати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале А 
м сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молб 
ла другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин: 
>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а дес 
у руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црн 
 стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, д 
ају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дан 
, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која 
тутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског д 
рчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у 
ге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смеја 
че Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То 
 је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О  
p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О 
стио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би т 
ја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Саз 
ални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне нај 
рљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пал 
е борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само 
арина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опро 
.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, кло 
.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би  
атарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређ 
е?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва 
измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао 
ић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки неп 
уме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико  
 нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац 
овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господ 
} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризни 
ead>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешк 
 поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумњ 
ица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сен 
главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Ба 
 аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљ 
 требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p> 
 Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, п 
изу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сач 
биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могл 
слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован сед 
 обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадно 
ојничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже ла 
сао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} 
узе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не т 
ила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла,  
 велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би угр 
ли јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; 
олетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јареби 
е не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и п 
S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипа 
ди на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и п 
нерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења 
бови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивск 
мислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Н 
е и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су поч 
у наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ће 
ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</ 
ом наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и 
манима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, ј 
ла сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је н 
ало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ј 
ошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом. 
рећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као 
ву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта  
огао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, го 
га.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p>  
у Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморче 
гарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господин 
 грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало 
 „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је за 
 просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила. 
 доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не 
чевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше р 
</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p> 
 — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, ко 
ла цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је зем 
здрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају  
ом ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој расп 
авојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а о 
д сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није 
окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама 
месецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосн 
" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p 
наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гл 
каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прил 
и стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Беогр 
а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљи 
а је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S 
 топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну то 
рестаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <p 
 небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign 
о пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l 
ше рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title 
</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди 
пали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, мој 
чу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак 
"636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.< 
 допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како  
полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних п 
оче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај. 
а мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала 
ече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једр 
 притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изн 
лесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи 
ви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пер 
 што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VII 
плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже:  
 <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома 
ови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="182" 
ма запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Се 
сну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milest 
СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упали 
аше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао запи 
p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари  
 велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао  
е“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај  
/p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола. 
 главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо 
ше и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Да 
и, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p> 
лна“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече 
/p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно 
</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p 
е узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p> 
икету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако  
заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћ 
pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није з 
ачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ,  
марковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић  
та жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати 
воју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p>  
сму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафан 
<p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов п 
p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се  
ти, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе  
ти.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отвор 
е садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тач 
заревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима 
н Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се 
— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рек 
</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други мет 
<p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори 
="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Г 
чем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању  
/p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, т 
 n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одгов 
овори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори С 
е.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов  
су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па 
ревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити. 
се слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје.. 
ном Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће мо 
ислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист< 
/p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам 
 замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га 
жио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у по 
хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p>  
зници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Тур 
— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када г 
>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се 
p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнеми 
ео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још да 
уђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером з 
од које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренил 
о коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, 
вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — про 
Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом 
само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати р 
укова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањ 
</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам ч 
ама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> < 
јку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајо 
рео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нес 
ој одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских ко 
Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, 
p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> < 
<pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на  
и се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</ 
неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> < 
е хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао ј 
беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ 
{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час 
 ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори 
је је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој 
во једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> 
> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо  
ви поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орло 
н цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине,  
тања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем 
опусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дош 
ка.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> < 
тојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој си 
ледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га ј 
 Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, 
е.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p>  
па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта 
 <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћер 
.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква р 
бав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори  
и.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је  
е рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка 
— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{ 
шта.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па 
ав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Сто 
га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај госпо 
о у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с 
ли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то  
Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Краса 
трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још д 
има рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем то 
ти сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо  
 и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја м 
у зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петрови 
тави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утеш 
 браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} У 
лића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић п 
е — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била га 
трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, шт 
 и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко 
ислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестр 
— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлу 
е синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу св 
Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати бе 
атом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изнен 
ика тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и х 
то се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победи 
као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онд 
ном снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све 
реме.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Ср 
 озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим 
рудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, д 
се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукал 
ше могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи  
сање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора 
p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за м 
> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете  
м четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хте 
ло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ип 
слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, 
 својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци  
 на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, јед 
p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поно 
џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи ово 
но донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ов 
p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време руч 
<p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p 
 спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је в 
ом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да с 
још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти  
захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене им 
рске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су заплени 
 на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав 
негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учинил 
ов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једре 
 на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p 
ао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја  
p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је  
 за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <p 
ке форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима 
отпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да с 
идео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузел 
 тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, т 
салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих  
е је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачиња 
а два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{ 
 зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинск 
ује по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст кас 
ци са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами 
553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори  
 кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге св 
лу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете 
урчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</ 
 и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Пр 
 рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у ра 
ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интима 
 резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, ме 
м, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p 
едати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, н 
учај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, прет 
 позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнај 
са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} 
 да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapter" 
{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист 
 их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне 
и се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и пог 
 су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о ду 
 сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Ск 
нова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па 
ашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђено 
анково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затрес 
 „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен 
о угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода 
е врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо 
кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном 
послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-па 
ова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац,  
.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Т 
обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткај 
ем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и 
бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p 
— Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214 
мири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?< 
 остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд 
 свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Влад 
 ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml 
а све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена п 
 мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Со 
рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем 
рви. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондон 
е криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не 
 велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одг 
 си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква би 
о завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било 
/p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који проли 
{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Н 
ко?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против за 
гла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} З 
е би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у 
 могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} 
покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се о 
Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167 
је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је вол 
а не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, д 
извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала! 
о јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокр 
Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није зна 
ивота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала 
тојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су  
ћ и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече та 
ешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— С 
а, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне бор 
р и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — д 
е нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, да 
то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам  
Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није  
х плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекл 
не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Од 
ао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, 
Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спре 
обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по  
 Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну 
е ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па  
е га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>—  
о кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Нат 
у Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуриш 
ици.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има и 
но мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> < 
p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзи 
 својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачу 
не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре пола 
сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, кој 
 ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— 
а-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво гл 
гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p 
у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцел 
же да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређе 
а је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедос 
стрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> < 
 дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</ 
е с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући  
руди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних 
p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> < 
 за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривш 
и се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p 
сподин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари  
рбима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> 
 српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога м 
нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњ 
животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена граница 
 које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не  
и се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</ 
<p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови 
 Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно 
> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци м 
е за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n=" 
ка Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себ 
<p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — р 
а радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео  
стави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јак 
p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</ 
ном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{ 
е, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када 
ла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне! 
 ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар з 
једаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} За 
 Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на свак 
овим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— 
 Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује по 
ам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још ј 
ду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S 
ше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и 
 да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, 
но, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије 
ек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованов 
 тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са ма 
 незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} 
ика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџ 
иве паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p 
ишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе по 
ивот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као  
.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањени 
у да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељн 
а те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну и 
е сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на  
су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати 
беде, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да г 
ању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није ост 
у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене пло 
ручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручник 
„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ј 
, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражен 
емо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанск 
“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га н 
лканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног р 
о, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Пе 
љало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазар 
који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у св 
ету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> 
тен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је чов 
ена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби. 
улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му 
и сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели. 
морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права  
 другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или 
 говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио  
шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч р 
ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запла 
перација његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и сила 
пазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику 
атовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу  
вић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић  
а, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико  
а, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Оста 
окољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих в 
ала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S}  
рна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских 
ишима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> п 
ка је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри 
у испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{ 
у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсе 
 је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво офиц 
нутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-п 
мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је б 
епријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главно 
ћ, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S}  
 нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранила 
ић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново  
 у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређ 
врду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гаврило 
ју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражиш 
 сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задр 
а свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у 
а је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили с 
тео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима своји 
тину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он поша 
и, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Приз 
ђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо 
 смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукав 
 страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћ 
ра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гаврилови 
но полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> 
тај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај у 
живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па п 
а сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели да 
дно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — М 
</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступил 
еме здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом са 
Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb 
а паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић н 
ници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи он 
ри руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде 
 спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном,  
graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам и 
је руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком  
ери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце  
гово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу с 
 жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S}  
је тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох,  
азум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени у 
 а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног срп 
хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му 
S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одлико 
 увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео  
наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угле 
не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образ 
 призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ов 
а маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца сви 
вршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те  
е разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, 
канти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се 
мо шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му  
 примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.< 
и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасни 
S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца  
рце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подм 
едњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и сп 
 је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами  
у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам 
о мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно  
p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва 
анџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; —  
падоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти н 
у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме 
уљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и пром 
 Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По у 
зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно б 
 са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p>  
.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да 
и расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, сл 
елу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био  
ик.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанк 
ада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче г 
, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на пр 
прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у 
ојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих засл 
ика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга 
{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам пр 
лужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да,  
ошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, 
у определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио 
 признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу... 
икажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима 
 не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговор 
 људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових  
вде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А шт 
знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од ме 
.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет за 
, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! 
тели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпати 
ребало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> 
„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаре 
м мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног трен 
ека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је 
>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар 
ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, см 
их трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпо 
а га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с дру 
/p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова 
ачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца доб 
оваца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хт 
а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много  
 осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги бр 
{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом ус 
атастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па тр 
 људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација 
е намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао 
 намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је би 
хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врл 
, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекл 
„Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter" xml 
еретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изј 
 умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока скло 
обудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> < 
отраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сах 
 је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава 
тао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљат 
— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватр 
ву с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} 
едраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и води 
ренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се преврта 
.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова 
 се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али 
 тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас  
алну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље  
к за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање 
орације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбин 
 конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомба 
рци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштед 
ету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу прибл 
редаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обу 
 форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном  
служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна т 
рске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прек 
 од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у по 
Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан з 
емао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали  
овник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајућ 
изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила 
љала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Ха 
</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се 
а, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чи 
 </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се 
ћа.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања из 
био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p>  
 /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спушти 
ику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p 
ј Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је  
ке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се  
ири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислон 
нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, 
таде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је н 
и из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Пе 
а.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде 
прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника к 
као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела  
н на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.< 
и ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањ 
еда, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>—  
е он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њо 
о и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети 
ш ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да о 
 ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи. 
убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су  
 немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} 
ећ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло виде 
нутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од вл 
 он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и  
да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља 
 беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио 
упштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупко 
лоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задов 
ва него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом за 
но, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у  
а дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљиц 
и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је  
<p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> < 
амти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати,  
 снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</ 
>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако заустав 
>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те  
а црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат 
 неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" />  
 Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и  
ак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи б 
та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ 
 Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како  
ја је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној  
је велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом к 
 данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике национ 
асред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да  
ан и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> 
нко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постељ 
иваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота. 
ори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова 
љ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота 
</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„ 
ати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p 
атарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојк 
у, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — 
које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје 
је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом на 
ово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај  
 да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем: 
жда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и 
ена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Нар 
 Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну бо 
је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ват 
ива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да 
осле вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њо 
ох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госп 
тпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се крене 
ти ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога  
лицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина дев 
</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у род 
<!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Ос 
> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадил 
акала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> 
аво у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно б 
а.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта  
па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није ни 
ху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи осван 
а Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео понов 
жали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо ц 
примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много саж 
г путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу изврши 
е одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова  
ародно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојан 
ој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Ц 
ем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да  
знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити ши 
 Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше,  
.{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера.  
е:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јо 
 грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изнен 
 спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рање 
т може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни р 
ештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком 
ио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим  
доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више с 
о до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Ми 
куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником 
 да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} 
> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преп 
а-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p>  
тала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} П 
 непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештај 
готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на пр 
шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар 
говори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке ста 
ка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p 
ошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце  
оложи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у 
реме поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Не 
ји јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n=" 
да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је  
дина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је ис 
 веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечат 
тне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила н 
.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чарк 
 Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једре 
 они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени пре 
 зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заста 
 да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пр 
ренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима: 
 мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ра 
рога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање п 
p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из дв 
Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женск 
и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“< 
у, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолон 
слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толи 
{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="1 
старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.< 
 Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увера 
или и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић 
амети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и 
наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав 
о болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, ј 
н и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само д 
, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — д 
 — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш д 
постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда 
о <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што  
ије искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо 
.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као годин 
у.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени 
 је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која слу 
 беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни нај 
злози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предрагов 
и некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате св 
ти закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног с 
њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пре 
оше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, м 
ранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то  
асе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све и 
апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости,  
осле ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На при 
што да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:< 
 новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p>  
 силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пош 
генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија 
има уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламент 
попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово миш 
не браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искуше 
рне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке. 
по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрва 
рја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра 
уку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата у 
ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{ 
/p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота бра 
ком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „ 
вије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упи 
ући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је  
S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не б 
ци поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се  
удили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава 
што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле в 
, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем  
 <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим 
 је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Р 
у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим 
му, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокрето 
>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше. 
је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој ј 
 ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је 
ечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена ре 
ектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да с 
ојо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{ 
т.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп М 
аци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила з 
/p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захв 
а кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Ал 
е, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљад 
ши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Паза 
тигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч 
 борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и  
 глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у 
 Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху 
ну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесни 
ење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војс 
се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да 
ивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који 
е Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријате 
/p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јов 
које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p> 
да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба  
у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто и 
ипадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико се 
ату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли 
месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црног 
кански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда 
нуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и  
турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су 
јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци с 
аци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко ј 
енту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали ко 
ске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, д 
Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топо 
стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејс 
ничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</ 
сао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју 
узму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кора 
 и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама 
мену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <div type="chapter"  
ојих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ ј 
адржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Ц 
p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично 
, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славн 
аја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорс 
 српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На пон 
црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, в 
Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опшира 
у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је упр 
Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више н 
и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реш 
 топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело П 
рани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Мило 
тали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер 
ски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, в 
м Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софи 
се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по 
ногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одо 
на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вере 
уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се  
ференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његов 
 к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоч 
од командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у 
.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо  
 са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећат 
а патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{ 
/p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била испи 
 писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Бож 
тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина  
ви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији 
те догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак н 
езирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су  
ти као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби  
а, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи м 
вити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у остал 
ух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији с 
рвога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је  
ванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио 
еранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа поче 
аћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њези 
ранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врач 
ћи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца 
громним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ зат 
а Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козја 
адаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску  
турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како 
било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче је 
ш беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја и 
, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше 
ли није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њем 
 па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и 
е.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најно 
ивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и  
г, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи 
ише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосфе 
> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја 
руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома м 
буђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ра 
сти се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напомен 
тојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стој 
нка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих А 
ић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече до 
о памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору 
> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволи 
оје добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићев 
ен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка 
јатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних 
анџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном при 
 помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски во 
 n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотеч 
Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо стар 
>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају 
аношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој  
, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини 
амежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили н 
е његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара 
им топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљен 
ала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто д 
ло се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, кој 
дном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу доче 
после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Гос 
 посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га С 
значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори так 
оје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка  
ју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу  
} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не круниш 
мисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда 
ече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може  
нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање 
ог поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око м 
“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени с 
 <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење  
>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утиша 
p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек с 
“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председн 
вника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — 
слушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од  
шег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога трену 
 младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад 
 захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> < 
 своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не  
колајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, по 
 из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јован 
 теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p> 
оже и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети 
ију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb 
пседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла 
окорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> 
мена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима с 
>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу  
ке конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то ни 
н успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p 
е стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену 
ојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престад 
бопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђ 
варне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећ 
м времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино м 
ски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови ми 
боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово ме 
комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још н 
и награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито 
премљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, 
 колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавш 
о се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се до 
на је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова 
тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни 
вника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на осво 
представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и је 
х европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове  
и су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" 
е ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника сав 
трпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само на 
, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> 
м, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија  
p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака миров 
у, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе,  
нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечиј 
абава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена зап 
у, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка из 
еном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дуж 
</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по 
у објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ва 
и сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" />  
— Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си т 
омадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{ 
нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} 
попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске 
пет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али  
нову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се и 
 и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак о 
беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S}  
е, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете  
за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{ 
остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Спомен 
каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаник 
 <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобило 
ладно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} 
е шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лиц 
рни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који 
аједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“< 
 већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! 
 Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва 
поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Ар 
јника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе  
све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То 
ајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се 
ати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, он 
ојеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава 
кцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је 
ованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници с 
идним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, 
киде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к 
ојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш 
на Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одваж 
е од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па ж 
p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био  
снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпу 
ке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — изв 
 је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти бра 
оји се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пер 
 Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио  
p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Стар 
је познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да у 
 n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ов 
октор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта ј 
комотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити. 
авири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S 
 стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врат 
 <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Доз 
езиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда 
е и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, ка 
и, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је  
 сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска  
и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини  
Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан 
мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S}  
да.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна полити 
оћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, 
вестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да изб 
 држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног  
човека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву сво 
рских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у ка 
е мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у ства 
који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглуши 
орко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не 
..</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела 
тила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђа 
 примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор т 
> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован оп 
е да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> 
ицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утвр 
чкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само 
ија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то  
 провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да 
а посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држал 
евић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро 
једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је к 
и на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне проте 
, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уве 
овољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду  
ишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од н 
ао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горко 
ћу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за т 
осподине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... 
великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечеро 
а постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се  
<p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико 
ђо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као 
ати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измот 
 од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам  
ја и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p 
а.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа туж 
/p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати 
јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Њего 
потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p 
есто.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек бе 
то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— 
црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и дру 
ечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Мо 
 мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала. 
ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{ 
 <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље  
рагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако  
 само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за  
ло.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по те 
разиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавил 
, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артиј 
у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив  
жевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберк 
га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, 
Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, н 
.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној  
ки роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се з 
 и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић 
> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је ле 
ребало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање по 
и ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за т 
ђи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!..  
а зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, ни 
<p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p>  
 <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p 
осити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мис 
ишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао ре 
 <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — би 
а!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру м 
е ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... 
и. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стри 
ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питањ 
 рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћн 
шћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам  
т — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У  
 спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Б 
, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шета 
Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о 
огинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене  
то га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још з 
<p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оно 
неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа 
у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? п 
пођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се  
 <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не  
ине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е 
њигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш 
дила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одрж 
а остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, на 
, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево  
и је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око  
вор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Обе 
 вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем ж 
ње из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај сл 
ј кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њом 
 волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла... 
> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитав 
најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="2 
> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све  
ла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли 
поручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру! 
{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, нови 
и наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} 
ати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја б 
еснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу  
ељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама  
ских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање  
p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и тр 
, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећ 
 нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бун 
ној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је у 
ама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а  
вио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те 
е потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} 
 Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому  
езамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на т 
ита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се о 
<p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвај 
да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} 
а некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два мах 
ревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш дана 
Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра ил 
ече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S}  
 враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— 
ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?< 
а бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме наци 
ак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе 
ислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да та 
ј народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромиш 
е већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p>  
ка и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно  
смешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p 
а грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мис 
е с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Ту 
е требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да пр 
Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, си 
јничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановић 
упљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> < 
ак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, о 
рте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како 
е.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам на 
е протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је о 
спођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p>  
ох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофанови 
од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазареви 
с напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да  
у је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајо 
е остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник ј 
>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која г 
— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти м 
ио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, к 
ност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и је 
ћала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда 
плака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њен 
изнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу ње 
 да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојаж 
{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>К 
и томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и  
но.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на с 
нка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој с 
ead> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној д 
в, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све ј 
> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о  
а мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лаком 
 неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару  
ао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе 
нутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си 
 жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствова 
, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама там 
ЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на в 
 је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све в 
и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама  
е, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа 
орска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем неп 
, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу проч 
аном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је 
Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу п 
да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно 
арковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у офи 
Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози 
 управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од о 
 и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и 
се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправ 
</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкне 
Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој  
 још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S}  
удућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и ур 
омислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та дево 
сму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим пон 
/p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у  
 у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морал 
Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> 
иродна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Ив 
у ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој 
и им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, бо 
се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се нав 
 према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и дел 
тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— 
вши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају  
 лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти њег 
 и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</ 
и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> < 
љиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком х 
ви неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако гре 
ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их т 
, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових  
А</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање  
једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Јед 
чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било ве 
њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његов 
 Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престад 
, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Рад 
о осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз п 
ед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" /> <div type="c 
убио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што  
 Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Бу 
 те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новин 
ши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S}  
ио зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p 
један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, 
 /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад  
 Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко 
ужи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> < 
и.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводин 
о крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива уб 
 суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да с 
.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и вес 
 споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сут 
 а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке. 
едала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, пог 
је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст  
ада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдни 
оказала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </di 
прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на у 
 <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блист 
лазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да об 
 осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и сле 
ити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја  
ују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забе 
ванка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стоја 
ата, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полет 
чне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му прича 
еформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} 
вест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Јед 
 потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштр 
ла сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не зб 
авити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је  
сто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се да 
јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао 
дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, стану 
та ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="7 
ан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не  
и?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се приб 
 Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија  
 кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p 
 брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и  
.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно 
су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове  
положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: 
<pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одгов 
 столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type 
Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио  
у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није з 
p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му страж 
јим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнеже 
 почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вег 
p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, д 
н Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„ 
 њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На ве 
нити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и  
беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху  
ене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то  
 њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="69 
 вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пр 
љско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озл 
 празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћ 
устити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p>  
 <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже:  
.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љуб 
ници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квал 
 донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гл 
</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разн 
 једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има 
 затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић. 
волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У  
ам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарин 
еч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив рег 
новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад 
ута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљ 
а, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубок 
а ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а ка 
S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пла 
з мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутил 
се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су о 
 натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, ш 
и, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скров 
— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свет 
адавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких неј 
 Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонето 
га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске  
и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише 
</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.< 
пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежиц 
ске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они 
 вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајев 
им би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђ 
ива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја п 
целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело ј 
S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се б 
гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ј 
прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звук 
 и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде н 
и на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају  
 преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме се 
него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије 
у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње  
политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рек 
и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморн 
е отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салон 
d> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и дон 
{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Нећ 
 „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава 
ша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{ 
.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</ 
сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погл 
узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосн 
око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са стол 
р, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{ 
<pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на но 
>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши нов 
 премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се о 
но напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да  
ретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радој 
жења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се пр 
ш нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и  
> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник. 
ућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима с 
Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго 
 већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успех 
 се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Ј 
али у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих во 
испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и ос 
 било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> 
јани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људ 
агрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких 
ишћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмов 
укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> 
ожјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски ј 
шалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојн 
ло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Р 
не милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Бит 
6"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио 
дорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша  
ислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезин 
чи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и бр 
 и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше п 
 је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми  
цир.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево  
и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим  
у могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Срб 
ца њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није м 
јих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет из 
то српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати. 
 ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p 
 смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови срп 
а, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа пос 
уплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> 
и топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош. 
<p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против тур 
руштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> < 
ега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да  
 А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка  
— упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога не 
 жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се и 
раних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета 
слио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та њего 
м Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљери 
на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинит 
ој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син? 
 и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се с 
и никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, приј 
о могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет ц 
аклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на  
опажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка  
убоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво се 
„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Б 
те беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци би 
светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због 
ао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио 
 су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све в 
кнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — зап 
ад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S}  
ли мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пр 
а бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадн 
анци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — пр 
</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће д 
е.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу  
емуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљ 
ви звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је с 
> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече,  
ељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160 
Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Бо 
итати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и руз 
<p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног 
Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>К 
моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писм 
, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију 
е радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Ст 
 својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, 
регу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, 
јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње 
ни ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа пра 
сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} 
паде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребн 
ства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини м 
кварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти приз 
дном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у дру 
 слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздр 
чуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чу 
м ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестан 
n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе ок 
Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздр 
постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и 
е, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва  
веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост  
краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катар 
Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ бр 
унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почиње 
а био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од  
ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом 
 пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путни 
аном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је от 
штовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравиц 
престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео кра 
оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да 
заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом  
драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице 
ца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој  
мрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла  
р и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање,  
, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине 
е друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!. 
„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако  
би, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао н 
тла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</ 
позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског офици 
ти.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и д 
 прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p 
е оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као дево 
ског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је чест 
д је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана п 
ије брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе 
према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од к 
етлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али г 
аједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да 
егове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, д 
 томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ов 
д њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често 
ио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошк 
>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, ал 
 вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст 
 се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачк 
жи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану л 
имнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара  
ао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Ма 
то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједнич 
 n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић,  
азаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па как 
</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p 
 <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара ве 
љубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да и 
але пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој,  
негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опор 
че:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куц 
</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му 
ту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом 
ружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино 
само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту  
и било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас  
о се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме 
пља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" />  
!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> го 
<p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцени 
скога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весељ 
иче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас 
ти ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и  
</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних к 
<p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тре 
 разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најј 
а када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма с 
обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> дост 
оме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и 
, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за св 
лим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, 
Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 
 од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много 
p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрек 
ви мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него 
ж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрп 
 ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислим 
ад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласк 
је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Јо 
тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та миса 
/p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше вр 
назијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их 
одина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, 
> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и 
но, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здр 
главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и 
ати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутк 
ова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p>  
оћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и т 
p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздра 
бедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе 
ле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — п 
у већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div type=" 
а — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> < 
мана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарк 
ржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању 
еркнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Ка 
ер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добр 
 изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му  
 да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; г 
ни слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окити 
!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква  
оје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} С 
S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! —  
рстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за 
pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладн 
аква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику  
 да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је  
а успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јо 
, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најис 
дан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи с 
ар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су с 
 <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља кон 
њења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Кума 
е у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Беог 
 не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о 
у-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном  
и) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу,  
} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогута 
 улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсо 
.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Ка 
ро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњу 
 писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера ј 
се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто- 
тарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је 
 постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За 
рвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и 
 <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радо 
> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчеки 
осио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже  
оји и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека 
ај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> 
 ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стад 
гресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен пра 
министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него  
 ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов. 
ћу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</ 
м... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљава 
ј земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је поја 
ић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне  
а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је нем 
них <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када  
 да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и з 
брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и  
" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне с 
убине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се 
са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запали 
лоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер теб 
 неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Милован 
а се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блат 
удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n 
ир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу  
 газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедо 
 све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, 
г за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити 
ш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће ол 
о тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино  
 Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анекс 
, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мен 
иметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n 
ету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је о 
, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја  
Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.< 
ан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела  
вановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хлад 
ме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с 
 а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ ме 
у уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се ис 
ови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> < 
његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> 
ли није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чин 
а грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официр 
. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у  
 <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Ср 
 отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да  
разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче по 
 се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпље 
слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат 
head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залече 
пет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из бол 
е Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса по 
е, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуцио 
ала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогу 
 истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са н 
 сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?< 
а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележ 
 је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прош 
од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.< 
p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама с 
ји Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи  
за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p 
 пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{ 
S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги  
ерије, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</ 
 су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило 
 зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје изд 
омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му  
ме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која 
ици живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у к 
не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту же 
е доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разг 
Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежеви 
о.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“< 
 у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у М 
земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се п 
е из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшј 
т...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су пад 
</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писм 
сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној 
но речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако ниј 
ма српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно  
S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према  
ак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити  
алог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру 
или као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају  
 топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S}  
суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако ми 
лаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најми 
 Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дош 
да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнер 
на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог др 
а Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакн 
емља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душ 
 би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напо 
врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p 
Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озби 
арактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у соција 
а на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њ 
.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, г 
један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше 
 падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану и 
покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изнен 
врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има мо 
примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујал 
>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречи 
зборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land de 
" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустр 
ога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" />  
пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој. 
 је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљ 
а се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Тр 
т је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која  
 ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и 
.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију д 
<head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залаз 
ре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорно 
е сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да ј 
 наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb 
ема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стр 
ење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазарев 
 тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становниш 
ке трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавш 
арске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се  
а скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све де 
Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> < 
ља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> 
су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било проз 
у, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте  
нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њ 
егових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што 
олвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња  
застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а  
окрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли ј 
и соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу свој 
га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} 
ска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, 
ови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо 
бвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја у 
чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози  
едом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наш 
чинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је  
вић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} По 
ар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Пред 
о, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево 
амо најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечен 
олим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</ 
</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, ко 
 њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у нар 
ић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе н 
арала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свира 
 странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једно 
>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон г 
силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружењ 
и уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица  
ашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p>  
ардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607 
.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала,  
ули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и он 
 је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да 
а девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> < 
ница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div type="chapter 
н за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски  
бу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и з 
е бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаш 
/p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic" /><!-- Срп 
заваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од  
а половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ Т 
траја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице  
о ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом 
ћ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипел 
е би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватр 
страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих плам 
п у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p 
 брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеј 
а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарск 
и чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је б 
</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку,  
цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чи 
океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па  
ево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пре 
 да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А 
и, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> < 
ише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашин 
ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче 
идиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, т 
ВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи С 
павању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена  
сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату 
и, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар,  
Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити гото 
<p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зи 
окупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад к 
теченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога  
амит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> 
<p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p 
ри су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све ј 
ојој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на проч 
ници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењу 
се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио  
стук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући 
ха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом не 
ћени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследник 
е и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p 
е.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече 
рце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворе 
... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>С 
м у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{ 
оче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогу 
 суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" xm 
 три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па т 
Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да во 
тојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — реч 
 да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, к 
<pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше 
да је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратим 
рочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се строп 
</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов  
ца, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушиј 
у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победа 
ву онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, и 
шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, 
ост.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљус 
аност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужнос 
рина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красн 
> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је виси 
е је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред к 
браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да с 
 почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарин 
зора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време  
оји су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и с 
Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска над 
 са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да 
узу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Ст 
ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешког 
еба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланиц 
ховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и б 
 вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдск 
p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му ниј 
 Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од зл 
ити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа,  
.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазарев 
ор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу 
ла у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у д 
 болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да  
ружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те пост 
 лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем крета 
ади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми  
лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежев 
у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, при 
у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза 
и I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </d 
над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер  
а, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочи 
ироде.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак 
да тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова б 
>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео н 
залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које про 
е после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше м 
анка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене 
љима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док ј 
мбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p 
обро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" / 
це моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p>  
осе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Кача 
а уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.< 
у још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и т 
е: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p 
и?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми 
/p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служи 
ца од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучи 
ку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна 
 у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал 
p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је 
тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољу 
у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пут 
јке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а д 
пу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађош 
 могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу 
е у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише  
е што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одв 
ви бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, 
ви бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="22 
е.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и пову 
ни.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непел 
Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, 
 Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах  
 тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога  
ђане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се 
ла код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је наша 
а Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, е 
отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту 
рекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да  
сало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили 
 те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо  
 да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучеш 
.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</ 
да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лаз 
<p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за в 
.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план,  
ма кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мис 
а је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш 
дајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засек 
им и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким  
о и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих 
падне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се т 
из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила  
>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болес 
<p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачу 
еби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А  
стају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу  
амеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случа 
дин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, ка 
</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликат 
 сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»С 
би, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше д 
 утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облета 
 жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бор 
 уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би  
зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности. 
 је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p 
ав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило је 
 и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у п 
стали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утр 
преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци  
моћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и н 
, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста суд 
јим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у 
ш несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> 
 пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра с 
те му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p> 
у.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, са 
ћи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...< 
а електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше: 
на беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренут 
умњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би,  
 за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о 
ста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу  
мишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити 
едена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досада 
 ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у ње 
ије, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p 
Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној с 
телијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када ј 
и до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рек 
а.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...< 
о ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао ви 
свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас пр 
цу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} 
е постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски по 
збудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, н 
одајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за 
е знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не бри 
?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и  
 па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута с 
јну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те  
инили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да до 
копље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општин 
и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својо 
 грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да го 
ићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро 
 и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла нез 
струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и 
итку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви 
о мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни ка 
унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од прат 
> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али с 
 у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што м 
инару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Малом 
, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и 
тали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... 
су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из  
 за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за  
а другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта ми 
и цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко д 
оштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и врте 
 како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест го 
днога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај с 
н је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам по 
са!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је  
уштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан 
запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша  
опуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У  
ав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да про 
егде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а пр 
 не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који  
риза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској 
p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа 
 да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је  
 комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску 
 доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се изв 
времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити  
илично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра  
а верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља зв 
 Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да  
вљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбег 
 Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспира 
ачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати 
за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с  
ува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, ш 
, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику  
Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли  
јком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може 
а је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала,  
ио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часов 
 на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није у 
дањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="78 
ше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору  
одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да 
, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не  
 слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p>  
/p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену 
 браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо по 
оворим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, д 
љим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се коман 
се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке иск 
далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тра 
и, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико 
и знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p>  
ити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Меф 
ута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здр 
ти све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} С 
ина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска орган 
ну, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се п 
м војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска  
 осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку 
говори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Ро 
 они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То 
ску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утек 
а има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују. 
а.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ћ 
ајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књ 
иста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар тек 
пати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си 
ме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која с 
ројка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим 
Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој пошто 
ова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њим 
азуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама 
 онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хлад 
 и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковн 
тота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били  
 града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски вој 
 мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити сво 
за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београд 
мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао 
ематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са си 
је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи 
е напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да им 
е, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало се 
ан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчев 
искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p>  
у дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714 
 слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је поч 
 спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен ова 
дате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p 
.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само  
и, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла крив 
су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, 
:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Уп 
ала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама зн 
 пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> < 
локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахн 
Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се  
ли.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, 
ровокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у свој 
олницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но,  
кадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнур 
ворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, сед 
ји послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је н 
зања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опр 
сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након н 
 за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничк 
<p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо 
а, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију м 
мо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p>  
ко би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени 
— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Ни 
 се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, 
чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише оч 
гова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а з 
арови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, по 
и?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао 
и оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побег 
е признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за  
иснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе 
аваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од коми 
Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично вес 
 <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако 
а усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти  
тио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га  
 и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ћ 
ала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду. 
ада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било 
се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} З 
 да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом с 
без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећ 
ше Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала 
средује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, 
омљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубљ 
е светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је  
емениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљењ 
о је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мор 
p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће ј 
весност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, 
ој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади жи 
о необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење. 
о Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.< 
е напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу 
>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи 
раних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика 
 намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Ка 
ју, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте  
родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје 
 чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> < 
ју.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручн 
храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико реч 
 храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплак 
бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу  
није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је прими 
девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном 
 нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само п 
а ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дош 
аку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из 
ла као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} У 
ило.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убед 
вар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Ње 
јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама 
ије смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жр 
је бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, е 
шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи  
ала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али пре 
 Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народн 
ија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у  
о на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамваје 
ли, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале поч 
мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве 
би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се преби 
6" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S}  
ним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, а 
у, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испр 
г режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је мла 
ену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број 
— Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> 
има Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те пол 
у поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, дого 
ли поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</ 
но, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, 
је рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се панд 
ој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну  
питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради,  
Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога с 
 правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска  
коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним  
на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одр 
а то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћ 
цнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегм 
ово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се гово 
е на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</ 
то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да то 
Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње п 
ато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и 
 <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске ор 
ећ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али воли 
се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијст 
ка, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар ве 
да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се мог 
бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само 
 чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за п 
 То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребн 
; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече  
у?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје посл 
>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на 
!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ. 
, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о  
<p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну  
ости он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Обе 
ко чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да 
аслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{ 
садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb  
увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пут 
ш будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти с 
!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, 
p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она ос 
} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било  
p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у 
а.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја лику 
еш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда  
ника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода  
ш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучит 
} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, ал 
 — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и  
исто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рође 
или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књи 
ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Ова 
зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Би 
</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потр 
рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше 
а ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бу 
у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смр 
е раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га г 
еник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походит 
и живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појави 
Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна 
А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрет 
то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> < 
 како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи но 
две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је  
ска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} 
 ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се з 
о је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени по 
ави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати,  
епа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку смат 
он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али са 
им је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. —  
је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког 
не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n= 
ознајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су ва 
и? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Ра 
{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видет 
е зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, 
имама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад му 
мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да 
ковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</ 
> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није  
> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— К 
о, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење,  
ворим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви 
“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Три 
ицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-О 
љао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“ 
а пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за 
и у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живот 
о, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести  
анствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској излож 
а хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Каж 
ите ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо 
и.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p>  
познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје  
ет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји уч 
} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавест 
д, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно зав 
сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, 
 је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у кост 
 ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да мн 
 куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стој 
е и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не  
ацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме  
о је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам 
/p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“ 
ство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему дру 
о.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>Пос 
на да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установ 
е сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Он 
ного и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p 
 неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је... 
рбији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед 
веравати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му з 
це, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се жу 
исмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отв 
шем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још 
нке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њег 
ћка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p 
за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таков 
министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А п 
а освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере преду 
 нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостана 
м задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због и 
огорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске тру 
ков, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>По 
се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду ве 
еће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака 
лазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будет 
анка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу 
анови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да л 
оворио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли не 
а.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора  
 то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад оти 
ни и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, 
чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши  
 <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер те 
 онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак 
 него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p>  
ловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа 
Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бат 
 у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и 
јмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру  
ладости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за в 
 може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прав 
</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и ј 
ст.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима  
 свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, 
от мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам,  
тао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида  
отово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време,  
 дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p 
>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао 
 није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, 
али број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна по 
ћу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p> 
 ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар,  
ић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутр 
са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српск 
 навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и 
н министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељи 
вко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор 
-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен,  
 рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто забол 
елодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљен 
а новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па реч 
ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цед 
вић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни 
незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у т 
као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са  
чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, п 
погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, ми 
ублика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све с 
Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У ток 
 Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједно 
осматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n=" 
војој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ сво 
у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока  
а пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се ј 
 са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан  
говор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је груп 
мите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састане 
 <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где ј 
шаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Никол 
а сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе 
но било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а о 
истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не 
 и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и 
у саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај м 
тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекну 
 контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се 
ог писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за ко 
и војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред ово 
ма.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комитки 
добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, уну 
сност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату  
јући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрв 
дирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи р 
ри, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми 
ме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је 
ко волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је 
сати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу у 
ам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан  
усти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату закова 
p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији 
са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекар 
— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми тр 
оведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра в 
, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољуб 
еркнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, прем 
ас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то пр 
че:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><! 
ри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по нек 
ј сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми  
а.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три 
pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— 
 је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго не 
мо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег 
ити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То зна 
а, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ст 
запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учест 
им, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде 
 тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обав 
и не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је 
тка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли 
пита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али.. 
од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би друг 
ти.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитла 
е било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотав 
помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти п 
је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај не 
 <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за прија 
трахопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу сво 
сведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер  
 је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу  
дам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а 
} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — пр 
} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} З 
тито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> < 
оже бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као  
еме те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчове 
>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, п 
та утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Сто 
Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији 
е зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нист 
ребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардо 
p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на глав 
храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколов 
 на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у п 
0"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За в 
драгани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</ 
 гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико мин 
 ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући они 
{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p 
Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб,  
 почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари п 
м и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климн 
е очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учест 
рска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружис 
оред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да  
р ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је  
во дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А  
ед овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као  
з му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред ов 
празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба з 
ултурном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали 
па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али 
е у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и 
ор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина ј 
к је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољети 
цаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска са 
.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Ошт 
горске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално 
не сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска 
>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да  
 а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљат 
оград, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породиц 
S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дан 
че територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>—  
воју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>О 
<p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покре 
..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фиј 
нскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и 
ако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му  
>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка к 
 трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на ж 
за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си 
це моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила 
е и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас жи 
>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним  
ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у 
нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном,  
и у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци с 
едње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења  
ами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, п 
во радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, 
 зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата 
 свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих 
о бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123 
ећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p 
.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела 
а ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} 
S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитер 
керисту намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p 
ражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју т 
 задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да с 
ивоту; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавш 
 ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратова 
 хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{ 
 не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је н 
S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га 
не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бој 
радујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p 
Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „ 
 Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија 
 А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја леши 
p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа  
нодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговори 
 преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је о 
> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p 
Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо 
ћ наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Кат 
са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите  
и брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, 
и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, 
но забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми  
 сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.< 
о соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у С 
 вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко дола 
 саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ств 
о добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагв 
буди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнод 
кчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.< 
ене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је неприј 
</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Г 
шали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио каш 
та је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p>  
 ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb  
им Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама б 
 од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама 
p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, сам 
 проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом п 
та да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драг 
је, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да 
е отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лак 
радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућу 
х неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у 
 тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам  
 па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало 
м.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лаза 
у те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb  
 рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћ 
џа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд б 
Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се... 
у у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јав 
ашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себ 
о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и  
/p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, п 
тнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S}  
>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави 
орила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар н 
 мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је треб 
 моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо 
свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} 
овао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> < 
</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху о 
p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту те 
Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што г 
дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече д 
дговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођ 
! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају д 
 поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на дру 
едном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер 
реко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела  
 одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одр 
 не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, 
то знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и  
ка оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се  
а!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч 
кле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, к 
.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb  
олим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све ш 
 са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аус 
зак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој мас 
већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не з 
тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својев 
} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објави 
девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде свети 
де и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека н 
нењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом л 
иједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не 
еговом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у не 
де је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, д 
Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу 
а права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, кој 
амену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили ст 
роши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p 
 бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стој 
.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама невер 
аве оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и бл 
њена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} 
е ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је с 
а је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени ње 
же наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је н 
 рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, 
, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милут 
тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>—  
овог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p> 
p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да 
 којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући  
ате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при 
ат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко мост 
својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" 
ке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах 
рпска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Сто 
ло зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, 
ка-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отвар 
д туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав  
само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново ре 
 послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{ 
</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сес 
петана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о  
љала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко гово 
S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са  
 пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А 
 нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</ 
еограду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популара 
 Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори 
 се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је  
ни се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему нап 
н и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо 
 је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p 
мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне 
 и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, пода 
еднога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се де 
душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се по 
егла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часо 
ељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часо 
брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, ц 
.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати. 
утио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукур 
ка, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је  
 стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одс 
пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, 
и.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу 
је запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и  
ри, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у нам 
Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском  
м ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били 
ивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изна 
 узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је ј 
и.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому св 
 освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски  
 раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадњ 
ењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више ст 
 на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p>  
ни осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добр 
 велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна мо 
је трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сиј 
све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, ш 
а ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, 
 девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Мила 
дожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити жив 
ћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан  
брзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо п 
 ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све кра 
кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... г 
ова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривал 
рнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова,  
ну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се кр 
под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и  
ико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљб 
но те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пр 
 је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је 
вије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — 
 кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бел 
исмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преп 
рај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовље 
као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што в 
о њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је нар 
из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се свој 
ћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сирот 
> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница  
узела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S 
је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, при 
 <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма. 
ђао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или т 
, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер ст 
то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку ра 
 <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поч 
и.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што 
} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све  
 рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> < 
 су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У 
о за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, који 
ћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у н 
ји биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добр 
а се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="ch 
и, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </di 
едињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије,  
инила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу с 
и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p 
 српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова и 
рпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену  
 игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опази 
је очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музи 
е стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је  
киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам 
и политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су  
ло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војниц 
оро су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани 
 до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није  
 који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ј 
постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p 
емајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и из 
задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београ 
жао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Ра 
ложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју  
 новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, кој 
ни и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исп 
ажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Ст 
е се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем 
е целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносо 
знићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија 
пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на бре 
оривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних пол 
и бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и  
дсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединиц 
лу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намење 
ска његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Пом 
кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и  
о ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књ 
џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Т 
пава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине 
 од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на  
ије убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна  
преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово,  
за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васп 
су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p 
ике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржин 
о све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само пред 
 Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља г 
е; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело ј 
тлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а 
ајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја оста 
</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу 
бија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловано 
ју његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом 
Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих 
мита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту д 
42" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак н 
 Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фат 
ао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу 
хом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је ч 
} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим са 
 бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша поврем 
искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам обја 
орило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су  
по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у 
уо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једв 
ротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на д 
> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се  
ску Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припр 
је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга  
игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса и 
дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем н 
 чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав  
зарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему г 
 или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се цел 
ратом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на  
> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју 
 била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени,  
</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је ру 
та! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита  
шла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло 
ена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела 
а.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је 
спођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло верова 
а сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.< 
!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу ср 
ога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си 
а, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...< 
оштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је 
 Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ру 
 своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само њег 
.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си  
p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао  
на је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи посл 
>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу пр 
 изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, ист 
сведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој г 
је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички 
лазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу,  
а тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притис 
пској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци,  
 четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У то 
сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда ју 
алачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срц 
 политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних дог 
ш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>П 
оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, мо 
И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S}  
тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада 
ео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изн 
а су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да с 
која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне загран 
тила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, 
а и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба ен 
у то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика кој 
ири су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност,  
назијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо ч 
она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су посла 
>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, б 
ежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} С 
рпској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, на 
иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше  
ет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да 
о каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи гл 
Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S}  
о очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне 
> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</ 
S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она ми 
 злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага бољ 
ј, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па з 
де ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тоб 
ајбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о  
авајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако траг 
S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено ви 
оститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно вод 
ац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја на 
едан неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна друг 
 златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој  
иљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што ње 
ију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи из 
ач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јара 
 на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа б 
ју градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.< 
ним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p 
ола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људ 
ставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и д 
српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар  
ром сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, к 
Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под 
ци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа  
о ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тоб 
ила заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још ниј 
јио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауста 
јом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, д 
азрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку све 
ећа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављ 
храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутск 
утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат 
Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горње 
нијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште 
>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко ста 
ите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите как 
, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим вол 
и је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу ост 
оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Во 
Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам 
ачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S}  
 неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p 
опада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокици 
ицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моме 
ба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и с 
> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, 
мењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова На 
увен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Т 
екољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље м 
војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорско 
ли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још т 
о је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, 
бог неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти д 
а пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S}  
ити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне. 
шао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме 
Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање  
 браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Нед 
 једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Исти 
еална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S}  
то пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title 
о, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи 
им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јун 
.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Ла 
 Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране па 
где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђ 
а вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Ан 
пелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши свој 
мо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из 
/p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се м 
-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се 
 <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да 
 изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“ 
 чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је за 
ри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао,  
ао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сас 
е све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакв 
 су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов бата 
за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устакли 
 се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом 
ричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p 
} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“. 
, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарс 
 А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту т 
знићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су ј 
је трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сах 
 српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансо 
светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су не 
-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, а 
уби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{ 
а она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> 
чарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Соф 
 како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од срп 
м златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неко 
Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довр 
вајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не и 
ају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они 
<p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја личн 
 на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу! 
ручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.< 
тићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> 
свим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, < 
и се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је  
/title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, исти 
ју хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба 
смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Сте 
 смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p 
чић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S 
 остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не и 
грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствен 
мите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствов 
о ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черник 
рви мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процед 
ђе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стар 
неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари ње 
е Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</ 
министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала 
амента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој. 
е пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је  
поменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, 
ву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући 
су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно 
ашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим 
а за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслу 
азговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од 
изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тад 
немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом м 
>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би мог 
раћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што да 
ати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурск 
и ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{ 
анога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Ту 
 хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242"  
а, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном  
 из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу  
арево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности п 
још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али т 
ој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона  
о знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, ка 
ећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да 
Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чи 
певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и  
дине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви н 
митску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="28 
Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати. 
оке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разум 
ушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S 
 нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопошто 
.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурм 
јаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину. 
ј је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} 
.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор З 
к Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово о 
окомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика- 
екла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчин 
.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагл 
очела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испр 
плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога! 
а, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је 
ан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад 
 му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их же 
отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли  
 главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спа 
е бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанк 
.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да в 
? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са поли 
 саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону та 
ерава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу 
ке девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p> 
драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине  
ори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о 
ем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе 
до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, 
јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардова 
 посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n 
 о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани т 
вити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит  
ој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више  
ваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /> 
дима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да  
 А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо зало 
.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мисли 
ки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави за 
то, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је би 
 засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које 
а не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p>  
у небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет 
јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Ком 
 о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али  
зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко 
" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје. 
е још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира из 
 мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта  
осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма са 
 Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, 
ом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна пита 
е брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p> 
анка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмац 
а.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га  
</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, 
задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после  
за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајо 
воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли 
 причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек с 
у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и го 
не, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни националн 
Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p>  
мо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске 
} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„ 
ик Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и држ 
овека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе 
једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у ино 
мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од ш 
н и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак,  
 милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан 
} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, је 
чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и шт 
p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега  
ли само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био п 
залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налаз 
Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а 
рпскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије пон 
ила си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта  
„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мо 
том брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисиј 
и по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор. 
познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста  
 <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Не 
анталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S}  
оји си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p 
н је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за  
о би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о св 
у се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном п 
емље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Бориво 
у.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пи 
 су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српс 
 изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проуча 
/p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет 
његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новин 
ога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима,  
а вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У 
и ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p 
ају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник 
 Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати 
 <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и з 
 па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шес 
на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест ј 
жја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно К 
ша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица  
у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служ 
усрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком  
{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и ре 
екао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је  
да није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбон 
фији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и 
оле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мил 
ставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати  
</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантат 
овор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него гово 
еменитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке 
а човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мор 
p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће к 
Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одвра 
воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се  
осач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код к 
оме осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан по 
н бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> 
ића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револв 
тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши речениц 
од Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи ути 
знети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових  
ше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, п 
сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Држа 
орукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од  
сциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ 
о упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осе 
 не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора  
ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> < 
ла са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осе 
</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачил 
тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</ 
 <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, реч 
то пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица  
ом не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема не 
мору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомо 
ојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на нацио 
већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одо 
некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у ко 
цокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази 
 „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по 
м, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter 
пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипи 
 истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало 
које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела 
 говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ 
ао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</ 
и тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку п 
собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, ч 
 овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, кој 
ом.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу пос 
ић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p>  
колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће  
 коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу н 
ој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редо 
</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да 
пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је пот 
онић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконић 
а би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал 
p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и прити 
се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>—  
га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како  
 јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> 
 гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте. 
е, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полет 
на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код п 
јач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су прост 
 моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Пор 
ду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу по 
>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично ср 
<p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са к 
p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се  
Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и  
ла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољ 
паде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болниц 
ине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате 
гов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански  
 је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у с 
помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом ра 
ећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Обер 
Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на ч 
 је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело д 
Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу 
>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како  
нао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељал 
овом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p 
к крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, др 
вету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос уч 
је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карт 
е, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када ј 
ескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не б 
а је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дал 
 моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни пл 
ару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.< 
шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда 
 турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме  
p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда,  
 књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па б 
ји је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„В 
ра.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја ов 
од свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан. 
 као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају  
еље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре,  
 турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, д 
род је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — 
 је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина т 
 <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави п 
 <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да  
 <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала 
езино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу изли 
нтире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота... 
 Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Дани 
који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипиц 
, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди 
р кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату,  
оју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу б 
S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недић 
је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласо 
у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«,  
> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Члан 
алеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних 
е то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И 
— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није удар 
 није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу п 
ече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али таја 
е странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једно 
тољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у  
ан није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p> 
 своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две ве 
ну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„ 
ковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло 
.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не 
} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спре 
е непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није 
шао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{ 
дати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши во 
му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта в 
еву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору  
чека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p 
аницом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро св 
 онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, 
 капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез 
стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикриван 
</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли  
они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба  
 /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту ст 
не душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазар 
 новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је  
 осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} 
а им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране 
дићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си ме 
е?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили о 
 дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, мол 
о.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице 
а, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отр 
ред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта мо 
 довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се по 
е, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо. 
pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њи 
ничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p 
 Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у насл 
путио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факто 
препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да  
и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S}  
жања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки 
alutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</ 
итиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни  
стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше жи 
о напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу побед 
каменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не пр 
ном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} О 
х могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пла 
мерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободн 
/p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему 
 разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p>  
 као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разгов 
— разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе једа 
н у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не з 
— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти да 
ивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к пост 
 пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према  
 страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести 
прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, 
ке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Т 
ила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, 
> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима 
Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчк 
а знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p 
ао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год проти 
се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас,  
дова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и бра 
квом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} 
упније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <p 
 али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да  
лисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан под 
ка</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Срб 
ећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јав 
а ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Те 
и тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела вол 
То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећањ 
е.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме  
ена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете пр 
 један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се 
нална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор 
је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео С 
ветлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угле 
Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну це 
и изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби 
брва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта 
>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друш 
Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз в 
</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вје 
ц левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један дру 
вангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христ 
реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стишт 
е.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на 
, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај 
о и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Срб 
транцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те  
Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања,  
ајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло с 
отив Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Т 
</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумск 
сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје сту 
ник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потом 
езе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <p 
е положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност н 
> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе з 
ричала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждреб 
ириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздр 
баш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лаза 
, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p 
а потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем 
итости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p> 
 Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како  
и у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за  
 сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S 
 и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип срби 
ипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу  
ша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охр 
остељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone uni 
личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох о 
 Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би си 
у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и о 
у их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не пред 
ic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n= 
а?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јар 
 је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кава 
 пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку м 
с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„По 
сту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула лок 
 орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу  
<p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто з 
 n="447" /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у  
} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез 
 му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наш 
 Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало ок 
о... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} 
/p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{ 
 венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За тр 
и националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.< 
љу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња  
 ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала д 
лигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пу 
удиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одм 
 <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукоти 
лободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и вра 
нас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки 
не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример? 
ао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужно 
ут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све ј 
отив старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо по 
сала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ј 
на би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра  
Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за 
 Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускра 
Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равниц 
>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затек 
а миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго  
авом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{ 
ео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је пос 
и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</ 
 овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је ова 
се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана 
чке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али  
е на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како  
дића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ств 
зговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од  
ера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојн 
 на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македон 
жај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодн 
и су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још са 
ео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакну 
љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеал 
 жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столи 
ка.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убиј 
/p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре дове 
p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</ 
ла.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука 
стан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> 
онију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, чес 
а боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да нис 
офији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и к 
один Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јави 
мите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> 
.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве ст 
а Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо 
тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како ј 
засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа оче 
а је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда 
е се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе 
ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево и 
апред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као к 
, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим зв 
бити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> 
три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди 
т Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Мој 
у Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из П 
вит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести ка 
ешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђива 
ци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о  
 код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посес 
вот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широки 
анићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} 
ама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је ис 
е срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам 
акнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога 
 која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га боја 
, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све ст 
S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али к 
.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо  
и се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима  
лажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трај 
дну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код 
о ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да 
е његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</ 
тиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да с 
димо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда,  
тојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових по 
 питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој поса 
Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија 
, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји др 
т, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне  
 су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси 
 у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посум 
је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отв 
на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, 
 ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Ба 
сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима о 
Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој 
 његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али 
је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће 
е су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски по 
ћа, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међ 
тњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И ник 
анику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Бер 
а лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је ра 
је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањен 
ски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су г 
трио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и  
, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, к 
нонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! 
 Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе  
Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашт 
у каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се 
ицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после 
у победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заст 
да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им  
ше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у то 
ући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се на 
 и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном ода 
јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама 
ле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још н 
чајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псе 
љају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од К 
а човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ј 
 већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} 
сти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало 
 збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сма 
} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме 
 су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице 
ни, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече 
ије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне  
у, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, н 
љив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај кап 
ци, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да 
дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајал 
и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и 
што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањ 
 вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен 
ци, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу 
ићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остав 
ио овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју  
ј се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја ј 
је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у  
кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и г 
у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Бос 
ве стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугар 
тало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро з 
а си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заб 
 поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да и 
омадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Бео 
 васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механиза 
знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта сл 
Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао командан 
и.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене 
ој Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао 
едан други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} С 
е.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врл 
Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је н 
тер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом  
 нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо  
а о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални 
p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе опред 
спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет  
ликој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварат 
м се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак н 
но загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ств 
тост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставни 
 као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S 
у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помисл 
ам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње н 
редраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашил 
епреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура  
 рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— 
м: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у 
отизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од т 
ајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, н 
е, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од 
 је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунц 
 вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнае 
половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учи 
и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам п 
ули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасн 
јом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу 
 нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена,  
а крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, 
оју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да при 
ој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежн 
о рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда 
Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи 
ше на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим  
784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако 
 никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у 
 не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешен 
вановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недић 
 на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања пет 
овом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.< 
 бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка  
умановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, 
ња у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих о 
мукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помисли 
ата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом,  
времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на 
нас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари ср 
сно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у о 
ова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто до 
енски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, 
ручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани ч 
а онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео ср 
о у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталаса 
одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ. 
 ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и на 
 што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш  
 Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p>  
— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко вр 
што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша 
{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је ч 
>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава в 
уштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава с 
ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати роби 
(или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констато 
га нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој ста 
ана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И од 
 долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила 
ст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали ци 
ић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар уп 
че:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> < 
 рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разнолико 
 потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у 
е припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе 
ји раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268"  
амо да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да  
 то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то ни 
ји они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових  
ио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, как 
 услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја п 
еоград! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајућ 
и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам дв 
/p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, 
рочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем з 
/p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, 
..</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>—  
ели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама,  
е велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за ро 
Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се уч 
јанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим,  
 <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спа 
во, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре по 
?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нист 
а је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко 
е неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они каж 
постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми п 
Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p>  
але почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на  
а долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну 
— прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше  
з груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт ду 
а хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу 
но ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Ди 
ву</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а П 
е већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попуш 
„<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакну 
Caesar morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на  
м Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ 
су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ м 
Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, к 
 лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на св 
еда ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си  
 пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих је 
су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за зајед 
есет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори 
он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику ва 
 а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорнос 
 Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и ј 
 мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком пород 
 она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим докт 
ди, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се  
.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се она 
а им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у  
скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли так 
 вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретн 
нвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</ 
чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад би 
оброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назив 
и молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи љу 
а, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница  
аве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је 
ојску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много по 
да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља< 
ече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</ 
гуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мир 
ного друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што го 
 <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљ 
/> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако мож 
бично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко 
е са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p>  
 је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који до 
јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, ал 
 спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао ју 
.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојан 
а си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском 
е Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руково 
аздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеиз 
усрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с 
у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора 
 нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, је 
а крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сам 
А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирим 
ји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат 
петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</ 
и се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добр 
.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни 
кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова пи 
сте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и 
и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима ви 
емена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" />  
ћу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а 
у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам  
, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихов 
у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице 
p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су  
еренције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је ки 
е да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви  
 и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при  
 ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једн 
пске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака  
-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на блага 
тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило ј 
тао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори: 
 се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом огра 
, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— 
обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све бо 
д је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, 
 то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принц 
ну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо  
у милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што бе 
а чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у 
ом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило бил 
дно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S 
она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву  
ђо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која  
е — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> 
 у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, о 
том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову 
з тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота,  
ила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу 
гађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тр 
јем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимнази 
ње.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на 
се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европ 
ема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и М 
ч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника 
ли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као  
о је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра,  
добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди,  
 и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савлад 
азишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један  
{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p 
ед једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у моз 
тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској во 
 и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да нај 
ву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су ту 
 сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не  
/p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је ц 
 трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер 
латну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, 
 се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са  
м, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојав 
говори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса 
епријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини гра 
отивио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах  
их уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчен 
/p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ с 
Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана т 
анка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни она 
p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Влад 
Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова с 
ли су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз б 
аш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p 
љу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци прис 
то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла су 
ем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога  
! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p 
 и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поно 
олазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак. 
угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли 
лу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па 
азнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу м 
рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p> 
дмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене  
у красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су 
ео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба друг 
наести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згод 
че вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p> 
енција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв пролив 
тојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се ма 
па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина  
о патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово 
те на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се  
 уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у обл 
 <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу ње 
сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити 
ва, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад 
</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљд 
омаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом 
а прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе ст 
шао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом. 
ћи је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте 
а ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти  
о задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према 
 је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је  
и су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, ал 
иближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“< 
воју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш уб 
ђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да прич 
ркнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане пр 
досмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су те 
 се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава  
Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећ 
а јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју в 
гат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног 
</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи 
/p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац пал 
 и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то 
постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одрж 
Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључ 
и начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — 
када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <p 
ити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Ш 
снице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p 
а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак,  
назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица 
у крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“... 
дали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} 
а све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића. 
говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двој 
 хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи 
емпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жа 
он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није 
о, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и м 
{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај 
е кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љуби 
 почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једн 
ја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на м 
 је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и  
лађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га  
аним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника. 
 Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: 
 која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, 
у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на рани 
еном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе ко 
{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S}  
да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њихов 
 већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком ра 
ме, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само ск 
о и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите 
е без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју 
еста, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето и 
 разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p>  
вао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости с 
освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— П 
езину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким ј 
ска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрен 
.</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано и 
 изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем  
су уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мо 
104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да  
раљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</ 
ша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје м 
ла бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи из 
та и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састан 
да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахн 
љамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бу 
оста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припад 
их разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је 
се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско по 
 питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лонд 
и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој око 
морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p 
олидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из ова 
n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у инте 
ропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p>  
 стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Ката 
ећ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то ни 
ла тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>П 
ротив подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p> 
гог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустил 
отлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али от 
х несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло 
 <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> < 
 на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене кр 
но, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црн 
на, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом 
 у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па  
апоче домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Ј 
а њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, 
 волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јо 
м се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати  
е и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за с 
рвозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као 
 његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као 
p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом је 
нове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да и 
е сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јова 
ком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан < 
еће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе ан 
 оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним ро 
лађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, 
шла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p> 
ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је нап 
едност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо 
цање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се б 
у академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био  
ело своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p 
 многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета 
 којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друг 
дрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војск 
{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S 
ржа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала  
две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој 
.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под твр 
е пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беш 
уче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сиро 
му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се  
његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике 
е да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> < 
влачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је 
тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ни 
ина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и  
српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене. 
 овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престан 
аправимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према 
 Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> 
смо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, се 
, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесн 
</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из  
дим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад  
ам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му 
 <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у 
, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p 
: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу  
пских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели! 
зојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чис 
и снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви 
евић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да  
атарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута,  
е.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он р 
не.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти ле 
 су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, 
е проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну сна 
 Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазареви 
е“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четр 
јила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но д 
сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко ње 
уна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а  
јило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч ч 
 да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било 
вић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га до 
и.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћ 
ше радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њен 
с постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, мож 
, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но 
 сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си 
гла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни  
те били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није за 
сац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S 
м чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се ч 
оду — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није  
енике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бач 
/p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казу 
и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уме 
p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом  
срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима се 
 која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има?  
уждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се од 
рављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на руч 
љно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако ис 
и њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карау 
} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у к 
ја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред сам 
емљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и п 
мљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пе 
седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ј 
кође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад ј 
рата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим кора 
 зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турск 
да својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачк 
тка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ 
бине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка не 
тарих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатс 
 побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одг 
ржу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој трену 
} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је 
 од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га пре 
лен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у њег 
емо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из св 
ек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, за 
ћ, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— 
а нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да  
ина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док  
са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко 
а се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} 
аву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голе 
пље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се 
ком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња пор 
те чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер  
, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, мо 
 чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разл 
о не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен,  
.{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>—  
себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што  
Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шт 
али од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њ 
 смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Бо 
 валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо 
о заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{ 
</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена  
чунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Ра 
ек и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пл 
ље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и с 
и бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, 
 <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и 
о осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од не 
p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки ча 
баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у 
ст. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, не 
 равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало с 
не не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала 
ка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим  
ном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Ист 
ажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући с 
p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} 
у рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила 
ђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у ру 
 — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у к 
га.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свет 
d>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листо 
>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам ча 
а. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и зах 
а и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био т 
езовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине зве 
е!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу  
цу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те жи 
Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пун 
тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p> 
ом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, в 
аревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећ 
режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикал 
о.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p> 
, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник 
на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са наро 
вела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако 
зника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге 
г томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири 
, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањен 
ова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку 
ндука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погин 
рече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на п 
 потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S}  
тевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше от 
е дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према  
епрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у 
реко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учи 
 је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> 
Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији 
 шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, мо 
ј маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео 
..</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену  
о да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљ 
сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она 
нцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло  
ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац т 
} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће 
ту, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!...  
.</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, у 
је, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а с 
ар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразгова 
ош увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа в 
евљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на нев 
S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капет 
, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске напада 
парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине 
са а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама 
 ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— 
 не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, ш 
Т ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је 
ом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така сти 
далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ  
лну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S 
ик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску  
Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња,  
 је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова те 
 са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на  
јте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците и 
з болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — у 
и кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, ти 
p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли  
има на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чарка 
рави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код ку 
е то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Пла 
али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у њего 
.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испун 
 сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају. 
 шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана  
ето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на к 
ници, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше 
ављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију  
о учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се у 
них изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у п 
под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> че 
 заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле  
врсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала н 
иту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само —  
освета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе,  
 Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни б 
плозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но как 
 не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таваним 
ми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Г 
 овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им об 
 с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са  
то забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив. 
јатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо 
рај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алек 
 на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставиш 
ила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попу 
ије изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој уз 
о се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно,  
р. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бри 
беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезин 
/p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељи 
у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше јед 
 живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је сво 
ла вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У т 
</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић  
 Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна 
те и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за н 
чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, 
>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо  
ицири опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{ 
ића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанк 
у много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната с 
pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву На 
p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић саб 
тао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Ка 
есе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.< 
госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он  
се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће. 
зничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на пер 
та.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стој 
О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазо 
 је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила  
наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу приј 
да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг  
 ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, д 
стом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није мога 
 ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Р 
бини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале пр 
 нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и 
на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викат 
иличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А са 
 одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанк 
ра Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSec 
каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици жел 
остор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звез 
градска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жен 
варати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју 
} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е 
 I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљ 
утњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешт 
види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је  
ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{ 
, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.< 
лом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослу 
 силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радос 
о доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Држа 
аплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија  
> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа  
gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а 
unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник,  
зва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести с 
е нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... пома 
а воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћ 
 су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а кој 
и, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се  
 се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div 
тку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{ 
јорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ 
рко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, наг 
, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно ма 
уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањ 
а, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер зн 
како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислил 
ишић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање њего 
али момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове и 
ту у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друшт 
 оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, п 
га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде сло 
е њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физ 
ојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је и 
о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао 
а опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>Н 
 електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије 
 онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} К 
о мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српск 
рвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену дома 
 Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p 
е утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физич 
је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто с 
ило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан 
де да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави 
 међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како 
ких чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Ми 
евићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одл 
пска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла  
 примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удво 
/p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неран 
ледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — реч 
тојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу о 
збаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страхо 
мислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p>  
пором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да  
е и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па бо 
ваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошт 
а је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што ј 
 Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и си 
своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На 
 збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила  
ајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и ку 
 је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник. 
на, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у велико 
телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драг 
 предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога 
/p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и 
ко ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем таков 
 да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та 
 изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" 
подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није про 
задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи 
оте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника 
то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се вра 
ић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво с 
таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе  
грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре  
p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читањ 
и.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације 
а сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи 
вом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез су 
.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи 
поведи четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их  
огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, д 
ручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу. 
е бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и  
 сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је н 
е ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, ве 
од у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и м 
p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— 
 — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само 
ај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме  
тарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта ј 
е прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, п 
је је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направ 
д експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Јед 
ом олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у цр 
у саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резерво 
 на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упа 
p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупц 
ве недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојков 
јанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} 
еселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који ујед 
p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пио 
жја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Ка 
очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљ 
>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин,  
, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мис 
битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветни 
о глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубит 
 учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бав 
анова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао  
била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не 
ко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и м 
 <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, он 
} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> 
 у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у  
атала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и н 
 капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време 
 Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног  
ј болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и располо 
важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</ 
мњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и т 
ицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила  
литичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе  
ра и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — 
 кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p 
 твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала 
нка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на  
е.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све  
мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и  
 се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, до 
о док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ет 
ревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слуш 
торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су 
 „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главо 
у.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог 
 брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан о 
} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрест 
 уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у ра 
о на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>Пла 
раљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p 
а.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођ 
иније.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и 
раљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по с 
</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика- 
сле обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана по 
она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толик 
она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Ос 
ућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза 
{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бо 
крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети брато 
вала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, кло 
p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још б 
д стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и к 
, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир 
терина гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих 
 али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.< 
им онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Н 
бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже  
аву на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој се 
нутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће зад 
> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, ка 
ти његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викн 
65" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су у 
ршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p> 
 Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да ј 
>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу 
крвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p> 
и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Оп 
а и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник  
амбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спа 
ћа Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на 
рапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, јед 
ћи, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, 
водећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} 
о речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим  
ка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је  
едан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замол 
еника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пре 
 се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од н 
ије међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено  
акшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате о 
p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; 
ри потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз  
И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да  
а ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка ње 
сећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, п 
 потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наслед 
дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је оба 
ежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту оп 
о треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и  
 с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катари 
стељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </ 
ење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља нал 
 ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве завет 
лан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше  
на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се 
 да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над в 
S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуш 
 <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе с 
 жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољ 
вати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама 
ж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена  
што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено. 
 а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је уч 
ко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта сил 
} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="34 
 ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови друг 
ко није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p>  
апушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће  
 ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катар 
са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучн 
 да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p> 
ај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о кој 
нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлу 
328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прек 
и се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{ 
говараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> < 
те овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chap 
<p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин 
ошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту 
, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чу 
своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним 
немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и 
 Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма,  
форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистај 
су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре б 
градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са ок 
 за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава ср 
а; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p 
 <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пан 
де где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ет 
је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пр 
ва никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на почин 
вантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгор 
 Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и 
атним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном 
 изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристов 
рмије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет 
х али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само т 
стионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И  
ешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има буј 
 крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са зад 
а сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих 
 страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ ц 
 соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте му 
ци не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p 
аког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утеш 
оцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, остав 
, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, 
<pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као н 
и је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној  
 Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и 
"631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па  
 већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се ук 
е филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва 
бра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном з 
киња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.< 
ештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи заве 
та оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> 
 о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар,  
 девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог пли 
мена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (госп 
— умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако дру 
, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> < 
 непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Обе 
искрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше  
нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било ј 
 Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим време 
 српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао 
 ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, кој 
.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.< 
 ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако 
страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српски 
иш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила ј 
 на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли тв 
рби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Над 
мрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су п 
н?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и  
рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом п 
 па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га  
се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли 
ло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времен 
е време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n= 
ом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер 
е, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне п 
а у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су с 
>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} На 
ајвећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пр 
жи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника да 
сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — 
држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} 
ника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Ба 
е многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћ 
овору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он 
у приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматр 
кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживе 
о добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требал 
а замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске  
мо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је полож 
м <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз  
арош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се  
ирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу 
а доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошл 
 је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара 
 са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштр 
 /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „ 
и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почел 
са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома  
врђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не може 
 код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> 
ливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нек 
 њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању < 
твом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и во 
.</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата и 
е.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај т 
зостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком у 
ет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна док 
е Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови доприне 
Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика 
Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем  
дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ о 
то, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад нау 
/p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један  
ви по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом  
дити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стој 
о и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што 
Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, 
у торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на зем 
ав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери ос 
о Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није ви 
чаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Ми 
ам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да 
мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко  
 дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо  
глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се А 
 млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.< 
/p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погле 
н лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу оста 
ктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојк 
<p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, 
и велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="78 
а подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако  
</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је  
товско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше 
емање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени  
еизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју ул 
, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је врем 
 то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанк 
p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Л 
причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана 
ђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу т 
уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може с 
 сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поно 
сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза с 
 сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и р 
жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу д 
јсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана  
<p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са ст 
ном, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у  
о.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју 
оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без реч 
га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому 
ер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала ј 
њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} И 
 писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Ст 
на, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арн 
 плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p>  
> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов ра 
.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које с 
чарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно од 
а онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот 
n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу 
.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...< 
 служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S 
 <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p>  
и војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметањ 
ска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи в 
нчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемирено 
, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: вели 
ша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакл 
ом за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је с 
 кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23 
е ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је так 
рицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица ј 
ац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се талас 
оји је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци 
ти!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb 
ле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су не 
т Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила та 
а ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, ред 
 равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој 
{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрља 
 се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Уми 
, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, на 
Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у с 
ански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила 
 који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p> 
 није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекив 
ју позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чин 
оје живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао 
и, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се 
је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни 
шњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одв 
и потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p 
же карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, д 
зини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија  
, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На  
одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море,  
напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Мило 
 свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду  
 што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу,  
ругог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска а 
јора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу 
умње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином 
о <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и 
многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету т 
ара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се  
а у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи с 
е употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, о 
мо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то 
ећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p>  
и освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице 
 <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Пе 
ог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова о 
ке помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови 
 потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не  
ашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господ 
 могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше п 
исма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивал 
 Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет пр 
а земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна р 
плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се пре 
 разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се 
чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест ча 
— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши пи 
p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећ 
.{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз  
зуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још  
</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14"  
години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата 
тина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви ужив 
 време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђуј 
да у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаш 
ног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и пол 
 да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, 
Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим 
 високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак на 
е грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичко 
же лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила г 
у а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, мног 
о.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако 
 су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бри 
тских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос н 
идела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једно 
да су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одго 
а иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала к 
ине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле и 
 Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени ла 
 и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб  
</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно 
 госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уј 
рица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су с 
држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> пр 
 како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога р 
 снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је сил 
е Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку. 
 <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хо 
 слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски 
} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, из 
манданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и о 
дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан 
 и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави ор 
им рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међус 
још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова о 
овечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га 
<p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и бол 
 — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у слу 
и, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после п 
 --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим б 
предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нара 
p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређ 
ка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред  
прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе 
из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>—  
дра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешт 
лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на пр 
не по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</ 
уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно  
 соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам чове 
е, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} 
ед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да С 
е.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за врем 
 на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опе 
лучаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским во 
д.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из ко 
екиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста 
ему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одго 
.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетил 
н ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њ 
ештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Једа 
осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изн 
прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Н 
тељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу 
овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљ 
с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гурк 
/p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведе 
ој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.< 
политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Ст 
а доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, к 
" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком 
и народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили к 
<p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположил 
 У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чик 
троба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада плам 
адар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске во 
м тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових  
анко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Ј 
И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма т 
 и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који 
а, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Срб 
ом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и с 
сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и ч 
p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да,  
аута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети жи 
роди! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање доброво 
х нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному не 
оји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у киш 
.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> < 
 никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која 
<p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами 
тресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S 
еговоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.< 
ше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био сас 
аигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се н 
имо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Ј 
октор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је  
нцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати по 
ладе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном 
 метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Може 
зи нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом б 
енше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад  
сници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подрж 
 не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} 
мо о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и 
уварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.< 
оја ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече дру 
 и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом т 
у не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што 
ао памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S 
 као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенц 
ји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле М 
 да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, 
 се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у 
ати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Тас 
и и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати с 
тавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као д 
ли ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, ј 
згубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држ 
ијатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове н 
p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још  
Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шеши 
махнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="c 
крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја! 
ао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим љу 
 челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се може 
По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на но 
де као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, тре 
само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> < 
— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишт 
тивну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народ 
е владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених р 
дељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у пис 
За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе с 
а, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> < 
ије ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим 
огао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стоја 
ић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога 
Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске вој 
 Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> < 
Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребац 
ико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, 
женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе  
ротест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од с 
 та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорск 
ва, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p>  
му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи в 
познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна  
ЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца дола 
ер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка  
илан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био 
S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти  
а Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и  
отово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> 
ке <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за 
е је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, д 
ога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше г 
ала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола год 
би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Тур 
већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазва 
да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом 
и налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер са 
авним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народно 
ећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твом 
нка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас буди 
 <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код 
он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли сво 
м, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу 
убави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо 
, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три д 
еку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га  
, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јав 
 <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S 
адноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење 
<pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављ 
 на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напре 
у.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке,  
нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варв 
боравити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опо 
стај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа,  
 за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само свој 
ого воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко ум 
 девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и  
сао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду к 
дном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чист 
од тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге  
даваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква г 
 <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују. 
ченом року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>Посл 
ика у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p 
игао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху  
ногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градо 
и закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хам 
доше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и сил 
упцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији б 
Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да послед 
о почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“ 
робости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат  
 увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог мла 
 је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слобод 
 решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није бил 
гло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S 
ам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и 
 крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Х 
ва соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу 
 Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најб 
<p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, 
е потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате. 
ја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово 
џа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра 
> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чик 
ким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би 
а, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-П 
 да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после о 
ви поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина род 
и је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас  
м робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улаз 
ој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе 
туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити 
еше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан г 
псанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>—  
ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Т 
више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за св 
<p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем  
гло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било р 
 — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, кој 
и:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} 
о, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{ 
оји стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе по 
удила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти р 
тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> 
чинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан?  
уљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена,  
ји је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зар 
>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p>  
 своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.< 
ојска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је оф 
о цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остал 
е војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. ј 
’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало 
одова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>П 
и на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да г 
</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навали 
После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказ 
 ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, 
 <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојкови 
 деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Од 
и-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњи 
еху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, вели 
ао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних испра 
а је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за  
 која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегл 
, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово  
 исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје дожи 
купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су с 
ојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка 
 са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу з 
у је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче  
ш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потвр 
 Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и пол 
..</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла б 
од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, 
е и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</ 
из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог ве 
 глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили с 
онео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p 
/p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно 
 четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> < 
p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{ 
p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је пис 
<p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетк 
се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени 
е и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегу 
 и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!... 
вића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили ст 
е је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брат 
ћи се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече 
 тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што ниј 
 Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.< 
 надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Приб 
м, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балк 
ња, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Канд 
е жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми 
 опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>З 
а се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледах 
не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у  
.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хер 
еницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојн 
иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руц 
} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом  
и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на пос 
S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тра 
 ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бед 
ах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електр 
аци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго пој 
брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр  
ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> 
 су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увред 
је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</ 
новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јов 
о дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на ј 
ка-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, ка 
тој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вр 
воја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су  
је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, 
о своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату тако 
им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ћ 
>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро  
„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чи 
је је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим тере 
а та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога и 
ка млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Ар 
hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот  
је више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот  
је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор свој 
данпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качани 
оба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих  
ове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И 
устријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу св 
дно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му  
 која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски  
убоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стр 
 у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку ср 
>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p> 
 послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министа 
го оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> < 
јнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пр 
у војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Срби 
а сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машу 
а је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интере 
од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узе 
, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да н 
и понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће 
ро-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града. 
 је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плави 
ма ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Кат 
„да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није дав 
влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заб 
х жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом посл 
ћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У 
к.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци 
 „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117"  
се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p 
глед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Да 
дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар с 
Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше< 
 ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу в 
мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у 
ерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} С 
ика Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше д 
сама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у спо 
 облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести 
ваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо д 
 А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхо 
о. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, м 
њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровањ 
 овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја  
 јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, 
му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну  
>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да  
ВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала пи 
>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да  
анковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико с 
одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те р 
 неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса! 
дна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да ж 
ивао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу 
уг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да  
и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турск 
пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов  
ожије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек 
чан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше те 
феру је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразум 
 <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није треб 
d>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ  
да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отера 
игарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шт 
ова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршен 
пштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И 
има.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.< 
Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како  
>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат 
 руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одаш 
адњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у нар 
ТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних  
окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач поз 
 као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, ш 
е носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од 
ашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов- 
е још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловц 
у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стр 
вом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а з 
 да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође  
Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била  
покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли ца 
м Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је с 
рдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} 
ности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању п 
 за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</ 
анци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше 
ш неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, пев 
зија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише оста 
аза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно ство 
ечи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S 
 временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних  
о душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећ 
е чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука  
 њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све в 
О СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорц 
у владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Срби 
и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом,  
и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада 
ајвише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јевреј 
ера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами 
има се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана 
дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојан 
случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко 
е је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то би 
> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време  
ни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седош 
о у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови  
“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, 
>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама изво 
 <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по то 
а.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, шт 
жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у с 
е у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док  
еограда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се тр 
кри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О  
 јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој сит 
ограда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да н 
one unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, од 
реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешт 
у и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм,  
е, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу 
 природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да  
изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је б 
S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, 
 ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>—  
ли не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управ 
ору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p 
а — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нис 
S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — 
исма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време 
ена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у в 
а нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да остави 
месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S 
а се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је  
устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у пред 
освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p> 
рет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни 
бодно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским  
S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S}  
о се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага п 
 Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је  
ло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> < 
је дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div typ 
 вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „ 
у, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, 
његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње куку 
Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, 
е:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али  
а је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од  
!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег 
 „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурниц 
адује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страс 
у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим са 
 што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми  
 те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати неп 
ени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово ос 
 у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна 
 да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интерес 
рична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} С 
S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и гр 
ирима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћ 
од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је 
је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неко 
да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао 
ено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама наш 
ана, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Паш 
дигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога 
р-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гу 
/p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723"  
мо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арн 
јеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још с 
да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, з 
е у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве  
ника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је пости 
ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела з 
неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и 
олећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на 
 прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили  
вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вече 
>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, д 
а Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбено 
ова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих 
> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење п 
ању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p 
а прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Нада 
дар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле  
да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести 
 је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title 
ече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у  
рије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је  
ке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису  
Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, д 
 дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њ 
а у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе п 
живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необ 
чник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине пре 
 физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом о 
 ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први ма 
и стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајућ 
едњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је 
је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је  
иве и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро свак 
вари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, ј 
болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељ 
на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, 
емој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} И 
 окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли та 
се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику.. 
збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног 
S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити сл 
е неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше 
ико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе за 
ја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> 
ице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Ст 
ице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И к 
ти питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска 
републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А 
ити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здра 
ђеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дањ 
екао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, т 
овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинит 
па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш ка 
ручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познани 
ада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Н 
е влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а  
ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p> 
таницу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка  
ада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на  
беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени г 
ио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и ва 
х?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући р 
 избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је  
ако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак  
 кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време 
млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није дост 
еном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи 
 је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су  
ви на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто нагов 
е, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била  
веза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, пол 
 ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда 
и у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнау 
лоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је вре 
 би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала р 
е криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, С 
/p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, ал 
о све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му 
 бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S 
увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није м 
Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се ра 
рстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Од 
 ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве реч 
ечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понав 
 на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар н 
ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче  
 и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не о 
м.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Ала 
тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече ј 
 све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана 
ико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себ 
ада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у леп 
 па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је ок 
га брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је м 
 <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девој 
 те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога за 
аду тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај стра 
 препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> < 
т, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу с 
 подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш 
"127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни  
ло се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је 
це зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на 
е на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и 
 знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеш 
ложаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним  
етаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот  
а они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p>  
одар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама 
ори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој з 
ор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме ли 
морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине п 
 чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком при 
еограђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотич 
</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљ 
колико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, 
оју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмица 
јали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све уда 
 још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>К 
нуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да 
, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, д 
>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жа 
ексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да од 
ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута 
/p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фо 
ди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца  
пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</ 
ламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како с 
 те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.< 
 држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом. 
здржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно  
</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем,  
био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год 
лим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће т 
те, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој с 
кавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>К 
оку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стој 
p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да 
 пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али св 
се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>После 
ог овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смр 
у му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је  
{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протег 
" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њи 
утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер ј 
Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чл 
12. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био  
у јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва  
 рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Т 
себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Из 
, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је  
шао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу брего 
м ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако ма 
ла Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Јед 
.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и о 
 и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у з 
ра поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћа 
ијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски 
казала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штити 
ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет 
гу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурни 
ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде 
 болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пи 
преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотичн 
вљају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега д 
 са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је  
атарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни о 
но свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па  
лови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не 
прави стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови  
је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„.. 
свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединст 
ма улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобра 
е га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p 
сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљен 
.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>—  
 „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велмо 
ну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Ц 
 је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ б 
етрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог 
Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњава 
ојници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а ве 
воја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно,  
и, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху т 
Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да дв 
тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но  
?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што вид 
 бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код и 
евојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћ 
pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Е 
метио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио ка 
егову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се н 
<p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чул 
 где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је 
ић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису позн 
гаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Ч 
 где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум  
 са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попиј 
а у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече М 
т, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у  
 Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено 
/p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао,  
свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и ка 
на, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, 
икола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић 
аше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова,  
овићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки 
Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе  
не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте нес 
 много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам мор 
ам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p 
ла, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> < 
<p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} 
треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не 
Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, д 
ака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници 
 ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар 
копље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n= 
еда Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где 
, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се п 
цали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио ст 
ај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему о 
аса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином ми 
било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и  
ко четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити она 
оче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом  
 собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, п 
/p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— 
/p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио д 
 у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан 
етака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комит 
 одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед 
ка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна  
еху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госп 
 малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Ка 
, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба 
ени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегун 
="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што с 
 места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова. 
е будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврн 
Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на спис 
а странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p>  
"249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки ја 
p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија п 
} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место њ 
ерења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако дел 
p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? з 
анским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце па 
ког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жен 
е и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</ 
<p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор,  
стио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања  
>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а оч 
ше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и дов 
реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од  
им маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p 
Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи вели 
воличну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да  
 савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени диплома 
ме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>—  
лажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Усп 
Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разг 
се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подич 
али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом реч 
о и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, ка 
је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— К 
ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, с 
та, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову 
сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери п 
поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово сва 
нин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, понос 
ост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и 
 господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у го 
 али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра ч 
о, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а 
и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да 
ам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јо 
p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и 
њимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара проч 
 живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој жив 
ше не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те  
ијатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе 
и се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на так 
ишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и креп 
та.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка 
ла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава 
ди и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако поглед 
етири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа ту 
ла Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земљ 
 јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузим 
ад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да 
е чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највиш 
ти са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Пр 
ла врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно,  
најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује 
довати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— 
ћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина 
му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам 
S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад,  
чавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње ј 
вује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на ч 
та и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу ра 
едводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p 
ацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом та 
— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Прим 
ом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин бра 
но на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири  
ати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људим 
уст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас,  
тска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Бе 
ушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, 
у на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под н 
аска њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можд 
твар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стој 
 ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће 
дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца 
евић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећут 
клопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи,  
вног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796"  
а?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто м 
 <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за т 
S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је он 
ј тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n= 
 тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра д 
а Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за 
јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> < 
ожемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По 
оље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика 
е се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прс 
 мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — от 
 београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на  
 жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрп 
ревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацк 
штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарс 
 на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шт 
 планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представник 
редраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао с 
Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S 
ко на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И  
довању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави мате 
одила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори поврата 
ивања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек  
кочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићев 
 у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисл 
Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине г 
 дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу,  
на конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа  
није певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо ј 
атну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непри 
 конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па мака 
или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на ниш 
дговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не жели 
овића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места 
} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху вез 
вести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{ 
<p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решет 
овога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не с 
емишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кућ 
? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Не 
е био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошт 
а, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за 
ду тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупшти 
 причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило,  
 стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је з 
, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умр 
сти у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожал 
.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушл 
 месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да у 
 своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која с 
 само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притиш 
у овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је  
, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављ 
ом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Вид 
рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом  
а.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том са 
га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена тво 
о лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуци 
и ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече о 
Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</ 
епредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја д 
а оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, п 
јући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме 
 бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће вра 
а великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека обол 
 дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласим 
отребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром,  
<p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!. 
...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејк 
гу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да  
је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му ј 
дота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити  
 свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много  
Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се  
послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да с 
е љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="64 
и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— П 
дбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим и 
икад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучера 
о хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта  
претно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да с 
а отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест  
да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да за 
 налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илус 
је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према  
о, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио  
ка-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да 
Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинск 
p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузел 
јске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Ив 
одешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде  
n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.< 
 је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Лен 
 могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> < 
ећ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-П 
и слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Жив 
вилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом т 
одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По ка 
дошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онд 
ни да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега стра 
и одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад  
ру и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" 
нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гл 
от свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јо 
а кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољуби 
е мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, муч 
ши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој  
али да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети  
а?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили прем 
 срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Ку 
д Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу 
 док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То  
му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска мор 
та, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник  
 <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акци 
ојника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршев 
опства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p 
раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзави 
ао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши ме 
ом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српско 
чини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима неп 
е мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој 
ве Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су 
 рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{ 
и, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жа 
аноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и  
на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским 
 забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смр 
ицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајен 
 расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле  
?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да н 
видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала но 
, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Ка 
поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун 
 увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Обе 
 Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су па 
и Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Тура 
још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешт 
 помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем  
 је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребн 
е у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.< 
атруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се  
фицир?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" />  
бог тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстра 
ала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекид 
{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог 
/p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао 
р ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> 
>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће јо 
 то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито са 
уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.< 
рина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" / 
,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и 
, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу види 
о увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p> 
ила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихо 
да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсве 
 страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да как 
лико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој 
ку не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да  
ст, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је  
 не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту 
о у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарск 
ратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском го 
 или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези б 
овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мир 
.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева пи 
последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без 
видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„П 
 и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци ма 
адар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обус 
: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друг 
ичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују з 
а, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани,  
нате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на с 
вић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи! 
ручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: 
p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div>  
литика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреб 
 се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Рад 
ава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцк 
ључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, м 
 <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у  
, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија 
 спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очист 
до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила. 
 прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успе 
двига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати 
и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, ве 
 за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мрав 
ре непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била. 
, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила 
{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбин 
внога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођ 
оје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других 
S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку  
ари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жр 
а све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То ниј 
се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да пр 
сти јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу р 
каху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један 
и родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азиј 
 прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Ст 
стопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и 
 у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут  
милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јов 
пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p 
рете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> < 
а прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; св 
 у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди 
али се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе свој 
p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се р 
не болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво с 
д њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! 
 нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина- 
ор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши  
апаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и  
 на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може  
двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са п 
а Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далек 
екује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од 
а сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли т 
живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад  
а сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу 
дне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а п 
А</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Г 
pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да с 
раља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гла 
тне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну  
ала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у ча 
убној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене ју 
"237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су при 
е, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име 
трина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлад 
тно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ра 
ета, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи 
му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, п 
наже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно 
говој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута бо 
е су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом 
своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских з 
<p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се  
а топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све 
бићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, ка 
 рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава  
а заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Ј 
наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чаш 
а на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, буг 
{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би з 
се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске  
> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> 
мко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка  
е прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и на 
о време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила  
јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти  
у, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.< 
ише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, 
 престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“  
> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наре 
ла у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремн 
 мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних сок 
нжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу ту 
алио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када  
о ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, кој 
а нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било 
је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној ко 
о из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p>  
е браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суз 
којног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да  
ак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <p 
глас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог н 
оду.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S 
х доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја запо 
ренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то  
ла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда с 
а војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно  
еху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српск 
емену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш  
и за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, 
ом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж ид 
ада Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410"  
ћеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дођ 
за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> 
су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му р 
 et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pou 
упну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повес 
 која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ер 
ка места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у п 
еву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Рад 
лела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{ 
Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила сво 
вече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жанд 
..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи 
авцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примеће 
опушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и  
ем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор 
ад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S 
ући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Б 
, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смеш 
слободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозвол 
 била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цр 
трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпита 
 Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> 
м, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не 
на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза ух 
/p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић  
је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са  
а—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гу 
, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дака 
ћ жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах  
егдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју ј 
, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на  
лони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што уч 
извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као 
 затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво 
срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топли 
слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} 
, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одгово 
а девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме  
скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио,  
оституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њ 
мо до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су  
ва бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је 
се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као до 
ода и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, ко 
српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момча 
 паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је ма 
исмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном 
p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонето 
и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушил 
своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну  
 га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнији 
та.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фр 
 то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су мн 
 призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико ве 
на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пру 
p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ б 
рмија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала 
а од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једрен 
ткуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци  
сто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте во 
>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је пров 
ве мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> < 
јакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш 
ворише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједн 
<p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш 
ру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? з 
ље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непре 
03" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја  
 злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то стр 
јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који с 
 им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем —  
ду вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S}  
а се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у о 
љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки с 
} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно 
 да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време  
ештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај 
онска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљериј 
несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном  
тура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) ру 
, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не н 
ој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити  
или крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај 
а Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и јед 
длучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, 
— мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" 
о: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> < 
н носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми но 
" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља б 
а да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, д 
ица господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности.  
ободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне 
дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег 
ле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није има 
разан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Тргова 
 од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и  
то је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{ 
њу те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путе 
о да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од  
храбрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не  
 пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му доб 
>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли д 
да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе о 
е при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће 
</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговиће 
војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, 
еш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести 
исама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа на 
аког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је мора 
рио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војн 
.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора  
олео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде. 
раху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несв 
ести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држа 
и први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистер 
ижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја п 
Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље поглед 
мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника 
а у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти. 
о експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме  
ро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара з 
ешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то 
врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме с 
дан и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремн 
н се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено. 
у, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> < 
., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али г 
а одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишт 
 <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и  
 у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама оп 
p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, 
бно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често 
ода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са минд 
ојој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као  
а у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је с 
ослушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и јед 
м.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути  
них ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако 
номишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар  
 лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски страж 
ечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот сво 
ве, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџби 
го и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за  
ко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се з 
 Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег бе 
ом лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осме 
 прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S 
так!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се вид 
њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско 
ој молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су обја 
ћ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао  
рење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени 
лнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Св 
нутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јова 
мишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у и 
ика; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сва 
мљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје 
иковцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да во 
 <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запам 
узе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало д 
 воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по  
 у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Бе 
е издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на 
ВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ  
смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узим 
 увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив 
ше стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је  
S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца чести 
евласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућ 
ом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе во 
јон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Р 
рганизам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госп 
о Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од к 
чи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шт 
бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S}  
у комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{ 
у.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само з 
еограду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон —  
> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекл 
 били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима 
Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не гр 
лични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка и 
ило погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да св 
оћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p>  
а-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догле 
 јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пу 
ио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за ту 
 има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p> 
весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет с 
ина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије,  
трашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентр 
е робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се с 
жне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде 
у унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почи 
авна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непозна 
 је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и пл 
 долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска  
последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора 
и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји  
ичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога  
гослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стоја 
у, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неран 
на свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S 
ега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојл 
ше се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после то 
ија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за ст 
е посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време,  
уху Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изд 
о, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> < 
 посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у п 
е беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико трену 
адину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам 
а се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше нек 
којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући ст 
ција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изглед 
је хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу  
, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за побед 
ојој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је 
, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућност 
 и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео да 
е још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И 
дно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то д 
{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници срп 
.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вел 
нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, 
а, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе к 
ла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S}  
 прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо 
оста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто 
ашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> < 
лазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од 
раном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један 
ашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је 
када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му п 
 Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ра 
“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако ј 
е јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мр 
ручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их нат 
ога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих 
шина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкаст 
/p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам ј 
" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Јед 
, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету слу 
Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда нај 
нхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутк 
Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив уз 
а спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као  
аде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група офиц 
-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запит 
е крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на по 
омогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p 
/p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p 
имо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде ду 
а није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ст 
> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната  
а у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ћ 
а часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали н 
тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слобод 
зиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива. 
</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше ве 
младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p> 
</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, с 
овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</ 
нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.< 
то, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стоја 
јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече  
 да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше с 
ју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је  
 непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефон 
рзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен  
ером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да 
Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која 
хватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафе 
<p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
тијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p 
е оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир 
> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да л 
има водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То 
не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... м 
p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је 
кне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412 
у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Ала 
до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџ 
ца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>—  
ело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то тр 
, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га 
 јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га друго 
/> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о в 
ојници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји  
о те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поз 
14" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југослав 
венска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео 
, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док  
сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p 
 још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београд 
огледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна,  
е размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи о 
громна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса  
м нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор  
ашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице јед 
зјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабави 
<p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У велико 
ми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и ч 
 је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тре 
м.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се срп 
ари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кад 
ву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку г 
"143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба  
ека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је,  
ослу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Бео 
{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да  
Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних акт 
вор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, раз 
има се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благ 
оровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носи 
се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А  
права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.< 
е.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је пр 
е сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто  
 приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> < 
у, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и  
пати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном сп 
, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна заш 
енесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће об 
бош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате  
p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковни 
одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му 
нде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог време 
е.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца 
разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш д 
џа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад превар 
увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки  
 чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из  
га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које  
инети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, 
е, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а к 
рети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш 
ви полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; 
иже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> < 
p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже 
ртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти  
та осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ к 
ду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је би 
ла, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту  
{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министа 
е утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слат 
Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који ј 
се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из 
еранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не  
 девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин но 
рану, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} 
а турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С  
лажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру. 
вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестр 
вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузм 
 мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот ст 
 живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осв 
ко министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновнички 
а, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и престу 
опут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он 
 пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно од 
шту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ шт 
ну према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су с 
ко и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у он 
ксићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" 
ји ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одуш 
 да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљај 
лим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, ко 
 ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад с 
пак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронич 
сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... ме 
ни, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било  
оружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имал 
мо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не  
ли, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи 
.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја 
 вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онд 
 помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! —  
ви сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на  
со, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе 
 Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је  
ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то срп 
не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барја 
 тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="77 
ти свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А зна 
е далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ ј 
и је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Как 
 увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкн 
, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и з 
војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, исп 
крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сун 
о је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање врем 
тојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито 
о свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути  
не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је  
атским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, го 
у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> 
и у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоц 
че из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино 
 Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће глас 
побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод 
а је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Ст 
е настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у 
риште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радова 
осле вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се  
жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што 
За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући о 
но проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p>  
оји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} 
S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су г 
а додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина п 
ни се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p> 
 до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби 
>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне 
идети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимај 
а од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ 
по прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још стр 
ђен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сино 
а знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су 
комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — 
вала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још 
 иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио 
обро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попус 
од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но шт 
гарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, 
агрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n=" 
ана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на т 
омита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачен 
“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml: 
 одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред с 
 поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у в 
а писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душев 
се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру дв 
 овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А  
ори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу 
што нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху 
воје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарс 
 оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се  
 још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ тол 
свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за 
/> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више 
обаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се 
ући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо 
 са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покрива 
звони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звон 
написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако 
е на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је оста 
ори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута 
тник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евент 
 Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпун 
већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћ 
 нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој верен 
здравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити 
изичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили 
ка, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљи 
 упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем? 
досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезд 
јник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине ка 
пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосл 
 Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с  
 <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најж 
знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То ч 
ка појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој  
војој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и д 
овића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љу 
су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у 
јући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песм 
збиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би с 
к поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очи 
реме доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун  
ао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њ 
ада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.< 
морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да и 
асвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске о 
где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Сва 
ј неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра  
ма и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном зај 
 плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> 
ди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</ 
окривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја оп 
комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким  
 младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Ваш 
м вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело д 
тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи г 
, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као чове 
ју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.< 
"graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.  
и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на  
р су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну пр 
олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!< 
окрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом 
 тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p>  
 прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је 
тољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима,  
рбин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и 
} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ. 
ЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вр 
ода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n= 
а...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић пре 
} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем 
м издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић 
дсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише  
ш осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која  
 своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Беог 
што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S}  
подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражав 
леди Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а 
{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучн 
 као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и т 
заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној  
ожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом  
ти у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартви 
p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала  
оја се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S 
еранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном п 
 миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у  
атарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно оп 
еше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад  
ањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће л 
воје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си  
 овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске 
у на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Л 
за ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— 
кође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила  
на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе висо 
 дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> 
ни русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у 
.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе из 
</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p 
 један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, 
исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p>  
а се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Па 
 се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима 
е у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се в 
Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погле 
и полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа 
у битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући 
дласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише вит 
ра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="7 
> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и посл 
а то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада 
примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног к 
и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму  
 разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чи 
уда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допус 
 страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једн 
ђоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другов 
 <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Д 
аја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, ж 
 лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S 
 никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда  
о беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима ј 
о што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седиш 
p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светок 
p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одба 
> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсан 
S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некул 
ивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана 
е би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мисле 
у кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш б 
ом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледа 
шта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских осе 
шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко 
ако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате  
ош.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповед 
еџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навал 
ао што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весел 
 сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа 
у га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из на 
славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хр 
е нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, ч 
/p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те вид 
 <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу  
сти да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није 
ишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p> 
ова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тро 
 могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпо 
ри десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</ 
огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост  
кар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему  
срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога  
лио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb  
и, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за 
ацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећ 
 се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа 
.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се  
 иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p 
их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} 
ћ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина- 
гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротињ 
м буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми 
 са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> 
ну и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктор 
нци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p 
ара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина 
тојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздра 
е бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није 
n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој  
на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је бра 
адубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмара 
ић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p 
 било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на п 
и још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Не 
еби улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај  
написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="su 
а „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њо 
а седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине 
офија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и  
 широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећ 
.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су 
} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за дета 
риморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану за 
јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из пран 
 што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе дево 
омандовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде  
сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој жив 
ћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађ 
 а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и у 
тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да прис 
о је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли при 
, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи ко 
као га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-П 
и га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и ре 
 који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам 
угарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После ма 
ико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ би 
вијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он На 
, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказал 
адајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до по 
ај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја 
и, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезници 
за леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, н 
ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је с 
авања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p> 
{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не и 
 нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је ст 
ад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Гово 
е све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S}  
јковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао  
-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак гов 
а.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, п 
о у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по 
ело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан 
ирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у 
обедничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе мог 
ић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати  
и огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми ста 
 му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да  
 живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом мн 
јанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од 
ва тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш 
 му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S}  
уке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и ра 
Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа  
е освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно 
форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одру 
чи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, не 
ичући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава,  
прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобође 
а девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не 
е у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколи 
и батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте 
ије, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац л 
/p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало од 
рио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би 
о што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p 
p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна < 
 Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако  
у пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као ку 
вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p>  
но би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p>  
оју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би ради 
ата“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и ре 
у.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А 
, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ н 
но салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни 
обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и ва 
љени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на правосл 
оћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој стр 
енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да 
ешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и 
ше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узм 
дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини пис 
ила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми 
и и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад т 
gn xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? за 
 пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска  
</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакш 
вати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жа 
</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од 
, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>—  
ко врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S 
ју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину та 
> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац 
, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према ота 
 да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа 
акога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} 
оз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свр 
а одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мис 
 размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива н 
нским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута 
ад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети. 
Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p> 
ку на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мисл 
еза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омла 
жевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, н 
ње свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту за 
ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиз 
.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а пр 
еранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глав 
оспођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S 
е у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> < 
том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:< 
д другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и 
 њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било 
шао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах 
рема Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарск 
страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти ист 
воју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се р 
о радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са 
љао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре с 
> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Б 
ко га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не зна 
ине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирни 
стала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или см 
 је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост 
иш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитива 
p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу  
кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио 
осе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам 
о службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пиш 
 донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показа 
омација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су не 
а као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Срб 
еш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била от 
м рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама  
двајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке кол 
а наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не уг 
је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит 
их другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дични 
који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се,  
 владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а и 
а, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни посл 
 је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше  
 музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се  
обити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није м 
евери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да п 
и поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружењ 
ими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је  
 <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p 
 ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у ј 
дови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, 
рена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково  
е фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих 
војивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тара 
, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p 
ано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија 
 српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:la 
ска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се др 
земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да са 
 она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже 
даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соб 
ом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим м 
Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељк 
ћ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — 
и јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у 
 дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако 
волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, м 
беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви 
ње засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на 
ас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спази 
зговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, о 
нике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</ 
 попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре во 
p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, им 
јла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братс 
>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и На 
а велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке че 
баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електрич 
, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазарев 
Section" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца зас 
аји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то у 
ам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} 
теријално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њез 
оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— 
S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њези 
 Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине гру 
гову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа 
Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече 
а, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоруч 
 рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух 
лмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дак 
 тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи  
 устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у  
 једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри с 
е среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећ 
ест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из з 
оследње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи 
ектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог  
ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Доб 
 им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу 
> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да загл 
свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и непри 
Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усре 
> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на оку 
госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Ан 
ође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у двор 
ужи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање друг 
рише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немо 
 преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда  
ом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</ 
 посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављев 
естру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања 
 кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младен 
 прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом,  
То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је 
оци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило 
позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде  
кошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потер 
уначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су  
е савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси јо 
ви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један 
а од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише  
а не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања 
мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке. 
 тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, мог 
у бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе  
 крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У с 
чени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је нав 
ивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајо 
ала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавно 
га ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног 
 Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу 
 <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно виш 
итамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је  
ојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој б 
них каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, уда 
ицом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p> 
оказала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсм 
 њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено 
се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврс 
им и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искре 
имише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су п 
ти довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друг 
ни патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и  
мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</ 
 Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шт 
 <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но 
ашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p>  
оју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њ 
 огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ з 
 постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S}  
 увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити. 
уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве пош 
>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Ви 
се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни свет 
И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна. 
ји је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Сто 
рунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који н 
молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити пи 
ва се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! 
бу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете оп 
љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемар 
стима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра гла 
другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради 
епка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рек 
 од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту и 
згледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржав 
бично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањеник 
> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су  
ма и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, ане 
т.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згле 
тересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може  
њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел  
“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који  
поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчеви 
ти — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и  
две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених по 
 Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> < 
о.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И н 
царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „< 
пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p 
да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужн 
интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не зна 
капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госпођи 
gn>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић 
 Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састај 
е погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка 
</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зн 
ше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, д 
 Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, д 
сном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презира 
јанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p> 
 без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора 
де смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напом 
ако ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, је 
то је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер о 
а,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем м 
Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким о 
, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзн 
на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било ј 
но њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пус 
 за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и как 
организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb 
у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окр 
.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p 
" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Прво 
веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се 
д се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} 
амижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крив 
а пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се 
регови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и во 
 била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње  
ило, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, ка 
Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је сво 
ашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је вел 
мо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња  
. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче 
епријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне 
А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба  
жара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо  
ш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што по 
посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцен 
притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко 
>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом  
не докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога си 
ме рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захв 
 наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам,  
енцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обија 
атских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујањ 
бије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, 
у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска 
ичину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, изв 
вице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности 
а и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао 
 и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буд 
сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили бра 
и извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково 
начке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другариц 
је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је  
новници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био 
т и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евенту 
 које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је  
 приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до з 
p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Ло 
стеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се 
тар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, кул 
 Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су див 
ао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом к 
 о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часо 
еши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хт 
ену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" 
ио се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Де 
 Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење 
удске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом 
 и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову ко 
ена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би т 
као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских  
вајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели 
 <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и  
олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их пр 
домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самц 
</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде с 
 неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p> 
вника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ ран 
 /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих ок 
зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорци 
аци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан вид 
мо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са 
 слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част 
н о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком  
 И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</ 
овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{ 
> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote 
 и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада н 
Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код н 
ти?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, д 
д би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти П 
е државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као  
ни посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више т 
треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и 
о, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се ни 
м да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па ујед 
ед народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а увер 
о јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а 
уна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду  
 се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када ви 
јвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави. 
ако српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши г 
ћ је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуациј 
 како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се мог 
дица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне п 
 играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколеба 
ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од 
зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу по 
 остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово др 
тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не ц 
атности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска 
>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време примет 
 тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је 
а позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јара 
што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско  
осле подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..< 
е душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена  
ици, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике 
наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, ор 
</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, д 
ишић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша  
ако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се 
јска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапша 
 чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> 
ост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо 
<p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двори 
ојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим  
какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са јед 
е овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где  
ј; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се д 
 добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче ме 
ћ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од  
а да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год.  
ла ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље срп 
а — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када ј 
је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво  
азити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хва 
 сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре н 
нске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се н 
p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би т 
</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си 
ала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само  
рима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучн 
га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је  
 Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Ро 
?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутр 
тнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шканда 
арету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p>  
>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене му 
</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм. 
ош како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео ов 
ву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умир 
авник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико  
хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у нас 
а пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жало 
 њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакне 
>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће см 
Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живел 
војој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно преда 
гу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу,  
авни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се 
ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске,  
куруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за К 
{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде ба 
е била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш 
дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај сас 
развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу  
ке покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљеви 
шило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је река 
 болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазв 
са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрл 
 од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо 
 цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори 
 његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А ка 
 Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те  
дом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ ма 
јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи 
подио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво с 
него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>К 
p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јо 
 /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је 
жевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и за 
и га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо  
 <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> 
ера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— 
оде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта  
Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћ 
, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући  
тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљат 
ико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и ле 
неришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају 
е.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и разми 
олазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не  
вио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p> 
е.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“. 
ржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуп 
"364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем 
чела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапн 
 морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто от 
ј је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај пре 
 орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому п 
зити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p>  
.{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога в 
и је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био г 
заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било ле 
ајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p> 
, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да  
ио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, ка 
али на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наш 
је је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p 
</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их ч 
 Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутр 
а, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него  
 уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, 
еома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морам 
 убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо 
ај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у 
 је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто од 
ена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није  
уза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме вр 
ересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> 
 је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Ц 
сет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји ст 
својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на про 
све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> < 
а више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде н 
г признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> 
генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једре 
лила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не  
 да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време  
анска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, 
 им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама 
не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> < 
е га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јави 
ли је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бо 
а ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p 
На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој при 
с, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p> 
> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њи 
да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер,  
живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на 
то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конферен 
светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице  
ножина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321 
ила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се мно 
екао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се 
b n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати. 
да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула 
, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођ 
ђе, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакерис 
> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданд 
 слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се п 
 киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чу 
је према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Ј 
а маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје  
оје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су  
 је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна с 
 полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус 
ренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Обе 
рдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— 
мах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срц 
е, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа 
еде на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у то 
и, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу 
аду због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, б 
кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала  
беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слоб 
о је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе з 
ржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка 
свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откин 
а и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом св 
лном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Јо 
а уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед: 
 Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на 
, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> 
звинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо  
 је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особ 
воје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим  
ече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђ 
уди разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломати 
 кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb 
> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да 
з даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и 
људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да 
 да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану 
p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуца 
аху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало п 
увати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, ни 
бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p 
да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше арми 
 је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе 
је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, 
 је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџо 
р Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p>  
сти помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога  
з чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено  
се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то д 
, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгор 
да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Изме 
ала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p 
ем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако  
 или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина  
воју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за сто 
.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо  
 дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва 
оложај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, мо 
чног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и  
 тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ 
се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну п 
 на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључак 
да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини 
ове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p> 
Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</ 
 сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинил 
ође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се н 
 Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић  
говори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су 
9" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у пла 
S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени она 
д туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти  
ти с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, 
сова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да  
амењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је т 
— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републи 
 ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује 
а се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху 
догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука с 
бом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да  
ди пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковиц 
ади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Ку 
у налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’  
ке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на гра 
е?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога б 
.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испри 
оручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зу 
<p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се  
дравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише 
, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али 
од га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве 
елиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се из 
} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше на 
авог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразуме 
пак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари би 
х да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} 
емље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они 
м већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="43 
 рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма  
 собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у прија 
очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S 
еко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналист 
</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у жи 
емачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} 
 пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} 
у туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S}  
> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али 
а ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се пр 
: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох 
 је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допа 
ске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири  
ј војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале 
ме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху  
p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе 
ана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ  
храњује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не б 
 српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов п 
ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели  
нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p> 
Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обича 
мати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> < 
то српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти з 
 осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гра 
ан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим к 
ину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја по 
} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управ 
учавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје  
мо каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло н 
ћи се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање одн 
ори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко 
а, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фо 
еко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало 
/p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју  
колића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливе 
="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди  
чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јован 
вот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом,  
се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разум 
 ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго пис 
ења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>П 
ва.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе,  
реседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p> 
 часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово  
рка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у 
ега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према он 
сати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> 
>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је б 
> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на ср 
/p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер  
барице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и  
 и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> < 
во сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за  
цу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно  
613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара 
примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек са 
д претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига 
 ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; 
ово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве сп 
апротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Па 
!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</ 
 још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S}  
} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— З 
. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен 
у узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су у 
ћа и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је про 
еш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и 
е одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштво 
 немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, 
но робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а 
лабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које х 
писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у св 
ом“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из рад 
 где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Н 
елесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, 
 је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустраш 
развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебел 
ки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које  
 изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко п 
ку, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно  
има.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде ве 
продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш т 
анови начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да  
ала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад 
ладенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој н 
иховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} 
заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна во 
мо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала  
 рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон,  
руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најсла 
 њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих проз 
атељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав 
а олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково 
ко јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она,  
ац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох 
зије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више з 
оложај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем  
редпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане 
 <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрди 
заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У 
је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим т 
{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимају 
ириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко 
х сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p>  
ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и са 
едно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лаза 
азлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожел 
вића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S 
отива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душ 
 увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћ 
ци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином миш 
а је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А к 
о заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини 
згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је  
личне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му при 
 командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ з 
ј отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитск 
пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Обер 
ко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би м 
ожда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић  
 он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судб 
сла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> он 
та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића н 
рску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине  
 више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромн 
рзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је те 
о исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од 
ђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пр 
чио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни пред 
ане, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме верени 
амо хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николај 
 и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному  
а ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрин 
а вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај 
 гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио 
е достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Ср 
градски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар 
 а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у с 
јор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је 
{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, к 
ојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће о 
ати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жрт 
у тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и довед 
— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му ст 
опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као ш 
ана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је мој 
ла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина јо 
 се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{ 
ече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје. 
 Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео са 
дољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручни 
зналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молил 
авијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спреми 
ком бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни о 
есет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била ј 
ике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге  
 приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи 
p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној камено 
 да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори јед 
уго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше 
 погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се н 
д кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типич 
ослу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окре 
а узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да г 
 он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="ch 
ојник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су 
ду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраг 
дњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n=" 
е у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним полож 
трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p 
вности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702"  
и спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалос 
је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била 
његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слобо 
ту!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе св 
обра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); а 
е своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи жив 
гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима лин 
ини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> 
 већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p>  
> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске  
фић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, к 
је личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће 
у у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јо 
у да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још н 
гу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом,  
кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је о 
осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојков 
е и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао с 
и уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други  
 били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала 
ским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин ни 
жај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо 
е неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким 
> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући  
јем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женск 
останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и 
 по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.< 
сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми на 
мо четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том 
ислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим 
смо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Нема 
Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар 
it="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapt 
довољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> 
своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељим 
да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разум 
до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за 
сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и  
> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу о 
ого шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“. 
, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек 
на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу  
{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била  
отињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но  
— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Мона 
 питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла у 
 онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!.. 
 гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива во 
 колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох  
ад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Н 
цера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добац 
нцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Г 
биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те посл 
 изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и сн 
рожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем  
ма одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</ 
ата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p>  
 мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с  
вљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весе 
/p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слик 
па официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дођ 
ате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Неди 
ичарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — зан 
вао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партиј 
а... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и ње 
у песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гроб 
осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а жив 
>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларче 
доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одре 
i>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка 
<pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од про 
а и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски б 
са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим 
ћи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо,  
мо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да с 
— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране,  
тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена 
кова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству ту 
само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пе 
о му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијан 
 — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што н 
карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, кој 
 вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много  
на.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, 
 најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза о 
јишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијан 
, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или амане 
г.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.< 
 већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах 
ворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> 
ијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} 
игнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађ 
зуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако 
измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштв 
аћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике к 
смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код  
е нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Ср 
еговој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Срб 
 дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се нала 
одине проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и муш 
> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно. 
давијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо п 
оварали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Т 
ати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестри 
Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже је 
лу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Те 
="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пл 
 ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану ре 
} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> < 
глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упоз 
, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и  
Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n 
 толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p 
Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш —  
но.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Слав 
Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут зас 
ову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето,  
у је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина п 
да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете 
нцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину к 
а оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, с 
n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од к 
одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело  
таде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, оз 
граду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропрат 
зив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Так 
 са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хај 
 за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво  
ме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на он 
/p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p 
ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Беогр 
врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадо 
тлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 с 
ћ уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао  
о време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Беог 
 правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих ма 
 приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато н 
је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене ду 
 <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта 
 револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност. 
ну, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита м 
чевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испри 
ењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српског 
драви га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе у 
И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часов 
еће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из пред 
p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се  
ко?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, с 
/p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а 
пски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.< 
падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али р 
ећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ сам 
ео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег 
љи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од  
а нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није и 
 јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{ 
ајсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовље 
обља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На  
.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, по 
руди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени пок 
p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково  
е толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове,  
падне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме  
 овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жу 
рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одм 
био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле ра 
а коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пе 
гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху 
свим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се јед 
и, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата с 
мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да б 
је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чин 
џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му р 
нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и про 
танку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{ 
К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар д 
м, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пуз 
ћ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде 
еног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184" /> <div type="chap 
промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где  
о у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њих 
роту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђ 
ого ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем  
а ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што 
 његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила  
 за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> 
е наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена. 
} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до 
та.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раз 
ацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стран 
 се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и  
говору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, к 
ове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а 
о Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима 
вај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да се 
краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Неде 
сец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и пре 
} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Бр 
 име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је 
гонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане 
ца где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себ 
а ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот б 
жевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југ 
ству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамб 
граби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После 
и.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку р 
елена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за п 
а преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног  
, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{ 
 и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне ор 
се мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео ј 
јанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лаз 
А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о т 
штен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то 
у мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p>  
 по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом 
оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примет 
p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одгово 
 се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку о 
о збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орл 
вић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога к 
говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видит 
ци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>О 
их ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на 
офа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То ни 
p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и  
рати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте т 
ркнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што  
гледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> < 
и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p 
 ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Срби 
аревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро 
 негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p 
p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његово 
остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари. 
су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и гос 
зва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девој 
ао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb  
 ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко са 
p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Соф 
у Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили н 
 — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила н 
пске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним 
е чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p>  
 <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији 
к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин раст 
.. — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства. 
д стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— С 
о да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем  
супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта 
зује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жа 
 на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се не 
женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица 
 <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна 
нутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима дан 
 већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ра 
та и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучн 
е пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} 
На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете,  
Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости,  
е, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчан 
 своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од прете 
 од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н 
бе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника 
овек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и  
сећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања  
>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ 
ка Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јаз 
ако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се с 
д земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или т 
Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху 
одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако з 
...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се  
 Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> < 
уларан, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а з 
 — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пе 
залу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаре 
руге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама 
а је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ра 
кнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p> 
јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} А 
отегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јован 
са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца  
> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима н 
 елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи д 
великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одгов 
оми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} О 
 не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом м 
 народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је 
постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао б 
е у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно  
 нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, з 
 тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успе 
уг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p 
 на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јо 
 грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит по 
/p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била 
алазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да  
 — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише гл 
ставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем м 
Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам г 
и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично 
пште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли 
младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју. 
S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По 
 На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи 
о трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се дру 
ек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када с 
ло ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер 
ам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је пор 
у.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и 
 мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи сусед 
мо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је крет 
ало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе п 
е, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно  
ите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb  
а самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{ 
ладог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла 
.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно 
а су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се  
Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} 
b n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чу 
На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p>  
обар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сир 
ли су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} П 
већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанк 
..</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“ 
 придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девој 
да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит х 
ширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те  
ико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бард 
ркнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на 
ћајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да  
место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се 
у и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покор 
 Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <p 
ез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?< 
 добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</ 
 је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће,  
...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} 
у добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов 
е краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Кат 
ћи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже 
ограду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам пи 
 Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багр 
 n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, к 
, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он  
p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притишт 
p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и с 
та широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а кол 
о на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позо 
ме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> < 
> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог трен 
и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо н 
у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> < 
нажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога  
ција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удов 
реба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p 
и то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам  
идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић 
> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према жел 
окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у 
те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај  
паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буд 
 оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао д 
ању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се пр 
ат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако  
 Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле 
ева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорнос 
ала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према ср 
амо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме о 
е Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина 
 <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику 
ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако ј 
том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два 
ећ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p>  
ашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на пут 
и.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да 
и.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени м 
то је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После јед 
ећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" / 
ападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију 
ало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одг 
вентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу с 
 којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љуб 
ог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били  
њем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју 
тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није ник 
, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога ко 
мен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бир 
, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а  
ј <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S}  
орност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неис 
ма београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрен 
би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и свак 
блици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, 
јих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг пр 
воје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, не 
уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песм 
новиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и им 
умели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан 
и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине 
звештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих 
има беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља,  
ру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је мили 
рку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круго 
 месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одм 
ише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само д 
скључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{ 
 пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздиса 
Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни нај 
ом уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Буг 
станак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими 
га је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љу 
је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр 
 од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Че 
 Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да 
на у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад 
се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ства 
тоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану 
азговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађај 
ки свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби  
 краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једин 
<p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од 
азмишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка 
тељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Ср 
ација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обој 
ла.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаст 
езина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како 
ојечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се  
ше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда  
олитику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, на 
, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити  
бом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А  
тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање 
тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, 
ева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова 
шао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас п 
 у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домови 
е био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здра 
чешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах об 
ио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</ 
адојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер  
га Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола 
штиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едв 
е овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> 
је постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улаза 
к Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</ 
о је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.< 
риродну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} 
м.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле  
да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор предста 
p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p 
 њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издр 
це, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста с 
и не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо мора 
дговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све ми 
 /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани  
</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју 
pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захте 
 све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ни 
аглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стој 
/p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац пол 
каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомен 
ана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он  
а пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав ст 
а, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у остало 
је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка сво 
за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довоз 
срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија 
че да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије н 
исмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“  
.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно озд 
ска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на офиц 
ке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ћ 
је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> < 
а просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Он 
 на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и  
јући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и 
, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаш 
рад.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржав 
зненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан  
дојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="77 
</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n=" 
.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се в 
ког артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине,  
уда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нек 
ла њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је м 
ра Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S}  
е наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво 
 очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу. 
 и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мир 
ом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, 
се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" / 
 радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде 
олницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и оти 
стави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не ж 
одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих пово 
љем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, ве 
ојој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!.. 
толице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита 
зио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо! 
 народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у пра 
 управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником 
них дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света 
</l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ,  
чицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ћ 
"383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и от 
 уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и 
, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испев 
За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је ш 
љи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ н 
омоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и 
p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад 
рдањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагов 
ему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само с 
ђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је у 
а све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како  
мо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" / 
ађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јур 
аменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S 
енску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису 
г твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу др 
p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и чес 
рила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а  
амо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у јед 
говић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице: 
ак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прв 
љен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који с 
био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, по 
p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је о 
ић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на ч 
српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули 
> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му  
 беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има неш 
евати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па 
је је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате пи 
p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</ 
ешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао ј 
з Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљи 
овао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Вен 
беркнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкн 
, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненад 
аде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="67 
ва је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је ник 
и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, 
кивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А  
још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p 
и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p 
у, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одр 
ова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен пос 
о је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао,  
јор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је доби 
ницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина оф 
има сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки 
дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Ујед 
народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што з 
S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгл 
ам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада н 
где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p 
ма, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној 
ри јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само  
p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, 
познати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин ј 
но их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипа 
 стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и в 
е време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигар 
 који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на мин 
м умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за д 
положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви бе 
ованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хит 
и му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Ро 
} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило вели 
 Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске 
 погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га 
 силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче,  
рати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством 
пски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} С 
у се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l> 
p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити по 
е боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три н 
арац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси 
 Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше д 
ку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том 
ма мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином 
стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је  
је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда 
<p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а ме 
м осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао  
време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметит 
" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушев 
један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале 
ути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро проша 
а твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те  
.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; ос 
енада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње пози 
р почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слаби 
војој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те 
 мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официр 
</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у  
е остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Пор 
брости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се бој 
Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи  
га узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран 
екоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико  
дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и так 
 У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ћ 
и њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је 
био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминов 
очастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, 
 уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој ј 
 сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, н 
 <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, уву 
твовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина- 
S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као  
p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну она 
чинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краљ 
ћу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сер 
 у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама моји 
p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министар 
а и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је рас 
ко исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја н 
ира остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих  
су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p>  
и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... ј 
 Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској к 
сављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} 
ју да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправд 
е речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p 
е у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у ос 
је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника пр 
у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле ср 
 неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикци 
ршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>—  
/p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. —  
витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је би 
а југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој  
 је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам 
} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у ам 
ила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о ње 
авши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси м 
дећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка б 
ске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским 
 таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, б 
ограду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде св 
сова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за сам 
продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши о 
т часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком к 
о официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стоја 
и.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ 
ори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршт 
е ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на  
нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају 
ао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашт 
и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајори 
</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окре 
се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је чо 
</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, ка 
обро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово при 
 због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки н 
цењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што е 
, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и  
ри.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одје 
ван.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави,  
дин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар 
а су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезин 
хтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и  
 да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне веч 
на је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку  
<p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арна 
 друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, кој 
ва дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики 
ан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војн 
.{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си у 
валирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софији 
> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгуб 
p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p 
ачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и д 
 на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко з 
/p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каж 
то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону 
адне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, з 
 скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцим 
лакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и при 
та покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео д 
ресантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и дос 
{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске д 
њу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело  
ки славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер 
равље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам  
, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, ал 
ину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и  
 дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, који 
унилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p> 
боко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали 
у посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мез 
к уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашир 
 загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за 
 искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успе 
несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих год 
/p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести,  
 вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више 
и каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S}  
да Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само  
а, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово 
ајстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао 
ампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и  
 којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наме 
еника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућам 
.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пу 
одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прек 
ма сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека б 
план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након  
онице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школски 
жењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбин 
 јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиља 
>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А за 
та слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p>  
ске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спре 
ан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему чи 
се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, —  
ли ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација е 
ј жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да 
еломе официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему 
ен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио  
рио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ус 
 А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пи 
 да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разум 
 и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизи 
/p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и мет 
 се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргне 
ри“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших  
 А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не 
ј пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи  
у, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху оста 
ругом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код к 
љу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се пошт 
ање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се 
Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа дру 
као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убе 
задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, 
ве што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо им 
ва.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина 
робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и 
м деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дан 
идиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стр 
апоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показ 
сперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одм 
и.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са  
миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буд 
Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конферен 
у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на 
.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић 
ничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! 
</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— 
војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку 
Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни 
тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети 
о и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде н 
о, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским 
зо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но 
е раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убри 
а, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и 
 га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време 
ерујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза,  
После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо пи 
 јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку пот 
 се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопч 
нка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са в 
, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га буде 
јор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци 
у још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — ре 
мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају 
има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стри 
иси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном ста 
зистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци св 
по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући об 
 али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ни 
водећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се  
њу бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући б 
му, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, 
 ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и 
бој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и  
е увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на в 
агано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>—  
о, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак уб 
 седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreig 
ини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и 
е обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="63 
а националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексион 
ренцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p 
најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевш 
иђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> 
Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом зг 
ате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја 
А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русиј 
ање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче  
 мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наш 
ављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, к 
ао обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и 
дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем д 
н као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.< 
ла вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштуј 
 <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писм 
> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смр 
ти.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Ск 
рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине а 
е председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао 
на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставит 
p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису  
м, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и  
илих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се  
p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те прв 
коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенера 
, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће  
У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната 
дињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ да 
го, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде  
ти.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мал 
ло удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно каз 
е светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Р 
ред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дот 
смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, п 
ме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и  
гуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последњ 
 их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истица 
 се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због  
 њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Пр 
елом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га в 
у ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћ 
, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, тако 
рана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступ 
ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Има 
оложене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви  
ан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому 
го ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> 
а, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори пр 
 је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када  
губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци с 
и Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да не 
иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А ш 
...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је  
леду снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора  
до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге з 
> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек 
мо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...< 
 меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне ка 
д десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} 
, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло год 
обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, шт 
<p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је  
ло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазив 
ак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Сна 
 Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми в 
"49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас  
} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па к 
 Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа ма 
ћено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе  
 подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарск 
ндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а н 
, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне 
те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318 
„поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму њег 
у снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.< 
рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Јо 
S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима 
елећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и о 
стали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских во 
овицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови 
а кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има пр 
нам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто 
ушевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах,  
у, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи ник 
муклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлост 
 је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад крој 
ечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и  
ћа.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несрет 
стати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских 
а да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојко 
 Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не мож 
ко ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве  
емојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни ра 
p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости  
се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој не 
овати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је 
нка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</ 
 Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у к 
ара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или слу 
им и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше  
 се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, д 
 и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцелар 
 и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћ 
није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад 
о, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расп 
>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени 
исати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“,  
у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S}  
ом Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Де 
 Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из  
издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" / 
ли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и в 
 n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се то 
, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у 
ма нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истр 
је црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одм 
Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће 
видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново нап 
> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone  
или су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали ка 
е заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је п 
стави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Ха 
оје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У пред 
увам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим 
ти.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Обер 
ишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> < 
е живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по  
/p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисл 
отпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p 
арантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама ни 
расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зиди 
ри како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо  
 је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је г 
реме не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био ј 
ш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Ње 
ш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на иску 
Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала 
и беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио  
 мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланско 
ка зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима т 
 овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде т 
и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херо 
у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока  
»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p>  
оришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у кри 
иморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога го 
тарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</ 
ванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не  
ик па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику 
еширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани вет 
е опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од 
нредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су  
е ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николи 
ло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога  
већи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они из 
ог умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока ск 
о а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> < 
ровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није < 
д њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине! 
риметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су 
..</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У та 
е мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шт 
ом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви... 
p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством  
р му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице бол 
у његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу бе 
о се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>—  
ри узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико  
мо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{ 
n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је п 
пље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кро 
те жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За 
 баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за врем 
иву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата п 
а дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже 
ле европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а н 
ољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огром 
ј у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне к 
ва и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" />  
 да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, 
поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром х 
етна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о 
/foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lan 
 Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте о 
аког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртв 
 је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми 
 бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме. 
а од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале 
цене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога,  
 увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — њег 
вати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводино 
езаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазар 
а походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када 
, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају у 
а-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају 
>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао  
на.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је  
вати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина. 
време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потре 
 и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у ј 
спред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности,  
свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ 
оје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{ 
еограду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао ч 
>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> < 
у са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показа 
х писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљи 
е унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим 
 познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно  
о је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако  
.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слобод 
ора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, д 
имарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у о 
{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио  
служитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и се 
ћево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="6 
бији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је 
је у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругов 
, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се 
ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случа 
међу осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави,  
постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом д 
а се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председн 
ку избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Гос 
караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и 
иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ реч 
ованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n=" 
, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који  
во.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја н 
је потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар дон 
— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата св 
 и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну. 
е, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb  
мо је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрега 
естан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} К 
мисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу 
сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone u 
е му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> 
мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} 
>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас  
 да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегле 
 сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви д 
луке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Пред 
стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више н 
nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, o 
аву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкн 
е важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</ 
 Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допа 
 помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку 
{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље 
> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај ма 
оришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се 
 је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо 
материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су 
у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Паши 
 каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би  
тно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест час 
</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефо 
тво је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога  
оље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, 
> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима  
p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја  
ти за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађај 
и ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате  
 ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје 
ји може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако ју 
дваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку ста 
 дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А ка 
хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; ни 
} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њез 
ереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Беогр 
 Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут т 
, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало 
јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, 
е реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуч 
сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" 
љено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хам 
тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да 
 и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С  
>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној  
је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је 
сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> < 
инистар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, мин 
везу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневно 
итања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председ 
ћала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од  
а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезин 
 погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даљ 
 млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила к 
десет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S 
из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једн 
тојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p 
 џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така 
лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми ј 
масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <d 
адознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p 
Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце 
им одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најо 
омоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка д 
жртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пруж 
ажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мај 
 овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку  
илом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да ј 
таници је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздан 
о одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао о 
ио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад  
 оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њези 
S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— 
, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи  
вић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека 
 је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раз 
искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и  
е године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Рад 
 краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са 
Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила 
раз.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љуб 
у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type="chapte 
и као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељ 
лтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге  
а, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најк 
који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> 
а понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушл 
мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већ 
е у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном врем 
е</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динар 
џа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не 
а знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још  
много.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те  
земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све  
на врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас  
.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за чита 
У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да к 
ичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло рет 
ама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дад 
већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једно 
еваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на свом 
и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, ј 
одом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, сво 
да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а т 
се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готов 
аш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али  
 ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ 
 понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман  
ду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ниш 
посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњ 
ледеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту 
на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељс 
ченост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се  
д њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобравах 
еривши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, ко 
каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором 
ер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде д 
е, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p>  
кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је пр 
ад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило: 
 прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде  
езничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су 
стаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду изби 
а га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е,  
ну матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи проз 
је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имал 
, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да дан 
и беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зн 
 та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је  
оцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столећ 
 само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>На 
тељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико о 
у рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, ве 
себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закач 
чи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Ле 
рбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ра 
ва времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њези 
 радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздрж 
оспода по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неран 
ти Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну ру 
е беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?< 
 Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога 
едраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина не 
</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то п 
мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p> 
 припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на  
ње је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забавља 
умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</t 
>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то.  
тито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници 
арим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила мој 
ах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруж 
танку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну 
 другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока 
бији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути. 
ечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родит 
и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе прав 
и исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени каз 
 и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb  
c" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Доб 
пкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују сво 
и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке б 
 изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим  
код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума д 
како кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао 
 да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не зна 
 недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а  
Section" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић  
е, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Све 
амо што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Сл 
ење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковнич 
> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— 
у познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења 
ло и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанк 
p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</ 
а и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно де 
ицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На  
падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друш 
.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, у 
г Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу н 
ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, в 
утра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ок 
пшти напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је оп 
жи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребац 
{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећ 
а, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично  
у.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд  
даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S 
 болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближ 
мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, 
ве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићев 
>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и  
му их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински т 
а сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали бр 
Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем 
 догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у  
 Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам п 
рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на  
 најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне. 
 на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађ 
>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Па 
овић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе криз 
ић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђен 
и, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то ма 
ило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахн 
се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.< 
је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не б 
е напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измол 
овољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао о 
оћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S}  
 јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити  
лопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења! 
времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у кој 
сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколиц 
вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво 
 јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне д 
-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљ 
 наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак,  
гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</ 
ао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој 
ве речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је креве 
Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је и 
>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици 
е.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> < 
говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Р 
 је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>П 
ме прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њим 
— ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или не 
ово примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на 
 сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихв 
несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хт 
аслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} 
 са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо ч 
е, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Г 
они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S 
ом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвеће 
ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, ра 
злече и за вечита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Је 
 њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже 
ко да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; 
м покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен збо 
 човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још 
ом парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га распол 
 коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га п 
војих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развиј 
у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и он 
 опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила н 
разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и с 
ријал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису упот 
а ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, 
еко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља 
бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се на 
јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори свој 
е годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу пог 
ој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила 
} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни  
>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У 
огађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задава 
назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога в 
ојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косо 
вљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три  
а су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне ду 
који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео 
<p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то  
озориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S 
и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропра 
а каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих 
 Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгу 
.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њ 
{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје 
ком двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао,  
лован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује  
оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председ 
> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада пр 
ашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да 
 <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све см 
ј час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас пох 
т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлук 
после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p 
станак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{ 
у захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знањ 
 народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се п 
а народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко кла 
и и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, пору 
е извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш лог 
риђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када 
уцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S 
S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још  
дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не од 
ом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, најв 
 јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ип 
смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако н 
 нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и весе 
епрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге д 
нистром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>Пос 
у и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рука 
 <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је 
х осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>—  
евања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добр 
ловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мис 
на и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби,  
е бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника кос 
/> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихват 
 те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћиц 
 нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Со 
пусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешт 
ињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чин 
 <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> 
а.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предс 
споде и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је кр 
ћу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави С 
, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни 
леграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“< 
постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не! 
у српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити кр 
гдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и  
 Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно уз 
 Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла 
ј калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>Пос 
њеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p>  
ну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршен 
ој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не п 
којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће  
ијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали п 
ао и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешни 
 могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањен 
ујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први 
ставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари св 
авља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ва 
 слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку с 
p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за п 
на лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине  
м редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју  
м.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми,  
лободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају. 
 Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>С 
где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култур 
а бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује 
е дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па н 
 <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко 
 зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чар 
ијине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, 
отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и стр 
 довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе 
у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у с 
Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа  
ске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се пр 
а Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногор 
их очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жа 
, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </ 
pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, 
јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање  
баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју  
он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разум 
еговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каж 
мишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испр 
{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, о 
ама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтеви 
хових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био 
 разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критику 
ј је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала с 
ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се  
 к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Н 
 и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властим 
и поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још ко 
 учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том мес 
уше, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књиже 
а се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а п 
стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Нем 
е то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са инте 
S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Г 
еха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, 
обом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шал 
 Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато 
 мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли о 
шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> < 
>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају  
тскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени обр 
, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јав 
ном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радос 
што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разгово 
, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи п 
ознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме 
је отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у 
ли оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турс 
апетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узми 
а свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— 
 пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> < 
смо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Бео 
 својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи  
 себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад је 
још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, 
вешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне вод 
што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода 
су, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза  
 подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после  
аком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца 
 буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити до 
е морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да м 
 /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>К 
>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лаз 
 да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног на 
у је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи д 
p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања м 
ов, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живел 
 она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— С 
че га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пр 
отражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам 
трина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добр 
ио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо  
</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> 
међу матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли  
уби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овд 
пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, п 
лиже ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разбл 
 гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почињ 
тиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће с 
одним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болни 
и у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди л 
на правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Он 
е стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова  
арац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђок 
арац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле 
 нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојан 
генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="1 
ху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p> 
аднокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде 
црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црно 
уте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Ср 
да је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше н 
 ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је х 
заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Нар 
ј драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће с 
жњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S}  
лела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад  
ала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Д 
еном снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </di 
и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти в 
преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој приј 
анка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа 
е доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима  
-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље ред 
крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, п 
аршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Кр 
ка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шт 
едан официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p 
није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у суза 
> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за  
љењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља 
 желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздрав 
, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаће 
 његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p> 
ављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чу 
, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то  
 у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када ј 
, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи  
.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше 
осмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лиц 
мама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као д 
} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде. 
о нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше бате 
удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће б 
 Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у 
S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећа 
 да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... 
нио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много  
b n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино шт 
истанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{ 
же се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласк 
је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим  
е одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио  
 би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орлов 
аког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те 
ар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> 
{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. 
га посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима 
амо наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у  
а је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушк 
на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити  
ла ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к се 
.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, как 
з царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говори 
џи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Нера 
и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза р 
таници, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subS 
>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога 
е љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано мо 
на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европ 
рочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, до 
шкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела с 
ину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана 
Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једни 
за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакерис 
, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном с 
и.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код п 
ивети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас вел 
говић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</ 
у тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и  
ово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За т 
"554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S 
о нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, т 
 на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску 
када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири час 
ку.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и у 
, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не  
ка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене ду 
рпкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још 
ну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти  
 дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су п 
.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће. 
ене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се го 
ана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да не 
их батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да по 
уначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда си 
це њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен с 
еркнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да с 
твори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја п 
е узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ус 
Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p> 
ну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу пр 
е ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја  
штавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и  
овеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима. 
 Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> 
гата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни на 
гата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, т 
је наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да шт 
вати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео 
пусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на 
тоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери 
/p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезни 
крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После 
у једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу 
аших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S}  
ини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се 
 да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били с 
шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улиц 
 је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</ 
 стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек 
 ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p>  
волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте 
н.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи  
ици.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три  
е већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи  
>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</ 
{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чу 
 океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни  
лена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А  
ред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јунач 
 јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мр 
и кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном п 
 <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку,  
у са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од сви 
 са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем н 
Section" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за  
у и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког т 
саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања 
 вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта рад 
 упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љути 
ворка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу 
га дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затра 
рого им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непри 
напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У ч 
е а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их д 
p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи  
много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, 
на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, д 
 је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта 
да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља о 
аја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знам 
голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мап 
че апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> < 
риса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео  
ина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову с 
аборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу 
бро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последиц 
и још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже. 
 младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли т 
 неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате т 
знање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p 
 и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А 
наке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> < 
>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад  
шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат п 
е увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, а 
 окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> < 
ли заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра 
нка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако у 
 Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочит 
ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и у 
 имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Ру 
ао вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онак 
си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази 
рка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином поле 
ад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бач 
бини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разуме 
 се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног  
 заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и кр 
 једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p 
далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} А 
време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчо 
о.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њ 
да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у чов 
ави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јован 
ја још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати 
 нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S 
упно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење 
на.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По то 
ских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна  
Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак ра 
ављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће н 
немо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?< 
ласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици и 
</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело р 
ати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братств 
 шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном рез 
це свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га моли 
резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћа 
а, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазил 
а.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дим 
за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — 
="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није са 
/p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је при 
рату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спра 
 <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити 
заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у нед 
и материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима ма 
анићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој те 
 А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада  
траг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>О 
стао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> < 
 Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њ 
е Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили  
е се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости 
ту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим 
азведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из 
онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије  
и од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} У 
— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Пом 
ите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова,  
нати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао 
дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужно 
з комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— 
ћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота. 
 разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и м 
жива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је вој 
 развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако зап 
о вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, прав 
.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу от 
подине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Л 
н мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му 
Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући. 
лику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти  
ad> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „У 
е, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к  
{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, 
е чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је на 
ановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, 
цима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народн 
рина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила  
дом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, к 
дговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала 
— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с 
ањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај з 
и новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p 
већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p 
:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p>  
бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић  
 Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина ут 
иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче  
едан полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш оног 
 дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу? 
 живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?< 
ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тре 
прости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш жи 
о се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јо 
ани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упут 
отови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу с 
ђоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је 
а свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а  
ласти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који  
аст поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{ 
ка је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан зади 
 љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите 
ици пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђ 
, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} 
, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина. 
се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од весе 
 она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ  
.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из 
езини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и д 
ницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и који 
ник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо час 
ед ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца 
 је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њ 
а и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву. 
аја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона 
која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и сла 
у ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као пе 
 теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни п 
х њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако 
и, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љу 
ан је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветал 
ој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би с 
Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их н 
воје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим сту 
— Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на ули 
иже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време бриса 
отапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти т 
 у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо  
глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје  
вај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни  
S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми но 
аче, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је о 
љаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ов 
p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомоти 
рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњен 
е.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет б 
 свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога  
 принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек  
р је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га п 
ајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скот 
е, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> 
узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све,  
би.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до 
омирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> 
ов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за  
S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане,  
 главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из 
мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њ 
лану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушк 
ња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и поч 
еника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на з 
куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, 
астужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понес 
оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> 
>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач  
м интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морн 
и толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и 
фане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожиж 
јника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога ма 
ед кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји  
т Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да  
ас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се 
еди у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било  
 племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у н 
па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да ј 
ије олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што  
мента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здр 
"240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, м 
ихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> 
да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем 
ом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Уг 
од првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али  
онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам 
 душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београд 
рочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне  
а хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубо 
 свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око по 
м на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хоте 
Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— 
зећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чека 
>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адр 
лопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и 
чи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и  
а се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су 
ало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате 
ко се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је 
 име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као 
тијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога бра 
јевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим т 
о је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p 
во сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> < 
ваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скр 
ог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је  
мо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чи 
био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према 
а материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разн 
 доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни њ 
— откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стоја 
/> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Н 
 не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви 
х соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а  
г.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице 
</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је 
лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која о 
ораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским засл 
то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је 
ира турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар 
вље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што  
ке војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни с 
земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, ср 
што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је ап 
алашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p> 
еве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој  
а ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани пр 
</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше неприј 
л то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па с 
.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски ром 
p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљер 
<p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српс 
тима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који 
егдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва  
излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени  
азаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова 
унала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у б 
вајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, 
риметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код В 
 сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо 
отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даљ 
 апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ 
ена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време  
онеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се н 
уше, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повра 
 праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако п 
има чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и с 
 али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану с 
и позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> < 
итам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало зами 
ише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p 
Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је с 
и је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грањ 
к? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p> 
ша може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога  
има Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта... 
еше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, 
спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, ин 
мо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима 
стељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснам 
пођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" />  
жби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше на 
сли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ 
адранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско минис 
јника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крс 
би се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неран 
Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и сп 
се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али ј 
Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би свак 
да срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то о 
д туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да  
росто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година бра 
.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату 
чно забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише! 
тских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити 
а провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива 
е.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам 
о целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку је 
ељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно  
кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко  
ми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опрости 
и волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.< 
ницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="9 
а вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше с 
еш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S 
 отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као 
иморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си  
равити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— За 
 Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју 
дмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако 
седу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још  
 <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" />  
одом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па  
и узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стр 
 дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са 
 на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позициј 
, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chap 
ко волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он оби 
до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог к 
аје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то 
ам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија;  
свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p> 
ам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је 
а... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се с 
ма руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радозна 
ову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Т 
муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени наро 
дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се ре 
 брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића 
Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је  
 и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне м 
ово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да д 
 <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са њего 
а дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у д 
сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, уми 
> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао ко 
олео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дет 
лас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n=" 
 глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n 
бине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у 
-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— 
ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Ја 
ли-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је 
ни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb 
дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка 
-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p 
отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</ 
анова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191"  
иланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? 
ј су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је 
м предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Уг 
 свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рек 
 за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на  
е та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење б 
у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не см 
а изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киш 
е.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекид 
плачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у ц 
л Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важниј 
оја је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> < 
љиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му  
, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита баг 
ој и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила умо 
дићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар П 
> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} 
g="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Милано 
ла, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је нај 
о не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу жив 
р и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где 
ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју  
 само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена 
стили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и  
сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка оти 
ају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа м 
 шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је но 
ао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао 
он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искре 
 Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није 
истар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он в 
чни живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева со 
е и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо ве 
свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте освет 
овова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и т 
гушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног пр 
о, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат.. 
обе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам 
душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је 
ламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла це 
ове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав из 
Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све  
а туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, 
>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} 
 борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила  
светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш т 
 не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дан 
пуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жало 
чинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веров 
, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута 
 Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет ми 
није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је л 
е почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Лу 
 те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, 
на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не  
оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да ост 
које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, ј 
ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни  
ивети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је век 
ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није ник 
ша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу браш 
 задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље ј 
и, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до веч 
 да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом не 
атима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је н 
онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарин 
преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до х 
 тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када 
римите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, 
оји су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<for 
p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван 
 да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, ј 
 <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени сте 
/p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавин 
ало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој 
а Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог 
 даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору то 
е сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вај 
 друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Прима 
м и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем н 
е црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, к 
ио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш 
воје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и  
агрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица мо 
S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице  
а да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lan 
<p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише но 
а поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита  
примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџби 
ди.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колут 
но, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пр 
 им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а с 
носно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ј 
. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! има 
 је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па  
им цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Кат 
ња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест 
 да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну 
ем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због 
>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стас 
 ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш 
чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, к 
а је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за теб 
 главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме 
вом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци 
тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба на 
аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се 
м, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за 
Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу,  
ену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због дола 
и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ип 
а раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпуто 
е, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, то 
{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрез 
 и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Пока 
<p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али к 
а изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи бр 
риметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили. 
ма, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p> 
чне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише св 
унила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушал 
 али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не п 
 и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремн 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојан 
 ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела  
а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, гд 
да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топо 
младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Ив 
твари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ни 
ан не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било не 
после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако н 
ких кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после ве 
 шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} О 
ребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге  
дан незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се тру 
 му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином 
ио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врл 
це“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У оста 
p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату 
ме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су с 
ло?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао 
ер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да с 
 бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи 
 преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага ц 
и су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кр 
државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> < 
сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и 
и Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу  
дили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p>  
д се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шин 
> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о њего 
 био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш  
ено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику 
="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред  
ов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико  
 опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентри 
ан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развиј 
> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су о 
S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр? 
утка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали 
Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају д 
? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам 
редби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске,  
 више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Ев 
их опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал  
 чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави в 
ким интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} 
катности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао 
ај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловано 
ан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може  
ке под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и са 
езиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p 
једно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке в 
стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном 
а.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није  
one unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други у 
доумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим о 
 и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгода 
исмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у  
ад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSecti 
ву, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв  
боде своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају та 
летарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила н 
ска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и све 
језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — наста 
адати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Се 
ворим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намр 
брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>—  
ног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> < 
ту, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жа 
дрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бље 
?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна ду 
акво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђ 
слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за п 
толовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се бил 
нут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни диплом 
це, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам П 
ој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме национално 
 изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно ш 
а време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли 
/p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, 
ију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на 
 хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухва 
ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицер 
гачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господи 
="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија  
ким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају ч 
ла од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до 
се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством пр 
ој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретош 
ојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div type="chapter" x 
... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div type="cha 
д шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p 
Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се  
р свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p 
угу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> < 
уле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој  
ба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађе 
сла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нем 
ог савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, реч 
> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Мла 
аљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, оп 
примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога верени 
љена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да 
копље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је с 
.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти,  
сионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солун 
говог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа к 
ецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни 
м пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, ра 
себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" 
ндону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то  
</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корп 
га ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки пот 
ер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо. 
вић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p 
ачна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро,  
истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} 
 рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</ 
 одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> <div ty 
 <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на 
— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли  
вом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он  
 да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јед 
да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска п 
, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Нај 
и, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим 
срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти зна 
> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народн 
ујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у моје 
> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам 
 била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — гран 
е бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и  
ео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је  
</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када ј 
разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми 
ду заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час тв 
ски савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или  
 сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни иде 
.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се 
лном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога 
ма а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји 
браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако  
Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретн 
њижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему с 
метничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.< 
е све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска 
одног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала п 
ивоту и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи м 
ла у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари  
рет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана у 
неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање 
еријалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Та 
да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основно 
анског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систем 
је.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</ 
заревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да пока 
 Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте 
о:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p 
S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети кап 
ерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како 
би. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, 
ам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} 
у, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео 
не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> < 
е мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно шт 
кторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Ос 
кторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто з 
шао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да зна 
да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако треб 
о сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухо 
места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p> 
Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређо 
о, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући сп 
 било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А  
у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, н 
пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији р 
и:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој 
а умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из др 
ила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре каво 
ему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долаз 
утра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати  
и бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{ 
тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано гла 
а.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенча 
е није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебека 
шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катар 
 у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво 
им Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка. 
p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па  
ше поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је,  
министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све н 
роши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчик 
е свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну по 
 а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете  
рашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво стан 
тешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна п 
 стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју 
рдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, д 
нуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који нар 
лиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писа 
ативши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узел 
шћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда  
„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предал 
нци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују  
да, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кр 
тала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, 
оверења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да ма 
 поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим  
<p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађ 
ајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела ц 
у, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрз 
 сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак ра 
/p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш  
а.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро с 
 госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap unit="graphic" />  
.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није мога 
ћ му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, ре 
вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, обо 
анову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам  
 а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жал 
а.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бора 
 је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стој 
т то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпо 
у руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на  
ром да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте  
ирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> < 
Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода 
ти не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту 
о у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> 
{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узви 
 писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке изм 
ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор 
еса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог зе 
таџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека 
редник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ј 
Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује 
ра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, к 
то. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађ 
о, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнат 
очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале 
ојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му ре 
ника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А по 
е више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није нијед 
ћ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да 
ало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати 
гинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот 
вине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међу 
тро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, 
презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које 
рењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о 
сли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је тра 
ите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћ 
ло што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој и 
раво је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко 
S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остал 
а ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780"  
ла Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече 
вори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>—  
еме са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе с 
кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окић 
!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</ 
алној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} 
 опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна с 
и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шт 
ришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S}  
дна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p>  
ше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко це 
турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Пад 
ерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче 
На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војс 
а и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> < 
еобрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петрог 
ао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобр 
јанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај по 
тавља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, кој 
ке.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они ч 
њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није 
> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и по 
даху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулаци 
> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само ј 
ђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не  
о је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да ј 
.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбин 
илијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит о 
 наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{ 
ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нам 
окори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-па 
зјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који св 
иним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се расп 
ј сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале 
прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да ск 
 сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених њего 
, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле ц 
изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ал 
а да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она 
револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. М 
ад и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи 
ки табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартинов 
прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истин 
 не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати к 
но, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све ве 
ла од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то,  
о да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.< 
p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прас 
вара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазиш 
тову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрон 
лик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек 
а Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Крато 
на београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здра 
Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј пре 
ст, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила тор 
ику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних 
>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хт 
јући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буд 
је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко 
том</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражи 
Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахну 
е једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p>  
болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> < 
 је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо. 
 захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија св 
но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једн 
љајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је л 
она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непреста 
омитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, 
n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином  
ати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића на 
 запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Л 
b n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од 
нице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пођ 
 није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је 
ћем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу о 
ван:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p>  
а сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да  
у.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придр 
и, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да 
јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Том 
е је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац 
сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} М 
породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам о 
нистровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и  
обро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p> 
а толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Вр 
</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво раз 
 тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за  
исам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим прев 
уле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију 
ad> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> 
 велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и је 
 Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху 
, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S 
, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он под 
ња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шок 
 поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p 
дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лек 
ло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегд 
ну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по к 
јковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је н 
а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и 
</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> < 
ајљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове с 
овости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добр 
та, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, 
дне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после ма 
е наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, ср 
ДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Сто 
асте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Дра 
тровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, с 
, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима пр 
ло нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Ива 
и ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако р 
м нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> < 
ди реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута 
њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек сп 
кочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај госп 
 У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о 
ас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног с 
 то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" />  
и то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журн 
ој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред оста 
дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући с 
ти овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило  
> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са нек 
 да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почел 
ње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице млад 
 истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — П 
 је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво г 
одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, би 
 памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} С 
лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје  
им, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Кат 
ођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афер 
јком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>—  
 за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да о 
не вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије 
ордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко п 
 није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио 
p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p> 
а Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранков 
чива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те  
зиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три 
еприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини 
а су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гор 
 платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb 
ије дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једно 
<p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаш 
плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у наро 
а, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече 
вога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила бриг 
Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на ст 
авку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јова 
њала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој с 
<p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут н 
ојној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име он 
угу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ  
онашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са 
, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да к 
а је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време 
е мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесет 
ао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука 
 за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с 
, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична по 
едопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb  
ца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља 
слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Примо 
 рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други ка 
је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Јо 
вала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће  
а великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа,  
" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</ 
а заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне фло 
дели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност  
се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушно 
ва тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на мор 
 ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и проз 
слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Ст 
p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ б 
p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упа 
евито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше 
луотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци пог 
ји и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви св 
чнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и стало 
а — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа да 
/p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заб 
усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и 
паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" />  
, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није т 
рекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговић 
 но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули 
<p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнеж 
> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.< 
ападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске  
е и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p 
 беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, 
л за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га до 
 је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p> 
ети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са 
знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, уви 
аја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се  
а 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовит 
ан од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притишт 
и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда  
 као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S 
, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред 
мамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути 
буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи јо 
о воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце ј 
 не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно  
ка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер пог 
 беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожел 
 са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и во 
 том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави к 
уља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије  
 Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроз 
p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору. 
 кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри 
а осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до С 
 кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац н 
 на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им зап 
знатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри х 
ахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и 
ила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, 
 и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закљ 
још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира извр 
p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да ја 
и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и  
 по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Са 
та.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе 
 почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му реч 
а господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. —  
итала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уве 
десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} З 
, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели  
оћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах к 
ако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана по 
та — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који 
боје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час  
е тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на  
обуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који  
гу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево  
а.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико ка 
од ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет 
/p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> 
ама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи сте 
крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери. 
та је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово  
а шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— По 
глед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и пр 
, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="chapter" 
} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према С 
у.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала 
а.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима 
<p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако 
им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је,  
ешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак с 
обу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гле 
 га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакињ 
ом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>—  
} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вред 
дно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га сал 
је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у 
у се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не тр 
кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим 
ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <div type="c 
њење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академиј 
ован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а 
адрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто 
--> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— 
ченога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове 
Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лиц 
бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који  
вршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-со 
 седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код свако 
које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, до 
ађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негуј 
њем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ ше 
о е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тог 
мисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:< 
е растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} С 
 сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да о 
н.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ л 
ошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стри 
 девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад  
 најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним о 
могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Мо 
ак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену  
м чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодил 
 и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне  
ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, 
вео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да 
.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се понов 
дну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем 
реме стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и во 
акво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то 
тељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још как 
 јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њ 
љивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да 
 сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киш 
рад</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обичн 
етле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, 
 крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због т 
спода, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите 
ор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад 
сећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима ц 
>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбана 
ти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влад 
тво.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им 
ead>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одгов 
Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина  
пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врат 
та не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја  
 спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и 
драво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p 
и рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинт 
ици код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојк 
мами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне р 
а којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин си 
ели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројн 
исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Беог 
ажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом  
ео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата одне 
рпске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака,  
<p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица п 
а.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате с 
Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна ср 
м Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то бо 
бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова. 
ци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу 
има, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> 
еститамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда  
ње »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба уд 
опло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здр 
така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p 
оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли м 
анћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала 
њеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што  
је не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и  
вога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радој 
отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p>  
ни и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“,  
еку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би уш 
оме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице 
 ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори м 
 спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p 
 кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и ма 
 немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb 
ли боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да це 
 СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАН 
То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што ј 
<p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко прола 
је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се од 
 потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он 
оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колего 
измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остал 
д вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изне 
комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша 
 је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на кој 
анци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвик 
је карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! п 
ћа...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стоја 
p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана —  
раће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић 
као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а  
 <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник дру 
</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногл 
ицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати 
— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вред 
пати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног 
="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николаје 
а писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> < 
је коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне  
аће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах  
:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb  
 држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се  
гу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам преста 
исала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу 
иморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type="chapte 
уно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, д 
а тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одр 
ало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној  
ковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се иста 
така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који  
 од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пр 
очи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и и 
ога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао г 
p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на 
Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, к 
изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш о 
је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јо 
</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каж 
ањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <p 
е војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" 
 није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор,  
тарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћ 
сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али м 
<p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Над 
ан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да  
и.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из 
{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђен 
ес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да с 
адови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> < 
и покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, н 
онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра пр 
уга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је 
душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> 
љем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље 
ши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње  
речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у је 
јете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и т 
јзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијак 
ва.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да преглед 
а је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти 
е овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио  
га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му по 
 Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јун 
митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у уз 
дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а 
 загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n 
 је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам 
ито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p 
на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изне 
n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога 
</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а 
асно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори стран 
и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одвр 
сталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешад 
 подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је 
ла као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не на 
и се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води исп 
ек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост 
без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати 
наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit= 
у то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани  
нати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснић 
ило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференциј 
аред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова 
Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не 
 чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражес 
ртрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија у 
е у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад на 
, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта 
руди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p> 
 Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то зн 
је дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Срби 
его наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње 
ларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је нек 
не стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележ 
 одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће 
био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предс 
доше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо па 
, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим  
 замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је 
љаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још 
pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин и 
Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд м 
 пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифт 
>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег  
у певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Обер 
еху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси... 
њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој од 
 никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене,  
у ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S}  
руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и друг 
ј је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно бори 
Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао ч 
о до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпат 
head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка 
!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког да 
г, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази 
о свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љуба 
 и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само 
ика, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко 
а, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађ 
 по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> 
их дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласн 
животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не 
наци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано 
у у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко с 
е и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужно 
и је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војн 
.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су б 
ан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора  
ео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, пови 
 предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n= 
ада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, така 
очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма,  
ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду 
ном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господи 
шу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није П 
> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, 
хом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А  
</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим ј 
апред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре по 
 живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три круп 
двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од рад 
е официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> 
.{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних обла 
оба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих 
сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке 
емена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикр 
вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која 
оји ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је до 
S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</ 
је.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране 
ана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћ 
} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман све 
учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени саве 
, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета 
е су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div 
ву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована  
, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на  
аком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе П 
афеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој 
p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су  
раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> < 
ајпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумц 
ијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.< 
апетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће ј 
ај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу  
хат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај! 
вање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна 
.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не  
а је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад 
>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за кам 
припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p>  
има се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{ 
stone unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо 
 прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотин 
ме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури к 
> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које  
олећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми кој 
од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које ј 
1" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да  
четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{ 
 Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново за 
ам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком 
извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који 
</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а  
аљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спре 
вим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њихови 
жи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} 
 влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учество 
влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Ни 
 Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан маг 
ку паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах о 
 оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, ј 
и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука 
 — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе 
ице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше 
лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Не 
ом даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић ј 
о рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катар 
илана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе н 
 потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седни 
ребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p> 
 вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у  
тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло  
јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> < 
е склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а  
 међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би  
т се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше сво 
очке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегств 
еног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога ра 
и министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међу 
арској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним з 
нодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председни 
дојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а о 
лико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је  
 кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„ 
ече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што 
уће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пр 
ти, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути при 
 Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату. 
ед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.< 
ст говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хте 
p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић  
они.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце 
азумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић пр 
дио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напун 
Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу 
ца му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије 
е овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>П 
лу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лиц 
</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фиј 
ри се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у на 
 јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку  
им његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један б 
танем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и о 
у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, реко 
тивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег верени 
емо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Ра 
У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из 
 очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> 
целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за д 
, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S 
пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљишт 
 та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова  
pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p>  
лозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну си 
равцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубљ 
ати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе 
Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је  
љацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се 
, путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У пр 
оји га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, 
 неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и 
разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах  
 и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручни 
а и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испит 
а га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла  
ником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је н 
је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у пре 
она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, кој 
.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи 
ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време сто 
дном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага до 
 због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А 
ри <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њ 
ефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 н 
 други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећ 
сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немат 
срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни т 
анке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба покло 
о очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако 
 ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога д 
са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p> 
 <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</ 
је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање. 
 запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пи 
м лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко од 
налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у 
смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим  
/p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође  
нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батери 
је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже 
 није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p 
/p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем си 
јући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доб 
ротив нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p 
ковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> < 
 удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А 
.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој  
о на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола  
им светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван  
у с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатн 
и, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Ср 
це и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте  
 густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Беог 
, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се у 
исан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу с 
ске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах  
е!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога 
очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рек 
оложио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у ч 
ованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њ 
расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се диг 
 доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонов 
<p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачет 
црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови 
и, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала пр 
ољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} 
о, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тр 
боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Н 
ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би  
 свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење  
а док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али 
вље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по на 
мелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покори 
е младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се 
огорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком мест 
ну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.< 
> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Обер 
ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који с 
е између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви  
 уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан... 
</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак 
ад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а  
сло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза и 
е овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> 
.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај нео 
ти.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној  
гло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах пос 
инарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупшти 
не Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија 
обише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле  
ездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, 
сни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, 
е он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Пом 
<p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковн 
 ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим 
ра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишт 
 село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики 
карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у ко 
А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала з 
авши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Про 
здахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p 
има,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је  
да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} 
јно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђав 
осле дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p 
е да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“ 
ц устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, пол 
оме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p 
егледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неко 
е извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стоја 
не.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљи 
 Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рање 
рћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од д 
С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојан 
ом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци попр 
.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који 
дбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и дад 
-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту о 
сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p 
е две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суз 
ажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се.. 
руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p>  
ју.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој 
ваш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад исп 
ију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега бо 
p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку 
ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта вид 
рави поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђу 
уша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p>  
оја је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часо 
 времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се 
о време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, в 
ја срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкид 
еком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у 
аци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти  
 од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом 
 да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га ра 
с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнеже 
 мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезл 
ећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа  
а би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако 
 велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, т 
 га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш  
елику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да с 
 да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сеним 
еме или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га 
ешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога 
е, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало 
Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања мог 
> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући пр 
 развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно дру 
 шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната  
зненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Пол 
 песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, 
 неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показа 
 као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је с 
остранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, 
ном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била ми 
оме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На к 
 ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким 
обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности 
равајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак мо 
лику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено пр 
 разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесн 
ане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у 
Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањај 
о сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S}  
тојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински 
 на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас. 
ренцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То ј 
ер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога  
цније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“. 
рист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукну 
ултурном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, диплома 
лена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима пр 
а је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напусти 
а Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата 
њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите инте 
ужења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> 
ековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну  
ања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S 
ња и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе 
 путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да с 
све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка м 
кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се реш 
би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди мо 
а је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, го 
позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци заме 
а о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нов 
авницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ћ 
е двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је 
 о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.< 
за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је насту 
ој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности. 
тишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Мате 
 само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба  
ишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је бил 
 би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је 
ке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="791" /> <div type="chapter 
ека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би пок 
мо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно 
едан детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу дево 
поведник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву оба 
p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да пову 
 ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму с 
. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после он 
ндант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S}  
ке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту 
 сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио н 
ти ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући  
опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разг 
оше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у пи 
 <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалос 
 потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p>  
авим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не  
 закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су 
проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и  
 шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и па 
официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико да 
> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопшт 
то.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји с 
рема Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванре 
 писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Сто 
а створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ пост 
ти све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је 
ји је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војни 
он неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час  
а српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска  
и трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« ство 
више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.< 
рупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му о 
ске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу  
и је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврд 
раљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Паши 
мену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је  
ом“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пи 
ослаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</ 
з Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране  
еда, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући  
де написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо м 
Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} 
ве узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира,  
ксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{ 
и стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању ц 
во, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбев 
 бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> < 
о.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p>  
штај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање ч 
аправити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у п 
е заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили  
сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћ 
је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при д 
цати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене 
добрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске се 
Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презимено 
амом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано ран 
да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи  
ом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво 
pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је  
/p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбр 
у, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице. 
рави мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти,  
ванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској 
> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{ 
</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у  
p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не 
p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упит 
не седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсут 
утни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати  
у на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p>  
арко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака к 
нији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срда 
ешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пут 
чно усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопил 
 стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нис 
а, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одма 
> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте п 
заревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот позн 
град у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра 
и, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p> 
но, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљено 
знић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојк 
“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала 
 српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састој 
е ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ход 
аки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показа 
не куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме дос 
> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви 
питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставш 
не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу гла 
рбији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене пого 
г војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав  
је морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Се 
 старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне пого 
ву, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ  
 Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што ј 
p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њ 
и...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица,  
ој кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само 
и се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора п 
<pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући 
ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не  
вајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и и 
та видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојлови 
ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Дола 
љење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, 
, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, д 
вну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарин 
2" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p 
саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анекси 
није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ћ 
вић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не 
у кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за  
ориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијан 
ила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њ 
ћка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнан 
кових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали 
 забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најп 
хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило  
 поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрт 
{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло 
и.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, 
адовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић  
рдарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби  
 од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им  
ство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злоч 
а се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала кол 
идело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за  
</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра,  
раницу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је оку 
"207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веро 
анџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе,  
и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих ј 
 рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов,  
ава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ћ 
, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, 
ојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћет 
фицира, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p> 
није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све 
ога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поузда 
статовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних,  
а војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и по 
м.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету 
тива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао  
> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачу 
.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом  
о годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према свој 
е опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док 
митске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи 
b n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо 
</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разор 
 <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски 
инило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудит 
амосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</ 
ин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, ко 
p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, д 
} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал  
 наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном 
рли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према 
јући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са  
> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији 
 је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да  
 се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, ве 
лим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног ж 
д ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p 
бећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стој 
нову докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је та 
во <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар  
 тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметит 
арта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам 
 о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми в 
м звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А свој 
ивот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га  
у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраго 
вљени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Знач 
жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда 
м преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војниц 
Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани 
 јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио с 
анова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према  
обедом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном ст 
p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за  
} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутиц 
пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксан 
белу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан с 
еви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти  
 на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а д 
је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципе 
ишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина 
о за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> < 
љства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, а 
у.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у к 
е осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Ње 
та.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао  
p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А х 
пчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо ау 
е припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници  
уштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера ос 
 важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако 
 ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако 
рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га 
Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После  
кнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исп 
нка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> ка 
крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} П 
подине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја  
ав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном ла 
рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ  
је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужно 
 хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одг 
p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — 
Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказ 
 потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Са 
 и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана 
ско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да  
 сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајори 
p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане  
се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се 
није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, поч 
а тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску пуб 
ишта се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Р 
?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тр 
> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад 
ле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори 
ш лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејк 
д очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би пр 
није замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи к 
ио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао са 
 од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студе 
јанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и 
осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и  
смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радиони 
ше загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једн 
ичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој к 
он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност 
љавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; ос 
је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље 
претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним сво 
ај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> < 
 и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о с 
 ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто круп 
ас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу м 
их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, ко 
p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи пог 
ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У т 
едочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне ст 
ње.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећ 
ала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Вас 
амо имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним 
ривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— 
 изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, бе 
и како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље п 
ића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе  
е тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете  
ена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три  
ајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Пр 
вала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илуними 
се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана 
јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола  
 заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја  
 до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу 
ви родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сет 
оје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи,  
 твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој о 
 муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања в 
ранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Св 
{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не в 
д људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је би 
ве и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше н 
дметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близин 
/p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна с 
о јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још 
ли своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од  
ва са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана са 
 реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан  
постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она 
повати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедил 
дан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, 
ко је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Милов 
 живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортуниза 
та... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то т 
.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су  
е то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за т 
ом поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је 
ти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити дост 
ан је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфон 
жајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан тал 
ивоту промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута 
вних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у  
у телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и 
оји је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ  
и не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага 
S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даљ 
ћи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p> 
нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је поз 
ас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам к 
 Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рек 
 какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезник 
седасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да мо 
шти напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им зна 
који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</ti 
 тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши 
по би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p 
 говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>К 
нка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од к 
ад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњ 
бе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} А 
е цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и  
убиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник  
ом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од 
ке државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији  
 се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</ 
198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али,  
РАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>Ц 
о четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласи 
“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> 
окламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог зн 
> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лаз 
S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино л 
опови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, не 
ше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми ру 
а је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему,  
мачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећ 
е цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих офи 
 врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, так 
ма на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим фр 
како не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши 
тарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле,  
</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете  
спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоноват 
ивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику  
p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила. 
ати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознал 
је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.< 
о, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и 
рећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умирива 
бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S}  
и стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и  
.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Ниј 
притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику  
помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да г 
а Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасви 
 та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из засед 
 дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који ј 
их комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној 
а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} Н 
о, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још свако 
рло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети,  
 себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао с 
ацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч  
адан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Б 
ри месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омар 
срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p 
вот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек би 
на потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Беог 
згледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у ови 
ан тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште 
оји на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости 
им ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S}  
ити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завр 
ого је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком. 
а у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост с 
 министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност 
аше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме  
ржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно ал 
Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брди 
.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с да 
у стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше 
 фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи 
>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од С 
ти...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један 
 Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта 
> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био  
х побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин  
 се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала п 
, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p> 
о, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ј 
јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним 
оме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све 
да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да  
стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p 
ера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад 
> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Е 
и истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која 
рачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p 
и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити 
но у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који в 
глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што 
ђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је ш 
 европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети  
рије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду 
се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја ј 
ећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена,  
 сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи он 
радскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лаз 
макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао 
 понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</ 
изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упут 
времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда,  
и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио 
тао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.< 
вала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам 
 пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полициј 
ини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битц 
ло, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га став 
ини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорин 
, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је  
> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањ 
</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су  
а позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем 
пљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара,  
анка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, о 
т</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну  
ору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S}  
саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, д 
шем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам мој 
а буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на миров 
и бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да 
а питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног  
ту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напу 
 отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предви 
омени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где са 
 није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак  
 ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме 
ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом  
 великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући  
онцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која изби 
<p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској к 
ругови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао  
ипасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским ру 
ве и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Ник 
оштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком 
комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубив 
а.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тум 
и зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће л 
нило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђаво 
а и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у ја 
ћ за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ства 
 мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но,  
 дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у об 
а. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стр 
тави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце 
много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се б 
т њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на 
и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне  
 одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њег 
ом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла 
ароднога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околн 
p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хоте 
 ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четвр 
к са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца  
шу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Обер 
њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла  
однетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и од 
о, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске коми 
 пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава  
говори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драг 
седних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кл 
чном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиноват 
 када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање. 
руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу 
о.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредим 
аре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, но 
јеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type="c 
воје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима  
о не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му 
га дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач нов 
ца смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана н 
ко, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала д 
ст часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрав 
а војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор ми 
ом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не 
даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање о 
ђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши ј 
омаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Ш 
авише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и 
<p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде ба 
задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежн 
<p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — р 
p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сест 
е стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежеви 
...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја с 
 могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво за 
е сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој! 
ло, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јов 
ан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит ј 
 што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилен 
 Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво д 
ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна 
огађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запечати — о 
 саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина.. 
и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намешт 
 у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена 
мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице. 
и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека  
 да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба ве 
ицу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница в 
ајбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечит 
чи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше вла 
А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добац 
ике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни д 
да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједн 
нам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> 
/p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„За 
 да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p 
 има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти,  
 и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, к 
упа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ћ 
довни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, слик 
јкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топов 
> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске ниг 
p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојк 
анела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано 
 чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди  
 да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Ч 
трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад  
ако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље 
ломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n 
мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, пре 
е то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће н 
рекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово тугова 
 облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Уш 
му свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратобо 
и је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој за 
 но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли 
 учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењ 
под вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији  
станак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одла 
чајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> пр 
а Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска  
> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају,  
ој маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупан 
 кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" />< 
, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао ни 
 у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи 
да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да ј 
и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб 
е пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна  
ог неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкне 
 А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{ 
е може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколи 
</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је прим 
мешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву. 
ead> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које с 
, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Обер 
алкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити н 
у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату  
начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољ 
ругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Страж 
родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упу 
поменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши д 
осле девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одр 
 да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да 
итила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај  
где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари с 
калишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом до 
у коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и од 
огло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p 
ому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој испов 
 <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, вес 
 јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бри 
код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А 
ј првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шт 
 је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p>  
> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, ко 
ване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-пре 
где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, с 
е се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p 
и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између остали 
 гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим осл 
енчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у 
и познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регб 
ла са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка О 
ика, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p 
е...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да  
 остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће 
 озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха. 
о шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није  
ше супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкн 
и или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брач 
и умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мо 
ових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста. 
 гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с приме 
судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли  
оже рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љу 
Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он оз 
 сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дал 
е:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше го 
Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био  
зле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на 
еђу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како с 
/p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него к 
ала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>—  
} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>—  
ивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са  
оги прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету теж 
сам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар к 
иле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око  
вај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послу 
везничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедем 
је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао  
дама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, ко 
ин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, ш 
уди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове 
војили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, ма 
 још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увера 
ој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант срп 
оје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када  
а у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога ј 
ило проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p> 
рађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља 
мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се 
одољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао н 
 обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му  
ено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло  
е ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од нес 
> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphic" /><!-- Види 
и походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру каза 
.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи с 
ешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им су 
их не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Пред 
огла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог нап 
потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа с 
дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми рук 
писак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и сли 
 Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и б 
жалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, усле 
на несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни,  
и прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, усл 
огло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из 
> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а 
: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Ал 
авало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: т 
је су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села 
 претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стр 
Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро 
о ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати.  
ј чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди 
 А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем. 
зоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А 
/p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка вра 
одно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изне 
 си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Д 
ир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</ 
 Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће  
дом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су 
а столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, цр 
а га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио в 
жа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине 
ња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога  
на, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али са 
ој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих 
, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао,  
</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи усп 
/p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је  
бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко ј 
је ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.< 
 да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли 
о изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични и 
е, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је 
бинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре т 
чно.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, 
ника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник к 
 и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сва 
итешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} У 
а савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које б 
аговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно 
а кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи свој 
ке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и 
нка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка 
ао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битк 
а.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачн 
ипреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бу 
/p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све 
ак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати сло 
p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гла 
 у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер ве 
на-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S}  
> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешт 
 <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она 
рисутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здра 
у одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке 
је могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост  
ју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели 
лучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са ве 
{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјаш 
а гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> 
азум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код к 
, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у 
Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— 
а је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p>  
ичарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под ј 
ши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ства 
.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар 
вић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера п 
ре.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна 
о.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има 
још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти  
"325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти ов 
ереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груд 
олазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „ 
ражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром хер 
удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, д 
е, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су то 
не лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ  
анка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb 
 Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у п 
<head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађ 
<head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман 
села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду 
момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с 
адом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на н 
Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изл 
 налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уго 
азише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закљ 
ети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне 
подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожел 
<p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће 
>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нек 
што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним 
и.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, в 
— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном мест 
ли жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p>  
оворила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га н 
ора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> на 
ивотно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче 
ћено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајн 
Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налаз 
бина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени 
 реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној 
{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати исти 
а, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што  
е, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стој 
ађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије 
е и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље  
в њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам 
велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" 
<p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог 
амером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као г 
са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та м 
тва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш м 
м.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени с 
ечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на 
м и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то ка 
их провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска  
ружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска бил 
ења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако делик 
>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, виш 
Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то н 
разила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћ 
<p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSe 
.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела 
ч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра 
Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт. 
анка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном 
дитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му о 
 завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и 
479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка  
катне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а  
> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, жив 
ад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини н 
им трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команд 
о држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога з 
дравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој  
 болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S 
ехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата,  
и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорит 
 <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и 
 легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао 
ранице Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву сво 
м је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За  
ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани приб 
, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку,  
p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А з 
слађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војс 
 Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је п 
рад изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило 
ло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</ 
е срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија с 
се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а з 
а је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи  
и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Р 
А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде це 
мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре 
но љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се уп 
, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> 
гоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</ 
да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пор 
да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена  
ано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковић 
да будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као 
а сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>П 
и, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одгов 
 би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p 
ако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" 
ару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.< 
на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Ств 
е на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу  
ном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти,  
има, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тиран 
, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно 
а, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је д 
мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да с 
— рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и ср 
е, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према 
збацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>З 
израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за ру 
 уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају ј 
је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и ср 
гао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n 
ам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју  
аних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре б 
 сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио  
тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S 
кнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу пр 
расота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и р 
ним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христов 
 их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се се 
> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио 
„Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„О 
исто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присв 
елети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пре 
а су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима з 
, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светл 
чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начин 
бди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први 
су овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Ов 
p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већ 
ји у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалос 
по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке с 
ригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а насл 
 — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је 
ово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихва 
из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника 
, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког  
и је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија 
 је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну 
цу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљи 
 Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола П 
дско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у п 
.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да 
Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепс 
асвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, 
диш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резиг 
рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.< 
који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се о 
S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје  
годан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта в 
ак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари 
ност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Нико 
оли, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми 
ло ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга м 
 једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степано 
хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар при 
лтурни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном 
сположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи  
јонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочи 
о шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги 
вили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p 
арађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се 
 осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за велико 
им осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} 
минице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобр 
асак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају 
а превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. 
м се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у ле 
ке, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом с 
с:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </div> <pb n="24 
-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је ф 
 случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер љу 
 оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се 
акле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још  
а ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуац 
 да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у 
л сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мис 
анпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јара 
о икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас 
зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају пог 
p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га  
 било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица из 
>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бит 
е, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ства 
арао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина ста 
е је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве р 
е, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама остав 
анифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно 
е поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева смат 
у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интер 
ина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што  
о што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и са 
ци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке  
жења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју 
це.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоре 
догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је  
кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p 
СЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао н 
идању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће ве 
 оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радо 
ну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србији 
е кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> 
и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу  
тернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у 
кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div  
републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по м 
е покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, —  
<head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић  
 у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида,  
 ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из  
е дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србија 
код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родите 
 јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игр 
<p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо  
S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док н 
а битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника  
о и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само  
е, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукур 
било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем др 
S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> < 
анце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ 
еђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а ту 
исни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и о 
ажи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да  
 чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако н 
 боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио б 
унцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жен 
 мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову  
тком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнеже 
змама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светињ 
а ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се  
ловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно,  
b n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То ј 
 у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вр 
 чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће 
ао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто 
о, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, в 
о акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p> 
у моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; ил 
се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак 
ти?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати н 
ала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p 
{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се  
јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића 
 га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S 
н у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјап 
ју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне прив 
је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако пит 
де; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p> 
и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен —  
Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одах 
Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман 
 који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба  
та, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћ 
{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина 
ишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако т 
родица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковн 
кола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред ве 
површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фа 
егне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за ко 
а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да ст 
а ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен  
ЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико п 
по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од  
едупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онд 
баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси бр 
} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечј 
знано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Ми 
0" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>С 
} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> 
т онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у б 
 зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако је 
ола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урн 
а српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и млад 
о се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни прог 
а српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазар 
одине издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се 
 сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпук 
ила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно по 
ти новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео  
едао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам ј 
ца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p> 
ости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј 
 душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топл 
 јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У то 
е могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула рук 
и — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху,  
>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Ст 
ичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова  
мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p>  
мо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, о 
то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.< 
ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад  
ЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред прип 
спође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изнен 
о.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комеса 
и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беш 
ишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све п 
то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице мора 
ом образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас  
знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.< 
стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву. 
ка криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе,  
ио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само д 
али, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужност 
је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора  
} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице покло 
рење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала ј 
 год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи 
head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head> 
 нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на 
 борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша 
љенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад ј 
 позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутов 
осле одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, 
Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбр 
шли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечер 
љена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу м 
ико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head>  
 <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржа 
ала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се 
p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо след 
скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удо 
ло тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу 
т“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је 
на рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" / 
 Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свуг 
е Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт 
Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то 
морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао 
ег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је де 
у, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца  
еједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла 
одитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да  
и — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на боји 
јом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом  
<p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без и 
оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, моле 
p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон 
ен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> < 
 изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и  
</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан  
који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се пр 
 /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S}  
овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега с 
заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и  
пски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора,  
нас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите,  
ратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубив 
скима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који  
 „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{ 
{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се по 
в.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S 
оди за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз п 
о могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу до 
с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео  
којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стој 
своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који  
свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи 
пита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p> 
е, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштова 
 /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако 
тељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и ве 
весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још  
 само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао 
о је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а  
СЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет  
ним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се 
ст је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S 
и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје 
н, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ б 
м, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да 
извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње врем 
 Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у ње 
глед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах  
 у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — от 
о одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгу 
Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па  
едоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну 
е им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокрето 
само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.< 
мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Тур 
 приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обе 
е, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам каф 
им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладно 
ки закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну д 
ам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши ку 
 сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се 
ц се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на сре 
сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гости 
 ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и 
тима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, к 
" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — узда 
в, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би 
е и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је опра 
 када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — п 
<p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина < 
, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разб 
 у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У  
</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се  
 да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих о 
к овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна 
а земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога,  
ланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку т 
 „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> < 
а српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Сл 
тио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам 
е несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечег 
Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети п 
ао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше  
ше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте 
отиву воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div t 
аузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до пред 
и да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у п 
ације, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од пос 
нице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p 
нежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равн 
алканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северн 
другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не мого 
љена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова мори 
та, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињ 
ма су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, мала 
дност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити д 
 задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом з 
сао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му до 
етресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По сел 
у и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се нал 
говање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај  
ницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују 
на струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили  
 не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и од 
своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n 
или, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер 
се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази сво 
старство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове,  
налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела 
и су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца 
бављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке  
ну сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кућ 
 једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се н 
је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а ч 
 ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вере 
Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо слад 
ју, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S 
е слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху 
 ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви ос 
уштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ  
в ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као 
а-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случа 
кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљени 
о унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца ч 
оје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим 
ећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стри 
 често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о велик 
ушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми 
би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, в 
е да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А к 
ни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“  
се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, ре 
 позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао наме 
се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n 
дише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p 
сиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.< 
личем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — 
рати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно  
 хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само дон 
ојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— 
на-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> < 
има, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — 
 <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сеља 
а са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа 
е та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је 
ировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, п 
остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног н 
пног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, б 
ти у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p 
 Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка  
> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жеље 
ше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза 
46" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио  
 чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломац 
(они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце 
су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте. 
<p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међ 
а то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако 
у позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на пис 
иликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би  
едала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на п 
шта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p 
<p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер 
ш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот ни 
Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку не 
асак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S}  
 Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца ш 
сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај  
ла глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена  
 и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> < 
ме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезн 
 сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вере 
, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би пре 
жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај ср 
а и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о 
Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— С 
Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, та 
у.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има  
Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се 
у помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то 
ругог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алек 
ти <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од  
предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто 
 из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је ма 
ешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мен 
ише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У бо 
правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још 
е да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљава 
емрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге 
а, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли н 
као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686 
зулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у с 
ење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакр 
, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече  
ју — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жа 
зише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p 
ите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p 
ћ се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за соб 
затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над ко 
потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомба 
више им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим зе 
ацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичар 
их не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјалов 
а захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили 
Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељск 
е, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p 
дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је  
шта ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није п 
х војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију 
 топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био ус 
т несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраго 
и дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје  
 војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће п 
 Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити  
та <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је 
изнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге до 
упили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли 
вршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, 
аја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио  
 их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са брато 
ним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срци 
ан их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да про 
чаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост,  
ни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под коман 
вори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџ 
м, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европс 
их чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће,  
збијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над 
CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</ 
 облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама 
тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чи 
аше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме си 
ну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих доб 
те да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако м 
српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну  
азио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која пре 
или подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодуш 
ослова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији срб 
 сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање 
х је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им с 
укавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљу 
слобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и пог 
p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да  
учно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело 
се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар  
пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају  
рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада пребол 
ен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога п 
у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били ве 
ло са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако ле 
} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их сваг 
 хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављев 
знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војск 
идећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосм 
е, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самоста 
ан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће  
а врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни. 
у бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везуј 
то, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраг 
 толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни  
, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никој 
чи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Јед 
ама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</ 
осле краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху  
е узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и осл 
, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јун 
 делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако  
ила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не  
ије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнору 
..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачвани 
ивала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полици 
ванку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад 
ражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</ 
им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српс 
 се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад из 
дставника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, 
 у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— 
рени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рач 
да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на руч 
{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад пу 
ив београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно 
 храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једн 
} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност  
о знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много 
морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, 
ено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Март 
о, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се по 
 и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се  
де и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одм 
, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за т 
јега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто с 
л Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, пе 
а, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише  
 има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем 
е, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пр 
 Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотаци 
е још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина 
, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сув 
овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће забо 
ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у то 
 на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јасниј 
 за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у цело 
 жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе 
мирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мириш 
понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш св 
ти Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{ 
 може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организ 
сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе 
 захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како  
, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образо 
н; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговор 
жевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> < 
ас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А,  
 је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S} 
 извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи  
ним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наи 
а неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их,  
 да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам 
седник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто  
спуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом о 
а и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова пораж 
естити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово  
/p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дош 
ст матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге 
ру се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p>  
</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјеш 
о са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици упот 
ве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га 
и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} У 
ске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам уви 
 официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах па 
пољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срц 
ом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. —  
у, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити? 
 оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су  
е Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после оваков 
го је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang= 
речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" 
ка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово врем 
исати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земљ 
> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми 
а куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао 
 а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим уме 
ачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Ар 
 Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика по 
 да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, 
звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису  
ба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њихо 
почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Но 
ојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у 
е у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутр 
поменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је 
р врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ћ 
ге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пу 
} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,. 
је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати н 
— Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег  
енџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупа 
ни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, шир 
за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено ј 
 везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалач 
руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај п 
едачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, д 
 је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти ба 
паде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, ос 
реми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за п 
таљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који ј 
је болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим,  
 чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај,  
будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови к 
ј велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник бла 
шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била з 
коро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог 
али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у  
ан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она  
авезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачк 
 да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, 
еду сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење,  
о међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад до 
 распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се  
 или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка  
уше!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да 
 Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, 
.. тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суш 
ила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста 
S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар 
>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта ви 
арактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је  
„Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога 
з камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна ( 
ако?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудил 
отел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има једа 
кадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када ј 
је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и о 
 сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа б 
ивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије 
у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би  
нку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S}  
S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо  
којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко  
штавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Беогр 
.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога  
ђу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену д 
p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсл 
јснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наш 
/p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> < 
вић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га че 
би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство 
од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам  
то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше 
— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.< 
пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p 
рков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе ни 
град.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пили 
арута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је  
погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку 
 није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина  
о прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да  
ствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића позн 
оносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и  
 постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно 
рема стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, ш 
о?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако 
 да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је б 
 је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> 
начи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам лети 
{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на 
ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро 
х задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски  
шен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Офи 
Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Ш 
о. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S 
нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи зем 
х није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осе 
пава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S}  
<p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, ре 
е пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на 
трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те 
вих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се,  
роте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него 
радско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић има 
х, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимиз 
познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито ун 
литику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год мо 
 се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} 
S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити,  
и.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти 
треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад б 
ства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</ 
е држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости,  
гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром,  
лицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће уби 
ама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце д 
уо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да 
 од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p 
шта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемир 
нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је  
рње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога 
е у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буд 
адило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам 
> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена би 
м политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски офици 
и, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с 
е, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија 
 <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русиј 
но арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не 
бро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју 
и, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се 
 месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настад 
а тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику. 
а, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</ 
о веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску по 
служила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају 
велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Там 
ојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од пр 
 и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада 
трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да  
илип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављу 
 да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форо 
нији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну опш 
на и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постига 
а, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају неш 
те израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче зак 
крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често д 
дуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо  
гари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и т 
је не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је 
ва два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајк 
о четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке уп 
командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљ 
е јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Кат 
ј је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла 
 добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила  
је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу свој 
</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који н 
?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо,  
почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</ 
.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</ 
ће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb 
ни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу 
ући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са тра 
.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n 
авладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, р 
 рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, ни 
елила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национа 
 Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом  
између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове ве 
ференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан  
аднокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је ле 
у, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами г 
ачки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нем 
илнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много мо 
 општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна 
 да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посвет 
Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p 
авде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командо 
<p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јо 
/p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S 
а сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас по 
ошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хт 
!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну обла 
олно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јов 
цу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мис 
 ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се  
петан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год о 
а се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу дру 
о више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте да 
ајновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле 
вина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} И 
а су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице п 
рци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало,  
били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој дем 
ли цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Из 
да и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежу 
господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> 
итке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само,  
.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру 
е:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљењ 
е у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да и 
е могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су 
ло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад с 
тинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колик 
рао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да ост 
равимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по запове 
задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио 
о код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арн 
евој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, ко 
ед пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</ 
p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, д 
нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први по 
 опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар 
 посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи 
није.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у дру 
ина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкаш 
 поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног њ 
S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу 
{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <p 
ији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору 
 крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љути 
 сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А пор 
 на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало. 
ино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла 
цину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанс 
там по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли ова 
рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнеже 
 документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с т 
 А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у  
 А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Ни 
ћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па 
слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „ 
мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урлика 
нџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати  
о, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћут 
сју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" 
сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</ 
знаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p> 
 бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што 
 ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту 
од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пар 
ској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S 
Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера  
предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим 
"413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замис 
} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његов 
а, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кла 
 Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас до 
атарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он чов 
арод утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нем 
ји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мен 
о не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смр 
> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</ 
е се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога  
им циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фор 
-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина  
ачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога вер 
ори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се бо 
у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То 
p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али дру 
на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском рад 
нти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не 
вани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар  
 време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да 
 на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да 
а више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, 
редати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукр 
се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву зам 
и какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајн 
мочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породи 
 човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се вр 
м ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосв 
о?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p 
/p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегн 
 се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената  
е рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек 
 много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га 
и резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном  
у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не исп 
ио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за пол 
еман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе 
росто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак нећ 
је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „ 
мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S}  
ном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније пе 
ко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није н 
 да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да по 
 симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и с 
 за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде н 
ете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна о 
отином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{ 
 како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</ 
аспитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изглед 
озоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, 
 нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар 
 вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није по 
и срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— 
о име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У остал 
ти широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у 
га 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију ос 
ио и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозапа 
у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па  
 загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет ч 
и што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет. 
у вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евенту 
да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и  
 покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Да 
е, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, с 
Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гим 
ба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однег 
.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно  
{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у но 
оворност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравн 
>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја ва 
отној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тиши 
?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; ал 
 да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од с 
ењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са ц 
е беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> 
их се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>—  
владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао дост 
атични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се над 
 ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{ 
вора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> 
а пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно,  
лике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> < 
м донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само јед 
ине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, д 
 напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами  
и знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је ч 
 је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не 
умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа д 
амо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутр 
ерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прсну 
 и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да м 
 рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и арти 
 Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Т 
иродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо мора 
уја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што зна 
али су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој  
 Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, 
p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> 
 изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад  
луга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која с 
о, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, т 
е разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>—  
 гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одг 
јко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они ј 
 код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Па 
 и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао пра 
 — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам 
вим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба  
везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, пок 
е ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко 
оје су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p 
 Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече  
вић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако 
 мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину 
познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него 
ска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и пр 
, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, 
 је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприч 
p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говор 
ашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p 
 ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује  
едње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у кап 
ћ —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у  
ј не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Е 
е могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге кл 
 а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> < 
а рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неран 
на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На 
најем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, за 
ар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се из 
тер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због  
ту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем кав 
та.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаре 
ала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у  
 господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јо 
 Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p>  
Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је ве 
сак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код стан 
на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, гд 
шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа 
подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, 
естри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и 
сеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор  
егне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} За 
/p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добац 
само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по то 
кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове  
по од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да 
о за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лак 
 команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — з 
 није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне  
p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb 
време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан трен 
рв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> < 
чица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не 
још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</ 
и — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у 
05" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога  
} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93"  
ј они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душ 
уше, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова 
н, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветил 
ов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, 
 намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одјед 
пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш тол 
овићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.< 
г објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка  
а.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим лични 
у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац по 
 постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право  
их тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или с 
час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујил 
туп.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S 
" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној наци 
но извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ д 
ила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео 
 по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпи 
е ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, 
ују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз гл 
ао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p>  
антује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није 
врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и њег 
 се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш о 
ио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати ре 
а на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, залив 
гу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучн 
вичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засвед 
им подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки 
м, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодил 
то нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велик 
деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се поч 
т отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насме 
мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, 
 друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> < 
 кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља с 
а рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћ 
мрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако е 
 тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду. 
СТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долази 
 и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо рукова 
..</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар ј 
 би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У општ 
радске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито оп 
 морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако  
едам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— 
рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тач 
колајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација ста 
им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у пл 
земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна рев 
ладала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а исп 
ак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, 
ио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им ј 
д то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до вес 
пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не 
 те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су 
 баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад су 
 јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати 
акликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се пр 
} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износи 
вољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену,  
„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удруже 
и.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне 
ановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јо 
ну сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку  
лио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Паши 
азмишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме  
Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину сп 
)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време 
 Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно вре 
ец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да  
Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предс 
београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава  
утро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било 
тина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информациј 
ана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики пан 
и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> < 
то је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, ко 
ај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али г 
а је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе 
ак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњат 
изнати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе  
 у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди 
ор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мил 
не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола 
у изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално 
ду у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али 
 музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допра 
>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници 
 бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позва 
<p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради 
велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њ 
вена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на 
ицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била 
ба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу т 
 знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварен 
и, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, п 
 На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и приј 
ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију 
исну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националн 
ке интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Офи 
ти.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције офиц 
твари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Нара 
ојаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.< 
? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, п 
род да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која  
метио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се ч 
е другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао  
предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљи 
пунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље д 
, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер 
кој чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш 
његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је би 
 писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та мет 
 је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установ 
родавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилин 
ећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани  
“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p 
био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, а 
 душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам чи 
оје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војск 
вине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном пол 
а а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре 
 га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио 
на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у се 
чано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима з 
{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, о 
{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, 
зашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и ко 
ћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем о 
рају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен  
о и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће 
у.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најбли 
мо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу  
езнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требал 
ладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на 
 и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, 
ост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су 
угарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену г 
ја избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила 
се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко 
 је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш з 
у васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, 
" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у к 
 је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на 
а и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе 
ра из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ра 
и са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем 
Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити 
, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брд 
којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локо 
 дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност јед 
 банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а 
ин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се 
езом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој м 
 у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесн 
атом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му 
</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло 
азвије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p>  
ила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Пај 
„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим,  
бортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p 
ни смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважен 
гу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким с 
било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и п 
реба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране пре 
="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним  
 и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех,  
ођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из в 
дговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Сто 
, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживш 
а јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давал 
аслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Нед 
али.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о 
p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни 
крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S}  
у ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар 
ња која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у ск 
инском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> 
ерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана од 
и су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелациј 
сланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та ист 
поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласиш 
ића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у нови 
само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо  
м, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове 
 немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он 
 осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не зн 
о пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на м 
 <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио р 
синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпоставље 
га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовањ 
вечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне ма 
лиже, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на 
ришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софи 
 странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували ко 
ице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска 
слата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, 
ме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме са 
ктивима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете 
ранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>М 
е отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!?  
и Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам 
је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и  
и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да не 
и, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива ду 
озива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој  
ш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</ 
 бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући в 
зало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на су 
ине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити не 
а.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи 
о беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће 
, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према  
ју.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју с 
доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} 
 „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши св 
p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турц 
ује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између  
се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених раз 
трепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{ 
в положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није  
/p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме за 
аљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху  
и јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радој 
им.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотри 
, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не од 
м цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великом 
За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри 
е зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} 
ан сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били ск 
о је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p 
 саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у  
е победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози 
 и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S}  
, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSec 
авезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни С 
економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један офиц 
> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога з 
олује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и жи 
ких зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздра 
ј се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бел 
ске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је н 
ли обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту п 
главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим оч 
 за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у своји 
перамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава. 
казе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n=" 
разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на 
 благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирн 
 тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p 
е два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме она 
животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на 
.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали 
го трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софиј 
пширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утиса 
ила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, 
а, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, 
} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дат 
маше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо  
ина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбен 
 Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p 
а сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око В 
страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред  
 до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе сврш 
својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дан 
.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осе 
 за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде,  
иле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, з 
а испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је в 
јорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>Т 
-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није вре 
ев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем 
 отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече  
 је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњ 
</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Ујед 
рупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p>  
тке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић 
 Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све неп 
атерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску  
 госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали ц 
ас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{ 
ла.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота ж 
иши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрав 
 стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарск 
шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није пот 
рширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, 
pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у ваш 
<p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смо 
једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је с 
Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмир 
ј сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато  
 подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p 
ивим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Ка 
...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, как 
p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па 
} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Ка 
асположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прил 
му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни  
ачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које култур 
ика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позор 
брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, 
незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође п 
>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина  
 <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{ 
ора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике. 
е сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали г 
рт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те об 
 давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Пит 
— одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немог 
<p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би 
аговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранк 
а војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски 
је имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на су 
ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискре 
о могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованиј 
и под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је  
 питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави  
 И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бит 
тпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо 
ом дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне т 
 тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање  
 донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је 
порни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао  
ржавна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем феб 
т, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат по 
рби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} 
ма.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и  
.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!< 
о насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је р 
ред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је 
 Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:< 
>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођ 
кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има прав 
јанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни пот 
ледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друш 
Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао 
="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p 
здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке 
у добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а 
ајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze 
 шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ с 
и, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p 
 на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> ј 
а тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одг 
} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пр 
ц који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога вели 
ојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је 
их им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с А 
ш није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш  
p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А 
огла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други прот 
оградске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> < 
цали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били н 
нове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено! 
јке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Д 
>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л 
га младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тре 
орац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Тур 
 променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач  
 проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.< 
ио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух в 
ављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У нек 
{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том 
и... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба деспе 
јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и  
 је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог в 
датака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски офиц 
ији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, го 
ности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други  
 није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је у 
удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немил 
ен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, д 
Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic"  
па и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих л 
ијатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када ј 
о принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз из 
то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!. 
р стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На са 
<p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ  
д брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на му 
у прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао н 
у.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж срб 
лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би  
евић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? реч 
} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја 
се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако 
 будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а неприја 
дњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мр 
тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, за 
ђаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи траж 
бао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио  
ору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се 
ку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.< 
рема Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвез 
ска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави 
</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ип 
е цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је 
 као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима 
 леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, нег 
да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало с 
 Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу 
е за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се уср 
ставници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Увер 
му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се заглед 
 видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким по 
им отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру 
сле разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив в 
ке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе 
У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да 
уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао не 
аравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише 
о растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према о 
> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огор 
ему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казн 
<p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим н 
смејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то  
 дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Н 
ст ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о ц 
не сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; с 
 ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код вра 
кад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости св 
лете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да мож 
е, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не  
својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ћ 
југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се 
ано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шт 
х до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали 
 ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајт 
ожене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви да 
Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једног 
ожисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква тр 
, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да 
орила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што са 
напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално 
 помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армиј 
ховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо 
 тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највиш 
 да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи  
горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта,  
ер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољ 
а, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић 
ло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање нам 
драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе  
у у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, 
ке владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Кад 
 потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово  
 то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме 
 </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећ 
видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, 
је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала сна 
 почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка 
каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је осн 
на све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања  
утећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је с 
ме намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто н 
ај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздах 
а том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> < 
 Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То  
бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, с 
 стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је  
 кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко 
е објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном  
олиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Ч 
 мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила  
остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом п 
ци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило п 
мену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред 
мни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше 
инистру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на сво 
нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се 
грају дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао. 
ма.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће поб 
је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Те 
но за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ 
 о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, к 
>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у д 
 и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да 
, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га 
 и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он п 
 та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На 
лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је 
head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или 
зала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p>  
ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша 
је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се жи 
ковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствар 
d> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковић 
ари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смр 
ови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један  
м фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца у 
м, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас не 
ну, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> < 
е се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто  
и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометк 
обију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, ги 
S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и  
тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио с 
 данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још т 
вио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је в 
, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, с 
>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнау 
{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новемба 
ен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, трој 
да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над 
краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих п 
ећ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина  
ких топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огро 
ису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да 
.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута 
ли, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело 
обориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> на  
посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, од 
 непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог  
срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, ко 
Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>—  
леко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, 
 Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позори 
жити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужил 
ји се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах ола 
њене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље 
елимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и реч 
ао ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор 
свим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, т 
ре, знам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина 
рхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и пон 
а водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То в 
а, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже  
даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било  
а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орло 
> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убој 
ражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на 
.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столо 
е место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам рез 
сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне 
<p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачк 
 углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном су 
нежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратно 
љи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— М 
лицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја с 
 вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином,  
ца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p 
али к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта т 
 па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је т 
аопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце 
е наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>В 
 дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему 
ижој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је своји 
ку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломат 
 се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива уби 
ам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се 
седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пи 
енији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</ 
ела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва про 
је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али 
 беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде  
Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне 
а да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет ст 
дојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме с 
вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону 
ест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радозна 
атише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџи 
.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди  
.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p>  
плакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на ко 
гуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући 
 пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху  
/p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да  
 посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео о 
је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после развед 
вљали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би нај 
исту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја! 
дох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пиш 
тишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Воји 
ај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајућ 
абуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани 
оћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра уско 
ледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он  
то те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага к 
 пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, ка 
Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ип 
те мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам 
еркнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи  
} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не 
 није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задов 
 јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он најве 
 бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S}  
 корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи  
ше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога 
</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе и 
знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама  
по како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Н 
 постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палил 
ременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у  
ло.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S 
ији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба против 
е. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, ка 
аб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао пр 
 се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак,  
инише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор  
љи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад на 
>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>—  
 још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два 
анка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева 
од грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих б 
ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој  
 ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> 
ислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија  
 зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије 
цима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима 
свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава  
у.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S}  
им у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искрени 
ек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје 
рве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогл 
енкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рек 
Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да таков 
<head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице  
 а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири 
емените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у м 
алматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите о 
онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаз 
што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонет 
стења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предр 
ати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љуба 
 је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на стр 
а ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отер 
 Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити теж 
раћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена д 
роз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време л 
бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и н 
не, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под  
p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат  
ign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, к 
упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезниц 
 одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</ 
пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у ве 
>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадниц 
S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже вр 
тање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође х 
 тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души  
у, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација 
, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако  
достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на своји 
{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске 
езиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му н 
та било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударал 
 јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно по 
политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим 
ти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Уг 
в човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, 
х исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На  
 љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрег 
да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, пр 
: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, те 
а, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погл 
ку.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Ла 
а Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у т 
</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими испра 
м не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с  
 ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу  
ош само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само 
а одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milest 
а.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за је 
ивели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро  
>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило  
ић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак 
 кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> < 
на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села п 
аницу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена суз 
 је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у 
ше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа 
 припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пре 
довољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воз 
p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пож 
им кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојан 
цепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари П 
уту за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и пошт 
адимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из ран 
а у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, з 
ио сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разум 
е као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером 
пштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рук 
твиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен 
 којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху фор 
рска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетел 
 швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. —  
тљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било уг 
а са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пеша 
 <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ ј 
S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p 
 то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ов 
ас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао  
ић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним ср 
огу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да б 
тних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак 
ије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше,  
рпских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се  
цније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо ос 
велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> < 
 смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!.. 
азумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете ап 
— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не 
м лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог т 
 гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа.. 
/p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p 
авалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски  
, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S 
нове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта х 
 и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У ку 
: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— П 
/p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као пос 
то си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прил 
ији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије  
ај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А 
р Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш виш 
ори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча,  
топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једн 
е вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак  
тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у с 
име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем 
 <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић с 
Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпо 
</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске о 
јковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замо 
 немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку 
ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже кара 
зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од 
та је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} 
ујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је д 
ету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одгов 
 јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још доб 
ко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да 
а.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p>  
у.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике  
а, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у с 
пске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољ 
учисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо 
ећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом с 
и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дед 
а ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, д 
ну свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету. 
 опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јо 
твари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обрк 
јемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао  
 из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби  
уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“  
езовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да над 
 пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад  
ми понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и 
} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри  
свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, у 
несе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p> 
 продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Ла 
ти готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни  
ворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала кој 
иле Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели. 
у прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да  
{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је п 
тњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p>  
није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно н 
вори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се п 
S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у њег 
ј“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA" 
p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем пре 
о, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису б 
тим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и час 
 n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу н 
e xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела св 
>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде п 
S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије 
показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p> 
у, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „ 
атеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљен 
е страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљез 
> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection 
 водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на б 
а је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу н 
 јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојим 
а, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али  
нично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S 
е за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман 
А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите и 
лади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што неп 
о.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <qu 
ви известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и  
тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и вит 
и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега 
а у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>К 
 жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у  
 били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза 
 руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући 
и хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде 
лагоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p>  
омогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други о 
ост. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јо 
устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{ 
е поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S 
аута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испуст 
аута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је 
 намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ва 
а прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књ 
ље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Ур 
ишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је 
ом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт< 
 што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила  
о ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познава 
 неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ћ 
имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није по 
и, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из раз 
 размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да м 
критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и по 
што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш жив 
рилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити и 
 <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризни 
рбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови миши 
 његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло раз 
у, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна 
вао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати 
м селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају п 
и.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала  
не као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није 
ка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника 
еда на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније с 
 и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јед 
да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите,  
 малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису н 
ла нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, ал 
шће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А д 
као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се н 
ио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ 
ки ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наши 
ч, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је 
ледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала. 
 у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много  
разовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друш 
гами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо са 
те; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истин 
 дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али на 
p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева  
онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је доб 
 само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ прове 
атеријала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p>  
ме известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе,  
чан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушк 
гу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство  
ршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју 
за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> 
и сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте 
 београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупит 
ли све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државници 
повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на јед 
ајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p 
и изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да 
убавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега  
 и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши ду 
а се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по во 
ло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предиг 
азмажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је  
оментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га 
новића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена  
ток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш год 
авац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загре 
њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који  
н да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под прв 
а горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положај 
а одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарај 
има, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху  
осле подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Нер 
и зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавност 
 да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, зна 
пеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред 
и ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је 
 ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам в 
у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да 
да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле но 
„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе 
 јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом 
ати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и 
кушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да 
Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци оста 
је могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се ч 
е сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, д 
на, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p> 
 назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Па 
е говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU" 
 <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је 
з стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржа 
н, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је роди 
овића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за  
 Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> < 
ергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?< 
 Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка 
 је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути 
донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да  
..</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јур 
жеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријат 
а.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени 
и, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} На 
викана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Же 
ни поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете?  
 да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му жив 
дино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то  
— узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду у 
го да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само  
Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитов 
емасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али ни 
жем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш,  
један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! 
 помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредн 
 црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливоје 
ните српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце с 
ави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.< 
а разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге  
 и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p>  
 за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да н 
о од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали б 
 урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити,  
pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад ту 
uri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </ 
озом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо по 
ећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом ср 
уци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p 
е загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамија 
а време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак,  
љско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под 
е увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— П 
тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртва 
га ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када 
сно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је  
 отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су уп 
је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{ 
се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на 
а овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у са 
.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и пошт 
, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је д 
на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ  
оноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по  
а оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чл 
е оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће ви 
реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог 
трина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље  
ојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ  
утни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само  
једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и 
p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика П 
 у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скада 
 светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капи 
ављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику прес 
.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у с 
дови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа. 
ио је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанс 
здата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> < 
по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријат 
 Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери,  
повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се р 
овдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, зај 
исам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановиће 
мије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолона 
атраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тог 
.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме з 
ез успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити 
о сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој бе 
пшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна... 
</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да  
 псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно 
 то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старо 
После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник д 
иновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу 
осле вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети једа 
а локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је преш 
којнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда  
 преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турск 
ри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра  
одужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, М 
би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ  
чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога о 
 са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски 
ти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није  
p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, к 
 ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од 
тиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих 
/p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је п 
 Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима 
 питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И 
 што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав 
>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнуре 
дне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке зај 
ировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је изврше 
тога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколик 
е тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започет 
ао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку д 
о Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div type="chapter"  
ма.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — ре 
аћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које ј 
међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би п 
раљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу св 
 узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — клик 
окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Нед 
ш гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p 
 мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што нови 
ско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен,  
јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо,  
 вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То  
ки народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Сил 
е тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо.. 
ћи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш 
ост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, 
его, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад  
ри године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а  
аревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ј 
ји, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним посл 
када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој на 
риште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, с 
а земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p 
p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концер 
рја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш,  
де Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам  
а је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љ 
 <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!.. 
ахинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Вре 
 како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим  
ем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари  
ума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од свој 
 више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирај 
ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он 
у представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на з 
огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.< 
<p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне шт 
никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те  
среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Нера 
— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— 
у војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њих 
ве српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и он 
666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јуна 
лати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздањ 
а поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се ст 
би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само  
у се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене ж 
а је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права 
ати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се снев 
а се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој 
дмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина члано 
осле говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="70 
 а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај,  
ска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана,  
ије својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</ 
конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, д 
ицу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улог 
то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бит 
S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остат 
само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закљ 
а с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама пот 
нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да 
</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори,  
аранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да 
 Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас 
елих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, с 
 <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи бол 
д сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке 
д, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанић 
 Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћ 
како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде 
 на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</ 
истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се про 
ве смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глум 
 Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, г 
оручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, 
 из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Беогр 
де, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Б 
 огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у 
 у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми у 
срела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојан 
х обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару  
n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово 
зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p 
кивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; 
добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава пе 
 сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="su 
отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други ј 
Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза  
 с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали 
них им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <di 
енутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како в 
оју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем ог 
могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у  
 <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у  
јали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби др 
цом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајори 
, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније  
м све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да  
оје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједн 
кратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђ 
Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Ц 
рушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху  
м војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У друг 
оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитам 
ко десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту 
ера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што  
ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за 
о, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p> 
мо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша  
>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у поч 
ац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Т 
аша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто ј 
 на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У  
два се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће о 
њо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало  
речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући 
е.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бит 
и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гон 
ик прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испр 
а известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци 
лавом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу 
у већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови  
аутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти о 
двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врат 
погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} 
њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бо 
ни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да д 
ог мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога  
, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све 
и један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки че 
 се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно  
е дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше 
p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости. 
јску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је 
ег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружј 
ом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се з 
учила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се из 
ој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их увед 
азак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као ник 
о те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку 
Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он за 
p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече П 
це и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекида 
 кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога  
на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулум 
Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путује 
 више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах ј 
ћ, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>—  
слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилази 
оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Ник 
ече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из  
ад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке 
ође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, 
га унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису у 
 из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весе 
анови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако  
 им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо но 
ош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искиће 
мље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у е 
да ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој 
ичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских 
нка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које х 
да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била проти 
оше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, к 
 да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им  
норујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша  
пође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат,  
нила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошал 
 да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сам 
чки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не  
> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао  
 већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама,  
и они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после веч 
е не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћ 
у.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда преки 
ика према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p 
илесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, ма 
ке?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у б 
деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и с 
ошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> 
ната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко 
 n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као с 
ање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак оста 
рата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити  
а виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ дон 
 као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!< 
и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од  
отово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p 
<p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке 
ине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се ста 
а страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под н 
 их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не 
их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и на 
ема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што б 
ота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем  
године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Мило 
ерен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас нала 
ињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, ту 
ли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице. 
т метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање 
 њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле 
ан мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слу 
е одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по  
иљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звал 
 им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту 
искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непр 
и лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са  
шима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Боји 
рака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они м 
вати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај 
и, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је п 
 Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна  
 моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p 
олена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— 
у, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим уд 
љним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, доба 
упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> < 
 Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурн 
ађанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи жив 
 да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред 
во.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео  
жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос  
 оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, 
p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb  
оју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго пом 
ије и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде д 
ом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бе 
о многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци ве 
и изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би  
.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зач 
олница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанча 
рвог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турц 
могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џак 
ј план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мој 
аметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке ј 
реживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш 
у су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{ 
 чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће  
ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам и 
чекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица б 
 треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе теле 
 и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, д 
ентима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете  
ђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у свој 
пљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} С 
 дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га 
не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер ка 
естише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино п 
азвратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, то 
ци те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узруја 
 па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија 
ва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да  
ло и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стоја 
 који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косо 
очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао,  
ом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанк 
своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против  
ом да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> < 
је чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна 
у, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог свој 
е сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од 
ивлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе је 
ри једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљен 
Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много дек 
бодиоцима, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим род 
ли оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, з 
 убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извр 
ику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо прибл 
 баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину,  
; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња 
— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај 
међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу ми 
и пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p>  
н те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава 
најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То ј 
 топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језе 
ају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу пр 
естано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> 
руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} А 
ди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> < 
уло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком  
очитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то  
ог јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди  
 <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{ 
огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулум 
е.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предм 
морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фи 
ску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити  
ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као 
ељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p 
 Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед в 
т...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угост 
ојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могл 
, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај 
га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, непри 
уставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је п 
х допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што прест 
 блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало 
 је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</ 
мобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госп 
о, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{ 
ата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудил 
љаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> < 
десет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ра 
љство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помага 
аје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одби 
где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици 
у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако  
асова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви  
у оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чека 
Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p>  
, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи  
заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељ 
да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовск 
копано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се 
свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Дон 
мршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је  
жавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде сво 
 се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да 
днога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум. 
опова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и раз 
познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је  
ао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је 
сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па  
нежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и 
 од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за  
зијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом р 
S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од  
вога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мнош 
 свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је т 
могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се ч 
} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казу 
на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, с 
штву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био т 
са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радо 
!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми 
ила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића,  
</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуни 
јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе ч 
, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне парти 
ренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је 
, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила  
, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку ј 
за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследник 
пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири ч 
рте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се д 
е изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катари 
 свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежеви 
ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> 
тку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на к 
S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>О 
дили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један  
ржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</ 
 до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p> 
к задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута 
им интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море  
ало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићева 
т почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још г 
т, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договара 
е Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне прир 
ојима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но,  
трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србиј 
рлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Н 
у руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</ 
ићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учини 
обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно 
шке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је  
цем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и н 
Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће д 
еа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, ста 
 цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њ 
е прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не 
ово па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељ 
тојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, ко 
 кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није  
треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост  
е Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољу 
дера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламб 
дом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после пр 
 је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да м 
, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао п 
> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар  
 му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве за 
 брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хо 
>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих од 
јиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После ово 
и ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, 
исто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај.. 
{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје 
а ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме 
же уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо 
 ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина 
а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ов 
т до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи са 
твари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје 
!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два 
на човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и жив 
да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтед 
 <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко м 
но српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зи 
и ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> 
вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одуше 
у у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и с 
 са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај  
.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам 
 милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужн 
досте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за т 
исутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој го 
ави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устане 
узе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По 
о пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте м 
p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим шта 
ожда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана 
е дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, ал 
 — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом то 
о удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Р 
бом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши 
ече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбоч 
е сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p 
ити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зн 
е не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти  
и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Пра 
о сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротно 
 је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пр 
ретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, поква 
ишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, 
е поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја уп 
ју сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он ба 
ицу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</ 
ме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на сев 
 ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се 
сао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да 
 Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расп 
есто варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло ч 
ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију  
 кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подв 
ио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> 
.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла зем 
?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И те 
" /><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причај 
ржећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да са 
.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да п 
.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се ув 
дити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што г 
Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а в 
ичкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они с 
ла је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p>  
шћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, з 
приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не  
у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на  
де.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постар 
 је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш са 
су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за  
b n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али а 
у, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урл 
 запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању...  
S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је т 
.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате 
о тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате с 
го што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Ма 
ега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги 
на је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога ц 
о, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p 
та са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али 
<p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба с 
або...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p 
.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци. 
{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.< 
т пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, ко 
ију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, не 
слобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој 
оје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове  
а нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— 
нак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три 
 мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у вр 
им гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптуж 
ца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви  
— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођени 
ведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој. 
p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и по 
ма мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте  
писана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову 
им језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p 
ш тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док б 
отов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови 
а да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај  
 болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ 
 Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити. 
розбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у  
ћа, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>С 
.{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} П 
ненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју  
станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али  
 не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја б 
ли то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо 
м ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштв 
а здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве  
е вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двостр 
.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину 
еограду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусоб 
 погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских ма 
, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла. 
јим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стоја 
аги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је б 
упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да с 
у, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео ју 
била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам 
а Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме 
евић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енерг 
у наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и оп 
наш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p 
, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам  
а политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно осл 
меја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну дове 
и су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми с 
зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.< 
мо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се бе 
.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим у 
суђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамош 
 издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR 
те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати о 
 праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси г 
равиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Н 
 нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с 
 Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести и 
екинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, 
ро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да 
х на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шика 
ећ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>Пос 
што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо 
ограду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скори 
а и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ д 
м, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припр 
 А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби 
о тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици 
у и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпун 
лико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, в 
 још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Т 
ote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} О 
Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите 
 и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превелико 
 одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на конце 
а ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p 
а гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апл 
 смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је,  
p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да јо 
видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде о 
ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да  
сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се  
 руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња  
анко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро  
Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орлови 
х, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још ј 
е, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отић 
 <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да м 
да, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога  
бјавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас. 
да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати  
} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ћ 
блак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад,  
па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја 
амо му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стој 
 човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког ту 
ње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душ 
офановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко 
жање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и 
скадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p 
и ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу  
 се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе 
ати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и туж 
оја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си дожив 
иње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, нег 
остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим т 
:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш. 
p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог н 
.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она 
 истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и 
ак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован 
ах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам г 
своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, к 
{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не с 
е?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четир 
>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родн 
 се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта  
јмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад 
вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако 
ачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учини 
му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох  
 родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби н 
Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам д 
и ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати ј 
, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у је 
 О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, кој 
Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји  
а моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах т 
 Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за 
стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад 
им црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим просто 
 глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> би 
егитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— С 
клопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> < 
, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Паши 
. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег сас 
у у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску  
 на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и ран 
 у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си 
 тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда 
г ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p 
 даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити са 
хвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкн 
<p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик п 
 да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="4 
а-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву но 
цу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми глас 
 чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — прим 
 Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да 
тру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— 
 бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и поглед 
а се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорил 
ри поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама с 
е Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, 
! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже  
ежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледа 
га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} 
д можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим с 
ђи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се б 
и ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резерв 
е пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне о 
својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видит 
у Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји  
те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и мо 
гне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу вер 
и у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>П 
</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљ 
радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш  
оћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти јо 
p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</ 
 носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио 
>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу 
да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, д 
иш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S 
 реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана 
јући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвај 
е чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима  
 али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловиће 
резиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. 
i te <pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га на 
 се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море,  
за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сир 
p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> < 
дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима 
е најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алек 
ко пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S}  
S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала  
> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</ 
а јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p 
 лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наш 
 Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да ба 
 јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, је 
 нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада к 
 Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до веч 
:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је 
а ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене 
м, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја вел 
.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не би 
добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо 
изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдаш 
кад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чува 
почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> < 
>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од 
.{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} 
p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хе 
репиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n=" 
ом часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те  
а-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних пи 
, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јо 
вот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљи 
а нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Б 
 још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је 
 је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког  
остељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> 
ма на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето,  
 и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо 
 — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела  
{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све  
пијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, ј 
срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимств 
равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p> 
аслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и  
тарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала 
з потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице 
и потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати ника 
<p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</ 
орим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати  
Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: ш 
 њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Зам 
почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте,  
 да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњ 
оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</ 
имила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин 
е и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S 
ај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>—  
еранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће да 
нам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазареви 
p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb 
 докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p 
 докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чист 
и овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!. 
отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме  
о би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас си 
и већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати. 
 да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад  
дговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу л 
е отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгу 
ио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије 
<p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које  
п глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло д 
је овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је зем 
атино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! пови 
 се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пре 
твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобо 
 остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до са 
ту се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село,  
</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Р 
>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p>  
ислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да с 
 зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на 
ре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће  
џбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ на 
њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га камену 
.</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје  
ме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живо 
амо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, к 
о, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпи 
ије рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ного 
ине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, 
Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш са 
м одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него 
то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служ 
М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепосе 
етање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ поче 
јка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих р 
 а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођ 
а каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p 
оћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није н 
и најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености с 
више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем 
ност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послет 
нак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="sub 
дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Б 
 то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много  
м душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам 
ма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам ка 
обро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорче 
/p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се в 
 се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они 
не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Поз 
p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истин 
 господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Б 
И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недиће 
хну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од  
се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем н 
крено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасн 
а ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела п 
 пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p 
зијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо чит 
 Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више 
и у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} 
тску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" 
ино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив  
 иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. 
апљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез з 
им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране,  
</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овд 
д смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу 
потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем,  
Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез з 
јана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових поро 
ећ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Г 
и!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p 
 не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цига 
 они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се 
молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе 
го друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год  
 искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје миш 
цртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робо 
</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш 
утра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си т 
ко ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, 
гра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не  
 о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и ш 
ер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p> 
 се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S}  
ао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p> 
>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па 
S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да 
д будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је ово 
<p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући шт 
о том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p 
="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter 
вољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> < 
Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монарх 
нога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!...  
p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна м 
енуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S}  
осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао са 
и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растр 
јевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку,  
орцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога госп 
е стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} 
ј сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а 
 цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати  
овори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала н 
ем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај зам 
 није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се д 
сно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја  
 да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за с 
 мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете ма 
рина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасв 
шке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жик 
ром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи 
примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чу 
 исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за 
<p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребн 
е савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројн 
?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта с 
...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</ 
Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је 
ру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с 
пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>—  
мати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S 
је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али 
и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издрж 
ако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш  
Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну 
 још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га 
му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде д 
де како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увера 
 ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад б 
н примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек  
ка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић 
.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматичн 
овели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је 
спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш  
-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб 
 тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.< 
био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на к 
 лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детет 
сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p> 
ловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју не 
>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа ј 
 било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђењ 
{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па 
, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S}  
онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је  
 мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> < 
а Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не д 
ком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, т 
S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас ј 
одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам  
> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао  
?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Та 
личи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја у 
 мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} 
 ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша  
шке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли  
би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се 
шали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе п 
мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза,  
и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и пап 
реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничк 
о даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шетали 
да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та 
 отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти  
 да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, 
 да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћ 
ковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од најв 
Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја  
:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче  
p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у с 
стљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са зем 
вићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми 
 чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.< 
од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не може 
е видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а  
мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој дец 
.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече с 
катне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p 
пише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ак 
 остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре нег 
ор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведе 
 рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина 
искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам о 
знавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе пр 
> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако циничк 
х.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло 
и се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја пос 
нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегле 
 је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није 
Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице мо 
на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима,  
тале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све ш 
арског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по 
али не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и н 
<p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише п 
 могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мој 
ла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар 
шао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије 
ред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја 
годан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но  
октор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Пај 
</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Ка 
нуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“ 
ољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је  
p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви зн 
чува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда  
а погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препр 
, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p 
 заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послу 
ћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни по 
 брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, 
 Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогм 
 он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду  
!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и при 
а ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у  
ш млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почне 
 си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком... 
> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али  
о баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S}  
вили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гу 
сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је мога 
e> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти ск 
 <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да 
е је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзи 
ћева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не ги 
елом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се  
ног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан 
им телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а о 
чењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их трг 
цу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Слави 
 отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, п 
а неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, до 
азмишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карак 
ет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учин 
наш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спав 
 то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, 
 свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S 
/p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У  
екајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и 
ли ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгле 
е, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуг 
ко цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну кри 
недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опорту 
ја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и 
„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам с 
болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивано 
 Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја та 
ица.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S}  
ази беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоск 
ривиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај пот 
о је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Чи 
е разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво 
n="8" /> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p 
, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и 
и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при се 
ад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p 
 увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да д 
„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плач 
, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно 
ци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, ј 
тогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила ка 
у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођен 
 га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у  
круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира с 
а све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се р 
 у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече 
евојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку,  
бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> < 
сле пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао 
 рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чу 
чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну кл 
прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p 
е, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>На 
и смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да 
, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом  
ера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> < 
нтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— П 
и подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у  
ко да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам  
чну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У велик 
“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли  
е Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар поз 
м књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар с 
 Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни п 
ест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о н 
, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је изради 
ага стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната  
тров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког време 
да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лоп 
тву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калим 
још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче 
ш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке п 
нет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније рефериш 
ишноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се о 
p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Бео 
/p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ра 
 Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стој 
 украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— 
о год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер т 
<p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга 
 ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиро 
оји ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће  
амо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чик 
е овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пи 
 више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да В 
рцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздра 
 о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу 
 и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се  
м да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама с 
ега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједн 
 не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред село 
ма тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Глав 
е упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p> 
аса.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у де 
ке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрика 
 пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој бр 
и.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стоја 
е се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и по 
 општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше мн 
а кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је 
ростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње < 
 се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој уз 
 ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестр 
зусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али д 
е Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести  
ри недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежа 
у ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо с 
 Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале 
атарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспел 
био телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на саха 
ијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисм 
а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са своји 
ио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпиј 
ал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, 
ту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипиц 
 масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној и 
 <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> 
/head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да 
е љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од  
убоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним ц 
 о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из  
исмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи  
 да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му  
 богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Вам п 
Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је 
ка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се ста 
} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Њ 
 јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостаја 
београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на б 
шло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећа 
звештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на боји 
 <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдск 
ати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчањ 
 ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина 
ни, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је 
</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>—  
у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нем 
<p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</ 
nit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и прости 
 било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Д 
е био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p> 
о.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад в 
Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће 
а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли  
ова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листов 
а се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време ан 
"159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој чи 
еричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Позд 
подине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умир 
кле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да т 
и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“ 
нати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем прат 
 начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полут 
зирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезн 
 све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </ 
ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо 
а ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра д 
/p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе  
псаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која 
е и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварно 
ресовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде  
атељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb  
био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном д 
 стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора  
ољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство прем 
е, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрд 
а, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се  
<p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опо 
енађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија 
вно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили  
 важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и о 
вати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, При 
браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убиј 
мпаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{ 
 <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да ј 
апитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга по 
 стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита 
 си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мај 
пита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>—  
осово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не 
} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се т 
без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> < 
.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Нећ 
p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде,  
сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, п 
н моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му раст 
и рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој зад 
се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </qu 
АВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Ми 
ЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ра 
још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају с 
S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>—  
туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и  
тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта ј 
а молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, 
аути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за  
је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се  
 поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом св 
аћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо ве 
да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би  
 као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске по 
џбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Брат 
 мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам ј 
а Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка! 
помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смешт 
верио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад 
<p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и 
није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Ни 
поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти к 
бом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и ди 
 војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао з 
кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па за 
ише, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није 
а опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p>  
„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој с 
/p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопи 
 Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до в 
 ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друшт 
ацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се п 
о нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од 
 у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</ 
> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто во 
авко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору  
длази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравк 
ој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p 
 искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, д 
зину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клуп 
мо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних 
уба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка,  
ао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва 
 пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, р 
авила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот  
неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разг 
> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале  
 за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била д 
ожаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином  
огли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p>  
обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше  
ита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу 
робуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то т 
војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чем 
ина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је  
звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267"  
же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћ 
ика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која и 
га доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{ 
 према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште ко 
о још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где  
ци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Буга 
лан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смр 
 века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од г 
</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш 
омислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једно 
пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на но 
је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њ 
p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте  
а, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока с 
 једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонуло 
во:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тон 
ла је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хла 
че.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он прв 
т.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и 
кој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би д 
и причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње  
анку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и м 
Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим,  
ало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p 
 болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, 
егледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га с 
утио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију на 
ице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи 
 n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Ост 
ми, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> 
завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, д 
 да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и че 
у, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо пр 
 своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком,  
уди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мај 
можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо но 
! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стра 
{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> < 
>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена... 
ављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуков 
> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки члано 
ле мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главн 
огих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чл 
де обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Св 
ића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе р 
се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бит 
јтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да 
 се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право нави 
шта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на о 
евали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се 
равда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста п 
еше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина виш 
 то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрин 
"15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојан 
апевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће 
а рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви  
а није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стоја 
шће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изг 
о од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахну 
онивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се ј 
: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он виш 
 помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ак 
ово упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу 
са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној ру 
енуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни,  
је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p> 
га заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n 
кву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Са 
.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} 
о су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!< 
{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим м 
нку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p> 
е, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав  
о мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме ј 
е један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и проти 
прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на 
е као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим,  
ифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Обер 
 по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп 
 У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секл 
итоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу 
.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће  
="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> 
ити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> 
.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да  
n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић,  
епублик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</ 
у.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-да 
још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци  
н.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво 
.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим дв 
оде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="g 
блик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да 
зна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сеља 
 за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, к 
асрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш с 
непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и удари 
нежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина  
овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија прине 
пеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p>  
ан, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чирак 
е волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а 
 понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е  
кнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш вид 
ичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили,  
рише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису  
{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки из 
мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи 
 кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! 
</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жесто 
живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разгово 
ене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друш 
 тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је з 
ра доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку  
} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не сме 
ве собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је  
бији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез пр 
p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда  
а.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгран 
у родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Ј 
 је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора саз 
ирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседств 
ткуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пал 
аком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у кој 
а је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу  
о што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање ов 
и.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, им 
тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт он 
ка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" />  
здржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиг 
 <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године пров 
ше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио  
адојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна т 
да.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јун 
иближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га по 
 неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта с 
био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сест 
, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били и 
-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио 
S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашо 
 се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим ре 
 у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уг 
ше!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су м 
 потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није мо 
тклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода по 
 делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место збор 
а њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију скла 
 успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио  
м!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као ни 
 као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На м 
слушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!. 
ивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p> 
о последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div>  
е потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло у 
 бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше испис 
ре му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и г 
им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Ко 
ана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшје 
ћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више сл 
вом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она 
 крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се  
обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини 
у у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петор 
 запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени плам 
d> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, к 
араштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, у 
тудена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четниц 
 својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је доб 
 да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена  
уме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила,  
 те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа 
н друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр 
у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у култур 
 револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне 
еш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке н 
рце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара 
у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби и 
пше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно 
ило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био пр 
 време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице,  
избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставн 
 црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том  
дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>С 
 месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </di 
здух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, 
че тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од т 
{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу н 
{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина 
ћем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је  
, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од 
премим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста мет 
ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и  
поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију 
, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њег 
 електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и 
p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће би 
етра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је теш 
ога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, н 
</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопч 
рења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље сва 
 штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља,  
о.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краљ 
 ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга мо 
у било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посе 
ересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота 
ос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S}  
е проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је с 
цу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но  
тиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још јед 
са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше 
ти.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда  
ла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем  
адоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; ни 
а-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подн 
 међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала ка 
 — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам ме 
и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити с 
ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, 
ешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — од 
а, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, т 
новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога пос 
м у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?< 
 двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, ко 
 таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и  
т при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора бл 
српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је ч 
љала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њ 
нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p 
вим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату,  
к не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Соф 
ом ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добр 
ћи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа 
ишту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у поз 
о.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болниц 
вде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био св 
 бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што 
ати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њем 
у у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му с 
у.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n=" 
озналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино 
и успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у зна 
 ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алекси 
ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... 
упате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ п 
 је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу афе 
ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на 
ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га пок 
не! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p>  
уше унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално р 
ивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</ 
жје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни п 
ом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је. 
.{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како 
у лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— 
ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније ва 
ва комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком уб 
а нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ  
ка-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са 
т нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?< 
таје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p 
 одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ п 
плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове  
ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме  
инастије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је у 
ја?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велик 
им под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву  
је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минут 
>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Б 
ника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско  
к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„ 
ицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила  
вају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на распо 
ваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредви 
milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружи 
.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Ср 
десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од 
а пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са 
 другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четни 
, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полаза 
 замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— З 
што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањени 
од стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо би 
е.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишт 
Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет ус 
а донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се б 
 дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му 
а осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њ 
 барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.< 
 дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је 
градску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Исл 
, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад 
очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} 
нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудра 
дведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p>  
у арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радозна 
 поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се 
творено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоме 
то је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за  
у, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе нац 
српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} По 
ен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио 
м чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духа 
ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислит 
а пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прим 
више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа пораш 
 посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посе 
емљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа 
в је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно 
ри ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче њ 
 кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те  
српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у ев 
ивен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Мило 
аћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност  
p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мен 
ва Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у д 
ead> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из б 
ле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских кра 
ти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p 
дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте осво 
ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љу 
е узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} 
ру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим,  
ле представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није 
би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— 
</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунац 
ли га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи. 
 обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви ње 
ћи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе  
} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врат 
дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо про 
ат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњ 
овори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаж 
ао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више и 
да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом 
вић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио ба 
а метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг о 
ше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић 
ње, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, вр 
нка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јова 
примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара 
" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је иш 
>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му савето 
 и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Такв 
сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било  
ече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала  
омагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио је 
ла да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама 
е оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та д 
 да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, т 
о је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током 
p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одгово 
 зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Т 
 пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумара 
ише него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} 
 <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а 
 обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div 
 Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем 
 Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је  
артин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпо 
ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће  
>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопис 
ића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала 
допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} 
} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка в 
Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског 
 излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да  
гога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је  
, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван мо 
а драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке  
а.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узро 
алетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забр 
p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање  
лазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Роси 
 мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је 
је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и с 
лазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешк 
p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни кр 
 Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има ј 
<p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угрија 
 Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{ 
 шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га 
 локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше св 
анка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранк 
ић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је 
тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце 
рошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или д 
аде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника  
че, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <mil 
теља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник ост 
 рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стар 
 као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар 
— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Нес 
будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се  
р. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу 
пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На  
није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне па 
а мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљ 
са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она  
1" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била  
ежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанс 
 мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слуш 
сту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином?  
 ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићс 
 младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он јед 
узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином ли 
и удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један  
.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Ла 
истини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашт 
 живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум  
на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајат 
уо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као дете 
 друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} На 
подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након некол 
 је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.< 
в.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би 
ма искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виногра 
бијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како  
месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћ 
Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чи 
екако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је О 
32" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну чове 
 и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуч 
 бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледа 
угарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с увере 
цу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипал 
ро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва доче 
кало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоц 
ра лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и 
егству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну  
 писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да с 
 му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> 
да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618"  
 близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, к 
, само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора 
 разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, 
p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, ни 
 пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, 
у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и кр 
и, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Обе 
ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су  
ори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну 
ј лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала 
граду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здрав 
и речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненад 
ло на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топ 
кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли 
ељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име 
 да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— 
 већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из 
змотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпођ 
на одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао  
ј и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким 
кључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека 
пељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и  
су познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пи 
едавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— 
ј живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у и 
евић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, н 
речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у и 
ио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује с 
1" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело,  
вај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у какв 
вић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско др 
и.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и 
ију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према 
 њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је ба 
 беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и  
глед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико 
на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је  
ћ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно  
рне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ст 
менивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин  
ежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да ви 
емена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>М 
р је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кава 
 и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот 
х за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је т 
номе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу  
очео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени жив 
 које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је  
рда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p 
вао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане 
би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пр 
 није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи 
још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на  
не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да с 
му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву  
риликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Па 
А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се 
 на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву,  
а је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро 
ла крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учи 
к смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.< 
53" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... - 
 онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посу 
ву уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и з 
ности у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и д 
аницу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који 
ницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парлам 
да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, нав 
чини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у т 
едињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред К 
о ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и  
тру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на же 
погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове из 
 она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</ 
ане Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може прид 
ик опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p> 
{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се 
му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p 
ребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та  
да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому за 
ину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу п 
ње и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке  
ке генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се о 
ошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом п 
 добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се вр 
 узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га  
 а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот 
шу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је 
анка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много п 
 расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела 
p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долет 
у, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и  
 веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално зас 
јновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} О 
јатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брач 
стину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине. 
бијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави з 
еровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> < 
се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рек 
 тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована,  
p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини  
едусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће мо 
, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи 
њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститу 
ошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Нато 
ћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је проту 
а препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарск 
 <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту пр 
</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном д 
ју непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ј 
 су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p 
ад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претреса 
во писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још 
p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео 
редају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке б 
ичио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Та 
ка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта  
 штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпоч 
јанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518"  
 да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да про 
рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, с 
је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша ексел 
> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хл 
озиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловано 
<p>— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од при 
 тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила к 
 пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силази 
вропску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, 
ут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа паж 
ћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само и 
вом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједиње 
воје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен 
од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — ре 
 да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после 
ад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а од 
3" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољ 
 колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га 
е била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и дове 
е рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да вра 
подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У п 
а ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка  
чно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, 
екла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и с 
мао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престон 
р Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извад 
ац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S}  
вљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не да 
е морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>С 
а, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву ост 
ка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве т 
х последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није 
ог тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога 
 рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски св 
идним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> 
, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за осл 
ва српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У 
! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p>  
 ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цари 
дговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је. 
ам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних в 
а у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када  
и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио ст 
Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према 
 моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако 
 негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином нег 
о и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изаш 
бље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној ко 
еживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, 
гао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>—  
, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине кућ 
једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А ко 
му је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Беог 
разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој ти 
 је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у  
читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Бито 
p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S 
Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке 
p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, 
 један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пу 
ик.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да ни 
p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасв 
итала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесел 
алило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се м 
ј рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, мо 
сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам 
ао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутр 
ив које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али н 
ом обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току 
зне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремају 
пски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме 
 n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати паж 
о је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пл 
p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био 
азе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији под 
Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора  
драговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти  
кај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Срб 
p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p> 
на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о с 
ције, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уј 
пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засв 
римедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што т 
оме уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја д 
оду...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или оп 
а то ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правд 
ко ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Ск 
рао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских прист 
 тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је  
 иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Нек 
ла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да 
утра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећ 
 свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као ол 
ца Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи в 
за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S 
као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb  
 да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико бил 
жим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покаја 
сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро вас 
ћу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје  
м рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти  
едногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења  
војој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвеснос 
 типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијан 
и била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, 
аје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова г 
вели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен  
је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком 
то <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег пове 
ло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, ш 
угарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко 
ђа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомба 
 нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем. 
во да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем нар 
слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Ос 
ела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да  
тиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашниј 
дан послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не  
аја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом осло 
ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је 
у дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат,  
са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и 
бично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та ве 
 то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болес 
а самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, 
сам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гл 
>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врл 
госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она к 
 вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савија 
 не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположе 
 <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а вре 
ичим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Ра 
 што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p 
ног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипл 
ом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће д 
и нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је гла 
> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску 
{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла 
бао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је ни 
</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу 
а узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога р 
 по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић от 
сећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина 
p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од 
 тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој пор 
н својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и  
поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, 
 искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— К 
 што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — По 
анко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мај 
нкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и напис 
приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним  
 /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој сл 
 свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и  
аревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, 
а са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво 
е познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били  
 Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора  
 сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврат 
сподин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њим 
 тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде друг 
его истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко  
ли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле би 
рвоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p 
ика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како б 
ила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S}  
кохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко  
ш више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама про 
ове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У том 
. — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! —  
анџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе 
p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој  
ла мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису  
?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска ту 
ка, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </te 
за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, кра 
у Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће с 
р, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса бил 
 и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри с 
 јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надви 
е међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој н 
ите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</ 
—.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у 
задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот. 
 га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава  
др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунист 
ава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога д 
 Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана п 
о сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и 
о влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p> 
зненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату 
едраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био засп 
le>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на р 
енадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер со 
 обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих дог 
жју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде 
</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског прин 
има и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти неприја 
p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не 
ао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао,  
.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да 
а то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска  
 дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали 
м гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том 
продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вес 
ер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу  
тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о 
њу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију. 
и прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раз 
вољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквен 
Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокад 
острујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ 
деље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и ср 
а Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми н 
а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p 
</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајн 
?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружа 
по појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Кам 
во улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са израз 
ри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је 
{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши простит 
ховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њи 
 пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Мус 
чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, ра 
м заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаћ 
 откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Пр 
, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се ж 
у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-П 
нава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганс 
 утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљ 
ући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо 
ад је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч с 
обођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако 
ија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с 
т а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен  
тио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и  
утрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} К 
леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је  
он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’ 
во ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помис 
оћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по  
вратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све б 
>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се  
.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим  
јим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна полит 
а економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким имено 
и то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши рук 
 Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде,  
ића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> < 
а својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једно 
 је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да 
сетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да  
p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих ср 
 се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га з 
азар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом  
 њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна б 
да је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно  
шта кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но 
ати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан  
глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листо 
и, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био 
бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми мног 
уо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарск 
о замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он  
им другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{ 
е, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или  
5" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник 
чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> 
о збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова б 
му тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа 
 пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазар 
 треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму  
 оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и  
огу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S 
 није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задрж 
ејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок прес 
адосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја  
чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљив 
редусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећ 
азговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим 
ког писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S 
је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пош 
аџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију. 
му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао по 
 је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и пред 
а Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пр 
05" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и  
о Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је  
 је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> < 
аљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилиј 
ватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Шт 
ечана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељ 
; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету,  
но доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања 
још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљав 
је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав су 
 се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на  
ерени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па 
упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушен 
 се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му св 
 за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поре 
и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, преврт 
могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али 
чну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна 
вник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајућ 
у и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и ам 
је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не  
и, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, 
молим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој мол 
према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је  
 тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ћ 
 му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојков 
т, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао  
ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што  
година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је  
тишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чик 
 једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледај 
читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто 
тивне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад не 
p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући и 
њама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</ 
е, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом  
еном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј  
 су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</ 
а шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност 
одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе кр 
сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</ 
 код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S 
путовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече  
вила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су д 
 има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више с 
рпске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p> 
е нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете д 
је је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће  
, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао 
и мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, го 
 утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога  
накова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Не 
раног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и мн 
идео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, 
 је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је н 
изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе 
му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као маши 
tle>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпун 
на и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села о 
, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити  
раци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи  
послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризни 
 пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p 
ске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај н 
стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као  
редно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним  
и вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах 
 Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живи 
овањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца 
 Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанч 
Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити  
њетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра 
ра, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Обер 
њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су  
ата се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине 
<p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га о 
ћ ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лука 
 њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље  
сте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обичн 
 неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био 
 <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Ра 
 <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потреба 
кових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: н 
воје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трај 
 друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са 
ор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела 
шкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војск 
ње, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге 
ивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла 
о, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{ 
а у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневер 
ослати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, 
ном држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела о 
удиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врл 
 <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p 
 штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још бл 
нат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и раз 
шао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај ком 
ући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откр 
о је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</ 
!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p 
 брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да  
к.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и 
а речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> < 
ао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, 
о језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да  
е мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лиш 
 мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја 
а.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборав 
он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само н 
би је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p> 
ер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући 
раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као д 
е врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А ш 
— упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,—  
емној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око 
 владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електричн 
и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, п 
да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је споче 
 па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвав 
 обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који не 
и му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у 
м.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући ниј 
 и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изгов 
а, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па 
шно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Заш 
студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна  
 намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу св 
ли језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — на 
 светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава н 
S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом об 
, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зо 
ажара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, 
у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни 
сије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексиј 
уздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефо 
 положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добр 
лицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је прим 
Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну  
 пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу  
чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберк 
p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из ч 
ствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је 
 видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се д 
е поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим не 
че Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда  
ашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублаж 
х раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу м 
итах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест,  
рвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио њег 
p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p 
 служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p> 
 налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова 
це Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Сто 
 славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне ма 
рта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног 
на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{ 
да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна дру 
ом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње  
</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у ру 
р трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд 
 А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — има 
е.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужн 
</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у п 
ин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами  
о после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p 
>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помер 
.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га јед 
свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља,  
 га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радо 
/p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не тр 
е окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и 
о чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој стра 
оликих жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших пр 
 требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</ 
 саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не  
{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна. 
.</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећал 
ијатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српско 
ација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и њег 
биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у  
.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмор 
ављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и свој 
 <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљеви 
м <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пад 
, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже  
рила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би 
о расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те ис 
 као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски п 
>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине,  
 <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши  
гла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531 
жа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Ак 
S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са дв 
</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се у 
и своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, ве 
 посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубљ 
 да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело,  
 им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна 
едној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговић 
.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну пре 
ије му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и инт 
p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у ж 
а не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парни 
е баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим 
пске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> < 
ропску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистен 
они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан 
а после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на 
ровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у  
пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим ј 
од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Х 
главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-п 
S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој з 
то негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише 
раљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посе 
ло одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, 
о учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, мо 
 била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, 
лио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право  
еколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" />  
час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до веч 
народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" 
.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, д 
е почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској стан 
ре да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, д 
 ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор  
силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и пре 
зила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јован 
свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој си 
во је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмеја 
, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати ж 
узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљив 
 К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У 
, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом 
гледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{ 
тељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизав 
талог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког 
head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Тр 
 <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговић 
ћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Ма 
тарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да 
ели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочар 
и!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, 
јити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра 
у прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр доб 
задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је  
у тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи 
га тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно матер 
а и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила 
је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се  
бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четв 
 је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" />  
ра и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је ово 
држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не  
оложење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење и 
во салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне д 
ложењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако умора 
манданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је  
век носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка,  
видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и  
твом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се 
ко она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> 
њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави  
вао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом ар 
отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим  
у са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односн 
раћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се инач 
н који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежев 
последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Од 
ену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радо 
 које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се с 
 је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на кој 
бе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снужди 
бе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко уса 
е извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и 
вари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло зани 
прегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације м 
S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Обе 
ак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l>  
> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </q 
су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко  
ча осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила 
 чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Мил 
трана у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа с 
ен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро иза 
, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре  
ов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово  
к, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска  
се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xm 
овори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник 
цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим с 
мо на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својин 
ло бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен 
једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао чов 
а се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и от 
 од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена зав 
и крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче  
га села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу  
лом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за с 
ечанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, по 
радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лул 
ужи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео. 
в, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.< 
148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> 
љењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и о 
а дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није води 
да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.< 
си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте< 
ћ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у 
 осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји с 
дговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, 
 спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема 
ти своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови  
оградска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било збо 
о, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је чет 
от и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> 
се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против 
ић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год 
и вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Но 
у могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим  
о наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је расп 
е за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се посл 
а, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушког 
тлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у пол 
весних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је поче 
ећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зн 
 место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдск 
ика и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из  
ила.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у с 
 се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Ч 
е и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и  
ра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуц 
нка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, ра 
е звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се 
lestone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест годи 
Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охо 
чно са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <di 
 <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изиш 
ој, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегал 
јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем ов 
ац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу си 
де га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме 
 смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно при 
ло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а 
дњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и пос 
ти зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и ч 
ме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} 
исну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак побед 
га наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те н 
зу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ли 
лно развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад го 
 вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, в 
је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти 
> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, ка 
ога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је 
а посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је н 
ешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} 
је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга 
теновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било д 
 куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрек 
е у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до с 
ке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се  
 то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изр 
а ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да 
 Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се  
нике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али 
ротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је  
та, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добр 
алиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће 
чину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више 
шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне  
ределила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа наци 
 <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска ј 
врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзи 
ка, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у це 
ромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околи 
це разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S 
о вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p> 
Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жен 
тва, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролази 
ead> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог ју 
 оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, зате 
> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допа 
 срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала  
 тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе,  
оју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком  
дњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље 
 устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило. 
е и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотво 
ује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо  
енку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p> 
руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим  
 — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропр 
 заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <d 
и о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном б 
м листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним и 
 је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је 
 и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија јо 
 није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а 
 је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много  
апослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ј 
tle>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p>  
да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова 
.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском за 
ше је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је 
 Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} О 
 Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стиз 
>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и ж 
за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање 
отелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војници 
ини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p 
 били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог ра 
де се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милан 
ече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учин 
а, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је т 
о је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни н 
се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сцен 
о то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас 
 лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренут 
а.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обл 
d>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву 
 Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећ 
жност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и 
ћи му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</ 
м о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин у 
ојим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег 
 ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни 
команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долете 
на од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> < 
им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од  
армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива,  
у у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S 
о, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио,  
редна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у ш 
че је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је реше 
/p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој 
еоградске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито 
иза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатк 
е, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>П 
, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе 
“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p 
јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дођ 
му лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да пока 
шност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неи 
их између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове 
разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа 
а наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију 
о и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли ј 
м моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снаж 
о се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политик 
а говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на 
у да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је  
ви и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, 
елика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао  
Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави конт 
че, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, 
лучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p>  
гацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом сна 
тале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан  
се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјек 
к и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то зас 
 је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски 
ше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил 
 реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати из 
ође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на 
илику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и п 
.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је ви 
копљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет веков 
ојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињ 
и Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном 
фија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су н 
а, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста ја 
киње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није 
звикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакери 
олом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Сте 
 Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да проб 
ка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију об 
, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандук 
перен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака,  
 Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p 
ке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа! 
лост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разу 
ицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, р 
ош дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p 
 мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао  
анку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се т 
 томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем том 
рављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p>  
о димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је 
теру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информац 
леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху ст 
ца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p 
лицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне с 
Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу  
на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде с 
Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла ве 
лава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, с 
 груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој  
ита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке 
зила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери 
држало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јурише 
мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без з 
еље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена 
лед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра  
ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у 
ег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић бој 
S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</ 
и, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а о 
са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер с 
има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <p 
S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога 
де са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересов 
анка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јо 
 на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су при 
е са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p 
ри крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p> 
ео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И ш 
 нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас 
p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, шт 
еност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће  
ивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и мног 
а себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p 
летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.< 
бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Н 
 пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она троји 
, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње 
 извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију  
а се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило ру 
ао у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, оп 
ли је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>С 
ико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са  
 — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подл 
је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве  
боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није м 
уги дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеник 
тити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четни 
><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служав 
</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време 
/p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са и 
ње и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јо 
p unit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="27 
а сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који 
 је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојеви 
ама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој  
 Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим с 
гло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били  
 походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је ч 
lestone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање 
а, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Ли 
којна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је  
ог овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Сто 
и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју 
кве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуца 
е одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, ал 
отпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S}  
ти.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти  
а се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присут 
д свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа н 
ксић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом до 
 приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, 
очитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој 
е била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на жел 
p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је пре 
у тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прили 
копчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од м 
<p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама  
а, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци  
</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала  
ори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгуб 
дној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се офиц 
"394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S}  
е узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и  
</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватов 
братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао пог 
конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни д 
ари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састан 
="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оруж 
> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему за 
се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у  
n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На пита 
у трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разу 
> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем саст 
 <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри изву 
узе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све с 
очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка  
ј је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с то 
ј чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на к 
ш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> < 
о погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и м 
 могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> 
зуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте 
ога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видел 
ад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскоч 
емена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Ср 
 је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли не 
 и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника 
м међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</ 
нијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво,  
загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу  
> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопшт 
 <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се С 
драговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу с 
друм и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре от 
<pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици  
шко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... 
, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него ист 
вати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предај 
авећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдс 
диле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити 
скога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити  
, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, с 
p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни 
у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb  
ријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом ком 
 у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и  
лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да  
 тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и 
ањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније п 
ве испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је  
рзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и свак 
а времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу 
ва и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> < 
а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг  
суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у пом 
еде војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућнос 
ви разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратн 
е Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је ј 
>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а с 
тесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запуши 
у рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то з 
ардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тр 
а, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више 
 посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и сваче 
p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укоч 
едраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа сво 
лном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова је 
 рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић  
ко неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, о 
оштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољк 
на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, ко 
едва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сок 
у, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијин 
 у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... д 
.</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p 
у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на 
ла у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и 
Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозво 
рби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и с 
 ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S}  
>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музиц 
на претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика  
нском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који с 
еле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па  
 је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва  
 је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</ 
иривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља 
то дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и  
p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао. 
нуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад јо 
пуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам  
<p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били ел 
ано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојим 
рце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитав 
 расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе свој 
да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву пром 
} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резер 
их десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезин 
> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследни 
их јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутк 
>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара п 
и на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} 
p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. 
ка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код 
о волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађ 
 Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друг 
 је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичас 
десет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у 
ом престолонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S}  
тео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој  
 и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за бел 
<p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као ле 
 разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p> 
ица је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се с 
 више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу  
 пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок т 
ела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве уч 
ја у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две неп 
ађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се д 
ао одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668 
и јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} 
длетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap  
музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицањ 
е сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило 
ирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом из 
Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограни 
јствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном в 
ом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе 
ла свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекид 
 Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док  
зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<fore 
оћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не зн 
 се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p> 
отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крик 
бу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са  
ац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникови 
/p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то 
у:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Х 
ијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати с 
нтатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На  
 Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Треће 
огама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком изб 
њати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на  
 волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорил 
</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!.. 
месна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту ми 
м лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и к 
 чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, дево 
 никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катари 
 је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На пу 
аулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резер 
о је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замо 
у издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и под 
/p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године п 
 обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљ 
не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не  
{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такођ 
мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изреч 
нила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Сто 
муна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мал 
ово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цв 
>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па ј 
ега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зо 
м.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа 
 није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са  
ћа којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да б 
> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{ 
чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно заснова 
рваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, д 
јском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво  
де јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, к 
 седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако пог 
е и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше 
нистар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола 
{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против ан 
фија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Соф 
 коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да  
ојавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијск 
ани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топ 
о била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пу 
 издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове  
Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била 
а, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све  
</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше н 
кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је од 
задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је  
{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p>  
уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само  
 очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуко 
, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Л 
и друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чла 
болесне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је ста 
 са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена  
 није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{ 
резања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савла 
та уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је 
> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим нац 
уска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и ниј 
тпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци 
исати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>П 
а студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> чет 
прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол 
:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И та 
ардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не  
ознала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приме 
ну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лаз 
ем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја 
о урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плав 
е Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица 
а раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на стр 
очене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, ка 
аборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још  
е.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу  
ка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим к 
тама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на к 
 је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> < 
ости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је 
цањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то в 
 је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто с 
лницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али  
вати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић  
тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то ч 
о трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са лево 
, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока св 
, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски гр 
 <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се 
топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> 
d> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревић 
и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа 
а на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да ј 
кина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај ла 
еве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу,  
а, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано разми 
овела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој з 
аље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком р 
дари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и  
вши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та ц 
пким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p 
ја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качан 
ила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласо 
пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито с 
 како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се  
олажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је о 
ати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се бео 
} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љуб 
непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је з 
ије очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо б 
 се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих  
 извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцниј 
а у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, к 
ош неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденик 
ала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћ 
шћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На поче 
То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљн 
а рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиља 
шу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила 
у је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хо 
ла сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта 
тавила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере),  
м срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраган 
ој гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пр 
 па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миро 
S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих 
едо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен 
ветлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свец 
а и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти диви 
а брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово 
ј, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу 
p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту 
 телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутиц 
у и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговори 
 <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си мог 
е понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ миш 
S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били п 
лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто 
 кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица 
>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држал 
народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранч 
осле пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свеча 
мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу  
аже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети с 
мних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао: 
ам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Из 
е зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твој 
примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а мла 
ему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске ст 
 његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступ 
ла, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом зау 
 двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Исти 
: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана,  
а кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново 
д, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте  
а је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а нај 
лије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у  
трима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и  
вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под 
ово Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту чита 
омисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланов 
зонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше р 
ећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се  
амој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полициј 
са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на к 
октора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћ 
свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући,  
/p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори  
 у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p>  
подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је плем 
 тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментн 
</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важно 
а гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци повр 
 са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., 
7" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гл 
 повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за 
ead>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у 
и, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава веш 
 сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јо 
да најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне ол 
вори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недиће 
мо једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Бео 
се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тог 
и, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега  
Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.< 
, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и в 
то значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантат 
е стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је до 
а прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетре 
амо изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у 
љено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p> 
када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автоно 
л му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у  
е се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове  
ише, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и  
а јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открав 
р у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлов 
вницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла  
а брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> < 
ељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећ 
 њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се по 
ао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, 
 се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... ник 
ead> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске  
ојника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко узда 
град воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> 
распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна да 
 Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> < 
утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом г 
, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред,  
лакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се 
кино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девој 
, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој  
искивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магл 
име увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је чи 
е Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и п 
дило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкн 
 тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који на 
око и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштавах 
ном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозр 
били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање 
аницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Ка 
а, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку 
и не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, 
о жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од ум 
 погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.< 
не <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, 
о сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше ника 
-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио 
а столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, П 
ед лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској вој 
сеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога н 
ко тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнау 
 чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" 
 беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разруш 
едстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отво 
а кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег с 
 Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавал 
еница од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске п 
 А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи по 
помене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{ 
> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пу 
ао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полиц 
окупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања  
ве му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде  
у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада А 
а, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најм 
ата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су п 
.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр в 
у месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћед 
лазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на  
обра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не сто 
 вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неран 
чат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико  
 <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржават 
ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па 
им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција про 
ријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске 
е књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чем 
ици или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} К 
ој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S}  
не... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?< 
ти да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неопи 
ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p>  
а је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <p 
мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасв 
т.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем 
{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, а 
лашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу д 
ого важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не са 
Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта. 
ја је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када ч 
су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну гра 
 прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га  
остојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих з 
дружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевић 
одно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших  
легу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво,  
Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије ред 
савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску гра 
? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.< 
ивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по ле 
кан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче  
n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и 
ије настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни с 
олико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на 
јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузвани 
 довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш ото 
н.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" / 
меницу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је злато 
у силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније  
хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику 
свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедиј 
ила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо де 
 се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> 
а <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборав 
/p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топ 
гобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb  
чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Х 
атарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n=" 
упи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћ 
дине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумет 
реће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала 
ећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на ст 
</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је руп 
 срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српс 
љна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> 
 здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, ш 
који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај сту 
каза Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је 
 и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она прес 
преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p>  
 пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам 
 питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неп 
о „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво пос 
 ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S 
 да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то пр 
итаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је 
ари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија 
а, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од ло 
е бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом ф 
<p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је њ 
да бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жа 
руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у 
за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type="chapte 
{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштова 
/> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи  
м турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој  
крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјени 
ада сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе  
ара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Ви 
оћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила с 
на душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Мили 
дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.< 
тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаш 
а.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни ра 
али запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени п 
} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Беогр 
 тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?< 
исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, 
а ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло.. 
 воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само 
и ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се 
бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је и 
је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му  
и, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S}  
а; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о 
и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољ 
о ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види с 
 јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање 
младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p>  
анка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратил 
ј је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, п 
по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је о 
исто“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико са 
у, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се 
полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" />  
вом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задр 
дну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских 
е криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се 
но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек 
а је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео ка 
поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала  
аном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљ 
 Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестр 
у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила,  
анку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војн 
велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручн 
тручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без њ 
оме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који,  
оку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала ј 
ва — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш 
прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати но 
замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту н 
анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инст 
за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отво 
.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у 
ad> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је 
ви Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</ 
то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе по 
а.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро 
ви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала 
 хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је 
и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљ 
 То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>—  
своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стоја 
а Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбас 
 благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> 
ествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а н 
м теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова  
ати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом не 
јем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њези 
за до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијин 
ила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преобр 
 неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, св 
, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим 
 Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софи 
стота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу 
 <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима ве 
д вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је  
уо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колик 
p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи 
пратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Ста 
ши била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је  
а ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован 
 беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина,  
крвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изг 
вао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S 
ске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција 
и за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће проп 
предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Беог 
ер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему 
сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер 
у му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана ни 
тити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се д 
адром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство  
<p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав  
.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> 
их је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаре 
ије био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му ј 
нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљ 
животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Полит 
ша била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у  
Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусре 
 предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> 
 слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те д 
је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити. 
 неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSectio 
болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</ 
е и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини свој 
ко старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави,  
омитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и  
, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фин 
p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А 
талим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга  
е рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на в 
ли где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла удар 
са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и 
латко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твој 
 у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После то 
 склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо  
е раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Срби 
а са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован  
а скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеле 
 је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање р 
вна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, ш 
добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом 
p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из ра 
} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима 
ламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, 
шко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p 
ђа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја са 
јевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попу 
т.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако заго 
а столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе  
у друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење  
} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањи 
> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а по 
 паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на вл 
навао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро поз 
полинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадед 
да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило оса 
а, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, 
 дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног за 
само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз  
писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на  
ици, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су  
бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Мор 
ло.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера дана 
у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни св 
анка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из б 
кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и  
ин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до вес 
ечи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живи 
е, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној К 
ји је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачи 
> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> < 
— рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Мо 
ој.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила та 
 да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом 
ад је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запал 
о у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у  
то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа  
>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница мини 
 /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасен 
2" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасен 
 је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је  
остоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе ј 
сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо  
аја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Пај 
p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу 
 ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{ 
ној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да  
 је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана 
иноћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је у 
зница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} 
у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан 
у и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и  
чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих  
у давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљал 
p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује  
t="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољни 
и, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, кој 
 осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из пошто 
спричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоруч 
stone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто  
> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао  
d>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала  
ићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши св 
ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутинов 
Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поз 
тедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време,  
е, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, 
а, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је по 
ена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су  
/p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну 
 чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина 
 Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече 
етрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој су 
 <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, неста 
— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко не 
скињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво  
брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеле 
.</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ.. 
ишта крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном фило 
 оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста пре 
е и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућиц 
наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није 
а горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себ 
пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и  
 али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, д 
д веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — 
авати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао,  
 њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш 
Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{ 
ицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми  
ече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то  
и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велик 
га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>—  
<p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Др 
ној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p>  
p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S}  
 па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми бу 
ато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S 
..</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: 
ко родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела  
<p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на П 
— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p 
p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— К 
у избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједн 
они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" 
говорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја  
мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном чов 
у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За об 
таде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта 
пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дуб 
арину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно  
 поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву допи 
пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важ 
 мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњар 
м само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ва 
писном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих дв 
То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим з 
сно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p> 
 поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута пр 
.</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Н 
p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао как 
</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све о 
плашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јован 
. живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен 
 моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p> 
штам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} А 
еда им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био с 
 почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла и 
ивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је пе 
 <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премиш 
е и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем! 
чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> < 
тата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде  
о лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не  
 испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с в 
едан дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више  
 га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био 
Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> 
ког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општи 
ма свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, 
/p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... м 
редности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па к 
и све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где 
м брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посук 
тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p 
 овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин  
авнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасн 
једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по чети 
ку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку ку 
, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од 
е... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у  
ад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Бла 
ути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави ст 
 — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чуд 
тарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав ч 
ди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџ 
и бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да нећ 
лушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим љу 
ух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара. 
ам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p> 
њак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, д 
тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишља 
писе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотич 
то о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу гот 
амвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахат 
и су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је от 
атко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда 
оказа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p 
е имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву беогр 
} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> < 
олни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш 
ришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићем 
те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S}  
ар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они 
и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим дана 
нате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код  
>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти з 
 нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешт 
знао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи 
пскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зр 
говоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад 
p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане  
ојим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добиј 
овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} И 
је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста 
ако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Ту 
p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната сл 
к, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мрта 
ог вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете ј 
га не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију  
се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било 
н, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне веч 
астанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ јед 
 би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова ли 
и је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак мину 
упака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србиј 
доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш са 
анатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p 
ко назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањим 
говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> 
дно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо 
 даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокр 
 <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Ра 
ца је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јо 
— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се  
е, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а  
је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S 
истилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p 
ати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише 
>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али пл 
сита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској 
реде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад  
за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другариц 
 знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала  
че Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и 
д тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер  
осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезин 
...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; б 
ви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише  
 да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао  
ке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао сп 
ку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек бил 
омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p> 
мрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у је 
аније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово д 
се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, д 
а им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић  
е, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</ 
еше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле 
 били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мисли 
нуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и 
војој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се р 
го, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> 
 <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пу 
шетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала 
ци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? 
 спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не ув 
је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ст 
ћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} У 
 ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и з 
агано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане. 
ехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица от 
љена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја 
неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у по 
ко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за На 
еца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је  
лим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за  
 је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак прити 
нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршил 
ест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест д 
у у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, 
и ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори 
И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле ма 
ему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече 
ба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај,  
вињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околн 
и да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је  
" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стој 
Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлу 
на револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона кр 
а је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванре 
васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа  
и га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p 
{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу и 
ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми  
се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита пору 
 бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чар 
е изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору пред 
индушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеан 
књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све 
 поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога сто 
ност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да б 
ок сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јован 
тали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених р 
 уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} 
н човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у т 
беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задава 
 рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак зам 
се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На 
ој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења би 
операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге  
ијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као пату 
 <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Ма 
ди Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њег 
тојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, кој 
шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за т 
рску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, 
, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Ма 
<p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Пе 
авила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што ме 
} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да 
 иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, по 
ено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најма 
стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и 
је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу. 
 али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардова 
на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондон 
ење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала ш 
е пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{ 
 су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова  
ављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши  
нажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи  
едила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{ 
 на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке. 
сти, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати,  
p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрин 
о том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крваво 
ћ је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме 
врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њез 
доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, м 
 могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као од 
а ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође С 
 налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p>  
м развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p 
е, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела 
м Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, њего 
ију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ри 
 добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких ш 
ако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре 
ика и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклони 
, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Обе 
мо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Алекс 
о што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у  
ад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић би 
да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па в 
ђено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препору 
 открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост  
или весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!< 
 воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прега 
у је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано 
Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> 
> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да н 
</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> 
ремена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, кој 
дили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А  
оном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на  
ођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама прист 
ка, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неко 
вић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравк 
а у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек 
ту, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика- 
е разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S 
јима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невеза 
 <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топло 
У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни ро 
ијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слат 
круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>М 
анко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беш 
тних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал дво 
ике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџб 
старати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у 
а им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> < 
ечио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>У 
 Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако с 
 тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно  
правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гос 
дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у друг 
 замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне с 
Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њ 
се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро 
ко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно нас 
руди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за  
ку филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу 
непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник у 
е, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мисл 
Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера ре 
љиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачва 
Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина- 
 узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми 
и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{ 
 код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је от 
це слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола 
 <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Неш 
езника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања ж 
p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а за 
рата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па ниј 
оспођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској а 
е, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар  
ован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време с 
равник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она с 
 видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од то 
ту.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тр 
 се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из  
го лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се 
</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, пр 
е подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево,  
нас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и  
да само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао,  
тојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио 
дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, 
реме Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине м 
је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији 
 није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговор 
зином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и но 
одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није б 
е плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и сл 
 је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благ 
ологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још  
адојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стој 
кама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључк 
 Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, б 
ер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити 
, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао 
 све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почев 
а ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете 
ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћ 
ом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за  
напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео на 
није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Ми 
дра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише с 
кну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n= 
а, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер 
да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш 
Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, с 
 непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли глед 
 треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој м 
ио блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — З 
ивио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, ј 
 то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, ра 
p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могл 
шио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлин 
 колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јо 
стице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим о 
<l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Ве 
 <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева: 
лом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, п 
адијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је  
ата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p 
 као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се у 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила сла 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јав 
> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, с 
бијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу изм 
а је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фија 
курикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, ма 
ead>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде 
 <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и  
ad> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика- 
<head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и  
аго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, р 
народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је с 
> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је сво 
а „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није прим 
времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дво 
само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Бе 
е, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а гото 
пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, ук 
но време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондук 
ред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока  
о дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турс 
 изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груд 
в постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен в 
м и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће 
а дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло 
 или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћ 
 не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином 
 изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задов 
, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да ј 
 откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радо 
 и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> у 
ј будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе С 
 тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољ 
су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210"  
аставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи св 
га већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p>  
ижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чис 
ко би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, ст 
 Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се 
г су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не  
доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, п 
чела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Со 
 и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне п 
 се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из еле 
ко времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београд 
који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и 
 саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дош 
пу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсе 
 — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се рашириш 
в, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, 
је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочека 
 и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад зб 
 што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му с 
н, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са  
ј је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одг 
чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим с 
ј борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на грани 
него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра 
бедила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је  
</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Март 
ело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи г 
оле право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи 
 да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоње 
ђе одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све о 
 поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговор 
ади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите  
аше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се 
е бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са  
м тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао к 
е гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала  
.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p>  
рав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопил 
мили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, С 
отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић би 
давац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога 
ајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, не 
ош је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично вол 
јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи 
нална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи пр 
, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Неприја 
ио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма  
сетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изја 
орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца  
јлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела  
руше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се  
оналних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n 
p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао им 
о џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, ре 
е познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не  
рци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мач 
 се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предрагови 
ик и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом 
 потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим 
како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почел 
четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.< 
 она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигаре 
ита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете 
у бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено так 
је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Д 
сподин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, ш 
 извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прориц 
S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — до 
еколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна 
ла крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само 
леда умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју 
нодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p> 
 очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој 
посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а 
ст да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А ме 
ј превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у 
е и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене бр 
еркнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело 
рцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну ре 
је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило 
душевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>У 
кви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="4 
кад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не  
 њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену  
а се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, поче 
лади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом,  
>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови 
есно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срд 
 можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чист 
 са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми реч 
ва дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога стра 
 ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, ре 
сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су  
не код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек  
 сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе с 
/p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната 
, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке 
убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је  
еговим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се  
е и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана 
ар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са так 
раговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше 
/p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини по 
еке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било,  
 са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље 
ану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сок 
 Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће 
је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас не 
!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја ј 
живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка 
и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и  
кет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страхо 
 вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајућ 
.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да 
огаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји зах 
 растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна  
ница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као 
ворити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и т 
прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кућ 
а се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако  
, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који с 
мни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агр 
у списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p> 
и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући н 
н. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори 
 колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Ма 
тећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав! 
сно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напомену 
је миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топли 
ту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га м 
d>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином изврш 
ћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да пре 
некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> 
аборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је 
ви и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који  
 врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и 
ала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај 
у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нек 
заревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима пре 
ети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихо 
ила упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно  
здишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!.. 
сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="68 
{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека сп 
први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Л 
пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу ексе 
 <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски 
исам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спав 
 телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" />  
 <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двој 
/> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазареви 
се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бив 
 такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вер 
Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима пом 
пштру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генера 
 поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и чет 
а склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњ 
у му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштин 
 код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше  
рац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се п 
енска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А  
а турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од 
е, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му д 
 господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са н 
ала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упу 
одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> < 
 Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> < 
и пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се д 
у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не мога 
а се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који 
ноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</ 
ако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један са 
шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном рад 
> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по  
о удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="57 
од Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић,  
> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Ник 
анку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој мно 
 кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисан 
уће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији 
збори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или 
ога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала ни 
ата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћупри 
/p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</ 
 у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за ст 
 дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломи 
војка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се 
pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића. 
Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!< 
а мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S 
би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад 
ла.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна 
е њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци  
<p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p> 
анџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S 
гу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће по 
Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући о 
ика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући с 
ујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У добро 
код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман 
а питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и пола 
ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Ра 
!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у ко 
ужења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар са 
а да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том р 
 се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> 
 једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврш 
ела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S}  
 Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, 
ко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је 
нутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може 
беркнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p 
јатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После р 
title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па,  
е на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но  
ваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не о 
а је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио руч 
и смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми  
{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Пе 
Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> д 
има, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомб 
<head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка 
његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“. 
.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој 
ушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не 
. нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте в 
 храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем 
} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише  
б, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и неза 
/p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре т 
сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По  
 <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а 
си брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата д 
адом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које 
е је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} У 
 град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне пр 
 обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> < 
нђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она п 
ступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали ови 
.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже 
е се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за веч 
 је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупце 
очито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта ј 
тојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнић 
се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше сра 
овога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати 
 Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удо 
ма долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео с 
илу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући 
остала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је с 
 рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од дана 
ије Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу 
до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници  
а.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у ко 
Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после  
<pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уг 
те да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Ж 
е стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лиц 
, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према К 
p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим б 
неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, д 
ле толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" / 
ан шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, 
а-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори в 
ијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.< 
ици јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, п 
ку раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" / 
а ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој пр 
на-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p 
емље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> 
 Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у На 
којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућ 
ока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, 
јатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући 
на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких  
интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и  
да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је с 
ну дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> < 
се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног  
ротиву Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>З 
ованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стоја 
идесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски жива 
да слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, д 
наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, тре 
а је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (п 
 разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок з 
/p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва ок 
 неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих ва 
ега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију бр 
 српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око п 
ије да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуг 
а, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мис 
елагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабос 
 јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>О 
 упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> 
ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Вл 
ржања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је в 
вић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и остави 
ија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбил 
о је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезариј 
се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је  
ем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше твр 
сила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>Н 
товање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне п 
и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанк 
S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type=" 
ога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било в 
ригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="6 
поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p 
се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Рист 
само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нет 
оследње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у  
је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време  
нка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и  
p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, пр 
ога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, он 
 „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у наро 
 Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври по 
 је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је уг 
рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у кој 
емом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар 
а висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљин 
ековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="79 
већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да в 
спитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престониц 
друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> < 
рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо дове 
настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и по 
 у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се зн 
х кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпо 
у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време б 
ељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољ 
и наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p 
ла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би пом 
Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} 
ијатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на 
ију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску влад 
 ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p 
е освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драго 
.</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S 
аца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p>  
царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Рад 
те!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу мор 
Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац изб 
 тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мири 
о боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је пр 
о писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стоја 
зио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми ј 
ретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека  
мо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb 
ела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора вол 
<p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у 
 она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, д 
ала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на  
лела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашт 
а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ј 
 њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „а 
ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела 
.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сања 
 земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{ 
екрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда 
и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S 
е још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја ду 
сам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и 
господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас моли 
нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је п 
..</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није вол 
ра волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и порем 
им.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нерво 
га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду,  
 њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли ч 
оче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај ч 
ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети сво 
/p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, з 
је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене,  
и?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је 
њу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње п 
бина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самуј 
моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја 
портунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се  
икој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb 
пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ев 
о није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити 
адско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бо 
="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним ств 
, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— 
 оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко  
ам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, мо 
>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да л 
 <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.< 
она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Т 
моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p 
м отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кр 
 Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разр 
<p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви ни 
ше напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи ра 
иже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо си 
ије тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министар 
 увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су спор 
ва горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трза 
лице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ов 
по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, дост 
ти и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији у 
 мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се оно 
зничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у  
дбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан ра 
 инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те 
pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори ме 
 кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> с 
>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије  
ине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може смета 
у стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та 
ену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа с 
реко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити чов 
ема лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевиће 
исли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од  
, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и  
 чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p 
а о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутр 
ред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутр 
 за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-П 
упрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуа 
зме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу 
p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и н 
утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као ч 
 сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру 
ину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити ср 
p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин,  
 знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Ср 
је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло  
окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се 
<p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катар 
градско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p 
а буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли: 
ично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S}  
бу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених,  
ресе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазн 
цу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела 
ла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже  
 док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на ру 
 /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада. 
и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња 
гаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Сте 
овић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да 
ска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била 
свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и 
овукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су  
е новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наиш 
је припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле побе 
емишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његово 
предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној бли 
И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину до 
о мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пе 
чинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмор 
је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — м 
е у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је  
ове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са пост 
црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком м 
еми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ г 
кспозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, 
а предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p 
против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога н 
тимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у  
о.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала 
ан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је р 
 покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никакв 
е, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p 
<foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опоме 
, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца с 
ше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, 
оумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је по 
шити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира  
1" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се ср 
у границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је  
о можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— 
} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачва 
нка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часов 
длази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и по 
ати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична 
.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — ци 
ђе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не  
ту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на  
S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно  
а ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с  
 се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — 
 јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Н 
треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песм 
спод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би 
 спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стоја 
ла, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кро 
 влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта ј 
на он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао 
он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на гла 
е радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и ко 
ли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Пр 
 на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао  
био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, 
ид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и раз 
 га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава  
упне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо в 
ији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се  
био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју па 
ао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> 
ледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска нег 
 Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровиц 
вити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p>  
шити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскид 
, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S 
, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељст 
равала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друг 
оја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си 
о те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранил 
покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшни 
шу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемон 
а пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите ужи 
ече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео. 
.</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући ник 
S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Н 
 и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени сла 
ја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} М 
ушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то  
ед људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни 
и се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n=" 
его гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с 
у него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Б 
мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантаз 
н је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио 
обом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не  
нку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, 
S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> < 
ервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцн 
ворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у п 
Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</ 
а!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле 
ћ, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када с 
а попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>—  
 лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</ 
 <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој ме 
и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смеја 
 се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за  
ху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она  
дио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и  
ој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али и 
мањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанк 
<p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зим 
е, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, 
ром у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и о 
није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му 
 другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко  
исаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад от 
 Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је п 
егове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, г 
анка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво в 
<milestone unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.< 
е хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја  
емој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањениц 
е срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла 
вним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p 
ати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служб 
 њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати бу 
рци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позив 
зирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе з 
 усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би т 
њенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чин 
е шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>Посл 
ађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло 
са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима  
{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — 
тене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, к 
ије“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не зна 
p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: 
Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и по 
и, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљ 
 је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се 
 издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама 
дећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама пред 
неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла 
 покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гл 
pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и 
 то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, а 
 сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњи 
е од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свог 
је јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако 
де у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па а 
 Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да у 
и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то 
пет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда ни 
 мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> 
кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Све 
лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p> 
азаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Р 
српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један  
труктуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани 
напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би 
розним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.< 
лицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, ка 
 Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући 
ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше стар 
рло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом мом 
че плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каж 
 би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А  
га се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>—  
 Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонет 
асно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково 
и пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља 
аути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за 
, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихо 
са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S 
 <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве 
оје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <mil 
p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Он 
="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, С 
ечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој жив 
, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљ 
нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p 
" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{ 
от српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> 
ћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вран 
да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу  
згледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што 
ч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> < 
о мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна 
ци и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147"  
лошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је  
за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је ц 
ачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да  
ога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при 
ји број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет ч 
Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад н 
а овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<for 
нак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за  
и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином. 
здраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу. 
 n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од поја 
формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно 
 се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у сва 
.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако 
Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв 
се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу о 
приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из  
ати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморц 
амицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико 
} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n= 
 покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати 
ако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је 
 силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, 
ојтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{ 
ајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type 
рског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске во 
љу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ н 
је био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, кој 
азрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је  
ћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић  
вот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</ 
заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивље 
ње овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на  
ну загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.< 
ах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када  
еше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ п 
врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога трен 
емено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по сл 
дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах,  
p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је п 
днако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечуј 
, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одред 
је време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са з 
 <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, п 
да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захте 
слио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, по 
 саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће 
“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p> 
у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главн 
е саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој н 
им штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Буг 
тију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека 
 прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су с 
ко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом м 
/p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> < 
 то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад  
андурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјац 
љих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, 
p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за  
а:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народн 
бија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачуна 
д Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко и 
д Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао  
је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и 
 у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Ј 
драговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута м 
егдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно  
ници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нан 
е сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грд 
са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше си 
за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са сто 
зано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стоја 
ела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И  
сетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго  
 ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.< 
ван Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац лево 
тоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нар 
аза један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и с 
осићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" />  
гарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, пол 
— А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам о 
S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште д 
нагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, д 
з размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља,  
ори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стри 
 му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би 
 нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад  
р Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи ром 
?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То не 
нувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, 
помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљев 
ше се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а по 
артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на влад 
и сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника,  
ету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајућ 
 одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p>  
е што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и о 
однео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И 
<p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи ж 
ја је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут 
 тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топов 
к.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џент 
у били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску  
стало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p> 
ени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дип 
ју чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптере 
м главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једр 
да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који  
9" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p>  
ема целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви;  
 дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова про 
 и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> < 
ну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтиво 
е, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливш 
апут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођ 
кву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живо 
већицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осме 
о у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p> 
 јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио 
о ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети  
 био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S}  
 чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</ 
е спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге до 
 Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се  
поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из своји 
д вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на т 
ндом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи не 
 и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, у 
е! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Беогр 
<p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо 
р, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелим 
 њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути н 
арским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цети 
е ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако по 
итар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши гра 
" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу окли 
убац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш? 
ео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је из 
ји је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> < 
мрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Никола 
ковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки  
 је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скада 
л му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио. 
рате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је 
 који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се 
којникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уреди 
аље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе ос 
равдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати 
 више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те но 
који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, 
p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз бол 
нати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођ 
ја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; т 
ворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрд 
 охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изглед 
оју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци. 
 придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете п 
 и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, к 
d> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне бол 
<pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Вој 
ише немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко 
ше ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је 
 Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, 
апалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице п 
вала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јут 
У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте  
о отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хам 
бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српско 
ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, 
у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p 
м на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p>  
— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p 
 n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број в 
 не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавањ 
 могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранст 
авесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је 
<p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p> 
лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, 
кла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми  
“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице 
 сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда са 
ено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је 
Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституциј 
свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта м 
ендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је дан 
Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“. 
— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цв 
су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, ј 
ајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> < 
p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на ко 
њи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах  
, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерич 
одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> < 
чаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао  
репотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу 
ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, д 
кле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата ср 
мо искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао ј 
у, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујуш 
а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш  
е на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме н 
овини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавај 
шао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.< 
иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} С 
а је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да 
апиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте г 
редност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је 
и се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озб 
утомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, д 
d>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је т 
ић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не 
лико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока 
Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се из 
 се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном по 
l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Са 
а иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би,  
 на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно  
гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— 
ших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, гр 
! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection 
а?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није мога 
то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему  
авала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља мини 
мске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина кар 
 је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје тру 
> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у црк 
зната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љу 
.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може  
 допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу пр 
је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона 
епа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>—  
Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна  
{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније  
је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на да 
ала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком 
о у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представ 
е и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило  
 али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти кој 
ампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњ 
вити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се  
 мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p 
какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима з 
нтата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Во 
га човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p> 
.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p 
два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога 
, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди 
ревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изн 
да и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она 
 преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, бо 
примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак та 
 <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то 
ољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="g 
} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже,  
сић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеа 
> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спо 
 јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема ве 
ашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољав 
 дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да л 
ворио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катари 
и у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријате 
/p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без  
истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера бор 
 у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао 
ова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је 
аборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас 
{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се 
ин Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</ 
 тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксал 
> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p 
 би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку сл 
ник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица 
?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћ 
ине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> 
обар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила  
н.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност 
ила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више м 
вео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је  
ла, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај  
нит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле  
ла тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које ј 
о што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што с 
који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне с 
Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала ј 
 је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После под 
ја на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту 
ршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, 
p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испушта 
тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један  
сати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску 
акав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Г 
новић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било 
е то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржен 
адио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање. 
гло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком,  
 и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху у 
<p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!. 
ица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота  
сати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало ла 
 лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} 
о је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277"  
ренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазил 
ских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под  
ут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не раз 
ога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући 
о страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит по 
 мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога за 
ећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ства 
чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој  
све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S}  
гу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју р 
сам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослоб 
 Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> < 
о сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се,  
е кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти шт 
т тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У 
{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се 
љити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и разм 
5" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за 
сао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, м 
 је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била х 
ступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити в 
Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересу 
авам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји  
о је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену награ 
чку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежн 
био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>М 
ствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете  
уком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриг 
/p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и- 
о ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сло 
:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја н 
жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p 
 ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби с 
 <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо з 
н извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, 
и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала т 
 почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или а 
у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да са 
а је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Те 
ети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки  
ла према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру 
> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си 
p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, нек 
 нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да  
е друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској во 
ше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом бо 
миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребац 
срет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре 
 то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хи 
аш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је  
им животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као 
волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S 
доста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увре 
а се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А как 
ледњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обр 
> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја 
а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код се 
и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замо 
резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај б 
 <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет 
се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и п 
</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око преда 
>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док 
а.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Ниј 
а тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране пода 
бог тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лека 
— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном л 
} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пре 
ољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковни 
 родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља,  
и изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p 
 сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвор 
ом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то 
ркнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.< 
а водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снаж 
 што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се на 
смо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби 
у.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице  
е, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рође 
и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што ок 
 на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p 
ју!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снаг 
прости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> < 
што је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је  
х му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђ 
<p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И  
мана?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, 
е да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не  
парију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привика 
утовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, је 
с сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, 
нежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину гов 
Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p> 
 сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно ис 
евали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али нек 
а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са 
страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" / 
и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су 
ке подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“... 
дно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја 
а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безнач 
јана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у  
> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и ника 
ана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки вели 
о идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота  
 владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника  
толонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> др 
раљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито за 
у и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Об 
ну собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, ч 
првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и  
 <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власт 
 није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Сто 
рбији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Д 
као, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад  
који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у  
ничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> ово 
е одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па д 
p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрин 
м.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њ 
егодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави м 
и пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што ме 
ловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p 
— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо по 
планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо с 
јој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, 
ли му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово  
</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце  
p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети 
 приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <p 
посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље про 
</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том  
 рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шеши 
гла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу  
тер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p 
...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли  
да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита  
о, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда 
и њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је  
ером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S}  
ито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га заш 
ом?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрх 
 нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном  
иције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руко 
Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се 
у, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— П 
 прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="g 
 убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговор 
ричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, 
че она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост мој 
 да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза —  
</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила ре 
и цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу 
штено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душм 
бо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај 
ло па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се 
апослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не 
ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p> 
млаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбо 
ја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица 
 га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је жив 
брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка 
; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ 
S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био  
у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољст 
ла је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би мо 
него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пр 
ати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве рук 
 Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац  
 дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претст 
р, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, 
оскви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту т 
 моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожало 
рас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојко 
 стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p 
е све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> 
 свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удово 
рао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, глади 
 тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Пог 
ије изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сат 
, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничарк 
да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка п 
рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> < 
рћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином не 
војити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спа 
е у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није  
више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност. 
спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али 
нску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вам 
</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је 
ака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од влада 
 јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне 
ти.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао у 
куд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата  
звади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и ч 
роводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повр 
реноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и 
ла дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење 
ркнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберк 
о задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром 
 — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по  
 узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита 
 јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не  
нци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и у 
ети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, ко 
знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обичн 
а послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном  
Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник 
давно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пр 
е ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> о 
 се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигар 
, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је  
видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина- 
анџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама ра 
овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло до 
о, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце  
дела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и  
ила је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправд 
 не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највиш 
о и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио 
јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у  
 био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно оде 
ђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} П 
з је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и  
а је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најши 
о ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиц 
ићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лека 
S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Нар 
ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове 
е оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су  
и вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне  
је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код  
који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јуна 
ојединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које  
к који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надо 
ње потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су  
овит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом 
ревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи  
пски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове кона 
 је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац не 
кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} 
атекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје  
 да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањол 
су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом  
 ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је  
слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и р 
о, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог 
 оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска 
па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у з 
о биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства н 
шај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пр 
S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још 
ачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој пи 
јим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се  
ст, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болни 
 пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?< 
воје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице С 
таринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину  
ма, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та  
ућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама,  
та.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се  
 писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размиш 
танка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су тргов 
Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Сто 
зненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због нек 
се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> 
вела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тог 
 знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађ 
Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“,  
е Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А 
 n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спус 
 служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, д 
ила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верил 
велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... прин 
а је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вече 
приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је  
кође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред остал 
" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа 
у.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су  
 санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затека 
 је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> 
 октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алекс 
ах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ћ 
о писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је 
аву па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Ми 
 Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузни 
 веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће 
 и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше к 
светила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право. 
.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не глед 
зина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама п 
ован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, 
што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина,  
авног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покрену 
ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ј 
та јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знак 
дова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајо 
p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од 
ево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила 
се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно,  
 да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, оси 
аде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница  
 Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.< 
тарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. 
теривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај л 
у.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љуб 
мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва про 
је ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало 
еним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и пошт 
рином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} 
нео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ д 
авши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као са 
и једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда,  
а са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађен 
новником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници В 
 кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отвори 
тпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S}  
оспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развије 
ку прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да 
и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску  
утује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да 
кренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака ре 
 туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њ 
> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у  
чника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>А 
 /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла 
да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, 
ном.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу 
а ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{ 
а, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> 
огао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово  
и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву па 
вари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од ра 
ти.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она са 
 одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после бол 
а... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа виш 
} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-тр 
радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p 
 и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према  
 и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће ј 
спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писм 
дили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа б 
ржати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Упл 
тала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га по 
 мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи  
о нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије ок 
године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота д 
бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку 
и ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове м 
крсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше  
ре подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, по 
лан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога л 
у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео 
 да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стр 
у, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може н 
 се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само  
} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофанови 
удио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћ 
тишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила пог 
 пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не дов 
х бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио прав 
Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мор 
купно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз ње 
 шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на жи 
и.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У слу 
го се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може 
и о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана  
а је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народ 
д збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> < 
ете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а  
 <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S}  
је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим. 
ио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је  
нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> < 
p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb 
ост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је пр 
и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубо 
ика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак  
жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста оз 
писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око ос 
 је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема см 
 из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се ро 
е Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к се 
S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезин 
 да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127"  
ска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски снос 
Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да ел 
као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не  
p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад 
ек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душ 
овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} 
И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у н 
гу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи с 
 за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од љ 
 палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је  
 хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена нап 
штио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стихови 
а се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меро 
 у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао 
 још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне б 
 луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Со 
ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздеље 
ет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешта 
вадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор д 
ије хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике п 
ељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.< 
ред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу кој 
орар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себ 
 уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће  
дмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> 
еко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва с 
чки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом  
беле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за ти 
221" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовце 
гурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, 
 за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја ка 
37" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната 
вих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље 
ина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од р 
 дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по 
ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког ве 
знуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну сн 
ића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечов 
 службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, 
це изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас С 
 Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовце 
јој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају боји 
да знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњал 
 један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада др 
, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином 
даоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска  
или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му  
ивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса  
м.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n= 
 одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, 
неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза ко 
ој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пр 
тво —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> < 
!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ  
м писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p>  
о Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Цр 
, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у п 
тра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше  
зложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брз 
ари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузм 
 простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био  
е особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је њ 
овним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устан 
рада, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту је 
 саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга н 
, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>—  
ку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, т 
/p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледи 
три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећ 
ва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда побед 
ло иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је поче 
S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима у 
</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дуг 
е је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не 
} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим дру 
драви:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и неста 
удра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико  
обацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али,  
 кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Соки 
е Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане 
 спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} 
 изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаш 
 Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слоје 
ровна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осе 
> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен рук 
тити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама? 
та, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је  
каза српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S}  
се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више друг 
че једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све труп 
лово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не  
ни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, до 
ад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном р 
/p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команд 
 јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети н 
ма где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско 
вољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S}  
а — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> < 
снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарск 
ћ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам нач 
ити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не пр 
 Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде  
— упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{ 
ј чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p 
тишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа ви 
а је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаре 
сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме  
едам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и 
 неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за чов 
...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила:  
 добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљ 
 било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њем 
илике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраг 
тељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су љ 
ете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас.. 
 телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући 
Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Сто 
одећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p>  
 раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрз 
ио на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутни 
et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле наме 
ић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пу 
погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онд 
ком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, ил 
artze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљ 
а београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделуј 
 се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи р 
у ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није не 
тем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене.. 
>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече  
им топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутр 
S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости 
 намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог,  
ком играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе  
пође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажав 
 брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, н 
а лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{ 
су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малакса 
у међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у  
ица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладоле 
сто је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој  
ли, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми см 
 кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Сво 
крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече  
ће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде  
, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — уз 
вне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па м 
ба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код 
p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени  
анова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација 
озову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање 
ла.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу 
а их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису  
иш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема  
свим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник 
 Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о по 
драговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, 
 ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се ов 
ог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић 
<pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је за 
ићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаћ 
>свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p>  
да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му н 
о, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предст 
ова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србија 
ла и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање за 
е богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служ 
бођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину 
. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да вој 
на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Ник 
епом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома 
и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас 
 као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p>  
де је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунаки 
 до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јав 
ла.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијск 
ио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p>  
авника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, го 
се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак  
ачно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричат 
; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову теш 
ћање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братств 
p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако 
дри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић с 
риродним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни 
е је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султа 
г тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бо 
и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима ид 
ас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет он 
е била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бри 
аја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови  
црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да  
рњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пос 
евојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе 
ђивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" 
 пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p> 
Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о полит 
азаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје и 
бардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од 
 официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме п 
понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — б 
е к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у  
ине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам  
и се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста иструга 
тиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио  
ене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер  
ла у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посес 
а јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да 
ине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два  
</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ 
нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала  
ликанца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и т 
омишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора 
ед њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пођ 
руди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела 
ћи у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука 
кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко п 
еше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах ра 
тку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишт 
јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да  
заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата п 
 једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује  
 жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Обер 
он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже  
 кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на 
ло одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивал 
го пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> < 
рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужнос 
 за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се р 
ору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа д 
родици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, н 
н од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним прити 
ко.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су  
ију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српск 
еркнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарц 
лар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а  
та, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка  
ио је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати к 
то?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путу 
вих речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> 
д пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав  
раћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање 
ешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, 
ути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; сам 
сти, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендек 
дговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p> 
ножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо 
 <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазвр 
ко.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпе 
сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радов 
абрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетић 
тавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на 
опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра јо 
ажи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотело 
а се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Поло 
и одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у ду 
око га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима п 
 <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хте 
} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњ 
ћа између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов  
ло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, мла 
зреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се тру 
} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је,  
о стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, 
мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, ш 
ц и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то  
ла устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарин 
) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, з 
и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и 
бе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао ј 
ислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, 
 ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ва 
им тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светисл 
ње или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на  
 потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу м 
о нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излаз 
пет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Поли 
хота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријат 
 му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а 
и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грож 
ша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову  
чистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се би 
не Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом г 
ечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, н 
учену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем цинич 
живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабр 
арати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да не 
зећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</tit 
, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не ж 
ли и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и понос 
ead> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо с 
ој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштов 
ице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пић 
енији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вар 
 беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и зас 
а је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади  
 ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, 
еравали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које  
зо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — 
ђено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну 
ој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа 
из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главн 
 да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану 
мио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас 
ник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од про 
 црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко п 
давине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу су 
ић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено с 
кама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена 
еличини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен ле 
ашковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице ме 
себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, 
одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску 
дијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надви 
ло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех  
ста.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било с 
јој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други 
аничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је упот 
 је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под 
 у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>Пос 
инаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речн 
интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њ 
 шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може 
ам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је  
онети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена з 
/p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писа 
а са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> 
 запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина 
 твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје. 
ако мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух 
?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио  
.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било,  
тније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све 
земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</ 
 освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у 
о срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао це 
 својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога  
је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на  
на.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то 
 дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа 
био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима з 
вана, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек ч 
кла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за  
е писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу вол 
 Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу 
ста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили  
 га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се,  
 је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је са 
мо полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разни 
} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а посл 
ледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она те 
онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по 
га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду 
<p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети ј 
 знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све в 
ала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се 
 ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, 
 родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би м 
p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је  
 и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је  
му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} 
ан део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајн 
глав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић  
ати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>—  
 му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операци 
ође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може  
аветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од 
о...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не  
ркнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се о 
:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> < 
 глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане  
ујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да  
ом што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклец 
 Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} 
 Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гле 
 су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе с 
 а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро  
о се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљи 
о му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</ 
тар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је п 
риштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио ј 
сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, д 
Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за 
 питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у о 
други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скрену 
 је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен 
ној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме глед 
о много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој заним 
о се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једн 
 спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p 
ребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочеп 
ирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и 
, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији гл 
/> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је 
 у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стри 
ћ прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због п 
ни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Ск 
угим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у  
хологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементи 
ога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила  
ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живо 
ах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и т 
ивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> 
, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је  
друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експ 
ни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставит 
да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, 
имање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари 
 узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један п 
мем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је стран 
ној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђе 
ије хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ств 
д су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта ми 
Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најеж 
>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу  
је давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина 
> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом иде 
ине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је он 
Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју 
ао стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџ 
тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се п 
 и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.< 
их и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био ј 
.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно вре 
че својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у  
немо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо 
ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник  
 Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке о 
н и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари,  
ицирском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p 
.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху  
 довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотив 
уштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу 
врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се с 
то ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је т 
о.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђе 
исли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у в 
г Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за 
едар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовањ 
 упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију 
 капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, 
гао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим 
рашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и  
ко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће 
ена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио 
 после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у свом 
Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку пород 
челе бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављат 
/> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на ре 
у новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим н 
за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, к 
збијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, по 
арету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија 
 у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је 
, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може  
 Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намир 
теља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се виде 
гој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљ 
 unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће 
ила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.< 
ио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Л 
 да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној к 
команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако 
род у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „ 
ти, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње  
 пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је  
ао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај п 
="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута ле 
рјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је  
њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобран 
 у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем 
 је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче 
p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила  
 А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, д 
р њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> 
 А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим ок 
 премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате  
овратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, пр 
ући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо  
ик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, доб 
две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њи 
 <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госп 
дакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пр 
 нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S}  
м радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше  
 У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му 
> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да ос 
нао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут 
о је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари п 
 Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од дру 
ак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и  
љевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и к 
, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форин 
ликоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом,  
S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде 
аквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беш 
онисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназиј 
ост пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао. 
он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па м 
Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком 
 је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Ка 
овић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је,  
гледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скуп 
 свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да  
ти је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владар 
ник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога је 
упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољ 
онесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати  
ири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исхо 
о је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобр 
ш, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад 
је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су 
} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, 
ар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних 
слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{ 
ним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије п 
и он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p>  
оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересант 
жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом заврш 
једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатл 
ових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака,  
осле турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је ова 
вијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претпл 
/p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— П 
ористећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, 
/p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана 
вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би и 
д кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу соб 
ога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинил 
Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушим 
Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојло 
ишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до  
о весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— До 
ога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја  
32" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир св 
библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у  
 стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пије 
егово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="64 
ше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S}  
d> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво в 
довичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских ч 
, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека ствар 
 је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био ј 
моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.< 
звршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи  
улиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати  
нао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада 
м току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S 
head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азија 
ј униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би уч 
рој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас  
n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана 
p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључк 
шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био  
ти долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време 
шао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио  
е чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио  
је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> 
 упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо гд 
алканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се н 
p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, 
а његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> 
 шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступа 
осле облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народ 
n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао. 
одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог н 
ик Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благоврем 
алости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно о 
Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он ч 
му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и  
за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" / 
је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте бо 
тога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревн 
жњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су  
овим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: к 
ији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на б 
е одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао 
а савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је 
 предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да г 
де, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који 
p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под ти 
код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина 
оме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, д 
бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама б 
S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма види 
ико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парч 
раљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Рус 
већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пе 
м и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> < 
мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочита 
 помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуко 
ривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост,  
воју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на 
 <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро 
 <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређа 
 ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамен 
 хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати  
ти шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хлад 
: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прек 
е па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може би 
ђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> о 
атко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p> 
одине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p 
гарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба ј 
упе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>По 
а је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто ла 
ато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>—  
оже бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима. 
т, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће и 
о Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и н 
> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентира 
легинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка д 
 дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> це 
 издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни теле 
 зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још 
говарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> 
прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Кат 
ом лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p>  
сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин 
</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано  
у са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола,  
у и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кр 
ше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> 
рске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари св 
жи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављ 
аку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу дет 
бицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лиц 
ем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> 
дном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био т 
ив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима пог 
 срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим  
 то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљц 
ово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последњ 
> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Бито 
ћ — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S 
тељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат им 
а је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је 
 поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија п 
 са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, кој 
е засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило 
ном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Прем 
м току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта п 
Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин 
само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врс 
стина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна 
е удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био д 
Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је г 
.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелиг 
ја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања 
бљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара  
 за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и пит 
није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан н 
ије само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце при 
> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руко 
 збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девој 
ник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним д 
јка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину ба 
ор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је роткви 
и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље с 
то обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, кој 
садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дураш 
ма двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и 
чи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време ц 
, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> прилика 
ер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се оп 
аван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не крећ 
ијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Б 
<hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и н 
с Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешк 
 Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и пр 
ликих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, 
</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску ч 
ад у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> < 
а скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној  
з шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Прек 
ана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радознал 
отлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну упр 
</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После гово 
иноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на 
их су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било 
S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину  
.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукр 
ила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора,  
pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да шт 
ао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хв 
легла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа преда 
> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од прв 
пио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранч 
 извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт 
знички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо у 
еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђо 
Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је  
ци и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један  
ова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта  
рбијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао 
мена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пах 
>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораш 
p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од  
рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостај 
а је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p>  
 добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да  
/p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта с 
звој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао 
ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} На 
ије локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла 
вога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином со 
ојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим одели 
ђусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није поз 
p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код кућ 
о Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.< 
промишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и б 
ио коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник В 
 њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафан 
е владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари иг 
<p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо 
 Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-па 
 војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим пост 
ер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мил 
аљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе  
о је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу 
вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у ком 
 када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да  
замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафа 
 иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те ј 
ји је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Ла 
ицу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је д 
ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао 
едини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још 
лена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна 
/p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у С 
вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци  
 <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи л 
, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> 
, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главо 
 стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био вел 
, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n 
ал изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вер 
рикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечер 
о неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле 
е резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То ј 
е.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осе 
овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} По 
{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него д 
</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао 
а овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за 
 таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах 
 А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— И 
Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазареви 
ле турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљери 
енутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме  
 пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се 
/p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је  
ицир и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} У 
та.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног 
оградских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшкови 
 је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали  
зјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном полож 
 баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> 
 цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради њег 
више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно вре 
ју, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече И 
траних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко сн 
припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут 
след киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Ч 
Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам  
ких.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Ј 
око ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је 
ала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се ос 
а му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и  
устријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу  
а тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хт 
.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} То 
што је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра. 
ок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да у 
ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души  
е умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољског 
т моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а 
е Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је п 
енађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочи 
.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. 
бор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то д 
ме спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} 
аша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Соки 
октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоруч 
ије светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешк 
о њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но,  
када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се го 
шио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Мурато 
 <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отво 
но се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да г 
сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби 
 није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта ј 
сенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, 
а побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је  
 ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је н 
S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак 
за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с вр 
 европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне 
и национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, 
заревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за 
тио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније обј 
ину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће с 
 ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о да 
 душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не у 
са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим по 
лицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S}  
 и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с ки 
ун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, 
 Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испр 
рзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гу 
 посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да 
демо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи н 
устила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да  
pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је сел 
ва је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је 
ана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју 
српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по 
и Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић  
јури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а 
гао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, 
се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се з 
одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега нов 
ткрио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, 
ан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти  
p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили с 
.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме 
</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном гов 
вест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и 
 душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она  
ед под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у с 
огод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при  
 то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москв 
овато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — 
ре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исход 
била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен 
кав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у род 
руга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том 
ода и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српст 
зо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино  
комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да с 
и дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветн 
што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одју 
ки рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај 
оватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво ма 
е код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило 
ио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћ 
 тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио 
.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шес 
p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то 
опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p> 
</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући 
вему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, к 
> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S}  
аду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не  
 зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити ба 
 још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић од 
 — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нар 
авам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пишт 
свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао кој 
Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— 
е се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга 
еш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена  
картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.< 
росто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у  
ешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револ 
 али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред веч 
S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се 
ргично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>—  
ковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</ 
е узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>—  
 учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без  
афане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али  
р, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај д 
тојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је 
тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је спо 
ера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у 
ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Беогр 
зничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је  
за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога  
 ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> < 
епознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Ка 
{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p 
ји се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одгово 
очека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није д 
<p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није 
е.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— 
 си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на  
личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле,  
јковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то  
под Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том и 
о министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав. 
 препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потрај 
, да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи 
вим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка,  
 да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p 
и својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се увери 
чина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болниц 
едајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и през 
је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишље 
ad>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагич 
ту државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао 
јина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је  
а војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а  
о, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила ј 
 противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци  
А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заиг 
локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> 
} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакеро 
и у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> 
од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје... 
чак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Ка 
се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица М 
 људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити. 
а у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p 
е ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога  
не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на н 
или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.< 
е је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да б 
 није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, м 
 неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238 
исмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберк 
 и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, кој 
 није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p>  
.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, 
а је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ з 
напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p 
таринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за 
не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар  
 станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се ов 
даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>У 
 племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажа 
ем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста полити 
 није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао 
огао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи 
е могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није дал 
ајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће  
 ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја  
.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје 
ма седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био 
пођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p>  
а.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су зат 
 њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наст 
ри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са кр 
е, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изнен 
н одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је у 
то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то  
 <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се 
ли.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овд 
куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздра 
ка се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њ 
рђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је 
ити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Д 
 се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту  
<milestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка ни 
 још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа 
 ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главни 
ко ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Нат 
а!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опа 
ати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Ње 
> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове  
свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам ко 
 је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</ 
ав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n=" 
ебе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова  
амо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бог 
а интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у  
раничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је  
</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о њ 
осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он 
 хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n= 
> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, ка 
, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Не 
, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катар 
врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окаме 
ајвише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јаза 
 смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златн 
ашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата  
 Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала 
потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена 
рдаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном  
енутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљ 
p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и 
а са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека о 
у, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родите 
д му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајно 
 од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што 
 како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га п 
дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p> 
 то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<tit 
ија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија вр 
p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад н 
ве, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p 
p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јов 
о моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам п 
ра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромн 
а-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево 
S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госп 
е деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти би 
да, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад 
ју.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је п 
на моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{ 
пак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао та 
> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко. 
разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Ј 
о?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног б 
 видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако 
ислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све  
тпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече ма 
цијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти каже 
више му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у  
— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његов 
у снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина 
 њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до 
идржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч  
/head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах п 
служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила 
н проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да  
де, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — 
кс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одј 
 онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у  
м богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и 
 је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећат 
га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило о 
 познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позов 
 ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто с 
, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p>  
мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији 
 у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио,  
 остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оста 
ј постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — од 
„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест 
ријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме 
век клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Срби 
 наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, с 
а заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни врем 
{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна пр 
 А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> < 
па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не ми 
 си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика- 
и мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у том 
рамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак  
 Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу ба 
м већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А каза 
џа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену ст 
бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао рад 
 на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на тала 
ветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Примор 
вама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипло 
љах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„ 
ековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајан 
и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише пог 
S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим при 
, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем 
залудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на с 
ас с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Јед 
p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар 
а их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показ 
 воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чек 
 сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражи 
е не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, 
ним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојкови 
м доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми 
о је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p> 
лази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ 
ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је с 
ла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p 
јем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожрт 
Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, ал 
роразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуш 
а уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да с 
воју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са З 
 — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> < 
ло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам 
ожје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За т 
/p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Беог 
 српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А д 
о велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заво 
естовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!, 
да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Си 
“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш  
евна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и 
 није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због су 
p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочит 
овоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава 
материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном 
српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и  
, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у ку 
сала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка вели 
уговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се 
ије имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то ниј 
ј мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходнико 
у, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти  
а усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у  
— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катар 
а болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе олов 
му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с  
 диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не т 
ламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И  
ни и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио  
</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било д 
/p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачу 
 сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четник 
нка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла 
ктно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће с 
тарац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анекси 
о није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише с 
, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S}  
ти.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Виде 
ележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић заб 
и којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није б 
ршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док 
Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем пос 
ници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао 
ве.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драгов 
="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рање 
b n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком на 
м препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А ум 
 којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина њего 
 година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> 
ити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истре 
јанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Б 
 препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> 
S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p 
 колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло 
агало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила  
атекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухва 
 само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{ 
ели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Кос 
ре се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од 
 коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к  
ла, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не зна 
а кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале  
језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задрж 
 хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада 
рена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада та 
чином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико ј 
рвога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закр 
гађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске би 
 послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и на 
 се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман! 
 Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је ј 
ко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе. 
д, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, к 
авила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше к 
 ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још 
ирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармон 
 Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S}  
 много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, к 
ј? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда и 
воје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, живот 
 ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је  
о зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику б 
к кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег 
опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село ј 
о озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у с 
сти.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Ал 
 одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републи 
а један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхл 
евић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пер 
а где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S 
умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што пам 
зу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом пла 
живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи  
витим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фи 
о.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Дра 
евају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, 
о за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</ 
у и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наст 
 се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне посл 
 молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S}  
 Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, 
трашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом. 
ветлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомични 
у.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем 
анданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао вели 
 Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез 
њу и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотск 
е подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети  
 зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше  
ад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрт 
ичекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p> 
 дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше не 
а мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p> 
е напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p> 
 <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p 
е и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде удара 
о, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за  
ама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је 
ћење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег. 
стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шај 
чело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n=" 
Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије. 
 му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, 
и и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S}  
садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити,  
егово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим ста 
, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече,  
 употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаро 
p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синк 
p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чуј 
> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како сам 
ећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осм 
слугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора,  
ша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала м 
аким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истера 
ине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на 
 <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним имени 
ичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да  
некдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измисли 
к када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала. 
от.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућно 
ао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник пр 
стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми 
лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима. 
н од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра,  
у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> 
е за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасени 
 форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. мар 
ес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски а 
роду највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подн 
 часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежеви 
 бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све  
јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскури 
да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" / 
 били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезов 
} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је мно 
{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка 
скиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за стол 
ужење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци сп 
м опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уст 
ар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немир 
и императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема  
то Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да  
 да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо 
/p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен. 
ања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен к 
о дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p 
 ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да  
јске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не б 
еоград, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p 
ко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином ла 
Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p> 
рске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет диви 
/> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаш 
d> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина- 
ије честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и р 
и бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, ш 
нуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло. 
мишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због  
ом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, 
еразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са друго 
нда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом  
 он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је ч 
ово.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо гла 
, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова 
 време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему догово 
е, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се ж 
зне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка 
 су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привла 
вршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреб 
> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p 
није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовал 
</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито  
 n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасв 
сму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто 
ву </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећ 
Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место. 
срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одго 
јутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се  
, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама своји 
шла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit="graphic" /> <! 
до моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али н 
оред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо 
у да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите с 
сто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војск 
тати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак,  
великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та п 
сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи наш 
ита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим,  
{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> 
те, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чуд 
г сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} М 
 се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и по 
нице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задр 
 у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разуме 
чин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега В 
 онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота 
ику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних  
 — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чи 
ш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати б 
/p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њ 
!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као ш 
за се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представље 
, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан над 
01" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="2 
 једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми тако 
рихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепи 
и моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p 
м од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу са 
о не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните  
о је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да с 
ви, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнад 
јати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к вра 
 <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму  
 потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је 
CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xm 
у на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкр 
— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом;  
шу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, шт 
жјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје кон 
омита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији. 
у може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, 
шти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благов 
а стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Нат 
лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за бра 
. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после 
она штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746 
тране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала п 
ш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> < 
 што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територ 
целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано про 
 гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службе 
а, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поно 
 може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, 
> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обма 
рослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника. 
ција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској желез 
леса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београ 
амоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре пр 
<p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удр 
и извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађе 
 шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p 
де ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без и 
је на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајон 
и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да  
ставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карлова 
 мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој  
, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружич 
ол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд 
 смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! —  
аво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> < 
 стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је с 
трани завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је би 
ског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли  
Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки 
кина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнеже 
а покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се  
ет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> 
ало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у 
е, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук  
га је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Срби 
но.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом,  
упи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној 
, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он прист 
и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потре 
не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је,  
едан одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <d 
су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, д 
ћеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ ни 
p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они 
 мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам  
му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога рој 
ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га п 
кстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово наро 
е био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му! 
кви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и ве 
 добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и  
а, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Диво 
ручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња 
ући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике какв 
3" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу  
ћивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p 
 угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује 
 војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матиј 
моићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у р 
се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у сало 
с тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и сп 
зире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је  
е завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још 
 под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдс 
крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да к 
ина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао 
 ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако н 
>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p> 
ре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква  
 ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S}  
више љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n= 
тали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руковод 
ог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резе 
еном „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до  
е капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сва 
ије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што  
издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са сило 
 своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе срп 
је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала 
ја је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала је 
о отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само 
ити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Л 
 тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, п 
е рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било м 
ска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за ге 
диначко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте 
раво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је 
он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда  
} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пр 
 није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који ј 
 поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} К 
, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај  
ојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој  
о?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесн 
е више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту св 
 данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив ве 
 Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из  
којег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској  
не и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио кр 
ма и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p> 
је рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приг 
ле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се о 
арешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи 
да ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из 
ве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити вр 
ло насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интел 
 њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна  
каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе 
его да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим 
 неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман. 
 и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет  
ој није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и к 
ени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, 
ма није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов пост 
је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{ 
ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње,  
звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим не 
а то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и 
 нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беш 
а походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад с 
чествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утиц 
"360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb  
еда матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли?  
> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и 
е тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Б 
ж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Ни 
 — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали он 
 у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — 
ија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јо 
e>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила. 
чидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Ср 
вим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, 
, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико год 
е дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши св 
те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p 
ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним 
у има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадит 
 у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити,  
 вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до  
о падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију 
е, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и ле 
је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у стр 
ио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.< 
 немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а  
 да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се п 
ојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних,  
анима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви  
ра одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом,  
ишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска по 
е ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} А 
његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне  
ш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али н 
 можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису  
ава велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се ч 
 да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давн 
оменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам  
и своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Г 
осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкне 
цу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> 
ованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растан 
 неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширим 
амо једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој  
е испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи  
потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ 
се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погле 
се на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле  
зине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину ко 
то осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али 
м успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши г 
ковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, реч 
викну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се 
о...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> 
чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у  
тку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је н 
вез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по 
н главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, ш 
је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.< 
рад, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао ду 
!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p>  
>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <p 
ест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p 
ана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у  
еди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје,  
ила сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су пот 
„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест! 
и рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар. 
тово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одо 
ких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p 
, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Су 
писан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потпис 
и провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у с 
ски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је 
, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих си 
имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је с 
анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао с 
и роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је  
 их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у  
ке.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице сви 
<p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Н 
је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих б 
 страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме ј 
не амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтед 
удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, 
уго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуци 
ноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и ка 
ма! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је 
.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг и 
стања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се сп 
та се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се бр 
 непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи ни 
а, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко  
 жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, к 
ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга  
е дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узне 
е свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано 
асаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе ст 
м оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је тр 
ио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опс 
 изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гл 
 јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама,  
и највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</ 
бардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два срп 
аш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаслед 
 судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живи 
тао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише  
 већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом 
моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за 
 теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало м 
 Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим п 
те!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси л 
ема њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где  
p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што 
 часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом т 
а Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То ј 
 где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да ј 
људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који с 
 <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; пр 
а и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати 
 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>По 
у свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола  
у искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пре 
тку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред св 
во би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпос 
.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, крас 
ју; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој б 
це од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им к 
а не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предрагов 
о никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јуч 
беркнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики т 
ану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође  
 хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело 
нежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај  
ечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор  
че јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балк 
ао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло л 
58" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није 
у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика 
ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После уп 
Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио  
 као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, ш 
, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав с 
ада би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамн 
љен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од ово 
и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Н 
ја огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код свој 
Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до са 
о“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико 
ећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да  
замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нис 
, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога њ 
и захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живот 
 n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опш 
ели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити  
знемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислил 
ојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени 
његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез с 
з Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су из 
о га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље 
а, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.< 
 као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које 
ароду оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџ 
е удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам с 
ођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу бе 
збрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> 
опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости п 
> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</ 
х, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју о 
неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је д 
, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у т 
 „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то и 
зненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно би 
ију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не  
 оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком спе 
ини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што  
тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и ст 
смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога ми 
ати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мен 
јући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњи 
пођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула ве 
српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од 
 — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би  
дине, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револ 
етника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао 
 није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је св 
 се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици цр 
 са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p> 
а, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да 
/p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже в 
ћ је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београ 
рочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине  
оме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да и 
 ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слоб 
" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску и 
 се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико 
S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толик 
обом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ 
д именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p>  
.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је чита 
оји био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем 
родну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарк 
 у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, с 
не гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних уд 
већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а не 
, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и ина 
д српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остал 
ло да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не тре 
 началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да 
старства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он 
— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у  
наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</ 
га је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, пре 
/> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на но 
а на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ран 
а ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>О 
ђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жив 
та-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране;  
/p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, сво 
пца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>—  
зе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у 
не Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење 
его, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао 
 дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном  
е, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо  
ише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине  
 чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на сел 
под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је  
 је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће  
и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се рази 
— надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је пр 
. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век пр 
еж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао  
 нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда  
ј је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмонош 
лижње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p>  
и.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи  
 Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога т 
{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао 
и Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити. 
а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p 
нако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберк 
а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења  
исао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и услед 
 ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и  
 из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по који 
м, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе 
с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске освет 
 мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то  
ам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима с 
 тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенциј 
ао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ од 
ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га  
тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас  
адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је 
р болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је. 
лађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, ко 
ошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с ч 
а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо бил 
 али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковач 
еља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један 
часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њем 
еше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумена 
 чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} 
им: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако з 
би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</ 
ије јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексиј 
 готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати 
у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у 
готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку кр 
опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, 
p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да 
55" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хл 
лади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и  
 Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно д 
нке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута п 
ости.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је сна 
који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Уш 
>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне в 
} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе 
аде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p 
смо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гнев 
 <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много ст 
ушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић! 
 проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душ 
до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="29 
ти Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те нови 
Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к зна 
иру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте пр 
.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да н 
она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најиста 
ати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнал 
а ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све пресед 
и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она з 
господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду 
ј важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи  
тојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу  
зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} 
огорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, 
а ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће не 
рања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саоп 
бично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде с 
 нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Њего 
ана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово 
о само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко вре 
евић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</ 
узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо чит 
ребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у р 
о разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла  
жину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу стран 
а певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</ 
milestone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му  
 Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао ту 
ивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина из 
, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Колар 
а дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у с 
 Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на в 
твар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сум 
неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете 
о опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чин 
е му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> 
 да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најно 
 од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У душ 
ашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и 
а непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S}  
 „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједиње 
разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га бо 
S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, да 
S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, 
уђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је из 
— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А го 
д смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што 
и његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У  
знао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се  
ојничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног ср 
 <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га с 
тру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се 
а да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код к 
морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је за 
вађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега но 
кође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнеже 
вој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. И 
след јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја по 
у предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свеча 
и:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на п 
Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни ре 
рском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> 
скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако л 
 Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та.. 
икну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</ 
>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му ст 
ркнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки на 
рнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је го 
среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио 
ине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твој 
S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у  
>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га  
n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сва 
ости...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијали 
.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обу 
или.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Пла 
ика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се 
рихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p>  
> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим пра 
на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак 
 браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која 
а је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, д 
чито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно  
.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ћ 
 на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом  
цу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа  
 времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> 
ар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, ч 
је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље  
она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, 
та.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S}  
ла са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две ср 
е.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио ан 
терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према  
аљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, к 
>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послу 
еизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градо 
Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, д 
 песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" / 
вао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованки 
иво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је з 
S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, ко 
 је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се ч 
у самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n 
јала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети. 
аговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је пит 
о, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти з 
, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни на 
није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и у 
, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Ср 
 војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал 
од победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабра 
прави.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која н 
ог странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних сму 
осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За ти 
 столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У ост 
а а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> 
ћа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је ме 
акве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео 
са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државни 
е подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату ниг 
 А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је ужи 
е, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се 
дужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српск 
иђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је  
ни, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутраш 
pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни иша 
ли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бор 
шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је  
па, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружн 
тепановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то в 
а јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади 
> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка к 
 не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>А 
упама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због пр 
 које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали 
јанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанк 
ревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Мног 
алост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли  
укови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све командан 
љних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S 
<p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред сви 
бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S 
 да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправ 
молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му он 
 најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> 
> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и 
да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S}  
неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздравље 
ања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" / 
о, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан т 
» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт 
а би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку н 
 одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не м 
нива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину. 
истеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Н 
и.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати р 
лужби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ  
<p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p 
м још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Поју 
ултурних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске инт 
, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} 
је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте  
> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је пол 
хово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети  
 и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пр 
деле освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га 
их петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p 
ра Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове 
ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман  
ав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман,  
жу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако б 
<p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао наз 
 личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђ 
чино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја с 
 он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је исти 
 и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим озд 
слови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнеже 
азберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, не 
асилија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом  
онетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом,  
 се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало  
ден на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељ 
S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p> 
хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селим 
ам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало  
вечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бит 
можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог п 
</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је 
је мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} П 
е већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чик 
 што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У пар 
уге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезин 
 си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, он 
ен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и пи 
у ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и 
слободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех,  
 свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћир 
м борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мој 
ив Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>С 
е код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо  
 станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај пап 
.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где ј 
томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се на 
е сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива  
тири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>—  
ad>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби  
оји знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</ 
а, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где л 
новник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била  
остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе 
 карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S 
ве земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капе 
ви свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p>  
езиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје  
 од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар с 
српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом  
вља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а А 
елокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима,  
то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говори 
ила је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није в 
дети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{ 
 шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну њего 
и га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним  
а живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам с 
ко рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борб 
ољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја ник 
дук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред санду 
ине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем ма 
.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би осл 
стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји  
о од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као ве 
ем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У ко 
 вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S}  
га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам ниј 
обе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p>  
м могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} О 
ије се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав: 
 овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предмет 
х и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времен 
 не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави ро 
осматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак 
ворила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер ј 
о објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И  
евелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p 
рам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког траж 
акључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у пос 
а пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зли 
а му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу К 
м до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете  
бну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пи 
а топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка  
ти анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу М 
м био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се 
 с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагањ 
p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни по 
ова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p> 
тигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Ск 
ва питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радо 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда во 
ску шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у 
ТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јо 
head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева от 
ј ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, г 
му никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је проч 
од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном страж 
тали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала 
е цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у ово 
ју одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По 
исмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>» 
ао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> 
ле овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он ш 
3" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој  
ши Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом 
след рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријат 
адолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title> 
посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да г 
ољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра 
..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек  
зговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области н 
нању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпо 
је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да 
tion" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да 
ne unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број 
тку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колик 
 се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер 
ост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки 
дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бив 
уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала сад 
ислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад. 
ла да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му  
Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари  
граду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, поче 
а а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови 
или са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне 
рку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, м 
вани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисл 
и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био не 
а вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његови 
> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од 
је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољн 
руштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила леп 
 тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <di 
е кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писар 
 Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко  
 београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски 
о створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку на 
саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена 
у.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе,  
.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докто 
ла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код св 
 штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да  
се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо 
то живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи о 
тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад 
а је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} 
и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним по 
према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш имп 
али су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А 
на и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћ 
 окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— В 
рости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану н 
им, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трж 
у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега 
јама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте кара 
за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Нед 
p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p 
грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госп 
се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетк 
{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беш 
јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудн 
омаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p 
у спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветова 
велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту  
иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, п 
ити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернат 
 нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било 
 Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према маче 
е и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њ 
ванка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до ср 
ао никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беш 
ованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јо 
>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио 
јишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога 
p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у п 
итке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, т 
 заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Ш 
је вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не ск 
немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од сам 
а је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланик 
едрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека мест 
 када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друш 
итање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих  
редседник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да  
евали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црн 
шком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се  
е ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дат 
оизишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, 
род у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице разд 
и енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који  
 у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани полити 
 шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање 
у о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да  
а му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па  
дне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и 
ad>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спав 
 из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топов 
спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И 
, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим  
лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу. 
Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога јо 
на истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>Н 
и Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S}  
 је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не ос 
: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна о 
ева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се 
ећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зарад 
Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, б 
тету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да при 
 се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно р 
 радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И  
 свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила  
отово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> < 
дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић исприча 
сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од т 
 о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересоват 
се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличо 
оју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388 
ђе Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала. 
куд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и 
шта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Пета 
свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Ј 
 чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега с 
е беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али  
бођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску прес 
агонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атр 
коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљај 
вати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотр 
ли можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно 
ораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом  
ак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око деве 
наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина 
ом не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове те 
 на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и о 
 девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p>  
, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила ра 
 је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанк 
 почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле,  
 Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Го 
аничне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и с 
ву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет  
тене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да м 
?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не зат 
олико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четник 
ође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у р 
ећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше ср 
цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг жив 
е мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе  
аво, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржа 
мили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину  
ћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола  
цији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштин 
лији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој т 
ст.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трго 
ти у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва 
вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана 
ина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жа 
ећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубок 
лбаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година 
е крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водо 
чела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" />  
е Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима 
а људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одг 
н објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на с 
ерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник  
> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота бр 
беркнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишља 
српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му 
го се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излет 
 студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом  
репашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S 
 жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По чит 
 реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме 
, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око  
она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито  
 од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p 
 она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала ј 
луд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он при 
не војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утвр 
јна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши 
ола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједно 
анствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претв 
ашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" 
.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ра 
>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рање 
лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље 
 ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсково 
 јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> < 
утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и 
— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док  
и?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање  
а, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још м 
ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је и 
у свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па м 
, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видел 
осну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни  
ци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није 
ија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно 
о сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је в 
ли на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може  
дности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог  
ако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита: 
но што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеско 
м Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше др 
 је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао са 
а Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да ј 
главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му би 
 у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заус 
већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујут 
астати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се у 
 евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се 
лу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србија 
хватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рек 
живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити у 
овек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба сн 
} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој ота 
, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох 
своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог суко 
баци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пут 
стић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао 
 вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху  
 — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступ 
бацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једн 
у је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и мате 
 разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из  
 <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе 
јанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што  
пу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина проч 
 у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у к 
ађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости  
 себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Нас 
мско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад до 
а дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... л 
игарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних бо 
{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и п 
Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад  
> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кли 
 отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да 
може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, ко 
 и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из т 
гаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо 
и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Не 
е.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе и 
век, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а  
т до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледал 
, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био 
 <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио,  
 бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, 
, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у к 
<p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао,  
от му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Н 
е увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај 
о развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукури 
 у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли т 
а је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да  
евић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у св 
о трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је пр 
 А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџи 
 личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хоте 
иво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо ду 
о потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и са 
40" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши 
ни, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p>  
ио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p 
о надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао праз 
ишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребаци 
њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је 
 један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону с 
сала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него  
крене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— Т 
ла, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина 
е културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано 
.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима  
знаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па 
о у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио  
елезницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента р 
аја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је до 
о скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</ 
нова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и кој 
 Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p 
возан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом На 
и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о зл 
е отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао по 
 кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се зб 
о да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био  
ао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чи 
е марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавн 
мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио 
зине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му 
и краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам л 
.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацел 
о леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само за 
 само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво се 
оће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника 
 дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <mileston 
о, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, које 
дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио 
ерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој каб 
 сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао з 
итељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је мол 
<p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца п 
а је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упит 
асполаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењ 
Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ  
 овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био 
 политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство,  
 положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу сам 
ешењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p>  
ад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шу 
је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог 
ваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин т 
оје беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рек 
и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико  
к знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не  
лико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као н 
а.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, 
ечи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</ 
н много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера,  
а, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изн 
 бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага 
ерљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, 
едао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече  
 <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} За 
е Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Л 
није објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу  
ало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> С 
ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота 
како не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило 
наде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прођ 
Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, кој 
 се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом На 
о је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од њ 
p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отв 
Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у њег 
>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p 
се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И  
ња тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначк 
огла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не д 
 знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предст 
е био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше  
 се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је го 
да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам с 
помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена 
кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А к 
а потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити т 
це и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S}  
<pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стоје 
јанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> < 
ве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједиње 
е на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе,  
е махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p> 
но уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бе 
>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни ми 
 била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отвор 
јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним  
друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру с 
љне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, 
ти, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од оно 
ранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар,  
дост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та г 
и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступи 
ије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није м 
цији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не 
је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Јед 
 водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су бил 
</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао  
је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташ 
о се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах 
p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште уш 
ше, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекл 
ће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басиц 
у друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао 
оде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје  
расто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник  
и поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="1 
 јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спас 
год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче. 
 се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добил 
 задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка  
дољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он мог 
 <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла 
p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна  
ијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која ј 
и.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</ 
о је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Заш 
p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује. 
ва Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто ла 
 у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вред 
и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу  
е срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви 
га имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капета 
 да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично 
 војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главн 
 друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p 
нића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је 
и, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво леши 
 Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="1 
 тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба 
ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p 
није.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово вр 
е живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није ж 
и твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је ве 
 На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и гале 
брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Нико 
импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за  
е на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испраж 
ојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке 
рини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам по 
им, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу ч 
евалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродо 
а и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од по 
 крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио рус 
отизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, 
уђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка 
живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху 
метити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у  
лате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч  
агрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо  
ротиву њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао  
 Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опсе 
рата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађ 
а то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! 
м друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Н 
спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стев 
мишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да  
видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација ј 
а.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све сао 
ас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беш 
а, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четр 
> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Бр 
о за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, ка 
и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не про 
тровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>Н 
у, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одм 
кује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти 
и топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, 
шу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе  
еле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша дв 
боје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару кој 
едан преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четни 
игоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, А 
ла.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извин 
к — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад  
и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано  
 одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Алб 
волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене  
 се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је  
.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не кру 
ни друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали П 
 могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, и 
акше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гум 
еће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне 
потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, доби 
и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје п 
чека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у  
ратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топов 
, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољ 
сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка,  
чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и 
ачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једно 
ојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколт 
оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за к 
у њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао 
ажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p> 
ано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> по 
 на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком рас 
тати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то мет 
јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди зад 
b n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S}  
њ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћар 
мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да 
ису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ра 
је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, непримет 
авили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је поче 
да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S}  
а путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и п 
длучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p 
логу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету 
из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним 
гове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге,  
ио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече угов 
вац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није  
 на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан по 
 схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био. 
p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зн 
зине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне 
о слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове 
писмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш 
>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и п 
Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише  
Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва  
за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напа 
, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу  
ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад сусне 
о тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње рај 
p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спуст 
, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit=" 
ва убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико м 
 преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна 
.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате ј 
је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах 
ране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је 
тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не 
} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те  
т а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан чов 
је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у 
Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:< 
јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици б 
 Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пас 
 упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом 
ово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њ 
ају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си мо 
 од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се  
 Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађо 
 три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је 
ка Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце  
али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не мо 
реја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, 
ан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Зна 
замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јур 
ш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него  
— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> 
ала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и  
ку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци 
> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици прес 
.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и ел 
 да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује н 
ла се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког поје 
ак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>—  
> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Заш 
за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> < 
 је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском во 
с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти  
да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем 
та Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Ко 
ке владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне 
, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај  
нуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за  
трају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блуз 
мо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље  
итиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и  
а воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући 
ас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ри 
, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне с 
о, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а пос 
ији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Стран 
се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са л 
 три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагл 
се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к ме 
је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{ 
ота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пр 
 метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за 
да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена руме 
слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се на 
зе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесн 
<p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одго 
церту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале п 
исивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањ 
ју бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугари 
 тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Мон 
ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, мож 
одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она ос 
p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га п 
 Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања 
 али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан  
 еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} 
ка, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије 
еверозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће д 
е заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрз 
варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ус 
> <milestone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Ник 
p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком ка 
е Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p 
 национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С 
ection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер 
мљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђен 
твари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га поз 
као по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што  
 пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множи 
ошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p>  
ано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у за 
већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важн 
Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застад 
>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, сам 
и сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусиј 
аута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијал 
> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, п 
и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из ос 
о седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би п 
е видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један  
...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћу 
</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест.. 
ренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио 
 прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени 
доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други ст 
прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати страно 
апоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми д 
ер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре  
у:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселен 
 Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра 
о је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе  
 руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним 
ндуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се пр 
 је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} 
је ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S 
ише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца 
оји се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, б 
 на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио 
> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb 
потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S}  
о није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и уг 
азвија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао 
јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге  
 благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој р 
 баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комит 
делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n 
да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица 
 да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли бољ 
</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у бли 
 Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом дан 
<pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јар 
у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га 
..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац 
едаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег ра 
рата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} С 
нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под т 
 добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?< 
ци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p 
, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> < 
9" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— П 
ици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, 
да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p 
орам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти на 
тима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, д 
је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба д 
су могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамни 
јатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Мила 
дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стиго 
ло се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наре 
итовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога ј 
странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног  
 им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опи 
ужавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали  
 доста брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двад 
змишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш,  
онцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одреш 
и јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе дов 
</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку,  
ки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је з 
 другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После к 
 та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{ 
дне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили  
целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно 
од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега 
распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По ње 
амвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког 
еху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, к 
ћ. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и пошт 
 Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</ 
штај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србин 
и почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За ти 
 Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </di 
твари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештин 
јске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прас 
окушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи 
љба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по п 
 ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добац 
 <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, 
штитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши  
<p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их от 
ли, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој  
 из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим сто 
Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока з 
.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646 
ска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу  
 његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и по 
...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнау 
репун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачн 
 рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај по 
змеђу осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} 
еш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Мети 
тор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај  
p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Известио га је 
> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао 
ану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што го 
 осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи. 
"33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти  
еш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц. 
ања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће  
ила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у то 
/> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то гово 
смо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће д 
другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму 
е му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, бл 
. хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београ 
S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше теш 
асова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи 
И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели н 
е се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је  
а!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се  
 вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њези 
д га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ  
ћ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт 
 У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обоји 
че кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Река 
О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав прем 
 четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се 
.{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се ц 
било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по т 
p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је б 
е потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљд 
асија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</ 
ац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и он 
тво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чино 
 резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председ 
— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода п 
 као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и  
 нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, д 
и!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p 
о речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? п 
 прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати  
скоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са  
цири, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру с 
 било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згоди 
рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помис 
 стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је поз 
и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у сла 
је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p>  
а вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзој 
а је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гл 
брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</ 
онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десн 
у радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каж 
козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац  
а из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну  
шумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је  
p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац нов 
 тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је 
 су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њ 
ем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, иск 
/p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекинит 
„Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p 
јзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се то 
нула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — у 
а част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас  
 тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} 
и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збого 
" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе 
даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокр 
 јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно  
а малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред 
разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, 
 нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра,  
гоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти 
а, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <q 
је, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“  
 зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па реч 
и, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<ti 
душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>До 
неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са о 
опролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибун 
уком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што побли 
 шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у св 
 како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p 
, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај  
тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише 
и мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га усту 
xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад  
доле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега  
="chapter" xml:id="SRP19203_C11"> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</h 
одрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону стр 
ече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи ре 
 спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Те 
а пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p 
</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брз 
и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа  
 с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о  
е сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и п 
врти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p 
му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> < 
ом зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикн 
емим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њ 
ашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојк 
је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бије 
а.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се о 
>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар  
сан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јам 
мишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранкови 
ко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатк 
<p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S}  
смоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, је 
омилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде по 
шили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи 
ио великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а 
а се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, ч 
> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> 
овање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до ј 
суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља  
 спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе. 
 душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазарев 
чник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи,  
 је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже,  
ах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p 
стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробн 
олазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који 
 ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не зна 
 је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић ре 
им жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедо 
а нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n= 
му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> < 
десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, с 
ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p>  
<p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, сам 
виждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радо 
ељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пођ 
трашнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да каког 
преко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све то 
 тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, 
ранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа див 
о је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа пр 
јих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије. 
омовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је 
{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је 
леко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb 
јку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није остав 
 окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, го 
/p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо  
овој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Ла 
ности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос ви 
itle>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанст 
а из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него 
есподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, 
 су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 
ној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</ 
p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p 
едини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је 
ћени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљ 
 би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — 
 му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> 
и оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, сва 
-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала  
ани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде  
а-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, 
на се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети ма 
је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама се 
 ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела 
е вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ јед 
оживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од  
аинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стој 
S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце за 
Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других  
им местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налаз 
е откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино до 
 но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан,  
престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујал 
евић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говори 
 да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се об 
 добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца 
ру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде  
љ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, 
јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, на 
 је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колег 
весели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо св 
жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</ 
д је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу о 
и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме пр 
ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми  
к на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И  
адала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских 
ћи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редо 
 глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, р 
 српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила неп 
и</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:la 
их трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И  
нице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац  
 Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком г 
е је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила,  
} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу 
убав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце 
 над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У друго 
ини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим  
на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, ка 
е сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом  
.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот  
нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати 
да туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.< 
{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену 
 који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то теш 
њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали 
 би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је жи 
оји се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам д 
а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу  
де спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сва 
ок би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га т 
о не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних по 
тњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско 
а слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица саг 
завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђене 
вори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предр 
е ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила 
та Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и  
ју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бој 
бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију  
 треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њо 
пске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао 
 мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, ал 
изали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем  
азабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће,  
 код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку 
 Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} 
е и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградил 
ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског зан 
мпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српс 
 њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским  
>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После д 
имати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти  
{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; 
слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранс 
вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу 
S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи н 
ма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало  
мо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не 
ечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капе 
ету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> < 
једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу;  
 сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови  
е.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче,  
гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на  
, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила? 
!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли 
.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на 
угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама  
па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абациј 
на му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша  
ака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да п 
х помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне 
стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру 
 што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса 
, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће ве 
 љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они н 
ва времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много 
бличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихо 
.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда 
етрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турс 
ead>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од 
 и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Ник 
>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери  
а њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврн 
 стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да  
тем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да 
аво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када 
p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао кра 
 по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са жен 
еднака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С т 
ицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војн 
 Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слоб 
иних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њихов 
дије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе  
рби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу п 
дрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ов 
по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама с 
Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча 
згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А св 
еобично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је  
— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</ 
орица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад 
ије имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме,  
а, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181"  
ужи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... нас 
е падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши нови 
ћи се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— 
 одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и у 
им волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала ча 
ојске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xm 
ла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине  
сти, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању пош 
омандант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, кој 
невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њи 
му говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S 
а пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писм 
низације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпођ 
 да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју 
ици још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их 
ији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и 
је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да  
ете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод н 
d>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тај 
је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јо 
p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налаз 
 се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалил 
} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти  
аде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој преп 
за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> 
 /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и рас 
и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момен 
после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694"  
 могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није мог 
, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} 
— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— 
ојска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а дру 
ћ остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се 
 оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чам 
 шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p> 
а у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена ком 
 големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у 
 лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљера 
/p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћем 
и затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p> 
д седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славиј 
 крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерал 
вљао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате? 
аницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо 
ко време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругов 
 било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{ 
је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праск 
је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <p 
 болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S 
иљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се 
а срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега при 
у отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} 
рајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћ 
емена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које  
ајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и љ 
 се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обг 
 у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у 
а је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други 
шаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац 
евало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкне 
језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по ст 
 ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на 
ужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан 
и на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је  
 у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуца 
отине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се 
нији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, пр 
/> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомот 
шић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто п 
Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и  
не.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p> 
 освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писм 
аумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку и 
 хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану  
жао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од не 
ало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она 
врђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено 
је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревић 
ена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете рас 
ешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним 
у свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још  
, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице д 
цу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан к 
ед Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се 
снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу  
 <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, з 
 на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p> 
те, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490"  
говора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе  
он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, ч 
јавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то ис 
ве душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти 
и их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најп 
ка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај  
ада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си забор 
жег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>—  
арина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верењ 
постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема с 
> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p> 
вим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавај 
 поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно  
е био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је 
> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за полити 
анашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— 
о?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, д 
 до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у цр 
е кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало у 
си на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То 
> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минерал 
ом разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових ус 
 неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо ниг 
 нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављ 
 и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка та 
 они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div ty 
те.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле с 
а га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p 
му, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонет 
и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомо 
ЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова 
РУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или У 
који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови ч 
 „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној ч 
ину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чуднова 
е, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица  
е у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас да 
љерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 7 
е општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање 
 главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и по 
{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када са 
ако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде 
рави питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— К 
фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p> 
је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошл 
десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о ка 
варила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа поз 
 читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седа 
ри у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима 
ће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, шт 
— отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у п 
м болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном р 
 рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} 
ас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хв 
 Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отп 
е...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић —  
>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог 
крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жар 
<pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и з 
едва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у желез 
p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> < 
јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећал 
им батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Мо 
 једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означ 
сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме од 
 Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у  
p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога  
ва на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам увере 
арочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу с 
, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за 
, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте 
ала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се  
аш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и зад 
лне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све зна 
ђем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да  
ао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Ско 
> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p 
дне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силно 
ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи  
ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља 
тан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојан 
 рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су леч 
ковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А упр 
ике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орлови 
риморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је  
андук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми з 
ај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим  
у.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа п 
.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац  
 др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео ј 
— Видио!</p> <p>— Известио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилик 
е, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S 
родану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде с 
дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Рад 
 као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S 
покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући  
љ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>К 
ло, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Паш 
мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној те 
ксић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Кр 
азао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београд 
..</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка 
> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласн 
ивио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди!  
иродне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ниш 
аволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну  
 Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— 
ве: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, 
еку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који ј 
/p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> 
е, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз из 
ог реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у 
 ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је  
head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} Пос 
 нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се  
{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са го 
ојим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и 
ако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" 
поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење  
 ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После ово 
 гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу и 
га грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председ 
рујем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за  
 чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане 
ганизовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, од 
> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој  
рује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њег 
ј чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са 
мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутц 
и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне  
 један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би т 
атаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А 
окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп...  
нао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете ка 
донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би с 
 Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S}  
са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{ 
— отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови до 
ужала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина из 
а је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка с 
могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам  
уга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није мога 
у пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две  
је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} 
ицима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ј 
ав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два 
емо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и док 
иле неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радосни 
ли и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше посл 
ски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војск 
и и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необ 
ем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинит 
та, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа препо 
лена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским 
а наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} 
мо мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па 
н погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ниш 
ацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, 
у купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао м 
оји има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и 
ници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак н 
 се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладн 
а-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њ 
вик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно п 
ушевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се мн 
аску, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како 
p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује в 
вац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p>  
бав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад н 
 хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене  
 видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија  
у, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивни 
ицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, на 
и повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, шт 
ков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p> 
ва ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напи 
и, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> < 
 републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још  
кица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојач 
а и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охлад 
посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове  
ћи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Со 
ћи се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су к 
е и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично командан 
и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога  
е народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одгово 
е душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који 
и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну 
ужавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да л 
ију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и  
Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када 
 да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељко 
ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаш 
> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је 
и.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p 
вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си,  
, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево 
 то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису 
 нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О 
нија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме ар 
 засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на К 
е је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хот 
е испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весел 
сме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја с 
сић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом  
би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спре 
ле као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p 
ику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику 
те, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрац 
 и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„ 
в своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српско 
="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисл 
већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно.  
ник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А зн 
е брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомаг 
ке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче 
едићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па  
пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.< 
> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „ч 
е разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико и 
/> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у с 
о срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад фило 
и живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговешта 
итиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је ње 
аже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите 
исани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n= 
ој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не  
 Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једви 
 што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне т 
нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео 
та имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави 
буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да 
 сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберк 
ико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} А 
ини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као  
јишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом т 
сет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих  
 Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> < 
о је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно у 
каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Б 
ила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића 
сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно г 
атарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам чов 
не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна 
и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутн 
егство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно викну 
<p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од д 
 оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напомен 
 овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време 
ој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на 
тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n= 
дреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским 
ровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја ј 
, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</ 
<p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Бу 
адост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима 
се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, жи 
ду помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два н 
з векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњ 
това не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после 
ју срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па н 
 је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Б 
p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздравље 
, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и по 
p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а 
</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву,  
аху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фи 
фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога ко 
доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овд 
 али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме 
рава и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће  
ло и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p>  
рући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи  
сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:< 
зеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гр 
ј постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алекси 
p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак 
ерирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах 
шку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, поб 
 се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Је 
е, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју  
ој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутр 
а, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја 
.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у вели 
д утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p 
де ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке  
 зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — у 
 Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разго 
то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p> 
иљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној  
о вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваљ 
ађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не  
ати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и  
рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по реск 
S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла 
јонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кр 
једнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде фл 
вити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шт 
ојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У 
 тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употр 
лакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа  
ко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Би 
у, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Оф 
леше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> муш 
ти масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уо 
а снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да  
 Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- 
е споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити 
да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немил 
</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, ка 
на другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком  
/p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених р 
игао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око  
ће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422 
ета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>З 
е јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> < 
аш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, ко 
југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да 
а, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Об 
d>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима  
противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на после 
и.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве бех 
 <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио 
ници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, са 
.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су с 
да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуд 
идним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n=" 
мо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рач 
робивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме гов 
рвоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрм 
шу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете и 
е Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу  
it="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ћ 
вропом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло ча 
<head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не  
е заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најм 
џбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, та 
а томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 час 
гом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, вид 
е.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмо 
о, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био уда 
 подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприч 
х одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом она 
оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два 
асови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и 
гарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-па 
ебесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудноват 
 Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко угово 
Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски дел 
у ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом 
а се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> 
 тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге ск 
горцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова 
еле српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђен 
Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашив 
ристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" />  
ог пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p 
 n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину р 
никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје  
="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је  
 половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном тр 
горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чин 
Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно н 
зу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Ти 
тно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код К 
евима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесил 
опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дик 
атак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећ 
ране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мно 
авом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски де 
њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду ору 
и она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p 
имора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви  
ке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале с 
 је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p 
енама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, 
 своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у вр 
ше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која 
/p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење б 
—, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигн 
ина, да из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора уск 
 као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног за 
} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо ист 
едника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операци 
, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} П 
аме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачк 
у је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне 
вало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био доб 
ео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљ 
жја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једре 
а Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском 
асио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедош 
егству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и 
е четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се 
у друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву про 
ално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном прилик 
главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а п 
, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је полож 
а, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвик 
ука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Пр 
d>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника  
але да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се п 
лан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест 
 да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенерал 
ме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „спом 
 листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис 
махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, 
о ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са же 
.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало  
окотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њег 
нежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који с 
аговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> 
во тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се 
 се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Ј 
ка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само 
аговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и  
овео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је нас 
свануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и о 
ке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.< 
Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића ф 
сти у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, в 
едном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је о 
ијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве 
 стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост 
Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позициј 
 Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био 
та, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, 
шчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим 
ојскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му 
ојника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао б 
мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да  
стави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглеск 
зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 70 
ост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 сав 
 <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српски 
оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмили 
и, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S 
а упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети 
ило у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све тр 
 очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поз 
, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из  
естили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без 
 слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су 
таву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, 
у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен,  
ло ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и  
а да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало чит 
, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српс 
први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њег 
зе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он повод 
приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу 
илније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у ли 
м је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је  
ла уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било  
да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што 
ољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без 
и куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понес 
где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да с 
Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није 
ци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— А 
авише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртв 
 докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам каж 
ни, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђ 
..{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећ 
S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матер 
је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је ве 
ка и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Ј 
pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанст 
баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у  
ице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању. 
ходите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, 
еше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање  
а-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на крев 
 је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По 
> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике  
 се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме у 
и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило 
узарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа 
Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пруж 
И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их  
 Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сва 
у приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми т 
>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођи 
 шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, 
творила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Паш 
ко разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од друго 
ујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба. 
а да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јо 
рити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружа 
лих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији. 
ћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато  
мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љу 
> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љуба 
 други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„М 
а свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</ 
на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} П 
тра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је  
е онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговориш 
ђена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа,  
вропа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић зна 
нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини,  
 уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и  
нчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, 
исли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са ко 
Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</ 
шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је д 
 не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> < 
рачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; нагов 
тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија. 
срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на ко 
уше потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту п 
себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Ус 
а само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманци 
 Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Н 
нци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Ско 
 но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхт 
аширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> < 
ла писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако 
 је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојло 
в тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без  
"453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаље 
 врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела. 
ен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону ув 
је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, 
е сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу  
лима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с др 
еранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране 
му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>В 
буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> 
авали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опаса 
 и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама 
} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им пр 
а према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељ 
свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди  
н, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S 
одир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим 
баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, 
 је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадн 
аду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после п 
енице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног 
сам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора  
ти у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарс 
бићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала св 
динила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове дв 
а нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили  
.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим с 
даковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да 
к, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p> 
уташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина усели 
сандра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна 
 Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p>  
а сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши 
аше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га с 
рабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p 
ј је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, 
, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716 
рни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, пр 
 да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео  
е, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду 
м краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мо 
> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда п 
сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху  
вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и с 
Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових г 
олико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вере 
 промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и  
 противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Б 
 питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p>  
е у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те т 
увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, к 
 <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајк 
рају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="21 
и, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојник 
p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и д 
радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јов 
 је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира пов 
проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка су 
<p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на с 
тојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан у 
трпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да  
 <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говор 
Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самог 
ћа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица 
 која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер  
 трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растоја 
ади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати 
дном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</ 
то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, ве 
b n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег обја 
ао и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад изва 
> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис пр 
гурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру,  
 где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда  
/p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p> 
 њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> < 
вао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, усл 
ло, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад р 
а све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" />  
 чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржа 
ас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар 
/p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш  
стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца 
Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће 
воме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, д 
боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Лис 
 да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових  
> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осе 
утра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Г 
ако си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p>  
 ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљн 
итоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновни 
а дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — о 
p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, им 
анете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава с 
ницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу 
 госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p>  
о и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и та 
е и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, п 
ши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S 
ећ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је би 
ице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му к 
пасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћ 
еним синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили по 
наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста см 
и за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога на 
помена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да 
астојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступ 
ови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога мор 
ка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалн 
ар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоћ 
о и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе 
 аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четир 
вало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је он 
е и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону о 
м, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то б 
/p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв пролива 
е пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— З 
рби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразова 
е нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину ср 
ије познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока ј 
изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових  
ци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу н 
живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето у 
но наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је 
 било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>—  
/p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам 
рпски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред 
ујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну к 
себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкан 
 га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... 
ебала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи би 
мети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главн 
 им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као 
 девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није  
војој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечит 
 Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а н 
ки, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и ср 
то!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира 
пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш дос 
ена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> < 
ранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова 
ићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре  
олио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не мож 
немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим шт 
вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар т 
оме, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно 
адне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђен 
у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од теб 
 народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић из 
авају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“ 
в и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак 
 расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, ко 
 већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишља 
а надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали  
ти још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним мести 
{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рач 
сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних 
вија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> < 
аху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобо 
ем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и 
ти.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је 
је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, по 
или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема 
 С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоће 
д предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и пре 
о; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није  
 и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, ал 
а.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра 
кад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>З 
прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била јед 
и на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У 
дете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна  
ешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од  
морна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота. 
о је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одугов 
лавно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на 
 и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спр 
 осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка ј 
 ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би,  
 <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Нег 
 никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру в 
 имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, 
<p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам и 
 да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гле 
aphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> 
ачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво да 
уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика- 
 много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за жи 
оред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато 
дрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У д 
 <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразуме 
м, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо,  
о и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене држ 
зо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату 
мој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умр 
.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је 
онише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрст 
а, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај гр 
Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаниш 
лила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала ј 
 делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Соф 
ушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се 
н подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари с 
о, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и су 
оба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, нем 
, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега 
е у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је  
p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што ов 
оме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мар 
тарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу уну 
но <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни 
омисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио 
 је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се ова 
ведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним  
ла, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако 
н.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргн 
еко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и п 
ушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Срб 
е лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица ок 
ал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад  
.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је дотични имао кофер,  
да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео из 
у, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод бра 
.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засу 
 од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати 
даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је 
p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање ст 
осни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоно 
ј, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени м 
.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловач 
нити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p>  
</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блаж 
ја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није 
м трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова збо 
била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео д 
ом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето 
ања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху  
 хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до су 
алом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, п 
у превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што  
е, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госп 
о нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему. 
еповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић 
а погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумча 
имивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради 
> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се ста 
одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— 
 сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је 
е листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опо 
и агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја и 
ш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег  
 Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Сто 
Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„ 
 је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да ј 
сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу пра 
сма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека 
као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, 
оли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети. 
ци.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15  
 ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка к 
мо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасп 
 и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би 
титу — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?! 
лности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност 
</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олак 
ла, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор п 
ки пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све кома 
 спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улог 
Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће д 
/p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред 
, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе 
јни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лескова 
> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уве 
уде, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде от 
налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њез 
Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покуш 
ао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="62 
стина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p>  
ти полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криз 
 је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако м 
мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју сна 
ћ је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије. 
па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загон 
.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Срб 
дила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар 
ше испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужнос 
 немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>К 
та са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> кр 
ода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког ча 
тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело. 
ве!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима пок 
ала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздр 
, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која 
у ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав сви 
учавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="30 
ћем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белима 
.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истин 
довао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеал 
 што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај ва 
три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише  
која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима 
е ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p> 
ашковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствен 
у, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и при 
ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била п 
аписник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник 
смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или  
ли Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити 
вију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих 
равник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Так 
</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато 
би!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више 
 Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако мог 
но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренут 
ње извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{ 
Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере по 
људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брак 
рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, 
Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и  
ереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли  
неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећа 
 Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весељ 
ен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, 
ључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ 
угласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, р 
када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког 
> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и  
16" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На свак 
да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никак 
те посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за  
е рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да  
да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</ 
 у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Тр 
, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот сав 
кад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румен 
ти.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко  
{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орлови 
нио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неи 
е ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба  
да због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци  
д недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат из 
кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и 
ка снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месеч 
је хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{ 
 четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је  
г и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, 
{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не 
 је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по  
а море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само тр 
све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес  
артиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не  
иоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515"  
 с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојан 
оје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што 
рски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње,  
роз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и  
о и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутр 
им догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупшт 
г свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних сино 
ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од 
, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и 
витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, 
и народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, настав 
и без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је  
? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам 
нистар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време 
 са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза буси 
лкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба,  
>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову 
еће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно  
о рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље 
сте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је 
ост, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу с 
едуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрин 
док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Н 
 ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође н 
решила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жар 
си ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, л 
.{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било. 
ажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, 
> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено 
— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам гла 
 си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, ист 
 <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb 
Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју 
о ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S}  
p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и т 
атарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О 
p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле. 
 Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала бог 
о кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, 
, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за 
 дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да  
 подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла с 
 да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало ј 
 и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да 
на упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је 
ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одгов 
и да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мај 
осле мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још 
</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо? 
ти и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, бо 
бију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из 
равно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да т 
тли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— П 
илан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово 
мбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> < 
 <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Л 
, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да  
{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом.. 
 не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем ср 
м је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас 
ено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, коли 
за.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи 
вамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита 
словом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда 
ску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у  
олница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника. 
а ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави тре 
 то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мири 
прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше он 
провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{ 
 Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање 
е и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у по 
а гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовић 
утка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срц 
ају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују  
„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам  
од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у  
одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске во 
ових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и д 
сподин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорил 
тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p 
ижи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо ка 
ство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одго 
 Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Са 
</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли 
ин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату ј 
куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весел 
ици стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин 
 колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју го 
p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох о 
била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да  
 су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имад 
е душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Ис 
се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено д 
у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се сам 
копису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш р 
коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Се 
 официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокраци 
{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, не 
уционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p 
рина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Н 
Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ  
о сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Ч 
и сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме вр 
тупети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће ум 
аго:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p 
скашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је дос 
ругу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока и 
 могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и 
 <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, с 
рпкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, у 
о тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њег 
ј сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још 
р.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи ч 
а форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док ов 
то је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђо 
мам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово 
?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, 
живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} 
ћ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p 
 Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за  
свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњ 
се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што 
ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковни 
сумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље с 
на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш 
бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког велик 
брати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разго 
ан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> < 
фонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композ 
, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_ 
 <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <div type="chapter" xm 
анем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи м 
на, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Го 
Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много,  
 не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а ка 
Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> 
 зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако им 
о Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци,  
 У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају 
посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живо 
S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца з 
Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chapter" xm 
увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло не 
сталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" /> <div type="chapter" xm 
одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу  
ља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и  
а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном поли 
ој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно б 
p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, 
>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева  
тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је К 
 да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је пе 
<p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе 
танак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога забор 
спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмеј 
 добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио с 
то ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n=" 
и.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па 
гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.< 
 ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> < 
у, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник,  
скичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S}  
, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p 
ић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више 
 И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет зас 
м излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда пи 
 о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу 
Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизаци 
 и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, све 
.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам н 
p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти и 
/p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу пр 
 киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојк 
 и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је с 
ка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p 
о хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину ви 
на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па 
Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли приро 
одома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на док 
е о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Д 
о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше глед 
високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> 
љаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак жи 
м дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним С 
а из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, наст 
срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе  
к живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ни 
>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Ка 
:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p> 
о...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком з 
и мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је зах 
атарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Ј 
} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства жи 
миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Ката 
Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу с 
о?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа п 
ован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="c 
 послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала 
плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а ка 
су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше 
да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang= 
е.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега  
eign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="C 
 вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> < 
} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не 
уђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат и 
е — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло  
ао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније,  
 јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захв 
ани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> 
згубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој ј 
/> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање 
p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде г 
ега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла  
ци.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S 
ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — д 
, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам и 
ина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после 
ра, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му 
рвом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изн 
 пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и п 
тадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове г 
остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и 
пођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и у 
дине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> < 
живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју своји 
а Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју ј 
ванку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" /> <div type="chapter"  
риспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови зау 
 стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Неп 
и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена,  
е наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је нап 
а почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> < 
бичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгриј 
Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвеш 
 подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заруч 
 четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије плани 
 врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанко 
ети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи н 
{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе прек 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> < 
кажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Он 
ечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника 
 у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај о 
Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Але 
кидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка 
 <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала 
 комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Мила 
ојој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Ј 
S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним 
ић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У бл 
>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Н 
А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за  
<pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невр 
ази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипа 
еграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихв 
о те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина не 
"497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је в 
а братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег раз 
пуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше 
 <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и д 
рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула 
Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај 
 — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку з 
за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте 
</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја  
/p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, до 
 поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> кој 
ледње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одјед 
мо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, 
ене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S}  
е се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла з 
це.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отво 
о време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачн 
b n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у  
ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао сво 
е Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша б 
ан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу 
 се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој 
своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у бол 
и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену тор 
ивиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, д 
ead>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у јед 
робља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S 
осле краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јо 
е сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах з 
сећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p 
ева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ 
у разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и по 
 је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола  
 Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="72 
ји дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p 
беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем ок 
 не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро  
наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се преди 
држала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротв 
чино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се по 
гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што  
астаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино б 
тицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас 
 шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Прич 
/> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога 
.</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме ода 
— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме,  
отпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике  
.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" / 
вде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше  
ћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић пову 
омбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначк 
, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу п 
о у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S 
а неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и  
осио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери пам 
осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је 
рудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит поко 
 Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише глав 
нку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{ 
 глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали  
 Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је 
ђам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да ско 
...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> 
ни народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздиг 
ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ују 
и готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!< 
"577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у јед 
чуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина  
а да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљес 
ено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и сва 
его вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих н 
<p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи погле 
 — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за 
та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добро 
p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ан 
у?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на п 
хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је  
 лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужн 
о јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењ 
х из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <div type=" 
лну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоме 
измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нем 
е и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, В 
а Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате  
/p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> < 
, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући  
ново!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} П 
/p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Никол 
са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p> 
Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шк 
а да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Поп 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за 
} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од диван 
има је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, 
ита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Ст 
накињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а  
Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно 
о видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па 
дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист шт 
оваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Гос 
ену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу  
кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да 
буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извад 
из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к 
е беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потреш 
 једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и  
а глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, ср 
 без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацив 
ојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривају 
 путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове  
ај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно прим 
Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати п 
 неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто  
ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојан 
иваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што 
морати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога  
{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у  
а ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном  
учниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине пор 
 бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека ун 
љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним доче 
лиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја ра 
 одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да 
оја су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму 
/head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од п 
7" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што 
ти.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој ре 
о узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p> 
 У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане  
ђа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила  
асови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крв 
е и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком изб 
мо лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој ж 
ше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе 
госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на жи 
>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са стол 
p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену п 
 Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме 
Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и 
е.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> 
>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> <div type="chapter" 
а погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, д 
Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова  
и ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Мила 
нка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу жи 
отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта,  
аронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, ка 
арога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинил 
<p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на 
и.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај т 
p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били 
ца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услуз 
а, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца  
ког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гро 
е настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задрж 
а-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати ку 
творио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмере 
јанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост сва 
зили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито  
ен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p>  
Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежн 
 је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми 
а је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпо 
Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика к 
и.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага  
оји беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устан 
.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у 
 био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, ст 
дам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је  
ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски к 
и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама 
дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече  
 рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</ 
да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужа 
упи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво б 
нђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је  
уг, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко 
ћ не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, п 
а, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.< 
и Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је 
...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, зарумен 
нка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке 
Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише р 
<p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико да 
 предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пр 
а овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом с 
спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мр 
 спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 
 то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но,  
на брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се ч 
ву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину сл 
ила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— 
еном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јов 
 и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417 
</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљ 
ок би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндер 
дући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места 
 је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико 
ма? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml: 
инара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост при 
је груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана но 
 Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој 
здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од при 
 његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су  
ву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S 
ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није поглед 
{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је бил 
 дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болн 
 и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је п 
а челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор 
га Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бис 
е згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост из 
ло, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Се 
 кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од 
чала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе) 
рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално боле 
<p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом занос 
ма је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затв 
ратскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша  
ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој про 
ојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <div type="chapter"  
 Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и смат 
аправу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, пр 
ећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претхо 
тојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За тво 
у горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на располож 
ску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим ч 
меник.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много  
ла све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене дево 
омобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту мод 
извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну ра 
братимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине  
="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљ 
бдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако ј 
и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас ка 
</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и б 
ј услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у св 
макнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће са 
пођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буд 
 Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њен 
тарац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је д 
га неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле по 
ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се 
мо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бле 
 госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јо 
адржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из к 
а Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни 
уже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са  
али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> 
д спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан  
рви сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу с 
пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годил 
<p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче  
ледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да у 
акве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па удар 
епе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада  
от бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, у 
ер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и  
је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — 
ој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима с 
гледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованк 
о је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало усп 
о нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша  
бок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стаја 
 рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и снев 
куша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој  
лану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се,  
у положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама м 
а је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, јед 
це моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само  
зе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећ 
 „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гла 
та та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том  
а, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду,  
бије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави  
страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавит 
 ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја пев 
 одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо 
и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце 
 па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? од 
овине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек 
 ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичме 
а се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не 
ора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p> 
о да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> < 
и официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огреши 
розава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер С 
>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Неш 
едаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да на 
 Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли,  
 опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спо 
риле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се рег 
еограда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>С 
вља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте  
ије догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећ 
да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замисл 
де за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловић 
 оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладн 
у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат? 
таде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско  
 голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сва 
 одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p>  
еговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала,  
 овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Мл 
 руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дуб 
 је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ко 
јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било д 
 шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мај 
ори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} 
сано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре! 
 /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка ст 
 предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добр 
е није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за  
 болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине: 
усти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневе 
атварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја с 
која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буд 
покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића 
има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама  
зрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Ж 
атариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одма 
 и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина 
и Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину 
 ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно п 
ким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то ј 
ма.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега 
p> <p>И девојка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру 
јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l>  
 питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с  
е, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p> 
пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јо 
на.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као 
трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско 
гао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од 
ком не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем, 
естре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S 
е, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па  
е хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога гра 
.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине. 
 у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није м 
 А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена 
 својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да 
ужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, б 
се све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом ск 
а од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било  
а се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешк 
родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има л 
јала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отеза 
 неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то 
ом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко,  
лницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи  
 Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу пл 
 овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо к 
ег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде ок 
о.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни преко 
 вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело 
у собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није 
тоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из  
тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин жи 
 напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опст 
p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прсте 
спође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p>  
дмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио 
ној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш,  
 само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли  
и већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрин 
 јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</ 
 слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друш 
е тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се о 
де га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, 
лом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину зак 
го своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођи 
, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" />  
есниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало ч 
и.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} С 
 ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и реч 
са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива,  
собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка би 
чну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас 
о Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њез 
и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p 
је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рука 
 брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади 
о је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и ра 
з устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су т 
јег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, 
се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због 
а, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, о 
} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прек 
 руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та 
мој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја 
она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота. 
 од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато шт 
 провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред 
око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Н 
/> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Д 
ла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред веч 
г предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видел 
нка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије 
е подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је  
дног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату 
је добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? за 
ак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за ду 
та љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</ 
</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта в 
ца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с по 
 је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих з 
Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и 
миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој  
{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретн 
унити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њег 
судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостр 
нске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена 
ала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све  
ији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одва 
ад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p 
том што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>П 
Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је  
ном, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај ма 
 <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија  
зина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођ 
таман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ 
ешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила  
р.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Зби 
осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако ј 
ње опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда  
орам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазареви 
 сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»В 
p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, о 
> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— К 
код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крај 
ига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо...  
змеђу самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак так 
гне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p>  
р и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још 
ријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се п 
, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, ст 
лачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је  
ши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..< 
ећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за  
у божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и пис 
силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом 
а је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" /> <d 
ном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он 
е такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред о 
"571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку м 
 Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S 
га имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, 
 Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да 
и пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљен 
уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>М 
иран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, за 
ара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p> 
ећ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>—  
и.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не 
о је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдск 
 јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње. 
умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Бил 
е једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак  
ижава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али  
Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p 
ој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Ј 
, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када  
и јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.< 
ечи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, до 
ли...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу 
ђе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је  
риђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој  
аву на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет 
 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада А 
жљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> < 
лободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања  
изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још с 
да домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> < 
не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на сво 
ла и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет 
 ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девоја 
тоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић ус 
 доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновал 
 одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа,  
ила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али прошир 
ити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога ње 
те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе проша 
ест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне п 
 пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више 
је јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко прија 
 двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њ 
м приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим,  
 и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев 
да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно 
једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јо 
г их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила,  
руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако 
гледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>—  
збуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино доб 
 руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из 
 што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво ј 
несе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болес 
јину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је  
 <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо. 
земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликова 
загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари  
хе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка мо 
воје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је  
А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p>  
 тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој по 
 на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске в 
ђоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да 
е врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначет 
јанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо.  
ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јова 
ла заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан  
анку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p 
и јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако 
есец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа срп 
 одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n 
 своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинов 
ојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је од 
 губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад с 
 оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Т 
рема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жар 
} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бог 
 главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је н 
у мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-ше 
 отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пун 
а је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прсти 
а главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јо 
и срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</ 
Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као  
 неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миље 
ћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и 
p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој 
} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кљу 
ци.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, 
у, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебнос 
спође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћ 
 за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p 
маћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упа 
.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љу 
а.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по то 
 моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411 
ечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах  
>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, рас 
 јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диж 
/p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, д 
теванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Прот 
у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли 
азмишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је 
ен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си  
рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као ју 
о очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није мог 
“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да ј 
и се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, к 
заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> 
/p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем  
.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закљ 
<p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код В 
.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је с 
ка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у 
.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату кој 
ке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С је 
ринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му 
ојавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут  
а очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p 
 и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворн 
Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, д 
на руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> про 
 се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да з 
у поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама  
јине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој 
одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још  
 <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се. 
Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, 
! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на с 
 изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>О 
о бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бох 
лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи ру 
лент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђу 
или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен  
м посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и пр 
" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је  
рену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво ду 
Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој  
бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не  
} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да са 
зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак г 
рта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпо 
исај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше 
дала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као 
S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он з 
ло, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, исти 
вај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p 
жевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој 
ног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо  
у главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је пок 
 изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болес 
 до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="ch 
та друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену 
>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, доб 
рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунак 
</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве... 
па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, д 
нда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Г 
тало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p 
у радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="52 
.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким р 
јој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" 
ну Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> < 
 поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљува 
.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— 
ву девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих ст 
ванку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толи 
 Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину 
вије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би  
вић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није ма 
ика, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је  
 на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p> 
 он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да пост 
ованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижу 
лаву са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом  
с спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type= 
 струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p 
} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> 
ем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гл 
исам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Ст 
а макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно распо 
 /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегин 
 Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома п 
 Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.< 
 право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици  
ј да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево 
ућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је 
ива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ ст 
на и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брат 
овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да б 
p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суз 
бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S 
узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмер 
о је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је н 
е диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила,  
вање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и поди 
реко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела  
<p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој су 
оћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</ 
још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше пора 
о!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и вл 
рила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када  
 Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изи 
у, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде 
и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога 
пља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који ј 
ке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Св 
усти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новин 
 негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше. 
тос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем  
о пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има  
>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујев 
 плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је  
изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Фе 
Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— 
 и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да шт 
 чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојков 
анка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли до 
лако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе  
нтимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој 
p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далек 
исмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово  
 осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" / 
 и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извр 
Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да о 
ј рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била 
е те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, 
.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава. 
 изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јо 
 добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јован 
ав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако  
 стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не беја 
Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво за 
и, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранк 
рат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо  
амо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник 
ивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином  
та даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Дан 
у је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љуб 
S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после 
е Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била  
 растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да т 
в.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она ху 
 се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је 
бљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и 
оте мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва 
никовици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да 
, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{ 
а није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>—  
Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у све 
заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских офи 
искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и  
ручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, пов 
Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен 
Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у  
о изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немог 
 јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пр 
ацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Обер 
наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар пов 
ече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете  
еш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</ 
и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њ 
и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Су 
неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала к 
обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и ка 
 кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па он 
Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој  
 Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изнен 
м чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставни 
тно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари делик 
ова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, ал 
аша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена крава 
ла очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јо 
ала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>От 
ћи отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање. 
 чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже  
ли да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и к 
 њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жен 
а, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећ 
ај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са раз 
рилику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требал 
као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну д 
ла и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пун 
 жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је с 
шла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београд 
и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесн 
ати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>С 
ута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао  
о не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети,  
да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоћ 
но окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свак 
е чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника,  
ем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио  
је управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посет 
 и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</ 
 Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{ 
ост.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душе 
елом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да оп 
 и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, п 
а затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за т 
женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо. 
била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и остав 
.</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо мож 
 поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> 
 стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку  
здравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала б 
 руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама се 
поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p>  
629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка от 
а сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S}  
 ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљај 
м сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исп 
јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београ 
у, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко вре 
досна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу. 
да могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а њег 
ад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смот 
ила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићев 
постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div 
ала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И  
исмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бур 
она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачун 
е ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>О 
 суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста к 
латити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, он 
није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после 
>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа 
а се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — реч 
пису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овог 
 патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог пис 
{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некв 
ојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знат 
посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја б 
 умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном прилик 
 зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и  
 потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и т 
<p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>—  
а запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и  
p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p 
ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби з 
лети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима о 
а.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После дв 
је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, дод 
Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па 
у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева 
олети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S}  
ећ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат 
е из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао,  
ме Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.< 
гледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна 
цима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те  
е, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељ 
других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско нар 
бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- 
/p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савла 
зе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, је 
и здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли  
.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија у 
ика са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласн 
те бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, ш 
/p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему и 
е.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако и 
 пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им 
иљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић 
>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на 
де од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После ов 
астучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред  
ље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица 
/p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше  
ку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан из 
ек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести 
и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>—  
е, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ с 
 нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубиво 
.</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <p 
ници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непри 
ишић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник ј 
p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину? 
ху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи пому 
ећ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је  
ан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учин 
/p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под В 
арловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у В 
му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним  
па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти ка 
сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но  
сле већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек  
нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљује 
жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, 
 Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рат 
ојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш  
ени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких ра 
 носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краље 
ну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је ве 
>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантат 
мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »У 
 ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да  
ову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црног 
 Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, ка 
обро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата 
анов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.< 
ног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, њего 
оје круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини 
 децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко  
ом је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</ 
ру.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p> 
, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, 
их сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању  
 на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је у 
ћи у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на стран 
 <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— 
p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што ист 
учај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причека 
Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А тре 
анет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека каракте 
ј готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајни 
пео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, 
остиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помо 
то сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободи 
че — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив 
би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде  
о а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на 
ећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази  
руги свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од к 
се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S}  
 - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оно 
ао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S 
?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба. 
и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од сто 
ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај 
сле свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> 
 а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ва 
ти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том 
— запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без с 
е стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А т 
е у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, л 
лога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како м 
 то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнаут 
поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43"  
и на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозициј 
, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; хр 
ти фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p>  
и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одв 
ног савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је 
 руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових р 
ногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p> 
 шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као жен 
едри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је  
рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Март 
о забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидиј 
 која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето кра 
то ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбр 
јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ  
 варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, там 
тисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова си 
дио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је  
цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све  
алеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика 
ћ обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он 
 им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка раз 
 вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом врем 
нка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, 
е познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не  
 и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живо 
аревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај 
ео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко ст 
ти, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и п 
адосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" />  
ирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легну 
јству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам 
 /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда нег 
дам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се в 
ђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин 
ње Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, кад 
 Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, з 
аопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, д 
 је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му 
ита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалос 
тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно  
а топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево,  
ега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници 
 Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Н 
 овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај рад 
унца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али 
јте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и пр 
 знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико  
га седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше  
им животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само  
је Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја  
 његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат прот 
тио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потре 
а, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови  
т часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега н 
p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Бори 
а приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p 
аћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чиј 
свиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш 
p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан  
Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Миц 
српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција 
ти.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле  
те утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као а 
за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљ 
имо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какв 
оварали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, кој 
и било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима ј 
</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљд 
а.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Ка 
њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, 
е Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од  
 триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор 
S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главн 
оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени  
хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p>  
да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијен 
има и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турском 
оре и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Ба 
ха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се  
своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може 
га, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са не 
ти комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо н 
 Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружи 
нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове с 
у венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је  
знање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазна 
овића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} 
 већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не гов 
вно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Си 
ве пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је  
жи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да  
га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције 
а вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти з 
а вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу но 
аг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, од 
а рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код кућ 
под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и б 
је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће сту 
је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се пов 
зад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веров 
воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, к 
 са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава,  
одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу 
м одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљени 
ђе и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задов 
, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S 
оспођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Ј 
 лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев с 
ало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензи 
ло зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p 
ог језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војск 
иљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу з 
<p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на конце 
е, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се 
трашној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потре 
ољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штого 
аде о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у С 
 и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила с 
раке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на ко 
т...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и ве 
печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зељ 
 загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, пок 
е те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне  
.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, шт 
ила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба д 
онети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар  
осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али ду 
и мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени на 
да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба  
чалником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће 
рства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је 
.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планин 
мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плод 
/p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам 
одигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био пр 
 наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два в 
е!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забавља 
е и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвал 
а за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, При 
аут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што 
це!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би ина 
за и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бат 
наест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан 
и рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} 
је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</ 
 треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој п 
ро, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.< 
ер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, д 
а краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а С 
вим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурн 
има, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она 
настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — р 
се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала 
је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сме 
 чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милор 
обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили со 
 и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и сврш 
ење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад 
је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка  
да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како 
р је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уз 
.</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не 
е до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је  
 вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А м 
ијатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се в 
 само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично 
ne unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучи 
ху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од мил 
е и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи 
гледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србија 
ину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је 
толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, кол 
и у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа гра 
 је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој  
е стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати п 
и Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да 
е већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али о 
премно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпун 
тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у 
ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назира 
ано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осе 
</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војн 
ада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>—  
полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жести 
 свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у ру 
аље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и 
и.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бе 
 кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Б 
естици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја ниса 
 истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>—  
е.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су пр 
атио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А  
ћ устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече 
 ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати ка 
хну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински 
ци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div t 
"subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S 
вљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?< 
ма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у ње 
пуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али  
о и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и  
 да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, п 
у једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да бра 
 су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, ст 
ци задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да 
су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и 
ање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што  
је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љ 
стане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите  
Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих п 
где икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина  
енитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке и 
ју, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Кос 
} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чик 
дићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p 
Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о  
p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S}  
носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од д 
а извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створи 
кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио  
 места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у пог 
/p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а 
ала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт 
да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нек 
нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изо 
е, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз  
ји је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је т 
имакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине 
та и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је  
 са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи  
, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм... 
а се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то  
 набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани н 
трашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху. 
год о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој  
јске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље 
један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да 
здавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онак 
оз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше п 
р у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они по 
ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>—  
/p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“  
, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник 
 — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шт 
а и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се 
 на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка 
ни пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још бољ 
и су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан,  
пуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у 
и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Пр 
исати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p> 
нима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачв 
заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде С 
 до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си б 
е, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха 
Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја 
арту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стис 
е!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и пи 
 Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим 
о, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p 
ави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у  
, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посв 
 Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио  
епријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и  
ора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске в 
чиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, примети 
ону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— З 
"622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па и 
тац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са 
p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши не 
</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са  
 мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жа 
асе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји  
 куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, деб 
дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</t 
руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стр 
и грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са 
јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:< 
 тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, 
>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам 
вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изр 
{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдско 
р имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу 
 Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви  
ли вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас  
с није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p> 
ора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тач 
мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није  
 се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми 
редна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од  
паде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред ве 
ш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне мож 
 Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у ли 
 ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потр 
догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни з 
век.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо 
заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту 
раве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та 
ађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће 
опустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</ 
ажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар н 
ити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је  
 да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објав 
 да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задр 
иђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p> 
 А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, 
е саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пр 
д погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко 
 <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је ч 
видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз,  
 се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“,  
d> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом 
..{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, из 
овина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</ 
ема свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да 
о доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја леп 
тонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам ( 
двостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему  
 Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу 
но истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb 
ко тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по че 
е и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта 
је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија  
падаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на  
/> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, п 
о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису заг 
 <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> < 
ти ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— На 
ну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну  
ивахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Ни 
и лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у 
, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачув 
амо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић з 
емо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, 
ми не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Буг 
Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна о 
хићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али ку 
анас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигат 
ље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и громогласно в 
>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је са 
 Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе  
ањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну ср 
ко четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту  
вали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да с 
личним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен 
ебе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Бео 
уњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту 
си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох 
е у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ поче 
о бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, 
право она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.< 
нцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцелариј 
а, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њези 
те ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши 
ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пут 
p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако  
 већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту,  
вуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње пи 
 Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео 
а се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга пос 
 <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачва 
а наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана н 
ина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S}  
, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло 
дњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог в 
 сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску  
о.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара. 
иће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у се 
/p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот  
еде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне 
 грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Б 
ана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</ 
на-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p 
га позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још  
 Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S}  
да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете 
S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, мл 
е Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад пог 
аснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултат 
у собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Н 
те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о вели 
ми бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где  
</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао ни 
и <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— 
благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из к 
ућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврш 
код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да д 
ког југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу 
јком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“;  
оред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Ка 
 <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби о 
 како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, нед 
ла.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих год 
товала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, се 
ворен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разум 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пе 
мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим пле 
омовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше  
есе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а ло 
га Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а к 
рши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово пис 
а је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни из 
х синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне  
ла и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском мини 
ва писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати д 
грали од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српск 
вола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко 
 на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и при 
вукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се  
не и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и нап 
ати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој стани 
зрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала  
о, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера 
лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хт 
ако се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена н 
лики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што с 
еба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са 
ску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори  
зумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" / 
јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба  
анке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допира 
 оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби ниј 
е ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати 
и и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хлад 
/p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се  
ком радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} 
њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенич 
зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке 
ији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико тро 
у тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина- 
који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар. 
ка, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{ 
д врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве. 
цу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо 
 је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлази 
 стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не из 
љина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они  
, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p 
ко је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у р 
 воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго < 
се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испр 
 лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док с 
.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да н 
ио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објав 
} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378 
ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова п 
т, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето  
ина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, а 
 из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране неш 
 од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Ми 
ој сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла о 
 кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевље 
а посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила  
ије о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересо 
до се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покл 
аш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да ск 
 своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n=" 
спође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледа 
и је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући  
шила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањеник 
 Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ов 
 машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ П 
ј прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекл 
на се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писм 
даш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да 
ех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему с 
5" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прих 
 се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чег 
S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју  
узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и дома 
које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, а 
слобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску п 
г загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну  
не нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање.  
 на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, 
ге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, оч 
за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размиш 
а, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла пред 
то ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p 
 Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју  
адећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> < 
анимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходн 
 неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче  
м могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у к 
на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и  
 Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те ср 
S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> 
 мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, 
чарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну р 
ом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не мо 
рку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам с 
на Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти  
рихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несм 
> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеје 
а спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Кој 
на девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српк 
онови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак р 
вином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским 
ловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовано 
е и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што с 
је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо  
>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на сво 
> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њ 
у.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p> 
рашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око д 
фија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — 
 несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>По 
 да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати свој 
ду наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њез 
е на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту 
у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове 
 му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени  
око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</ 
ере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила 
рио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стој 
ају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнул 
то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину 
ила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне 
 званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе  
.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p>  
ићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад оп 
пуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, д 
 Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не  
а колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у чет 
оспође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био  
ас, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве р 
зиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од ј 
 срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше 
 у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг  
а је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да на 
и колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај 
Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не изд 
сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њези 
у војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не же 
/p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се то 
та, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> < 
 места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> 
 Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаслед 
амо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске кар 
ржавници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријате 
лико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кр 
<p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која  
ши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук  
као!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у  
е страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографи 
едњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Сло 
о бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчи 
аницу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дај 
 сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да дов 
паду.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо  
 а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, по 
!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај! 
ном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење 
>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи 
{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљ 
ђе у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао 
их пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Х 
ио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био 
 и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свеч 
шки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Б 
ј постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му б 
е </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> < 
ог јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо с 
олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково р 
 и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би  
ин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јуна 
ка она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазит 
А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела вран 
Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рање 
ти, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а 
дети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је 
а га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него 
и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће 
уљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замо 
 га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други 
ко дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагд 
ја би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени ду 
 бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских 
Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали с 
ила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да  
 белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милоср 
ва Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за при 
рзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити весели 
 успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка мали 
обода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је  
 прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу најве 
 средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“ 
ћати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност с 
} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској гр 
ербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да 
јину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у С 
дмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се 
ка болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p 
коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове херо 
о казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода,  
фицир — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут  
гој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="5 
атка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>—  
.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мрта 
да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовано 
и бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу  
.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у други 
не нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне  
лушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и 
о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком ра 
па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — 
терински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу 
еља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се пр 
рах у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у  
ка радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што ви 
 професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно 
 облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачун 
 наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред  
о том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{ 
/p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} 
ати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p>  
и пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али зам 
диш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је н 
ар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стоја 
е, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} 
То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, кој 
 Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А з 
ја беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јов 
 се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесе 
ске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а др 
 и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се 
ора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Са 
ише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је 
b n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Сла 
ачке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова  
етном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пе 
адости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цар 
оји му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа 
јкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру  
</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад з 
вши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашни 
вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> 
е тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним да 
гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{ 
ом али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, 
тврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та н 
лободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То 
еобичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} 
А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е,  
ана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> 
чима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине ко 
ај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи срп 
лише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве инт 
оба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.< 
 ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дуж 
 „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се  
 за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..< 
вај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од д 
 на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове 
ским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега дели 
аји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захва 
пска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поно 
аступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди ј 
 јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто  
 највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био ј 
ој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Због 
м мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb 
 израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому н 
 к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло 
горском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце м 
јонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овд 
раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на 
р и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољ 
 ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, д 
ој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато 
и Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово 
ји су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залил 
дао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје ду 
еним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.< 
је на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарк 
олевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту н 
српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад 
м намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада д 
д Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници по 
им!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, к 
ао џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке конт 
е мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њез 
му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво  
овцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да воју 
, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим 
е јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас сп 
 угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пе 
ми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да за 
 оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари тв 
дважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајо 
 Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко так 
 по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и  
је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да н 
јем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официр 
да бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био за 
 осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разм 
d>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је  
ead> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет ве 
То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> < 
 кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мал 
.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим 
а, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код  
ни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био п 
а, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журе 
уштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После п 
 један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спре 
то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мируј 
АВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше  
треби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голи 
за бусије и громогласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседош 
адију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!-- С 
} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедо 
била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војс 
наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — зах 
кој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дан 
е обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесе 
ти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош од 
ила густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> уб 
им гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске п 
а неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-п 
енерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема мун 
 краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ по 
о исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 са 
 <gap unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у т 
да је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва  
њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и с 
 је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уг 
p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију п 
читала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type 
чи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сва 
асе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуа 
извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када  
ереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</ 
егове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог 
ева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђ 
оја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака ле 
грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, до 
х трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Ту 
и.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напосл 
а нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасе 
p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губ 
црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордо 
738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, дв 
 вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топов 
ала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху 
близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јаро 
p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нис 
 овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тар 
 и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом коман 
и су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb 
ла, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шу 
ни овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом к 
 познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа 
12/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S 
</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу 
 Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под кома 
адра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p 
а?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска 
ком.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, 
.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> < 
нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињењ 
— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није  
, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади а 
>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову пре 
се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изнен 
Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се  
 синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазарев 
е, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђ 
е не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас свак 
буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје  
 <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком. 
/p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвал 
>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу 
ика престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече  
вник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја вер 
стину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да л 
 Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су за 
ив балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади 
у.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заје 
Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим  
 са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да с 
ационалним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је  
х, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те 
ије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбр 
гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ 
говори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на ч 
оји су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су 
 страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, кој 
 топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонил 
ска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако  
док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију 
е с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику 
аљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели пози 
> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица рек 
 је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су г 
 ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спреми 
да кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.< 
се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио м 
>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које  
тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини. 
 језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се в 
 <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, је 
јатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије 
бринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, 
е собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је не 
своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибе 
/head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из ко 
фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођо 
ведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братс 
ед јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник о 
рину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко ку 
Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доруч 
огне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену  
нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеш 
 скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хте 
у донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Па 
“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици  
На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стар 
м пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди 
 увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга време 
девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.< 
лази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се 
 Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим 
е ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић н 
лега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путе 
абрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p 
е стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— 
 нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође  
p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџ 
разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је 
афа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и пре 
>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умр 
пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S}  
анке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{ 
утовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пре 
оћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле ка 
т измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и  
товани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком,  
рдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су  
аквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и  
ничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари  
љаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне срп 
а:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од ње 
ошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p 
Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мо 
ера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S 
ита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору,  
етио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутују 
и пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се раз 
и се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га 
ату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и 
те писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења ка 
дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S 
сности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; 
вићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи су 
 двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати 
о се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отиш 
вим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из кућ 
овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, 
> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Реко 
хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n 
 призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка  
 руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек т 
а она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то на 
 сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено приј 
 по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболел 
!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби  
стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, ду 
у собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S}  
а затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на усн 
ова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на н 
ој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем вазд 
ја.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p 
 увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао п 
просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на 
клони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — о 
ина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачува 
ло разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био  
ом ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се с 
>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; прича 
уке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је  
мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати 
ом усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то 
о нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште ка 
поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, на 
х, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign x 
о из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па от 
ет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти 
ата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p 
ао што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Па 
н.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујућ 
них госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> < 
 се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла  
le> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага з 
испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући  
 сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет ј 
од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да  
ко пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била 
свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но  
шег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, 
му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист нар 
ивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milesto 
 шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти 
 телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спо 
 добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јо 
у.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана с 
је био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад 
чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачв 
ење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците м 
 нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивош 
те се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а 
ева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше 
анџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздр 
 n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино оп 
хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" /> <! 
 је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанин 
златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div type="chapter" x 
 четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позици 
од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшај 
— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаре 
и, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</ 
 се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђ 
 Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на 
ита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Док 
леда у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њи 
аветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што  
сто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n 
ула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> корак 
ричао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско пр 
ер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад о 
Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могл 
а поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљ 
постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори п 
 „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да ј 
Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Со 
</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у лого 
/p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој  
вити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојкови 
о како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина ка 
 тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти и 
стога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужи 
А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним верен 
естио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p 
сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.< 
а Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спр 
де све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и с 
 у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом брак 
ају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а п 
обучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и  
ва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Е 
еној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом 
“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре  
тарци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која и 
о петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" />  
л за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом 
!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јара 
еру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод П 
<p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци с 
 спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија са 
 поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље  
ше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама 
н.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату  
наје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођ 
ли и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе  
у Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не б 
покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео  
н братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, поку 
Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</ 
и речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, 
ки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, 
љубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је зат 
че рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ 
 пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у с 
пи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој  
ових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и 
 придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која л 
ому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла побе 
ка узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" /><!-- З 
иђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запо 
а, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ј 
се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у  
ст, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђене 
лесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али 
елу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно ч 
 кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div 
е ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо  
аспуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву. 
 би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуд 
знаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми 
Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарет 
ead> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавш 
ка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч  
де јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</ 
изнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и  
 пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" 
авницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше с 
p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме 
тап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секре 
 нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, ја 
скоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бав 
н Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихват 
, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам 
ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)< 
али о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам,  
м каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отр 
 <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама ни 
.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши једа 
ти!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још ен 
рема пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковн 
вао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p>  
д воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p 
вије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте органи 
андуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div 
где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог с 
рика, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p> 
ада се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на др 
мљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвал 
>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друшт 
ају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара 
о код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо  
тима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Ла 
мњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотич 
ла обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у ов 
</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио он 
пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од 
сец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши  
дојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p 
ранац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, би 
и ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав из 
ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица поврати 
нђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испе 
а.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помис 
живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно  
 пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра 
ио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада 
у.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на у 
 грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигаре 
кане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је п 
ic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је би 
 трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала,  
>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p> 
 угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се заглед 
фицире.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:< 
ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</ 
жим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} М 
 каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p 
есе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S}  
није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазареви 
 биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак 
санице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу  
ић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? по 
ад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S}  
.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранк 
 навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је 
, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу 
а тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> 
 одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на теб 
о разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве  
оћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог,  
ревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да м 
 да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породи 
 Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сус 
кола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.< 
ти кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извр 
у ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши м 
> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле на 
вотом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p 
овече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И бо 
 из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапа 
ког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, 
S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу  
лали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S 
кова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!< 
те какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми  
 тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на 
 кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<t 
иче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана 
таром Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички,  
рношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као  
 Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остал 
е се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничк 
S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Го 
зама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се 
“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај 
 и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте 
, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је ч 
он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћ 
на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме  
ијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни 
же свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији 
 пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да м 
по.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о в 
мртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља ук 
ом држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна  
им, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> 
жени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p 
су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орло 
, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нис 
ревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић јо 
> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила 
овори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним 
вај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Р 
 писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно А 
ма среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом 
 — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у 
е бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p>  
убав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она 
.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, се 
 хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Ва 
 сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати  
 бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: 
а, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је 
д сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је м 
унизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара 
е ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцок 
очео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и ц 
јор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S}  
ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} 
ње.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александр 
с к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати ку 
нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено алба 
и као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, ниј 
 снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло врем 
може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама ист 
м, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као млади 
 ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p>  
ђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајев 
 тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, кој 
еши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала п 
Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{ 
дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{ 
и веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се н 
Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Мило 
 на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших,  
ћ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.< 
ора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p> 
ења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихват 
?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С  
пак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов ка 
ела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо,  
то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук 
ненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те пре 
овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрск 
г моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно 
азговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о  
 вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би 
ви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављал 
гледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и 
ју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по г 
и красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб  
аби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, с 
<p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавк 
а (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсн 
реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам 
 и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни ш 
ама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се сп 
су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп гл 
чију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла п 
још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнау 
p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо  
па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Све 
нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и  
и сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да  
измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>О 
ели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо. 
!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и  
“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб! 
а је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште д 
кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито с 
али.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p>  
<p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој 
ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло н 
ељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуз 
 се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар св 
> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, о 
ње времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, 
путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне  
им вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развија 
ала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div typ 
астанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, т 
„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку иси 
<p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи 
и су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словен 
 усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S 
ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог  
да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага н 
 први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заро 
даре главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати које 
елефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а 
ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се по 
дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој 
да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики с 
протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Ув 
ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговин 
S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи на 
немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А  
агнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, ка 
ртиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потре 
обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— П 
у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у  
 држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину  
где у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја поч 
</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је  
н радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату с 
госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама п 
p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најст 
инчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих  
 ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас в 
туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друшт 
заревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Зд 
азила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је 
опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{ 
њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као б 
ао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, мес 
решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога ч 
есец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми  
<p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p 
{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат чо 
 није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечер 
 но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нис 
ам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима ут 
е.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах са 
p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам сн 
ртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођ 
 Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, д 
а овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта г 
ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми вр 
етке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђо 
itle>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p> 
и до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегст 
опоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потл 
сати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и  
најући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на н 
 приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и н 
 <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</ 
друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет  
ештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе не 
тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у ж 
оћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка р 
тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прст 
е сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хт 
</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална т 
 <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљн 
нка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђо 
на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук на 
кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме 
лади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу  
у тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, остав 
о у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часов 
.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.< 
ућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за в 
е шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се  
вет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p>  
{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег чове 
ко си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p 
а, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То 
p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погл 
 сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих  
 намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка нема 
ја.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ да 
нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љу 
 од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми С 
стрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана 
уначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и 
е ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал 
од нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стри 
што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у ва 
е Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у  
, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Дру 
„велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове о 
тео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се 
измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново  
му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с  
b n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где ј 
и постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде  
 једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој 
нда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помо 
единицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се,  
 се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуца 
а, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се 
 није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани поч 
шао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па го 
 Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини 
их Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити н 
 ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипал 
рви ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бир 
трија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219"  
песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срц 
олницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку с 
 га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesa 
ме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који с 
 спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p>  
купи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и распо 
, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према З 
пођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Та 
опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb  
пуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се оча 
ујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, на 
док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођо 
ле наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје  
 ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој др 
од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; 
ало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или 
 се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три 
х умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и запо 
{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потраж 
му те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S 
ико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у  
е, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту з 
те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми ре 
 он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цул 
падни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је пот 
ва постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разо 
сподине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имањ 
х му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигур 
ени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, 
 дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и св 
о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} 
 слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле каф 
чити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам 
унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разг 
и, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више раз 
 савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао 
 она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и пр 
 Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из н 
причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништи 
авао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Бе 
атиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара к 
шица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па ј 
{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да  
, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... може 
 будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Мо 
 редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим 
p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме  
се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „ 
S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S 
 утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао  
фону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар 
ве је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били с 
на опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми пр 
о гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико трену 
предени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме 
ни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине 
Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми па 
ио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се ов 
<p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе ми 
ом колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обав 
 бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић. 
моћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућнос 
 давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— 
јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је с 
т као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.< 
и онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће  
</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући  
 се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекив 
-><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Бо 
ути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плот 
егунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела 
зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... т 
слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно 
 то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p>  
или и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете с 
 кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој г 
оцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај 
 тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу,  
џа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе  
, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио 
S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход 
вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић сед 
{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сок 
ци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан 
у, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, 
ћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>П 
p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се наша 
 се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништ 
ру за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње  
рај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањен 
ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да прив 
те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склони 
нате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“. 
у задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник  
, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад  
p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пер 
 пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Б 
 подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра 
уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на к 
ан што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хл 
 срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољст 
тпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног п 
ина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стр 
ахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с ко 
ца и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А са 
дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар 
но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневес 
чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и он 
ија и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на ње 
ј је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и  
им, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо би 
е и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши т 
адску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит к 
ина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен 
ано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам ј 
евојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју гос 
ранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе р 
, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем дра 
о да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благос 
ш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што 
нимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са с 
 његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је о 
.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S 
тишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело 
познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанст 
је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из р 
, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом из 
иђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изн 
ст за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаћ 
 да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— 
а ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице 
варао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости  
а луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може би 
</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p 
то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по ко 
 савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снаша 
 болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека  
n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од На 
трина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђ 
 оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им 
овечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за 
заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позрав 
p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично,  
ре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место  
ше врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па 
б, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се ово 
90" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкод 
 покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} 
 А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонск 
 руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, 
ј ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако с 
, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој дра 
уке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца б 
ао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>-  
ићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез 
> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је ду 
и поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас  
сподине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а з 
идио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо 
а ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану т 
у из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики 
<p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко вре 
гло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш  
је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} О 
 чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он,  
онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си о 
, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окр 
аркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у ти 
} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај 
немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је пр 
истајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је б 
пски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону инт 
 му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти при 
Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, призн 
побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за т 
знало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> < 
спешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати 
 су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, 
раг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се 
а толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у б 
 Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше  
> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну рук 
инила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој м 
мити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Ст 
нићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помис 
о, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да пог 
 мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да п 
о дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстим 
ошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба  
г Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p 
бе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће 
аније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Е 
без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кће 
 је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у  
 можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци кл 
! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино 
е још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брат 
— та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само 
е њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, 
однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а са 
Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подру 
, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила 
чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матиј 
оказа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима 
ај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> < 
о сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није зн 
p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу,  
м.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је чес 
<p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се уп 
ли...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим 
ељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беш 
<p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> 
на, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко стано 
пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Зб 
еранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се с 
те срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовал 
ко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њези 
Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> 
пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је да 
вао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Со 
Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одг 
ричали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек стр 
 Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и држав 
м брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија  
ље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривоје 
 је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица ни 
 није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне  
p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата. 
ети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових кр 
p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече  
Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по о 
овори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ,  
ер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> < 
е било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да 
Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен 
> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему в 
левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један друго 
<p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за  
тељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit= 
вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Поче 
>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зид 
рт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за о 
у у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси г 
и, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га  
 их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им ст 
д дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где 
esar morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на ре 
 Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и  
је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је  
 соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу с 
рицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, г 
оделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваз 
<p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу 
риликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до зак 
но јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да  
ати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ј 
о сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја уско 
рина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нем 
 матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозбо 
ду браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на 
gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p 
унав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није м 
туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, п 
уцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, А 
свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да оду 
мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврј 
умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њ 
ла.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готов 
 с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.< 
Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очим 
и онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји жи 
е зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало  
 је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим  
сталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села 
, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је но 
прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз б 
ицу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и он 
бине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на  
 Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопаст 
рзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку 
те никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као ш 
и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У  
овитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их  
ала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да це 
, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт п 
 млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у офици 
а, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који 
о њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</ 
и си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} 
сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>О 
 Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приреди 
анска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и на 
одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <p 
вима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слоб 
нички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му ст 
уби, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога ст 
дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док  
снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, 
уалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је г 
као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела 
ата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завича 
мети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га  
брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да  
 unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је с 
их речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, 
} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало  
гло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, ост 
и помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се п 
један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ ос 
</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, с 
 ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и од 
е, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не 
пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја. 
т је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли  
нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не зна 
ежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хте 
бија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у велик 
зничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још н 
м се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</ 
је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? 
ом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутам 
ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам 
 Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће 
значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш  
сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанс 
екшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је 
p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није  
навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Бе 
 тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче 
каше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Риз 
 Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га  
есвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па зат 
p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао,  
ницу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да ис 
нуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче  
 тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је пес 
а, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим 
te> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> < 
ote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он зап 
киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарин 
 Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши 
и врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p 
итак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да и 
утао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савск 
ВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшков 
head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанк 
ad>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу 
 ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио  
d>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао 
> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да 
</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио ку 
ead> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђ 
</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, ч 
ad> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмонош 
м драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћат 
ише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он  
.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је 
веку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била  
p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати ка 
ласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се  
ц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на к 
дњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Н 
 чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није  
е ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта  
талом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече 
уже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у 
имо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су  
 но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу,  
</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћ 
 воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а  
ога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице 
ј мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туг 
} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче сво 
 у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски ко 
е у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже гла 
 срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, п 
дојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топ 
дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где ј 
p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после 
 и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђ 
 само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и  
фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а п 
, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се  
љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закић 
лавом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сус 
и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лел 
 изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачв 
 срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења д 
рчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мир 
ешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" 
гово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стот 
пи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут пр 
уци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и з 
вића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила,  
рата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им  
 и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалишт 
лицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660"  
ав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци: 
Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опко 
; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на 
ликој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко пове 
азну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још нед 
ако су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="2 
 одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Бо 
еру?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранк 
и, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="1 
ом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер бех 
увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S 
 они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарст 
је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему год 
јатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и  
 да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло  
а је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној ве 
е лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића ве 
, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.< 
 волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао ду 
а књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— 
, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд 
рављена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске,  
ок му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну  
.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекарев 
којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да 
оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом пол 
ети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постељ 
е почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду  
ина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрин 
<p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку,  
ични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје буј 
 но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јур 
а њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ ок 
, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из 
толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Бео 
сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обрк 
, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полага 
ераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.< 
јних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну 
томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је 
миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше 
 лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је п 
ма и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раш 
ра са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо поче 
авчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од ш 
шла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, до 
, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дош 
х је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, са 
говарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан  
рши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је,  
е но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила  
а Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са  
роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се 
којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана 
, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за друг 
то у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о  
зору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{ 
едној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на г 
ир, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће с 
намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јова 
к победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник 
се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла 
ан.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је  
за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пру 
p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S}  
е Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић ис 
ују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону нас 
се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од 
ечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лук 
И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе с 
о једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене г 
ом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи прог 
 извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Извол 
од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеј 
ака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукал 
ош више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш ни 
—рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка 
Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним 
 свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцни 
естом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је пост 
{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, пог 
 рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свир 
чује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.< 
Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и з 
поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је скл 
 примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот привед 
рам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојкови 
 код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући 
га у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катар 
мвол доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је д 
је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ  
агично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био н 
а ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} 
будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам 
знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се п 
 колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш пр 
вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, 
во, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким пи 
и:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се 
ри о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у 
а првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се 
ова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> 
сле толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наш 
не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкоди 
 Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голе 
ције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње 
авити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе посл 
ељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p> 
тери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>За 
ци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p 
 сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са  
чију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Зе 
вих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу о 
стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје с 
ећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку муч 
је пријатељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом с 
онстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега  
 тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља би 
зрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се мн 
d>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у  
еба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо с 
 је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро  
Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p>  
лницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало  
— понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и 
го време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово  
.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским кр 
егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима н 
добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том с 
ху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећ 
 говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера ка 
ад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за гла 
им аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће ј 
 почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен сме 
таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној  
S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке  
Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.< 
азали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугар 
<head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катар 
.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбац 
омита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића,  
вић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуц 
ичанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту  
је могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n 
 мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дуб 
b n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао ова 
е нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S}  
ина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Д 
али да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправ 
ад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју  
иком рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Кад 
> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу,  
н јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнеже 
доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p 
одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спрем 
 доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> 
е бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити 
аше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели ве 
ење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или С 
промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему 
боље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај 
дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а р 
у.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово 
ог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Вој 
дела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</ 
је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на она 
ији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен  
акви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе нате 
право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за мој 
дговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ 
/p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> 
еник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која 
повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинит 
и мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало 
ално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у д 
ојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ниш 
д, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, бр 
 који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и  
епосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предра 
анкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болн 
ме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа  
ку не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са  
 својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, с 
ма:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако остане 
ловима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну  
 нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око 
падну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборављ 
.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се трг 
Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, 
Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест  
е из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себ 
а не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она с 
т није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће д 
ст Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:< 
ска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви,  
ксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад 
годно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатн 
чина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним 
ј грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а 
је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егз 
рле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у приг 
обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се п 
ио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу  
 тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога им 
зирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих воле 
икави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш 
{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p>  
пком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био при 
и часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подиг 
ојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнат 
 што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, н 
д Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао  
Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} 
мо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа 
силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} С 
неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, за 
ељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог ч 
 у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весе 
а га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То 
а сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је ода 
 они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја,  
 још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки бр 
ледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја сам 
 не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би в 
ружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити 
ет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих го 
риге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који 
рема уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они 
 Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при прво 
 мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Е 
ако моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, т 
ојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбри 
ом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа 
ан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајсто 
су биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нис 
/p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је ма 
ју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и г 
средној близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански ли 
сника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац п 
споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана 
 одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју једини 
д човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за о 
е упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>По 
шко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па  
као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и н 
ети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне 
— Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у к 
 Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега 
 немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе пов 
 Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога 
и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрет 
добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао  
укле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је неве 
ло.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље. 
а пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите п 
су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићев 
еним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притво 
 са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421 
тиву своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Ск 
псадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедн 
ет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата,  
брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, 
урског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у  
едан час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се д 
="447" /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јо 
ику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берли 
риновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту 
икада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Ј 
љ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„ 
-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како 
е прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бу 
би сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, је 
p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојкови 
ност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n= 
 доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога му 
ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској 
 намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључ 
ка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један проф 
, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изго 
њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно  
иђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, шт 
 одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету  
ивот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се так 
м изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже 
 Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</ 
p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам по 
ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од с 
ти из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p 
о на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила. 
 <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен о 
тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењ 
ојих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно пов 
рдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише г 
ће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе. 
аде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај 
>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а  
 — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта 
дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно п 
и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погорш 
ле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким б 
астане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и н 
радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је за 
пријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не пос 
од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кр 
ВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима 
ДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустил 
d>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, мн 
ЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је 
МА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се 
head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предра 
 <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометк 
у браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487"  
 и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у наме 
ица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је ра 
аденци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сет 
 освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала  
а беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи офици 
к се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу би 
, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће 
х свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно  
 у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, кап 
 млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изнен 
 јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно преду 
 што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ок 
емо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка 
 ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и 
и му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко з 
днео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препред 
 Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586 
српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен  
ко вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка ј 
еним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сил 
 расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињ 
 поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и по 
е писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, оси 
расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако  
ти команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шт 
 да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593 
ом тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу ти 
оји увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стоја 
веза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички де 
<p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на ши 
донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу уп 
чима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жаг 
и све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена ар 
 друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при т 
е, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="63 
о на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник с 
овиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са свој 
ху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:< 
у приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху о 
ла и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах з 
е у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, о 
бље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се 
енутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече 
 румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обрк 
о је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p>  
бље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован ј 
 донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала 
ни, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се се 
 искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче 
раде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало 
ла му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку н 
 а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а прек 
<p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак с 
>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његов 
ости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџ 
речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</ 
ква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је н 
ер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало 
ојим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о 
а ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продир 
бити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, је 
шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је но 
све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му 
учешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака б 
о, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезин 
дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не да 
, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до 
 те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по сел 
о сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у м 
Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, н 
ње:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао  
а не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће в 
амој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прило 
а ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окрен 
 одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{ 
е и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде  
рило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нага 
 и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помисли 
ањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер пра 
ање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p>  
жа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Бе 
, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да  
ћуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет  
 код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идит 
аватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> < 
 и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши с 
то каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} П 
е Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето н 
о.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме 
ци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била  
</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p>  
аку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко не 
јанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа ј 
Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар сев 
ру, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори 
на му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сир 
ох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако в 
оле душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узв 
вога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у с 
 срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да 
Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се 
 се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S 
евић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно с 
гим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше  
диту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се нево 
е је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо мој 
</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио. 
ме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она  
 чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жа 
игне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наш 
хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је  
евате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да 
 проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам б 
стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве,  
 наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци св 
а кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импонов 
ебало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба 
ледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе! 
и Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес 
ма него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званич 
х који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S}  
 тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка 
мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p>  
уци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ ма 
 мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{ 
е обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе 
 се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — 
p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива. 
рен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S}  
анковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S 
речем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу 
, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је 
како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваш 
тужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote>  
ћ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју  
амућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ћ 
ио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти  
’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није  
шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је зе 
 <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одгов 
атице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво 
ога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, д 
 та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула 
а је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S}  
оме?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>—  
 а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на  
, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Кат 
<p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика- 
е!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Пр 
о оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова  
</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову с 
стави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Мо 
, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сас 
о у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексић 
да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштуј 
баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало куку 
евојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите 
та ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S}  
е!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ј 
Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Н 
емо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад  
еваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p 
својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се пр 
 <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а д 
>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није  
ти употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писа 
и из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једно 
 све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагб 
адржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бит 
 говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Са 
ом за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде  
p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад  
 вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> < 
 куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p> 
/p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити доб 
 скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> < 
n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја т 
и она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> < 
— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо у 
хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот  
рганизација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна 
е је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n=" 
налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам  
и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помо 
 оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему. 
>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња н 
остив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступај 
{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор исп 
p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао з 
...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје 
повест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло 
 главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дак 
радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, 
али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви би 
<p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пер 
у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врш 
рху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео д 
ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруа 
/p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележни 
аког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p 
ој идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог 
ле, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <d 
 тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам  
о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачни 
 да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога 
" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учите 
чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп  
{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручк 
 бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пу 
ушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p 
ти се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се  
 то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мај 
свим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, л 
тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте  
рђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту о 
мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеуч 
 форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не 
о.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше. 
рови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају  
p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму  
м, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкого 
 <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако св 
именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад ј 
мо погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, тво 
Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „ 
не одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем ј 
 се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не 
гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p 
а се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш,  
Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да  
ли волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" />  
 потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав  
</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време 
кретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази,  
м одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако  
твеност коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне заго 
чешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, 
чу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа 
не понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону 
 <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у вр 
 — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџ 
и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак н 
афеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.< 
 а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то 
а више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро 
упрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и у 
јатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево,  
тпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S}  
>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео 
ник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очим 
p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је д 
, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p>  
>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ? 
?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, д 
ве као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како пр 
није јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l 
д заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година 
„да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина,  
иво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико 
тини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p 
тојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </div> <pb n="587" 
ј згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим. 
о је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на к 
гелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа. 
рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Каж 
 нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не  
може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог чов 
чник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седи 
 Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после п 
 тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> < 
ири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где 
} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, 
ко га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> 
тиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовањ 
ту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Кат 
а је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. 
о врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S 
 који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упит 
ад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца 
е већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више  
 сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} А 
на је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се лат 
се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиља 
дно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гла 
 се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је 
 вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да ва 
љко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у 
се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговор 
 изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На ј 
у у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде  
83" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудес 
 тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџиј 
ђу њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господ 
, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо. 
сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и н 
 и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, м 
у није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{ 
тивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, 
да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам 
треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворе 
ва сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А  
а и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стол 
а!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске з 
— Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у ово 
бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки 
допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дет 
?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, 
зу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145"  
ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, она 
 „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта т 
 га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, ш 
уде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво 
му милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита р 
реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> 
запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измам 
два која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак  
и комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и  
пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра 
{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у сваче 
е, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него  
верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакше 
и...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p 
одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-П 
а да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу,  
 са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} 
мијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске арм 
а, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи 
е, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је  
 ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па 
 као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумева 
резвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако гру 
кве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чин 
 до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским 
ладића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И 
ме Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> < 
окажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све дам 
едан!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мисл 
ле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p 
 и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ру 
.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има на 
е дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио 
е у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на 
нције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта ви 
егерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унел 
ветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања,  
 ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где  
рујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева 
шли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је к 
ивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Ов 
иког поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су г 
мне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док 
вора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од мук 
p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост ј 
месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања 
е то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало На 
одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакак 
тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему 
ожају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на 
да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрип 
.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том  
 политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на др 
p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као не 
коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута  
ој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљив 
{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посм 
сту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на  
гао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи прати 
ретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликам 
о пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује 
а сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлаг 
ла је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло б 
шене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, д 
 живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко м 
није, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који тр 
своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа н 
адојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва. 
 <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих. 
више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили 
е.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских 
е војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запам 
о.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није 
..</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не  
будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже 
аш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче св 
 грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брз 
викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“  
Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n= 
ти — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш се 
а и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био н 
е браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не м 
 онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч ме 
ји је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога ред 
 ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n=" 
 па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не б 
 <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпо 
им оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231 
, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и поло 
и у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на 
о их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијука 
је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекор 
овек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира јед 
у, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску а 
 куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно 
p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисм 
ји су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да 
, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за ка 
радак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га  
доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш 
авчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај  
ривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, 
онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n= 
сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туг 
 што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора 
е да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, уп 
о.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, 
тиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а види 
p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много 
сте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека. 
има.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом к 
почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњуша 
носила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала  
аном.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Ал 
м у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је с 
 о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина,  
 болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висо 
 чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и 
алогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу  
 пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба пра 
 и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежев 
</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију ј 
т ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с к 
еку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створењ 
 какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одба 
истим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха 
 Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p> 
радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да 
ве удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату наг 
сак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне сте 
 могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом сл 
шега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни 
аопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пе 
о какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједн 
дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси 
о, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га ј 
ши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p 
јлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула 
ву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је се 
 у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим п 
..</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми ве 
p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненад 
Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо 
Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>С 
де се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за  
не.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине ре 
клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јов 
о, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију сврши 
 у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{ 
ead> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београ 
/head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у  
 при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незн 
, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Срби 
/p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се вине 
м лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јов 
рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони на 
амањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружј 
исмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки  
{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <p 
.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружа 
га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> 
морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, п 
ction" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обр 
 дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфер 
око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Хрис 
</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Ст 
полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> 
/> делетише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из ње 
, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи 
ца беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах 
 напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу  
градском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не раз 
му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како с 
е била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи заби 
око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја  
 јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но к 
е заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за кој 
S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутра 
н је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар бу 
Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били с 
?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је  
чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинациј 
жних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаж 
а тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="1 
ретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим злик 
се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> < 
мо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја —  
и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И с 
 многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да 
ога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Ње 
видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драг 
нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив 
има живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко в 
особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те пос 
рано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</ 
д.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто жив 
спођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{ 
5" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>—  
за од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све  
неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигл 
уд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускор 
> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантат 
стави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече  
ута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као  
{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Б 
 Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p 
 ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> < 
 се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога 
и листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грч 
<title>Звоно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз ст 
опа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} 
 Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати по 
<p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила  
 то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> 
ојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента им 
мог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипло 
 свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени  
тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је л 
и ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удр 
 да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.< 
их вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! 
а причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хо 
ну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на пого 
ко тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младе 
 одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <p 
жевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог 
вом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> < 
ељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не ј 
ор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, с 
е некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто 
и, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику 
<pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него са 
Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, 
нам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, ш 
ино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p 
<!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и л 
дам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божи 
-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стој 
<p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога чов 
 поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је 
је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму 
 шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национална симф 
ћало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p> 
единцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол р 
вот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радов 
о, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног  
 Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Т 
ога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, н 
азговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разгово 
е, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина г 
е готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера 
>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, ка 
 је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он 
етна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан 
 три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p 
емским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његово 
рдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге  
он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће 
е Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Срби 
седаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако д 
 стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млад 
то.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи зауз 
ор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну,  
 попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу с 
, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у нај 
, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type=" 
 узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и посто 
ком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, 
</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који р 
а и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера 
ију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, мо 
p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лон 
тања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнеж 
ла, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за во 
а и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се 
/p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>В 
<p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати 
 окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, 
ти; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Фран 
 био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — у 
листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</ 
рати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да  
Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те  
 у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још ж 
>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми 
а је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће не 
сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су сас 
рина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено з 
а га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осе 
 удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Ам 
ње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, 
е је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркеста 
гао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век води 
лили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софиј 
/p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Реч 
едао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао д 
ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле 
гледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао  
 унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној с 
 сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу 
а времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува неприја 
итаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи пред 
азаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико  
много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ни 
то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо 
уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш 
упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Т 
одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте  
иваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем,  
и чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: 
рца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и 
аначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће  
ју свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши,  
шта у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио;  
азаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам м 
е писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негу 
па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како г 
ј војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа пр 
а, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне 
е знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он 
 — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра мо 
>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео 
ања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам,  
 једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, б 
410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се 
Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, пан 
ше.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толи 
а наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, д 
да се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми  
, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја  
е од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе,  
 Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држ 
м.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе сл 
<p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се 
а.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код  
међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико л 
ше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, мора 
6" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало 
ка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту ј 
вића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип ка 
док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет 
 n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју у 
рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брин 
љски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући? 
ло, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p 
о се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да с 
 Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду јед 
и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне 
и, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше н 
то те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси 
 та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесе 
то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора  
во, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пр 
 питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа  
 о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом д 
л докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички н 
, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алекси 
рушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом он 
ше од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јав 
ли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се 
 нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шеши 
 револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су госпо 
ома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим реч 
рипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да бара 
двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану мој 
ревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергич 
хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би и 
љка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам 
....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p>  
о држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" / 
ље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита 
ју Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тог 
о, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Де 
је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одгов 
гима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има о 
и не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштен 
/p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друг 
ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p 
же у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> 
ко би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме чо 
 је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од ки 
орац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним  
таји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска  
двиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар н 
казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже н 
у у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај?  
му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за ти 
о врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао у 
 питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је т 
дан начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, 
га ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом ј 
е мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка нис 
знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је ра 
молим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случ 
бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</ 
, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p> 
ен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу 
а бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о т 
ци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре 
/p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само 
ло.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш 
о, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Нат 
е верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син 
лно мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте 
е, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.< 
} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је 
ађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и  
ању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових деле 
 да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћ 
 у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, 
ици, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива. 
ветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? 
могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти 
 расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни 
о пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако:  
зом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! ре 
ју нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти 
о памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, узди 
 изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога  
 А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се мож 
ја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, а 
е свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодонос 
о за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, 
оја је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo< 
ашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао  
оди родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, п 
>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здр 
а је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој ку 
са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље ј 
Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— 
 и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи т 
S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и 
 ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један. 
ажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазар 
ше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> < 
</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили с 
азио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" / 
ојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет 
простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си л 
ија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти з 
ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па ни 
еранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распоз 
време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође јед 
век је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мис 
 своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка госп 
је је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потрес 
ме била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она та 
камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће  
 некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> 
д се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица бе 
да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: 
 да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Д 
же придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка 
ници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Од 
 /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше и 
је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва по 
биве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб  
ао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву врат 
 оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гл 
шких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада п 
ској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наст 
ако царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српск 
ки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><g 
де бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници. 
 Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Сок 
видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај р 
ка-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била 
ке отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака љу 
 да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговара 
 станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни 
е једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стој 
Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Примор 
ни господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навик 
ањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ра 
ме Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је о 
е разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем  
иш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрин 
огао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеник 
нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тат 
 напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их 
олници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је се 
ти мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> 
ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што 
 бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још 
оди га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњ 
а те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукоп 
ћ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како 
ерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Пр 
устављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан 
х, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је с 
 Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомб 
це зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барја 
пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није 
ванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разаб 
 Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш к 
оглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и о 
, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друш 
рексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склоп 
<pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подме 
своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нар 
p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова 
тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А 
рао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> < 
</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> 
> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p 
Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазни 
вако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест нем 
слетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, ниј 
 доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да из 
 и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рање 
ог неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" />  
 лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> < 
ко не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да  
ри се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p> 
 савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па ча 
утну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пи 
>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових би 
о залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш то 
н.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не  
нке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот  
кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А за 
праве, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта. 
ад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — д 
мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</ 
г брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на ко 
 слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну т 
армоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на 
кира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у С 
 рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој ј 
да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се ре 
новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да  
ан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у шта 
очело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина 
рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а ш 
једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била р 
ио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлу 
pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <p 
а ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао 
кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!< 
>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то 
н крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ 
се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадор 
а сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли 
му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— 
ево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да б 
овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А  
ик стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се н 
а га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто с 
 резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне  
била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S}  
као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџ 
ака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није напада 
 <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу  
сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се,  
времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође  
Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није виде 
 <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар 
p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календ 
р, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и  
од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим  
у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била ј 
адну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања  
ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публи 
ез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у се 
напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали н 
о.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме  
 <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је 
ради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је 
о записа, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече 
и Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис:  
</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то  
на на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпођ 
 под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} И 
јатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није м 
о нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не п 
неш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упа 
војицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у  
гог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она 
оји су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост прет 
ји, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи  
 наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S 
то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да 
ој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти с 
з својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно 
жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) 
руму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да и 
оње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина- 
ли их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по  
 храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху гроз 
ва, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањах 
{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што 
 Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је  
 варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад в 
: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Ш 
удени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да  
тну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш,  
анком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њихово 
олуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како са 
о Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо гла 
е размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће  
 Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но 
 девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање. 
 умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на ј 
бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичн 
екао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, о 
н младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су д 
а засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, 
сет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу  
о, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — приме 
/p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када т 
еколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само 
кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истук 
 Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катар 
Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да  
јатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства  
а никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p>  
појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи  
а том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који 
стајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најиск 
ко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и  
о провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак же 
роз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време м 
ада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достој 
 својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој б 
кер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамв 
>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„В 
 на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са  
 је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" />  
га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешт 
 <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у к 
атио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим ј 
јвише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> < 
узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче 
Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, п 
илику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом  
ише места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданели 
што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се оста 
ним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пук 
ванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду  
волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Ра 
и у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се по 
Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим,  
под које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било  
p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је  
активши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поч 
ицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> < 
електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопрола 
, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све  
и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу свет 
хладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљи 
— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај 
а велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција  
06"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице ч 
 са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим п 
ан сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта оп 
то ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, т 
о си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, ја 
 бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и зашушкани, да недопр 
ељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испра 
рију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша уста 
Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју  
е данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже 
о.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам 
пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} 
почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} 
лефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу 
>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођ 
адиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чује 
S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и  
ана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и б 
дстави се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> < 
анога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, з 
 мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцелар 
ктера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим ј 
, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се ма 
у имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава 
и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише 
те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напр 
тао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар. 
кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријате 
>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминул 
ко море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару. 
 обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{ 
 својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити ду 
си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ 
кну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. 
ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми с 
 шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љуб 
оче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идем 
 <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све он 
атисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.< 
водим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида 
вадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде ко 
жне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну  
 болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији уд 
и о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, с 
 становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто  
говићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на ули 
 Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу,  
ао права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу 
 /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p 
о задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде 
пути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан- 
е за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја,  
оразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, М 
 Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p 
а...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвени 
души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се на 
а писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„ 
p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочн 
 као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Б 
у.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да  
ењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и ње 
урнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> 
ти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете  
на, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n 
напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напре 
чка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радит 
дговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић ви 
 долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче з 
о да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити ов 
ори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шва 
те мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори П 
ни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали м 
 само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио 
, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој варо 
 <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јо 
 да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да  
.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, к 
ка-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана,  
 удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И  
естриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им  
дан тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе. 
 је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера об 
астао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо 
ен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванче 
, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред  
 неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, г 
70" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови  
њама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати ве 
Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручу 
ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одгов 
весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имат 
 — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима п 
д очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног роб 
Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, у 
>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати д 
ињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка с 
е Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасви 
намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је  
и Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који  
лас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше  
мба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p 
лна, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све 
пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећ 
 тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</ 
ш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах  
авна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и ка 
носу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усн 
S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми 
ић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p 
аули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и оп 
с, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софиј 
</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{ 
ушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропт 
а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према кр 
то га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Вра 
лободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи 
ојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове  
н душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на  
њима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезниц 
адски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка уне 
ло пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка т 
ином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? —  
ти ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p 
е може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег  
ука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у се 
ажио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељн 
оложењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те и 
у ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновск 
у Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким к 
це поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на напа 
ој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги с 
нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са о 
мислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{ 
 јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши  
лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога трен 
а вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</ 
будила, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — П 
 <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, 
сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре  
росављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељ 
ко Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијал 
кој фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да 
ће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи,  
вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце  
та насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока вид 
рак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове  
 Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата 
о поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће  
 да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, од 
аробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни се 
уго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ ниса 
м часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа  
вао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, 
 који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао  
pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, ка 
<p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Н 
том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, с 
олут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она гово 
 Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је 
р им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у осл 
ио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам  
у, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.< 
 али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратк 
о прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и к 
о је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију д 
 чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се врат 
{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи 
ребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пиш 
 је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призор 
а је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не б 
 је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, из 
S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па 
на и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један стра 
57" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао 
ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром 
 своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напре 
м уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, 
вима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани см 
агих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то до 
је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div t 
Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина. 
за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен,  
зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како з 
рити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући 
уба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очи 
о твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са р 
— прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p>  
је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем дв 
аком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p 
 трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас м 
ога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен 
рпски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем л 
ан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен  
p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде 
бних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да ев 
 онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи  
и и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од  
а, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, 
стане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у страж 
те другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине 
и силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањ 
ој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у 
 ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је ов 
очива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јец 
трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, 
474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српс 
а воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, ко 
?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера пи 
то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу 
раду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n= 
а Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни свој 
у, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Опти 
и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јова 
и ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само 
 сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на бољ 
 у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде иког 
о да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — зате 
ли на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на у 
својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити 
} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан 
Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна ел 
где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањ 
главље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину  
на и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки 
ати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду. 
{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Би 
 његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> < 
и оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето ј 
<p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је  
? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни  
ованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, у 
удућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од  
и захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна 
икакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља  
јширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била 
тнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће 
је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је т 
ћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслуж 
.</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима  
везан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема 
с од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се 
везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је 
м самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницим 
тојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у 
тежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови,  
 брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобило 
сије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваз 
зио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што с 
руги пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким с 
а главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканир 
угарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да ос 
 света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb  
елим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уист 
>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, са 
јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да  
pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади 
на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била л 
ара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, 
>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Па 
пле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју једин 
ену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превали 
Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се 
 Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић 
агрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала 
ражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до с 
сице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у ж 
Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни з 
ње душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судб 
ни рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидел 
не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p> 
и на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жало 
ека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, сам 
есника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар 
литву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз  
а на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уз 
га, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни 
утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и је 
ничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је 
е редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време  
ко девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се 
е.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из  
нас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају р 
 војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу м 
> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпур 
ој од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у к 
Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{ 
p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, наст 
а састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у  
алакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршаји 
им.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и 
n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше ч 
а њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из фра 
д њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Јо 
едаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило  
апитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на 
е Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прог 
астурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и срж 
чима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> 
ица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно  
 неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка дов 
ња, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, 
 тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три киломе 
излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ј 
 те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем 
да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смр 
идржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом. 
 фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <p 
авало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{ 
заревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе  
м, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Ку 
 је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Би 
што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више 
удити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Л 
ора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један м 
 множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик је 
викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесош 
 примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку  
Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p 
окица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнеже 
пита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Ско 
рочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са 
 на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, р 
 него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И  
.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га  
 речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пут 
ка сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — < 
орила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну  
лети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила » 
и кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече с 
ања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада  
 то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се п 
ње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{ 
оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док 
а ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погле 
овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жрт 
је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка позн 
а пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од ње 
ћу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила  
са, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и п 
да је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да рад 
} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Н 
љатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет  
да је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и 
 снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се чо 
его је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Оф 
еђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, 
</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила 
адојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од  
ема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се о 
 дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад д 
њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око ст 
ој линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бе 
засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Да 
а начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то инте 
које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути,  
орту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S 
p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пи 
>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је пос 
ектричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p>  
и слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде 
ече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомоти 
зван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су б 
ору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (т 
.{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма с 
задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила 
опираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала  
 не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Ј 
елу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за т 
лушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је 
је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног 
гађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову слав 
магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо —  
<p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тр 
шевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави С 
p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дан 
е врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање р 
јник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је  
дмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и со 
не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по  
ом пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, 
</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка  
вом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана нап 
је браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраг 
ом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је  
надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи с 
нам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револ 
 као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> < 
 говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној к 
вор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале  
двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка бе 
у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којим 
ству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судб 
а.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња 
</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p>  
 Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка прим 
 разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије пог 
згубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју о 
еше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да  
дрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски п 
езина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јо 
рестанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} 
ретстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и нас 
ку и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за сво 
ада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту 
етао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нешт 
епоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да не 
 је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и ман 
ика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната 
ех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код је 
а и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српс 
 београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену  
 ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> < 
е, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратн 
 вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако  
аг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова 
ини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и дан 
вако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је 
аљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топо 
ш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уве 
 да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш 
чествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр  
а и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну  
јнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који ч 
а на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења  
ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам  
да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напос 
3" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арна 
д друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна м 
 <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> < 
 Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсуд 
о, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до 
ко загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнеже 
ладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div typ 
ма разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне дог 
 јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— 
једно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је 
p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зу 
S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила 
иве као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни 
је позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оста 
 пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p 
и мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што с 
Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од г 
ли:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и с 
</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник 
е стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је  
игао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана  
велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у т 
ића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после јед 
 <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и  
{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине  
о је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с та 
а улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посмат 
зимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе о 
адине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по је 
ила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је ње 
и. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се  
читао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређ 
д осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при с 
е Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне он 
азрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима  
 да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На му 
е до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би 
а анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело на 
представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европс 
оје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престан 
а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом ти 
хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" 
> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украш 
и — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стр 
ш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материн 
љуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брат 
е симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? —  
еци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата да 
хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово 
о се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ ј 
> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогм 
нути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним дола 
/p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застал 
и на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонир 
жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десе 
 од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима г 
ску у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добит 
са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према с 
нка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око 
погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да ј 
 и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>—  
петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После пон 
треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нес 
о вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост. 
 могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одваж 
</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали 
рће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> 
вању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци бо 
ростодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> < 
>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла р 
на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога села у Пот 
иво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је В 
ут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сас 
/p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човек 
ред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо А 
> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, наст 
 предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким п 
го размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и т 
ријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> < 
пломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p> 
.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте в 
1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану 
 Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна 
р у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник влад 
наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана матери 
{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час зб 
ћ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах п 
рао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад  
а српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу  
 унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој стр 
а шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не веруј 
 који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не са 
, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић ви 
 као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је т 
како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најбли 
 природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који  
ију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао он 
лић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— 
ш нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође глад 
 на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...< 
ну, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ н 
слона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под 
ишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема.. 
него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја 
им штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</ 
ишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне п 
збере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и м 
кавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване з 
склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} 
 не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојан 
 укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако б 
ија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под  
о га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским во 
ош у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску к 
ке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се  
о мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није 
 је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли...  
бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јо 
ам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је ви 
.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да 
азумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога  
 да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часа 
е нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па с 
 позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не  
и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене 
 <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не  
озвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кесте 
ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Го 
још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>С 
нку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, од 
о један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори г 
 и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају,  
а вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка 
пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неран 
јица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпу 
ти робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се пр 
д допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, ј 
n="171" /> извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ва 
p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљ 
} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином 
х његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу  
во борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске клан 
важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S}  
е да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да т 
<p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој б 
иње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша уз 
би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} С 
 Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје 
авно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога 
 <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој  
 и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да нагове 
 локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Ј 
раговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не  
ужи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — О 
у по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће  
ицирска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани ње 
запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон 
су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се 
рестрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни  
 о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница 
дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с р 
Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела бр 
ивоте.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извешта 
д је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сок 
аступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по је 
 Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и м 
 с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичаст 
>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки  
а златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> < 
ћа у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, 
иге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђа 
ни врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форо 
 је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помисл 
и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу 
 Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> 
јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се ма 
ом издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвал 
и можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрин 
/p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, 
ме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом с 
ле морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понуди 
 била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и де 
ошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Борив 
 приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем 
рсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљ 
ну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти 
а се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, бе 
 за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} 
, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан ис 
> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако  
му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива ве 
 Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А 
ака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га 
 прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештен 
мемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва  
.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше  
<p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дан 
шли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукр 
у караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега ш 
ор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић,  
а сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробил 
м официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га о 
ад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и 
њи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предус 
поседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" / 
 сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} О 
</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, 
 /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са 
S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи  
миче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су не 
ићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказа 
 у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је 
> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору 
<p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмо 
<p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пу 
другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у  
..</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкан 
д...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лаз 
 је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То 
 је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам п 
0 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леден 
водили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>Т 
 нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацил 
ље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S}  
 <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогну 
о да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима по 
/p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.< 
 што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде 
паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слути 
ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и п 
 се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, д 
 <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење. 
 ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим  
 „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из  
p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p> 
гутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То 
.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој 
талих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николај 
9203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједи 
господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске држа 
Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштр 
 наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да јед 
унакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама  
знемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен  
 утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да у 
ли, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p> 
 потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину мо 
капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су 
вни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара 
 очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Ј 
ом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и же 
о нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњ 
<p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте с 
.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.< 
лим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се 
а њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у деба 
ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p 
пи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само  
брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је 
утих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост мо 
а Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да  
аже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</ 
орим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту 
 из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те речи јо 
ишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, 
ја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{ 
еме ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358 
/p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S}  
редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час полож 
ина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића  
ивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p> 
ла.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором 
таше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.< 
<head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојан 
а ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p 
ранац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицај 
о се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе 
рцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану к 
Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угар 
а у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живот 
 официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође  
а тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом к 
— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Б 
тан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за 
озбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадар 
у полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута 
оду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу ча 
>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран слу 
таб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселен 
м...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац  
чело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто в 
увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чу 
таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш чи 
ше доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p 
вања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађ 
" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p>  
се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за 
пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојев 
кав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната пр 
и те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ве 
дрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.< 
гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред  
к пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div type="chapter" 
 слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да  
 тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо  
а служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се однос 
на су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и  
рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај го 
> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио в 
ла је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом 
стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор  
 му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећа 
душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кл 
{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуриш 
ини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен  
ини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами  
е одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу ко 
руге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попушта 
 времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој п 
, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</ 
 пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} 
јзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зид 
тсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Кат 
бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклон 
је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господ 
оли, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p 
87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да 
пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S 
е намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче са 
чка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаници 
а многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро  
овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро 
те — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очвр 
од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекч 
ио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања то 
ерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају  
ао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се  
де ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S}  
. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други  
сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они  
шине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graphic" /> <!- 
 могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту  
 су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је б 
боде.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова 
јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу  
ом веку велики Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и пока 
е извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар М 
р донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни кол 
едан ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово  
 добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати 
шине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи сн 
е.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за 
> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па 
 се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашње 
а, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их м 
и.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена  
а знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорит 
а је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог  
ар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и 
 која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што м 
рбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мен 
 познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на 
ховита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у с 
о од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139 
рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи ка 
 сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, ш 
рвог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито  
 једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинит 
том; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много воли 
ли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> 
своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Ту 
и чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосм 
во.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и 
ислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све 
о, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин 
ла.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, д 
митски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на  
мског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара. 
ску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше 
да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у  
, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјени 
ом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Ту 
тесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин 
стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, на 
из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета с 
поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p> 
<p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљ 
м ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да ст 
добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на  
 рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчат 
Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катар 
 се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило п 
ти читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мос 
ла поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у 
, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој? 
еше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао. 
у, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи 
били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Беог 
>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Цига 
ћи.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Зами 
 </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад ос 
тама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> 
е:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p 
ић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле. 
че да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није,  
p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар. 
 <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом нек 
</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ 
говору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опр 
ди се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам. 
.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар 
ије нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чег 
ако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестр 
</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} Посл 
бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазин 
е стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа  
егледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, о 
иће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="sub 
и, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — за 
У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам по 
ик Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели  
жи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој 
га господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, 
рцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У  
“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није мог 
а.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа  
итав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и д 
бе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад 
орбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као пото 
ја се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет по 
а и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану 
та канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге з 
му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А 
ти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом из 
ки и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Ов 
„Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту  
 заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајућ 
ризнао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на син 
га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за зав 
ше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртв 
итичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање с 
скога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват,  
 добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и д 
коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс 
оплота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да  
</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div 
<pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Гос 
познавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, н 
агу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела ро 
 кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби  
еколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада,  
.</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити 
се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти 
ак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш,  
p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак жи 
бегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потп 
овори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да 
у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази п 
пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго  
мором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић ок 
анке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку не 
адојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ с 
но камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, ка 
ра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p>  
ote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>М 
p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш 
а стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Ка 
 ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку но 
ошћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити. 
 већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале поч 
ле мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као д 
433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим 
заљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одје 
дише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто 
а тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад 
а тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже с 
>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за  
/> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Пр 
ма.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, ко 
аву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће уско 
 почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те 
а више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap 
Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре п 
мрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је 
</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори 
устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље 
јући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије 
ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас  
тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</ 
te> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избра 
а</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га пре 
ежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p 
. али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал проп 
их описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само  
 му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била о 
 у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју б 
гова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак  
p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала. 
...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли т 
о најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би 
 /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши ку 
у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је ру 
ту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, 
а врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се 
анка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, др 
Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спав 
, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спав 
ти унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Сту 
— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> < 
<p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S 
дара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела ро 
 нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да,  
, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекне 
</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набра 
— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склања 
био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p 
?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић  
села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери 
тално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катари 
евојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша 
а је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске  
 n="786" /> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ерж 
не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искуше 
 би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S 
па очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> < 
.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није им 
е Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго,  
>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слобод 
ечи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам  
че Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме  
 интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнеже 
вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој о 
лас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколи 
осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон  
— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те 
.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> 
реба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али дост 
>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његов 
ном губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора 
ко нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит 
мем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Н 
бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељез 
<p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде  
шалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> 
е из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је  
Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и на 
</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно с 
> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према  
м.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, 
> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише с 
среће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ ми 
е бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упит 
/title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит да 
мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је остав 
АВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежеви 
СТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јов 
</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискре 
сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се  
љен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{ 
p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин  
неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јова 
вам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога рома 
 ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрав 
с још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер  
Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559 
нак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре погл 
е знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" 
г немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јова 
зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и прено 
им корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о ж 
омисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи ниса 
Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и пошт 
те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јо 
на, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја ос 
дио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!< 
јим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Рад 
ве у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми н 
јковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је 
Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га 
мена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са велик 
 тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из  
апут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на стол 
 ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што 
н, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не зн 
зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p 
тима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но 
од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило 
у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108 
p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен 
лим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепше 
</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> < 
им.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живи 
олазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да 
S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала  
седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер  
ворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокоб 
елију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју весели 
е срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које 
еркнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са т 
>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић врати 
, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непоср 
е то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина 
о јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.< 
 да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друг 
шао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би м 
реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој  
жевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по р 
угословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> < 
трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, 
убоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налаз 
воји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њез 
.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица 
је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се н 
вори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то при 
погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка з 
 n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} 
но бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поз 
 остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када с 
Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се ско 
пали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични ж 
есма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овог 
ебао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и 
/p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А 
че Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци 
l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада. 
 је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када 
тим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љуб 
орише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> 
их, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> < 
 Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пуч 
алебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком 
 <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто н 
d>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка им 
ћа, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа  
на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Обер 
Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај  
<p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној  
p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је с 
шлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече 
ане очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Ката 
таво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежев 
 раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно д 
ају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p 
 дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужв 
у.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад  
ите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не тр 
говарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумев 
ио на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> 
ом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до изм 
намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу,  
жевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао 
н је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спав 
јутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу вен 
денца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стој 
ено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div type="chapte 
p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према  
> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши наг 
 се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из њег 
 лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кор 
, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећа 
 нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb 
оћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као 
 задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,..  
 је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; 
вих дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb 
ек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавај 
а.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је не 
та а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.< 
исмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакак 
поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на дру 
алним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није т 
их конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела 
ца је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разу 
су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, нара 
 куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље  
ли.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше за 
 побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, сме 
ганизације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те ј 
е показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам  
е сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к  
сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет  
где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему 
 жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља 
 бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети 
 један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="chapter" x 
и као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господи 
дећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког с 
 да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> 
вље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пу 
тавио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар  
вршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у 
алази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше  
 се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника. 
 празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} М 
угове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштв 
д год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересуј 
сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа  
и — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до  
н — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба,  
ода официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо та 
ија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господ 
тимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену 
о јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и она 
кон десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова 
, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, п 
 и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гла 
а тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему 
није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао. 
је кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само 
нем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде з 
са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића,  
жали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хо 
 — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} 
од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја с 
. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, 
ичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше сауче 
е изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> он 
ања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко врем 
гли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</ 
<p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p> 
је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајућ 
ирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигура 
— упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?! 
 бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи ча 
причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половин 
ш шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја  
ма ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у 
свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је ти 
бате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од 
 ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} 
 се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалос 
ле.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје приз 
и дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град 
ихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у 
ој сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Ј 
иже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју  
ити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Ар 
ва Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини 
а мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризови 
е комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на 
ј гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поруч 
ролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара 
{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лез 
>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армиј 
одиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш,  
 — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p 
јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила 
 <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено,  
 /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара 
ћи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад ј 
раху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младо 
у поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње ве 
е се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђ 
 да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упа 
Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но н 
 каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би 
вну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог чове 
сено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће хран 
разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један  
е остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p 
ика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си  
бела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су доне 
, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њез 
европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам  
о.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погин 
ред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким нер 
е свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у мес 
 јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па д 
м звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрска 
 се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, не 
ена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се н 
ежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањ 
 потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отиша 
ивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја  
ска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном  
утска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> 
У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако 
> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет  
 због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> < 
</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То с 
 Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне т 
госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гаров 
ом. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је  
аговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се 
најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он са 
јој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњив 
ко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи њего 
м потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ 
p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</ 
нате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраг 
у торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже ц 
>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се 
у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати ме 
и.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао  
 брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну весе 
одне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у  
 је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> 
скрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред о 
вакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много по 
а:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </ 
 да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико мога 
Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.< 
е узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у  
</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто н 
</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално гово 
њу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је ула 
аничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче 
ћ га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p> 
обиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуц 
ићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, в 
црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на и 
пи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако ју 
е... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, 
жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која  
 пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је 
..</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сух 
заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је  
9203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисал 
тојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог 
е се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драг 
p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави пис 
> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S 
у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми н 
румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жут 
 била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица  
ко цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли 
ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји с 
 и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> 
у код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се диза 
жу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девој 
ато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, как 
млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — клик 
диш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све које 
Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранч 
/p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p 
 је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмил 
о даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима л 
S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све неснос 
 војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почел 
 очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке мат 
ста и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крст 
е кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из  
о „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивал 
 те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзив 
поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске в 
 пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, тр 
аху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу 
 и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше те 
 а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Су 
огљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом в 
ене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра по 
 кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и  
единости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао 
за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, п 
 са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојло 
Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазарев 
а јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што  
врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати 
 бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком 
 кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијо 
ета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе 
етеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и пла 
кавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене к 
ом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу  
ве, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адр 
ла кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, 
веном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и 
оји се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И  
никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном  
јом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући стра 
 јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на мир 
ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала  
!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога 
 себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши глав 
ји шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које доб 
} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламе 
во из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан  
а чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво  
ише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну,  
сећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислим 
т, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испр 
е и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете  
тељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели две године  
и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и в 
орном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, 
и мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само 
у његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> 
душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива  
огорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му  
е...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворит 
и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исп 
лико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска ч 
о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвиј 
ла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам 
вић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дет 
>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Мироса 
</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле гру 
пали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, с 
пошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p> 
акла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влак 
шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем,  
/p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, к 
рзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закљ 
оскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје 
томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурну 
е писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао 
тски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још он 
е удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни  
 и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мр 
дједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад  
p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — 
рлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому пле 
12 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су зв 
 моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози 
аво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S 
ерај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том  
а уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је 
— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Са 
b n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Сто 
p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши  
лањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао  
уштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, 
о их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска  
ли се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док  
тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« з 
ници, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSec 
ше се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су мл 
e>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет 
га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздравља 
мо музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S}  
а улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри 
и Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!. 
 друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земљ 
Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> < 
ата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна ути 
олазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу 
нистарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се,  
ере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на 
чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањ 
и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скр 
 изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, ко 
<p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка 
нко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један пог 
 себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</ 
ванка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, к 
им бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи,  
јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва ра 
овољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна 
од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није 
и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла д 
роредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис 
прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, бр 
клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи ше 
оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон! 
ни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се м 
p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спа 
 падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" / 
у да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају 
претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа 
ти изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укршта 
е од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби бе 
адна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде 
маку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се  
шу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на  
врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небе 
потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На 
 га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе 
 на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> < 
нутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати 
ве стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је 
> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p 
а, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.< 
ндерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши. 
авају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кне 
ру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодар 
почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења из 
ред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је ве 
пела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље став 
о беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски 
е се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S 
 слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p 
хотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио 
о и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунч 
аса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лаза 
ачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата с 
аљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу 
јеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, 
tle>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, који 
шу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n= 
оналне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни  
</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак,  
<p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p 
е обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно г 
<p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као 
остао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Пи 
фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно п 
т недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, 
 био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“ 
деља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, ал 
нике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} К 
ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, д 
ве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљ 
ам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодмо 
читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" / 
продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су п 
Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, н 
има се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од 
дилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изне 
ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране з 
рестао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја 
ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу им 
В ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕ 
, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуж 
е, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ 
 у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p 
леко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си ч 
и доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу 
ој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џа 
фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих б 
ваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбо 
ји живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је 
е српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се м 
кох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књ 
штву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара заврш 
 год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његово 
т ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мир 
паде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бел 
ј области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198 
 њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ов 
и, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише,  
Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би  
{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређено 
p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па 
аревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје  
питаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драг 
демом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стој 
е свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала 
{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала  
</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{ 
ограду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то  
 ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити 
 да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић 
 рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођ 
бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако н 
реба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, 
је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против беог 
ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за 
 Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— См 
 времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p 
те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцок 
рац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода  
ебљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје п 
је свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао  
S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> < 
уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће од 
— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После 
> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.< 
брве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она бита 
а ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраће 
а мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раш 
мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахн 
зе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је 
 о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај м 
м просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, 
ла; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како  
магали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискре 
е нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног ре 
ду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред  
p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инсп 
р.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га 
уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} 
ознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n=" 
енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p 
рен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале 
е гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза 
дојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи? 
беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p 
p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављ 
 то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога б 
от разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло 
 другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути до 
з кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, а 
/p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим повери 
ан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ман 
овор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Прича 
, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени 
ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је  
а вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Нат 
ши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити 
на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Бе 
ово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си 
елезничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде  
се за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде то 
 врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, 
ш чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном 
на трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не в 
о борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазареви 
>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.< 
ки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се 
, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чино 
умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте зем 
 ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" / 
 телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</ 
 још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке пам 
вић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође н 
а непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} 
ав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> 
д куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? р 
> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јо 
 који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одг 
сти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају вели 
аде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си? 
јима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој ку 
а дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш ниј 
 јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отв 
ином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — п 
је...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, 
 зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p>  
p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас н 
 <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Испл 
а се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> < 
би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</ 
у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p>  
азаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, 
рај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не  
’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво  
обијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и та 
плим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p 
 Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Ја 
 Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по мар 
ва личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакл 
 Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао,  
 испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при то 
зједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па 
Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— С 
нама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слобод 
е до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзој 
ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје да 
дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној с 
вај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не пот 
репирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски в 
а-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p 
ам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и з 
е му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у ова 
је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одје 
 К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кр 
<p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да  
 се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S}  
да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћат 
смејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} М 
а се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истр 
жила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајал 
устио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет ча 
 се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње ниј 
и, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима. 
} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била ми 
и дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је 
а овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанк 
 скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју же 
цири под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су п 
ца — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неп 
аја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</ 
Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић д 
ери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> 
 му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, 
овцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни зна 
 страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на вра 
 при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се ув 
осадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n= 
 да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петро 
државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ с 
јанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у бол 
егледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и п 
да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се ми 
Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио  
 кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно  
 полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакр 
о љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> 
н, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље с 
присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео  
<head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за тра 
ри на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и не 
општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није з 
онеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затво 
својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку  
„Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка сло 
зива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, 
ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи са 
и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ 
„Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорил 
би шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{ 
прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли о 
 би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећу 
прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Ср 
м је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и к 
Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збуниш 
су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колу 
ке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео о 
ива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, по 
албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два м 
а ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну и 
и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и о 
но одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Мила 
рац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и о 
е умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и 
е у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанск 
је могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја  
ић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од г 
ој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамо 
 у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми 
а њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање једа 
ђење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници. 
пшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код 
та времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> 
етворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; рад 
 и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} П 
 у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Ј 
е па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљ 
изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских чет 
То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као 
предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе ј 
 оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.< 
 ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у 
 знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз ц 
/p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама та 
тиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 офи 
 одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад 
 страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погл 
вјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, си 
цама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, та 
н, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што  
утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша 
з које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор 
ски рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о 
у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узет 
а у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да  
 чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази 
 све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зи 
ога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцен 
чету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранк 
ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волел 
p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дот 
Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојан 
p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> < 
„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друшт 
ио кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p> 
 разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав стран 
рацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном син 
брадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека о 
мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока кој 
уда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога 
 заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џе 
ћа.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући  
ћеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није мо 
а не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као 
еописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при  
е, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрега 
напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао  
омаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, в 
ноћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало. 
 Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n= 
вога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостио 
осао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У ме 
о чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи  
вога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућ 
поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуд 
т дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад  
а задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакери 
путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је о 
ушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одгов 
и и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но п 
ад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај с 
S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку  
вити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се 
исја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<forei 
чину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, 
ј, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:< 
х ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па  
 Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, пра 
д би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих 
и и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p 
стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми с 
<p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николи 
вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе  
ка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочул 
, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата 
м — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај. 
читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, при 
рискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стран 
ких чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет ча 
="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, 
, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb  
 док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459"  
а су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, 
 тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећ 
 Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту  
 рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена  
Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде 
— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радозн 
аво доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо  
са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви т 
ота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном 
оља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша  
пској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па а 
.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код ку 
еме седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити,  
<pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине  
ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико ст 
задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва из 
<p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но шт 
е само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто,  
м састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем об 
е сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га  
је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <p 
че чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p 
 — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађ 
и процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки 
Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према ме 
армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припад 
 Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мења 
 писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни изв 
 баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој,  
предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на н 
и, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је 
ло било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута П 
а упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у дв 
, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је 
ршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Бито 
<p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војс 
ом.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо  
емна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је доша 
ги пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n 
ка ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им с 
<p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио 
р је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална 
 како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опш 
 је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демон 
ратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јо 
, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилик 
о био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> 
?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимичн 
p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, 
еба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе бел 
Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јо 
Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше 
е запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бо 
 краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У т 
 границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувен 
 повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене  
— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме 
ј отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то зл 
воришту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић  
 извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — од 
, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те ис 
 уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно извес 
један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити кој 
оре напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Ка 
драву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</ 
<p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју с 
лаве.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је  
друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она  
.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да ост 
епирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно под 
анка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="6 
 вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра тр 
е води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега 
о ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи  
ће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{ 
/p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајд 
 Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p> 
p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим национ 
 <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђ 
ead> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној с 
тану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а 
а као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софиј 
шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, би 
ошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="grap 
 отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта 
ете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити 
 „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“ 
>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима  
је крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је з 
} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав п 
ане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« ил 
 и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Мили 
ик Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанк 
рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав споме 
сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора нап 
 позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и  
ива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде д 
тпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука о 
е неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку г 
е отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад ј 
 би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико  
анпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?« 
овало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле па 
спођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да ј 
> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да 
отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Н 
оспођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жал 
:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом зави 
оз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која  
љењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морал 
рмерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристи 
по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чу 
p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избаци 
ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је о 
 својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити в 
није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Иван 
ши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не ст 
ше бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> < 
, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се м 
еђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матер 
га часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три ф 
 пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекив 
дојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То 
ед венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак,  
којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и госп 
свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, др 
ајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породич 
енције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипе 
несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло п 
ну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није неприја 
Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везан 
Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледа 
де; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— 
ери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да пре 
 Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне орга 
вано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Ми 
и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде ниј 
бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косов 
 заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{ 
 дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату т 
на клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по 
нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих  
ву корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и 
 закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и 
 веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју ве 
 комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан би 
према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 
 без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикљу 
да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разл 
белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, он 
 војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу 
о брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све м 
ских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе  
те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се сам 
, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Со 
ти састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено пи 
гонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи 
ила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купат 
ојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас пос 
и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нест 
вају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у лет 
ћа има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су п 
добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем 
{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добит 
 да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p 
> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одл 
овор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и н 
 што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њ 
ојни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на 
 по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Из 
о рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосн 
 душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле с 
своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од  
ико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у х 
сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фи 
{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{ 
рој куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Ан 
оше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак 
е Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала  
: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку туж 
 у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} П 
 певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није 
иповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су 
{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо 
ња Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојн 
болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{ 
м, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце  
p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефон 
да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> < 
 онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здр 
бави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставн 
 тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chap 
жити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за 
а је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је раз 
} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџ 
 задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако 
га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати д 
, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег  
 ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“  
код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готов 
 снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, 
ви часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о 
венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве нек 
умеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у 
ји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али к 
ево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Ек 
ва, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Д 
 и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ 
томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Ч 
лику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у ј 
b n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с ред 
S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а нај 
и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се на 
 одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће би 
е краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све прис 
а да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше  
а Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србиј 
 кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих дога 
онасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толи 
p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турк 
ле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S}  
p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у  
е српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не п 
јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве п 
тво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} 
и да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано чест 
нерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био 
а; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} 
ашена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ оки 
која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љ 
ква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Ку 
p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стој 
<p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на тел 
 Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<titl 
очи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљ 
м човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној ру 
и господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем? 
до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гл 
 другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, 
"subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна 
тале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.< 
ану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но 
жином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Рис 
 је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном 
Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p> 
лест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не униш 
дској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима. 
е насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш  
 прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаз 
head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић в 
етао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у не 
ве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а  
а трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправк 
а њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> < 
но завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову  
е чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна 
е, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један  
прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту б 
едња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бак 
 и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима п 
 на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висов 
ма, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>С 
у Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S 
ац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било  
{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и неб 
пских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио  
о, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за свој 
нице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p 
 „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем. 
ка ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо 
ест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бр 
варен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српск 
Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и ка 
 — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збун 
ђашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши распо 
и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа  
је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на мор 
тина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.< 
општио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</ 
аше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита 
овори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна. 
ебацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам ра 
ан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је  
ску у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, 
p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновник 
ига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, кој 
ију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као  
ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши п 
ред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С во 
.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућо 
 сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</ 
ородицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажен 
у сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог висок 
 куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње 
ала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина  
а и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини 
извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила 
рестао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила 
рини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном 
ила на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву  
 међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежеви 
а митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон 
главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји у 
 живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сре 
 тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се т 
недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акц 
S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пр 
ла и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ни 
наута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске р 
 служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од 
ба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да 
има се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јов 
рисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи 
 <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у  
 осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад заба 
вници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре 
е подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не т 
ја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту досто 
емајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих подн 
уж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава. 
 појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Срби 
ла својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после к 
ноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p>  
а и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла ова 
алена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и од 
творише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радост 
ликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само,  
 српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и н 
пска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час д 
а једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.< 
мену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што 
а вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат  
ци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком 
веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> < 
 и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Криво 
ата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога поз 
аде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родби 
 држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече уде 
У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млад 
а и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидер 
То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је 
ене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, сам 
 на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нар 
је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике з 
 ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја от 
 њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се ј 
 да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју  
них рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и вите 
правде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> 
војке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о то 
овићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се 
чин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу жи 
> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих  
eign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњав 
е у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролаз 
збуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при 
едно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да ка 
ције, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p 
м страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се 
 У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да 
икодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да своји 
збиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Ов 
ху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници 
није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p 
на друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно  
 млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонде 
е, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Л 
запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све зла 
узимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да 
а а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином пл 
а га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div>  
ледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пиј 
ну Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у свој 
асковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала 
 пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на ж 
 мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме 
стро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу о 
 скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и в 
у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска 
, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — 
 да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неран 
атујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад 
изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div>  
ка је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S 
, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етич 
p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру по 
и да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана по 
пширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико инт 
о пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То  
руђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољах 
оздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим р 
ака велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат и 
их да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу  
 кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада с 
1" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си има 
о то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" / 
сећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све  
ам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по н 
<p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалу 
зненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</ 
то је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке стан 
 бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавно 
ивот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави 
ша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је пр 
ош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала. 
ки магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и сво 
сова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А пр 
ђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb  
тим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови  
е састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутр 
раше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом  
ступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није т 
не је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А  
у девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била ди 
<p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе евр 
а лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у ауто 
једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је оста 
о, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрча 
 посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, н 
.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која м 
ти прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовни 
пских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их  
ке.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322"  
о у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет  
својења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас по 
драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој  
ли Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?... 
 се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова ј 
Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жар 
ете Благоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба  
<p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори 
ер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.< 
комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи трис 
л Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена 
ени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Н 
ратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и 
је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" 
е Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одл 
е испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степан 
с се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јова 
ело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фиј 
 и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Ла 
утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чла 
 дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Пој 
 ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>У 
е месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећ 
ојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време п 
јковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p> 
 анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од  
ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанк 
у ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колу 
е једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио  
 смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар ни 
гла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је заб 
за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручни 
а.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да 
овоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко  
тојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очи 
ренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким с 
нка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанк 
и, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро  
теље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, д 
ка, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јун 
едову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсц 
благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робов 
 тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да 
p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</ 
 трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина б 
тара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> 
иким сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о том 
са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој д 
 светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p 
ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Исти 
 <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</ 
е умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо ј 
и, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам м 
 сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p>  
 Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да 
свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при све 
прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху  
са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила. 
едсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је  
узе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n 
ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај 
колико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу ко 
 да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јо 
 у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Инф 
бу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не бе 
Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</ 
 се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и  
е столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху п 
.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу к 
гова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је 
цала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и уст 
 ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну глав 
земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</ 
> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова 
 варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</ 
> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није мог 
ја тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задај 
ицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или не 
 <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногор 
уше, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи 
се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи 
уга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и пој 
изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и  
пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој  
/p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и рад 
едосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Бо 
ло задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим ј 
ић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николи 
поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за р 
о је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила  
и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски распол 
о новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у ск 
 непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала ј 
на одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше пита 
не, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван кр 
S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. окт 
 навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као с 
че своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> 
жати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не на 
следњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Паши 
{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Не 
ерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били 
ене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко диса 
 Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове 
вори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса,  
озне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као с 
 је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направил 
а се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S}  
„Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој  
рмонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у насло 
која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </di 
кој.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема  
к не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се нас 
никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити. 
 био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према С 
 устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим инте 
 прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаест 
, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра 
е она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда с 
 града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски си 
 Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Им 
та-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је. 
у и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је  
ге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже и 
 свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој  
и јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече с 
 А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу  
скрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан ос 
ат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима 
</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљи 
ју и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у не 
, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим 
томији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај св 
новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</ 
ила при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p 
и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогн 
им околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен фор 
е волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> < 
ма војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога о 
се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Ст 
 црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на  
јале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком сало 
итељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здра 
сти. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, ш 
ад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвн 
а је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу  
} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као 
 хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио. 
да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, 
тили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина 
 без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према ови 
ој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p> 
ога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле  
ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министр 
 од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.< 
олико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у н 
м је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле м 
вадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арна 
и сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо пр 
тиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавино 
нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крв 
помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</ 
р врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мири 
могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу,  
 краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је 
ованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том 
, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђав 
/p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њихо 
а“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су на 
лика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује. 
ушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не 
исте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње,  
азним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу 
 мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Ко 
омана!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли  
p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не мо 
.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље н 
 била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џент 
на служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут 
а је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, уз 
 Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Та 
лема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђ 
могла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка  
, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="7 
оред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво напи 
е један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у п 
, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отв 
а прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а к 
у Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добиј 
>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покида 
ави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — уп 
анатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="1 
е побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писме 
им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војниц 
не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Тол 
не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — Т 
е и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути св 
кли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било  
ојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. 
>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533"  
ла доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол  
а паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њи 
рских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упад 
едраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>К 
гледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што  
трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као паму 
ога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да нек 
 својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грца 
ни својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно роб 
 пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упит 
ажећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А к 
ола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре 
мишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио,  
ао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен 
у, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не запл 
тава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, г 
малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ћ 
грабише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, 
 што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После  
е стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа за 
"441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до ау 
еравање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису из 
и, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као  
Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страхов 
оји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црно 
дили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослоб 
му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заст 
ет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као  
ворих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— З 
 <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега нак 
к у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек 
56" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне  
p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нутк 
еузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономн 
овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна 
била на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после тол 
еома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јунач 
ију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он 
 Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.< 
 <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.< 
митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закач 
дин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако 
 убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је  
</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рање 
наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По  
 на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родите 
већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога род 
форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као шт 
, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављ 
 о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле ве 
за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваки 
>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Т 
интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба  
.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не  
>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка,  
рена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари прил 
ага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше  
сти противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> 
ноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p> 
дно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а к 
стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Ј 
 му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све ба 
која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако заустави 
им извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка тр 
 неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> 
сму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, ко 
 — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му  
 је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га  
<pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p 
за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски 
савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, та 
 па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катар 
/p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у  
е на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати 
е за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За  
е па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов 
тарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је ку 
је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње  
 скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смр 
 <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и  
<p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је уз 
зговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да  
д новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p>  
освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али п 
слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки 
је два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове 
оша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла с 
и сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца мног 
о!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли 
тила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има н 
довољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за ко 
олазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око  
пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са  
мо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>С 
> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је  
Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на тр 
 свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софи 
крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да л 
је је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p> 
 бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није с 
евић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој 
а влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам  
е ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земљ 
 је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину с 
ржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Со 
а се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и  
</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} О 
е ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n=" 
 Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би бил 
оспођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недиће 
шти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја н 
ли, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скор 
<p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког време 
лушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се с 
ступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиља 
трујити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> < 
томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> 
/p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичар 
ка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула 
а да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да  
ога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n= 
а ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пип 
 нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек он 
ојска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе пит 
ога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да 
кнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и о 
 тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознат 
шње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="1 
 илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, р 
авам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре п 
атекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпе 
паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејст 
 од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник 
ху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стањ 
која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, д 
еницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратн 
ључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваш 
ље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> 
даних жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејс 
аздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тог 
оне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, 
вог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе  
краћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> < 
ма савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, д 
допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице  
ат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено  
} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу за 
е лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је  
 кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање пово 
— прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може с 
вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, б 
 моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива 
ану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом  
 затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у 
 неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p 
рважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млаз 
даље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Ст 
е даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још до 
ере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти 
итраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипа 
стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је ап 
ружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бит 
диште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Беогр 
јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго в 
и.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску ч 
о је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим 
тка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div t 
ом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што 
чи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било посл 
реду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли  
до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је б 
ину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb 
S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из  
ишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је ј 
ћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настад 
а беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци пос 
 створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на  
/p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но 
 па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у как 
су, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа пи 
— прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудноват 
.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева ус 
и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! —  
 узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је сва 
ободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је 
упке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила. 
нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али  
како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве 
орим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо 
.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава кр 
ном у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра 
где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у 
е би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор  
тумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по 
устим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакн 
ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви бол 
азнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S 
 да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — 
који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>П 
— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам до 
?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом 
>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијаке 
ше путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сн 
редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или  
еље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надв 
 Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и 
иће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средств 
и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо 
p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале прон 
и“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се е 
нка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тре 
а.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, 
 тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко н 
 рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p 
ји их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ 
 молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љу 
 радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и сл 
 је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакер 
 витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас 
p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић доша 
о, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино 
.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одгово 
што је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> < 
анка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви ка 
н је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање пр 
 испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце  
им очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црт 
 је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>—  
у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се,  
ulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су бил 
 папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико 
су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли  
ојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује  
а о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у ду 
e schwartze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкод 
ркнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледа 
метила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p> 
д куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жа 
да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год 
у; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— 
</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пе 
Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и с 
а у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се ра 
ад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала 
У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и м 
ија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те  
о прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да  
сан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара 
је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли 
е по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, чове 
ој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је с 
српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски ра 
и ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p>  
стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српс 
вори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш? 
кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па руча 
/p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову муд 
јновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око де 
ајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p> 
.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p 
мах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно  
г позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напа 
ин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="5 
епати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право го 
 беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на о 
бардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиље 
рдањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто  
утку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином л 
 опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Срби 
 госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спре 
раћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и,  
рно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и  
 стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Мо 
 да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збр 
је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погин 
{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет прим 
лободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима  
p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен  
ивот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њез 
за раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на у 
, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од 
ити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред  
о једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нар 
 они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су  
 била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бу 
лика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће 
неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, на 
 нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући  
 глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ  
е од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврел 
ветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџ 
 кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и др 
вом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв. 
и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора 
 брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама 
та противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је и 
штује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су 
евића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb 
ад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> 
 много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, нег 
зговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мис 
его ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p 
е га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочи 
идим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био пох 
м ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окин 
онуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују прич 
ед врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Пр 
и марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након нек 
 имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду  
рода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак 
е стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касниј 
и, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако  
!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина < 
бачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} 
орт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне с 
 класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљ 
тоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимн 
јковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им  
ено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предрагов 
својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годи 
па орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбрани 
 меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p 
валио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову  
О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Ч 
оложена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину 
т бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола  
исаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са пис 
 Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о то 
ке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори В 
време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом  
љубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујн 
еликом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро кад 
> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само 
ретерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, н 
озицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линија 
 јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да 
едан одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јов 
омне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи  
осада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један 
 седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је  
 и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону 
а предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</ 
он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се фили 
змишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div 
 толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у он 
ум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избиш 
ма, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и пок 
 осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повра 
рећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душано 
слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У остало 
 море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и  
ије било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој ак 
Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који б 
налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме 
е, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— 
 Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И 
очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весељ 
епријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрен 
арских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пр 
чка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху 
ратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног 
просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" / 
Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорс 
 и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, 
проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде  
а нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све 
ванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и ст 
ога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцн 
ити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно 
драговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху п 
 стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио  
, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет наст 
> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемо 
корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани пат 
ту.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја  
 Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу,  
ја места до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за тур 
форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни 
посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саоп 
једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам 
то није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника 
 се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Мног 
прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војска 
 стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим  
пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачк 
авим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у н 
ставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас 
осле краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> < 
S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше тол 
алношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојк 
дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у је 
ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдухови 
ен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на ули 
и се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у  
вљам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија 
причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео дост 
ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаре 
пало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујућ 
ина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу 
ина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пру 
ротив нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, 
е одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то,  
рујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећај 
} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћ 
и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак  
а се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога 
еђувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића  
брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је од 
ти.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који 
ахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој б 
ректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једи 
ијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p>  
бу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S}  
ху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово  
бијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су  
у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, 
нка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од на 
 је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао  
.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејав 
ност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза,  
врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Циг 
 у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасм 
 помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазим 
 је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег чо 
аре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускр 
намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три ше 
еници“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p 
м тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је у 
 а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек о 
 летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише 
 политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у нар 
<p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли  
 А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја 
сних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за 
кога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, д 
о, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети 
им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, к 
поље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би пр 
>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p> 
ебити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, 
 падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец 
а да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се н 
х се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p>  
и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који освети 
а се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И он 
узме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на  
 бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p 
оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак 
ивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном пр 
“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у з 
моћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, не 
> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицањ 
 прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — доби 
за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и п 
ет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си сврше 
, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га 
јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика  
ђу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је к 
олови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:< 
оме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику д 
телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи то 
S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали  
села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ б 
 прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S 
 сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутр 
 а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стран 
х прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са д 
је, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали 
p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаре 
е зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се 
<p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, 
ете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате,  
> <p>„Извините, госпођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке гру 
руга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и 
муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео прос 
ј, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад ј 
инарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> < 
нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> < 
 се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију по 
вара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, приме 
од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да 
ац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог  
ута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да с 
 Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S 
вић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте  
 њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Јед 
димак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p> 
сту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.< 
ни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да  
заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12 
ао да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госп 
 неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске изви 
рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи. 
бину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејез 
овога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај  
ампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви  
свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари з 
и дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашин 
дини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, 
штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски  
х су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Св 
вате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху 
рипадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не сам 
уром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то 
ј амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се поми 
</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организов 
игде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов м 
време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шум 
ствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок д 
 новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за д 
иди, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263 
им делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, р 
 очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гла 
појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипа 
увари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за с 
 могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак кру 
тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су д 
. али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док 
енџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, о 
ан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збо 
 --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и бол 
кше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардо 
о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је 
/p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</ 
а.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули. 
на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, к 
<p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, 
ћ суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и  
ано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да т 
у дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном  
/p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и ниј 
 наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у 
вога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој 
овек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено бару 
а-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а н 
опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је неш 
едспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је ње 
ивот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“< 
да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Р 
аким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозни 
тео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ра 
тео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Ш 
ово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам 
р се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није 
авалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се 
жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на висо 
та, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући 
ридошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опћ 
последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} 
ионалној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити 
 Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није  
амом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до ов 
арам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често д 
дин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која н 
 био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла скла 
битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац  
сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није мог 
вост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је р 
ек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити,  
е јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} 
сетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није 
и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је п 
Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванр 
жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Пре 
железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећ 
уђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добр 
их</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп  
ети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава 
ање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберк 
попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га м 
ли каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радој 
другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је 
тник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза поче 
коме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра 
о чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако јед 
обио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде с 
 заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p> 
ца врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p>  
 да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри- 
ов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви 
а.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чу 
 ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје  
, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посма 
ад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац 
и час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама. 
 престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> < 
се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометк 
ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118 
ом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе 
ом случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али т 
га пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероло 
госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title> 
овић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче  
цир.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво станови 
ану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено з 
анка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па 
шавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и он 
рце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, 
ош водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле  
> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</ 
 моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиш 
, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријат 
азао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, д 
одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p 
 Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми а 
ена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику 
де све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта в 
, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S}  
вет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо 
не претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p>  
књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већ 
 каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S}  
пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печењ 
="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одма 
 климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнеж 
ао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само н 
стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога 
орао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Са 
вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. 
лади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на 
шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићен 
ефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са  
ити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли каф 
у и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слу 
{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао. 
ма све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже глав 
ше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> 
</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да ж 
туација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је  
ндант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p> 
седник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске 
дни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београ 
 бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу. 
ме настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p 
омишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европск 
осле кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаш 
е кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља  
д свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био прео 
ла посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрен 
својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под 
рила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а  
n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали. 
 и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене к 
овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет веков 
 кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...< 
дбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу у 
 ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пож 
} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан 
ски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Г 
ађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнеж 
ео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на 
вих громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неопи 
ветиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем г 
узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим 
 видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p 
Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано и 
 је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљ 
елије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу за 
ти био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у  
поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> < 
ногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога  
и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре раста 
ма си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном мо 
а напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне  
је.{S} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова ор 
ах говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} 
пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, 
изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то 
ра, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак на 
цу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћ 
 дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац 
 куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држ 
епрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало наме 
зонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на но 
 пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као шт 
пођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку желез 
днородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слог 
ролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смр 
их који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и д 
="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} 
а свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају п 
ио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на  
 под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из  
о су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје гла 
испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, 
би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се с 
зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку сил 
аха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>—  
 командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по приро 
у ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно ум 
ва два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако  
ве „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога с 
новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у  
 ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници  
, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред с 
одобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о ср 
нцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, 
ма сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Срби 
 доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје  
ја нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта сам 
</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате  
ом свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују осви 
пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрап 
краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искрен 
д.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску. 
а само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година 
p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; 
рили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један ди 
енет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога да 
ека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, о 
изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашо 
 и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у р 
рата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-П 
лици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше с 
искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву пр 
 Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити 
 голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских коми 
не државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{ 
Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за 
бије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Срб 
ку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепо 
јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не да 
ову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заст 
есталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно на 
дмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није има 
кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чуј 
аша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жи 
и ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедем 
то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, т 
ше од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу,  
иција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник и 
 ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господи 
 Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на 
<p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да она 
дир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавш 
="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу 
 тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Ала 
непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду К 
о је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која  
 с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он  
ас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С то 
ћ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који м 
га положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежин 
летали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбор 
о пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се ст 
чекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и  
ктризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично  
оји је записан 23.{S}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, 
о у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, може 
она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> < 
је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за по 
м почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он  
траха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести М 
ш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаре 
>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у дворишт 
 ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измеша 
је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p 
ћ, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, културна човека.< 
ети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велик 
 изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом  
или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Н 
це које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или 
<p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху н 
Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди 
лику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали с 
S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и  
резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуциј 
p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева ј 
> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећ 
освећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, и 
 вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише 
ли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испо 
иге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзи 
 очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p>  
, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њ 
ите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољн 
е зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну 
 највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелациј 
тојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед  
з жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај в 
Радојковић им је испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је  
>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за  
, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И 
 разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај  
— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осв 
ладости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила  
и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја,  
сценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>—  
о, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то  
у, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} В 
 и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота с 
о изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улиц 
уде, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало 
о ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су 
пе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчул 
ртунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистич 
Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, труде 
 да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изи 
 сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска 
на на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из ј 
, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су 
ци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред  
 је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поде 
у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујет 
 испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и пока 
та, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, м 
и — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, 
ћа је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живо 
 није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p> 
</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност р 
нај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком  
време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожути 
/p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кро 
оже знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно  
ва јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квоч 
а главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се 
аш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија с 
обротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом 
у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је 
ринудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је к 
своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како и 
о један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се 
ке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади ар 
дино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно п 
раће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крв 
 више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто 
ао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред поли 
еранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— М 
есно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} П 
амену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да  
ана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у 
 човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да 
цем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини про 
тојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— 
 изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране  
оштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не заз 
упање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројн 
уну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У  
ет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} О 
ивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај 
а бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље  
 разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнеж 
устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у  
 тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Ми 
се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</ 
асма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало ме 
ужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb  
.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на на 
На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о бор 
ру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, ж 
ш тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скад 
е даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је 
ту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио 
скога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понуд 
о све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотив 
орила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p 
 се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова  
их царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумес 
за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица 
с бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке н 
8" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чу 
ер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века 
игну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун д 
а из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу 
, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дођ 
љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осв 
<p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соко 
сетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Н 
, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које  
олничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретн 
ва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта с 
ји, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљ 
 срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сад 
, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма не 
мо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађе 
ад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о к 
ало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под имен 
лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са 
ш многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" / 
ра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је  
де, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падош 
да би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, кој 
евник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српс 
еспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је 
е своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу  
а је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне боло 
оје су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инсти 
 судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је чит 
 у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када  
вши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи ју 
логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина 
ом одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке  
тола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази 
ражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запит 
 улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез  
ијатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око леш 
 није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позици 
непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до ск 
, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно веч 
 који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да распо 
повима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни 
аки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљи 
ојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху ма 
 страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Ц 
 убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо 
бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но 
 откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“< 
век би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила д 
ати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> 
 своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога  
 и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе арти 
чајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах уз 
на артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти 
 би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од  
 старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и озд 
 приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних  
осле неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити зб 
гаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{ 
је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се и 
<p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка 
ка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из 
рпска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога  
рикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша вид 
ма, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезар 
о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена призн 
езације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чиј 
Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слат 
 и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи  
првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је 
ва огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших пол 
p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном п 
бљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово  
i> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са динас 
ких криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то  
итава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу д 
утрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p> 
ао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни ње 
а и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је би 
елом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на  
ац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим цел 
е се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S}  
е вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хва 
 руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву 
а и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше јед 
већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступи 
ља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, о 
ј гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братск 
љу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу 
р и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гро 
дбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста з 
{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту з 
вај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> < 
Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет  
и у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га  
о само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљењ 
учник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је 
е моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часо 
да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не  
Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није 
ића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Тео 
 новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа 
ревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> < 
лада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узал 
се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило г 
еристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и 
х представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помиса 
бојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану  
иле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спусти 
 имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се  
и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај 
ње и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p> 
иваху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне 
 бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — ка 
и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом оч 
 главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика д 
је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао. 
брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су 
а, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети н 
остати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и  
паљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога борим 
реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога борим 
јатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни с 
овање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву  
ромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју бра 
 тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама?  
 сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш  
 брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, б 
је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак поч 
 Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битк 
је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251 
 своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црного 
апита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви 
p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето с 
же главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Исп 
а рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тача 
 да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио кав 
е на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, н 
и онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго 
о лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S 
ој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али 
е више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу в 
Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Ве 
ј модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски во 
вањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господин 
е.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патрио 
ли су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </di 
ако Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Раз 
тре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а о 
уте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на 
а, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне  
ркнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим 
ко треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Ч 
ок је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашар 
група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика прил 
ку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике ла 
 у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца  
снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> 
 срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим и 
а затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружи 
на самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грл 
тни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз с 
а, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоња 
хо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарин 
уда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>П 
уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није д 
но бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти 
стрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жар 
према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтон 
Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— 
цу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помиса 
тране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Мед 
илику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p 
у, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било наро 
амо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Ј 
>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те умест 
ош једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна 
 коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а им 
м, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке 
 бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се  
Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили 
.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p> 
ћ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>О 
у сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми  
ј радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрват 
 ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> < 
опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и 
ити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div type= 
ла тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење з 
 Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпо 
дјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ д 
шила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга 
 рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седн 
 у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била,  
прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</ 
ед стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу од 
оје су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој  
 Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући 
Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама  
ора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беш 
жила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој с 
 хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му  
 да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече 
тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} О 
ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотр 
онесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом,  
еркнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па ј 
иглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла как 
о понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n= 
одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>Пос 
овање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p>  
d> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко 
атски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено  
ао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у том 
вића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве по 
днела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских вој 
угари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но,  
одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник 
тање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање св 
о, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад ј 
сати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.< 
ака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све соб 
рине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам н 
расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко оби 
тереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извес 
вној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени иза 
ма свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> 
p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљев 
заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било н 
а довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И 
ом другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам по 
у.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвес 
уго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презри 
ред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазил 
жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — 
непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад с 
н пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо 
 n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне 
се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник 
ака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоск 
<p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?< 
ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била см 
вих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихват 
ач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спа 
p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону ко 
 Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефон 
</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Пр 
> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> < 
го чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ миш 
де за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{ 
р појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код В 
ући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чи 
еном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски,  
о жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српски 
Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела 
а.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше п 
ла воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови при 
н да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећ 
ојници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљен 
зно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто 
у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га  
е био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на друг 
дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p 
овати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у  
398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник В 
p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла  
ра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлаче 
 Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSecti 
 и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</ 
знавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао  
 жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цига 
ло упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, 
p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је 
кињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још ј 
јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол 
знавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње н 
лић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић 
 можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које  
е, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја до 
 <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одм 
 Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим суза 
две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно 
 и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њо 
 грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу  
 те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у з 
ло само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни би 
опустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима мал 
p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрл 
владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених реч 
бин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не 
и, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције 
ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — 
одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама. 
јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом < 
од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним  
е у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појави 
рвог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави 
 с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па  
стајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Ту 
арко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног п 
.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога 
ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такођ 
p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов орган 
ивоту, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p 
мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> < 
но, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једр 
 појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру пон 
 се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p 
 полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је с 
тун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p> 
 човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је  
кивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним и 
ва Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>М 
ера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p> 
, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати с 
рењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није 
рљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Д 
а места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике  
 било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали од 
е организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„ 
нту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, сам 
ушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу  
то брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у 
авно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она ра 
и Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека 
дан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када 
е хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Н 
ду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да 
ац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се ба 
и, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време 
аћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>П 
Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте. 
да, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана  
ко да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не уд 
ену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене  
ких великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна с 
н, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у ње 
 оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{ 
био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папи 
ло, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ир 
им друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да 
добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љ 
оба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, 
 и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан припо 
атарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико м 
е красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагл 
ска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска арм 
 би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, ш 
> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пре 
и војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— С 
дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како и 
су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} А 
езином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сам 
ој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куд 
ке државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они 
х <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих 
и у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба ор 
о погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свир 
А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас  
> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приме 
 <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Нем 
ала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој 
учник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине  
раћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављ 
итаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S 
/p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се  
аст једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, 
</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому му 
 тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се се 
огао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је река 
и каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{ 
триотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас дв 
ала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судби 
емна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Т 
 ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића М 
р?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — у 
 пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је  
а карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="1 
е десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више тати 
 Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу м 
 се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваљ 
није рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није з 
бранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај с 
су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па оти 
и свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле  
у волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осети 
почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела чи 
ћа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. 
 /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко  
лазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и 
 да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је с 
е у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и  
 тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за триде 
тно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више з 
а.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Из 
 главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема 
 дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отв 
крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разгов 
ј пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигра 
 оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да 
 престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и мас 
ка је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стол 
нства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтел 
писаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу 
маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p>  
 много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који 
изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на дом 
ченицу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске,  
 примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање 
!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику срп 
је утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечни 
те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо ин 
иков налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући о 
абљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавш 
ина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак при 
нским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак 
су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштв 
.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече п 
народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просв 
 друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима  
о лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна  
е?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, 
 бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против п 
амо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на поло 
е очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече 
ио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осе 
високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Гов 
ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањеник 
зоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у  
ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У  
ло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама заба 
 баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад  
ју и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</ 
им потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> < 
т, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у з 
зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко П 
S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали 
, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше  
> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представ 
је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Ци 
рме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљ 
 ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну  
ест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболе 
био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да об 
 да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се н 
рауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и 
ачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стра 
<p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопа 
p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опе 
звире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div 
 У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плот 
 реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отво 
а тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И кад 
тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража о 
оложаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успе 
рје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима,  
741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, д 
шачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је рук 
 крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Оп 
> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта прв 
</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи уби 
 знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихо 
неверише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да о 
ве је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрен 
 изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у зд 
есе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не  
м.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груд 
х осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из 
нонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Ивано 
ић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„ 
еспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст  
 /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, 
 храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 офици 
официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да 
и плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак офиц 
 Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се  
селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12. 
је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуко 
 официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списа 
вући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве  
 Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{ 
вуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест п 
аментар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p>  
сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписал 
једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је 
лу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с  
о за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пош 
м ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом 
 је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по  
 морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе 
/> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Бу 
вога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам шт 
им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњ 
премом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећ 
али се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А св 
дмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе 
? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се 
вратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник  
ри часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири пра 
{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите  
љена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар 
ор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој 
</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продуже 
<p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p 
вци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од  
је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у п 
стати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је 
ране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући  
ј већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Ве 
другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија 
у сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Та 
/p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте  
оседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени  
ћ.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на 
 у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту  
ихаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке д 
а лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањен 
места пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, пох 
 је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полаза 
адба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још  
.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст 
м Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, гос 
ђа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, 
д којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четни 
 држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ иска 
еници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нем 
било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздр 
ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је 
диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рук 
положење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању срп 
S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пу 
караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турак 
ош један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим  
рске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром  
<p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мн 
и комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb 
је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео 
шти одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црного 
S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна 
 први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни з 
горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својо 
певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да 
бџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право ба 
 међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, к 
е а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о 
ко је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна  
итујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, је 
знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку 
ркнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Веру 
е бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад б 
то сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, 
а?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, ка 
да ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што  
ље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо! 
апело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је ч 
же одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и ев 
 Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, ла 
на у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жрт 
ћ заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S}  
 људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и  
оше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилац 
, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гро 
 би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p>  
му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарин 
p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близи 
не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за  
гледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се у 
ш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштв 
ит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беш 
 сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опа 
е, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун 
исао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. откр 
ашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао,  
е послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати  
е још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа н 
 говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, и 
орника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако ист 
ерен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куш 
г времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код К 
да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, о 
олицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То бе 
а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурл 
ало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да л 
и“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају. 
ј проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијски 
 прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво де 
тра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем р 
 сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да л 
еш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пив 
>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у  
p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар 
и: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у  
је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише нек 
обом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет год 
ња, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећ 
 дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} М 
, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и  
 шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— 
них за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још  
ате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај 
а други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њ 
>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаут 
.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати  
— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{ 
е стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде  
верењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија  
ке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, ал 
> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, 
њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту 
друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослоб 
је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p 
саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисци 
 је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ћ 
>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађ 
је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве;  
 који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, 
 још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима 
 <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прос 
и се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n= 
тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и  
ДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Пред 
а.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Д 
 голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело св 
змицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраг 
p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а  
ана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невин 
кочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одава 
им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова чели 
ежити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројава 
к, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би 
елопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предрагови 
ив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлу 
ли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n=" 
е на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четн 
ила је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских  
и.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кр 
лба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом  
уо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; в 
о друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да  
до, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је. 
 ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предво 
м.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраго 
ајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Вој 
комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац 
госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и  
у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> < 
ислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Лето 
p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде 
 погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graph 
ху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који  
е, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише с 
нама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски 
о до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје  
, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске о 
а зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им  
нску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, ка 
 ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече  
твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p 
онео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су  
једно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док м 
он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам  
арства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће би 
се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао  
 а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мал 
толице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштв 
ик Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раз 
ан, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било ј 
 <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше  
 Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да ју 
угарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им 
 и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са  
део за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим 
апред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згод 
е и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела од 
ас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо мо 
дајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило,  
перио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи 
 је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео  
ла Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој  
а леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланц 
ожило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ х 
а срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле свој 
ледње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </di 
аповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћ 
свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраг 
етима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S}  
ки су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао  
 три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четн 
намит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док 
приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Сп 
 страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек 
 у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— П 
S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао на 
има и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живах 
 Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код своји 
 /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне А 
не бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа 
у на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненад 
S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удив 
ом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти,  
у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује;  
/p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке ко 
p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са  
 у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече  
оју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који 
у господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — ого 
су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S 
.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније 
урни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У ком 
је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици  
игнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да по 
а ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </di 
— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка  
звала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине посте 
{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме з 
b n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна 
ој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо 
а смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица 
са али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут 
их сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, пон 
више.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окр 
и у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном,  
кадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско  
 или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој стран 
 твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњава 
 довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, 
фицирима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Је 
кнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише  
 па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољ 
е чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од и 
ио, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него с 
је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише? 
 другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га  
е срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="su 
ра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога ст 
— узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насм 
ије ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их ј 
це и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у п 
ирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и н 
ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили А 
ТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је ду 
но кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар  
ака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p>  
на; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њ 
и и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стој 
етовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за ти 
ајпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљив 
аје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни 
 сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам веч 
у, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p 
 је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора. 
наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том  
ј стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед  
зио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то в 
ио велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године  
оги грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедрал 
их сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозвол 
уку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што је  
вима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би с 
рила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен  
звештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила сво 
м је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „култ 
сављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким п 
 да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој м 
 сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила 
еле ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима. 
њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео 
атан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стој 
аког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњост 
крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу чо 
тере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича 
цу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и П 
њу, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све 
ЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се  
литичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико не 
ану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Ј 
лбанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албани 
бро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне р 
коли, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су 
{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је јо 
 покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али 
а у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлуч 
и важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одг 
е решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију 
 се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве мо 
љама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом 
на Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући св 
ицама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може рас 
во показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладн 
да држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и ш 
стра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су  
е држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним м 
а држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="67 
и и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду,  
о, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички  
х закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих пред 
 да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недосле 
</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно д 
обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цети 
рача и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је река 
</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне ав 
а „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одо 
и чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанк 
.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две неде 
овита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звезд 
ак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— 
жу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p 
потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ов 
Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочи 
кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Ст 
ошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и арт 
им неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу им 
ш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p> 
едељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријат 
 кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она  
осподар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} 
сер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љу 
</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ 
нди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} 
и пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себ 
на брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и 
ној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпенз 
 нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну 
тела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p>  
 истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав  
их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрм 
граду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} 
еду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страх 
а по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох  
 и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној срп 
 дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три б 
о са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђ 
нцентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа вој 
а беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћни 
ује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бу 
коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове арми 
у друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огл 
ога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="38 
За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни љу 
код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник 
цу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор к 
ле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају 
нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели 
b n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се од 
рад!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, ст 
им током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катар 
 си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић 
ни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет 
ога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новина 
изнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за ч 
S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је с 
 народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасн 
ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помо 
ем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на  
о доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које н 
 очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе ком 
 клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се виде 
на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу 
 се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар  
 Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао 
оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам ре 
Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да ск 
м речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим реч 
испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не мог 
ија вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у 
та рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому пре 
} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не окл 
ени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, госп 
за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, б 
љуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одма 
велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногор 
га побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашни 
ути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на 
зети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на 
но од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крик 
е ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, 
оку најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="75 
не по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p>  
еликих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року м 
е од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога да 
— љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкава 
 Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у в 
олазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="28 
руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоруч 
кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет как 
ребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледо 
а — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p 
> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине О 
ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој  
 сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен с 
ива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме 
на вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код  
-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од са 
p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? —  
се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србиј 
чцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасв 
пољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <di 
 <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са  
јало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остад 
ијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очеки 
.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да 
Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електри 
>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанц 
рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матор 
, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог 
 горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а 
и?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће 
це, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је  
посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући  
подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а од 
рбију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не ста 
војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као к 
 и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљено 
то сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње 
лазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и 
је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах 
а са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођ 
ред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, 
 готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на свој 
а ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остат 
 може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенциј 
тика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше 
а.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано м 
ве могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним пита 
оцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{ 
и на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p> 
велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што 
 виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезник 
 пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско п 
животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p> 
ти уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријск 
га је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су 
 сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га 
и и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића,  
а Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су 
ку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да 
у дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p> 
ажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до само 
д масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолт 
а на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да  
 и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихо 
уше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно  
чком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комад 
Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнеж 
уком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкне 
т пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} 
 бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И поз 
орао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изј 
примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала 
смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по ц 
ктера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење нас 
2" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван 
ва брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и леп 
тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да 
беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се њ 
идео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потвр 
36" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Ка 
со свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе оч 
е са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јова 
то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лак 
ој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана  
н подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:< 
 грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, 
принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска ду 
ик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинил 
ањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>—  
и били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био саврш 
 и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближа 
 њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p 
 и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је  
рског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем 
н више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажи 
мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече пос 
адојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наред 
зрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку доне 
, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како  
а данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету 
 и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким 
а железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и 
 доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица 
оја је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка је 
а, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички к 
тни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уморна о 
стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l 
ашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охри 
сављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слоб 
 српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и д 
— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад  
о сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо с 
 А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се 
ку војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на  
задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада н 
та се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватре 
аузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће 
чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Г 
пске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира,  
здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да с 
рзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Н 
Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом 
да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко,  
рли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p 
и раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Ск 
{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ож 
ној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — 
т, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му 
p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом сп 
таџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и наш 
е отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радо 
о гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S}  
су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном 
 и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вр 
трострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
 лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Ви 
ремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n= 
релетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђа 
помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после  
, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет 
неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команда 
жено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана 
вечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Ши 
ских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих с 
.</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А по 
ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та,  
прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу 
аре јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.< 
nit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="chapt 
 Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> < 
сао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког пој 
аше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују од 
шти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оц 
и, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{ 
је позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више сто 
а то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p>  
, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се  
љо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све 
ш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве шт 
 да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под твр 
децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> 
ика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> 
м онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим н 
епрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, н 
 због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио  
 није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, н 
и шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље јо 
/p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је 
двали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једно 
и шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала  
офији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе  
до лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га 
дном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пе 
браз је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тач 
побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју г 
о Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је  
рхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима 
и пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је изба 
пнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу  
му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прат 
вши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не  
 тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз при 
чни имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послуж 
.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.< 
а га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p>  
 послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна 
уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, 
чним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела  
p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме о 
 уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и 
овољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је 
, да зна врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.< 
та више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да о 
</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен 
 признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је п 
 апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које 
сход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу 
 који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му 
 који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а 
ад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по с 
 Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: 
 дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред к 
ам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијак 
родом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали те 
е је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шт 
ке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро 
спитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио 
 изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатро 
знели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снаж 
гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> 
да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо 
, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола ње 
.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је уша 
и му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладан 
ма права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одјед 
е врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275"  
да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали,  
рском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупрем 
з чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="34 
, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају ша 
у се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само 
у лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, 
</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско  
а на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и ре 
</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цве 
ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то 
а по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црв 
"103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Соки 
едну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски з 
десет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њез 
одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сук 
књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и  
 рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута е 
е за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се п 
ли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болнич 
смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника ко 
ети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме,  
сање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а 
његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као м 
таве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући ј 
адом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, наглед 
где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она наро 
 суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је би 
тра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележи 
увај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увр 
, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима,  
м дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Мир 
тне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити 
>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме чов 
тним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пр 
е.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја 
о не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли  
ма и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по зал 
по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише? 
у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде др 
ије пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико из 
 хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помп 
пути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разни 
ј.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџ 
у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека 
м сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n=" 
и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако оч 
а пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи п 
уди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај! 
 прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако  
аспирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватал 
е волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.< 
убави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај 
е.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— 
је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању. 
горцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, је 
р, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и 
а је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>—  
је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео но 
орене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</ 
ног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! 
дан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини  
ан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријат 
 несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су  
, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде 
 остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб м 
онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{ 
рата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним крок 
ан, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рек 
умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице 
узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа  
к</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not 
 би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све 
а тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висо 
у и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, то 
една језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједи 
ао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео  
на се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се  
ензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерад 
 довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, о 
 су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} 
 конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да 
и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад 
квог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног  
аници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој к 
ем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшн 
х рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџ 
воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а  
оз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге клас 
ека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросав 
 ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци 
, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом 
, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога пут 
 претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један 
народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и 
ветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — п 
а, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим пре 
ут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу  
 повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А  
Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре нек 
едничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу  
, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о свој 
оспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свак 
 Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети 
Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} 
о будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то 
тно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Р 
 весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху 
дубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешко 
и чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су поставље 
уцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати 
тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оруж 
за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић 
тољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних ко 
а у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда понос 
и ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домов 
ним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележи 
 xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из  
S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> 
АВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један стран 
десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек,  
 марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На 
 ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, д 
има и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши ка 
жевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам 
ћев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, ј 
рти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну 
оје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности љу 
 Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи,  
ом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Бори 
а, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако кли 
Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички до 
p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p 
, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа 
: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> 
ти пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на л 
де браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Н 
стина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот оном 
ушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и иж 
ез икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом ј 
p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p> 
релазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p 
нференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну ск 
, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо влад 
 полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био  
у излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вере 
Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до о 
 времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле во 
ра</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе ст 
у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на 
 срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледа 
 онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?... 
Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви за 
д Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосв 
усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна  
 која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две даш 
могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је напи 
 Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ ј 
родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко вре 
м стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слиј 
је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би ст 
</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.< 
<p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови сти 
 и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан ј 
p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав 
ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао 
о крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представници 
<p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочек 
ин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га ду 
е да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свим 
Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи 
 нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао 
не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да пр 
„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним о 
учјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, 
 да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.< 
Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу б 
се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за 
нати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам кл 
: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, 
ањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не мож 
кламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p>  
 поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цет 
ожај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љуб 
бени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је р 
pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно уз 
политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пр 
 крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци! 
 разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за  
задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па 
 неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сва 
.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики ус 
а.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је о 
адра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закљ 
је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму  
клопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш ч 
елики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром 
 на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало н 
ка, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да б 
ети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном при 
ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша 
дањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна  
код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да поти 
ну у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и гра 
оклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“ 
тару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За  
за велике задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра  
/head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Беог 
велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу 
да небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се с 
и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога  
рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао  
лаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу 
га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете 
вако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак сво 
њолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање. 
о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши,  
 закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мор 
 мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „с 
е подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би 
 шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Д 
и да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога  
ек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S}  
елефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Л 
 Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте м 
 права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разве 
ече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> 
..{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников  
посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугар 
 проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевље 
.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искре 
ац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положит 
p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изг 
у најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и  
ом.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помо 
г принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена а 
кује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div type="cha 
рбију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>—  
коле, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом,  
 прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александр 
и раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе са 
ћ је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне 
руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља,  
редседник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим трону 
"367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S}  
Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p> 
н угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се р 
после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве 
вом засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој 
згнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Срб 
от краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи 
 Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да 
S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c 
 у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први цр 
аља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и  
ве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S 
/p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" 
ри је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Гор 
 оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најду 
е.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а  
 у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу 
е питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чи 
народне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише д 
ињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић, а капетану је Јуришић 
> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или 
га, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у једа 
онује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез 
..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да нек 
ничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде м 
војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скад 
а склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст 
ити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверск 
 раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. окто 
вда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бри 
иротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљев 
е животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави к 
ачајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша  
ањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу прек 
постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Але 
ћа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове  
ута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту 
 <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> 
ко га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршу 
 се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји  
СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска 
ој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milest 
ска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху заустав 
орамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официр 
ив радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{ 
овник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге  
рске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног запов 
 дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога саве 
 Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплак 
одио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао  
ишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један је 
а најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ 
ички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не 
и су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у беч 
 по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло о 
, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при  
ћи се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb  
 ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Л 
 среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се п 
на се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разгов 
јење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети д 
Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве 
 телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војс 
.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> 
Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити 
поручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић 
чцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстраци 
овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је 
ања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата мин 
ричао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза  
двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конфере 
и је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опш 
логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се мит 
ахова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две су 
рат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сва 
ратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</ 
l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „не 
— прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и  
зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> 
 торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу до 
 идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са 
матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију 
е за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога  
, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темпера 
их, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њих 
>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и  
ече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина 
ољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао оби 
ело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако из 
а њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</ 
ете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— 
им, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без ос 
</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а з 
 марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет  
и-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А 
 постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, 
тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваз 
 мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде  
 други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с ваш 
Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је  
5" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> < 
.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српс 
них, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прош 
о.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пр 
— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, в 
цима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад с 
вештај ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт за 
ј брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јов 
м замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, 
 <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,< 
 се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, п 
и, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам. 
еспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, д 
љевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> 
рчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео  
ива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља. 
вио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не б 
 мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са ма 
не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војск 
.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше њего 
што је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога ч 
 трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека с 
е, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пе 
че нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу 
 заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопат 
Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прера 
ођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изне 
 телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да 
е знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} 
ван.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Ми 
са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подран 
ка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да п 
о сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га враг 
 је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p 
Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак 
<p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевић 
оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнеж 
е претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонц 
вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежеви 
ни те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хла 
 и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусо 
том а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором 
559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте гла 
аљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стоја 
 седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S 
оше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка 
а ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> < 
, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће  
ра.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да з 
на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљ 
орба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету 
у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом м 
{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко н 
ајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окуп 
ином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, ј 
е дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је С 
ва турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и  
и им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случај 
и часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазн 
 здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са  
ванку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блажен 
.{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за  
снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох 
.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back>  
им поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Гр 
зривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и 
 да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени 
бију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} 
 све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S 
жем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те инт 
рхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} 
ровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јо 
а, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не зн 
 прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала,  
ушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоц 
лектрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{ 
их витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> 
Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег  
такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком дан 
гују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској 
пкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину сво 
 је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила  
едрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фо 
ђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језиви 
узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а 
, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје др 
то је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост  
р му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој  
ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији сти 
отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, о 
цима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сва 
трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други 
велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин изврш 
осиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет ком 
и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број срп 
451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дом 
ује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од н 
 с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни шт 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем н 
асенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем н 
е тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројн 
шен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења ство 
оследњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црн 
епило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српс 
ва свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Та 
јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, 
орен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост срп 
дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела  
 свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368 
х поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, зале 
ен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ ниса 
Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена дв 
о изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шт 
ad>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је с 
емље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народ 
а, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уж 
све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири д 
сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одре 
а, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је 
"438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четово 
о трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хај 
 својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз веко 
ојом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, кој 
 бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У 
?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србиј 
к ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтал 
дим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса 
 а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чет 
црвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по 
ста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа 
мукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми 
о је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му н 
к.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" 
ше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и сн 
динама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам 
а више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај  
pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скада 
 се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се у 
м млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распуст 
 име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Б 
о, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спус 
лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крв 
А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тог 
ругова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растав 
а је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тр 
и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несносниј 
м возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не 
рику.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изне 
 без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, 
јановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама,  
да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје 
ти о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, нају 
> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кр 
 освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и 
ду оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама 
до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би гот 
наоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, 
 у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цв 
 краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p>  
а и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, коми 
 је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и ов 
чки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну сл 
а мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис  
лодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута  
 запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојн 
но, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажем 
ће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога  
ака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише сво 
а, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А 
 своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише с 
p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом  
4" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> < 
паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а тв 
 изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Бил 
тле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованк 
браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо с 
и откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се 
за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви мого 
на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— М 
же уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега с 
рах и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, 
дмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред срп 
 горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зел 
онуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу 
те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш. 
 натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика 
морац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задо 
> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није доб 
мо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јав 
>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Пред 
ата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто 
од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> 
 а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина 
!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је с 
, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Ска 
не фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Исти 
о здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопљ 
Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет в 
се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div  
држасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, п 
и смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћ 
“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си  
њена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није доби 
лаву, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У чети 
чних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земљ 
тној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода с 
>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њихо 
ицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јован 
ну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} За 
 они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика- 
ица писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поз 
к.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање 
да се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брз 
ку заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском 
ј Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београд 
<p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни за 
а Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила послан 
е српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дис 
застопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призре 
ашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од о 
предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S 
душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тог 
 дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се раз 
} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поп 
raphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div 
бу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са бра 
p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу је 
азан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито  
Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ос 
оспођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа има 
е официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, ко 
а наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша неп 
 отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити ови 
Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје ку 
часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања 
 су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као  
 код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после  
ајслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића  
к је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни буг 
комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} 
у уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге 
и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{ 
ве нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... 
 подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава, које је Ср 
земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекр 
— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, п 
 <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што с 
одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе ду 
очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната  
</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} 
ко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју 
еселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута саврше 
рску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација г 
ја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме  
 Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да п 
нице, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и 
ајбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде  
а, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине  
оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећ 
> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничк 
иваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, н 
вати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S}  
>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчиде 
а се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у т 
пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била са 
успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опш 
к под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку 
 сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} 
рими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и 
ганизацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да с 
огу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељ 
ру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изаш 
рећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом з 
Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда,  
етно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих 
окрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Фериз 
дне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио  
устила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком. 
ећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини свој 
а, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је 
фији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, наставља 
м и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{ 
бити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бит 
се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихте 
-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није ре 
да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изнена 
реним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ј 
дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди та 
 ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb 
: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су м 
стално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако  
 би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лак 
 пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па  
и, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле з 
их више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је вол 
 имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да на 
p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и  
 ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb  
 љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се п 
Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на њего 
сећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне реч 
о не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у в 
је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се пом 
p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али  
одине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину ре 
у је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му с 
ва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познаје 
у ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубљ 
ки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично ра 
е.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред т 
ију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, н 
и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према  
и, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је 
>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" /> <!-- . 
уштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састо 
ам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</ 
амнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да и 
џија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предрагов 
/p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престаја 
жег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме поче 
, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија пок 
рном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не п 
оналноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хо 
разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мар 
градове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, 
авштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам. 
ика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне  
ословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p>  
ито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и  
 иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза бил 
Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло к 
окрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p> 
до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину д 
 за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преобража 
 као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба 
/p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је п 
ла.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици 
 му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи 
душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет 
 да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно до 
а притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак 
 душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином н 
> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са 
еност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си 
инансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа,  
о пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља иг 
н Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него 
и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> < 
ојни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Ауст 
на болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборав 
то тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење 
ми тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не 
ици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је би 
век флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске 
е.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му пр 
 у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки си 
ијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руш 
ање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљ 
претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика гри 
оне кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“ 
ила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћ 
сма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напоме 
ва навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусре 
<p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама  
а човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред рече 
ато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме б 
рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си н 
зин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И к 
ва.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да с 
оже да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет б 
ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На н 
што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде он 
ела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по то 
 публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона д 
ро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, преви 
ић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у т 
ењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теб 
 Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p>  
.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима д 
а црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="gr 
S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Пред 
 тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, с 
узе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је 
и живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и  
и то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти м 
оби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола  
а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује ј 
 дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са о 
д Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло  
е и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наст 
ше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јо 
<p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њ 
мом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одак 
ише волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“  
ко и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели о 
ступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чем 
шћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често п 
вно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и 
у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но ка 
ритику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда т 
у критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> 
а укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задов 
и их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац. 
ромки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге  
учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој н 
рено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам  
оказују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опомену 
 /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} П 
 нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала. 
мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, о 
 Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, 
ке, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Ар 
ад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је  
еше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да раз 
.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима  
у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје  
отворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко 
 Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сј 
 такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у ду 
 и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод на 
 она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце  
кољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску бор 
а:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</ 
ата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше ја 
е!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.< 
говорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p> 
 се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао  
ом радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога д 
враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су с 
тима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило 
рка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У ве 
="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепела 
 је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је изби 
места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Ме 
„народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са ст 
— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би т 
Section" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се в 
о да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таки 
 овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој 
шом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима,  
ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију 
аку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним из 
 фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ д 
нференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђо 
рока, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурла 
их бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О 
наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који об 
оку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмља 
ретрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да про 
 и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељен 
а људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата  
јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи 
 могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више н 
3" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара п 
54" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S}  
ведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из с 
и смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и к 
 нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила,  
 рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим с 
нату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, з 
 и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је 
моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не мор 
/p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху ком 
воје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних  
осле дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак  
митама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута. 
а гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи у 
, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима 
а, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало  
њу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаш 
а зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав  
 он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Оче 
ај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb  
Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањениц 
и се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је из 
ока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само 
, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужег 
>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По 
о за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, да 
во агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После т 
ећ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жр 
 стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом из 
у је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им 
 густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро 
 ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата ње 
сновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредов 
о и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је њ 
{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и  
ашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућнос 
као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више 
бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсу 
На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе с 
е, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очита 
 није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрч 
: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S}  
ила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што ј 
и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и  
мила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосн 
е? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — од 
ни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са завет 
м је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n 
анку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто 
од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа 
у па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна зви 
а све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, пору 
овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша вој 
м, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га 
p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред  
е, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месе 
литава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p> 
игде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натоп 
тоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болн 
ге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипа 
атељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима с 
ка и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му 
иже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданел 
мо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алин 
 један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Т 
ли између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Ба 
им висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом з 
славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, прод 
го што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово не 
видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се кр 
ештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светис 
, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла  
шењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>М 
. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и по 
има невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после ова 
шке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударит 
о рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад 
о онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p>  
 вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљев 
ција.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је  
бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би при 
<p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строг 
га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијан 
ијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа  
смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="gra 
.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. —  
 које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Н 
 беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не дола 
ици, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела 
њу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охри 
у брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја су 
сти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, 
акуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type= 
па од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти с 
аник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> 
ј се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза  
ти, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји  
 корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да на 
 задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дан 
узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, 
 агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и 
.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час 
 да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, пре 
одне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети теш 
вши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело за 
 из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сил 
Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација  
једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању. 
има се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је  
ић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и о 
па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у о 
ече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; 
чи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић 
Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом ко 
амо др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n= 
 рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, 
/p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— А 
еликој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у м 
дичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнеж 
ла силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво  
и, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наг 
чи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите с 
ад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; с 
 све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима за 
о“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је  
аламом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које неп 
Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси 
питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Ка 
чекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народ 
 њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p 
инише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали 
рети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преобра 
ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опас 
{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога н 
а он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио  
овољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против влад 
а као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> 
еји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљ 
ке комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог  
чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у п 
а пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душ 
пнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу неприј 
 никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак 
иче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један 
 Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне 
да и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, ми 
ано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео  
и подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спр 
их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и 
 воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и ка 
..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, виде 
што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, 
уздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на  
ју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопо 
овара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви при 
се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посе 
главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на распо 
унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим п 
-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то пр 
трина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан 
<p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стој 
умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за 
Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стр 
овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нес 
ио одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шт 
дој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> < 
слов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанк 
рина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати 
ок је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавн 
 дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа,  
ивала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора 
 да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, 
сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка  
риво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу н 
се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубав 
љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и  
 коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа 
 смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога 
на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она оста 
на, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Ил 
а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p 
ина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитељ 
 <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао 
био? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изгово 
p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> < 
на, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети П 
онференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв п 
чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно 
, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја  
 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се брину 
 ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити 
до пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да по 
еправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710"  
 Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гле 
и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И горо 
.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде ви 
ичај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори  
 извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда 
 коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</ 
овек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла  
 нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у По 
овао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми 
Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо  
ер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење  
<p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се р 
дају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Јез 
а ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи пит 
 познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да см 
о вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p 
 да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софи 
а молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је  
е за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником 
е публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило  
то тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати дола 
а га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак: 
одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао  
о: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозна 
а се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно в 
 је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није  
</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свр 
ишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, дост 
ка.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање 
 није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шеш 
јанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, дра 
/p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да  
ошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у 
гао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ак 
се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, 
/p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времен 
љава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изра 
вали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начи 
м, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си 
орца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си од 
 врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко 
амигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разуме 
у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="c 
ли ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио 
тељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се прес 
авити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и 
head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вра 
добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазна 
комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... 
 је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> < 
кочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div type="chapte 
ко море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S 
и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — с 
 је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сиро 
иликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у 
 браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рање 
исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а  
 просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а 
најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какв 
као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} 
послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде ум 
, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, ш 
номе страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се 
ежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
 с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос 
 напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа  
са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао к 
203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади пета 
о заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и ве 
лова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још ве 
лико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све до 
ори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци 
ме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S 
ише пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сад 
е бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Обер 
{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но,  
9" /> <gap unit="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="40 
 колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен  
едном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му ос 
енију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томи 
сле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и  
 у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, 
> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му с 
ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој р 
у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција п 
.{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људ 
.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и х 
о опази промишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор 
нтелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно 
ву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акц 
смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и зло 
и који је волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су стра 
дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, до 
и“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се 
>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске 
 да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра 
лтуре.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је  
веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми к 
p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним прили 
и.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и не 
и при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве к 
да:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па 
звао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила о 
одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим ј 
.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пр 
ог тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића н 
</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не 
а озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. 
 од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана,  
! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е  
> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш 
једно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као ст 
ином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко ди 
да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да  
ес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <p 
/p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он 
е пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморн 
> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неоч 
.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је пред 
ред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а ујед 
о нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одгов 
а се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају 
бало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не поне 
адгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га д 
пске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало они 
спесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти ус 
 Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска о 
S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и ра 
н дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који др 
.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слоб 
сци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, ил 
пске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не позна 
 је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих 
је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Кумано 
или у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} 
во, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охр 
стурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји 
{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој на 
ј час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и он 
Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који 
з стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p 
 тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској 
а мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречност 
датке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображ 
S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског г 
<p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град,  
има.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећо 
ања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо 
ду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бит 
ше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катар 
не и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренут 
ује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У  
очи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? 
илана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп  
па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неко 
hic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> 
аспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе и 
матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио 
реника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут  
ених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} 
>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сва 
ваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило  
ога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала и 
а то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> < 
 крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> 
пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станиц 
{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах нај 
њиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> 
 се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у к 
рама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом  
узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрај 
 је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична п 
ата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кр 
ади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога се 
 људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом,  
ба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће  
ка справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас мно 
e>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} 
ши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па 
свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</ 
е Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p 
p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником 
88" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли с 
ојих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непр 
аду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све 
и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав на 
увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p> 
тли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у св 
нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?< 
а, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n= 
ирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за пр 
оже бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко 
ијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад 
о, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је  
пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, 
 и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> < 
зу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожал 
пут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за ж 
ст и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и м 
станцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одјед 
их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остал 
8" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекин 
сти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањени 
Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници 
 је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих  
те, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несре 
љена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза о 
естри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко 
ћа, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с р 
 га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче! 
оме спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ниш 
е! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предад 
а како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> 
 са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тог 
 је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једв 
ши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола  
тице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски ч 
још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>По 
ка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњос 
?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а мом 
а, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било ве 
а спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, т 
е није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика 
но говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења 
бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко 
сподине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешт 
шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по тр 
топио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти  
беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћи 
 сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, т 
аци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина д 
отово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њи 
{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога в 
рисутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је п 
, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа,  
евојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном т 
 овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењ 
 своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио  
ланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спрем 
 се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p> 
ала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџ 
оју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела т 
м дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушач 
> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</ 
е позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу с 
и да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> 
о, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време в 
 је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не  
уте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку 
вера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа д 
ла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по кој 
 тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђ 
 Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ћ 
чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпље 
аш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за  
ита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориш 
ут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="16 
оручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је 
залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше мил 
паљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би 
ће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај м 
шту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре  
икну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одгово 
о другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину  
ишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и  
т жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> 
?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не мо 
 на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у  
 --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у 
рав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види 
тна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу. 
>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак 
куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа,  
стан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} С 
оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење  
смеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да с 
астаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу 
да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у јед 
оје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <p 
вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадиј 
крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, раз 
е ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни пар 
није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој 
ст.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, про 
 и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац 
p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, од 
нула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно  
та.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка ж 
послетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа  
да, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66"  
p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је би 
ћући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој р 
м, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек в 
 што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" 
д ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се 
.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах про 
 је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони 
> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а ра 
аути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не мо 
дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним  
зак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од д 
новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда 
он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био осл 
је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанк 
или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор че 
а, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озб 
ући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј,  
 није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је би 
 је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичу 
власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је  
пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пре 
испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљан 
ба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и не 
ди су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше  
 кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:< 
{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим 
вољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div type="chapter" xml 
о.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је  
товала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођ 
 осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соб 
ајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студен 
 Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као  
 повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан  
а учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се с 
га кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на  
и погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцеп 
ја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако  
анџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му  
ати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам л 
 Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћ 
азмрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је  
у распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу бра 
пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стри 
 ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више 
 како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић 
те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на чест 
о, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говори 
Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чи 
могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби  
јем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и  
је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су чест 
да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Та 
а-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је 
 оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са св 
ужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који  
нице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још  
очила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, д 
ојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли 
 „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софи 
сно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у  
остио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у  
 Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер  
де?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“. 
изнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Нер 
>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику  
олико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и 
водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба  
аче био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хра 
на само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто,  
и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору раз 
анџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и р 
.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} 
ама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Б 
" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, 
бом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не 
е ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође пола 
/p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Г 
/p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и суко 
 могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело ч 
ко је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте д 
г полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p>  
ећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се 
ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа  
ивот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <mile 
већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, оти 
p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично заб 
>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите о 
Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да  
гледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да 
немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано  
 било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима та 
ку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу. 
би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у  
којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Нико 
ло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S 
ом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ н 
то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у с 
тао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поре 
енка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само  
теље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка,  
жевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао њег 
ка-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била 
ао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врат 
цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их  
е, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој к 
...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-П 
ручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је мног 
олитику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</titl 
Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела 
о је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Ле 
во.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њо 
> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p 
реба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат  
му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао 
и му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом 
ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Сам 
/p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <di 
ала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добро  
ромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, к 
дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поч 
ао да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а  
 седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А д 
>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> < 
тељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а з 
то је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, ш 
head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој вод 
а до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наред 
p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и са 
n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе  
аји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не од 
штила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави  
носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако дав 
о...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мен 
и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат 
} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њи 
ражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} При 
, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку ј 
е десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени  
а и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.< 
ше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, леп 
е ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — ума 
.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколик 
ице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хла 
пак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела 
 а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао мо 
ке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити 
ци Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је 
уководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка де 
у у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши 
узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n= 
лдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одм 
/p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим 
ила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па  
сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, 
осмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу 
или готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Б 
и мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече  
 се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што ј 
пијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја дана 
анка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Измеђ 
итске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ј 
 — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имат 
ре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е,  
верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се 
 састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита  
ви дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљ 
ун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан тере 
Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је 
у код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да ј 
само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће с 
дговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били 
е душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапред 
улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој ј 
наје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочит 
Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју зас 
ни официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну оч 
 родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S}  
е село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шт 
има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши лев 
ких власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе,  
 пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потп 
и нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мен 
 да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтел 
еда марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне 
 одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан 
научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и савет 
стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катар 
а столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да  
ћи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори 
 па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она н 
ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се нич 
ом.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Рад 
 у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива 
е бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то бу 
њу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље је 
пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била  
џа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча 
и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нис 
 <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а д 
 а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно,  
на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, вој 
наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили. 
 За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао. 
сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе  
 то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарин 
реме седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојан 
 музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити 
рина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напомен 
 видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за не 
ијатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој: 
али не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си  
e>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе 
даје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха 
а бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у  
другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p> 
донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — 
томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај 
је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, јед 
г комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> < 
ј пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је 
 налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред т 
"456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски 
</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема о 
ако смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам 
жи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном сво 
год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стот 
 уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему о 
 унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално разв 
ечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та 
 армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p>  
м очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима веле 
своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога приј 
творе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу 
икривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека  
оћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p>  
{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би 
граду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</ 
томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са  
 разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гла 
 не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако л 
овић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је  
<p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је 
.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој бог 
 по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и м 
пет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете 
тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, за 
p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у сво 
оји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи пи 
ону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подв 
 војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још с 
ње.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна з 
ио још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мо 
ловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била 
 „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна 
.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и 
е приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријав 
бардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“  
ја“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за  
а испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и 
>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да 
куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђ 
ра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште 
да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпо 
утра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше  
и пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и моле 
p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>—  
 века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колеба 
 злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети в 
о гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искорис 
ћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарско 
вић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да 
све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски р 
ђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино јед 
а.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави П 
м дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам 
ине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратит 
p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су  
собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чист 
и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венц 
у.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем  
ишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> 
е венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изли 
леда прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче,  
д дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао  
да кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се  
ад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S 
 ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Пр 
ро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго г 
p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је п 
 све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему 
Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— П 
.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица  
бно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратн 
бише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у та 
сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А 
.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е 
тија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту г 
 причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на При 
 рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али 
ако је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми 
нерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и уч 
 — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са в 
ав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и  
>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, о 
зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, 
е можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао  
атни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора по 
ија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у 
 одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду  
његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> 
лицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> < 
вши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је т 
 рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико 
о на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова. 
о се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <p 
p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредн 
ком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би 
, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искрив 
 светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао  
је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан,  
ом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се о 
а дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милош 
све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, 
Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије 
трима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне 
се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада  
 ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“.  
това тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције,  
рај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад углед 
сије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Ла 
 више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не вар 
ћима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год  
шу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, пон 
 стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко 
у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађен 
тане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигар 
отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавно 
вом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибел 
на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> < 
 тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{ 
ња духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне новине о Срби 
никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе ин 
 мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он о 
шања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипа 
>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу ни 
ли овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам н 
— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши. 
.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> < 
уо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдаш 
, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> < 
 Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, 
 је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да  
тојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка 
говора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах 
а.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба 
вићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да 
а неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више спла 
иле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти 
 <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</ 
е на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакер 
одни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све  
ојем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је д 
> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту п 
у је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S}  
 /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, п 
ојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић 
је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазар 
оји је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србиј 
>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Заста 
иник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви прете 
ла, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цв 
и си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p>  
а није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја 
и тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш прав 
дићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо порт 
е и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као с 
Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић,  
повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће са 
, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „н 
зиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чу 
остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јес 
.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продал 
нео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> < 
 крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и  
ечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p>  
о год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може 
 би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p> 
лиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p> 
 је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао. 
ао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу в 
ној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бор 
у за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је 
/p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је 
— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росиће 
 велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опру 
г друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Г 
едала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите  
арта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на раст 
p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> <p>— Т 
аци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, али  
 престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p>  
другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, н 
туација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени ч 
/p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезниц 
 и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се испла 
о сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} 
спођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их 
{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мал 
р је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио  
 али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично ре 
ка да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, как 
е носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, по 
 о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>—  
Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељ 
</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота ње 
лну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налаз 
/> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Цр 
тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месеч 
ација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је готово морала 
 рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру 
и умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш 
Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p>  
 истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p 
ијатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише 
p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у  
а.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, а 
ној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене.. 
</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ни 
 ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и к 
деле плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша  
а бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> <div type="chapter 
оручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> <div type="chapter 
џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два ср 
ако Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате 
када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намршт 
и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{ 
еда оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — о 
рац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тра 
е пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој 
бођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије каф 
слите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да 
ји.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле д 
ос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да 
>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки 
b n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га н 
рка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их  
 Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, 
ао сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да с 
био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? р 
 потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да 
људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш 
<head>Земља вештака и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији пред 
ч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у 
<p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било 
Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, 
{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи  
води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мал 
аревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</ 
а и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин пози 
 Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти 
ћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>С 
а својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом  
сташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио 
А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћа 
а задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n=" 
и, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог порт 
одне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласн 
и, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову ф 
 нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на  
 очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Зап 
тографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> 
па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необично 
 одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој час 
 и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћа 
 у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згод 
ожда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Д 
 ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— М 
, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутал 
погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о м 
, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим п 
дружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title  
бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си  
 кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине 
век на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије 
/p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p>  
ити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— 
 а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру 
зоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојањ 
le>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у ја 
 дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње 
ора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у 
а је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бит 
 верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Мо 
моћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену 
ори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно,  
<p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало п 
ахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше  
 ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка с 
и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла  
и.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лаза 
р се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође  
е стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незв 
исти бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Ла 
раном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је ли 
оран осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> < 
А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је 
у, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> < 
</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p 
бркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги  
ну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу пи 
а шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали 
 <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми 
 и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је  
p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у по 
 у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друшт 
 <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић ј 
ртине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор 
је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових р 
вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић 
, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види 
ок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, ду 
рбији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију 
 да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" /> <p>„Извините, гос 
 прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разуме 
ој руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаре 
 за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Ла 
 не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и  
вој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p> 
прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специ 
>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао  
заревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намириса 
, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити мог 
па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској  
 Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> < 
спођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ј 
.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је 
<p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам 
ши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетит 
 танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S}  
ићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<titl 
>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да  
иса Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје  
ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао  
 том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шт 
егавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде до 
о фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лаз 
ече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га 
и.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца 
> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на 
ванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посет 
та и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.< 
> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох  
еш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај 
и ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница 
о и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</ 
а то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га м 
>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте 
 се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на 
ње кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „ 
воје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну  
 сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја м 
 ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Ср 
ј ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је го 
 у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају 
е.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће с 
кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{ 
 и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p>  
е зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише 
 Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матиј 
ничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кл 
рац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бат 
а, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садрж 
е са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем з 
о спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је н 
агледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— М 
иво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p>  
р Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата, култу 
200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби 
ада је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са наш 
ојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му 
574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> < 
а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са м 
личини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам 
ђи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан о 
ким кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им 
ом лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао ј 
баци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размиш 
оји је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, с 
р.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро рев 
ко јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да  
есели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две нед 
p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не по 
ко и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде. 
гова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду к 
 зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он се 
 вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осме 
ти.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окрен 
адовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> < 
ње, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— А 
вори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се саз 
> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните,  
дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!.. 
Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се  
тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер  
је још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и 
p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је сад 
и.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.< 
ни је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак  
Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа 
да.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога. 
којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди бра 
аласа, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хт 
јко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе кр 
.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом 
оја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љу 
игнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p 
тарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у 
.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посл 
безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад 
н транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и п 
Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</ 
 сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумел 
ом случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби бе 
 учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена ст 
ишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, 
 — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најм 
ц зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој р 
>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње  
 га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да  
— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још мл 
ећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на о 
оче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала  
p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај пл 
урски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на  
 што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо с 
или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, 
Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак л 
аљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срц 
На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам 
ин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шт 
а.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу та 
ри Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p 
недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка 
ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> < 
{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте? 
, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стој 
уде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> 
/p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter"  
ојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стој 
иво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се повр 
ош једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра  
 — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> < 
, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на 
 још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и  
пе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављ 
, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капи 
</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шина 
ко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање гру 
 баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песм 
а београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Пај 
имирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног кош 
е границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капета 
та иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила 
а, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p>  
 пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, 
 би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене т 
сам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у рат 
а се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само  
, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за  
м.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакат 
ка Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет  
и се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела,  
ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, нег 
моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што 
:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, је 
су је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овд 
Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на по 
чају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на  
 Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непоз 
ћа, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још вру 
ро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добро 
>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи ње 
ишта заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на 
прави револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дош 
тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се по 
државао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој поло 
узимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве. 
 наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> 
 косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан ж 
у задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова сло 
</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у м 
лигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим... 
 Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Дево 
обре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријат 
на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад б 
з друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} 
а сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жен 
82" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одаби 
дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако  
 је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спа 
на било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампа 
да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пр 
мни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није н 
сапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10  
и трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је д 
S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор 
рода.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи срп 
пским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На т 
иња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, дожи 
 с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се бли 
ан — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на р 
омене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за п 
м, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи зв 
вити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се  
пао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно 
 до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смаји 
шке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа с 
ом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако 
 чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице при 
знину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке. 
по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годит 
адве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што  
>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је ле 
.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши 
ачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где уд 
 беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били смест 
пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap un 
рт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да л 
и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници  
њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу крово 
етислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, п 
а се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер 
е полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, по 
и.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше 
рнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад 
оравио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" 
бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прич 
одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно она 
вић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилиц 
тинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ р 
руву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до ту 
до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p 
слала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напор 
.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога ст 
p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p 
омишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од  
а бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Милованов 
полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш ин 
 бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена ма 
ИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913< 
и шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да це 
гова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одо 
рма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ 
но без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са злат 
ни, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за К 
ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смр 
за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичм 
 већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и с 
ојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>—  
 ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <p 
огу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не позн 
ежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнеж 
урабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио,  
оговоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано крећ 
вијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо пок 
да чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>По 
наге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно 
о су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали 
у од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска  
тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе  
а-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је 
 још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха. 
да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни с 
ибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не 
узама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко 
ици подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Мил 
о сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку 
ижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестов 
једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута см 
имизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, з 
ио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезниц 
најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, ко 
ри-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А 
колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, 
опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских 
ути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш т 
ка-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поре 
 по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је примети 
ила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје 
, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окр 
је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржа 
оба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не  
и ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије б 
"graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, чита 
а на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повре 
тлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али ј 
снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њези 
ову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p 
злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице  
ала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србиј 
дско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Ма 
ије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ћ 
ико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери  
 одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унао 
>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрс 
<p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпођ 
>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветро 
 младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био ј 
 кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех 
/><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече ко 
а је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздр 
 им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина 
ла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст 
ојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вест 
ашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто 
ве Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле  
убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико мета 
ка висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да  
вили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам  
е и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези! 
тима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и је 
ахладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши  
да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</ 
ека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> < 
> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду. 
све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му н 
ој овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се 
 кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то ни 
х, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p>  
тпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао по 
 мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затв 
но и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе,  
у вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p 
о је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад в 
{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују 
о пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слобо 
горско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црног 
е дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачу 
а у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци пр 
ло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је те 
ра о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, 
бавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с 
по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући 
ети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и  
мрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без изра 
 На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је 
у довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла 
, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према 
оворе, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели 
вога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег врем 
с. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну,  
рагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби 
ланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој др 
е устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господ 
а мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, ал 
о је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> < 
и у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске к 
ле оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиж 
утити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен  
ен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе в 
тила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавш 
боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три нед 
шку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ 
ду проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> 
з незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слоб 
лницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А пор 
, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жен 
општи онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница 
говорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога  
пођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродуш 
о је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку непов 
је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су  
еде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно  
е растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим в 
 позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалу 
 узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице 
 — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изг 
то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у с 
ше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише  
на и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарс 
 питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће П 
 ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном,  
ула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од не 
/p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао и 
г.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више форм 
, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао  
 болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предрагови 
поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко б 
ако су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> < 
 кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је  
ије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><g 
таде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује син 
м у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка от 
тражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p 
шући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} 
шћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, 
лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и 
ију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.< 
ама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед рас 
е чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи  
елику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволел 
дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела д 
у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз је 
ко.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одл 
исму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само 
 толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А г 
друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p 
јводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... доб 
се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага при 
тао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па мл 
шту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да п 
шту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у пева 
ети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са ч 
љу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао 
д скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требал 
фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стој 
ne unit="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, реч 
анцуска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а  
 то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би  
 и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће  
војеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за ког 
 српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, к 
е у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то  
ко је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и ли 
S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашт 
.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа 
или су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Нер 
<p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је в 
 врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Ни 
шевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одуш 
рло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То ј 
зом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја  
и, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковни 
 Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у с 
уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фи 
ли ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична. 
 српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи рома 
Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која  
сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи с 
м роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез суза 
ја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на 
 је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће  
ра има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике 
Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима в 
 око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори и 
седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чека 
да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична? 
и.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?< 
ицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.... 
Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић  
иком поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> 
и никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где 
ају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе др 
очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави ј 
овој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} 
</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавит 
опчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свак 
ote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка де 
се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт 
а друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао 
d> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Ст 
о, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пож 
чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је  
ка, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p>  
СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у к 
о нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и  
храњена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graphic" />  
рна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више 
ри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако  
лутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким  
 млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арна 
врејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледни 
.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом се 
<p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му  
кости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} С 
е знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; н 
за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре П 
таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: 
ота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео  
<quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Приј 
ича ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише. 
еји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли ја 
"261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја са 
т жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као ук 
 њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је јед 
ићени колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном пр 
ропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се 
себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његов 
ју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} 
Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Ск 
? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, д 
 Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда 
ало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто сраме 
па.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанск 
ено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно. 
, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа  
 ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и  
ари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p 
ичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публи 
не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзат 
анку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</ 
итати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто 
бину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који н 
већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте  
са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаес 
дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шунд 
о, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о оби 
 торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p 
и сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви так 
ка-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жа 
 ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица  
 стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он  
римети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.< 
, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S 
мрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S 
на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога трену 
ирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, д 
и; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљ 
еже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи бил 
волије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек п 
дску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследн 
она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја в 
 село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња ж 
оје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попи 
дим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако са 
нци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, кој 
ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу 
набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p>  
да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусре 
жи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју ран 
а али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пе 
авом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве б 
у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба 
/p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српск 
лизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— У 
рку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред  
светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Раз 
S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отпр 
 Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињ 
леда, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова с 
тилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стој 
 пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p 
м промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане про 
еђују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, 
 ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али  
претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се  
к толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некак 
јати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони бео 
 што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певат 
} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „ 
икаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све  
аш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и и 
е здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине  
 своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време  
ћно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је н 
еби позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина  
пак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима 
е.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Обе 
те вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио 
боравља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта  
е, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радо 
p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p>  
ч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, посл 
тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb 
о у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности ко 
дао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па 
оворили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђе 
онела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад 
, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац 
и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило 
з пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више доприне 
а мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој  
ста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата  
 тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p 
{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к  
е Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Раз 
 те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла у 
осле вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао  
 су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерк 
мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Са 
мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски  
гом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пан 
е горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како д 
<p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да и 
Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, 
сно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</ 
ва.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча 
оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у 
миновну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањо 
ачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугл 
једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина м 
шћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разуме 
раслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне м 
 и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, шт 
везу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело разви 
ак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој 
ку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит леле 
о сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца раз 
адујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја 
ио га је, да је једнога дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S 
ојни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличног 
тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једн 
ову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конв 
уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето,  
, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала 
му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како 
е, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о  
ја је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и  
 радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе,  
миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина  
>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на 
 остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као зала 
нац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као  
S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, д 
осне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српск 
бо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да  
е допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> < 
учило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација  
ад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слобо 
р-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пр 
вај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Об 
ио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече 
 на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас 
аници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У  
Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у к 
 <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, вла 
је, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио 
ећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде пакл 
е пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слик 
не, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице  
идер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела  
унакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на 
о крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше 
своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише  
ишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога т 
 живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, к 
тио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе д 
{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и ру 
ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> 
уприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шешир 
 моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мири 
д Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одг 
.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брег 
Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао 
 ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан држ 
е кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом  
сађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку  
Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</ 
актику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ  
: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обич 
ваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубљ 
на потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пођ 
дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те р 
вени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде с 
ти.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је  
оше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка ра 
остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи р 
а идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, 
ао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> 
о се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле 
у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p 
 Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, док 
а.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви  
 је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превали 
нопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p> 
pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до п 
ирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" />  
ани.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу ск 
вине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смр 
ележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаш 
ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признат 
о њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека 
трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео  
ом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренул 
или.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата. 
 и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколи 
сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства  
е! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће 
 често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S 
Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p> 
 огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, р 
аспитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађе 
ушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога  
} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана пра 
тер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину сме 
>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом 
тави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb  
 <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за врем 
лико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, ш 
о сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду,  
о.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спре 
<p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте. 
 замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или п 
.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се 
атим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече,  
ра Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> < 
 n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се и 
јури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сл 
:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p>  
председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се ни 
<pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је бро 
ега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упозна 
p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> 
Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностра 
упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му 
леда се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно  
 Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитал 
 разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити. 
м завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа 
p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p>  
 проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не  
p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, д 
м и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате с 
диркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честит 
ијалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Зап 
ић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="7 
ера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен 
једно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да буга 
а, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђи 
p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа  
ш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љ 
alutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све при 
клекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да  
 била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p 
{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позо 
е:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p>  
ха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом 
итати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао? 
 тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом бр 
ела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистил 
авала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и ни 
на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине 
ворили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани с 
овић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви 
чео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда 
ко оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина: 
ављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све 
 се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и 
<p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проститу 
>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Срб 
.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Н 
ам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шт 
/> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p 
 прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, д 
> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заин 
легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је  
p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређе 
позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, м 
<p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува 
да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити 
... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили 
цкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш 
р?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо  
pb n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни п 
о само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" 
 никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо. 
ићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазар 
о штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радо 
 кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има м 
} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, го 
 реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? з 
бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам  
ако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном сам 
 Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа? 
гађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p 
:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на 
ипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори 
тарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измире 
уци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— С 
ажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питањ 
гу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са ва 
јем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у бож 
ав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где ј 
 <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је  
шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиром 
, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p> 
рне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хисте 
еће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко... 
Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писа 
м, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p 
тручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, ж 
арину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела ја 
и, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз 
а препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и м 
 и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће 
 дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата 
, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе  
 само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, зна 
ладу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноству 
714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p>  
а треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху нек 
 своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се г 
у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво 
севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или  
вде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се з 
е, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћ 
и, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам 
S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n= 
не резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолу 
јковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S}  
ризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовом 
домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запуша 
а означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита пре 
о управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кри 
е ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравил 
да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S 
екла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, 
 то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали он 
та запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном уч 
но лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на 
анџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, ре 
локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је 
 већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и 
.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p 
речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога 
 у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому л 
њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег д 
тојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} С 
је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: то 
сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом,  
милу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да дад 
е и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју чове 
ста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има к 
<p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" />  
ас по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до 
т запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајт 
-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чи 
оре Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а ујед 
а вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако 
 и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — 
 после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања влада 
 тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде мој 
е од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринск 
 рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} 
подин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване пр 
о нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељ 
 код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па  
е утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у но 
до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с М 
ђу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као п 
запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио 
у није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одгов 
да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то ј 
инама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла? 
 војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> 
 увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, кој 
е раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија 
углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у  
у.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позори 
, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагд 
х и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја 
 реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се м 
S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301 
алост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и  
спеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак д 
 хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића? 
те са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прек 
 питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу? 
штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на ов 
фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклон 
 — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p> 
, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по ј 
таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је...  
} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како би 
 речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам н 
комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? 
ађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ сам 
Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са до 
ађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> 
ој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави к 
 ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче пол 
 и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што  
 Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата  
ојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и  
је погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојан 
бивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском. 
нати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, 
о што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка 
н о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд  
етио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести г 
о.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне  
их волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли 
пет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па сл 
и цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организа 
ог кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p> 
ају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми 
пећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права  
ло и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два коми 
ћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом  
е је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда 
налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не п 
<p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам 
им беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше  
> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Гла 
теље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком 
/p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> 
лаве, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом  
пријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по к 
итам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори с 
оре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нис 
адоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајор 
и бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше ку 
зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М. 
 не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само  
о је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помо 
Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све 
аутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p>  
извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од ког 
адаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао  
 уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ћ 
дној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од  
ге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за пог 
е ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нат 
д бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда 
<p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече ј 
једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Ј 
бице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју  
ла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или  
оју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју 
то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори  
промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те  
ајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како ј 
 ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си 
је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге  
тељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој у 
 неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p 
чи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S}  
или, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо 
на не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за как 
 се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>—  
сли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</ 
 почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црн 
 њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У јед 
дреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кљ 
ајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p 
и се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Ба 
а.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краће 
 — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радој 
мотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, 
дно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајт 
ану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли  
беркнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београ 
сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукл 
 га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис 
ику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жар 
и ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да  
ају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличн 
во је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђав 
о аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага 
кинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачв 
<p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На  
речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази 
> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готов 
и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p> 
-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, 
 није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стри 
здржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, 
ита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде 
ој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори А 
мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још ради 
<p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p>  
огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан б 
од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из друж 
, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те вид 
ар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед 
као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Дево 
ођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, 
 о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова г 
га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} 
 а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господин 
ико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, 
head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га ј 
а пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју  
 јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>—  
 више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан 
код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан 
подо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако ист 
или <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, гос 
на целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Жи 
 претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према и 
али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимн 
тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p> 
 што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео  
 оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, п 
ревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то 
читао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, 
старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку,  
ада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S}  
 толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђ 
та Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се 
ника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је пис 
ам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> < 
сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном 
и, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, н 
.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} 
изнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у б 
так толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа 
е, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сла 
„Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, п 
а.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жар 
ада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На 
и и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре п 
 приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је п 
ле ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискрениј 
 их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак ж 
е његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стол 
а пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чим је Је 
е да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало б 
 ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а о 
је гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> < 
 наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, 
и сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{ 
ћно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSect 
к не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због под 
ари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p> 
Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{ 
-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан 
данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га сп 
једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у  
p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потр 
им се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме д 
ао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори 
же бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја з 
анка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрт 
но.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим рав 
и, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију 
 каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно. 
што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ  
<p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци 
те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику м 
их дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па,  
кима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Б 
авац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.< 
есмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их сам 
ић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p>  
д Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Сав 
/p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</ 
ођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим тел 
је.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После јед 
и, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је  
их се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберк 
 могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта  
шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, д 
 разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>—  
к па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и д 
 разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза 
Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{ 
на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благосло 
нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Преба 
ан...</p> <p>— Говори!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично  
е мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам 
њу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом ве 
ошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Над 
Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас г 
у која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да  
, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник,  
м су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије 
/p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима 
ница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше за 
е бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала прав 
а варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није чита 
де, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црног 
овић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но 
Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата  
ају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које с 
неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише  
рећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и 
више су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S 
је зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту ниј 
ци му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим 
 у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и 
д Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило с 
терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом стра 
 и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{ 
ападу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на р 
>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{ 
 <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хар 
pb n="327" /><gap unit="graphic" /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени  
анка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, про 
ам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Мор 
head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чла 
н од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место н 
 књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и 
 а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено пр 
олац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с чове 
трина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера  
ве!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост: 
ему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе ј 
перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> 
 да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте види 
орица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, и 
мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И  
уре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за с 
 очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у др 
ен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи 
бођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада  
и.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком бр 
под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стоја 
ива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што  
ружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у 
а је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Б 
један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу 
била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута п 
ори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није мор 
ужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ов 
аћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — р 
који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Срби 
војој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајн 
да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била бр 
овор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом  
хом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов уг 
о је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год ј 
ападну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије,  
ј битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, веро 
ала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно 
ске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да за 
пштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугар 
ме су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и вла 
 Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> 
 нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хам 
 одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много бл 
дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерас 
нтересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је  
 храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвова 
еранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у 
 окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и гал 
те.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове  
 да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпо 
 још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није б 
</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила 
орац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двоп 
и око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога к 
к и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p 
 за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином 
нијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Мило 
ње врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p>  
узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, кос 
али цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Ина 
 не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div ty 
»Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погле 
лад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се  
у.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са с 
зор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника  
 границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јова 
Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по с 
ца седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот би 
е саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама. 
арији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> доброду 
утону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шу 
 ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло при 
 стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског  
ши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим  
еко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" 
повска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и  
д њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два ц 
глави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој,  
ојој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очи 
идећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем 
 узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанк 
ужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се 
тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, в 
а, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради 
пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и  
?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио 
г да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Н 
ју.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{ 
ојом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута 
уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му 
аљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила 
ља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни 
p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху 
, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми  
ку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша сле 
ече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је је 
...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и х 
о је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена  
ојега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичаст 
 опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасја 
е!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш 
p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да м 
на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јо 
азаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазар 
ти.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео,  
те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека о 
де на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна  
де на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме 
тпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никак 
аруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан виде 
човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на п 
шена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказ 
ушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на как 
еље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним 
дио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p 
 јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — реч 
а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена к 
хладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на сво 
онце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p>  
еху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписива 
ад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Ј 
бре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} 
осних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери р 
 господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може сна 
 Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем сво 
број госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама  
 ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се  
е на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, 
ља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све ј 
а ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapte 
 имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се на 
сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену 
махне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од  
седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто иш 
урадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео ропт 
очаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p> 
еранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси  
ступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога ве 
ва и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих  
 новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада не 
се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n=" 
обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, 
о срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој об 
аших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је  
и чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојан 
учени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стри 
азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и 
ветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од  
побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од б 
игурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када  
 телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен ти 
p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед ба 
и учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S 
 могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очим 
 устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>Пос 
морац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У  
овић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле  
хо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема. 
 начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожур 
што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> 
чкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био о 
еже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним из 
он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и п 
амислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазар 
 се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириш 
 тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цви 
е осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се л 
Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није лок 
е капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам из 
 шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p 
 осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тума 
алошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко 
ној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својин 
 надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах н 
ијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијанс 
заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седил 
у сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p> 
 још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и 
 са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње д 
 на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост  
 али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скри 
д пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалос 
{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S}  
и три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана п 
о прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположе 
а је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и  
е тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са 
еколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом о 
војче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чв 
м.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој л 
о.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за кој 
розно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и ни 
х иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настав 
је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на 
Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидн 
мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постај 
види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана П 
шу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи по 
а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и ц 
Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је 
о приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је чов 
е више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише  
гледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесников 
тих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала 
ји би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегм 
.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он 
дело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку 
це, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на жи 
м су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда види 
 није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвр 
. волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.< 
е, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки 
, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцим 
уку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се  
вљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нароч 
 је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће 
све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га 
а му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на паза 
или жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу уз 
гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба 
тимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио 
оворио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ов 
ео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ак 
а јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата. 
руги разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкн 
споредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капе 
арод.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим гене 
ара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу ч 
само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те о 
p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној ко 
 па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> < 
не — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>К 
у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и пошт 
ећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он 
м.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којо 
 младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно 
се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричн 
у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин 
 ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга. 
сти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече 
ада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{ 
уд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не 
арода на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунак 
к и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крун 
 ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео ње 
мењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслужив 
пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџб 
утка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="7 
на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држа 
капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћ 
чели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:< 
клију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном вре 
ила!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и  
расто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падин 
ина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова  
ен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа н 
а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, кој 
м врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору ком 
бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених ра 
 изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његов 
или собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско мес 
кусним владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак до 
дитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“  
Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у њ 
ти.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али 
 анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="12 
е и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне у 
</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло 
осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са бел 
шој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на  
рској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну т 
e unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хор 
да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој бе 
 и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано  
са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врил 
само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ б 
.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бе 
ни под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетан 
мор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> < 
 Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је  
во, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, 
авим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! о 
ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче њего 
зио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европс 
која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демокра 
 пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тог 
а Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког с 
чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се з 
 је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се к 
аме, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у какво 
нствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила. 
огом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико  
јатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши 
дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, 
ече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и н 
 велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као 
е, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погл 
ватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу  
жда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистили 
спитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено само 
и и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе 
слушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук. 
е присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне ве 
p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лиц 
а мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p>  
па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људс 
p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би  
>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локо 
учним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већ 
ћала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душман 
 да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила  
МА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомоти 
ивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драш 
/p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пус 
 човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек 
другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S}  
могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок 
 Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар  
 пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subS 
е, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три с 
бу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу 
јжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник А 
екати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Ч 
сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам ве 
{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за  
им се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме 
 их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет к 
азарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у 
 свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за  
 један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у гл 
вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, н 
ну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Доче 
ина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува 
"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје 
дар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној  
о краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тад 
е краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне  
о цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас 
агледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови у 
 ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене 
то се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, који ч 
вољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више  
ама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да свак 
није пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје р 
 овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То п 
 је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да он 
г амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе  
ких делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му  
ких делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више с 
иле европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућиш 
ви, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у пита 
представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савез 
представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су б 
ло закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити 
силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албани 
 нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, 
олицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачу 
чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено га 
а пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му  
 већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си ја 
ици, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржав 
ече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђо 
кушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно др 
та се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Гос 
 између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке 
о рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и озд 
> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици оми 
дговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако 
.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се 
 Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, 
 да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојков 
p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви и 
ав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима злат 
резиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p>  
, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, р 
им да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину г 
да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Ба 
и га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе 
кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стот 
ику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на вр 
а опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да св 
опку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те си 
носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>Т 
тири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p 
 видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— 
скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, з 
 <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варош 
 Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече 
— рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на  
трина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш бољ 
 оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а једа 
очи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену  
уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор от 
канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новин 
, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим ју 
јмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије. 
а отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се  
S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има з 
 па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица  
тојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестр 
уло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену з 
и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошко 
очи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ 
?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на о 
</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} 
 с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, л 
рише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно  
S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скоч 
е он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са од 
ј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у бол 
 <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се < 
ући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску 
и капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била 
досна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лак 
а од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под рук 
а Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мил 
ет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за  
тење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у 
S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па 
>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.< 
 одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не сп 
души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пр 
је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца 
<p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Соки 
ријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом ду 
} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино шт 
ећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било стр 
 мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше т 
 препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз т 
колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Ш 
ма међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавају 
ише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам 
на — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу у 
регазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски  
спуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слатк 
Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <p 
убав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност мат 
можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, 
ити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку 
 му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта 
го рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници диза 
.. тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} П 
остати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако  
сте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати.. 
м волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но прости 
</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповед 
а му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испун 
<p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око 
вен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је 
ка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да  
дићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p 
е су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ле 
нда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Н 
</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на с 
не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за о 
.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према ж 
рагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, з 
еца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ниш 
а што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разгово 
тао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, кој 
ћ. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стој 
оплоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, в 
и.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал 
има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва  
 мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и 
туд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар 
>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо 
 у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник 
оман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title 
томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— Т 
 ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и п 
.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p> 
" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Обе 
а (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је о 
ак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да  
олела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп 
јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све  
 она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.< 
суђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у 
е силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охр 
ма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуни 
олобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је  
вајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постан 
 каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече В 
 креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави он 
ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, моти 
ив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омало 
и снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје гре 
{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу за 
воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћер 
ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу  
 би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада  
их сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" / 
аватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На 
а се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још 
вога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, мор 
новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новин 
.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово в 
ање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај нач 
м одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништв 
а Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш 
на, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је к 
хотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по 
девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и  
у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S 
се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то 
 нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и узд 
 друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, д 
/p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раш 
 је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као  
едић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео 
>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Па 
само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића 
почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најте 
S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без с 
</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и 
огу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у коми 
гаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — 
евом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручни 
</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и 
/p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могл 
 набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“< 
.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи о 
е отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Л 
оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече: 
есме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</ 
p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жа 
, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из 
 љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју по 
треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пе 
и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањ 
стај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово  
мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти  
је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој б 
ила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од за 
о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу 
тојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи  
а се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благос 
 љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја  
је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p> 
еку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љуба 
о, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На ова 
ј задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с п 
 бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најуз 
базношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} 
остеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњах 
д си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него м 
па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очеви 
а и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, 
, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и за 
свим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и зд 
у очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мат 
 да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страхо 
касто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку < 
ој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S}  
срет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чик 
<pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, 
ама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио 
оза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по то 
јом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је воле 
.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је леп 
ом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југо 
х није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од ст 
у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу га 
<p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац А 
а још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631 
ми.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог  
p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић  
правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини 
вих курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> < 
лику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге з 
евић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа 
око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените дев 
пасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао о 
Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџик 
крено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и шт 
а, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али 
ти <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својегл 
ке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само 
о одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, 
ан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година 
реб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују. 
о шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду  
износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији офиц 
ма, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p>  
м читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то с 
 која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске 
ни нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старог 
 — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и 
вета.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе м 
нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водни 
ећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потич 
да даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се ра 
но.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које 
а, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се бој 
title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађ 
додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поч 
и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све  
ајдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видел 
нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type="chap 
е глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абд 
им.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде до 
иљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога ј 
г непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе 
служила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола 
 лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те з 
риво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p> 
 школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности на 
зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са вел 
својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њи 
сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не из 
да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, 
за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири 
> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази и 
н их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили врев 
е домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји 
адојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да б 
да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</ 
 уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, 
ви саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам и 
о моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, серми 
вне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер о 
</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p> 
осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били  
ој упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо 
е живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полиц 
ова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чв 
на и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима п 
ба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји бе 
је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на  
и у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хл 
о од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Н 
ици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Со 
рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су 
p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.< 
о је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо суср 
еним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три де 
душна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком 
дружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности и 
убатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" / 
ље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA" 
руге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па ј 
м ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми реко 
аута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и  
це, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјасн 
 или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранкови 
га тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше 
трпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима љ 
ста, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад  
адојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p 
то у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од пед 
ма, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске кр 
а, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тре 
орченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих тр 
 Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе с 
њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је  
и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, ка 
ва у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна 
онео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што 
н део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам  
евцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n=" 
одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> 
та напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју зад 
у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S 
гледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку 
алепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју 
околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према своје 
чке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи ј 
о устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ би 
е говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, л 
ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири 
узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, д 
/p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раз 
 лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић 
или сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чуј 
ш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српск 
у прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је  
о волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и  
нови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано  
ренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а  
ко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих 
 су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, клик 
чке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захв 
а вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин 
> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло 
p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, ов 
 ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</ 
еш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... 
S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој дос 
и из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако ва 
, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако 
p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна  
 одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац к 
и севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни м 
а сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровиц 
но признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>П 
загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се  
а.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да са 
ико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму наве 
— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори 
телијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, кој 
догоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се 
у успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> < 
овићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини  
</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И нап 
ијем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло, да болес 
<p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и нес 
поменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљ 
ослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те 
тприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа те 
кнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то п 
о!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наве 
е стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николаје 
кривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— 
р не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фи 
p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је  
— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} 
и.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић п 
дар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S}  
а, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служа 
> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоће 
<p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му 
age"> <gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <bo 
он непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше 
да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи ук 
рина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му  
био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога пон 
е диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S}  
ће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <mil 
 одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба  
/p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из т 
<pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божин 
мо што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то ма 
екако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те  
не.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да  
е Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише 
ву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> < 
/p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за тро 
. добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тук 
<p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето 
ко ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо друг 
алаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да  
анџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Н 
ина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Мо 
 примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је ж 
ла јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар 
отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. 
ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довик 
ш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> 
ала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно  
 пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>—  
ерени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем ве 
чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да 
 којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S}  
а прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто в 
и доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и р 
ело, које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и 
ш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико врем 
 смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово в 
 ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престо 
м поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа  
х, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S}  
и странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Има 
им именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у с 
о име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац  
 сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n= 
нском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— З 
в велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића 
 пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко 
p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Поти 
ај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{ 
анову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам  
аснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи,  
 мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у д 
 <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно: 
ави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога ј 
се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам н 
, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, на 
ено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему гово 
 је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> 
 да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада  
 очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у н 
p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до ди 
Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Моли 
рка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови д 
а уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рек 
оговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Нед 
и.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да  
га „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p>  
и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</ 
положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали 
а, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војск 
, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status q 
е напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му не 
Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече за 
испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одгов 
а га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и  
труко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> < 
 па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Ка 
демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је 
ригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитс 
ан са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одл 
ш село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину  
ам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p>  
 само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у  
јеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има ме 
 тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да прогов 
и су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, до 
</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је 
ву, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Х 
кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше вел 
<p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашт 
добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам од 
ремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске а 
чи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S 
 крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о  
звучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напише 
е, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин о 
p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког вр 
? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори  
а и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном 
ао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но 
Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо 
нутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тре 
 сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему,  
иша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Н 
 поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек  
ванка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качан 
толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом 
 запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу  
ипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више  
/p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге 
онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.< 
ака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p>  
ване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не  
S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла херој 
бом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, на 
p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду  
тила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћут 
 заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна уда 
 прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим,  
 погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и он 
и исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S}  
крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов пол 
жавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнеж 
 примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. 
Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види Београд.{S} Је 
ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Исприч 
ова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одма 
оје су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали  
 отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> 
лушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једин 
} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повл 
а!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, ми 
е добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја тако 
ј задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала  
 иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p>  
икад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о з 
ме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би т 
е Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је  
о, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’ 
да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје ја 
ла, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код 
и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да 
тска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту  
ено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се т 
ече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако 
м Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето,  
/hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења 
атерино се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме мате 
 на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно  
тркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матера 
 и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Ум 
евесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му  
ше:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим  
да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да 
ни, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнау 
ас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и 
 разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и н 
а помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> < 
нос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка у 
на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој  
а.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S 
ао да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања 
о почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к  
јим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први 
ци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше ј 
пају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки б 
мрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио н 
је.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се 
>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да 
 знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже  
овињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико  
о заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p> 
 су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али 
, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само по 
кад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не забора 
ине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</ 
 кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија из 
етрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома тво 
ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је,  
 комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{ 
то је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку исп 
му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!. 
тиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..< 
 чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се  
оде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви  
е у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</ 
шено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста  
као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару 
га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза пор 
, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за не 
и се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакши 
 новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се  
а овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> 
рихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера  
нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топ 
ашно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге 
/p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе  
 чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио  
и!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној 
тском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<t 
ом за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и 
 његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.< 
о мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли п 
<p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јано 
, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капета 
head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се понов 
p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милош 
прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после К 
ни ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао  
 гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у м 
воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, 
у за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара  
а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио  
и и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, кој 
у рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржан 
рођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разгов 
оме погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојаж 
— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заист 
ат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега  
.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да конст 
ва удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p 
и!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у ч 
/> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе 
 синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, пол 
њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође,  
е турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако  
p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-п 
обра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручник 
никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, к 
/p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А  
“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и 
 део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одл 
 <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућу 
.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да и 
ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, 
реба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p 
очанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем 
гами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p 
ати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоћ 
p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас б 
 ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где б 
 Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Ка 
полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа т 
 <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам доб 
м интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељ 
дстави им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да  
полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери  
} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола. 
и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S}  
, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Турки 
p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату вр 
 <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p 
 хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојан 
а вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред в 
дра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини и 
е из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> < 
p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај по 
из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник,  
непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p>  
ек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и 
пође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви б 
 још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова дев 
реместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове,  
и се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро б 
било девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— О 
и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић 
цаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, 
>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога 
у.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" 
/p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се науч 
е мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори у 
 важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да  
, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана 
што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у  
— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше тел 
ртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оруж 
којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе 
е бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја с 
у бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица 
укурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд. 
е из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаут 
писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p 
г вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањај 
лаве и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао ва 
оме благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за  
же иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљ 
о и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — 
мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах  
а докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, 
/p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихо 
здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Ср 
Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p> 
ети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> < 
ивот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>—  
ве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и ду 
е....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозби 
аробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паш 
е као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само 
а сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадб 
вога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао ве 
 добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српско 
 разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођ 
ици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи сева 
а, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му сре 
а улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p>  
је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборави 
е, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те 
 Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима не 
еце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе ни 
јковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није о 
><gap unit="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека н 
вски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, 
ога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу  
ору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није 
авице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка 
ћи, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb  
стаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p 
аг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је З 
а Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љ 
се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њ 
и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title> 
 Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш,  
нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се нас 
је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном  
>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по 
 Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица та 
анца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек  
дина) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p 
пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих  
сматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у раз 
о су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!< 
 извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати 
е Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div type 
правиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка 
рад!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица г 
обегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори 
 видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају 
з, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> < 
и ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мај 
ра Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица 
авној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени,  
је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику ки 
има, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, 
љаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p 
да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала  
— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло пом 
> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај т 
зо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске нов 
че закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа 
ићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је ко 
 су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Обер 
 се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су х 
дравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово ника 
свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, ре 
азе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, реч 
 живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београд 
> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнеж 
 господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p 
 он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.< 
мо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одла 
х дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Ра 
у.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Зд 
знати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је  
они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кућ 
а Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p 
ем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у п 
дрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је 
ead>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Зд 
— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам 
 Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљ 
на, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два 
нка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о на 
 му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обаве 
ну лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихо 
/p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се расп 
јорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и 
то је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао. 
ор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је зна 
цу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је  
њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле срет 
, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је 
 и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајор 
 животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу. 
тиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радо 
ићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила  
воје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као  
ратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето 
 била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мај 
оји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмеш 
p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве 
 помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалц 
{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и 
е створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Пет 
тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли с 
 својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заб 
есно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, б 
су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе 
 се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као 
ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник кро 
n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а м 
к:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да и 
ш је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Х 
а...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше  
тељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна 
тово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене ба 
е разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Ка 
рошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девој 
ове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви нич 
ли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога ју 
 једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само не 
а ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чи 
е усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само т 
ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> 
да, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње  
а одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као 
 мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересим 
ит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, 
ирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио  
то говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би 
Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја 
 гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рук 
вић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, 
бодила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S 
којникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и пош 
лан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванче 
је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Ср 
тане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у  
и и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га  
 нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето 
 онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше 
је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је 
и, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} 
а!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да 
се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Ка 
425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство,  
} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ру 
 запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, 
 треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напо 
овољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p 
ила Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно  
а и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и ле 
лака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи навод 
нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са 
вић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> < 
Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, 
њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...< 
знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пр 
>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb 
Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је  
за ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је би 
о окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворе 
ли нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомб 
је, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, д 
рваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји к 
ко му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одгов 
у своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуна 
Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзаним 
им свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о сво 
аговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, 
 n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он 
 <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би 
 јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по ско 
пеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка им 
уначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си бил 
ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза г 
, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име н 
 Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Н 
 квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи 
 одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се не 
.</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен сил 
<p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и нем 
 <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шт 
лим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли  
аша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, 
а...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p 
јатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцелариј 
мо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „ 
ставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трун 
лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој 
табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића 
жевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока  
о је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А х 
 дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се 
на, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожа 
ече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морам 
S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференциј 
иколе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва о 
краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише 
 присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо 
ead> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца  
"595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламац 
силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо  
дније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи свој 
о два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n=" 
ао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше 
а лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама,  
обровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из 
, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад 
их двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној ст 
ој Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повинов 
 Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женско 
артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ 
<p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, н 
бњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу 
ти утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p 
е извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина твр 
националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p 
 насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро в 
е овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жрт 
мбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ни 
— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S 
би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>По 
легла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није м 
 Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др.  
тика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европо 
 тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато тво 
 џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> < 
, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у т 
е са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо 
овао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<title>Звоно</title>“, ви бисте 
а мајорица иронично.</p> <p>— И „<title>Мали Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господи 
воју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајорица иронично.</p> <p 
, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себ 
 око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не 
л је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразиј 
 изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом  
А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међус 
е прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста  
Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимоп 
 дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи н 
јући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p 
као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује  
двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветље 
етили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у б 
струнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем. 
уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а до 
 Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дре 
аго теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{ 
ај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Мира 
— Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо 
м тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S 
о са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари 
чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У  
о бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, 
</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „< 
. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p 
 Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S 
отадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> 
Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> 
ав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта  
 <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго 
 кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тог 
 ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почи 
 вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алко 
о прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранков 
ну, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљ 
 тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p>  
је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашл 
дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поз 
 кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву На 
а растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела  
таде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> 
м је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима  
и се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Бра 
убоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утеши 
корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, 
а се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на но 
но је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих н 
на, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стоја 
Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да м 
је лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то р 
била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате 
 сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица —  
ђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собо 
знајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала 
урбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку  
ну се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај чов 
знати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стили 
</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад  
 жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овог 
и шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика- 
угога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јо 
се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало  
га дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на  
ушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да б 
а је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, 
 је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу  
у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, с 
бјасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свак 
артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточн 
, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је  
немирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаз 
нка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај  
с, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пуш 
и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> 
ојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</ 
 ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па б 
-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креве 
отпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вре 
ј окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше  
.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, на 
 да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно  
, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори  
ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље зат 
 још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — 
ем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се 
 Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не ид 
p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радо 
то, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде  
 малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао  
огао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти  
јте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је 
тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету 
 је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта  
а поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пија 
p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погле 
е шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора  
ривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, ка 
А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> < 
 Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неки 
тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види 
и живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а ос 
Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важност 
p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је се 
волите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} За 
> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти зн 
а, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних лис 
</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су 
<p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгл 
, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стр 
а поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође 
ава бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p 
 руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново п 
 је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак узди 
живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору,  
а неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p 
м погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско 
 ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи пуб 
а ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан ј 
а се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на се 
е сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићк 
и до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S 
 да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што п 
ња.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стој 
> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Отк 
а-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“< 
а шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу 
, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?. 
већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој в 
тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p 
е видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p 
крија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба пи 
радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — Т 
и се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први 
, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет 
ле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он. 
р на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао,  
у, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима: 
чати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини  
дрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мр 
 тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име члан 
 свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с  
ике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак ш 
ој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p 
ј конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је  
јединствени карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића 
о успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ  
а прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма 
/p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће д 
ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја с 
их, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себ 
ровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести ма 
е беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се бе 
е писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим 
 госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, 
оје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто 
, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обичн 
ша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа С 
арче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n=" 
рганизовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удру 
ји је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="4 
 јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол 
ијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће  
ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без ме 
рата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, оте 
рету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?< 
<p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојлови 
ине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Та 
а није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца 
ах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О,  
три Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служа 
ксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тим 
данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници  
дојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не  
ци, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам би 
таде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лаз 
ече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си 
ш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title 
душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рам 
head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазарев 
ошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам  
лу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав 
евић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> < 
p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитерно 
ве вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовит 
а је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb  
се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да  
наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један  
ј, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога чове 
и он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p 
ици га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крсти 
</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да рас 
е боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е 
ер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро 
ја је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустит 
уо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага морад 
осподине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко д 
иколића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јо 
и је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарин 
итате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек;  
 усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесн 
и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Соф 
илом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно 
n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице,  
.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита се 
ушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који 
е Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се  
и као девојка велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангу 
им вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори  
и и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним чов 
велики (дозволите израз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке чест 
ајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посма 
на удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са кој 
 Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Рос 
, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом 
 да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило  
идно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја 
 у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.< 
у.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгред 
n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас,  
?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> 
први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистерич 
е.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи о 
ш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Примор 
ема уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уго 
 Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски цин 
азити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка 
није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били и 
p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се 
к јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза то 
, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="51 
а стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали 
е смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари  
рсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала. 
тљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> < 
Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутски 
од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, и 
а до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковић 
 — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.< 
исамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволите израз!) ма 
, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп ка 
емецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> < 
Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту 
 за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, 
а, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара вол 
алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајориц 
 баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђ 
кретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да 
а, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена и мајору Здравку готово никад не да м 
и, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампари 
ватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом 
готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била м 
љене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, 
вници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто  
човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара 
 од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви че 
p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда св 
во је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла и 
ечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личн 
у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p> 
 пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући 
ену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на 
 — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.< 
узе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p>  
мо око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Ис 
е ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би 
ога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим п 
а за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова с 
<p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у 
 беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже ф 
:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p> 
једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе но 
уштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командован 
— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу,  
жевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Мар 
 плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више в 
ођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.< 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.  
 проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачи 
 бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на гла 
аркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да ј 
, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово  
гао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Тргова 
 код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи  
аз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда г 
ај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће св 
ви сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је  
на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у  
о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о 
 ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из  
="graphic" /> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> <div type 
 подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груд 
а и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p>  
ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала к 
ици цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit=" 
а ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утвр 
о по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војник 
ојим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад с 
S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> < 
нка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— З 
у.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:< 
и. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, реч 
 повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватно 
 смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за неприј 
ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши прот 
народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и 
 пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је т 
арина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу. 
аци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукруг 
рбин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са 
се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је 
кашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" 
 бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и пе 
ака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карл 
и почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<t 
p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајори 
приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на саст 
ицама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се ни 
ата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких 
ме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско др 
и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима сект 
муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима 
о следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хами 
Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари с 
а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене уз 
луже за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан да 
што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада 
гарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећ 
па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим с 
во.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта  
 Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> 
д отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну. 
 То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституци 
 пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сес 
азује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазареви 
обру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам р 
ловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само и 
е ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p 
pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Ве 
спи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне 
Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> < 
позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и реч 
рено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си 
није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животно 
 после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подос 
агедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и тел 
ви своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојлови 
моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној  
ажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на оч 
од ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и как 
крет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је о 
пак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, го 
зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпер 
и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поре 
Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија 
х, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну п 
? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и та 
љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало 
ревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично ко 
head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставил 
одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастро 
ку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву 
гике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се 
p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женска утече у помр 
една млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb 
осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног  
је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем,  
ти напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општ 
р Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под команд 
 Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да н 
зорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и  
педске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као 
који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скада 
на краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се  
Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде 
ицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојлови 
ћ попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p>  
људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div type=" 
ка па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одвр 
игао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши г 
росвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и  
ене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци д 
 Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите у 
изала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, к 
лити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у ча 
 разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часов 
<p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна муз 
 бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хоте 
еда ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја  
 и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у  
тар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и  
удената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом пол 
е песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p>  
 Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин бе 
е, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официр 
у ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, т 
телигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Ориги 
го, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика пос 
.</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако 
теља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвише 
ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војс 
 на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p>  
тежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у панич 
на.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дан 
аша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада  
а слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и кома 
добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем  
"766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то чи 
бији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схва 
тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!< 
које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска г 
еоград, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увуч 
 Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p 
је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и 
оди здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној,  
али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била  
човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет  
о угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у 
, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готов 
it="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то зна 
сподар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га 
ј и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију ми 
</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке пој 
љигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и  
бија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србиј 
 Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p>  
очи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да,  
ијатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која 
 тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је г 
да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</ 
пастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер са 
лова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p 
цо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А ш 
, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, че 
е уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво 
р ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е  
егова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца не 
хватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</ 
ишта друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, г 
ича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за жив 
а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недељ 
у (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.< 
то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зл 
пособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао  
грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чик 
сле уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је 
ски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се  
е тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар т 
а за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрег 
Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да  
ри кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснив 
атарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материј 
девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнеж 
Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, к 
вић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недо 
 је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; о 
 И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече О 
брог официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј 
огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила  
л пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики  
нала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном  
ања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и бр 
д овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо ко 
од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном 
увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док 
ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старина 
у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне 
мали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Ве 
ени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> 
ој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех с 
ољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају свој 
ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Н 
 мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе к 
е крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>—  
то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стри 
поразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе 
позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то  
шање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан  
зљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко  
ве скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, кој 
рпкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи 
разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове  
рко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Нер 
прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је те 
p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="56 
 <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љуб 
читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, д 
тране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</ 
ед њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Им 
ђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материн 
у, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један г 
 ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила 
! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повра 
ико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борб 
ко назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала 
и дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ват 
те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Х 
васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме ј 
 мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, 
ца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> < 
 и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb 
ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати. 
гледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла  
 догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца,  
ревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?< 
ар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— 
 као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, к 
, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће ж 
ва сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши 
у и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али 
већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? —  
 од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хист 
и је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломил 
је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла 
рина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>—  
е је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој  
онео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његово 
ле вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се се 
е обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, л 
реме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, инте 
шу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је с 
<p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S 
>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бу 
знала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из р 
 њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже н 
ила <pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p 
 Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око  
 — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је 
рза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очи 
реметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој 
дух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S 
Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} От 
ато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, ка 
 нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у  
а и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраг 
а остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозни 
јник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија,  
 матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — у 
" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражи 
<head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала  
је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“< 
адознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — клик 
ознала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, ко 
змеђу лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и  
качило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио 
S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ни 
 битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на 
ло »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите ск 
 им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С 
јска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим т 
од 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на П 
еске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушч 
> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић з 
апада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: п 
рских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p> 
 и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отвори 
 непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом момент 
и како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен  
му противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се осла 
тету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у  
е стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо с 
аринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p 
 ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дозна 
 Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако  
Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова позд 
 Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто 
соког младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младић 
 полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај јед 
горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе 
оју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше  
стаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина сл 
едној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Сто 
ча врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је н 
— Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се  
е да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На 
тупала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Нен 
и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јов 
и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је ошта 
ри, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена 
те даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињи 
ваца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први ма 
ебе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа 
е ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа п 
гледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да 
јима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче х 
p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обра 
овештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство,  
м управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне м 
шког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у соп 
што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} 
> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душ 
ам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те п 
е фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак 
{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када ј 
 и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гр 
блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестриме с 
дајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ран 
но за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како р 
ражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се су 
ци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах б 
војим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стри 
ју страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смеј 
 Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога м 
пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко  
, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај  
грљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце м 
полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Ст 
омита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече с 
оспођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се 
д Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измир 
а се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на 
трина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те  
ћи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лаз 
јанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу 
ом јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко заку 
о више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} М 
жемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, 
бни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник  
 се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> 
дно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одгово 
ако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разум 
мишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазв 
тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, 
о јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домо 
а слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:< 
л’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да 
 премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и 
ојничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стев 
 ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог посед 
ошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за 
ћивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је  
лена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацив 
ико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то  
 Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јач 
 где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући 
 је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на ул 
аворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отуж 
.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети  
ам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{ 
ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p 
овиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{ 
зацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сиг 
 где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Вој 
емничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</ 
Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не  
p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— С 
лена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загле 
{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: 
о.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p 
 запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, ј 
</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>—  
рашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић  
понира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свес 
 врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силов 
 се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у З 
На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га —  
 горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је  
тиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, к 
ше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш  
ом руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сироти 
е и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена 
ко срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима н 
лоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај  
победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На  
баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкн 
а погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, са 
оручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} 
ћа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, 
 речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневер 
азговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да 
 Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врл 
е волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса 
уше и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим 
рско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо! 
ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и довед 
ам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она 
и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и ота 
Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио  
 што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам 
оказа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, п 
ље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару ср 
срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, 
вор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узне 
уђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало ра 
 <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе по 
, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште 
анка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то вел 
тра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржен 
ојска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, засл 
лако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је ст 
а, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чек 
S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb  
 разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И он 
 волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и з 
сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n 
о што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај прокл 
аразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао м 
ловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, 
алтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Не 
у, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћ 
и циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви пр 
и за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сам 
 да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> 
 тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам  
е!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у ср 
искуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, ош 
си узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси н 
p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се  
и, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми 
тави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...< 
 у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си ис 
лим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих и 
могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</ 
ога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. —  
, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дођ 
 да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не воли 
 се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени. 
мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и наста 
 <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руково 
собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поре 
у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам,  
то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о 
волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора  
 волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се род 
и:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој милов 
но:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, ка 
е Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па  
 А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим 
 осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одоле 
ло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београ 
њава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече св 
" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, д 
p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти би 
ије она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала 
прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p>  
евност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово т 
но.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писал 
лушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и  
 волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, з 
а, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер 
 ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: 
то ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је вол 
, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава 
 лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и сам 
леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, с 
 си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јова 
 прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И о 
гне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује с 
че и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај 
логе још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја 
ад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио  
ати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срда 
 нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата 
тежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја 
ила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Ст 
онала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до М 
 проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врат 
 сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Уст 
ије, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S 
азаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</ 
 сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста ч 
но господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас м 
p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, д 
ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори 
ика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није  
говој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне каз 
исмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p> 
вите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам,  
ормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, ко 
ко безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Ж 
мукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле.. 
дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје бр 
ка га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разгова 
чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S 
стави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро 
у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али а 
е ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у ор 
аза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жу 
ри с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Преку 
са нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како ј 
р је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Ж 
кову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче 
 господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него д 
е.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, ка 
ованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна 
<p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.< 
е, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свиј 
вршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго  
ком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети. 
ла...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није  
 мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и по 
јатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по кома 
тар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па с 
оград ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам 
 на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо  
Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</ 
живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и не 
рошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и пока 
а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада  
ам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од ра 
>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак 
 волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си,  
 рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> 
 ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћ 
 моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам п 
 очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече  
м тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»А 
ћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти 
ком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар 
ада је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам пред 
кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљ 
 Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад  
стаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да  
и мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; 
S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила  
ност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља дов 
видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме  
ам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београд 
 — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!..  
идим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p> 
код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси л 
н поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли та 
ко ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети  
 ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила порук 
 маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стиг 
 човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те ж 
адосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец  
 одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услу 
 сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n= 
у.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се 
ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мен 
евићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељск 
руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p> 
Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам  
роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме 
<p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онд 
је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво,  
љашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашњ 
Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако са 
м, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} 
ло.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао са 
во мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S 
бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дл 
а опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли  
великој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами,  
у цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако 
, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну 
но пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, 
штво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је знач 
оградско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на 
b n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним  
ила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> < 
вац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше 
све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па  
нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, 
вар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан...  
орала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд 
 <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Д 
/p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дет 
а, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> < 
х, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала... 
а ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти  
дова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орло 
 тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се 
ас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму  
{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог р 
у даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икакв 
, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p 
 смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S}  
ш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} 
тирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом 
 с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Т 
pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листо 
е вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И  
о, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића не 
том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> 
p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви 
 гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> < 
тон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја 
епо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем свој 
 ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо уме 
ош!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових р 
тајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћу 
закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана  
и ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута ју 
ангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек 
ла.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео ник 
а према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ пре 
СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци  
минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сат 
интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнар 
толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и в 
 кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p> 
и Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше наме 
и, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ д 
ранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министа 
ика на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крста 
су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледах 
 само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува изв 
 Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је с 
ренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црног 
о, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и  
и само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} 
тојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Бе 
, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стар 
 притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте  
тало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични ти 
о у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девој 
ва?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког сре 
тића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и ч 
арали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој 
Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад  
у је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те ј 
опске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је 
 сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Кат 
ети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља 
ега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто 
же.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој 
рас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни 
з којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После к 
це затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узима 
четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка  
итао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>—  
елеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="48 
ли српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи ш 
околова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови наш 
тише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама,  
его одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> 
уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изв 
били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако 
 ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хв 
 ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће зап 
носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, б 
 у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које  
ке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, к 
ин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку о 
и је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази  
што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под бре 
амењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку вели 
врђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић мо 
p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје остави 
 брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p>  
 диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живот 
 диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, мол 
дану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајор 
 Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки неприј 
ња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p 
а и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме  
често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши 
ушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које по 
дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Д 
, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше  
везли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда 
отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — прим 
свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>—  
еба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p 
смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорн 
 Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — понови 
/p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић п 
ветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија б 
поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора 
њаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране 
наци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је 
што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледа 
 је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је доша 
рка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не зн 
рашковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Беогр 
 страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да  
 n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал з 
ковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико 
га у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од  
</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> 
<head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија 
анимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бом 
е комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан коми 
слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и т 
положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав 
ланини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је бр 
<p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предве 
их сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам  
дговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један д 
 предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пр 
трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, за 
из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, с 
мбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, 
и удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и  
видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер  
врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачу 
им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра ра 
им се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати 
собно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни 
била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестр 
вање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са  
бичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми ко 
 се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у б 
ерону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан  
ког баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме ј 
е тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан с 
и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене 
 нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпос 
паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На т 
м око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припа 
метила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка  
о по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је  
има, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу у 
 ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак  
пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на  
ма, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише с 
и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена  
ерујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је ч 
не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви  
ни турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чи 
тола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор! 
ије приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин,  
да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте в 
, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали  
ве болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда с 
па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам  
здраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који 
после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> 
јмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује 
личеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало и 
гу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у  
о на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, к 
ројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n=" 
је српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска в 
очи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене н 
 пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо. 
воме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором озн 
Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је њего 
 изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац  
е једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као  
стала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промен 
изина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластичн 
е би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом мог 
здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има 
ој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о св 
 да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш. 
е — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересуј 
им искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглад 
готворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n 
<p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да 
а убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p 
 А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га срп 
у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p>  
касти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако с 
пропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</ 
} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и  
што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту 
товала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу ко 
 је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да  
ност повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се за 
/p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред 
наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију  
 уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила 
{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“ 
аћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена над 
о се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је 
 чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада 
еди брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није 
ику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Заш 
груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрин 
"450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изне 
инце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива  
ли цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристи 
веник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми из 
је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан кра 
ка да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо м 
адојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећ 
рло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила,  
ете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштај 
сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> 
<p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да  
p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој бр 
брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! 
ивот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се  
д је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава. 
су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p 
он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима  
у.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнск 
ем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом св 
во дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била м 
 ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим мног 
ека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад  
 — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на  
подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бис 
о, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да 
одлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Сам 
е лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли 
 господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам исти 
Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ 
 су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зара 
{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прек 
ече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпо 
.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова  
S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, ни 
о.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачит 
 заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> < 
о за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак мо 
ата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је 
Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у  
ованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног б 
{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То  
у што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то каж 
 тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао. 
према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако 
, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово. 
друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао проб 
p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјеру 
мо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништ 
ху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у 
и знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те по 
 бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како 
> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Од 
леменито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низ 
S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату:  
ма тога зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Ј 
да, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном 
 овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне 
 рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу б 
ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме  
о бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша ску 
„Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сир 
д се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах пи 
погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим 
и ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — при 
 ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, је 
> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех,  
но војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} П 
е је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Св 
у шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> < 
у и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиро 
ирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{ 
S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, 
а вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренут 
 испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честит 
читељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; 
воре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а 
д тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге же 
 трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење 
су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Бит 
роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободр 
јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин ве 
градске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, в 
енски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је позна 
рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, а 
од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у пр 
оје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у полити 
ље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист 
се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се р 
ам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{ 
а одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих  
/p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> < 
ече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и б 
 непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који н 
 не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер нак 
алима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да с 
ена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне н 
 да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах од 
до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапн 
<p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са 
ом се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арна 
е добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов 
, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колик 
гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам преда 
..</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и 
 Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито с 
аном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети п 
цима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо  
 ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом 
 одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</ 
писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него је 
во, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S}  
атарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писм 
оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим 
 дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког уда 
није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са  
и непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу,  
ога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Мил 
људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, д 
о је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу. 
ванка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... з 
к баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека 
рса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрању 
на.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировн 
 лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определил 
а истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена 
овани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после тол 
ренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли с 
ашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштова 
> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, д 
нка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, ал 
 држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у  
ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем  
ла.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у б 
ом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, 
 и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била  
а га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па б 
/p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио  
о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из ре 
 се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p> 
>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу  
а, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врач 
 ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вере 
сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти ме 
нко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе гру 
ој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила 
ћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми  
чни осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са т 
 капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml 
г рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, н 
та ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти ш 
Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазареви 
 ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> 
жда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме пог 
жим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код 
е с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше ша 
анка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао 
>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... 
аћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</ 
више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уз 
м отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не мож 
 Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: 
ље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот,  
у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Са 
:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</ 
мо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и м 
српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта ј 
мачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени,  
ик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А у 
о?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> < 
 /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим  
} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претстав 
олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпос 
о спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> < 
ип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам кр 
ни је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је  
равите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити ј 
 Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је  
арио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно позн 
ање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку. 
нило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силн 
е ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико 
 бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на у 
ијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радуј 
 може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у наше 
ен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Цр 
 је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки 
д смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране  
то, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чис 
је ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали п 
 батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попу 
најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тог 
atus quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Гос 
 метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове  
и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p 
сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом 
речку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А ср 
товање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади бил 
 да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био прон 
 краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључци 
ик не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „ 
лина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресуд 
граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се  
и га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен 
в од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа 
бина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! 
тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежи 
у кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но он 
> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив чов 
овори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албани 
задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се  
и према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за  
ине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје ру 
, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><ga 
p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и 
ало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене гла 
освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно б 
ру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних д 
е, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван с 
ц дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — реч 
 овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, 
адаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила г 
увши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и 
тну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавил 
p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза. 
а му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много прип 
аније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му ј 
на и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, 
двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не мо 
јем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како  
незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува  
јим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У то 
стан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа врати 
ша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, р 
t="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле сте 
рујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о ко 
црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са ње 
риш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним мест 
 покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре пред 
на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире  
p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} 
дном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, 
 дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је о 
 су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила 
у</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а гл 
.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор весе 
Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима  
 врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад може 
 хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div type 
>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из  
тњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по н 
 а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и бана 
, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ор 
је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о по 
бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће 
јствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арна 
 поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S 
ћи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} 
ици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то 
S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и кој 
но је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо наф 
ру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих 
 собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Јо 
то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пе 
ћ.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— К 
у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n 
е друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у он 
лико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је св 
ајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај м 
— Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p 
свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type= 
 Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рука 
 Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске к 
а, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле  
после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши 
 отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали че 
говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена 
о неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са С 
 уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ћ 
ку, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може,  
ла и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за 
> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом 
тана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несре 
ису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употр 
 Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орлови 
о, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише дру 
познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише  
9" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, 
 дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла,  
 помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна м 
приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била састављена од ле 
, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је би 
а Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> 
рило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Је 
а и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па ка 
пој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на час 
е је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше  
ху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окр 
ао резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи  
ја пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити др 
воје имао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је 
же у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима  
је и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њи 
станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од лок 
ог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомоти 
преми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аус 
а повуче своју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузет 
а, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! —  
о обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из 
 /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њихов 
 резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном  
е ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p 
страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у 
 Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам  
српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је П 
ист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратн 
а-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затеч 
 јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p 
а ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присв 
е беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „З 
 да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи 
 у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице 
се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко з 
ну ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, с 
арати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на дру 
рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво  
ћи у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи погл 
и га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се  
дник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуци 
ик потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се  
 рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је 
и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пр 
/p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quot 
ељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручн 
аји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је 
е, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теб 
разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погл 
 ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву д 
а се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње,  
 Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разг 
 један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онд 
оје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер 
> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „ 
 рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек 
 назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, сх 
а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути 
двиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезниц 
p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно п 
 свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе  
отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брз 
киње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма с 
њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латин 
— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужић 
асели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је срп 
/p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико  
престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, по 
 играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у с 
>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја. 
ка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— 
да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужн 
ве једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу зла 
о су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се 
шина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики 
као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини 
ти и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на 
ише није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јов 
ноге сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених  
— Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе 
 је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслу 
а карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам 
 У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име по 
итавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на с 
 најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лонд 
чити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их 
, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешн 
, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим 
ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу че 
ну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Мил 
ћа рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори 
совским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су род 
у Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је 
а Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз  
вори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски деле 
пске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или 
 Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, 
склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грмено 
.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита О 
лек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p> 
.. тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видил 
 републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p>  
 је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из срп 
ла.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које л 
не српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила запов 
не чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p 
>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав 
н, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Милован 
 векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, нао 
вио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад за 
шао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојло 
е на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на вр 
га кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као гор 
рну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје пол 
...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски  
ђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су  
 електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да ск 
 окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила ле 
исмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се и 
S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...< 
дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да по 
примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са  
жаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лици 
{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово 
мо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва 
х младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p 
 о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељана 
 Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи 
ична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, бат 
рскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је  
и, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учини 
егових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из  
колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге  
варена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и њ 
метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу  
гова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, к 
ака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо с 
љоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S 
гову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при по 
 шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег,  
пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, 
 се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио,  
p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка 
се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Мо 
пом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топ 
да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S 
авља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице поч 
м доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво о 
p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p> 
 су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачи 
гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила 
овати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомб 
рује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављај 
 надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у кори 
нас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет д 
о, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је те 
о сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и  
и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек 
 То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила упра 
од ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужнос 
> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна  
 тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и теш 
је лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу  
 живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него 
 у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам те 
разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије  
а или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> < 
рне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиље 
же „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</ 
S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p>  
 да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наш 
ући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> 
 је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред врат 
ећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, 
>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге под 
 много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо  
иповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београ 
их прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ б 
је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко 
</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им при 
дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и 
рни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће с 
>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад т 
одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним те 
 Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрва 
ш нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, кој 
живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати т 
тну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не се 
 с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курј 
о уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су м 
ути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S 
аљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра С 
седланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњен 
 дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робова 
ревеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз 
</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо б 
имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење 
ожија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени 
о избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасен 
и, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</ 
 силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турск 
 халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, про 
} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је  
раду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на 
о што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас нем 
н отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали с 
 така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вече 
уцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу. 
о, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> 
ат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако  
да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, в 
енију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушк 
Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип 
ој младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, 
и и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет м 
Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који св 
у штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се  
 говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мој 
м кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам к 
ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Ми 
раву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпири 
могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо 
о ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика 
> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се  
 поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи стар 
ржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap 
одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст п 
тним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће 
н хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Би 
в, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мен 
ече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са т 
ојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић. 
се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако 
} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић,  
 Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок 
 војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То ниј 
наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку 
убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, 
угарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год 
 бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, ил 
редводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога  
а њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чу 
 хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p> 
ши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p>  
мо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замери 
p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?. 
 — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, нап 
 да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p>  
за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу брад 
ај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекн 
имети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволе 
 и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте. 
здахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, преми 
 акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— К 
пада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао 
ичица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају 
 и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуц 
 ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђ 
м јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Јо 
ушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно п 
ина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А 
тина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> < 
 извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинис 
лан, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, си 
ено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте 
="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме  
 непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике д 
ћи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p 
9" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај,  
 Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је по 
ику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам  
ам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло  
тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит 
а разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда 
јој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога 
разумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која вели:{S} Сн 
пет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p 
 просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури 
 поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч,  
Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умр 
 довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спас 
а!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} 
> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно 
и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на с 
лике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој 
се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што ј 
ех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{ 
горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми ок 
 мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода  
слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу мој 
 Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече 
о учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и 
> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p 
ња настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али исти 
.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала б 
 — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју  
е, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хо 
 Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ос 
{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем 
народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо 
и нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си м 
тим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алек 
<p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, кад 
Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Ст 
p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p 
ива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује д 
не речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> < 
 што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми с 
а се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти 
остију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он мо 
нпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S 
 овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком  
ет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би 
раћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом 
еђу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Т 
чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко  
, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је  
ити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазар 
е.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита у 
евељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и р 
рен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се 
</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година  
/p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џе 
упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дош 
ошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо 
"655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах 
смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него 
 ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је бил 
м, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити д 
приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примит 
ћи Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интер 
веравам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не сто 
, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену на 
уначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој н 
ам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> < 
и.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољ 
ога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p 
јанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву се 
ајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш  
p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у 
о и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава  
вао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> < 
рца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не жури 
ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и пита 
>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не зна 
ече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко пог 
ашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p>  
азаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, ка 
вопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се мора 
а ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести посте 
час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја 
и ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају 
и руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише б 
у.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарав 
врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> 
ном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет ме 
<p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се т 
ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи 
 што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и  
заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да 
p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстариј 
једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србиј 
ад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душ 
 шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разу 
јно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ј 
 и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S}  
м кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој 
 готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се н 
.</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, д 
премна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозвол 
вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да 
сме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S 
си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> 
.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупа 
 <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S 
се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p 
одим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак 
мо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душ 
м.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива с 
<p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3 
ује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који 
 наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арн 
 је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у пол 
> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се 
S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на д 
обљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо он 
во?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај 
 се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>—  
мала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не 
добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан ш 
кне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле 
 пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и  
.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и дв 
пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се п 
часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде 
/p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предрагов 
за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не  
е чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уј 
p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са боле 
ите ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, 
а сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстр 
 <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дош 
а вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</ 
у, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем 
>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију? 
" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено. 
а је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М.  
 Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног нитков 
е, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> < 
Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не по 
угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да  
безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из с 
Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића?  
стаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на 
м браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, т 
говори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Ск 
а тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад  
море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се 
ени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара  
уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S}  
те ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом 
 је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни  
е у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично та 
ам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако  
нину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарк 
рне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ј 
ери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљ 
да ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му  
, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби д 
етку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на дв 
/> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сара 
ом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</h 
 десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада 
ао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци о 
 заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменим 
о задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се ве 
>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позове 
и!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да 
тац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срб 
се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш 
ада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— В 
 ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робиња 
 нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старо 
/p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано изв 
оче домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер 
/p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испуним 
 све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан  
 се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" />  
p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— В 
 — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Т 
име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока ра 
е шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а  
те држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи 
изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша  
 — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да ин 
уо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Ср 
јку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете п 
<p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Офи 
>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежеви 
 сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, г 
Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како  
ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рање 
 госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђин 
ски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— П 
би и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунак 
тојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радос 
ине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у др 
госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше 
се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле после 
</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не реч 
>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа  
и жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n=" 
 роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људ 
зација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као 
а ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем. 
S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш 
погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан  
а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш ж 
ођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен и 
им и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвал 
е с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћ 
е, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком по 
ао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, ил 
ајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам са 
е преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на о 
повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата < 
ојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> 
на у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да 
 те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави ста 
а, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза  
руга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рек 
о све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опас 
 ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опа 
латко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трж 
ивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи 
ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, с 
 треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери б 
з удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо н 
шао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегуна 
а другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерал 
подин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па 
оград?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> 
од командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом 
 њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни прео 
во.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p> 
си.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.< 
p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси 
и срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>—  
и само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео  
 поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле н 
<p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: ш 
пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</ 
 по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без 
чинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту св 
, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: нева 
етла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} 
а си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> < 
{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати,  
дао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> < 
на капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, госп 
х врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено 
рт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи 
н са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, 
а га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Кос 
 умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S}  
.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми дру 
римети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пу 
ме сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о среди 
 поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако 
ај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да 
ом.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Л 
ала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам.  
а ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div typ 
живши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{ 
еме је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја тво 
ала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у  
лина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p 
душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Ж 
<p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим по 
сао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега 
 била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Пе 
 беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да из 
</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато 
>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а 
мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та 
н.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> 
 да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрен 
!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене,  
енице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник  
правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опрошта 
Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више ви 
, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{ 
а у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било,  
 пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p>  
м коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, 
и је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској 
м питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаи 
или своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени ни 
сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка н 
сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари о 
 Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом 
на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пре 
 сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сес 
ће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом 
Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе п 
 Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој  
ценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити  
да волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао 
 подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери у 
, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А  
последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се  
</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год 
м, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код 
ше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, з 
ох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А 
ад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју ова 
/p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор о 
не се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се  
се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву С 
ли?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око пр 
 ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими 
тео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео ре 
 <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим,  
и под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потр 
шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S}  
кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши 
.{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске 
ох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад на 
службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу  
.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете на 
поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу у 
тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташ 
кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— 
ро, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p 
и јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је саве 
се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S 
, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране п 
о због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им л 
 n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало за 
е обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим сам 
<p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једно 
.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да  
довољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуко 
њем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краљ 
рели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести. 
.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па  
Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се от 
измом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а 
лико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође. 
ек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро позна 
те? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> < 
о ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, 
 па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветов 
њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућ 
та, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јо 
пита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкне 
reign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаре 
ри поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Бо 
 се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе. 
коше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога миш 
и рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још  
рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p>  
 могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А м 
е, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије сво 
.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољ 
и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити,  
погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајо 
лу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле оп 
Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнат 
 о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Б 
 два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све с 
ан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се 
ојој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је би 
му у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпо 
 писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољ 
ужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему.  
 толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Ра 
шећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо на 
им речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигну 
оја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>—  
 даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка,  
} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арн 
ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лиси 
дбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то нед 
а је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као р 
пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S 
ад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што 
ише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке. 
ем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сад 
кцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну с 
458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену  
о си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпу 
гледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цве 
p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково 
 Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</ 
а, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да 
 Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p 
} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p 
>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али  
ав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лак 
жа.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумрак 
да да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} Зар за на 
нда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му ис 
екох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и 
>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу 
ични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћ 
 ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онд 
p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— 
 је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Не 
рбија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат 
 романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемире 
еду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја г 
— рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засиј 
о је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми  
азаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; 
лексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испа 
евићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да  
тампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим прив 
вито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обич 
м брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак 
 ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо мн 
о соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бо 
p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри сас 
мио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S}  
да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли 
 они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају 
аћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Ш 
махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесм 
а путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, 
то ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, о 
етос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џин 
 колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним п 
.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</ 
ема свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S}  
љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати д 
метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писат 
 опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{ 
о у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> 
еркнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину  
те се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до г 
нути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и с 
АВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и леп 
који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска 
о што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо 
о имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у виш 
исак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу  
груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} 
77" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици 
ад, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шешир 
стину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погле 
 нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} К 
јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, неш 
рно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашк 
} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими  
отпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме 
ју чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима ч 
нички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> 
дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем 
ку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“,  
дигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се 
 и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више ника 
, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како 
својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страхо 
ити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла  
а би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука. 
рпским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти з 
 кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута 
 и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да 
— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="32 
оспођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не на 
p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну пребол 
дала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S}  
ве посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где  
је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, 
p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове кра 
и сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски о 
јо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слег 
ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Тре 
 само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била и 
</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- 
="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доб 
ечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије  
од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуна 
— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са 
> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица 
p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић ле 
 обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб по 
овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је по 
ди Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и 
ломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а 
 и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потп 
уку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та 
 верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни 
<pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, кој 
ке, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>С 
вана, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса б 
река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придит 
има чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред црк 
у, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи,  
ли високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang= 
луционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохија 
и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић  
 избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисто 
ивотни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца 
антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— 
горци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега с 
>Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<f 
оред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су 
 вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јован 
о, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних приј 
 прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их ј 
што гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш 
не водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и 
ва сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и 
н стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у ср 
ац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан 
пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и јед 
>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> 
ртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба ј 
 прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „К 
p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојник 
ћ се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило  
 у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже врем 
а нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са р 
прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокој 
устили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто 
о какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јова 
а, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо 
еним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жерав 
и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени обор 
а пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко ра 
у, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, и 
окојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу 
и Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова од 
ду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку свој 
на састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитат 
га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор  
 за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу вол 
.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Ј 
у осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се 
</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи  
ве примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и спом 
ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјениц 
p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да с 
 нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом бра 
чник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: о 
и.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скоч 
дном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Г 
<p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист 
подине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каж 
е к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем 
у.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупа 
ком.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном 
е прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, бла 
У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од 
ином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се 
ишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И т 
ан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign 
а официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, 
е дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало до 
 свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре ос 
ка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешко 
ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја же 
/> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — изд 
ор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лиц 
Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд  
апослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја од 
се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га с 
 мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога  
ву ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме 
 расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твој 
абра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет ми 
а нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо в 
 јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше јед 
</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, п 
гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа 
анпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди 
наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат  
вога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа,  
, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо  
ј да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници н 
купила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној бол 
њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њем 
огу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарк 
понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>С 
е добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му  
ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе пос 
ој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или 
ања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не 
е?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S 
 <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У о 
рала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта  
поји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад сн 
а уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пу 
суђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подиж 
ичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диж 
н љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођ 
: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетар 
врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припушт 
у Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да 
словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, ме 
 по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него 
ући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, ко 
и и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То  
са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупн 
 црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим 
 границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p 
д дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са 
ком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им и 
те потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Беог 
омитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је бил 
ун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</ 
ивити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најр 
/p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада  
ем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опал 
 ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобође 
ти.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима нег 
овала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> < 
ревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор  
из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се  
ебесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо 
о бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И вра 
е и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедо 
шано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ств 
о се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из рев 
 врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са 
е поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече 
воје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске о 
ушманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у т 
 и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо 
тку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованч 
тан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Рада 
 мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предг 
ао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у 
</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице и 
у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се 
а српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као в 
бук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l 
да, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> 
овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако о 
ом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>По 
одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у 
 се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите с 
је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих ј 
/> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— 
 а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње  
р или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закљу 
арини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује  
инин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину суд 
чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог ср 
p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко н 
ствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас би 
заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кућ 
и.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од 
 потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина 
, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад 
ик владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уз 
</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета  
штим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом 
О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, с 
 га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју ми 
после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба о 
ече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ј 
aphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „По 
а на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким прилика 
јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарски 
јо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезве 
и.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржа 
„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p 
ичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Д 
 у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији ра 
е је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и  
о зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине  
змишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и ј 
ичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, н 
лост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијан 
 познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава сау 
не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} 
арну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујете, или је данашњ 
p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правци 
b n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> < 
шљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још  
анас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, 
, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велик 
> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко,  
же.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за пр 
че Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} 
ико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>П 
 и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је за време анексионе кризе, уза све по 
<p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и 
је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, 
 највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дот 
ена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који  
ти проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле 
Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страхов 
борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексион 
му Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другов 
ник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него с 
 добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојан 
еврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско 
могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите леге 
p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по ње 
ћа и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могу 
м реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим ве 
ко лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
езгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерп 
вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада  
биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Срб 
му определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете засл 
ерзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Срб 
 његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом ч 
и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, 
ити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, траж 
>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у о 
то, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто  
ој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје г 
плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја 
јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гуши 
>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далек 
ћ верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога кап 
илорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо 
ило.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Је 
девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој  
} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискоч 
 четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том н 
 од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремн 
ом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам зах 
нцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> < 
а мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле 
љајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим 
е да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста  
ко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p 
.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су  
х, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S}  
 ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, госп 
еклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са 
 о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p>  
јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и  
зар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати 
е разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана  
 Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде  
вковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор  
овој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>—  
на мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од  
ја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо! 
престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је 
 страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тр 
 оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p 
еч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ва 
едника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једн 
/> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношеви 
рађена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момк 
но је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и 
едно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је  
н приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гла 
е свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак 
ећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је 
ли.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја  
чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина  
 лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— 
е ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи 
и је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> < 
руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече 
зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, не 
кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас по 
пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n=" 
дна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох: 
 Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће и 
аности?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало  
досније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p>  
а оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак по 
 заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствен 
ихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је вик 
авали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговић 
у, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић 
ђоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зи 
собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурб 
отресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо т 
 се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало 
/p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, 
ло себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брис 
к се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немој 
ађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати  
н ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу н 
 <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовоља 
сму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче д 
се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p>  
 на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакал 
о код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њ 
џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је пред 
ео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>П 
<p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах  
p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, 
ијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p 
во.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по н 
оњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим 
о известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећи 
то је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и с 
мирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило с 
а многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n 
 господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпу 
е Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утицаја на Ср 
држава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду 
ветозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњ 
иском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је  
. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован Миловановић био је 
а владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен посло 
аравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мисл 
 нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао је врло з 
5" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није з 
 неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живо 
та је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па  
>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>—  
</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, 
оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да 
> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела др. Милован Миловановић је уша 
 лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у д 
ењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је св 
и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао 
 начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и д 
p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p>  
брење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господи 
авни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако 
адио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спрема 
пштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављ 
у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>П 
звештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде  
ина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то,  
ладом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом 
вановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој  
 у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена ј 
 С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводо 
ске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гле 
 усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n= 
да, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, р 
 и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још инте 
 дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни пре 
е, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо по 
/p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У сред 
очитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова 
{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њези 
p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на 
о се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у ра 
радња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Го 
 важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му С 
, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> < 
е мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако  
све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји 
4" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су та 
, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференциј 
Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза. 
црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху 
</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од с 
— штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти дра 
за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о раду на бал 
ња у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па 
Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога нар 
е му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади д 
овољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио теле 
внодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег  
ead>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 19 
ињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рач 
збиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</ 
„Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле  
коли Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени члан 
не су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време на 
шио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да  
и двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната  
вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за с 
ине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше држа 
рали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићеви 
око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију 
<p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира  
бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима 
море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хами 
сту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцел 
ћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић 
оследњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прег 
учни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном ду 
 воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> < 
ругу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отво 
ванке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудит 
<p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, до 
ше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од пед 
</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковиће 
идија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p> 
е отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p 
рење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљал 
лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити  
е изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар  
о ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што  
 нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно 
зговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за т 
се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми с 
емирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном уз 
p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту,  
ена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабо 
рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А к 
РТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p 
ину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у 
p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у нек 
.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали ч 
 са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очелич 
жда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му п 
ту, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само пра 
>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према  
 кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем насл 
д руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све м 
а пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слути 
 стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза 
ића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разгове 
х ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој к 
реме, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у с 
ије било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећал 
е узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор  
унака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S 
еволуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео 
то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</ 
у или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује 
 по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани мет 
} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часо 
о узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи. 
ише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси 
де ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа  
моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А по 
прам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се 
лони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако др 
ене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То 
азговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено 
црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почел 
ом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter 
а цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао из брзог воз 
“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стап 
ну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као 
ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ру 
воје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данаш 
смо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Кат 
 <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је сед 
 и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармо 
здух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију 
ма седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити 
ну.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се сли 
родну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} М 
ром ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма се 
У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера. 
..</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се 
павају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница 
х душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са го 
вачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да г 
аве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе. 
љско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сео 
ва.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем. 
сфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да 
о не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи 
га босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза 
 да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се с 
 показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гла 
 Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да 
 <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одгов 
Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помис 
, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тра 
 браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да  
притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. М 
Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан 
 божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра рани 
ви и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, в 
апај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> < 
 га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова  
зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и 
 топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири ш 
 чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин б 
п девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, мож 
т Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавица 
, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погле 
ном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не 
павати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> < 
ти, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде. 
ве у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто 
ацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то гов 
овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се ок 
анци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, 
е, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек 
ви Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србиј 
ири опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} 
метно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Т 
ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати  
ничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, 
одли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а ом 
м мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p>  
ече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти д 
 пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом и 
ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има 
— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванов 
одрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Је 
<p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој 
унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, кој 
реку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине  
понирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта б 
лни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</ 
длазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми  
 и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукал 
јанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне о 
ршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врел 
ешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси т 
да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да,  
биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границ 
ших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да су велике силе свој 
е прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога  
 Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њез 
новати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и к 
колу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице  
орити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пр 
 ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року п 
н споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе са 
о не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало зау 
овог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева 
е му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на и 
, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање  
 скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику н 
о и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи неса 
ржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко св 
м увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени  
еискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и 
огорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италиј 
јску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крај 
е војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар пр 
ови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који 
 може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ва 
јем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интере 
ала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. 
мо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен д 
роћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече: 
</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши  
ор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд. 
Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд,  
— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанк 
>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује на 
/p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео  
уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у  
слали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће с 
приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде 
хићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он поди 
 не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и 
ници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је мно 
ју у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој 
са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влад 
у твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си С 
Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој једин 
</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам ра 
ругим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.< 
 јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова 
елим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравил 
излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у  
узе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе сл 
обу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност 
 остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да б 
ља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хла 
же овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но 
ве стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и коли 
 рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, 
јчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у 
ародно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност н 
</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје 
нети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто  
 се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини.. 
ишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и сед 
падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекл 
је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од 
али од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p 
ош када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће п 
ком крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој у 
о.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ак 
оји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој  
 београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана по 
 била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах ни 
судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У 
рније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p>  
ованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату ре 
 се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу  
и и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, 
ућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Та 
о њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући 
оследњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петр 
ју тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи  
римо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово ј 
оже се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје 
оспођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годинама 
о свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас 
будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија прат 
 сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица  
да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу 
о се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају кру 
није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{ 
itle>Мали Лист</title>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</ 
није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте  
раву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“< 
 она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радо 
А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају  
воју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бит 
половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле —  
равила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и  
а их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који н 
 може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се 
државао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење 
дан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили 
предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{ 
да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узим 
 светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Ује 
инила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као  
ао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Св 
:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" />  
е некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... о 
 се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машт 
о, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не  
>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу  
ладању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђ 
еликим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до 
, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Ком 
 Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он  
змишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је с 
RP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске  
Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се јо 
т векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске в 
 већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који 
 четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне зате 
еше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци  
опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та муд 
у.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да  
варити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија  
и ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стаз 
да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљ 
80" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљ 
није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Б 
војих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли са 
ро и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао  
ено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, доб 
 је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« » 
 а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова 
21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању ку 
а и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекује 
ли откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше дан 
оје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у 
угова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно 
ца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер 
у му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја жи 
очита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: а 
ство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцир 
ећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш,  
олико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло  
овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило дог 
мислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је бо 
нетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане;  
ћа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и  
 љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и п 
а Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју сл 
а слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији  
превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било 
 немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је  
у пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се прич 
љ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења 
 ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле  
народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио,  
вљена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душ 
p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“. 
 према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по ко 
 вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутају 
активши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p>  
едном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за  
 кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb  
оје се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог 
само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разг 
гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње но 
олу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, кој 
а?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, не 
на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</ 
краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како по 
 Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) 
је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удо 
 сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна и 
ђу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то 
чка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека тр 
, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе т 
асположење душевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој 
дала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, 
 то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се  
на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа бил 
утки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељав 
ирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити  
знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то с 
и, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и т 
је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“ 
биљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су 
је познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнеж 
сно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је свој 
другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Нај 
 нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала,  
 си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо поча 
не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкан 
 о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници 
са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој 
 су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, д 
 није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће 
/p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће је 
67" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је  
, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и  
навао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло  
и.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су так 
ар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“  
 Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Бо 
о је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да бу 
е хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полете 
:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S 
жења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функ 
од Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Ор 
а ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а т 
да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и  
ио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} 
ође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз 
ала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Ниса 
} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два ме 
се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за она 
развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на  
 началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих  
ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему 
виш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} 
црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодуш 
е не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила м 
Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се буде 
ованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји стр 
 „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Поли 
ационална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растроје 
му разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> 
ко ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако  
 до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та  
у, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та 
па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањи 
 помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p> 
.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{ 
вих другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ њего 
 Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило 
И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени с 
утра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“< 
> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</ 
 прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, п 
вно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> 
бин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде  
ловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало 
је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на 
почели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов 
потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју ж 
 а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица прогово 
е се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове у 
ао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише к 
ена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекат 
е по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је варош 
 пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово 
S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Миш 
м, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам  
алимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћ 
роводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да ост 
ић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече,  
јдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p 
а и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао  
је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговори 
ак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, а 
силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло 
>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој  
н...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли 
 чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увиде 
 га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије 
— Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Н 
ога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у пос 
тије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економ 
и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно 
огне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако  
p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако ни 
штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</title>“?{S} Запита мајориц 
лостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне  
животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се  
ограду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} 
 црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p 
бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај в 
 хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Ниј 
ар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плаш 
p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине 
ити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</ 
слити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић с 
о време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p>  
{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, ср 
>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се  
о је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и не 
p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за  
и дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем прор 
ути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину го 
стала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се 
Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата ход 
ори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје о 
о горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голо 
аната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно разви 
и — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да у 
ао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.< 
генција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</ 
та?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње о 
ке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов б 
за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— 
Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p> 
 мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било гов 
јем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бран 
 у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, т 
тарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јо 
о разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ посто 
ени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, д 
дном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се и 
о стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната 
погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инсти 
Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стоја 
 али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се пит 
раду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чис 
unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А 
раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не д 
емо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, у 
>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти 
S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија 
аки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали 
ачин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да ј 
вим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нис 
"37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n=" 
начајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањи 
 ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S 
 тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p 
 сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под  
е предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео м 
ју торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколов 
реду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне 
 добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске 
е усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час и 
леко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ бе 
ћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p 
ова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Прв 
бом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сме 
рхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које с 
аљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охраб 
аз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и ци 
вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срб 
е.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза мит 
војим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у  
опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио,  
е за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић  
били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска ч 
, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенер 
 ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћом јавља да је освоји 
купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше с 
е војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив пр 
ваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза 
ране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Неди 
дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> < 
родним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео  
 парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајд 
ја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у уши 
ног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучни 
ови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је с 
p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} А 
стаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је п 
ем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда  
ица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече панта 
И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и 
лове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем  
сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се н 
>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Соф 
Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И о 
м трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча ј 
о је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, к 
ивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један п 
е никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочи 
.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пош 
мностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и с 
 а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој  
, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала 
p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом  
 морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p>  
..</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зуја 
наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни 
 још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми  
>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, 
: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о же 
вори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су,  
е повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, 
 мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине истори 
скрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S 
" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо 
 шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде ни 
о.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас,  
 пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште 
у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица  
лима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанс 
еш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за  
</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад де 
ме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу  
мишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу. 
раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па че 
<head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило  
<head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари ум 
А</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софиј 
бу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p 
чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за т 
 не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега 
ежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и 
е је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као дру 
и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> 
 и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једно 
руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, бри 
целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија г 
е, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шу 
 је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а јо 
ог кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, 
и ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља  
гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</ 
спођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доб 
рани гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да п 
адава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То  
шушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да 
младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, по 
је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и у 
> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој с 
ушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да 
вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и  
70" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то  
 потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићев 
кт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији поја 
ти.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп једа 
хова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Је 
јански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати  
нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гун 
 позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у миш 
цали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Соф 
 живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела о 
.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нар 
 у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова  
у у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд 
крину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту 
о ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што госпо 
Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза завол 
трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире з 
но обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она ј 
дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Ста 
p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели  
вао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у по 
пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без  
анкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега т 
го иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад 
ој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртв 
нио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{ 
у понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потп 
село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео с 
гледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спо 
 својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, 
 осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико т 
ош мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели св 
S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, 
 осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на  
крилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију  
а, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали  
човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="56 
.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде зате 
м мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати пос 
о ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— 
ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кри 
домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, м 
а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој 
ске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и ус 
 никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још им 
 осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није у 
е објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се 
 у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је ис 
 врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигу 
{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, 
ир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које  
амерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога  
ић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p 
во!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај н 
ловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још ни 
.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p 
а не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже,  
/p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни п 
нањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке  
говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом 
</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна кр 
?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{ 
јанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им 
ави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало. 
зак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гв 
зо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишље 
убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, к 
о о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, ј 
ови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох  
ено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите паж 
 теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и  
 јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај. 
баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш по 
 надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p> 
дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви 
/> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаониц 
уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по ње 
ила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> 
ер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, 
т недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује  
авити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, ј 
есе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Ни 
ору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он с 
о никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба пока 
 задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа ниса 
ријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију по 
десетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека неср 
тражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе нази 
утао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{ 
ашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и 
 била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> 
а за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је на 
и требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>Посл 
талог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар п 
аз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљ 
еранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није он 
устљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлу 
> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Ујед 
ње, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другам 
у руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Ката 
м на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Ја 
 првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава 
но засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов нап 
какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, пл 
нице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из 
акуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, зас 
 <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силни 
 свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музик 
 гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Не 
, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p>  
 пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом 
есетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелиг 
а прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На  
ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо 
нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече 
 поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезин 
ије још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необичн 
их Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила п 
> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју к 
каза Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угл 
сле кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> 
едиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у 
а дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожел 
и Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали п 
евојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан с 
и му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неран 
="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Д 
се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p 
јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе с 
ли су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је 
гима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S}  
 један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпо 
зноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у  
че и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисил 
ћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо би 
ски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, с 
евет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у и 
, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, ост 
сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине 
 пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошт 
нка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечи 
е могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки п 
е и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у 
ал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој бра 
не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника стало 
 да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, ал 
8" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољ 
/p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тр 
сио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схв 
о ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у  
 по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да при 
сто пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак  
е право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима 
ање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде  
ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, 
на шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код  
а Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај  
а радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јован 
 две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити 
 могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овог 
били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Пер 
де мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!< 
</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена. 
најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на 
ео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да ј 
оју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то л 
в развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад  
 се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком  
ова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију о 
ружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p 
у могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави пит 
икање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор 
.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је доша 
ни, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још вр 
</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Сам 
града.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже 
доше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштв 
и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> св 
оњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема ср 
љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пун 
 на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим 
 боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патр 
ца била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за  
од Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324"  
њења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то  
е сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник  
ке, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њи 
вде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да б 
и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љуб 
.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то  
, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно о 
 чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни н 
/p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, реч 
лима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га по 
 /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше 
одноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <mileston 
ћу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име м 
p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Н 
наје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је 
p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини т 
етео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скот 
му крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Ко 
и и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из 
вом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је? 
</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре  
га дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n=" 
 се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то сна 
реме приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се ос 
нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брз 
, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, ви 
<p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим 
ртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесе 
му стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену пе 
чи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој  
 је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <m 
еда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те 
S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет 
и о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то мо 
 Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више м 
ва, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се је 
отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац от 
 заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу,  
а, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти  
икола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се  
а.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином миши 
ати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских в 
 хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољст 
 спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји А 
 неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га ј 
 из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, у 
оки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго 
а.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестри 
 своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се за 
омотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и  
.</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb  
везала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу 
p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер с 
тна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар дв 
. две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрик 
</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и о 
 очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — 
пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову  
о.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова в 
/p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p> 
 грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави пор 
атељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на  
д довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај  
ено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али ц 
 свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас има 
е, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> 
много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је 
 избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да уч 
тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зач 
градски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љу 
еће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздиж 
ежима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике  
о значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Тур 
} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После м 
а преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје  
гојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ов 
ељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када б 
о саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није 
, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом 
ке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је о 
p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански саве 
 <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић,  
 Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— 
ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p>  
ију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора  
обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбо 
 ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине дол 
и му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриг 
а црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и стра 
ер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су  
да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да 
чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какв 
ни и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале пред 
а брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ  
еселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у сви 
се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.< 
 клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте в 
ејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p 
лично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стри 
 је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто преста 
н моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешк 
ложаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увр 
цира и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном  
а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подо 
нуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре 
 сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жаго 
њаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...< 
е.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са ср 
све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на 
фијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тач 
 девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала 
е господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну го 
м!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, 
азе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p 
 њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференци 
ба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасн 
шким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> 
арице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p 
ила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S 
које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Па 
 повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, в 
ртиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка 
{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештаји 
тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђе 
му дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срц 
</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном рук 
, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> 
 n="628" /> знам врло добро, да данашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу н 
а отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповед 
сеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, сле 
крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друг 
Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њ 
ић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећутки 
а судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у  
ји је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их стварањем балк 
налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито ј 
ња у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у остало 
слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како ј 
е крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им усле 
да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме  
 и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише. 
ао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбин 
сти, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми  
заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху велико 
од Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, б 
род „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војни 
за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, мо 
прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на  
икујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога 
ик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој 
екова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоос 
је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београ 
 да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер 
надно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено о 
у је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи изве 
ив старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо пока 
 <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може  
г напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили. 
авноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој с 
ослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене 
девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не п 
а међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — 
ј повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на  
ике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.< 
трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и п 
акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут. 
притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на  
 Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад пр 
опуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србас 
ну, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели п 
 и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а м 
 свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић вр 
народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њи 
како је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Проме 
тали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елег 
/p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Как 
коваше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у по 
ше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душма 
заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети. 
о подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им п 
дне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и м 
и који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи усл 
моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред  
оће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Пре 
 исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био  
анас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>До 
ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумет 
, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље С 
фила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођи 
ах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После м 
</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна  
е но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Паши 
пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у свој 
Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби 
а, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p> 
по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чув 
, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врл 
p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој 
ћ, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је  
 ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања нема 
не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који  
оји намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја 
p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се увери 
ла.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од прет 
егова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога 
ема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више о 
још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће  
ном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржал 
а, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак пол 
 да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад  
{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је  
к се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разн 
знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се 
ожење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је усп 
а хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p 
 ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је т 
риза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештр 
 <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља  
вом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а 
 са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и 
ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у 
а душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се ба 
адић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини 
едбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то ч 
 је имао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, 
 специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или м 
 је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој нар 
одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.< 
 мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух ос 
миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздрав 
ата са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Н 
 ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, ми 
а је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Ан 
стина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку о 
наест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допа 
имајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико р 
 тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места 
о, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац прими 
и, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританц 
изу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу 
Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није 
едном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похва 
А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“... 
нага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> < 
ребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чи 
ош више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду. 
— Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче с 
 појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди  
рти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која  
твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друг 
> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, 
ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за  
{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази 
 мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који ст 
у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српки 
 али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала нис 
ло споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасв 
азмишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а 
 дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског 
репио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} 
 познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном  
аширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лич 
 моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и 
м је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат б 
ам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али  
 се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи 
иш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован о 
и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.< 
 били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних  
 и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посети 
емирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S}  
ној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати 
а чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим  
им оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, кој 
рој седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужн 
 Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат 
у сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p>  
 наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све  
тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналит 
вот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је сво 
ешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но 
таље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у в 
же, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, 
езали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p> 
штаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих д 
е врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако ч 
гледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива м 
и и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На 
ску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ ср 
ад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> < 
ма, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезни 
 од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p 
 је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли д 
> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић 
ам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, к 
ји има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, 
ира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Нег 
е обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли  
и ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али  
ите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, 
 воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској  
а у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља с 
вања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица  
ашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркањ 
и 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на 
 сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам 
огло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушк 
ушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио  
ен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у  
им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— П 
овићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драг 
p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље 
посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информациј 
 зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хум 
у и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арн 
и се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фа 
да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне неприј 
јник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је о 
отребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не ра 
, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога  
 већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} 
победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку 
зјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца 
право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га пове 
> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече 
ам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је 
сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Ма 
те, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас н 
} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближи 
> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арн 
и.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, 
 су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе  
 тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим теш 
некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја са 
 човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је  
слим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова 
омандант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао 
вако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p 
рађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, 
 Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у т 
обили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извешта 
и-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О за 
у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса: размрсканих л 
да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p>  
полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није н 
Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по  
а извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да ма 
ој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима о 
 ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тр 
. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit= 
ах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дип 
аветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена 
атоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеник 
алкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и  
<p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, с 
ош мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више  
оводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако до 
тенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре 
освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хва 
а видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим заг 
ена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> до 
ого поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p 
урно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, је 
S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помисли 
чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познај 
кадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} 
 почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, ч 
<p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p>  
 ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па  
евић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у ком 
 кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац  
у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стоја 
 господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Ј 
крену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам  
е вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јова 
ђице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замисли 
— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу 
и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите.. 
учним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, к 
 па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила 
првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе 
са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам с 
ше растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мен 
с.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има н 
 ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица к 
p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали с 
стински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, з 
 нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође 
ника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога траж 
а јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њези 
вести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је пог 
е читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузим 
/p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцр 
{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са  
о дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:< 
а и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине чит 
ратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање пон 
одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> < 
ој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по чита 
неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у но 
ако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно промен 
 година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Отка 
али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је  
— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно,  
еранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је м 
овања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце дево 
су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер... 
вио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутр 
в, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна на 
доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треб 
емирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми:  
сећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио 
ма тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рат 
 — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испр 
ика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Н 
ушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је час 
ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога 
и су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и 
потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су бес 
и одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао до 
аревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад с 
 и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико ос 
оисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко 
p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели 
ан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на л 
с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао 
а телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недић 
ољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало. 
рпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Из 
ски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, зап 
рећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила 
да је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што с 
 после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:< 
игде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Неди 
је могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак  
и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинте 
нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p>  
таји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки с 
p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она  
 се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао пис 
једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању 
тње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу пре 
акао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан тал 
ного говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други 
асно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је ова 
, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одист 
еоградских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болница 
е човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи но 
 на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, к 
често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога 
и.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога че 
:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, 
ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, д 
румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је т 
 могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби 
грли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Не 
 јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву,  
 <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег прем 
, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зор 
е већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најј 
а оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="5 
а, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Ка 
 због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина 
 елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу б 
ли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигарет 
ва периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тог 
о Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им  
е на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да 
S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, 
мперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену из 
озвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца за 
би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која 
мо нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар 
у, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у  
је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић? 
и.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се 
горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг 
 колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих  
 Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је 
досно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" / 
к удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавит 
ен и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му 
 утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт нас 
да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема  
 стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p>  
ћ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војв 
ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет н 
 душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згод 
апетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, г 
анини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Кат 
то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страда 
шен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће  
ан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома  
ти, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу  
ствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, 
, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио нап 
је искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о чи 
а он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изн 
осподар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском дру 
Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Пот 
 би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити с 
то му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="38 
ку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи  
ни ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес н 
добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће д 
а је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то ј 
 и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би о 
сли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:< 
 брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није т 
о Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би 
, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но ос 
упан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циг 
часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честит 
 српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те зн 
сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак  
 Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене ј 
ова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириш 
а потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориш 
гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p 
отри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мицин 
аде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце к 
</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу 
ле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седе 
кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n=" 
ма да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су преву 
о Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало ј 
 — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору 
отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p>  
рпска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљд 
ревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику 
ој како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим 
ашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће 
<p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је  
аревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били вели 
чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, 
кону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>К 
Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћ 
рала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу 
 је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, врати 
 видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонск 
 места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја 
исли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола го 
празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом  
 собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд ос 
ио је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло 
ој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам  
онесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше 
комотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје 
копљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвоп 
улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом  
 право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој. 
па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво  
највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је в 
..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</ 
 своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком 
да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јов 
чима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину  
дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина  
ва момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер ј 
 пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица  
руги оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљив 
 /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могл 
отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опас 
 стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Нер 
полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која  
на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Ми 
ника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав,  
чи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, в 
b n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало 
о.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жало 
е ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да н 
мирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сум 
д прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — 
које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када 
еше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвор 
p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице 
p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат так 
одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке 
е нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решав 
о врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчид 
пада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човек 
на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њ 
p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрл 
 дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи п 
и.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгл 
ан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло  
мћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост,  
јући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре!  
звукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем 
{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе  
ренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде  
окушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој 
адо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p>  
ому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васко 
панак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твој 
 је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јо 
да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко б 
елику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задовољан, и  
ам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>—  
ила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега 
жем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на 
ти згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српс 
еранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је 
а, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Ви 
...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n=" 
ти на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама  
 пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око  
е па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих мо 
жасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових р 
 непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, ка 
пре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.< 
ле су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „ 
ут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гл 
 један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран ха 
p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Њего 
о у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерим 
о тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну  
 су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше 
 која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би  
 чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато ш 
ј камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер 
ма и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече х 
 смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам  
нам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да ни 
о...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу ж 
уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за с 
ој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важ 
“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сц 
аће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси 
Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Зн 
Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све  
против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да пом 
 опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опк 
Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’  
— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр 
и.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је сн 
учају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху пр 
њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређен 
но је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Ре 
но је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издава 
љне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени ка 
акле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прв 
 најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господин 
а све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о том 
и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S 
је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигн 
ду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе  
пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тере 
 на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренс 
 други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али 
дном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и  
ли су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али  
напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме,  
Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одеље 
зимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Један 
 уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шт 
ј се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очиј 
рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку  
, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако 
анизацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па 
оро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога 
> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху  
 Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло 
рпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p 
 по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европс 
почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га зна 
 да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650"  
рећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада напад 
ри, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лаз 
њем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећањ 
ћу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хте 
ца је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокиц 
ерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања к 
.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила ду 
репадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор  
јој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, р 
шта није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину 
 тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p> 
ти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p>  
 је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је  
ожајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо 
га зла времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованк 
о је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, 
ра Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, д 
 у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа 
аспитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, ко 
 и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у ко 
Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који б 
тола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог неми 
 време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпи 
ипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је в 
читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p 
е ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био 
отраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписм 
— упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло  
укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочек 
помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="7 
на.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после под 
дашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Ор 
ју, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо 
е и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, ко 
ника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина 
заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да м 
p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> < 
до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла  
 шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта  
/p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да  
че Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</ 
дмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима 
езгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној заб 
емишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберк 
што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка 
а изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</ 
наче, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S}  
арио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник за 
му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио  
p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзн 
ебан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{ 
како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</ 
 не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„ 
ва га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — ре 
аук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не при 
ционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се 
крета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка зб 
ити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико  
нежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари ф 
тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Ка 
јком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена прав 
{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих 
шта не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачки 
 у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на  
 поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна ли 
да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дан 
вити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ак 
и наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.< 
оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти ве 
на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, 
p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p> 
атно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој н 
— „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> 
у, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто по 
себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо  
пским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонал 
ћам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћ 
т и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим 
 наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и р 
га, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је среди 
сом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Б 
авиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и  
ен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</ 
ре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не и 
Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Ст 
мате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чис 
хов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, 
јслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан 
 А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турци 
народном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S 
м у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у  
и:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у зд 
— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> 
труштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица 
кој чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и 
че онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим  
, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфер 
будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је би 
ој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати  
 Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?< 
о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А  
, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаре 
агање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S}  
 два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикн 
ки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића ба 
нка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем 
Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараће 
 чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је 
ако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио же 
у писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанк 
 сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим. 
 је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће  
 власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатиј 
јој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код  
да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где 
е жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни роб 
лављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> < 
 последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим 
.. те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он м 
p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пр 
оливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Кр 
S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше с 
!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и ос 
— а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш  
{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех 
та прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби 
к.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам,  
могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу 
ва мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће 
зумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли п 
> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако  
p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу  
зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</ 
свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао 
проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи 
n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати 
пође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А 
 Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га з 
ој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те поједино 
о замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стра 
 што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра 
ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам пов 
љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа 
а је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела 
 /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ ј 
вом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p> 
<p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S 
о њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и ос 
p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не г 
арској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да вла 
тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Г 
ка Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини  
чно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Ре 
е што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако т 
 не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти  
} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, со 
урно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у 
>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој зад 
је Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је 
у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурн 
pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је порекл 
ју и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слаже 
 <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, беск 
 ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује ва 
</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдњ 
 шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, ко 
у Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" xml: 
и драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођ 
а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, 
икаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је р 
.</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити 
о барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мир 
лавне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како дана 
ага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне. 
/p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распити 
и и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S 
нако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на с 
га на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могл 
 <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме  
 не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви ра 
а, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српск 
упити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме  
благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је  
ње Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер сна 
а.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батери 
> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док 
чем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за п 
 да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Кал 
 унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у до 
акако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повез 
обом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија  
е прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши 
е попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео  
онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко —  
ћу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да м 
на, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад 
уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још д 
да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати 
едан од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпет 
н — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако 
/p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — м 
ада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употреб 
овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својо 
е ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику живот 
дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресв 
 n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечу 
е ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„ 
или организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију 
ела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је 
 не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и он 
 браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, ко 
арима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.< 
 ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као  
ишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да  
 какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Ла 
сти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручников 
 је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — 
поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овак 
се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Дра 
 желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, ш 
 задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он 
адојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутов 
а удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарск 
су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, леп 
ићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи  
е ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије  
а, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег д 
</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је,  
} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она вол 
вине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и ре 
 оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, 
де до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови  
> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаље 
рко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живот 
о нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у ж 
адојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — од 
рни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завич 
 за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежњ 
ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се 
/p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, 
то да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за  
тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p 
 ме је волела?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што  
. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је ота 
 будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара В 
дан пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузив 
ору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n=" 
бичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, ваде 
 када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што  
атраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачуна 
е струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> < 
“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не доп 
" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се н 
 Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мен 
овић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</ 
је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} К 
 цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катар 
 и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патр 
и питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале п 
ек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива пр 
и, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после ист 
 богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p> 
су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе  
и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у  
жном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, 
ницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада зна 
ој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организ 
о, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина прете 
у слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка. 
воту догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случа 
оћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри  
х ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S 
 наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је о 
риотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и  
и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако о 
т с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} И 
тан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели  
због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, ид 
ожете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђ 
ом.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интере 
ма.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режи 
 тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише  
на, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а 
.{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљењ 
 онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети 
прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогућ 
м човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи  
ина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је ор 
о мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици 
е не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са 
а Лазаревића готово бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је 
после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> < 
уке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би тре 
 Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Им 
на, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Каз 
вени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је ст 
оје се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном 
гао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је 
. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случаје 
трински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{ 
 осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о 
от у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улиц 
аиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином  
екова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојс 
за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Ка 
осна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Т 
а крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Доб 
/p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што ј 
есак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венча 
ише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> 
то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима круп 
одрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арна 
бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је т 
 се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручкова 
све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли 
поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне 
ела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да н 
p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестр 
споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хва 
рпски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви 
бав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са  
 овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ  
ројским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да  
расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко  
нас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души наро 
а Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су м 
ад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> < 
киде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима 
непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше по 
 га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Ко 
а европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балкански 
налан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, 
на; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, та 
} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна  
евић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим услови 
превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде прем 
 застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске 
ше рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а лево 
"283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те р 
вим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је угово 
 из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, ср 
мем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам ви 
ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нат 
на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради  
од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог 
рили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска на 
— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вр 
т и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са 
е заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, ко 
собан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна  
је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били п 
е ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да  
је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да  
, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> сла 
 <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Но 
нданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати 
нцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом н 
овима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погл 
} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="1 
кле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што в 
о се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави н 
видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео 
е није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неоп 
нотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе са 
p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била 
ародна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Б 
и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и 
равља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} 
ислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокр 
 ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p 
</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{ 
тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и поп 
ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвостручен 
окици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не мож 
разите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелиге 
стили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Дру 
лио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести свој 
предовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле 
је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а  
еко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Д 
мита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах 
зни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се ист 
за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb 
е и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку  
ој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизоват 
 био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се 
е дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић 
а и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времен 
 величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођ 
<p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе,  
о, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезв 
То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са свој 
аш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почи 
описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах за 
 исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе н 
ј рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену  
и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <mi 
тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадо 
, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерс 
; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о ње 
е да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писм 
ем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла и 
ће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигур 
 баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта 
едном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она  
лицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изн 
</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцок 
 али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што 
устише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му он 
етци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</ 
а сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија,  
да тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара 
, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њом 
p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— З 
д туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дел 
у, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p 
ај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p 
е озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле 
тне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама с 
вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празн 
 долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>С 
им савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће  
уо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допушт 
S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Пре 
 требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S 
доста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} К 
на, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недиће 
а здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, 
рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, 
p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пант 
 дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина 
 уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечера 
иш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око 
а, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они  
</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болниц 
жемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова  
/p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и д 
ад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нап 
осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колик 
цима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно пола 
.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пр 
аче, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса  
ма у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична п 
и спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу гос 
 на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење национа 
онео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>—  
p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, 
ски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у д 
нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки 
аке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџер 
овићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори исти 
на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је,  
 бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Позд 
и се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо,  
 сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" / 
 Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пр 
чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то 
 најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господин 
} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Н 
је, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда 
бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здравље 
како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом  
атакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брж 
ми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} О 
војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу. 
 били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова  
републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> 
 само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спа 
Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пр 
да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се т 
а један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p> 
у да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање 
е препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те упра 
ј од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштр 
и у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он  
чтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку 
 исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало о 
 се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи о 
асно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као  
че:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим  
</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спа 
трчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима 
ла... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p>  
 баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрест 
 <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси м 
 као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени  
неш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p 
, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти  
ало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк. 
ра у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ам 
„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Об 
— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јова 
ија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па  
 разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да буде 
/p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце п 
</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била  
елигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста д 
ушевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдск 
х се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу н 
а Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакаж 
и га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p 
ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у  
 знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> < 
есми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; 
/p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега 
им, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Бео 
pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вешта 
мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не 
је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли ис 
 А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало 
опадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо!..{S} И болела ме је, још како.</p> <p>—  
аћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама  
е озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „< 
уштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да и 
киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за 
а му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, ме 
и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Ар 
ако ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p> 
нити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S 
кле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p> 
чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Ми 
та, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће  
прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до  
о гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када  
етити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У 
ог чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати  
а.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођ 
тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— П 
о заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита. 
епоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p 
очитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити 
о.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, 
елу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше уг 
ознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос ја 
онуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопса 
 којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе к 
..{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бе 
ијатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> 
 знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чи 
 приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> < 
а и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом ва 
рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сети 
 отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у  
за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „ 
цајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стоја 
p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николи 
да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао  
 мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она ј 
итољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео гл 
о одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати ј 
о ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку  
оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Ј 
У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја з 
е.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после  
ти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} 
отписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жар 
И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} 
њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек 
припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе г 
би, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што са 
намо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радо 
вде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја би 
S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, 
ти Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> < 
о сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S 
ло потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је т 
олико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља в 
 отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си св 
простим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n= 
м пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, 
S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учини 
начке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си 
њимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Па 
 останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пру 
ј ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стоја 
 Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам п 
} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском офици 
> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна  
 у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</ 
ивиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио? 
кучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не м 
све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p>  
ја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесе 
ap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и пр 
о је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> < 
им младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мој 
Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије  
езнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У  
 мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече 
о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, н 
 јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — 
 је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио ј 
на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа. 
ам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим живо 
, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам п 
ој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... прома 
и, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот 
 почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је жив 
кључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у  
дам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме елект 
давници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у  
је, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо  
и је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Ш 
раницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи  
удбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да са 
шем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пу 
устахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти све 
 богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Буд 
 у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и з 
 дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ћ 
ио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за 
 загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако н 
 да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници зна 
е, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога  
ру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!.. 
тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто 
сно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изне 
краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; т 
о и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!. 
 осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, 
 моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпита 
ите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроб 
 свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— 
ам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем л 
здравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрин 
 тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наоча 
бори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смем 
ину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и 
у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој  
="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жар 
узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> С 
у низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно ра 
пишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје б 
да га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо 
 писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божи 
а писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединос 
..</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био ниса 
ивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на  
и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не  
е Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао,  
ј“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох сп 
</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова  
бац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићк 
 зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.< 
ртије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми оп 
але.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5.  
 се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе  
 и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мири 
 Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p 
м овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну с 
га цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p 
ни у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о  
и?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ ту 
а поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} К 
крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја  
чекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело  
S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!.. 
рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква пригово 
 да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“.. 
, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јован 
</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{ 
егујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на 
уку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу с 
одио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном бра 
 мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко с 
ељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </di 
жеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{ 
.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти 
 и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и р 
</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе 
онављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре проне 
ажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министар 
м још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу? 
иште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — О 
 руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица да 
на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се с 
га све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и 
неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, 
еђу вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Да 
Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у 
Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште  
те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, је 
носу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју  
пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чед 
— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је жив 
ана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стри 
.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната с 
 је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— 
г непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си забор 
ко је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина 
 је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју 
ех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — 
е.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру сре 
о и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, ниса 
бично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са з 
у трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је  
јој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа 
боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка оча 
требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у прв 
 не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој  
p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi> 
</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а ср 
ћо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А  
 у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толик 
купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај  
c" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p> 
/p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p 
е у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да 
је да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нек 
није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје 
Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p> 
о час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бриг 
редној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, прим 
о да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што  
 чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах 
у и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад у 
к, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била 
ог друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво н 
Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним мали 
ам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљ 
ихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша 
то и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво  
бацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка  
и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да с 
и речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело 
о: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, м 
воје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце б 
м ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава;  
тојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нек 
 на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехт 
са стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, шт 
/> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога госп 
аније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опали 
ти ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти сво 
е стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је г 
— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> < 
ен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата  
е отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка,  
а срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз с 
... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.< 
78" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Б 
ћаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин  
ник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Посл 
им на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p 
 смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у  
начи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за  
на горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казу 
а отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грех 
 дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног н 
 књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шт 
 ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p 
{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p 
ди и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакци 
S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза п 
женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас пове 
ну и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила права 
 искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволит 
вића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љу 
раде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Ви 
рава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</ 
, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка 
овори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам 
тојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Ни 
енађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> < 
, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав 
 морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стр 
ојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја леп 
да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци  
асма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати. 
 Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— 
 јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а  
види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша  
стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Беог 
 у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој при 
есна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изнена 
 гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како бил 
неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и иму 
је кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина- 
а кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у 
прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на  
је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако  
ужа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што  
оз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Нера 
p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио  
оје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам 
шна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже! 
 свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било 
тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у  
аспитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате н 
м тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне ота 
ло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, че 
 заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!. 
ртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је 
рца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{ 
аре своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком 
стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, реч 
добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ј 
наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А 
не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не во 
> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана поп 
што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред  
ам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав  
да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S}  
 силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану  
деће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако повр 
слиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је 
 зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не сви 
азлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја  
овараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га 
> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</ 
 чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последње 
а ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души 
 уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана ја 
е код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{ 
 у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке 
о на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили  
 се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт,  
томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можд 
да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уве 
ајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је 
S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантат 
а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио 
уђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с  
ве слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и  
, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, нарав 
ома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разгова 
е?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као до 
ту разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца 
им састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им оба 
 погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или 
Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на друго 
p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли 
 сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к  
гла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти  
, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује... 
S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Обе 
иска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпа 
S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још  
га велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш з 
е, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а  
осто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознат 
а бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пус 
 сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо ко 
>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад пот 
јеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допад 
који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} 
ме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин 
ла ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило шт 
вај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачван 
тала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путуј 
ао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па  
 n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник  
е с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпо 
вари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем дево 
емаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дођ 
ачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><! 
не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, 
шима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; 
изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То  
ини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и са 
 груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили 
 Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела 
ј обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа ст 
ј нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентира 
 и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкн 
маш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укус 
оме савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски саве 
иста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се  
 женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешит 
„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стоја 
тпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је и 
и у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе гр 
ије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Би 
ачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и сев 
 ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека в 
 си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом  
на.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној б 
превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који  
превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу 
аш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенил 
 драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> 
а трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гор 
маш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p 
...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што 
а тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио св 
 А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.< 
у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...< 
бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божа 
ји је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми по 
ка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, ка 
па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пус 
рта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болнича 
ут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао м 
о то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о че 
тних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> 
ађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је д 
лави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} 
дног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити д 
ламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да 
од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му  
ј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још је 
а лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умор 
лоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јован 
ем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николи 
</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p 
е на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>Посл 
 што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни 
азаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p>  
 у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала  
{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је ч 
ица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на зн 
штвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S}  
и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа о 
шно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу за 
 „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче сво 
p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како с 
 упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво 
Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не 
ред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је 
один си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није т 
рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— 
у раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— 
вала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> 
улудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини,  
, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу там 
ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље, ево ме о 
 — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на 
спођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, з 
е одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи 
пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме прове 
вим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капета 
моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S}  
о у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у  
омесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде от 
} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</ 
 могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</ 
беркнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p> 
ло.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке: 
у нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет стран 
странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао 
и чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је 
оследња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, панг 
сподар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњ 
172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побе 
евић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то у 
бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, д 
моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морал 
учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је ку 
жем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S}  
>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Он 
о сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођиц 
тврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?. 
 се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити < 
а пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене поси 
о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будала 
.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивно 
>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих. 
злога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате. 
е неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим 
равило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После овак 
ста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али... 
 <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb  
ајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно ба 
ога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога 
 сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са кој 
оручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се 
а се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер им 
ли ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цига 
е добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазо 
а искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за 
летку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним мер 
же импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку 
од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је 
о да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да т 
им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Пис 
да је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и  
ене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер  
оследње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборн 
>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и зе 
врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно  
а тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо 
ла, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делиј 
66" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом 
им звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем об 
лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбо 
 поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а маса се за ча 
 у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> 
кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку  
лагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} 
/> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху  
ори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови о 
... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p>  
} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Отк 
 види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов? 
ужбу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и  
p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а  
зјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{ 
е зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што 
ле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> 
аведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном п 
ам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној  
рема мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио  
м непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чи 
, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се ба 
с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљат 
је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут 
јих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја с 
ној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, по 
а и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Иван 
аб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш 
ота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је 
ам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и 
ама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху ра 
има јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће 
олић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, ни 
о, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га н 
наће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес 
.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш 
 буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катар 
да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само м 
иђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речи 
ног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно 
ш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га  
 генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И 
 за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S 
 па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“,  
мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одгово 
за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ни 
лици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би  
ја није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко с 
а лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, р 
> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: 
 цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све 
у зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пант 
службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздах 
 да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дуб 
 крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и с 
викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и 
то их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није 
вати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже може 
ткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехо 
рналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином  
ровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засиће 
 потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију 
у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела д 
а је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом ста 
слушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо сврш 
не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем  
е одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој  
да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то коси 
говора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величино 
о сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Не 
но каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима  
еверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишл 
авно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако ј 
интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртв 
олико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> < 
о крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стар 
ти па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристана 
ину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сноси 
 <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писа 
 колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад уп 
и и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора. 
 њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поре 
о, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио  
</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и 
тао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} 
 му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ств 
о будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нациј 
и на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говорио, кад га је грозница ухва 
бу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком 
зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да н 
љив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло теш 
догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ови 
миле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондон 
о утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба н 
омири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако 
јем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана. 
азне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријате 
би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој 
— Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самр 
 толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, глед 
лони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздах 
та духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза им 
на.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве,  
аузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских 
 између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши 
 видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, см 
дити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузрокова 
 тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао  
И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу 
ај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам  
Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Ми 
 предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на 
ла, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p 
је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, о 
оси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и са 
 пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне 
ве што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху  
ре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, н 
ле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као 
ковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће с 
p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S 
оји народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са  
ад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рук 
са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика- 
више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p> 
н је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од велико 
стојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје  
мах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p 
свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Ј 
чвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели. 
есретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После т 
.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утиц 
се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S}  
о што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра д 
ене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот ва 
а да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопч 
им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим с 
извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага  
а се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све неп 
огорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључци 
ије довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Ла 
p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Ј 
е, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавешт 
оје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потр 
.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у екон 
а томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се м 
мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они то 
мером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му б 
а, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова  
саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог звани 
дахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај д 
 то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још к 
е драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, ј 
Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те тр 
озива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Д 
 највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> < 
р је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите интересе и ча 
очари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још  
сећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Сто 
обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 са 
ји се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуз 
морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, 
у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше послед 
е руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све  
, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској  
 што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним 
оје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске 
p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још н 
и, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема крит 
ено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до овако 
>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике  
рно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим преп 
во.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут 
 на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружал 
 ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали  
рсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводне 
ј често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под  
„Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Соф 
веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи 
шла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и 
огла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под уж 
 сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она ба 
 привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би 
А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>—  
стите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви  
, ја држим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада 
силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су ј 
бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да о 
ијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са 
слите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда са 
 беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на 
уски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у ја 
јка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити до 
 се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> 
 подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p 
шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљи 
чаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да зауз 
 Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужн 
у, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу ка 
/p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана 
азити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од ору 
стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спас 
побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до ра 
ке, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> 
и.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа п 
пчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и  
 тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Ка 
ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирот 
ослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава во 
онеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар  
њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега ра 
p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрц 
нуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у  
потребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом,  
 таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац 
} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихват 
ворила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> < 
е давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она  
но.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сах 
} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела  
раве језгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инст 
а вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због 
аиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно,  
ене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и 
земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу и 
и они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој исп 
 прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде 
овинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да 
 одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње доби 
рати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удово 
еш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре  
 што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио  
 тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо,  
ом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик  
 си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је 
остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за м 
 Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину р 
испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети 
овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш наме 
мо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си 
<p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S 
ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отва 
е мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиж 
ћу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, 
, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p> 
ожена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику,  
авила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило м 
.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У срп 
агодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још  
знајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам 
ад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота н 
азлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љути 
са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, ч 
чајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао  
ас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био 
 се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљ 
ње, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га  
Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће 
м Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S}  
</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо 
м нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међ 
пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће 
ваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марк 
са за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осве 
 угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола годин 
 извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да до 
ајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку с 
а на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А 
, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила.. 
крије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло инте 
удете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога  
ор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја о 
орало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стој 
екао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у  
и, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву  
лучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор п 
 Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Ска 
му је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дан 
 много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада П 
нао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађен 
времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не има 
ашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим ње 
био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективи 
 једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су пр 
у терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добаци 
рачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима 
благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред ко 
ја је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом 
 беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви 
у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Збо 
бија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуациј 
х, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је так 
на је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То р 
нду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово 
а и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачањ 
 људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S}  
ј.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, 
 нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.< 
нио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда п 
ар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све на 
о доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све  
, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Фран 
> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" / 
а клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и падн 
вета дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погл 
 примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p>  
уцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су 
p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно  
те обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — у 
су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатр 
 их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски 
е комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осве 
— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкос 
поду потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то с 
и у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не тр 
а, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је из 
 у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... 
ани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин сл 
адити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> 
 пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовн 
они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, реч 
p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то т 
дити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, 
о, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с т 
ам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић  
ричај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се 
и човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила  
чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову пр 
ја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када нис 
оме попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. 
етило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица са 
да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извук 
њаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевно 
је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Њег 
а „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S 
а бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То с 
рете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> 
мех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо 
о шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ћ 
— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао 
е, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потези 
ила отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје ве 
ога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба и 
ј минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, пи 
о далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србиј 
 војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само 
у се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане  
гућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Над 
о чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и 
за на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србији 
 када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но  
на Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво!  
оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче 
S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>—  
да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толи 
 је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, пос 
нце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не бра 
лбанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под  
а неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније ј 
(Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ 
е.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720 
ници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато 
ку:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомен 
рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је н 
тне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће 
ерет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју  
буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и м 
окат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је пр 
 <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и наширок 
да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима 
> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пиј 
> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно  
 Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан кора 
ворила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чу 
инине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете 
ом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} Н 
новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да 
 је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је бр 
 бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманцип 
бе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за 
на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“ 
 и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранск 
ободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ  
 Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом  
ишту видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од 
ја“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била  
/p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отме 
ћ устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се т 
уковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанск 
о време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога  
кова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти од 
 публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, нов 
Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њег 
анови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до са 
лежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих  
који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћут 
 је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору 
 свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S 
> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано оче 
мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> 
удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле 
S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима  
о је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са ста 
о: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунц 
} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна бе 
ца возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Зем 
а је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div typ 
 госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једр 
тао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кр 
у“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалил 
>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се 
се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе напра 
 сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега до 
ку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ 
 из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у кој 
рапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резер 
зервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата 
је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече  
{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> 
вима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Ује 
д је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској 
 стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу  
е.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S}  
е отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је ви 
</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што и 
е мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, с 
обе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случа 
е, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S}  
во је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрват 
ић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно п 
" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, ка 
е...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу 
јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколи 
ате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да  
лест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је б 
кер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијак 
оручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војв 
 а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а 
Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзул 
р те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још  
.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци нај 
р читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао На 
све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српск 
ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Ов 
ен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! 
е његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p 
а, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није ви 
 то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> 
гу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ва се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који  
 одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати друг 
обу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања  
и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премн 
 Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим г 
тврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још ве 
спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле тол 
и и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p>  
а везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој 
ију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на 
а народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна  
ки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Срби 
јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику  
је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови 
неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Ит 
 и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натоп 
<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече  
ак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипај 
римети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак< 
> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти. 
вога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске,  
> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако,  
риморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један 
ознала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каж 
 видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да  
о у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Елект 
корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу 
о међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалу 
} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су т 
а на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, 
од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојах 
е све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан гла 
у се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршуј 
> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје пр 
а скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојков 
 белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p>  
е! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то уп 
ога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и пока 
мах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукр 
 бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p> 
но, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђ 
S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се 
раховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горо 
релије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ак 
е ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов 
 ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громк 
 <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p 
све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Ка 
нак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски 
где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско би 
а је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је 
има тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљен 
амачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљ 
 да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви  
уна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер 
о ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разу 
смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који с 
 томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p> 
танка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{ 
ац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против н 
тао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, ш 
а, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевић 
ао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе заба 
род, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</ 
 <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, 
рошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на ду 
ка се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, с 
и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајц 
ле, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са  
 само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже 
нству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и  
.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним 
 мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списим 
д ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те л 
спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-д 
опастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам  
е упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим,  
тер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле  
и су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудли 
ео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене гос 
има у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а о 
им и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађу 
>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђен 
уку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дош 
ао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p 
о беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у с 
ута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тр 
p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, 
ти са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена д 
оји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, 
 верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, а 
а погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично г 
прегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категори 
ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хла 
на дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац  
p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим неп 
и у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се  
езине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb 
 Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека 
има лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је пре 
в висок младић?{S} Да ли је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где? 
бичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име  
 мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше шт 
 тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, сви 
ика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»С 
па неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је т 
ањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред 
<head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после дес 
ићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свеч 
 је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свог 
/p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцир 
 да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <m 
ну непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити  
њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топов 
ћем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још нек 
 вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је ј 
огорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гу 
="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком напад 
убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српск 
 српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рач 
p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је ј 
ким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишља 
гова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док 
Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а ш 
де, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић о 
{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се 
исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" / 
> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом  
 још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам  
у.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{ 
чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше глас 
ти нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у п 
ског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазареви 
о да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и 
ати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када 
х брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Р 
>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један  
цији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> 
S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из ј 
ђу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А о 
 предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсн 
ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S 
руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Н 
расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју 
све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да 
 селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, срб 
 седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас  
р.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео жив 
 не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гор 
само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без п 
и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи 
а ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. —  
м вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Ота 
ти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у њего 
 у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прог 
му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бит 
и човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба 
 Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, с 
о, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, гд 
прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом с 
 unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пр 
а леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пр 
се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га нек 
 што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу о 
жа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у ја 
увши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, 
ет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помо 
.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој  
ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза тв 
м притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или  
 да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас м 
ици, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— 
њи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — 
, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p>  
ву силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p 
 у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и 
нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него  
ве каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је,  
е у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза с 
 поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада  
p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на 
је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог с 
страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледа 
мршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно  
о тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утв 
ма њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка,  
је био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге у 
 да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи п 
пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо д 
би час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом  
прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно и 
S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у  
{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а 
<p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и  
А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га 
на госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p>  
 црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањ 
а у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334"  
је мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орлови 
л, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па  
да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка ук 
бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме  
одне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се,  
тпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Бо 
вори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о р 
 призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родите 
м фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањ 
заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла 
 му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и нећ 
 добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога  
 бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да  
Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јав 
.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи чов 
на беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обич 
за, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ов 
ишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жен 
име, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Прим 
, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Ј 
ведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка 
 Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је  
диш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отв 
<p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез  
е готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити 
пуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је  
 и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по по 
/p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне м 
Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му ру 
ана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб че 
 непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљи 
ти његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке зада 
наје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, н 
.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Г 
а Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под ње 
овића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман мол 
ио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под ут 
S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p> 
ло Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јевре 
 као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у 
нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хо 
вић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобрава 
p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпи 
диш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му по 
?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немир 
в је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{ 
 ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме 
>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме т 
и шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву. 
иром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „А 
 ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.< 
сећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба  
те! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је с 
 добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице ј 
 диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при пол 
ан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; 
ић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посмат 
ћ _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радој 
ћ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао 
тању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и м 
, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спом 
ите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, поже 
м и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се  
/p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Нера 
оручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напоме 
а и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на к 
у тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу има 
оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путова 
ст, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</ 
ш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Ра 
е то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... 
и ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога да 
Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, ш 
лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина п 
 се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко гл 
ици у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда,  
ем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише до 
.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до п 
ведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му 
догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивос 
ео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него  
едала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим  
носи, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше в 
при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. —  
ономско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад 
дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако.. 
.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружају 
ице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој. 
и цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних 
а прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S 
ад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе  
нићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа 
ако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпу 
 Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису 
ћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склоп 
} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири зв 
<p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И с 
</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О!  
 њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не  
ата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а 
 лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а  
жење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела 
да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, 
од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана. 
и поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо у 
умљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S 
 је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>И 
новић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да 
е у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она 
ена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није з 
 цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, к 
ати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост ил 
илан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које 
.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!--  
— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Н 
ричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S 
оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије п 
ећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је 
ер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина 
м пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу бор 
кве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци 
ену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад 
мао је да бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друго 
 овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из гр 
 Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато 
 а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продер 
игне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само клим 
на шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то на 
о се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомб 
, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу п 
евито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се 
 човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност 
и кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског херој 
 то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досе 
p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вр 
, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Д 
вића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic"  
и потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах повед 
ођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Н 
и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа 
 пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гле 
ова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро  
ече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...< 
села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајон 
диже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нан 
ме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!... 
/p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврди 
јну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши с 
ечи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа  
си јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на какво 
у хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као р 
ли и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој ср 
p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честита 
{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајев 
 morituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“< 
живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S 
душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је о 
етао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокук 
еду у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли л 
о да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао,  
ише извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није н 
ј кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније р 
 кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Бео 
му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> 
кла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Мос 
p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, п 
Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном  
нежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у 
ану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина- 
</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види 
ићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја  
ду.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате  
Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница д 
ути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важн 
о осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S 
/p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно 
 одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у  
ршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је 
{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апса 
вим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из х 
, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у 
 а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А 
то је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, ист 
 се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно 
га с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случ 
.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p>  
Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино  
Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Ба 
Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке ж 
ажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо 
есто потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и 
буђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт 
едлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча о 
, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој ј 
 одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере. 
невљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао 
није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, прест 
 се већ досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и б 
овић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када с 
омогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава. 
="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Доша 
штини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</ 
ислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе: 
беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима ј 
а.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златн 
на, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, дан 
ти <pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бит 
 цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још  
ицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао п 
 отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је преб 
којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку немачког 
 примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p 
овић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази,  
ат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што 
био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча он 
 писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, не 
 је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једн 
 лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поу 
 се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која 
> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{ 
че падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао о 
 Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у бол 
добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>—  
збори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необ 
га пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди  
су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скоп 
 покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p> 
ћ је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није прав 
ле поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене,  
авала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, ист 
пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невез 
ире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим кораци 
илом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се  
ојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то ба 
знаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник  
 то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Л 
ми се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се 
 познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, 
ојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— 
о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз. 
д био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ли 
ди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предр 
 пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> 
} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>К 
Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па  
вори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спа 
то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Над 
га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у 
ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш 
 се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкив 
рати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Ст 
алим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У  
и уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође 
које временом губе вредност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде  
уку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али 
p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Во 
по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а ш 
ну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђ 
ушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, кој 
>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опру 
а Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S 
вом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из з 
азио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долаз 
 бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, да 
коме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај 
о, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећ 
 истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истину...< 
риморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и п 
<p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десно 
ди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао 
а.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> 
о тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конферен 
е то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S}  
 Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би  
Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га 
ете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега 
пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</ 
се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> 
естричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод бра 
} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметн 
 даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно  
гоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и п 
ина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се нала 
 Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрин 
сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} 
ао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, м 
непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапа 
 кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после с 
ли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио 
 па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Ор 
гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за други 
азаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разгов 
ли да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измам 
 да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска мл 
исмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прил 
и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, ра 
редраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак,  
 реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јо 
ратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутс 
> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се н 
ма Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велик 
 тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је 
Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два  
</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дође 
а ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салуту 
на казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <d 
он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живо 
и живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, от 
</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних 
.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> 
 тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојног 
" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Беогр 
сподине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да п 
рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а 
у железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вент 
ла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p 
 прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде п 
тике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и 
а-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је 
учају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се  
тано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати 
агање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмеј 
 челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајко 
 изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и  
{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“ 
 долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код  
ин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване проша 
тао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} 
 њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд пре 
 хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само сле 
уче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога с 
ма у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној 
А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојков 
ри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, ал 
и.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на 
каше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стоја 
нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом 
ио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о 
} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испити 
се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је изла 
дговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило њего 
“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се та 
и је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад  
 /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{ 
спут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ој 
а преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ра 
слио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му пот 
 се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао  
а.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се  
и, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уве 
н је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао 
зе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при р 
и он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах  
у у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце 
олицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној ру 
> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> < 
 мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је нек 
> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који ј 
. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као он 
627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједн 
нала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу 
подине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди 
 оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће 
 /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— 
гову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао наш 
<p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за ув 
 на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се 
м?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишт 
 издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се  
еболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што нап 
 ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, ко 
риморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољу 
 <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи ре 
јом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила. 
г савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Ј 
е код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Примор 
ве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако  
ојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслу 
н земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, з 
ондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противно 
бојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и св 
м стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи ти 
у жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у  
 писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код ш 
у.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашик 
>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до је 
ар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да 
ити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дува 
p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба д 
</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину пре 
иним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насме 
 и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам би 
ом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, 
су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После 
твори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује 
откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани.. 
ијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га  
, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад 
ање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак 
 био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отв 
вога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се кап 
 рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да  
— упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да 
понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић у 
ао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, п 
— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устеза 
 том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p> 
, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време  
љковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка в 
но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, п 
о доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад  
 као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је б 
ња најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја 
 пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе!  
казао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p 
ијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојк 
 њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се 
није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кук 
S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао с 
е улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да 
познати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским јези 
да онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са д 
би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спус 
 њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле 
 одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој  
ја иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник  
 Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено,  
ачки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и са 
погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао  
представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на распо 
 се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће за 
писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.< 
важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло дог 
ицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се са 
стаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад  
вић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је н 
џију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и реч 
S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му  
ту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске во 
знатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опрашт 
.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на 
е.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ран 
е по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само 
 на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво 
земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му! 
а хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесн 
ица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <miles 
овао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, к 
ух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осе 
одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој  
отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да м 
штавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Ко 
</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом  
} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке ст 
е узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p 
ју Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те 
ивота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време. 
чао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S 
авиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, 
ор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија  
ице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један уга 
ва недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад  
родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је  
кушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло 
и се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично нос 
p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срц 
њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски у 
а располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у в 
ан је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто  
и.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љу 
51" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свет 
кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао о 
 очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прс 
бочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се 
го Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је в 
>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на 
„Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опе 
а може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаут 
ражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо т 
н, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је дола 
 би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила 
!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко 
Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић 
а у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је  
е у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуств 
 је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу  
вши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, се 
м решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</ 
ићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњ 
ћи га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{ 
ен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја бил 
— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} 
> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети до 
олова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.< 
од именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојк 
више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> 
ванка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечера 
А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и 
ад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива жи 
осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал 
 му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се м 
 у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може  
а, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече 
А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Срби 
во измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да  
ас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S}  
 ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p>  
ао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутр 
е, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од 
апитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми с 
љивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на  
 изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам кр 
ука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан  
у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је  
и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се реши 
 узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата 
е, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га ни 
> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама 
 пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да  
еколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био ка 
ио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији  
љења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чуд 
на отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија  
} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на с 
p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недић 
х речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће 
прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог 
ма, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за  
озан много, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечер 
ника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он  
и у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и сн 
бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао на 
ет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта 
о никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, о 
 извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang=" 
 собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у ауди 
да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и са 
поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти  
је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно,  
</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном 
тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, к 
неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник 
 гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, ре 
/p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} 
у унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрат 
 јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој  
м је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цар 
нежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч: 
не Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу  
ајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви 
дној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим 
<p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да  
у политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лаза 
S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља 
тен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, б 
робили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча х 
а-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасв 
о забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; с 
сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га  
ада, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабин 
рин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћу 
и су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали  
</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом 
 дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} 
ла на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>Н 
{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} О 
и му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им  
 често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању з 
је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овак 
ветислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме  
 исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му  
ао са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на у 
инар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио п 
ација срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у непри 
ко је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексио 
ило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали 
егу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па  
зали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Мет 
Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога  
а ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај  
продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш тал 
послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло  
ствовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У о 
 подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу  
 пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог п 
} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} О 
н се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и  
ажно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— 
е одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на  
доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном ча 
, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више св 
и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, род 
ознаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а  
 тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак  
 n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ  
доми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то гов 
..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генер 
.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив 
и Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гр 
 Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак  
ишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" / 
ад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сир 
и писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на те 
 мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није ос 
вља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда 
а интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не прои 
кој наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама,  
Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну 
у резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбонос 
а-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у  
гама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати  
/p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови  
ека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он др 
S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} 
јци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жен 
.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу до 
 је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго.. 
и и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена пошту 
да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је лепа демон жена?</p> <p>— 
а да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Пр 
 смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је 
дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуг 
за стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела 
о жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису в 
!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико  
још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки тр 
реји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n= 
ва су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише 
 како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стиш 
е за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па  
екле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, реч 
и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком  
о бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате доса 
сма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је  
аја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Дра 
т!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рат 
>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпе 
елом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је скло 
 све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се 
/p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански. 
> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће  
ла света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених п 
 је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа 
и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умил 
Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној  
 прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље. 
а, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.< 
и наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се 
сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на 
 Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растури 
ко пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну. 
 ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Б 
аја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све 
 доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и весео жагор, п 
моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пип 
ле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p 
око, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и 
 болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефо 
ито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна 
> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“... 
чарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа н 
 је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пруж 
а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“  
е, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом 
pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А  
су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се  
пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић по 
у Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у по 
 херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопш 
ти кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит си 
 који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе,  
ти мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Жи 
рилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, друг 
ао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p>  
 је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа и 
душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и 
а би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао  
а почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њег 
ности ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, изм 
баније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пр 
 намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставн 
ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А  
о.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један теж 
ринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да и 
пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од 
м.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, 
 војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једн 
положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је  
уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> ск 
е слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка то 
батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни ст 
што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћени 
авањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те  
пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити пут 
је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричи 
ирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола 
рилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њих 
Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Ма 
селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињ 
х могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши 
S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не зат 
во капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што  
 тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш т 
су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред п 
ако је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико  
е чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Т 
аша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајо 
мо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном у 
, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуст 
предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> < 
помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им 
разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењ 
палила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом си 
 Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској  
 мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки 
 паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="42 
раховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим рас 
ead>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је в 
ном ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили  
а тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт срп 
p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, ост 
л Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био сви 
 n="340" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" / 
phic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену С 
n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену С 
</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по т 
огле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у њ 
е Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајк 
и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</ 
ју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са 
о ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде  
аноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У с 
 послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter 
у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две неприј 
о Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све  
 Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелар 
</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је  
хова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њи 
ати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узет 
агда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто 
њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727"  
у какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корис 
...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да м 
тава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ муч 
"798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> 
ожај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у  
у постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној 
шић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, ка 
наш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота 
аршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има ср 
вима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да 
ле у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остај 
лик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто ч 
/> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, н 
на Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним,  
 и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар б 
рлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручни 
застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад 
{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предрагови 
ла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то,  
 <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изне 
S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и пре 
је чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби. 
ао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— О 
 вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то ник 
 малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, с 
ху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да  
ићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p>  
p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љ 
икоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупа 
Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља 
t="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да  
вих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске 
оручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић. 
а се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече М 
„Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Ч 
ам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чу 
 затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег јез 
>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војск 
овој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србиј 
p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о карта 
што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им с 
ратом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у п 
за.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац,  
 и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнау 
а часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> < 
наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S 
ова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, п 
ћ малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од 
овором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је 
а жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у мом 
ама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам леп 
, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом неср 
ску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше неп 
драганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином вен 
 поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољ 
ј драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само т 
о да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни  
ните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</ 
 подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају,  
ко му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике,  
да и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} Дакле  
ко је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста в 
е досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него 
езања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> < 
у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замиш 
м рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и 
и почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар 
их, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало  
{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш ру 
 Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна миса 
</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању  
е груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас  
е...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{ 
ољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њихо 
а имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друш 
ренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла 
 ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога д 
обегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возо 
м <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се б 
Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на стан 
 заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било  
{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње 
>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n=" 
и и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казал 
, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, госп 
нтелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га 
p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја 
м чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем  
о сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти исприча 
} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом. 
бави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој  
и првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној тр 
/p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним лис 
вала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p 
 чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуц 
арину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем го 
 отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет х 
а струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p 
шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала  
н посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је д 
 једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</ 
тету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где 
е осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута  
о имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, у 
ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту н 
ти или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </ 
а је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је  
ојима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког са 
ови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе а 
 слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, д 
 Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим  
одвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако ол 
а јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ов 
вљен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање 
а не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. —  
лијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем 
ја српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога л 
м, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем  
ла сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и заглед 
ну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност 
 дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црног 
се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали д 
или и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовим 
светлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, ал 
езе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагла 
вице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим пот 
 што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно! 
 српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог  
обедоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под који 
ом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сун 
 у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.< 
је знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, т 
наута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске  
рпску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле  
ј запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када ј 
рести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она  
спут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S}  
Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Кат 
Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„ 
 организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, 
и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу 
чне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је рече 
једно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, н 
ја опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позициј 
случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах 
обеде браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Гор 
креније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одгово 
, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен  
бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити 
ба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Ју 
одине.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p>  
 цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли 
 оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам 
их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... о 
ко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, оп 
и.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је је 
држали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијо 
оји избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних 
у.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потр 
 себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу 
ачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху уп 
тно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „ 
{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Бориво 
 и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио по 
 Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између  
ричу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне 
ај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његово 
ћ. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борб 
 може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и 
узним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих  
што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују  
немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом,  
 Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не бр 
м животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> 
нд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним м 
речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда  
и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављ 
г!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени полити 
видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" /> <div ty 
 замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S 
 сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p> 
 верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, с 
примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу сед 
х његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџ 
 била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђењ 
 уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још ре 
 — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Сто 
ом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никад 
, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ва 
а истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот о 
јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p 
 се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, 
после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душа 
јанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахн 
 колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Гла 
били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" x 
 што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, п 
 управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p> 
 са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S}  
 са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину по 
е била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје 
S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину 
октор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} 
алим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли 
.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола. 
а сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Ка 
ата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојк 
кадемије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде  
леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци  
ње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, н 
и кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину  
..</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пак 
орено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, 
 задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише и 
овић.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковни 
>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, горд 
Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, 
ана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би  
ом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она с 
о, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да б 
тврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Ка 
 слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах ув 
 политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски мини 
сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста пис 
 друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за  
овољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Ср 
ва склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који  
 <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p>  
 дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих  
 и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је о 
и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је ве 
ли.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се прон 
свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где  
ако је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види с 
ossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су  
ла им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> коли 
у на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?. 
њу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> 
S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весни 
ежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и  
ег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које 
 су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледн 
тички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на бре 
етници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још ј 
адни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму вар 
 је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен 
тправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога д 
p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити 
p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским с 
 тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој т 
е — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и с 
 те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је бил 
 могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове глав 
 да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здра 
 Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци п 
ше од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потвр 
</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, 
адесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p 
 га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних  
p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведе 
оследња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на  
е читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p 
ка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанп 
 војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети  
ом друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато 
pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се блам 
е?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се 
 се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те ви 
ласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу вел 
 свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреб 
штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескам 
оја приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> < 
 хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да осл 
лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> 
 се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада напа 
рхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непрола 
, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих о 
ом у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру сл 
ирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да  
у и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у  
пштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.< 
eign xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није смет 
се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутр 
анута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p 
еч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, кој 
јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади уб 
 официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а 
заједничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву с 
лоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и  
арству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мај 
фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p 
 би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у 
едрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српско 
 по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше  
ца изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи 
о девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова 
 да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезу 
рату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили ра 
а се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојк 
врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душ 
анка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, д 
иже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину  
рну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</ 
 опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они  
е погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{ 
ло дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико  
у отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је б 
динама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а 
 је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуко 
 од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен 
о џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у ус 
{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске  
А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стоп 
на била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пут 
 види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слуш 
има и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору ниј 
 је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лиц 
д наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их  
ред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма  
 <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а 
волити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму  
у надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се по 
 будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за н 
ца је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која с 
животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, 
?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед 
сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не сл 
д би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости 
 је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у о 
 средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског 
{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S}  
</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, кој 
овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која 
<p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p> 
т вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана 
сећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником 
од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притег 
сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врхо 
скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет  
p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви 
.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћ 
вале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име м 
 кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим  
знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде о 
Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо 
ужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, д 
Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прили 
лутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријат 
ги занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по је 
</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и он 
, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чл 
жеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па 
тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите ск 
м тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столиц 
запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ри 
ије издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће? 
ли онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га 
} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му 
во шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте пове 
андар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код вра 
домишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађе 
чајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, тел 
>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и ч 
се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И 
му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Ја 
стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник В 
а тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна ј 
ању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, од прекрште 
мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p> 
кесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родите 
 командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>На 
Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наум 
и члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и  
 слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и 
</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете. 
 не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софи 
дан од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здрави 
их речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета 
екивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ с 
 љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса 
 Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док с 
рпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1 
воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.< 
Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p 
ојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А г 
ли јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш  
 прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрад 
петана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та д 
и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да п 
ги правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које  
ла.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска  
{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване 
и ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спре 
ио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>П 
та а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропус 
уо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, мла 
чима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> < 
остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу п 
 у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одме 
реће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чи 
ини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо по 
ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.< 
на каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само ма 
приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други 
 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронт 
а.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То  
 са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше ис 
 дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јов 
Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и н 
амо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци,  
лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напр 
чке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и ис 
ла.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да  
 израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећ 
 рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених прим 
ци Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— 
ви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска в 
т, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово вр 
 и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А д 
кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото 
 сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем 
, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијо 
днога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене  
еколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шт 
ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, 
штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то 
p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га 
редрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и та 
а бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Та 
p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим с 
и био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они о 
јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.< 
ли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао  
ње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почн 
глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје на 
рска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више оз 
већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се ра 
 А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} 
раћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да  
напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш 
 да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки сила 
уђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након 
 <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника  
 је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што 
да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне к 
странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу так 
ала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита изва 
ој близини двора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови 
урних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу не 
, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је С 
видео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је  
/> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царств 
 Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истин 
е?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди коли 
и.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>—  
 загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на глава 
уштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, ре 
Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на дев 
ратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски ко 
> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Бр 
тицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, 
фановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па п 
 прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила,  
к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то 
љи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пуст 
свитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Евро 
 мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала 
тра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ и 
пуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку ст 
 Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у вел 
 да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да  
е било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш  
држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула  
револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животи 
у упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се о 
 на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“. 
/p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло че 
и, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забр 
/head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем 
p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи 
, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је 
ностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је би 
 великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом 
одне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиље 
} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеск 
сати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пу 
аше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима н 
ом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Је 
нао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд  
та ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Т 
ајмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручни 
раљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз п 
, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у  
} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад  
 <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на  
</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} 
Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p 
ојим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајл 
тио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од  
а су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гор 
 су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданд 
огорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су бил 
е нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да су 
 <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка п 
а била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и д 
ко је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себ 
шару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у нес 
о овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена н 
онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, 
алачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не р 
на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, кој 
е био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљ 
тписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими свој 
 је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p>  
дљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је врем 
е сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права  
подине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно 
} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пр 
на.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за с 
 утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Ма 
и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду 
узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с ј 
 <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орлов 
p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала,  
, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А они, кој 
/> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога бил 
 седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате по 
а је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Н 
 остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебр 
рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Бил 
метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивј 
мо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, п 
се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је 
да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после  
{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и т 
не несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Пр 
, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{ 
у и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила с 
ди га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ства 
ола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо го 
е све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора зауз 
жаву.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен  
 врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах се 
подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се 
авала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предрагов 
јих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није оч 
> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем. 
ванку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша  
нице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу клас 
добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, к 
бија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадр 
Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске  
је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живео краљ!..{S} Живела војска!.. —  
еличином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предви 
а.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуков 
.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p>  
да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој н 
азавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу  
о, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седе 
утру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примити 
ромену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да 
затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Ба 
ођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и  
на, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} 
је.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми  
зничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је би 
капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од  
е заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том 
епроходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас живот 
 се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила севе 
p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против  
оком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и од 
 се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толи 
у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће 
очинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" / 
раницу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једн 
ше фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога 
нао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" />  
ead> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или 
ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као шт 
ничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет  
вим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловил 
</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; 
е девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јуна 
у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку пову 
 под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ 
ењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величан 
нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили ч 
ла саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да  
изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзоја 
ша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одреч 
апларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном г 
 на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз  
тише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати  
зину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузам 
и неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо ство 
је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више м 
а у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први п 
су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када в 
ела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој  
даћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађ 
ога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.< 
е да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно 
ању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале 
 се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа,  
ан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежев 
да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен с 
еливала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча ј 
 на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим н 
дом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, 
ена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је 
у реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има 
ишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду,  
је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном ма 
овеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му 
ма ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре 
ај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа  
е ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворе 
 јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хо 
 уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберк 
готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угре 
команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу  
вим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под те 
д сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“ 
{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли  
жњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Бал 
Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се  
асом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic 
а позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за  
ручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка г 
дников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p 
е, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим ср 
јавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгле 
 у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече 
врђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и 
 Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмили 
есет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.< 
 а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрад 
ајтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним 
оходне албанске кланце док је избила на на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно  
е затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и  
ине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S 
адала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су 
икама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у  
дног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му ј 
пео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске в 
, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само 
чун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако  
че од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњен 
ша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у по 
ом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{ 
} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.< 
инску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидај 
едраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и под 
тво.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештал 
рилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радо 
свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ст 
 куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> 
ири и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик 
прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се проби 
љи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> 
шао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима ср 
вљена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лек 
ио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином пар 
пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уз 
е на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја воли 
вљајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком доз 
радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувен 
ку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— 
стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и 
павала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње 
 и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну  
ко од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пе 
 си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обес 
pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема 
љена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узел 
ариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нем 
 једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових 
 знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си  
> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви ст 
шне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она пис 
p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S 
.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је п 
е растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Ка 
ично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало  
 света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвоји 
жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак  
 Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој стра 
аса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић 
пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створ 
њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора Данева, у погледу крај 
ваше му бриге држање бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете н 
рок, но према држању бугарских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетова 
икада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква 
Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису ради 
сати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер  
о им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразуме 
.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p>  
! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се пото 
рој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S}  
дала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарнос 
није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и ј 
и комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову осл 
 оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причањ 
ојим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на ц 
аху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда 
поразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламента 
о поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</ 
. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се  
т и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што брж 
им револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и н 
.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном ст 
коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овациј 
ј постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њез 
, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рање 
 дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у 
го, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Ха 
улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој загранично 
ка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми 
вић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— 
знавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одго 
а не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорј 
и на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али ј 
<p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи 
 матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да п 
обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријат 
онстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непо 
н је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и с 
аревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њем 
цу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих в 
у, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства 
 једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па  
ог Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хт 
 никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, за 
ојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p> 
ла грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан о 
реписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо вид 
Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S 
х, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних е 
во су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша к 
јући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А пита 
о са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се с 
 старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косов 
.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ ве 
 их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим м 
 јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морал 
еме када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила из 
ту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзано 
рекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у ср 
 у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, 
ћи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец 
о, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, п 
бо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди п 
 његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше,  
је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и  
на, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима о 
одушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није 
вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно 
шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је 
се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан пут 
а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ о 
p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста  
кавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше 
тучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</ 
е био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.< 
а у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се  
 своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</ 
p unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="ch 
е, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизациј 
аре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје,  
ише разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније  
рске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спрема 
ушмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти< 
евићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, ко 
и у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем по 
овољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, је 
у они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире. 
 моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је желе 
.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унак 
се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо 
у.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеј 
 сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо н 
 Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испити 
ету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куц 
ема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бој 
 куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које пос 
је у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Евр 
рабрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој ду 
његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто ж 
 у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић уж 
ху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе стра 
ата вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, 
е свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, 
док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још ник 
о да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима,  
торима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљев 
спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тог 
рне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, д 
аћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазарев 
 ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више  
Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса 
-Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши глав 
ити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита команда 
 не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света 
ај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако 
ој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на 
 верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз  
о сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред  
г Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече б 
 јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је рав 
е права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да  
е писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер 
, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, 
ћи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако ј 
и на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, уле 
" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. -- 
?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p 
м уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је  
.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној 
днији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине  
м пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</ 
<p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџ 
/p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајућ 
p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S}  
е кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</ 
е капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> < 
пак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са  
 мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> < 
 у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим,  
ограда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су зна 
! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледа 
 довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто ј 
 али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде,  
као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гро 
 Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>К 
p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си 
ког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда и 
м причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допут 
ном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље  
 удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p 
Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p>  
де застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже 
и сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побрати 
е да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене 
 осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је кри 
 с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сет 
 спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p>  
ницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нер 
 им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свако 
везницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он ве 
рпских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог  
ем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој 
ић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад м 
ше писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина с 
намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим н 
ацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој берзи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на 
 ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у бол 
кривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и  
кривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће до 
ead>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу це 
ао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са ди 
вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао 
најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> < 
ција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановић 
пску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, ци 
српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У је 
огласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буд 
о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски с 
усрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала 
ели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и раз 
 са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" /> <div t 
ead>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић изишао  
 летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала п 
 узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке сн 
дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и гос 
ња.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да ј 
на напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао 
јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како 
>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, н 
одима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу 
мила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом 
одиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше репу 
где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити 
 руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p> 
коликом Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа пра 
к од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћем 
м.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лиц 
 возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топ 
ање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по н 
е обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на 
замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„ 
човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— К 
о Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један при 
 ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S 
и да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не  
сти; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Т 
а га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не изл 
о прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима. 
 поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у пост 
општава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ  
ви:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно 
топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.< 
 су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед,  
 то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема зам 
, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од 
 је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жен 
в у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић мал 
ње!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S 
/p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења  
а су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може сти 
it="graphic" /><!-- Леш Иванов лежао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, ч 
 је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> 
е дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, 
ле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су прија 
долазак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време шт 
е облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна. 
у отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу с 
ачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу 
тка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме изм 
 светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка с 
 Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српс 
ме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступа 
жби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је 
де се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Х 
твовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало 
а, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпу 
тово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, н 
свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у  
аћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је 
 Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајор 
и јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину око 
о стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозво 
ишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да он 
она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих  
р Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла  
е.</p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време 
ху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не 
/p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопшт 
ије, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију о 
тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Ср 
цији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ак 
а је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите ј 
и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а н 
њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се ч 
/p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српс 
евић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју ох 
о дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотека 
 да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Ст 
 надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него  
 се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом св 
ин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{ 
 се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски го 
 не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорц 
рске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљенос 
к његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Б 
 <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле покази 
евић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво,  
ветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госп 
у Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице 
т још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p>  
аш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и о 
врши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио 
када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи сл 
ила је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> 
 сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенер 
хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао 
>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић о 
о у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велик 
 искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} 
 и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, п 
обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог м 
Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p 
шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као ш 
мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ там 
уче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — зап 
руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна ру 
ци“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су  
нуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Б 
{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички < 
S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под са 
<p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је 
мо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови д 
ара Дагу и, кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонас 
уковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све соб 
p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стоја 
ега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно в 
нка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна са 
скирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла  
ика, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да 
, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја  
асни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је  
итим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ ода 
онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</ 
 њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздах 
ма звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не зна 
олитику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпље 
о себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађа 
а то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на  
ада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, 
е би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих во 
вој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? —  
Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440"  
S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S}  
ти, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стр 
ну цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па,  
рта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбар 
у ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, вр 
адовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о којима се ви 
ли он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац  
b n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога 
нт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, ст 
ачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац св 
омној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела пови 
у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана  
ови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веом 
теванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну нап 
нове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико б 
 венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и 
 дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, ка 
 <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима 
, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка мето 
ала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извеш 
шио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори 
и, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју  
 тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти м 
рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда с 
е бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, уста 
ковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој  
к стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но 
т генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на  
носни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само  
а бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угриј 
дојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p 
е јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само не 
кој војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића с 
 се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p 
а, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и 
 <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле н 
 Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скуп 
ани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а в 
њење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нар 
ма великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, кам 
азаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично 
ђај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова дос 
ту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А 
ђе за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петри 
су, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и б 
ило је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати. 
ого говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па  
овршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по г 
летио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>» 
елефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Рад 
 ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала с 
Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још 
им хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар  
 јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је по 
е саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p 
Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите л 
е шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са на 
су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Су 
ри који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледат 
двојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и 
ованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод 
ри Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици 
ваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Пр 
е кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образов 
 мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</ 
ху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа стро 
„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови 
и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога на 
ци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу 
м да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован,  
еж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то  
божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, буд 
, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах з 
ом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с 
и на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p 
имаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, 
у потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писм 
вала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису 
Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атр 
 још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говори 
 n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— 
пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где  
, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p 
 седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казив 
о преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је науч 
игу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У 
у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n= 
ци, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу 
р и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми с 
— викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намириса 
 никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко и 
} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="5 
и се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођош 
>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала ов 
лицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пр 
ти на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу жи 
дељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметит 
што лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и  
и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Ла 
/p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него  
талом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до  
м псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S}  
виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p 
 беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S 
ше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав п 
 прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задов 
ност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то,  
ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</ 
очела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођ 
 минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и жиле 
лико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, о 
ку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га  
 је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегор 
 досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Д 
.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече к 
ожени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодн 
к Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да 
 n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quo 
p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој би 
 црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике  
Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је 
 није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можд 
 пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" / 
ојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина  
мах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Ес 
ачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S}  
 „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Б 
твари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно  
Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна  
 је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмах 
ке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ с 
арку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу 
на што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца  
нференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} Т 
 стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео  
 и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер 
че јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жали 
 немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div type="chapte 
са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не  
 и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Ка 
ма таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> 
ги погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Ма 
обичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју рад 
беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време 
ни, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и 
руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види ш 
 гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану вер 
и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином,  
черес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај  
рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и  
> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српско 
</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си 
езничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом  
гледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и о 
.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на  
етовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и и 
532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</ 
S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" 
волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу 
 два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, 
е тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка  
ба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или  
атовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у бој 
који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рање 
убоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком  
вајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живе 
јном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, 
никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки,  
тови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, к 
у једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осв 
ком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попу 
и, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бу 
аваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове у 
е стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан  
нда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Када земљ 
унце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих трид 
, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутр 
роз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима,  
непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја 
 енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша полити 
јанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је преста 
 се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се ч 
ласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интере 
 слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лав 
че да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један  
з убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се 
ролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако н 
иве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се 
 Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обел 
вај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и 
ихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти 
ио је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" 
 то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волит 
пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, б 
она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпра 
а покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит л 
ицири платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у прос 
та.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Бла 
ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> < 
</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети 
 и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледал 
хове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — наста 
 је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p 
мана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они 
да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном м 
 тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за  
биви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше велико 
м изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај ј 
Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону стр 
у, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога 
ита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> 
им столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле 
азила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске б 
.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прог 
правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући  
добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крваво 
јанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења  
жења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју ду 
а Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло л 
олитика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађ 
о нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме м 
ву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину... 
аге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине ду 
 <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у  
рац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на чел 
ико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како ми 
тлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа 
Добри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко врем 
, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат ј 
"703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интере 
да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно  
нај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Кол 
p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе сто 
 <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи  
 на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био саста 
цније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војск 
ила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти рад 
ших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да  
.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> < 
ше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га  
!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући рук 
збило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је ту 
репредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p> 
 прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао 
ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> < 
 имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и  
риш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од 
>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{ 
ице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све  
 ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га  
и.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Н 
тојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно  
pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжеш 
се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја 
pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држ 
 је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} О 
зиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде гр 
ом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p 
га подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, 
је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био гот 
ачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— М 
има својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S}  
ку царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са 
} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као 
неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким о 
p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта с 
иту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едвар 
је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, ка 
почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији 
њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је з 
о несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно 
 примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је чове 
 је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку св 
 обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело ра 
 Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само не 
 о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима 
{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са ул 
била.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слу 
она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена 
ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће 
одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао она 
 и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се 
амо да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најз 
е госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пук 
овека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још н 
ављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак 
стром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После 
вих позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био л 
леко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, 
ти Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.< 
м, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, кој 
и, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио 
 ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:< 
не очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу. 
е олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што ма 
волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p 
ом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па до 
е и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, ш 
нтата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Каже 
е и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако п 
уствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби ст 
 би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могу 
сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испита 
 публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.< 
емо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљ 
арода као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај њ 
ећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која 
 није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и 
, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпост 
 Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокоманд 
розници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је  
ти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешк 
осни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p 
уцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да  
ојој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је,  
не са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска в 
је положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху 
 на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад  
ад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А 
еди и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове ота 
на...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати 
 торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час ј 
протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> < 
е већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Уп 
Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се гр 
има!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју 
>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи н 
а Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нис 
 „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип,  
партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остал 
члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Офи 
ли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у кул 
оучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради 
да.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратни 
Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ 
</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошеви 
и смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да п 
чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозор 
и не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хал 
о село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска 
ти.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коли 
оју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; уз 
већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јун 
е напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека  
њи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много ја 
ај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се за 
рпске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема з 
тавих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав го 
p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је  
иници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се 
 их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-П 
 кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из  
равуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ват 
љено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо б 
оји освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше 
} Али је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја. 
га брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива 
ле овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Не 
, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па  
опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазе 
гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих оч 
а се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и н 
— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово 
патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глав 
е три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се 
 споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не 
признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и пр 
 да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље  
 то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ћ 
каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцне 
а Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јован 
 њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју  
же, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на ча 
овита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друг 
и изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско 
главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, к 
е више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће 
камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У он 
но.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што  
нутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама ње 
 да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше  
 блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских  
у, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили  
и су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске да 
је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Ср 
угарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад н 
>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је 
а смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на А 
 утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је 
е или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао  
оје су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије п 
доше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се  
пусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош 
ечима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстиш 
ву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на желез 
риза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод 
за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут п 
, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим 
ла његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлог 
ришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева го 
рава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече  
 се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао. 
кнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али гд 
прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у  
ици знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да 
/p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после дору 
S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— 
ци, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четни 
шић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да 
аша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, је 
ицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> < 
иру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Тур 
обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише  
ила превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасе 
ни који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин  
их земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекива 
са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листо 
ветислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових п 
а.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, деве 
ици с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се мора 
чели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, какв 
ило слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте  
е веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који кру 
радска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла 
S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Ту 
 узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap u 
 врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, 
ли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много 
бе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да о 
, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није мог 
чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — уз 
енутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде н 
а га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија ј 
ивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута наср 
ла уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика 
а брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљен 
е била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> 
у и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — 
сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању  
 народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, —  
або освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње п 
орушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда  
ад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он предс 
ему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да с 
ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, 
они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива п 
авља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и ш 
ету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више 
нутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах 
рећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да с 
милицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојл 
 журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљен 
на почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњ 
S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стан 
јатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузел 
 <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Ц 
ија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издрж 
ди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер м 
 полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на сав 
вартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно из 
 она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује о 
34" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић теш 
други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, с 
/p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме 
исмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арн 
 о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву 
 згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже н 
 Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и нес 
не, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то т 
нимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи н 
ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду 
 још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обам 
несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је 
н.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из 
а.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањима 
оменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Ист 
о исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву зе 
у, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој м 
брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје гру 
и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се о 
ивоту?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам 
p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих в 
љерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзи 
м напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти нар 
о гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блу 
де и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, 
овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном ре 
а се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а заго 
 посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и р 
<p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој је 
на, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>—  
ља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за  
/p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска савет 
свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих  
ридржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко 
36" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске  
, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>То 
то, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо с 
аћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не на 
го мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају св 
ој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпо 
 ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те гр 
> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p 
 дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к ње 
 обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зраци 
д сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, 
ло којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и ж 
 се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и 
нути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет  
 с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p>  
еби говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот мој... живот... 
енско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта  
} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње 
ст Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао  
еца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције 
и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и  
могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се 
ли цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, де 
под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће  
, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој  
српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спрема 
спунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над 
скреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће свој 
рка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија 
{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде бо 
>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се 
ас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну 
овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припре 
емо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њим 
ланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ  
 је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати сваг 
>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио 
 Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — н 
>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Пред 
 телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.< 
обраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, пали 
вима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755"  
вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очим 
дмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамље 
и опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена п 
р бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад т 
 и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, 
S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми  
ском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то  
ишта од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у пит 
о блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и на 
латио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и 
алост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га 
ив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и оз 
а Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p> 
p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам  
адовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Д 
ођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, 
p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S 
ки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да 
овић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, к 
у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S 
але и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми  
ледеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључ 
идео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у велик 
 сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта с 
суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p 
у умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и  
 сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискре 
е неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивн 
оноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако г 
ap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n=" 
о се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која с 
доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић с 
ховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих 
ико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави с 
ве, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топ 
наке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавн 
 провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био  
Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем 
рло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорнос 
знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то мо 
од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да 
ече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добр 
пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка 
ла су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а о 
тне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло  
 — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> 
снику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће  
 пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј 
едавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако ов 
 не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Леск 
че у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри 
осто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прел 
 српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мир 
који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ  
{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p 
ој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део сво 
ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усн 
евљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепш 
> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А о 
евојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајал 
 — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажил 
ања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнеж 
е од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња  
евић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{ 
емогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p> 
у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници 
спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, 
о се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде  
њижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p 
нуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и 
на села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутс 
раховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та 
ражај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Кос 
 што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ с 
у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>А 
о и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло чест 
исног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих  
одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, 
е за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише 
 да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас 
анонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих усп 
ери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка 
а, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у т 
учају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљ 
осуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде 
 изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло 
мотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у 
 налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да бу 
овнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p 
оштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским 
 немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала верени 
 пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам 
ам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћ 
бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо 
> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Си 
н:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домо 
 и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио к 
 уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о т 
снованом уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне 
ао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад  
а дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најм 
но“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него националн 
 да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе  
"468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикн 
 сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све 
ских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је 
а, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њ 
ставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p 
м:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о 
а њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми изма 
љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Акад 
а.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи 
те ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем  
акле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати н 
игох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у тако 
м дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" 
љу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке под 
ској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на  
тојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме нал 
а на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи дево 
четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан 
ше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај стра 
Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим ба 
амо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој  
?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, 
ад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p 
остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код те 
Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја д 
гог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p 
о заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и  
, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивн 
<p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Драшковића није  
зини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу с 
ина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпу 
ва наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан О 
спуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарк 
товао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога 
, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, 
рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам 
јатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно 
ретоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници,  
е него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кут 
ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим п 
 спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Гл 
> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах ј 
деним гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турск 
итницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти у 
чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске  
жу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је 
ије некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је  
.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по 
S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру н 
 ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће  
ругом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабр 
ти му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>—  
ић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила глав 
де здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље д 
 из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу. 
опац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а  
лара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења гос 
о пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још п 
ка пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широк 
а...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојн 
тављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је ставље 
а нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{ 
 у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А к 
 молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми  
</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мис 
нци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор 
</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а лев 
 сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн кома 
 и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да  
} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено приј 
стражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четв 
едном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, 
да...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, ме 
.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Паза 
оли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро т 
јник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи р 
 беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао ј 
ента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити 
нало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не позн 
 у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се  
растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце  
 подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са б 
/p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на миндерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзов 
била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, по 
к би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ кома 
је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на див 
дрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака 
> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српск 
ика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ 
де на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на  
ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре 
е баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу изм 
кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу. 
ишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обуз 
м брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећ 
} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После оп 
еник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Доч 
тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на п 
јим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. бата 
екивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стр 
сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима  
ле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на 
зи играо...</p> <p>Да ли је збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном мора 
 сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Примора 
адско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела и 
?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и  
е да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Ни 
 са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> < 
акутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би уз 
главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио 
/p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није  
ше га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди. 
дите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рање 
ало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога ог 
ажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло 
ћи од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом 
је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога ј 
прати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустил 
 <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи 
 разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек там 
јем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда  
е упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, п 
у Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се  
, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и  
з Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стан 
ча врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкн 
ога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се им 
 је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама  
реме не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел  
да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе,  
 да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту  
ље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне л 
{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојков 
нух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, 
 када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући  
 је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да  
е на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га  
изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу стра 
агу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право 
м сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb  
ернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S}  
исмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у об 
прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> < 
„Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај 
екунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти 
 онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова  
небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелек 
ур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се  
ећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, прису 
какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то вид 
 је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња  
; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женску гол 
бу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се ко 
оградске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска,  
177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити с 
ти! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>—  
а не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му 
ње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца 
 вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p> 
ржаве.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојан 
 полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ј 
у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, 
о понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Примо 
а ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако  
а на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико 
tle>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за к 
у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. —  
 Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу,  
 кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</ 
рожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливш 
алише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину јо 
 покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и он 
о је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, 
оларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си т 
ца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао уверти 
ом престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, 
ст српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долин 
 али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> < 
p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мо 
ом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам 
разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је бр 
— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> < 
..</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха. 
посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планин 
 сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљ 
е брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута те 
 груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зн 
сплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Зати 
и без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попуст 
та, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор  
пског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је  
> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет  
 цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо,  
<p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате 
тићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После 
>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа  
х оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај на 
и један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта виш 
ха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стри 
>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањ 
ек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава 
ек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом 
 питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p> 
м цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p 
дељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јован 
е купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговор 
ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом бог 
два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трб 
да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није дола 
ознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити  
="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У т 
м стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му 
име стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан 
најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да 
з њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне 
 <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што 
 је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је  
ово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone uni 
ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стиска 
 тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцниј 
ућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p>  
 дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка 
p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор 
и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом жив 
, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу к 
е бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском,  
тинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузе 
иле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело 
ритиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад 
...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте 
.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жест 
у.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи предс 
 се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред ма 
м, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се 
ојника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S 
о дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на распол 
никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту п 
о, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штир 
91" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер  
Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>—  
опуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>—  
ора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. 
у и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полициј 
казати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скр 
чели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, 
премљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне о 
амо на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војниц 
 нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да  
ј.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне  
ена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака  
, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кре 
у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном прилико 
ога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човеча 
њем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Оним 
ом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да м 
и ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна  
ла.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и квр 
} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Д 
 да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Н 
но Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепот 
 колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи 
{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Срби 
ем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу жи 
би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло в 
трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли 
 смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући  
о Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца  
 западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали с 
жили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла к 
исциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету 
<p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде зас 
ине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода изда 
не школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој зад 
тњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, 
аном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и  
евесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девој 
ичине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке,  
о овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S}  
ва сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички реч 
{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се,  
 наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у ко 
слободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као прав 
јалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гор 
кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме  
ашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак. 
кнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намера 
црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Ита 
е српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и нико 
<p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од к 
сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка  
 уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем 
 стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео 
чник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади пор 
доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>—  
S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> 
јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, з 
едра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукр 
ме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за ти 
писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада  
у тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо извр 
 се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да 
, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њез 
им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне,  
ена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била гл 
азнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Гов 
p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући  
је нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши 
устио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе вр 
провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у  
а.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ  
 у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предр 
цирски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало 
а, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема м 
. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Де 
ма драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, к 
пут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се  
трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачун 
 себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, ка 
ога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ј 
 ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.< 
 се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка  
а да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желел 
 Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навла 
ом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са к 
и ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појав 
у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе с 
ал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ бил 
љој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста би 
млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава 
 су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шр 
јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће 
ужење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Срби 
а их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми к 
нда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисл 
аћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Леч 
 горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и сит 
 одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јова 
аја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које 
је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће  
оналној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових 
з околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за нар 
 горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душе 
.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била преокрет н 
!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од  
 странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се по 
инуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олт 
хну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p 
 зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где ј 
 мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког  
Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у 
 у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој  
 ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дуб 
а, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она н 
ану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Ов 
ири и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити 
ам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекид 
на, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани 
 ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створ 
 Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз м 
 тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнуре 
метна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је же 
>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију 
ложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал  
ури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви поп 
 јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p 
 у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на прип 
, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>О 
часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хо 
е, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S}  
ујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен 
 да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде 
рском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позори 
д можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово пита 
нице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{ 
, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате. 
тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање  
слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти зн 
, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава по 
и, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се  
 ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријави 
итати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе  
звије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, за 
/p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наст 
д наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетк 
нка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p 
у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их н 
ка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</ 
 <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око  
 готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене 
измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар т 
<p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје ос 
ати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће  
 као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу п 
а поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection"  
окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са 
т прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша  
та пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326"  
едреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри  
у силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div type="chap 
дуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.< 
вер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јова 
а се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се п 
игло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је т 
Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p>  
Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како 
ца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамиди 
one unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по 
{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин  
абинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабине 
иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога  
х информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p>  
могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја 
 што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву,  
оносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село 
е, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови з 
вета и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али в 
олетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних н 
ављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују 
 села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.< 
о, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу с 
војке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S 
прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пре 
 и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се д 
ати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић 
ојску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе. 
 не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски 
и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био ар 
 да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му о 
рају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке стан 
им изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и п 
и позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанств 
е да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу 
лада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европс 
не речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесно 
 <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевим 
 топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на с 
лећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— В 
а видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!),  
вици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија к 
си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Д 
опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек д 
у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак 
кају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силов 
ашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, 
рају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А 
ј госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Ст 
ини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код 
јни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајно 
на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и  
раћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу неприј 
кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала  
е да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p 
јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби 
на прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди 
 ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрав 
p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јест 
 војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полици 
ти.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.< 
не ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила. 
 и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке 
у општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у  
!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан  
ка чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где  
 у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да  
тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарс 
ешење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног  
слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпе 
ти ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</ 
о укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бо 
и, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше врем 
гански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још ниј 
јанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га  
орац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубиш 
>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, 
да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од ду 
 носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и н 
о напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић 
да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</ 
 чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, д 
рских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српс 
и Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наж 
а је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и ње 
огојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у сне 
транца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S}  
ва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберк 
рате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде 
p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру 
овукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговор 
ран, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учи 
е почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" / 
 дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога 
говарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на  
упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</ 
им братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Обе 
свим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао 
.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао 
преми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српског 
p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, ко 
“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> 
ста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S 
е је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсив 
 чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да извр 
 подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарк 
адном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се  
јанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и при 
чекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пош 
, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јута 
ада је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога 
енског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе млади 
ницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседни 
разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће  
а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина ба 
ца у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег 
дину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним мом 
а кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљаји 
} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину  
уже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би мога 
ро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада 
екви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, —  
 Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ ком 
 — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постра 
 већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их 
 војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На к 
и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не м 
ниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар 
еком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чиј 
где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из ру 
коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, 
дни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену зем 
вић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радо 
p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању нар 
као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.< 
те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и с 
</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Ба 
ачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са нек 
есто пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа 
лверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p>  
з околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, 
Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, че 
а туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, што  
 то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Т 
 удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писме 
едељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само,  
жевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је о 
ир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је пр 
у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соб 
ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, сво 
ћање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. 
е селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и приб 
одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли 
 се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одма 
ма су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како  
у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клу 
е кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јур 
сао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се 
ерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадр 
разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између ост 
изини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманс 
ивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој 
" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући  
ким и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и п 
и.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што с 
затор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра 
у биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>О 
 И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S 
штај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задово 
> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лека 
есто пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је  
есто пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начи 
о је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни т 
илично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потр 
.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Шт 
је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Не 
 Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У 
 куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су бил 
Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућности 
 ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што т 
 <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, ц 
р.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном  
утским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлу 
што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља м 
е устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју  
још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то  
ним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p> 
ше болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једн 
ећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос род 
} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђе 
 границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не  
е на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах поз 
лаговремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</ 
} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, н 
ени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плав 
ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p 
 због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лон 
p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кава 
ла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и уд 
рли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p 
 бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, 
а га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отима 
 на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја 
оче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:< 
аба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, 
?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад 
нике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем б 
е, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p 
ра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су  
исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе кар 
адовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— 
 мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опе 
еку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак  
О ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно 
 са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после ов 
 силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ују 
unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тр 
оме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору. 
као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним сау 
тово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким 
но чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>В 
иправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То  
 кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по т 
иловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо  
 великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су н 
<head>ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао о 
head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан  
head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен п 
head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote>  
head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер д 
head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са о 
108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође п 
<head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како ј 
Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p>  
ак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и рав 
знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, ни 
стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стоја 
 ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:< 
 су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његов 
е стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни  
су могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо у 
су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због т 
е оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је  
ст узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударил 
ad> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике 
аби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p 
Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну к 
снији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњи 
ко дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сип 
, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући  
у на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је ма 
министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће 
уне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић 
бе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа оти 
д очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде по 
 <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, ко 
!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних гр 
е борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави ч 
котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село  
и свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је  
ашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је  
едаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањ 
ровела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој 
ено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне,  
ма остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Н 
ак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712"  
ти се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фи 
владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљен 
 конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну 
ст што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде 
тарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина  
друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали 
даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и 
а је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељск 
и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.< 
ргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине с 
кан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу 
вде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, н 
д који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао 
, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часо 
а атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно 
пске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпе 
брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је била саставље 
јатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јо 
од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и 
ако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало не 
ц увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, о 
е исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да 
комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, ка 
краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика- 
е спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p 
е влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су 
интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана 
даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер 
очекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осв 
поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, 
љда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се  
о, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех,  
ао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер 
ик колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим оног 
S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћута 
ући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, нек 
ушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћ 
коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p 
воме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да  
мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали то 
дарале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао п 
еног плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењач 
есу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отв 
е он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који  
 низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламте 
опови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо од 
 улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" 
 врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а од 
ико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо в 
Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p 
ин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони поз 
и да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била ув 
а отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања н 
ор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред ди 
идија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су прено 
и је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Кат 
о онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њ 
аказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да 
 у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане осл 
 у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске  
у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све 
же робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу  
 као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из 
кође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпо 
 узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у 
жати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Шт 
ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено 
ља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздр 
S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p> 
сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај 
> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с ред 
 Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још  
злаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Срб 
 гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и  
олнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако од 
а на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и пр 
 — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда,  
иво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су 
е наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако 
римивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Плани 
нор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био пор 
..{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој 
што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се ог 
осподине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир.. 
ише ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне  
 ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на  
 но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа. 
— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још. 
д нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Ни 
, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку  
ине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права б 
аква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, 
д си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти сам 
ши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа 
саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</ 
 у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, 
рет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала 
ога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови 
 срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете  
а ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га по 
вакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још н 
да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила рук 
ече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — 
се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</ 
ак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Срб 
њу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга 
лан, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим  
 од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али ва 
еља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном врем 
 кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јов 
с, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако ч 
се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришо 
чке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај у 
 хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберк 
 они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Паши 
 тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две реч 
</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у  
Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и с 
 обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, са 
ога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се о 
жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То ту 
ајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава нова 
ма најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пља 
нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> < 
 се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости з 
обио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, до 
саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузим 
> <p>А за Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда нек 
трану, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка у 
 Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов си 
алисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војн 
ључцима лондонске мировне конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у 
ема Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, 
одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја,  
ешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је  
ог трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни тере 
појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и  
рица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново  
загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} На 
шао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не м 
увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није мн 
зе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним 
ат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао  
а, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, 
ојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди 
а малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслино 
о снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гос 
е на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, 
} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске држ 
 нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n 
чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тај 
{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из кове 
ети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше 
з Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после 
 да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> < 
> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда н 
се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала гото 
обро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче мети 
да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могош 
ријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча  
може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, кад 
ечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</ 
свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демос 
ању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да заштите 
ажним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор  
 Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђ 
ија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је 
х са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p>  
кључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог с 
је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном 
еље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом  
 нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> 
е надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићев 
знавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао ц 
е сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чу 
емперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу 
о бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су  
ко да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица  
аднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуд 
, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречи 
поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти сп 
овори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мисл 
еприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао 
/p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p> 
говићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може 
вога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?. 
био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од ту 
ћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах 
а путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чу 
чише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p> 
 леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео. 
лан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, ми 
а тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач  
је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо 
редраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да 
била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} 
и спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p>  
 оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом. 
 приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео,  
а јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та с 
а.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! —  
је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није мог 
е и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пош 
</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколи 
им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вече 
 се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају ни 
м, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полуд 
ера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе 
, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</ 
е видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том 
 по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће  
идиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар  
 мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> н 
е маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном  
ром није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p 
ече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом ру 
ред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не  
е знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div type="chapt 
пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А в 
кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто л 
непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе 
, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој ул 
 мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина  
а опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} 
} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на л 
у још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У  
пава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује  
ићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју пр 
</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два врана гаврана, да 
љена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне пет 
> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладно 
 знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечу 
 једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству п 
се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамен 
е на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама 
“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепо 
муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушка 
роз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне да 
а историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српс 
теријама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су п 
већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> < 
го сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до  
у.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је неврем 
>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, д 
те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је поду 
ад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славо 
на рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи 
и!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по  
или стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote 
рини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p>  
 је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис о 
S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Ка 
и јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>По 
у Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи 
на шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрсну 
ој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, к 
ему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљ 
 ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу 
ца.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајо 
ежи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек  
е:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l 
г малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p> 
 <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа 
 лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неи 
а југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочит 
у осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по ш 
је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не прими 
ђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ј 
ом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама 
ента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</ 
репрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево 
вега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за пронала 
дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота 
ским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и ње 
је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често с 
нише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших пло 
нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе евро 
оје уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као пр 
, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на миро 
 по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српс 
а давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у к 
вог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751 
на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у национал 
 руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p> 
о Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" 
о.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној сл 
ићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, к 
На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас н 
ужио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p 
p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што 
ентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С  
 с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас М 
да ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам 
/p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе 
у нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске 
 ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S 
онетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића  
дости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и  
p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцне 
дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити  
окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад 
p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на коцку  
њу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно ч 
ава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> < 
аставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан ње 
<p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, 
 после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким 
дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је поку 
 Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се о 
рижљиво и материнском љубављу дворила и надгледала.</p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одл 
ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p>  
де ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је 
је (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, 
S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити. 
е озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевз 
м лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше 
олуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурц 
лужбе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је пис 
} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како 
ЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју ј 
на сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graphic" /> <!--  
ој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и ви 
 преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле  
учно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за стол 
ке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући ј 
 примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар  
мо истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му  
итаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најп 
Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском гра 
„Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не бе 
</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, 
елазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="47 
 је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Ка 
ешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог све 
д имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле 
ше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предр 
вљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита 
ном стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије гр 
 упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом  
 нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опре 
рхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазв 
уто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред т 
је чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније про 
мо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту пос 
ље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, бех 
има?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих ср 
 могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мир 
знео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S}  
разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се  
њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са 
овић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к  
љив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била 
 свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на т 
чекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победни 
Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши их ствар 
они његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање. 
слабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала ви 
ске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више  
 и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајича 
боље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> 
> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— С 
от осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомб 
, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа увер 
дна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb  
ди несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле др 
 <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше,  
оје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањ 
у утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље,  
 ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> 
ијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се 
ше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У 
 све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положај 
спехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт 
p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цич 
 непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и 
опала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружј 
ер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде? 
одно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревај 
ежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p 
="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш  
, господин Боривоје?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније кава 
блику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку,  
" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим с 
са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића  
кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу н 
разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник с 
својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p 
 да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, по 
 беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја 
анак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конфе 
-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покв 
је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њ 
м даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Ј 
 бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да  
 — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом кр 
епознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде љ 
ремена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом  
...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!< 
о није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечер 
оложају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разгово 
 Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ћ 
риморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p 
Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими 
 Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да оба 
ра, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек ј 
бри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац  
 и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</ 
о дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећ 
тало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната ни 
што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драг 
ају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године изда 
ије опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било 
е почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу  
ош да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у по 
, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто ш 
>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго 
тнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити  
, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учин 
ско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p 
 Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало  
 положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу 
на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних,  
стима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полици 
 су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{ 
су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се од 
знатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic" /><!- 
је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за т 
.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегле 
је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажар 
дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам 
</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја в 
 На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— 
 претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жан 
арту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> < 
} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору 
едао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту 
метнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још  
пустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике п 
ic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио. 
и:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим 
} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући  
 да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> д 
е на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у  
 Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Л 
вио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А  
разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као пру 
ћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах тел 
 из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што на 
у се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветник 
ажили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано 
 ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Ч 
аучи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером б 
поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој изв 
 на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно 
са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> < 
пским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphi 
да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће  
е и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час м 
фија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним 
адовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и св 
, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли с 
ла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово 
 Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о св 
че:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек ник 
може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p> 
 посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мен 
S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину: 
 Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а 
а из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањим 
ић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— 
ражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велик 
рпкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот  
 да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитости тих  
но, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здрав 
српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темпе 
 навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те прос 
е мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава мн 
 услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостр 
а Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељ 
а је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица т 
је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била  
{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу с 
 дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и поп 
ки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао ј 
жу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки та 
 и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његов 
м, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је  
е мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати  
 своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети свој 
 /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редов 
, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, 
а јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцим 
ажише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и са 
много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био гр 
азаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исп 
тави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, с 
аш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак  
и се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла са 
>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком п 
>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, ром 
 <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли 
 странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде 
доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да, н 
пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>С 
кнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопис 
рство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да  
гујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док  
.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле 
<p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за з 
а се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне  
 нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јав 
арац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Ј 
 болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му пом 
непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских ш 
еника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{ 
у су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје  
еограду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на мом 
 ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекл 
ј је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне сп 
ји је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио 
ставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уве 
але су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да 
иша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, једа 
несеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у 
у домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај бра 
ић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошк 
ни му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па он 
а, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу у 
ом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, к 
мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство 
 смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и н 
а?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, ко 
о време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка 
ства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати 
наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, пол 
емена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</ 
 да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ј 
ође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли м 
мом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га 
, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервн 
х опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и по 
анца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања в 
добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> 
али?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде за 
на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручн 
 чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не рад 
ећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами 
шку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је 
ћаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се 
дило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне реч 
очитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно  
ића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некада 
 да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, реч 
рочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже пот 
и, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим о 
ремена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је 
фон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} Т 
добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толик 
напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану  
 велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час  
 дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.< 
ку.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако  
е увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>По 
варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами 
а се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине 
рисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити 
уди позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, д 
ће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неос 
 вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— 
јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати. 
ином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пр 
аје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђеног 
<p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С  
</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка по 
истаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> 
а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ может 
то мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме 
S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није б 
 и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздржи 
ствујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући 
е закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и  
Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске 
 наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да  
о и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велик 
ематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао 
ац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале 
ије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под  
е турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражил 
о да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n= 
 многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Бо 
адовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом др 
/p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто 
н жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бо 
оду, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак м 
а-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на ко 
 и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно ш 
 да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше  
ст страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чес 
, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачн 
отреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настан 
олела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи и 
 изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у то 
болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потвр 
и Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право д 
ичу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, от 
ичали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Пи 
ој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је 
страшнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао с 
ловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је 
.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан 
Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече: 
а му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио 
лико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српск 
мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију 
 призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у тол 
лазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан  
 који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки култу 
:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p 
> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали 
 то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борб 
 <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у угов 
ем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била нас 
 попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико  
n" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су 
елможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи д 
 ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седниц 
е не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи с 
а.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брат 
и бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихов 
аја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће,  
ија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума  
естра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то  
х од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Мог 
Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хо 
адању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих 
а је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља  
.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче 
 браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку 
па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тре 
 представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у  
ур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>—  
дмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где с 
а тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен 
хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо 
о Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{ 
 веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После  
ио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да припов 
 ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор,  
оворио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам 
 жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо  
ромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у пог 
.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред,  
<pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одма 
ом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе ј 
видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се  
ћи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне ул 
дупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку иск 
 је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Кат 
ва; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак че 
а, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докт 
 нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао 
рзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо 
 прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се  
 Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био пре 
тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот п 
нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз крећ 
живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са  
>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима велик 
> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао уми 
вић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло 
почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао ј 
и.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског 
и, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никак 
ивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих једа 
јор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у 
кнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се  
 тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да 
осле пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њих 
Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегини 
ml:lang="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant  
 српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још најверов 
ла је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, ко 
е због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави роди 
ању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случ 
ванку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p 
ста испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је приз 
хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на  
ла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и 
 мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тих 
о би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, 
могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да 
да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог го 
који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче 
з њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно  
лост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, 
у што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— П 
ре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини  
била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љуб 
абораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти 
вима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојск 
ени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с пр 
је преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на 
 њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је 
према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у б 
-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</ 
здрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме пр 
авити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла  
ојим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на проти 
омству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су 
ја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од о 
не им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном з 
 може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузе 
а захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана  
 је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, поста 
вом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе за 
 море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске пре 
а: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Т 
/p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковни 
цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа  
кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота 
сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S}  
Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S 
борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио по 
 безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српс 
љао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде кома 
 Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дуж 
 одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се прим 
ни, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сма 
о време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом 
ив, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, до 
осете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло  
оспођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало  
е је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве ко 
о и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, д 
?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S 
ушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће ум 
оравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне  
жан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут 
 памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које  
ежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} План 
 постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем пој 
 у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је  
вић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Мос 
 и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време слави 
 преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, 
е Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како б 
азаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао 
 и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гле 
Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у кој 
Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да 
испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат  
ј граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра ис 
 лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често де 
Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса ј 
е беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске во 
ајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од пос 
аш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад 
а-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо  
ишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора  
то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину  
о одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и зна 
} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ 
 шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима 
и <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера 
и она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједи 
а људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Др 
надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо 
ву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко 
е посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћ 
етку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса тол 
то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској  
о Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и нес 
ће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начиниће 
јском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и 
овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час 
 готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у се 
правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правн 
го помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевић 
авности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним  
 на давно жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бе 
<p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Бе 
 другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опрост 
еални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради де 
дин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{ 
састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи  
е с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч,  
 сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, 
"684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из  
 је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим  
вуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић 
рна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда мож 
не, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немо 
а између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стр 
се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, д 
А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S 
 и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу 
d>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} 
p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајн 
а умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју на 
p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је р 
S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана 
="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> < 
витку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, просл 
 земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, би 
 посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> < 
м саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>Пос 
убав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла 
дости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p> 
>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно п 
му помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим  
 милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док  
еш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећ 
/p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издрж 
 ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како  
утра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а  
p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да 
ртиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топо 
</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога д 
ретапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута  
стаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, н 
 налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која јо 
пративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p 
х, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снаго 
е да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ б 
ји морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу с 
елика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла 
свесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево 
материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, 
и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак  
замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине национал 
Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она о 
абораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што их  
атарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n 
</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њ 
боду; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај 
и у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад 
е управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти 
ви контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавни 
о око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц 
р, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три кор 
уг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катар 
ам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно 
ста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... а 
ти.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах  
га народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће мале 
 Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и м 
е рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну 
ачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадн 
пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле 
pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и завр 
ове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са 
ка, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекав 
и извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p 
је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и 
о у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дат 
p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Па 
м <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два п 
живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по ка 
ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацив 
ром означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако 
донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p 
евију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је и 
скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину о 
е стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стој 
н, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од оног 
где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутно 
 ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p>  
> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пуш 
ебила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Раз 
сти и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина  
жевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> < 
ени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори 
ност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао п 
вета нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше там 
т.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашић 
тва, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадр 
новић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови при 
е ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска в 
еке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта  
 — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су дан 
 у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно  
е душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и  
извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника своји 
целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града,  
али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу с 
има осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос 
 у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и о 
е овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у  
р је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим н 
оћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено,  
ованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ак 
ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то  
м сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а 
лавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор 
им приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски  
 држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, пр 
..</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну 
има, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита  
арића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жа 
ат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војск 
тичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и  
у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће  
 коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите љ 
с.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас на 
 тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању в 
ече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седо 
ј му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку  
ији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео  
 изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне 
тцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беш 
ска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток от 
у их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра  
ине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 ме 
апредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> < 
</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и С 
 стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налаз 
осле две године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше  
ана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код  
ва у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним с 
!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S 
8. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да  
 у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомба 
ри од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше уза 
ри остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да нећ 
или за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ств 
Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео  
иваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним 
ипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те 
зили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни 
звукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Рец 
>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Ј 
 Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељ 
</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> 
— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као 
ј отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако с 
 почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И,  
а њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти  
е његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> 
 и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хвата 
 са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p> 
аквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, 
ко принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, кој 
 по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњава 
из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипиц 
рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S}  
да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена 
а унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је  
цир, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу  
</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло 
!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба 
онити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да  
ољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али  
>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу 
ше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p> 
врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага какв 
врђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? 
 и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овд 
да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.< 
 По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимације 
учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се уда 
.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће 
вића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању 
се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од 
да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На сл 
о из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне сед 
вила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да 
Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и  
<p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да  
та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у ру 
е тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у пит 
ед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, 
 „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Д 
ило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прост 
ине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеле 
а се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их 
мој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— По 
-><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, 
те — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудев 
када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоцен 
 тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло 
анина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас 
ет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече 
p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> < 
ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим то 
иву свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне куг 
корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опас 
те да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и по 
торо изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим пос 
лава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима с 
 носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико н 
/p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег дема 
адне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нек 
, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се 
посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} На 
head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен 
уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и 
е истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем 
и даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске во 
 Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара 
едном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А 
СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика б 
е дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Паји 
ржању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе 
ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша во 
аком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами 
м да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не о 
 наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који на 
ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим сил 
и треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и њег 
ке српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јуна 
, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници с 
комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио 
сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима би 
 доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, за 
ога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је  
} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могл 
>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то  
 којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа  
на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико  
> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијо 
г доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор. 
стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где 
држали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су  
а нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети р 
 Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{ 
сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му  
p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда он 
еш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао 
>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више  
 покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, мо 
оји су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше вл 
облем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не зна 
 Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div>  
/p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа 
о моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш 
рећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n=" 
сто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на ч 
а си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све  
и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да  
ајјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све  
жину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам 
ли и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p 
етио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нек 
вају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању  
а да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си 
громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном 
ле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и п 
а Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— 
главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави 
а, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једн 
изовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико за 
е, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милан 
че Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разу 
у!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову ко 
рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седе 
ише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p> 
јевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада ср 
ле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож ба 
да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p>  
у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати. 
љено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, 
тичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градов 
чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој 
и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, 
р нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> 
 се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити 
есеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</ 
ној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима во 
!</p> <p>— Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="7 
 <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо  
 стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје с 
има и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једно 
к скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> < 
а свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да за 
 и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> < 
их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо 
мних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изла 
p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам 
енути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жр 
а чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ра 
лик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрај 
 то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо н 
вамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из зе 
ском:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <d 
јама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према 
Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Стра 
оносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога њего 
тпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном. 
е стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак став 
 тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или 
ах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад бисте ви могли  
 иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му 
 Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино об 
а у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с н 
а Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли  
{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе ханум 
има нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља 
их топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране просто 
ло, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те вол 
и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p 
ада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи а 
ео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбољ 
ање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече: 
нца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и  
 ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је  
у, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скад 
ло тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у слу 
 оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше  
а јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузам 
 Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> 
пова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора ок 
ако је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.< 
 на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре 
31" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да 
е његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети 
ља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са  
ну, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је  
Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност  
 јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дај 
тељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране,  
> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једи 
мо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехо 
 ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Цр 
д то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна  
епа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, неми 
би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуш 
јанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је 
>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње  
 њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао б 
те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она 
у од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимен 
а над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је пок 
е могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситу 
аревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је не 
 латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње ув 
а је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> < 
оје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао 
ра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу 
ирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви г 
а Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала 
егових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>—  
Гњаватор, који је већ дуже времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњава 
ао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, рад 
ора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се им 
е био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу с 
 да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некак 
и.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> 
 није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почи 
е положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу  
аза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p 
ити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазвр 
 поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја н 
ао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд на 
е <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S 
рфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном 
ринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговор 
<p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, сл 
пину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити с 
 наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} 
е осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергич 
чинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у 
 <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завири 
 корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће с 
 удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће  
и.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишан 
ова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом. 
е лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сиг 
е из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отир 
 столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који 
 због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањен 
миравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну 
аложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радос 
ота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па 
в!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину 
и још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нап 
етири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тач 
ј гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом па 
ма оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али ник 
</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и непра 
адоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb  
вар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић 
им добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Ник 
итику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нане 
е доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је 
казао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Буг 
их разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивил 
ва не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми  
 не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших ве 
одне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише пр 
93" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља 
 <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не 
би оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која  
ојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић ош 
ичност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Ф 
оздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n= 
, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S 
авко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мар 
ићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно По 
што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>С 
 је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друш 
вици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На п 
 то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти  
де мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадо 
{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала зауда 
Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{ 
и и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару  
 јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и и 
 болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по  
 размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи исп 
!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у с 
онекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да г 
 се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу  
дуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су де 
четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића. 
<p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и т 
Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше 
 руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и г 
амота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија б 
ћу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и о 
но, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топл 
регне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала  
е жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све  
рца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке ибе 
 <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај,  
ске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n=" 
ти; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић  
, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p 
о то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одв 
 од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно. 
дра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељс 
, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, та 
ај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо сме 
вић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег р 
и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спре 
 братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки г 
едајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не  
су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, 
лико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече 
е код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину  
ано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У за 
, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на  
ки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, 
оплу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуб 
коријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу  
 силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе 
атку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како б 
на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припи 
ошћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј 
ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и 
зе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде 
 оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и п 
твачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан за 
вила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је 
кше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачу 
 говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>—  
 леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у К 
ди моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа 
шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, 
увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији. 
свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и 
иховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног  
м увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које ј 
 конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не 
еле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на 
ојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка на 
 пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено  
ужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња  
их крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју рас 
брао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње П 
 гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Ру 
ремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Ве 
дућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас  
гу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, 
 писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати 
јте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви му 
 кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна чове 
ијски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су  
г тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже 
pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој п 
љона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, 
гблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p 
ира, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединс 
</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке див 
едрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, 
 има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по 
 војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p 
е по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна у 
штено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред  
 који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници 
сто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих с 
зије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тр 
лико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S}  
ео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живи 
>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада  
ој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Ср 
ction" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда 
на, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им м 
е три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на зго 
 није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је 
е наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вр 
сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост 
ергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасв 
а, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје п 
пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" />  
 Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Т 
их Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо посл 
су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" / 
животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацив 
 сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но та 
е лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није ун 
и да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и  
> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годи 
<p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера по 
интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, 
ло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских пр 
ресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, 
у први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотун 
ем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да 
и имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p 
е.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, 
има секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам бил 
а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегмат 
о на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки  
и.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностим 
у, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега с 
жама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ре 
ма времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силови 
ити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{ 
олико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине 
ћи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да ба 
ад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање има 
учила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе реч 
јо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких 
оге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, ш 
је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити 
раговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима,  
ам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих 
и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто 
 крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После  
>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са 
еколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужно 
ац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? 
ац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле к 
ндант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n= 
д њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прили 
јком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Б 
.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Марж 
 је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са је 
 Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког  
дресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер  
 свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им 
шљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испрат 
> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздра 
p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала,  
после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани прија 
јанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> 
 недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковић 
љала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p> 
онално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем,  
драво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта и 
огао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p 
е одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи св 
је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Па 
<p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p 
/> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је  
 романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и п 
им списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војв 
МАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p 
би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S}  
р Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву и 
ундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то д 
о:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науж 
>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткам 
<p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пош 
ини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари 
 мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p> 
raphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи на 
р Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одма 
ш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкн 
м језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: о 
осподин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p 
му испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p 
астанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу  
 <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стра 
вимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прш 
 што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никак 
рати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и  
ема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са 
о, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> < 
пут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки  
још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му виш 
о би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено 
зумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва  
рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу 
е сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у ово 
кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p> 
ком.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо 
да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти гл 
ву екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски 
е се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засип 
обро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радо 
Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се ве 
ио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџиј 
о беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубо 
е сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе 
 и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, 
 у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих  
е интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо он 
прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако пр 
в његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао 
ог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све  
а.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Пр 
сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за М 
p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експр 
и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да 
поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и  
а једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садрж 
же и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово 
ђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.< 
нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина не 
на ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој в 
"539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец да 
ој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на 
прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да сх 
м преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник ма 
не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и д 
жевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежев 
рицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким о 
е ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало зн 
p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када  
на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рач 
 сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене  
онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, 
Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саве 
оме опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да ра 
спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Мол 
ше казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, д 
 али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ на 
журих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, 
 Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићев 
ориском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено несп 
е.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите  
рпска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-да 
е одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div>  
ила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено мал 
својили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас 
уд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосм 
> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> 
 Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и заус 
 бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље  
овање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и неп 
и посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће  
отврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као 
почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али до 
а детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стри 
 му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад,  
 усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаро 
госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци  
ј нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и  
{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, д 
чао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стоја 
но раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са  
 ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p 
 осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио госп 
на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — 
спијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} 
</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} В 
>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да  
ца, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разгово 
 код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам об 
оја га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљ 
а петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петло 
 Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути,  
>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новин 
ку престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> < 
 увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћн 
 власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме 
иру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n 
елегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гле 
а је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније 
p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одгово 
преден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана  
 и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слобо 
ша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прек 
ним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охр 
 а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли ан 
, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према  
 је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком 
т политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стиз 
је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека  
спалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Ма 
давати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет х 
</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништ 
и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, уп 
 <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан гла 
е.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално  
</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је 
мљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само 
огинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и мала 
аговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са ст 
 времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та 
ли полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p> 
:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде ка 
ет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очита 
Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p> 
> <!-- — Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. --> </div> <pb n="400" /> <div type="chapter" x 
/p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399"  
м часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и  
погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, ка 
пу, која је истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како 
о чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима 
ски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина с 
под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у суср 
а мном јунаци!..</p> <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која  
} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телеф 
ао да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно 
перне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђ 
ванка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да 
икој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе дост 
нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега  
 неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије изл 
нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на  
— настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идем 
Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пи 
к је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући тур 
вени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин 
и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извеште 
оће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки 
у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу. 
ваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, з 
се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1920 
спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јованка 
ке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде  
а једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску г 
ешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</ 
ечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га ц 
и.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p 
, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, прим 
и шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се в 
 ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље 
о би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисл 
велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из д 
вештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што 
Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разго 
ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и прост 
>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је гла 
то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и 
ни се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе 
ли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полуп 
ло девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би јо 
предовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који 
их официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по под 
ака, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчиј 
ступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, к 
лађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто 
стељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд. 
ете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико  
ље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде  
ји ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да  
му.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пож 
весте своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с  
е решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао  
 да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>—  
једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче  
ци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би би 
 ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су  
тпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тара 
о спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнеже 
ли.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: с 
 оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонс 
да ме за вечерас извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се 
лије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању гд 
 наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не в 
ћи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изне 
или на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.< 
се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поре 
ког краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима ло 
ер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног по 
оста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не мож 
 да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> 
еве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе 
и реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном  
оји је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јо 
 се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг 
тку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле 
>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар.. 
ао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције,  
бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p>  
то је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и 
срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неко 
 или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на сво 
рада.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p 
д он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Ка 
мо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. —  
pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ни 
 у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајорицу.</p> <p>Мајорица Мара враг је жена  
н.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну,  
вао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ства 
 Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Терази 
а у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо,  
 тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и 
шла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да  
 неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му с 
</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри  
лики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој но 
 помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири с 
м и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и у 
територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је  
немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задирк 
и највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мо 
и ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се ра 
аније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер  
 свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и вер 
ило потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n 
е нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковат 
, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је,  
радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Милов 
тво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима 
 граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је  
нама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то сва 
србијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишља 
и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад  
аја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после н 
к требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А  
а и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних ми 
ст одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасв 
је, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на 
о, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савес 
p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад  
а, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града  
 осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио 
стог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, свој 
, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повинова 
лицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="6 
е.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гл 
корисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хуч 
 њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се 
ких гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ра 
р и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном 
ући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главн 
сле пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле с 
/p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску 
да смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p 
 један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпо 
 пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег 
 положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница ч 
 Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић 
рина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="48 
неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође  
љој Глави.{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора,  
аку грозницу и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када др 
а!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боц 
аду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наре 
>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала  
{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ок 
до моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне  
 ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Ст 
јска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна 
 брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била с 
ада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у 
ако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава 
анка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да  
р није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак 
ом да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече 
мах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри  
а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседн 
 су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад с 
мрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> 
аба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне. 
е то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да  
вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код  
метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише 
и отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра у 
ање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за време бомбардовања буду прикупљени у  
 <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— 
ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима 
е мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојт 
Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике д 
 очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по час 
443" /> <p>Јованка је дословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њег 
S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</ 
ом раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пре 
p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекуш 
о и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p> 
 како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има о 
ао и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p 
љубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Ст 
 тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гле 
рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из В 
ичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто жи 
к доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио бра 
е стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију 
а празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењ 
ине је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота доша 
победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран з 
ени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.< 
мамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта  
ојој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго  
p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но о 
ска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, да 
свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јач 
сле доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим п 
ено лице младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу поб 
> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима св 
ити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до после 
а: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу 
џбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте ув 
е да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стече 
м гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том  
.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на в 
<p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полуме 
а је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сва 
тели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је бор 
3_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је рев 
и од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по  
тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, ниј 
да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле пантал 
добар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као шт 
 сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може  
под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке ув 
 струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће  
а слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно цени 
 горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађе 
ако се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о р 
ам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми ј 
 пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А 
 мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</ 
ипована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро 
торија забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвов 
 стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили  
рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама 
е, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Мла 
{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћу 
ом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који  
 књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или  
/head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црн 
{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице такв 
> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јо 
Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>К 
 Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му 
знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио 
паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p 
у.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p 
раљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ов 
, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају госпо 
аособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго 
бан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога 
риле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за р 
/p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, т 
 слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> 
 љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да с 
своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величан 
то ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, н 
илним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни 
 забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја  
, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дип 
 пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у 
овите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се уда 
Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше  
н као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини 
о, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице  
великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као при 
ричао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика 
оду!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје  
 падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изво 
да подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и 
 поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као ма 
родни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и теш 
рашју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божј 
 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе 
</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељ 
ти која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на ов 
о изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је  
е.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S 
отив петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да  
у као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испре 
{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која  
учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбр 
ори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су б 
аком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силн 
ного приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </ 
, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и  
ло се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћ 
>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем оч 
рет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, саха 
се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и он 
род чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су  
ишћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они раду 
а и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред оч 
ђењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада 
је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која б 
.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању 
6.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Ср 
 <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама д 
и и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како г 
вали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су 
и.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српски 
и!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој  
Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је врем 
налним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p> 
је време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гр 
хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одеж 
p>— И жене... могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p> 
о своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судим 
 временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>К 
то.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} 
ођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи б 
род, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усис 
годарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове во 
 Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.< 
актичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика засту 
ог.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једн 
ва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници! 
ишићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације,  
ди!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван м 
.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу  
, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине од 
 раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило 
ка одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири го 
лпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је 
} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18. 
" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха  
ара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних  
опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седн 
абављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, 
тили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо  
тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p 
у их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Го 
м и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У  
{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић пр 
S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наслед 
ем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p 
ати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се веко 
ократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије дове 
тари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракаракте 
ник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе бо 
у на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у 
</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велик 
 за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па 
на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа разв 
ржим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је п 
и официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, 
ло то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобо 
музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше многе 
иси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си устав 
ставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се чита 
> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема  
ак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у па 
исано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао 
удбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> 
дружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега пом 
фицир демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дне 
утка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна 
аља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хо 
ти, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у 
нке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора 
 ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} 
њу наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић  
но, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега  
ју таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се моз 
и, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, с 
; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговим 
осле оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански лис 
атства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S 
у заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У глав 
ad>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само  
> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на поч 
 обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељ 
и у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158"  
/p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p>  
инуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу  
ком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, 
касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се сп 
о су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193"  
 је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то  
да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљењ 
и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило дев 
<p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве,  
ио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам з 
да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка  
 споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{ 
одом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра 
дна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису 
и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав срп 
м силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов кра 
 пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и се 
во довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе реч 
а закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влад 
ао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тв 
Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који су у народу ла 
ма већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с то 
бјести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и мук 
је непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим са 
јал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употре 
а се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав прев 
ао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, шт 
писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и п 
и, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије 
а од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта  
ако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима дра 
 радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после п 
ака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде беде 
ду, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује проп 
су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена 
тембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душм 
 свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјерн 
рави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ ј 
море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је др 
је поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> < 
а била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стр 
 приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Н 
ости нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмоков 
ошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од 
на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евен 
у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" / 
 гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, 
о дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало 
> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника 
нуара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне  
ли (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако 
ћи оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јур 
тра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу 
знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председн 
ка-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога мо 
се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му мог 
свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином  
на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>М 
есто пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу,  
 у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је а 
ни.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, д 
се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разу 
наути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести 
дији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је муж 
гме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо л 
 и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати 
етила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта ј 
светила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, 
мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показ 
 већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народ 
е врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантир 
беркнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да 
о.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда  
p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на 
 да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни о 
 почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p 
ки, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због  
оме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људ 
дало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностра 
 бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након  
воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важн 
али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријате 
 добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с 
ђа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је 
tle>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у  
руг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсц 
рском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> < 
кву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово 
то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав 
и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у  
ушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али остави 
ју.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се 
ела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица ни 
олитичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу о 
а повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим неп 
утку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »з 
 јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, зна 
 честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановин 
ан коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Але 
 „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и разми 
</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.< 
стрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад иск 
дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постар 
редлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо п 
 њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>О 
 речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишља 
урчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску 
ј да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натер 
о царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћем 
<p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам 
само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема т 
Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, м 
иву свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити и 
јимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примит 
 /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан жи 
</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му 
 нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, 
 како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљиво 
S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали с 
.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све 
r nous non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том 
орамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Ф 
 нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненади 
/foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Pour vous, oni; p 
дно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори. 
ти ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светск 
 на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гла 
ци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Е 
усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница  
 морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ 
вовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, ра 
тње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса но 
д интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у 
У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму  
их чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем. 
ада се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врст 
 У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу 
и шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад 
рака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ команд 
ић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} 
 пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужнос 
 се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву пр 
наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме 
ри:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђ 
које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p 
и против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само 
о бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p 
ече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је ста 
бори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, 
 позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како т 
 Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливен 
ума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се з 
рају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, ка 
а непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот би 
 се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло 
јници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо  
а Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заист 
у.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо с 
 је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у м 
доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо приј 
ј кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако в 
 Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично пр 
напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катари 
 Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страс 
 је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На о 
...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" 
</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} 
у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p 
екад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо 
ити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Ја 
ј гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа  
{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре 
ло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко 
Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити по 
аш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се 
 и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој 
"193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, у 
 и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>На 
ка.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> 
љао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опрем 
на-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајућ 
фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно вре 
у а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по с 
покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то так 
агда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки  
е га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре,  
>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо 
ас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „госп 
јска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставит 
} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — у 
мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред други 
 али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, огол 
ођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали ост 
м уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је мате 
сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жр 
није биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вра 
о време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два 
деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана  
у Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и непове 
 нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека пок 
еди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непроми 
— и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као ш 
атрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо с 
руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска мом 
м поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о наше 
есе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> 
, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бит 
ад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-м 
 Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не б 
ема њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готов 
ајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви! 
ловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију в 
мехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и 
без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — поно 
адчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло 
одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужност 
мо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити т 
{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде ш 
 не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његов 
чам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те на 
риге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци  
ћим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, т 
ра, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису 
етири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.< 
се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене с 
е довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је св 
 — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се ј 
да у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бу 
давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава 
ев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S}  
стима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на с 
басадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за н 
др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министро 
енције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{ 
ас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог 
тоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света  
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па ни 
 Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није дост 
 па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђ 
ну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љ 
Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — 
 село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школ 
бију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће ма 
, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цеп 
и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p> 
ја данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродав 
ло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>—  
по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, 
 ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су  
 пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p> 
 од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јован 
ји је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пи 
е испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде,  
ости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми 
 је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је  
> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се свој 
и касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо с 
 било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре. 
ћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене  
војење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, краљевић Данило, главни командант војске, ша 
ра малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два о 
абрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство 
у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић  
енцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпе 
ља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се 
ор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на мес 
Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напосле 
разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу 
 Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати  
део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb  
у крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред  
на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живот 
>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} 
кој соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туг 
Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топл 
га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бо 
ика онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S}  
одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и ле 
 n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која 
нашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим  
рате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуца 
вољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о дог 
тпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује суд 
.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим  
них речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје  
и се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Р 
а душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису св 
дне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање 
господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану 
ти.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуков 
видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb  
ив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази пис 
је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му 
ван, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катари 
ован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одма 
у околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала д 
орности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним ко 
писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Обер 
ајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и по 
p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, 
е хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде сок 
љу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око стру 
 кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не  
еркнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд 
и опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити т 
— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну  
 прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђа 
е већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох са 
ша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд. 
гне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни  
 не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p 
> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{ 
народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p 
асна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви 
 иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир... 
ика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика д 
Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик по 
ке са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- 
кавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине л 
очитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у то 
но захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па  
 пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак,  
овини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, ко 
 она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред М 
p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера  
 кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика- 
 <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо,  
<pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>—  
p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> 
да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да  
ом злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је п 
ком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду  
ић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу 
е.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, д 
 вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шали 
нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признаје 
ескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину не 
ши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Пр 
а седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у непр 
 <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{ 
обаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега. 
 Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, 
<p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>О 
 беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде 
сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Рос 
 она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врат 
 опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p 
 бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи  
кли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме ме 
не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полет 
 болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Ј 
тану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како л 
ће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори најви 
 јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, 
 да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек 
и рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону г 
ви Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице 
се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Срби 
атице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замер 
 да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да сврати 
као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два 
ванка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као 
а.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} 
а стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија 
ећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак,  
и Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не бе 
 <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> < 
</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко 
таде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, др 
ранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дет 
оново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није  
Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упад 
>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} З 
пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у  
е остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може  
ом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствен 
—</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи он 
тали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцниј 
 прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Кос 
b n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатр 
то су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким б 
, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S}  
о да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до са 
остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да  
 једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p 
ена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час 
пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гле 
дан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је до 
ак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за час 
-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и 
ју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p 
одио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га по 
и, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам  
е пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n= 
.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја нем 
 Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и бо 
анка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у 
 четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову  
о је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносни 
е присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, о 
те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, 
арским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове 
 директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључе 
сле три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p>  
све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он  
 је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.< 
 слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p 
>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на  
— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица  
p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с ули 
p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад  
киња, међу којима беше и Јованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис п 
аче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S}  
му је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му бруја 
 је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Жив 
то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је зн 
{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио ис 
дне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понаш 
анка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом негов 
омаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшал 
м.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу 
, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које ра 
 стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све 
илан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се уст 
у чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни други 
а, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужва 
 пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић! 
е, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце  
ли чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави пред 
два с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети  
е преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили поле 
ивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху зарива 
ма поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабде 
р зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја изм 
них зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаут 
рало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убри 
трију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> < 
смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже 
вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко вре 
вори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, св 
озантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за бит 
> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба ра 
мтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дне 
таше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и ст 
и.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схва 
 јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављ 
узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоу 
шци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом  
 нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак  
ар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се 
ги, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div type="chapter"  
— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу у 
садашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнездан 
мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада 
жим, да је криза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може п 
м.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити у 
е још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.< 
а држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слуш 
анске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закљу 
це, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђ 
спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p 
>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде  
 реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хла 
е не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни м 
м и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он зауст 
</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога де 
, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму 
с, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан ра 
са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задрж 
пасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, т 
ало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем о 
у белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ј 
г часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста 
је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крил 
ло обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења п 
 уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке на 
 оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути с 
да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Пр 
едвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све  
 припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти она 
могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа. 
.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код болесника, може се он као отац позват 
и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева ј 
помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини н 
њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника 
 ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“ 
века стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је бо 
ивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у с 
, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар с 
г крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију 
рану.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе на 
дећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски  
одирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од  
нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и 
ји су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџ 
те гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера 
грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и пр 
и мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и се 
легла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом 
на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу п 
се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да 
анка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај циг 
 жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очиј 
, Ната дође, много ми је боље.</p> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку,  
ли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што  
чи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, с 
азим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани свак 
а је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погл 
.</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом и 
ита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> < 
а села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завој 
{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално од 
ати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, с 
итајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </ 
СЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неко 
 Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике 
; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у  
е потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p 
ћ сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у 
} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера на 
и, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих  
еш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не 
рзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жали 
 Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поз 
једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцал 
енађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те г 
 није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На п 
м се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од  
<p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка 
> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда пр 
еби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић  
ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети бла 
 <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чед 
у те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи  
ла себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи  
> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S}  
{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дођ 
.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка дон 
а био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика- 
ло за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се мног 
пођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као  
сну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу  
јко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја ви 
и, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажава 
и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се бил 
а великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно з 
А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође 
адаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си 
а пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на гру 
/p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин гл 
ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео —  
се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одла 
ик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> < 
а девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> 
 идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то мож 
p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је  
осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од несп 
 одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S 
ешио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била  
о занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S}  
рају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм. 
та је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбољ 
 воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово?  
 хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра д 
м страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би т 
 у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Пај 
 Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор  
у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и  
литику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разгов 
S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дођ 
 гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, труд 
га <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да  
итаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг повра 
који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није он 
још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снужде 
оштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, 
тигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвор 
јеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди с 
— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да про 
 глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке  
 <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила 
мо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се д 
лас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то та 
и Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ов 
глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас св 
знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успу 
:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На п 
ући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb 
и Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче  
 крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је разм 
 другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад 
 много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Р 
 то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој зад 
 не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево  
 интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју 
 <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште  
 и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него 
ина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> < 
мешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <p 
е га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p>  
 нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја пр 
 Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-На 
ањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се 
дне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>—  
е и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић,  
тин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разгово 
и: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по т 
 ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме М 
ше чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љуб 
е видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш  
пских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њез 
УГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш вел 
бавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зелен 
Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама 
 ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах приј 
а-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>—  
ше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку На 
 му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговори 
 пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да ка 
љало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у с 
ела и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не мож 
д је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници  
т био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— 
, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу кр 
еликим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, 
првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} И 
ет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни 
 стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Пај 
ах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам п 
ему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се 
, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно  
киде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на свој 
у банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>На 
S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> < 
вај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако 
учаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да 
а стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку,  
-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води р 
 ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Д 
руги ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио  
} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пуш 
трина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} 
е да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му 
а је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на  
ду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно забор 
њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако па 
ави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неран 
а.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак 
 <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> 
ете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушта 
ера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још  
 је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај ра 
х, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах 
>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напом 
је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након  
p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!< 
ко по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте 
а-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S}  
оказа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли 
руго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умир 
 пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да. 
сетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да  
тећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина 
 уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, н 
S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу при 
 знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} 
ише Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала 
е.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па д 
е сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најс 
или срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, 
, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топ 
ени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме н 
, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, д 
а блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве  
ири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко в 
а чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди р 
 пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p 
ју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш 
 прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак ц 
да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати 
у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, 
...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната 
, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу  
воју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам ба 
а, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи у 
сти.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је  
 овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој м 
 се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стр 
исмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p>  
ила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледај 
</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, 
извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика- 
карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак 
Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог  
тадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</ 
 на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпо 
а се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку 
то, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p 
ња или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда с 
е и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух диса 
ЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем  
а све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, је 
што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p> 
а само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао  
да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика 
а соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, свак 
 n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт  
и ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, на 
ви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних 
 се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет 
подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и к 
а остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и 
у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш н 
 n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мал 
ма не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома см 
ар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења 
 то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ  
а скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила 
очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге сам 
господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када ј 
е резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш ч 
 и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који 
 сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: 
д дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p 
а друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада ту 
ња обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о  
еље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо мо 
прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>Т 
ет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на 
дмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да  
 тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав м 
ресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га 
е те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p 
е у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре 
остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> нап 
ри с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањени 
ри с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на 
ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динам 
 лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом трен 
еранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Н 
е па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једн 
 боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко зами 
p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, ка 
адовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још мног 
их и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> 
 од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому  
 сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Видио!</p> <p>— Изв 
на; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњ 
е шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мен 
исар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела 
убоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто  
могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино им 
ника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p 
м Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни 
 кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји се 
ћу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, кој 
вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се с 
љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речи 
 исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> < 
ја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко  
о је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих  
после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што ј 
друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задово 
ала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи  
џа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но 
нџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочита 
 јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега 
ад му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{ 
а то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свак 
ом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неран 
 Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него ј 
p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само је 
тојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срд 
де, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други  
у.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара 
ај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је  
ку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </ 
и и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није мога 
м био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су з 
 што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо 
и се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се 
стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.< 
 <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуљ 
чевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати 
није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit="graphic 
 <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је 
нтујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да не 
дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не 
p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она ф 
онивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега  
тим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p 
амишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварил 
овори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро г 
ало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети  
м Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="6 
ак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за  
ознате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је  
аћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p> 
о свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку,  
су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ва 
ежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те н 
 трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвиј 
иста у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благода 
у душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза  
у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— З 
га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо.. 
енога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспример 
.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересова 
Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто  
о поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection 
том, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се на 
ти о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натин 
о, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наиш 
 раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у  
 три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је ре 
ер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарал 
а љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.< 
његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разо 
у је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банк 
жњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушил 
их простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="gr 
свим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао 
/p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрч 
ођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војск 
м га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одгов 
наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па  
а.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку  
и се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе 
 се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" / 
га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одг 
опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити  
pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан 
тва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи. 
ј, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога При 
Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зл 
иходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, к 
 учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је с 
их, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском ваш 
ко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних ср 
евића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај уве 
ња!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања  
 пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше 
 и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад  
 војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на с 
А камо ли министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи живо 
к, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потре 
 ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су  
а, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје 
 онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да ва 
и живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи. 
их Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и  
ба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од с 
 неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— За 
но и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрел 
Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткре 
ашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, кол 
азати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана т 
тијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале и 
ашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису з 
 је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазарев 
атствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих 
ијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то во 
е бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у  
шту спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одређен пр 
ља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже,  
како га ја замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика 
и, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита г 
генција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p>  
.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се  
 посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политич 
ар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног и 
ва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради н 
а а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колик 
је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</ 
а је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Ује 
/p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља н 
!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не из 
ересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи мог 
тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали,  
андра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш 
ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр  
разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле  
ачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Кра 
знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадова 
тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а  
.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној ак 
ационалној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за 
ђи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спр 
 на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција  
невном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде 
е или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочи 
е, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је пр 
шње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу им 
<p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на  
ома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потп 
итати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то 
же ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци 
руци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, 
у се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се душа с 
рстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</ 
д Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Пр 
свећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:la 
кли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, 
 га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</ 
рекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хв 
у узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику  
оћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.< 
</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и 
амеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао  
ожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступе 
жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руко 
дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по т 
што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.< 
оре, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла 
Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капет 
а оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, ча 
 имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и наш 
ом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, з 
јанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и М 
ерка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здр 
третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. т 
ња рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојан 
— протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себе одг 
јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустах 
 са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они  
ежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову 
њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p 
Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова не 
петан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушн 
равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем  
м одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртно 
 су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам живот 
се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они 
оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом 
абујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија ј 
ажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје 
се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетник 
, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али с 
ексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу  
е, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n=" 
гдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан р 
е дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојков 
 а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, п 
адских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, 
орак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни 
S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ва 
 па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С 
b n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се по 
-><pb n="254" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим бол 
{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и пр 
чекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се вид 
оватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчуј 
 — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти о 
ем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — 
есом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић в 
 шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде 
и се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и 
 Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и 
ли, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Ује 
 шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ш 
верења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ 
 о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div ty 
е и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још п 
 нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном 
зијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, 
онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су 
но догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручк 
>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа  
ђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже  
да поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p 
ота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад с 
је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола 
 и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у  
ad> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондо 
и.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на 
и.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећ 
иште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају г 
осто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање 
у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а  
e>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позв 
ом лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</ 
лице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — ре 
чи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе 
, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту с 
Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуд 
="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из кој 
Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очеку 
и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влаж 
еправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели,  
 понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа д 
ли си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Нер 
pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Барда 
и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да про 
’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год  
џа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели  
 сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и 
Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, а 
ђани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не  
упом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас 
што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно ре 
, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак  
звињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ва 
 што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе 
усрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали,  
вори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p> 
вић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да  
ма, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединос 
чинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мисл 
} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуриш 
во нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагд 
 вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, 
лободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко пи 
сти савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим прилика 
его нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором о 
То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени прол 
и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кли 
 за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p>  
 какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне 
ј.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и ра 
, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 
а не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под јед 
поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Н 
амо да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и  
ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљ 
 краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— 
лико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> неп 
есец дана извршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонс 
о.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђ 
не.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>—  
е треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и 
енуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају 
Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама 
који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео  
док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, 
ка наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати 
адне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко п 
омислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, б 
икама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ у 
 учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не з 
јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на 
</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики све 
бијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто 
 А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата- 
лу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и м 
 из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али  
а је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и са 
—.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимал 
и не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге 
талом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке п 
отле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.< 
 а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>П 
у то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана из 
е једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p 
/p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно: 
/p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом  
ћева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмеј 
н детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одигра 
 међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, ј 
ах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси 
ао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на 
едао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p 
 султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређ 
> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколик 
идео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хт 
ине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога з 
ише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек  
 смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам р 
но је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Т 
ији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пу 
д је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли с 
дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликова 
отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протум 
тонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Беогр 
долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собо 
м и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се пов 
аве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да извести њ 
га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отрова 
одитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те ј 
аћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уј 
 дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— 
, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнау 
пских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули с 
оји дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је лежао на минде 
 /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А 
S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган  
рет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полициј 
> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под зем 
атраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју  
руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се нов 
..</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, 
меши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи  
ратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту тв 
р о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да 
ог мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку с 
и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари! 
 је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Дан 
сати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају н 
ања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш с 
поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако 
т-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да смес 
ти ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девој 
и, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио 
Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београ 
из, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у жи 
оје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековн 
е узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер  
 осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе 
тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на пр 
тпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четни 
ам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за ј 
 седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих 
е завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, 
два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вије 
већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за т 
весрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрднос 
} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донес 
— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су ј 
и и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код 
жаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај  
ме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, д 
си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад. 
 рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но в 
тавих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Паш 
 за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Паши 
 сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајт 
преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онд 
е ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се п 
се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најп 
ет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, шт 
е тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем сл 
аните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила 
бу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и с 
у.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још у поче 
S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежа 
ке душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а о 
} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу;  
итика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>П 
ија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам н 
пољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању 
Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се м 
кеан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из 
„Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија  
/p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене сна 
ити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ игр 
ни, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља 
ше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена под 
ити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би  
дужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, к 
Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али коли 
га шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стра 
ажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разг 
Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светр 
сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, ј 
 у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На 
 велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше  
и од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А з 
а... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— К 
хну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p 
 <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко 
авити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} 
мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било проти 
 одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустолов 
 што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </di 
 Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих  
право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуриш 
 већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио 
.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пр 
ји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три с 
да није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ срп 
адосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! —  
о — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div t 
, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико виш 
 земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сад 
 година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало  
цивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог  
при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше т 
где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново з 
манде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће  
 да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо 
 <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацим 
прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p>  
<p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, 
епу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове л 
е месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту с 
заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мисли 
остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са  
цли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодн 
 ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомств 
м дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној ју 
ати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} 
ку, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, ко 
ободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи  
 и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, ш 
 Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше караул 
тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га буни 
.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум кака 
сова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту,  
наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Осло 
е гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, бол 
 /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уве 
> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага зап 
а.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.< 
дант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један  
азо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С  
вар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као с 
ашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјач 
књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини,  
о; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко зд 
 <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу  
их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар 
>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао т 
 обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и раз 
и заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и  
ија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А 
вао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окр 
ану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалнос 
ужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част  
Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува 
и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати 
е српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, 
 и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p> 
вештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и с 
 утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда 
тољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само  
.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих 
терије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша,  
 страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром. 
ливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>—  
га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у  
несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника т 
 али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је  
 Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на  
ић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. 
ње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за  
цири и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка  
рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја 
их прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове уз 
челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p> 
 Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи л 
му другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете м 
о.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, 
аћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p> 
лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљен 
влачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља  
о и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетова 
ћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. 
ишем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, та 
 генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљ 
свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих ве 
 и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а н 
отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта 
 желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице  
ину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да 
а.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутил 
 осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту  
 шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али 
 <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{ 
 Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они м 
 Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу 
реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ра 
попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може им 
ва велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала чита 
ула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика раз 
т споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар  
ва за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све  
, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити в 
елу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од с 
си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Да 
 и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све  
нева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крај 
ста везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије побед 
p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p> 
 вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, 
p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад  
заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје 
еном крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу ови 
етнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану н 
томцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не оста 
одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали 
вде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише,  
ини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!- 
а је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену  
неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са  
 српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љуба 
 Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им м 
} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам 
> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је 
у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ет 
ну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су  
небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор  
едну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било  
низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, та 
 све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране 
вање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и пој 
о ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити  
 убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано  
чна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за 
 наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторк 
зина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв 
ова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судби 
смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необи 
а, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани.. 
— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и с 
/p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су  
.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у 
ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> < 
eign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> <gap unit="graphic 
 тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврс 
у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је ж 
 посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила мн 
 онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, кој 
ш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад 
се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и јо 
 у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји  
 му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; как 
е у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="33 
 кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но не 
 по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>З 
с немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству 
иција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По 
, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао 
јавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана  
 зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p> 
седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун ве 
а виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а 
и у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразго 
p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим мек 
а се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се м 
говољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n= 
се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине т 
смо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешк 
ше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — 
своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете т 
гу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374 
аћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Бео 
и!..{S} Добро дошли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и 
!..{S} Добро дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрин 
 из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољу 
и увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива,  
.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у зас 
е намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Т 
следњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао мл 
рино срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је ја 
шић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те  
омандовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао ча 
 народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се зан 
>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косо 
 га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки о 
— али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и При 
оседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револу 
е незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић бр 
ило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> 
им рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо ра 
ивели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те за 
ити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пу 
ости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице об 
сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али,  
но прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> < 
разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наш 
 тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, 
хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајц 
ли тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству 
алазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, 
ју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо за 
е очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо  
</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом  
пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по  
</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао  
уљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p> 
мо кестење из ватре за друге.{S} Зар за нашу главу да нам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја  
послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и ду 
емије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са  
 се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље 
ешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљ 
ворио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио бих ју на границ 
рак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан Божи 
те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p> 
у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у осно 
питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић  
ажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држ 
нове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је осве 
а тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава 
желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и при 
њена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S 
дили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, 
бијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на  
е оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко 
 осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“. 
је.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, веру 
p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шт 
и се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више 
у сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај 
живела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, д 
„Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можд 
ату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла  
.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежал 
гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје 
поравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички 
} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак р 
овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након д 
ркнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врат 
е?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен 
 тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У 
> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на си 
="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, не 
 је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те 
е још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли  
еле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раз 
а је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензациј 
<pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио  
 па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет 
?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да се 
.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојан 
војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу ко 
ам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>—  
ра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са 
ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена 
ављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату 
 наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам ј 
Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај т 
, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту н 
е <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> < 
 копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти св 
виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало 
једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, 
 да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим 
 мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Три 
о се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} 
ога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{ 
и су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице,  
д пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостит 
на-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа 
е прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на 
азмишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.< 
је тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>На 
ју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бо 
а, без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође пр 
жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим с 
 туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{ 
ка љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сиро 
> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и з 
 рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео пита 
Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеван 
а, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> 
ка вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они 
it="graphic" /><!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поште 
ор Вељковић.</p> <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихват 
ш мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с 
о:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да 
ли из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пи 
ној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>—  
учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>П 
а — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрен 
ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка 
>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли 
рковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После 
.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја  
 можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт њего 
пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p 
иња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо мо 
с су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски 
их.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хла 
е викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! 
да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо  
 учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је к 
S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече  
 а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина,  
олена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница саз 
 у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију ни 
 човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не прист 
ти.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само з 
се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</ 
т, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та  
ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S}  
на зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} 
о сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски 
ат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од ве 
 — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</ 
а имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу  
 По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А  
но питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Пред 
м радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима н 
речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из  
ом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може 
о српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p 
исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и зн 
 мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и 
 и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но 
Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је 
 га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толик 
 а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} По 
 после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је њ 
гинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама м 
ности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на п 
и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава 
авши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се је 
 љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка  
погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да 
е препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се л 
 топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је пра 
 њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се  
еш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} П 
p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који ј 
га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека  
ранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, дев 
 се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам кр 
це посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{ 
<p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљи 
s non!</foreign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том трен 
нас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фа 
 херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих  
 и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве 
 живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору 
и дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и о 
 да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из прет 
 најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капе 
ом се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предрагови 
ћ.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а  
 живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их. 
ој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега ов 
 истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века  
<p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег 
 сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и друг 
 да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег 
озвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окре 
>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се дв 
анџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли 
ву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим 
м, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све н 
{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Ту 
 из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврж 
де расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељ 
еђународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници 
p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама 
502" /> <gap unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостит 
>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софиј 
 јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Кад 
 <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручни 
ога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене 
рков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ —  
о.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа  
ка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока 
p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Ср 
, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету 
сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, у 
знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p> 
насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га  
!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на  
најеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио 
 то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Ско 
но, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо  
имну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске миш 
во да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, т 
а је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p 
јници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском не 
и отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p 
ашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу 
руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у 
<p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...< 
/p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’ 
</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске м 
 шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Каже 
ена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жа 
им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарк 
вић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{ 
је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка,  
{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је  
з...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност 
 Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућ 
вно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бој 
на струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душ 
дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише 
штина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило  
суће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима,  
} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи глав 
итској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео д 
освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи  
и не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам г 
 данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души н 
{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањен 
{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господи 
а града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у  
 вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријав 
а и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањени 
н био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огл 
во је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђ 
о јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си  
е ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и п 
ер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па к 
ови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмос 
ван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови с 
дедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом ми 
да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је 
к стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је са 
реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте 
та спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а цел 
е те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе 
} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, пове 
г пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и  
Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању похо 
авце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе р 
 можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских дел 
м се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може 
која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђуј 
рт бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских к 
ну на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањен 
брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни 
 Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све  
рпска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се  
есном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић тело 
 не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси вер 
 тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио 
, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, јед 
једном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приме 
 Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се,  
тоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се пој 
стина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је уста 
 је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као 
 у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је је 
ену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместил 
} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Т 
S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено ум 
ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p 
ад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога,  
— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи 
 њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација да 
га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од п 
чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине 
 Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> 
 Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и  
Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог  
а мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србиј 
и да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p>  
.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се зам 
а стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одб 
 неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завит 
Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражав 
м: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје  
ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{ 
 њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог  
} Добро дошли!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда р 
мо две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да  
и био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онд 
 До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</ 
ше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ва 
 извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та  
м!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу 
е је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са 
горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на 
драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb 
е Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас 
 си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{ 
орбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја с 
<p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њез 
е.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb  
Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове... 
 као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Ме 
еће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како с 
S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести 
, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересу 
екорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко 
, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени 
љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписат 
а знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p> 
немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А ма 
 шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да с 
 млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p 
{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему том 
за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је има 
. ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера  
у и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{ 
народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћи 
а, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само 
офија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, з 
" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас  
кле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи 
и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку с 
ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али 
еч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— 
опратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивш 
воме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, 
прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорц 
вић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лаз 
 друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командо 
А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори 
 трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{ 
е подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и о 
, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. 
итао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са љ 
 у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује! 
љају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим 
и се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ов 
дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — кр 
ено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буд 
ој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од не 
јанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића 
ојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да бу 
плака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле 
аљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа м 
 и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше 
/p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> < 
 њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милости 
гне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} 
вима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балкан 
</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, ал 
рима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје врем 
 опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Ра 
p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познаје 
S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговар 
 Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— 
ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb 
ала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахн 
<p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћ 
ад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим 
 првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревно 
с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако мас 
p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S}  
 односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се с 
 се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар 
.</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Н 
 И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection 
и, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с 
 рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојков 
тцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са к 
кварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увер 
езекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној пос 
кога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило... 
Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао са 
о много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету... 
ако у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А шт 
ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Јо 
пштински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p>  
 фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала 
а има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не  
шим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја с 
.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Па 
...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је суд 
Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Мол 
но, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то  
дри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак  
млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се  
крено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> < 
? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим 
ала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, д 
еститати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би 
 овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио 
 Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџ 
је, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, кој 
 је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо н 
еликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова 
ли што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавил 
вић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то 
Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p> 
ојих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која  
а-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се мл 
 <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign> 
таласане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p> 
 <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p 
 у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам рони 
рета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој  
ности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној стра 
руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требат 
пуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му  
} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га  
ционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци ве 
ису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитац 
ничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тог 
 него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S 
отребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини! 
 на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути с 
рбије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, 
, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени  
<p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љут 
каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — 
 бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у  
 што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разгов 
аде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чи 
а је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину њег 
, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погле 
нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај чо 
ите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и пре 
ајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљ 
 жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, 
 заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар  
ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско ро 
.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не з 
утим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је о 
нежевић, који је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим усл 
о мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном прили 
се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде п 
и су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стој 
уковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли  
и, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спушт 
>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p>  
а, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он 
јски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И  
а ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на су 
— Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега. 
ад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} М 
 а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за други 
е.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сма 
="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћно 
свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније пре 
олби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио,  
ла сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав поврат 
ај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је  
Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, 
читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} 
ликих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ д 
ом то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млад 
ачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војск 
ив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде 
.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе 
е инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У  
 зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала  
ћи поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извешт 
 Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробада 
Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа ниј 
 Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог по 
дећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште 
ше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубм 
 на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кесте 
у познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су 
драви.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући шт 
 и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто 
ти.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања мо 
и је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити  
ирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из 
.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућо 
ица нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; у 
а мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је и 
А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> < 
фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја к 
 да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задрж 
етоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се  
ту, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пиш 
љна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p 
ете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и го 
сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је нај 
 брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна  
Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова гла 
ка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да  
пођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове ре 
, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— 
је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед,  
ела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке вој 
навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није 
 бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за бр 
 дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје мл 
 то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумет 
 досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из  
уковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са 
n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ј 
 шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и до 
и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности  
виђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима  
ли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељ 
напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада. 
своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S}  
/p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми боло 
ти девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Руј 
 пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод 
е да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам 
си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Т 
гља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> 
мена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога утица 
ћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци  
га доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све виш 
но узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријат 
 испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Ј 
шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети? 
о амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједни 
паљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојиц 
цу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је 
уде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У друго 
 чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не в 
S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по једа 
 и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они,  
лосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност 
бори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у ваш 
је.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад  
гали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у 
ро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо ви 
} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Ње 
но.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним. 
ене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим. 
дук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без  
гло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим  
владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар мо 
 се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не 
ан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад 
оре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из 
брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а л 
 n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да т 
и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Мона 
акост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S}  
 велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На т 
зделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самос 
сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уг 
ема Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге  
новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Ма 
ле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се диг 
им оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност ши 
} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <d 
знићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} В 
утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само 
ема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подн 
ра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу  
авите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је по 
полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али н 
да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опе 
јка би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Ни 
вога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, мож 
е — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер исп 
евића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што ј 
ико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љуб 
о, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Р 
пођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док са 
и тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште. 
дио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради. 
ва љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече,  
 ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да  
од Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, 
 већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та м 
 му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измот 
сник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољ 
и истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху 
е Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље п 
им да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> < 
ља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах да 
 К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је њег 
ва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница 
ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Обе 
ћеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи? 
штину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се  
изе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту  
 полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш 
о свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: ј 
S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је 
да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, ко 
.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била д 
скасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да  
е мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p 
ођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би с 
n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде 
>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последњ 
и знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је 
да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата 
низак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до чет 
 од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, је 
одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем на прст 
главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!.. 
лаго!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о  
а и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, 
 и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на 
вању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње 
нак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на дел 
/p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне клан 
ише ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога 
, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећ 
шом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу диплома 
годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже вре 
љи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку к 
е један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао тр 
лан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, д 
е издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p 
 било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза 
ици, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јун 
ско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" x 
ја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А по 
талима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем 
то си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само  
ла у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу с 
с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} К 
ика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Ве 
цало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да с 
 веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мај 
 ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је с 
Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</ 
ју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јо 
 свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из  
о се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то ре 
је.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</ 
са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно  
изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођем 
певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о 
о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="chapter 
е далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слу 
 врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар  
мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњ 
 Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема 
ли су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху  
дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па не 
ше слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај 
 неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинс 
 мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо к 
ој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави 
 добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, к 
азумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам 
оћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} 
сету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића оч 
 ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да п 
е, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој  
ационалним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице  
к се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе м 
ним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих освет 
 немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би и 
бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом? 
{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, 
и, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавн 
ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у 
 рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо р 
ћ, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ра 
и му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту  
и, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш пром 
век сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја. 
ива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бива 
е до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у 
се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред о 
г је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она 
е његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је 
 учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="6 
ло да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј,  
 но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подвод 
мотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска 
 што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него 
<p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се 
авили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража д 
е на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју 
p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира зго 
тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Др 
ласт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој  
; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођ 
амо за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се,  
 стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> < 
пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад 
 <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>—  
ије.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу 
и је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни  
следњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у  
а једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштв 
рише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит 
свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није,  
агледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Орије 
 се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћ 
ти се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушк 
 погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то  
непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја и 
коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или при 
та је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</ 
ервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до к 
а последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Ва 
ила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле 
е спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из  
м томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колик 
ткуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска 
Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва ј 
ћ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође 
ећ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина крат 
} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не  
и.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На о 
 личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и св 
ањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога т 
шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо л 
е, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало 
а је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> < 
карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се диви 
, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета с 
о слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p> 
градско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу  
езин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заје 
 збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па 
азда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њ 
 <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај  
 Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко 
 се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арна 
узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси нева 
ахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је 
ј се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вес 
 да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој 
бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд узди 
га сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподе 
нко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни ч 
а успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и же 
 ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме,  
ушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</ 
јевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих 
којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кора 
ава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је 
рата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне к 
поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p 
раула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кр 
 ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах  
а је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Срб 
 због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати ка 
дела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> 
е Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да  
рете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је извести 
ећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на 
p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога С 
аким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд ј 
покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво 
вати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад  
ојим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb 
ти; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је  
он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељ 
 поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је  
пођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже н 
не природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји 
, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвок 
ила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ћ 
ед и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при 
 молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, ка 
је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш н 
карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није 
..{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој  
ругови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и друго 
ио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у не 
 утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља од 
у за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом мило 
ро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећа 
ати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли  
ник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадв 
а се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, 
не, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревић 
ати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачув 
p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упир 
згледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из инат 
ава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на м 
</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они,  
S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека  
 <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати ру 
овек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у трену 
а нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p 
нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А 
је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих ху 
оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, свој 
мама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позо 
док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још 
способан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бој 
ење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држ 
м. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава с 
р ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а мас 
p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти од 
 би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи  
па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су бил 
, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да Ва 
 задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем П 
еријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсу 
е неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић 
нова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже 
то ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем 
итешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага њег 
а столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко у 
одине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели 
ло једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га н 
тини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива лично 
а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n=" 
и си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — по 
<p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него м 
од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчиј 
еџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само пр 
ене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом 
 да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка 
ије ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</ 
а непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугд 
. не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем,  
ћ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{ 
 <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа п 
ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо,  
:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунак 
езао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирн 
 Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ н 
ли је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је мес 
а да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за оно 
 <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме,  
ругови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигар 
а неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то и 
дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки дру 
 др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална пит 
оје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима же 
ељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у 
му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прс 
ужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и 
А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта 
ојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували  
све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" />  
цош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>П 
 пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замл 
 што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, ш 
{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина 
шума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другов 
о, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много ме 
} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог не 
/p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p 
 ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских  
ла... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„О 
оманданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може пред 
ли јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао ко 
 њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.< 
:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој 
</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са ст 
а његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од оста 
т Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и 
еренцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмо 
 поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чу 
ата пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме  
јвише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Ј 
 њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки  
убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.< 
ћа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и же 
гање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та  
ва уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.< 
д ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на ср 
е убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна ду 
ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом 
ја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати 
упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећа 
воју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две вели 
а истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете прек 
 војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрид 
/p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве ства 
ема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо ор 
да Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учин 
— чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> < 
а срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Мил 
} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p>  
зумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем 
да га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb  
њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, г 
ност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо п 
дницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја  
нцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она с 
окретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жа 
а ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Го 
рутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и п 
да?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — з 
добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали  
!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n 
е у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у с 
ај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, из 
а рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је би 
нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба п 
ок ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу 
ника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевим 
видела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберк 
ући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по  
Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куд 
 од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} По 
рода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо с 
ном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један п 
ади се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради 
ш је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од 
, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је 
 проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p 
дне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражавах 
} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно  
и улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се 
то се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојк 
тиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате 
ину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извеж 
де у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} 
?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дје 
 /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у плани 
“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радик 
ј нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо п 
ежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>По 
иче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха 
све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је 
ла да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а ње 
 узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран ј 
рба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго 
ојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни разм 
 када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на распол 
 ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и вод 
оде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p> 
у вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хте 
 наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља оче 
 срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од  
о забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“< 
 руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали 
еди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђаво 
?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју в 
1" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хот 
те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло ра 
 <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно. 
ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Мо 
вара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p> 
ајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од ва 
ати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа 
и.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наш 
ad> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонад 
он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема  
одне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер  
 Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно шт 
 што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прав 
 крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар  
— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Роси 
 а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су г 
 лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад 
ли ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као ш 
вост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важа 
 ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S}  
д понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разгов 
 у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.< 
} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире св 
 наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам ј 
S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долаз 
о, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку 
 Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било трг 
ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ће 
 јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје. 
за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати обра 
бљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога иск 
Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре 
 трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>—  
ећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> 
 у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још ј 
постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми о 
 На жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икакв 
ла видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је из 
чије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била н 
ођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</ 
ле?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском  
 било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на  
p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је 
това, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не п 
еницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно п 
ренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не  
S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p 
и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку н 
бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и 
о смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији 
, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{ 
> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— К 
крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа с 
 упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и не 
ћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па ка 
скоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, кој 
 припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађи 
е јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> < 
каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p 
нда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто  
говори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу  
бро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај мин 
 њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубок 
олицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро по 
 окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај  
крвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми н 
ну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, б 
ред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти мор 
го.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за г 
од њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ нав 
</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога ни 
ца, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици ум 
знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Л 
е су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> < 
 су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извира 
злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Т 
 вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов  
увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, нема 
ацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S}  
равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе 
“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа б 
.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне кома 
уми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и неп 
у убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p 
слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, к 
вене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту ша 
ве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам  
нице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако в 
сом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подле 
ху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остав 
ехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успе 
 покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није 
<p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска 
<p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога в 
ужјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим сав 
 Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезин 
овим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изја 
ад.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуриш 
ила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1  
 уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уз 
тељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли шт 
а стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хај 
 да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете мило 
 Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> < 
и умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи и 
лаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу 
и народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња  
рсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрз 
 пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превиј 
а је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>—  
ао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика 
 остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овам 
фана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговић 
ају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио и 
дињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју н 
Доста духовита карактеристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза 
м Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла 
покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и 
нао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло к 
виште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи от 
, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је 
рио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости кака 
.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и вели 
 управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи. 
ило је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звижда 
 најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>—  
ски хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S}  
а куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће 
 све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су 
м неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар на 
p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу з 
е трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="7 
Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле 
ука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му  
 ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити р 
 не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, ре 
 ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, он 
 и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма 
ада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратн 
штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али 
кају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, 
ајљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га 
ризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p 
нативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у ср 
убликанац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало 
ио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан у 
 на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то ни 
дранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као ш 
е иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div typ 
е сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледа 
.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је 
 је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми 
 орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече мол 
е све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зл 
нда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, шт 
ма гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> 
— мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и пре 
иге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима  
не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песн 
је, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постељ 
струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и п 
га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, вену 
ок га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је не 
е имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учини 
знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити 
инова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да 
рзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} 
— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} К 
 скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> < 
 Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они? 
озиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му 
 пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> 
и ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> < 
p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину пот 
е заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у  
.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест ч 
 да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова гово 
 изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађах 
према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао 
 уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не дол 
ар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда ми 
 рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и реч 
е после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да и 
 читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, д 
ојник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка 
такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам би 
 Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја  
м поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и в 
ромотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Ми 
о изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не 
асвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} К 
колајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пуч 
рдана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце 
о рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући,  
отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим шир 
имо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од  
{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груд 
рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мисли 
на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према м 
рногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само форма 
 бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и дв 
 запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има не 
бави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да н 
ћ и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су  
а учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновни 
начки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слобод 
отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је  
тарог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту 
 молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу а 
врдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када  
 почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му 
ише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају 
, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од про 
ободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њ 
едно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа с 
ар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и  
дрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала  
убио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску 
повића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — н 
 обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним велик 
ла оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не вид 
p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{ 
мите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, 
оложена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са ј 
је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држи 
је, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сил 
 сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <div type 
 првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на  
ћ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана л 
 разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашл 
приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, го 
</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се ника 
себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи 
талан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи запове 
 била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони,  
кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи т 
ична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја  
ика.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413 
својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора  
ама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да 
 то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</ 
олесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да 
се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, бил 
алазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је о 
 опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у мате 
ајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске к 
 има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и ча 
 и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвостру 
м и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест 
 зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и 
ранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одку 
 има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb 
о, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> н 
бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих  
— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова  
је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</ 
 ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка так 
да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> < 
Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то т 
грен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{ 
</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p> 
екао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печењ 
зговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} 
највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“< 
 неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом р 
 дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче. 
ила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што 
 да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако 
истичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и о 
цима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{ 
ноги стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Бе 
е да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узај 
 се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна к 
. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви јо 
о од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госп 
остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се с 
 мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко 
:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба проти 
Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конферен 
ма, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, 
толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи в 
е катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па 
, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си  
длучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим  
 једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је ова 
уци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је  
полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихте 
 се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад  
тнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, не 
га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву.. 
 да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могл 
отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве сусед 
притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Трак 
ресе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од  
у се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни послед 
а неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја ва 
што наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитив 
а му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговин 
љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немај 
е земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и вр 
 када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</ 
и из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен 
е, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — ов 
гме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супру 
 један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била ос 
ао моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како д 
 већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку сво 
да им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поре 
и Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не  
против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине 
скључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и је 
 и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издр 
ва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове р 
Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северно 
pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може зн 
, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> 
Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надиш 
ам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемир 
Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а  
— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам 
/p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо ра 
 где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на с 
 с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ 
и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превел 
Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџ 
ељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, 
ашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, 
ан? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу 
канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, ст 
Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непр 
аредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест ч 
асова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војни 
 Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случа 
рекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенциј 
> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та за 
иш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговор 
.{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа 
о, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, д 
така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довик 
акала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са 
Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим во 
а ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>—  
 паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интел 
огађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинск 
часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно 
 гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти р 
оји ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу  
дног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут национ 
рковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски  
 душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на наци 
е јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речц 
е.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба  
адра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто 
ције?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо  
 бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, в 
дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није,  
сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S}  
..</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато 
 ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, о 
нформацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње 
д вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цини 
госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S 
нима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb 
, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде  
 ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у г 
 — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се зал 
и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао,  
смо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму м 
молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капе 
трога забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљ 
ли упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савез 
ти.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с н 
нога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} О 
е ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не мог 
остељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још 
 раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад  
" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена 
старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину своју кад је  
рко јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић н 
, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави п 
ва, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не  
 једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површ 
вамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S}  
пара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух  
где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован  
м именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Р 
онисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одб 
убати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш та 
мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести с 
едном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p>  
ј пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дал 
ој војсци, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је од 
уло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548 
ао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у сво 
огодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, 
жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо 
ашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним  
воме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту т 
} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који 
след неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на 
да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где ј 
са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој 
о је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не 
госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p> 
Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Мих 
Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p 
реокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка 
ловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, ско 
зети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> < 
шта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на 
нка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка г 
вало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за р 
мишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случ 
ng="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначко 
аједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p 
 n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p>  
што је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} 
и се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title> 
ање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу,  
Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у с 
ла.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мис 
— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту 
 <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве  
 напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, да 
, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа не 
аревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима: 
коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умр 
укавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова зас 
ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстиш 
 груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на  
напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Ми 
се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним  
ек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре 
ши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нан 
животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао дос 
е врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону 
пустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и  
олна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам 
наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се  
„3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, 
оварале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по  
 свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појед 
е?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p 
 им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div t 
г нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима 
ети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радос 
ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке  
рпске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је т 
стио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Р 
ве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била  
ко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој кр 
де, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да  
га грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} 
боко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, с 
ого што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та до 
ити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, не 
круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} 
пита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње 
да ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за на 
дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је с 
ћ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи,  
 — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А на 
души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постеп 
старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сас 
јатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скад 
— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>—  
разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београд 
 на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, врат 
ђанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било  
редраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз  
љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врат 
у просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљење 
е у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S}  
му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам  
та је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, с 
ше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} 
 забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише  
ешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И  
Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомил 
звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају 
о, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" 
егових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ њ 
ринска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би  
 За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевиће 
кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења 
ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те рат 
у не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том  
 арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Ка 
 чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и са 
пљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници  
{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачин 
} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожн 
очело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два к 
“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела 
ледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прих 
нити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем жи 
удио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвес 
отово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће д 
и са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, кој 
и другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће! 
личанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској из 
хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео  
Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479 
мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догод 
онесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Ст 
 нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако  
онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S}  
Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћ 
 да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“. 
 последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели с 
ази.</p> <p>12. марта као гром из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срб 
код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са 
и крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне  
Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његов 
а јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом 
оје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живо 
грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опев 
, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p> 
>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душ 
е чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном оке 
сала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушил 
те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединстве 
 Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара 
тизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела 
иста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око п 
као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блешт 
 па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламено 
ру, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног г 
оћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна 
<p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полуглас 
<p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим  
ћ — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без  
војих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> < 
топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на 
ештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...< 
повском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој 
{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ о 
ти.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На  
ућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год  
ене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни неприј 
— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе  
и о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтед 
а у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генера 
логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати р 
Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — в 
галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним п 
је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p> 
километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто- 
ци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им е 
џа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрав 
оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом  
тора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са с 
ипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела тво 
p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те  
„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какв 
аг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још каж 
број вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није уп 
, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерност 
 је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек  
то?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога 
ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна к 
са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је по 
ов Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје с 
јвећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испу 
читала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Ср 
задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали 
стар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад с 
ушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стој 
ало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута теле 
о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па ум 
а носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду го 
, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километар 
рање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај 
а Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници м 
> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми 
 шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С 
 се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у  
ја жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао 
 када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се за 
 причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, за 
<p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренут 
ињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника 
Т ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш с 
ца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као 
 „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда  
у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри св 
купи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се 
на и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је бил 
 тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па  
своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо 
м разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао н 
 се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — за 
ори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа 
устио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарск 
рпска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" />  
</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало д 
рске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међ 
чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S}  
почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не изгл 
више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли об 
евима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце с 
жише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу после 
м славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде ко 
лови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, пет 
ак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спом 
ократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Ар 
ме.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> 
аконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазарев 
знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка,  
 /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> 
је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у с 
едан певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Бе 
вљење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак 
 кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам под 
уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим  
/p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Об 
ића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Милова 
емирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитава 
а њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и шт 
/p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, увер 
л?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ сп 
је, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је  
} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> < 
она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није  
 она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито 
а жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да п 
 али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму 
тини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс  
и онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или 
ад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро  
рина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано  
или, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим пр 
Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други ин 
ка-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два 
 с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдов 
ити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно  
бацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p> 
потребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разго 
довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Ник 
 собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину 
> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али 
 сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак,  
ојој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</ 
ије тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко,  
е не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српски 
тао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем п 
8" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити грани 
 и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше  
настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених с 
није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</ 
Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле,  
 што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба шт 
те за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољ 
го мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором  
арила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу  
мире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже  
.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је  
све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много  
али пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може 
ачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слобо 
ла да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више п 
гарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезни 
ма опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А в 
Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је 
 премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p>  
ути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Ми 
ва сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, к 
p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину ре 
допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зва 
год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Ш 
 радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То 
S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи 
одитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја  
ра нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више ма 
 слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, а 
пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање 
 он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срц 
а.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за 
и је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је  
n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> < 
дити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико  
писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише  
инистар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, а 
 луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз... 
 миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је 
> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, 
анка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација 
лао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p>  
негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште. 
, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав  
добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затвори 
апредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друшт 
аследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и јед 
 а интелигенција данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>—  
зници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке  
Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p>  
ст, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на  
 девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господи 
p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је р 
ужани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват о 
а честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добрич 
и чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало р 
 већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладив 
но мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе  
 не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по ј 
орцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин  
— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Гос 
b n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују л 
 Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у д 
међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S}  
а све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к  
и Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Ба 
 стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здр 
а цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Соки 
а?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</ 
илан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што м 
, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта би 
р! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан 
 одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће мо 
а руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, зап 
<p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика- 
а сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом  
време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину 
а на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је т 
поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово дев 
а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али 
ка показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница 
 рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, 
 да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Б 
лијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, ч 
а је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ друг 
услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, ка 
вић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да в 
не огромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стр 
е, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански с 
пак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који зна 
<p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешк 
таваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одм 
слобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је б 
јор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и свој 
ено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> < 
у, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим  
 се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, 
 реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седн 
о њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пруж 
аборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у 
е рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре,  
<p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени 
 овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жа 
кон пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га п 
.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <p 
це у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, ал 
е до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p 
убила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Срп 
сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— П 
е.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и мн 
ла.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</ 
ога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали 
о, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То в 
 мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме иначе, да могу женск 
p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана с 
 Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема 
лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонца 
} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S 
е, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла 
ри једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога 
га посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчиј 
ична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не зас 
о мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најб 
а веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су  
 чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасе 
ће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фиј 
на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу  
а, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се 
ош пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагн 
 и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје и 
види таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан  
 који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је с 
 а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету,  
 у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога  
езин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено,  
и се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запосле 
ла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он  
 је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наи 
ештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао 
премљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу св 
је су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја 
школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних  
и и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душе 
 данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога време 
жина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321"  
 повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и  
 се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше 
 а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене и 
лице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је 
до, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спо 
аше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше  
женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у оса 
нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет бр 
</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа м 
} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад ве 
оуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, д 
своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш до 
ћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и ја 
 како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те св 
оље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, д 
долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега 
Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и с 
се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} О 
е ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихва 
иш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на  
 се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толи 
естара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слобод 
}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767 
, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type 
 није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —. 
има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не уми 
ивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла с 
ш ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време ан 
е опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој  
ање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> 
 Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чик 
тислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продава 
и оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се пр 
оме, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Пр 
да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова  
{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре  
/head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом ста 
се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у мол 
ead> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спр 
увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазил 
ркнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном ка 
</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгле 
у, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим 
 јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо,  
реман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у ком 
овратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слобо 
евићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му  
љства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцн 
а потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоб 
ије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек ј 
шне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. марта к 
рачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код 
 раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке 
 од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Исти 
 забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она у 
ао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и  
Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стоја 
е нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше 
н да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се 
Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стој 
се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господ 
— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на 
p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</ 
 је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} К 
>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате с 
у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи по 
де у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде 
 доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> < 
з једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од јед 
 ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој  
 јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој 
 <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опора 
 рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче го 
 Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> < 
ји беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сва 
и је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а мо 
еће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је је 
два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку ста 
<p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и он 
тром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појач 
ДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд  
ишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и прем 
p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, д 
љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли 
ичинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадо 
слиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> <p>— Мисл 
 из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, бе 
но тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера  
м обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радој 
 венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није. 
ad>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се 
 нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико им 
 овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе з 
ћеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пер 
ањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се д 
 Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да 
ту сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се ув 
удбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.< 
о све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Ла 
<head>Мартин конац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души,  
ите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка п 
S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржин 
м интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млад 
ла, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати к 
у моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душ 
никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, ј 
 лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Вид 
 <head>ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Бегство Недићеве Нате</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти с 
тојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у сво 
.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штап 
ивао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?< 
о да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву св 
било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима 
ead>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из  
ао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански в 
d>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим инте 
у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео п 
 на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обустави 
иште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> 
у ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић пос 
{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек 
 ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> д 
вом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стр 
ио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зн 
ти.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, м 
адосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> 
 не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и  
ићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева На 
>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нат 
ужи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што мог 
заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа  
р је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они,  
а он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истреби 
ен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле 
ажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увид 
им покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци с 
је ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због то 
онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот п 
ја беху добро затворени и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да  
а мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни  
цији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање 
а демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро 
државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда је 
 је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљ 
убље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасл 
ијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ј 
 Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости 
 ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и а 
СЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијст 
проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би  
сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Со 
каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек 
>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија 
 букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се с 
ма, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који у 
 замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од д 
ом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, 
ном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а  
укла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши 
 Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут  
ија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати 
т из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обр 
ске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далек 
нску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и бри 
олнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија  
 <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, го 
жини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољ 
до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими  
ука и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p 
ла бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гла 
о смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S}  
асла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу.</p> </div> <pb n="329" /> <div type="cha 
аревини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна п 
лементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи дај 
 врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да н 
одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијати 
у неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права засл 
 она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње —  
а а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо  
видела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, 
 Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у ј 
некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим п 
ога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p 
је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо 
 па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите  
ловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту 
 па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љу 
а, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Кос 
д овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бит 
турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија  
мператив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сум 
ема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљ 
 знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год упле 
/p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напр 
p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа,  
ме, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како срп 
p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у  
 посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити 
45" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић 
нова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе 
<p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало  
вољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} За 
а никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> < 
ња мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је бр 
ледње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у 
 застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестр 
би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео ос 
 ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Ст 
 за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} А 
је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зл 
знала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365"  
и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се 
ј тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</ 
да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађ 
{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде  
очела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јо 
тишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву  
 Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин  
ичну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Је 
еселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене  
талог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својо 
р то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са стари 
херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да в 
вести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духа 
м напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утвр 
p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријат 
ле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних расп 
аводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је см 
ава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступи 
ам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Моск 
 ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Соки 
уташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, гово 
оград.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио прек 
у кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, та 
да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаш 
га јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да  
 Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„ 
 загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конфе 
р је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су  
ној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њи 
то се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима 
нски савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је к 
ности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели с 
/p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се  
се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да  
а видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша в 
ова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да ј 
драговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила ц 
штеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а пред 
ине, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли министар Милован 
, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан 
својено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је п 
и то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још к 
крвопијама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред  
 пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме заним 
лије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело 
и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најз 
н, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, 
рт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</ 
за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спав 
рнодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се 
ар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу 
и душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> 
века од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га з 
ну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — запове 
твар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га је 
або — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био  
латко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло о 
ње и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На 
од Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је 
 да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава 
тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— 
} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде.. 
за бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће с 
екало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! 
м браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежеви 
зирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша  
е...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не ш 
рска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један д 
е неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто упла 
поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао дов 
ли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају,  
 поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и  
ко не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој  
ко — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чин 
о имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина  
ако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем 
авршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} 
д баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати сам 
тутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али 
е дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума 
об је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованк 
мутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је  
="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта 
те — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму 
дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене б 
варе оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да о 
простите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, 
атовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овам 
 хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да  
:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</ 
е да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је? 
 и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не мог 
еменом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им т 
ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" / 
се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот не 
ас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за ти 
обно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли ј 
ћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли в 
, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању и 
Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, к 
са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама  
отово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари 
пао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он 
е, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесит 
а двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељус 
ки дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и та 
ногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> < 
о и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у св 
Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити 
град лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка  
зак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да 
мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми с 
о обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око 
е ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те 
} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S}  
о је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и в 
тављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Рец 
тицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> 
и се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повес 
 навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и  
кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће ј 
 шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздр 
овој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде 
и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у ко 
 читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, вра 
и јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да 
Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар 
и се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна 
уга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Ра 
у, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде  
је могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Раш 
, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се ник 
с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна 
за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У  
 Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу  
p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати  
 марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по ре 
} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је је 
е Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S 
 испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у ве 
 њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прили 
аби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После п 
“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших пр 
ла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о  
 да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштов 
 добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра об 
 а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у том 
ела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S 
волвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чу 
јам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се 
из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско  
егетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је л 
Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са посте 
тали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу  
ав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све 
ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више вол 
 га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље  
а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на на 
 код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препи 
ата из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати 
лаву!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја мор 
 им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно 
страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудит 
 ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше к 
за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика 
глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни 
да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она  
овуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више о 
 Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас н 
 и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте  
ти:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте 
јем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и т 
нду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам сва 
та као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу 
м ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека ме 
жњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то  
 рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле с 
/p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише о 
заревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се посл 
о, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима  
ђе продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је збо 
 дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе д 
ечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и сум 
неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, ориг 
S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио 
родане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} 
Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298"  
вила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно 
отиву Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак м 
смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што  
ја.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише нар 
> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним при 
настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у ка 
кочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се наг 
ја имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас.. 
леди прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда в 
 мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нес 
рговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљ 
ху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвес 
равом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној п 
јне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља к 
оћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније поз 
ила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћа 
, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде 
ом бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p 
ти крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, сам 
 је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ни 
{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, в 
одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њи 
сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене уз 
 му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме 
.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом велик 
о-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је,  
м младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној н 
оме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале. 
како се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раш 
стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени  
ео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напуст 
и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њи 
 није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу зе 
 Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је  
е велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окре 
у!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, 
p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљив 
ћи, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пр 
 Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде 
колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> < 
игосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнау 
них у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница  
ита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лаз 
рала, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Све 
ао да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и кр 
 да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страху 
урци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али за 
е смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је тол 
Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих.{S}  
.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код На 
орало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био о 
натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у д 
ајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> 
кавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А с 
а; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али 
head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који  
езадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само 
ко друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао пр 
а њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и 
 био као нека врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од нек 
еви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезином 
ка запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познава 
ју... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... 
адини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша мож 
 жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника 
и.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног во 
 се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супруг 
зна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На  
ици великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на 
премајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Беогр 
риме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу  
пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и т 
били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> 
а је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у 
p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примак 
и, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и  
, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о г 
астане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јед 
то се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки р 
.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер  
 Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Ал 
аже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здрави 
ани многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну р 
аквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опе 
ви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој стра 
прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узне 
то лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...< 
е интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Ж 
p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљад 
 врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало врем 
а.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој 
е требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у иск 
:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да 
неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник и 
редигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p> 
 прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} 
ио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у в 
 се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер  
ужи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му 
</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога  
} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна 
 све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници 
49" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешин 
 <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па,  
 Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла  
ију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p>  
 писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемон 
н, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што  
о пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брз 
 <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама 
г у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полем 
чи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, 
а наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не 
Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост 
потребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла:  
овљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У 
лим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{ 
ушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињав 
жи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p> 
н.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" />  
родно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши 
 ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици  
а.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је пред 
 му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према  
овина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпушт 
 ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме 
 у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се ја 
учак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше 
ојој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми  
 живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвест 
амо Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да 
неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катари 
данде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проститу 
евић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни  
а изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће 
 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</ 
кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јов 
</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај 
еше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно г 
?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије т 
иш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Ни 
ретака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе реч 
вио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му ка 
а је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда  
 <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комит 
но, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина по 
ра, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацуј 
оче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто 
, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Г 
otes"> <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револу 
арву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> 
 <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли с 
 шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне про 
ским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брд 
реговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у  
нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном  
арати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није и 
углу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пу 
ћ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељез 
и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво за 
а.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што  
евић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како 
е не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису  
пно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? ш 
уши почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души ње 
 у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље хо 
бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се сп 
 је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је св 
ави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред с 
 Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој  
еферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам,  
ама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n= 
 мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да 
је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход 
и се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежура 
ња, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је 
ао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има  
вде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p>  
ада се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад офиц 
 Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, го 
збиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо 
S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „< 
гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и слан 
сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављ 
Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обнев 
авно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала,  
ме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед 
 је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се С 
му има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна кри 
p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од са 
Катарину видео, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у ру 
је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помиса 
очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбин 
.</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је  
сенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса с 
је певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је  
шљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име 
о чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи поч 
 у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају 
 а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на 
сма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка 
нежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи 
тања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочита 
ам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог пе 
ко жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо 
омна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја  
Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p 
 Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје е 
а; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о том 
ом „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвој 
 остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је св 
у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположе 
 болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто  
о, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово бра 
Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање,  
уку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним дога 
зашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати 
исма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је 
и од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске пе 
њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и прилика 
ледњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећа 
ја донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и ина 
<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховит 
нило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто с 
> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код  
 стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе 
живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху 
која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ  
ла на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање 
нике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој шт 
о затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да ј 
ком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свеч 
мо прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих  
ив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју ра 
 говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, ки 
на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетан 
 тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p>— Здрав 
рачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губ 
ито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> 
.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о  
, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се кре 
не госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није по 
ђо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину прим 
чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је у 
 заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о том 
чита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина,  
да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамва 
обом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> < 
де у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут 
је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међус 
да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи. 
на Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро за 
ки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибоја 
/p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} 
</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми 
тор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је ст 
у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времен 
/p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из в 
p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим  
ежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четн 
водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет 
у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S}  
потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле,  
 разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију  
списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се и 
а лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је би 
>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу прен 
је, наступила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа 
ице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То ви 
је због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p>  
анка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.< 
тиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тр 
е цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о  
тива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој  
видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»П 
ање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудн 
онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души  
 интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експ 
/p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је ч 
 што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушеви 
/p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болесни 
р отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал 
 <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листов 
села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско  
 на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с 
 и војници добијали наизменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити св 
/p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном сел 
еди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p 
 били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све  
 културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа  
међу њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их изм 
 је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед 
жао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге 
еоградске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p>  
јао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуб 
ођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло о 
Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном 
лија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је  
ад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Милованови 
павајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p 
кри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављ 
ецу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} И 
ком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у пр 
{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове раз 
мбра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на в 
чајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ б 
адоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојк 
епа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке,  
 Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку да 
 леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за ти 
ла, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један ду 
е исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбанос 
 тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Та 
и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осм 
боке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким 
штај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>» 
ао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у 
ри пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Обе 
ву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освој 
ена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу,  
„Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугар 
но, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, реч 
е жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских освет 
чајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на деци 
, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и  
<p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи 
те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и нем 
јаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и  
тиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске вл 
нку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А  
 писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена оти 
ead>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са 
баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у п 
ој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је с 
 журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> < 
p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наи 
како ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала 
рту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је,  
 у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи прав 
еда још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота. 
представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један 
урски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћан 
 а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи пред 
аљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече  
/p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушк 
а хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отиш 
 отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p>  
{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{ 
ли на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасак 
вади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили у 
<p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вра 
 лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спа 
ила погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ва 
ше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. 
9203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“  
е међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из  
хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним рево 
Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, 
ла седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и  
ење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у 
 новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сад 
 српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним р 
о небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 кил 
на-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте  
остор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране  
живео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много прем 
м другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да ј 
да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди гл 
од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по ул 
ранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широк 
ћа, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајн 
 се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светис 
узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упу 
ма <pb n="323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од т 
осети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јав 
те, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> 
 се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче ра 
ваца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатељ 
да чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је 
и се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица жи 
 суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо,  
ву и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој 
 слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгод 
е је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p 
шеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџи 
на стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како једна женс 
 су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана 
досна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије 
моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка к 
ала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну же 
девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске  
тарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београ 
упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где  
е, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то н 
е он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом  
опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде о 
-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као ка 
 живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млад 
ле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижев 
н је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да 
ито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и на 
 најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за с 
е времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека стр 
p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њез 
> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад г 
струн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожало 
брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица 
 онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер  
.</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканс 
осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p 
т.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка т 
запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.< 
ри смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра 
омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душев 
аш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, как 
ријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита 
 Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан 
.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, сва 
 Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема  
Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети н 
 жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе  
лети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло. 
 телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћу 
 језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у с 
ни ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S 
8" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа  
 да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у 
ше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокуп 
а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господ 
 и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дуб 
а те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда др 
стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, 
p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу  
ем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комит 
ранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали.. 
акав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло пр 
вао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојан 
н и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и  
ем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора п 
 си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпу 
 Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан 
овић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> < 
ожете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Пред 
и.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од госпо 
 иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш  
елокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је б 
прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Рад 
ља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увреди 
а покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да  
о је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не 
имедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана 
у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мис 
е чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представ 
ети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојн 
ко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а  
нџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око  
 одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спори 
у ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати 
ого разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим п 
еволвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оде 
уткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у ово 
језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> < 
ковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу 
што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбр 
лештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p 
/p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је  
им, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзат 
 стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разноси 
ки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несре 
 Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш 
ате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко 
оворила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави се 
из воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, 
рите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да 
 својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S 
пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, че 
је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је н 
 се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p 
гом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да  
му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, 
 присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се  
ти.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И за 
оново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још уве 
е деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Как 
— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Ту 
{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је пос 
е жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обви 
и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао,  
ије... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p>  
у тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, ре 
јанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну теш 
свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</ 
ти у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зн 
ико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте влас 
о, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали с 
</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав д 
 је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали 
ем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому 
тељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се с 
 кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава 
ци би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, реч 
се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</ 
ницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишл 
земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из  
 пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини,  
 <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђо 
 да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол! 
рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову 
 примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде 
омаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљн 
им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на  
 знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда 
ажи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафа 
 <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како п 
и, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњ 
илостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код н 
 се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да  
е, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су  
<p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и 
едну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, д 
и канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</ 
пским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непр 
у багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div ty 
рође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвећ 
никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залут 
овљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пас 
ме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано мо 
S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет  
зио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито ј 
здуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} 
 а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирот 
о занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је та 
ла: „Живео наш господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако од 
ође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа  
јете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ће 
лским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку пре 
асле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!< 
запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заро 
само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понес 
лада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> < 
.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту 
личју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт пом 
ао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Срет 
ко, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми ни 
сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, кој 
Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић изва 
p> <p>— Имате ли легитимације?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим 
>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у в 
ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Нико 
ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло 
јим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ак 
раду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном 
 госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који н 
 ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три д 
јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој ј 
е посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање 
ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо рез 
> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта ј 
само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор 
им сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разгов 
троф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих д 
девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не 
не може више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели п 
Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка 
 певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; нар 
пио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, 
граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Претпо 
аком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још 
 да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода 
а и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, к 
а Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу 
ла, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку  
p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестр 
анизацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> 
о тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Чове 
раштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо 
асна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хлада 
> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја са 
му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна ти 
Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.</p> 
вом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованк 
коше једнога лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим 
рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ аг 
ди, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући нис 
д непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен  
 рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће  
а ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби 
незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш  
 <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и  
S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чут 
, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> 
ук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </qu 
 тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком 
ака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске комитск 
тојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловље 
ндонске амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у  
} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p 
купну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да  
лика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари  
нао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новин 
тити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Кат 
немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је заврши 
ћ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном  
е му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непоз 
 му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га 
иње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, по 
и начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој с 
је храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се н 
говој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати 
је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот м 
дио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупар 
 ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба  
и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини,  
на је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту 
завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и ко 
ђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по бр 
то засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искре 
јпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p 
рављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А ње 
у отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак п 
, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју  
таде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, ко 
</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред 
ју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба  
а јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не  
би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, 
ар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p>— Вид 
ачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела ка 
 Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та п 
ављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам од 
 се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког  
звод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је  
димо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги 
јска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, ш 
 убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која 
да ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обад 
шта...{S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забрин 
p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А  
сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано!  
их ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби б 
ави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала 
о више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташ 
емој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде рук 
p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S}  
попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти п 
, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Обори 
 видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не 
е Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и н 
ва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та 
ојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати кад буде дошла, где са 
Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да  
аш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти т 
 да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није  
овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо,  
х морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад  
о-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола,  
 а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце мо 
} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер гос 
ем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Ве 
дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закон 
са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад  
т зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што ц 
ла му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, 
.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука з 
аво име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Нер 
ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби 
/p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него  
матра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешт 
ма било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје 
ику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми д 
их комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста  
 српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико је мртвих и колико рањених коми 
рајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код 
јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} 
што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева стар 
доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у  
штене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше др 
.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда  
>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће би 
-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога,  
можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао осв 
а рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну ка 
рилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо в 
ега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, 
ијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шум 
p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезациј 
 <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; в 
а време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао 
еволуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</ 
у утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти 
ко спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана ми 
а сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летњ 
ош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: к 
кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр,  
 и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или г 
притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота 
пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена 
све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чи 
нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине сви 
не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне м 
бедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У ред 
ањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се 
ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — запо 
вег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачун 
 Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце  
ати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је 
на стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позо 
 иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на п 
 Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> < 
 трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, к 
/p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код 
и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељ 
акоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић 
 у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она  
ного му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Бе 
рироду.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је  
то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и 
ић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:< 
ван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} 
</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Кр 
е.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у сва 
 гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија го 
посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв ли 
 а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и г 
рњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.< 
но, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} 
ила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <fore 
 Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле  
у тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да те увреде  
.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се  
а владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како  
а мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих п 
а видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу со 
е преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а  
ам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не р 
 посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему... 
то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када ј 
ам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> 
је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се при 
брена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно св 
/p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутк 
очео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој 
вности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, нео 
а, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.< 
>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за дес 
 овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка своје 
ти.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзаб 
 се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а  
аде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На ши 
рапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају 
зо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, госпо 
иних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни  
и, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости 
неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али 
ја“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у каб 
е сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло загрљен 
, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да  
ало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосни 
н, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи прогр 
p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановић 
ному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно  
ају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалу 
даћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хт 
ајпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ови 
шта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијанск 
а и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, срп 
твенију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улиц 
 јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, зна 
ш и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јован 
сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић 
удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да свог веков 
илип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласи 
, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компли 
и, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта 
0"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа 
и јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч. 
после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш  
ључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа 
 нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да н 
ан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је разми 
Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} 
азбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и до 
ече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га пог 
ња Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скад 
тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан пр 
м богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варвар 
и би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други 
вредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив н 
 се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до 
анке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p 
 више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да  
ко се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну и 
Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А 
 насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече  
Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</ 
 што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам хр 
е рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном п 
ајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време н 
рибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непо 
а претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели 
/> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља бож 
пише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после му 
не, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају 
на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неуст 
шевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу он 
управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је поку 
лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лаз 
ва.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојко 
а с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да л 
 Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни 
уле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ки 
у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p>  
дојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>Посл 
 ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с ко 
полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, оби 
ца гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са 
ом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, 
, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Т 
уши почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер 
ог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто.. 
Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је? 
 израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом г 
Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је ов 
а.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина нађена, Ива 
рилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неум 
крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана,  
Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече м 
рака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чи 
као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе 
а се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним трену 
 је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонск 
као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње ра 
е пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакш 
рекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у с 
Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узим 
м поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако 
живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пиш 
 Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не  
тре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p>  
ли да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, 
у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.< 
ли они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на буг 
је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p 
 по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао 
.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у ру 
{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>П 
е дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и  
акључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих 
ем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p>  
ам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас живот 
, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе 
цу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће  
едаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела не 
 свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће  
/p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо,  
 чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бу 
тојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљив 
ба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред  
у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, 
одилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p> 
ој нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар 
ла бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од то 
ренцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излаза 
дбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Сва 
них материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> < 
човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји,  
ости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опе 
ма нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Буг 
е и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њи 
ни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној оса 
шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<fore 
/title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред 
} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопље 
а, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вече 
ења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку п 
stone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap u 
и потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занеми 
им висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: по 
вропи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, мучен глађу и злим времено 
шкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена,  
је и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српс 
 <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напо 
лости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних б 
 и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки  
оза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улиц 
 тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничко 
топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово  
брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо 
и руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање  
јих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан маглови 
т враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи 
ико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; з 
е.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{ 
} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више  
<pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, зб 
ала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго д 
корило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вес 
p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком,  
 и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p> 
а живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> < 
коро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скориј 
х, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није заг 
 инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар 
 ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да п 
бична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја кој 
а заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се 
: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић,  
: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А с 
е управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} А 
одиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четни 
е треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спас 
море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био оп 
, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је тр 
а гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети  
 доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као 
ња болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арна 
ари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119"  
ред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бр 
које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, 
ије искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први,  
ију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је 
рмија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у  
пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова н 
ска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од ос 
а нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридес 
 дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да 
.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце 
као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одго 
да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> < 
а, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се прод 
ког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну к 
важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Д 
тког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја 
мо куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А и 
запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се прет 
ивих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе 
е ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада п 
бра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда 
да је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наш 
</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајно 
} Зар ја не бих могла добацити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на ниш 
, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише  
т јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непри 
оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече 
.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе 
илип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци 
тала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њез 
је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била поде 
браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста под 
ја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве 
и Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога бау 
а је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом г 
илика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети м 
ер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу см 
о другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спр 
ујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, м 
/p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балка 
о коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод  
групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> < 
адити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогу 
а што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет  
мено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража чет 
а главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} 
ка, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила пр 
у ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су м 
{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља х 
рацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, 
чком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим  
чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У 
<p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</ 
а противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p> 
речи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога  
 она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезницама, 
м промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе 
лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p 
једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> 
ву отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост с 
сена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званич 
о, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и 
 у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> < 
Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи инте 
ута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематск 
тока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старо 
 да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p 
лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Ка 
м, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и 
а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до  
епријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон т 
ри од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витеш 
озинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаш 
 нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумел 
које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, нај 
ек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресн 
за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="4 
нком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожењ 
сте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама и 
ар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговара 
 вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи наг 
ма.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{ 
а време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепањ 
 на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Риз 
ојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јов 
аревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лазаревићу?“</p> <p>„Готово“.</p> 
 <p>„Готово“.</p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту 
ти из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пер 
ић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Ката 
>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она 
 ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је т 
димо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему буд 
у корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови  
и, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозвол 
аварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у трећ 
сти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону стран 
која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно сто 
, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напом 
 који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из В 
овић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом 
 те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али с 
>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сок 
ом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто 
р је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и 
врти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У д 
Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Примор 
ојој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чин 
ребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за врем 
и, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину 
а могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила 
поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, 
ј месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на 
њење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ дана 
и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</ 
ридев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку 
<p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоб 
не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом 
жасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лук 
о да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе пра 
предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике на челу са својим ше 
ска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла ма 
ања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но 
 потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> < 
инуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо бр 
 изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрз 
дну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на давно жељено 
војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на на давно же 
држљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на давно жељено мор 
Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на неш 
и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају  
успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу  
дашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва љу 
е стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу не 
 испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две државе које су једн 
 <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегле 
ји критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући св 
 Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беш 
арске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упа 
узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места испрекидане  
 које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беш 
ла пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жарков 
 дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач 
а будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађ 
ика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и  
} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Леп 
о ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају 
 је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу уг 
> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта  
жење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>—  
недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепо 
 вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и 
ишта друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја прикл 
ле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће  
ва.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— 
одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се  
тавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен стан госпође С 
учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замрш 
чма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек пос 
/p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната 
ли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш  
мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа н 
ко бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја по 
разговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и  
е и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи с 
потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> < 
а сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је 
елазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p 
, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато са 
де чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да 
зи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац 
а.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог  
е, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{ 
себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на св 
уће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила с 
одне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Ш 
 <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и узд 
ко самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хте 
ви“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу о 
 кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— 
у за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо н 
рити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дал 
аја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Из 
очеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивш 
S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p> <p>— На 
риге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнов 
де на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</ 
ник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанк 
ожеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примед 
овече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чик 
ро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам увер 
ре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, з 
ј мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Ова 
а да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она и 
 радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.< 
јтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовал 
p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да  
 и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али  
ито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и  
где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно по 
ошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — 
а у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} 
Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на  
и.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у  
ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војво 
јанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! —  
 опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла 
стави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више  
Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић 
 се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу б 
ачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе. 
ам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика  
џа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а  
— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изра 
> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да ка 
Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ х 
и ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш 
азна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p 
На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше 
ћи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом  
p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни д 
о, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право. 
обар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја 
 — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и к 
/p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пај 
ога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их  
не стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер  
сец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали 
раве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па 
ез невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша доне 
ане сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увеч 
у се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише го 
по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици. 
а ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чи 
.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је суз 
ш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ ј 
 договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беш 
<p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла 
<p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у  
>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и 
</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио 
а, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка 
 ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџ 
слиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се ј 
абила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали 
требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, 
ико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли см 
осађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја им 
одила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јован 
ад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="s 
ледњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Де 
еме док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао пос 
 кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја 
 То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичн 
 пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно мах 
џан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванкесу.</p> 
ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Ч 
— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, м 
<p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала 
нђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.< 
"533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, 
ога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрд 
сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени  
ead>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединиц 
ука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо  
, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигд 
а... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жало 
брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је  
узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз п 
сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да  
има не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чи 
ва био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купи 
, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у 
хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из ка 
 сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, 
 то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапћ 
то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија 
ба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но ч 
да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ ди 
очитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се н 
 би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, г 
ко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изаш 
 <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</ 
ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дот 
, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој оч 
 је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече ут 
с ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А 
ља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па 
јутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стр 
ања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је т 
e>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се 
ло упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чи 
саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу  
ће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и как 
зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p 
ну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина  
ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она 
и! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезн 
нка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашл 
неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната 
пио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет пок 
те, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде доба 
измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на  
надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече  
ојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сас 
 чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору,  
.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, гла 
ати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такођ 
, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже  
 осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца поврат 
енели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запел 
} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина 
 се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силно 
пети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од т 
 тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не 
бележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са ст 
била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она с 
 онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Н 
о писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза  
напред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом  
/p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши и 
обре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само не 
мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столи 
изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и 
великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње чи 
е крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ  
ину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходник 
 — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета св 
и, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које ј 
е и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два  
ори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..< 
ори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати  
 београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт 
уда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — 
S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, шт 
 остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p> 
крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар 
— беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ри 
 све за неколико дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, кој 
 и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено 
 који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писал 
ера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то 
вот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, у 
 Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и живот му је порем 
а на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> 
S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури н 
а а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:< 
чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамот 
, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста 
</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси л 
ке публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која с 
лт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, 
.</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, д 
а стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Слив 
шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањол 
нференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси к 
 чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако т 
а склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попиј 
гла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, б 
ма.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто 
везли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не 
ко страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо  
 куле Краљевића Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit 
p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Н 
 с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада теш 
Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је пору 
у, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка 
ријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — 
 још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у т 
ш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</ 
ану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али ј 
, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резулта 
исмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог трен 
јано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава С 
ећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толик 
самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} 
су захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају с 
ачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће  
оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на р 
роливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик 
твар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Срби 
е у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, од 
p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту  
S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. —  
/p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, поди 
е и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађен 
таву, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S}  
а још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не  
ога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год 
Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка п 
 да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њи 
ко има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што 
не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала 
рубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која 
з га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топ 
моралише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио 
 па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке 
како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> < 
но, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзи 
p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не зна 
 усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не н 
е гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе  
/p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то 
упише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборин 
, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Г 
 Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже,  
 ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очи 
 већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да влад 
<p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече 
плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишућ 
бу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S 
ски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са л 
уги против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</ 
 чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то м 
а полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сва 
упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави При 
сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кр 
храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично  
} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли 
су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио  
 сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверењ 
ар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу,  
ине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но 
 јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за  
b n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да с 
ања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којим 
 неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га и 
изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Пред 
 је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> < 
јењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У н 
нали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и з 
 са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила  
одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S 
<p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њ 
p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и пр 
даде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S}  
вић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је  
л и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што 
адамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век 
; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, с 
<p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код ње 
Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него 
рама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе  
рајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер 
зишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те ј 
ставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међу нашима. 
 је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" 
о на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представ 
говарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили 
ка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и на који начин да  
ледње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштв 
 имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим 
т бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се  
за стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују  
вога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је  
о било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у про 
ајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њ 
исали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал н 
S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој н 
 одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, а 
{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да о 
о мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је неста 
чи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га  
жевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберк 
Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица 
вље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам по 
шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је,  
иже на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и  
 је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући с 
— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку и 
шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би би 
> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долаза 
>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин,  
Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачн 
војем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи по 
то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа 
S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p 
ожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у се 
или су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима т 
без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју ј 
.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне жалости  
> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да п 
го...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као 
трашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на до 
ије дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова 
— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра 
 тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да  
и осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који 
 око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p 
своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати,  
не мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S}  
Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво 
е руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" 
 је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико  
ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у о 
 врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописано 
 таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометн 
ћ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из по 
х ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестри 
најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава т 
 Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јо 
S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и доктор 
њи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</ 
ача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђин 
ра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше 
</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жен 
о о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачн 
у“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Нетачно?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да 
 госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одма 
{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту  
ас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не  
балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препре 
веза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече кап 
и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{ 
е и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад  
ни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ства 
одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — р 
ску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у т 
 се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили 
 /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад  
илан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше теш 
<p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са  
била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p>  
а ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазареви 
ића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, не 
 <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> 
право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не уд 
 не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је п 
 рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја 
осово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да н 
рале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, 
, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, дец 
е, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је 
ли се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су пис 
воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type="c 
увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а  
адојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може би 
> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио,  
тарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>—  
жеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Н 
ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бу 
стој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио ј 
што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се хра 
рчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турц 
ла, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбо 
ј ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много 
осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви 
рпски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! —  
 Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас  
е, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градо 
о се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у 
ледице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је је 
н је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и 
Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто  
пољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сирота 
?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми  
 и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} 
газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и 
оришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га  
> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.< 
бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако ј 
жао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све  
одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све  
залудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори. 
роливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Г 
је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру  
лаве прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео д 
рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за 
а момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа р 
ве државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитниц 
а сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути  
 гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> 
 <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за в 
авници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће и 
 њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријате 
аопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла к 
ољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму. 
а, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је леж 
 не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред  
утала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав о 
проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу 
} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог,  
службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем 
ели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Поти 
ти у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се  
а на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју  
 и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљ 
вљати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаљ 
Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински бла 
моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је 
шила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Сла 
, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријат 
ског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља и 
 /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазв 
о завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већ 
пред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врат 
>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође  
спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је нај 
а се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у поте 
је.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српс 
ћ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник,  
 тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бит 
е сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није им 
је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када  
д замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви  
жје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — 
 ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предрагови 
> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од зв 
р смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевић 
траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — ре 
раду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одгов 
ово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у на 
м кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном госп 
 Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната ск 
ли.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђа 
..</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још ј 
 старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се ц 
е је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади с 
а! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу 
поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко  
> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с рад 
 Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да 
огом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и  
уде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка. 
ати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати од 
ше кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Зб 
атресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и  
евапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, гд 
и дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га п 
ојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита сам 
а.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пре 
ти кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па от 
и као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и  
ићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> < 
Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрин 
 рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрде 
S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{ 
<p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мисл 
S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! 
ако било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која  
S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је 
зоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси  
совање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем пра 
ећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је  
кнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле 
.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да  
омози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.< 
 госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта ј 
! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за к 
ао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је сти 
носи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српс 
 тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напомен 
и енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за  
ко стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пру 
 сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ дома 
и у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем. 
p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сас 
реварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш 
а војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселен 
јске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.< 
рих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је т 
адио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била сол 
, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml: 
за срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</ 
је Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Зами 
 сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим кр 
ме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p>  
х због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на  
енутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би н 
нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој 
уо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио 
игарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S}  
ипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да  
е мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам ув 
лика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињств 
кад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изва 
рескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро 
бреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта ви 
>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста ош 
.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћ 
срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрек 
на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, к 
прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта ради 
S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме  
министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, шт 
ицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови П 
ним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију члан 
вим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, к 
Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</ 
<p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неран 
ожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова лет 
дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони 
на, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабо 
" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе н 
отоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у  
па, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно г 
и да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и об 
прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље 
издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на т 
ен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре о 
и.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор 
ио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А са 
њују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Наро 
тарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна  
.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било 
 другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних  
 да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао. 
е у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зим 
ово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошево 
смо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у свој 
 на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрт 
е о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога 
, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим 
том у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} 
 неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му по 
резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којо 
еђе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто 
ег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га  
рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и за 
 беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да  
<p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа ј 
душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко 
турна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хте 
о родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> < 
славним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Хр 
оложај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се пову 
тољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце изби 
том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Р 
а.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама. 
 већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се п 
 цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и с 
, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</ 
p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брат 
мотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта 
ибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели ил 
крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи оч 
ећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине 
еби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> < 
исли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лек 
сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p> 
>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину јед 
зео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — п 
мена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша инт 
ерујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далек 
епа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p 
, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај чове 
7" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне с 
о развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ д 
Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма  
вршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, нек 
 му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили  
ећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми 
 стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву 
сећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући  
од колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, б 
лесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути р 
 весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сре 
агледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне. 
 који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само ј 
тио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Луп 
јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Об 
каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се 
е говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— 
обро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бит 
авао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутра 
 што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога жив 
т минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> 
 ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, сев 
усти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рук 
рбије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколи 
е.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>—  
е Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бач 
Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгод 
<p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте с 
и пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Ју 
Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му  
> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у т 
н ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађа 
 Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руц 
е та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p>  
/p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, 
 важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само  
толом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе соб 
ежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> 
, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики  
и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах 
 <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си о 
е Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме ј 
ко ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погл 
 пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њез 
ина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да т 
као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.< 
руга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Вој 
 испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној з 
собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</ 
 а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око ње 
ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p 
воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Ма 
о да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и  
 су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њихо 
арао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада  
е то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„ 
ТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на посл 
 прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанс 
тељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духо 
е очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, а 
Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне о 
и.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове жи 
а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да пр 
а Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из  
p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је се 
а Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу 
 њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> < 
 Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{ 
су задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и проти 
поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још коли 
бе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто? 
а, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у 
 у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу 
настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину! 
ска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p>  
p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја 
у брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, 
палио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сва 
="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја ч 
ло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и ко 
слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци  
душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има  
ијатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њ 
и могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити т 
надило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни 
боко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дан 
о ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p 
} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са ма 
иве на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које п 
>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на  
оноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мис 
ангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свет 
ичке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме  
че проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао 
на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то  
евеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској ме 
индерлуку и изгледало је, као да је био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто  
вима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом 
ледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза ра 
е долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских ку 
учак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћер 
м оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да  
 бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни 
но викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћу 
 реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болес 
S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о  
него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као 
</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога 
/p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit="graphic" />  
 ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш 
е изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, 
 животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема 
>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и  
ети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио раз 
 седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ  
о у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал 
и стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два са 
„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> < 
нуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако у 
 не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот,  
 претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, д 
пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је 
} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као ма 
пет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при по 
 бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.< 
ка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија б 
роком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И 
ест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе,  
сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека ј 
м дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац виш 
ку тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S}  
{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жера 
.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у су 
е другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима  
у.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и ов 
орио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодр 
оремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се ра 
ушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љућ 
ком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пр 
 му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за т 
ићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Ж 
.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стр 
/p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да 
дан другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>Посл 
е? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> 
ви, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријате 
, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај  
увече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је п 
лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а н 
мигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаниј 
ала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признат 
којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих  
ском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод  
у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога с 
ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{ 
79" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће 
вој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосве 
е, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад  
да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили  
} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трп 
 је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, њег 
же сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најма 
ојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, 
оћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече При 
!“ --> <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> < 
ив закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гур 
се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за  
дног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће? 
е.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа ка 
ове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>—  
а пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири срп 
о својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома с 
ије <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита са 
онуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу. 
ника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи 
 казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четв 
комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као ни 
л’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — у 
имо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу  
безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике  
ија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балкан 
 главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка 
еровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него  
 душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном мла 
пао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза  
} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србино 
ве тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писм 
шем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, 
о у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај  
 јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> < 
узмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужил 
ху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њих 
се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ра 
аво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, сврат 
о и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написа 
аље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та о 
и српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, так 
игу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта,  
85" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда 
Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако дале 
} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих са 
таво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и ду 
о не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана 
ио у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији  
p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у теш 
идим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати руб 
 мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и ме 
ити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужив 
 земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестан 
еђена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога  
полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, 
ја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тел 
сли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је 
 задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познани 
оседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> < 
за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> < 
 далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи 
 <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше  
 стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прођ 
ја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти  
ла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачиј 
и.{S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после  
рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логи 
нуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" 
 сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшно 
тва он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајо 
U">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована,  
е познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="4 
Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је ок 
е то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша  
.</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p 
 песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ј 
Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоли 
ћ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — од 
е овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Јо 
ка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мек 
и Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После ов 
м, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођ 
ловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену 
плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета 
 велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све с 
ова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никол 
ма; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред с 
вању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, кој 
ито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине ист 
жемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што 
а, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четир 
ом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на 
вима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским. 
ену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња преста 
 знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле знач 
 <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше  
ој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње  
ем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у то 
 била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није би 
S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код  
вши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљ 
 <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне  
ре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бу 
т од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слу 
икад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи т 
 је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, 
ам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће 
асвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао  
, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S}  
тари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном поли 
посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству 
 јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла,  
Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко на 
ћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађ 
победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па 
ће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом 
е ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по 
ад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом п 
Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци,  
и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови 
ародне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су настави 
аре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онд 
е силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завлад 
, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И 
, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p 
и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“... 
и, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена 
егов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора  
ога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и 
330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болн 
оведи своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из 
ла, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, шт 
нута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Мила 
ротив, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, 
 грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка с 
не кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хај 
е посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је вр 
 рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек  
 даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од ко 
чињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јавље 
а — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста  
и и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на 
 у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога  
ем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша  
</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад ј 
.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с 
рина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једв 
 живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Ср 
логе млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном 
тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би мога 
по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потре 
не јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обе 
Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>О 
верног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Алба 
ли јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, 
оје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни плат 
 а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њ 
ужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њим 
 слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последњ 
еограде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали 
 невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као  
агрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, п 
жио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, кре 
иле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну,  
и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођи 
ота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не ж 
се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По 
.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Сва 
 трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају та 
на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог ст 
успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји 
<p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, о 
орчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам чита 
без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако ј 
шта знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је б 
 част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења  
 мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни д 
 даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, по 
з болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном 
е могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај  
никова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону  
сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тог 
Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и 
ић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" / 
вој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте  
 овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуриш 
оћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турс 
ака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипа 
тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S 
/p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да  
 <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</ 
демо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Н 
се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријате 
војим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и 
к то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их поту 
че:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори 
во да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро располож 
 породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако  
а су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издис 
, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио с 
 прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе,  
јем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, прим 
их (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизм 
аскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак би 
ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пу 
рављао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуц 
 комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Саст 
е био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом. 
{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога прав 
ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разуме 
ма ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојан 
са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под  
о да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прсну 
о иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n= 
</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где  
.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнок 
штује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љу 
иоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збу 
изација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе  
ага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућ 
... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема. 
ен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутр 
S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не  
о ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о  
миљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но кој 
, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега 
олић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и п 
да и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да из 
чног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешк 
S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је 
p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и з 
ита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како  
уче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на  
ете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без па 
наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се  
, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стоја 
мљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних нов 
да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} 
ње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нит 
ој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је си 
одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али 
по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</ 
беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко пад 
да се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а глас 
 Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уз 
p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док ј 
ник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник мог 
Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци од 
 док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и  
их одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске ду 
</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе л 
та новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: к 
мало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, 
е се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никад 
 борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p> 
-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао  
 рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у п 
е оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао  
.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажње 
p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа н 
и госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, ума 
ичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар с 
које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве 
, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на 
 биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>По 
редствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да  
а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да 
за појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио 
у приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак 
 свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи,  
 могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође п 
брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што 
ћукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак ост 
ада, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> < 
д тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене шт 
ање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната  
наче доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам 
 где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предрагов 
стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад  
шао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, ј 
 покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно пр 
но крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све ко 
ви... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар 
ић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, да 
 — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе о 
ељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ ј 
а.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те п 
оходи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада н 
ш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве 
помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе д 
у једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила с 
е је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити 
љењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Нап 
 жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад  
 која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на  
ећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, н 
чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах В 
Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то 
анку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни за 
ди, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p 
ској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом стр 
 од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан с 
је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да с 
топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипи 
поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ни 
 зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли 
дмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити 
<p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Д 
 штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас н 
о и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном 
 својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у д 
 Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, на 
екова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с  
раду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} 
ече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p 
едар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хук 
идио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили 
чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст им 
 лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а н 
рство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<ti 
ошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро  
ле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел  
} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што  
ах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме 
ско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући 
та после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> < 
 бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу  
јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно 
ачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо  
lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спре 
 био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, п 
гих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо ч 
 што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћута 
сна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за  
ће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њ 
S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао 
ра и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и аде 
ајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали 
 као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен ли 
лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се сп 
оје рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши к 
ма не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p 
авши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, 
дним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После с 
мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од мес 
мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> < 
чинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„ 
 убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка прими 
лише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је 
топу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нере 
анимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, к 
 гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу р 
 а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сип 
ој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И  
о.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи свој 
послао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто 
ића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— 
егдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио с 
је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну 
њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише зд 
са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер с 
и пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем п 
а дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око  
еље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоруч 
бркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао 
 је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се б 
о извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије 
а женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао  
а југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био д 
 није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала 
, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла де 
ио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица ве 
 комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност к 
новић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посе 
то се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело т 
трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само 
<p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је к 
ерила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Изм 
вештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Бео 
p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, не 
о њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од о 
 Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке  
говештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S 
да Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензац 
 још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она 
S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} О 
град, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче с 
p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и  
ковцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут по 
та дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка 
им је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла  
е је било, али веће и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непр 
ест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на  
ше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута в 
 Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у  
мисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да  
 ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама срп 
са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{ 
а се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње 
 стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоре 
ни.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Ж 
Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао 
а даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у  
ш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су нови 
ићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен  
а, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден  
а фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим докторо 
това на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питањ 
а оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обаве 
ла је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је в 
ко је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да с 
јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот св 
 видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме  
 времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња п 
је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! 
икада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и своји 
ик је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него 
ви самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнок 
м ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам 
ја је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле 
орице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента. 
 Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и приј 
рећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напо 
 Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим 
а потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у  
дило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је  
д у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и  
>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p 
биљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажит 
би нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу 
је ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном  
ловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је  
лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столиц 
око тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокој 
.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које  
ци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, 
ла, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеални 
и се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га н 
пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да 
S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа зани 
оравио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе изв 
пку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> < 
 на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жи 
риметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се з 
пнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао 
у службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршава 
 коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска  
 Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, ни 
говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду. 
 Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела.. 
.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара ми 
ве то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам о 
Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ 
упања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што ј 
 са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, т 
је старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако  
ала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и при 
n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— П 
 ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту  
идном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што ве 
ним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у ис 
 и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв стру 
{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме во 
ћ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А нај 
ости.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свим 
их је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одва 
рце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами о 
драгог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> 
 али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајин 
пхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква позн 
живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео о 
јавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо  
 много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао 
— Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће гов 
га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истин 
 нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{ 
на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Бић 
са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.< 
 миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војн 
 то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли 
p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и 
х, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није  
, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавањ 
ошћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су ње 
Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату воле 
ца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те 
их грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала 
 гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти за 
вој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти ж 
ао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није 
а се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ћ 
у и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се уда 
 већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно,  
тор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику  
запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске орг 
акво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код  
е.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написа 
и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она 
 и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влад 
? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрин 
 Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, ал 
— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи. 
ка поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се. 
би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правд 
илан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p>  
е био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити р 
p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} От 
ђане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за је 
си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Праз 
 је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један детектив.</p> <p> 
ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. 
бро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и 
те...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера п 
 из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> 
 није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у  
ко је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи ни 
шта занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг 
ном.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла 
а одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмаци 
и, али... може да наступи врућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба  
мирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи,  
 <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се вид 
>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништ 
ам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А до 
ао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе 
им нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати,  
некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза,  
чидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш 
 Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао пи 
<p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је и 
е душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Об 
је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чисти 
 жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отеж 
анских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задиркивао, него је непрестано мислио, да ли ће „У 
а“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао д 
се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква невоља или неодложна дужност гонила, тај се  
орити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог 
 јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести. 
ремонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та  
анице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојани 
 до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо м 
 из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</ 
жи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица између самих чланова 
ила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који ј 
а, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн 
:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, ре 
о, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>По 
врнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где 
мца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је 
ади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој. 
 бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени 
мала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они,  
ној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд  
 селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јадно моје дете 
свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када про 
злило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго  
о јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="4 
/p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— 
 је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила м 
 нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо  
латно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не! 
 јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, н 
удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да  
 води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал  
ки император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у тр 
 да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то н 
исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом 
ошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p>  
ашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста 
да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и з 
и у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што с 
 јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на л 
<p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла б 
аш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила 
ио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако с 
>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела је 
 као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га ј 
во, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим пов 
раком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није 
а.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> 
а и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд 
поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све  
ребало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни н 
било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у по 
дно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчин 
 али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, 
Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на 
а Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у  
средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није так 
Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је 
ао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити 
и дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изи 
иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала в 
ути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих мно 
"307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно 
етићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово тра 
аути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и 
алу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p 
 си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге 
d>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад је Софија запита 
љу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрин 
<p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} За 
 и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и  
а ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p 
очитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно 
спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала,  
.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да з 
ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад б 
ро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал деб 
анке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, к 
ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јо 
анка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица  
а чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као 
пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474"  
пријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем 
ељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконс 
наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да ј 
оре бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p 
ата?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div type="chapter" x 
ла.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова  
 осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим б 
у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је 
— исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника  
д кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дан 
 од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" 
едност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно дог 
нске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде оч 
бећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнеж 
немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљи 
Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно,  
 и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а 
Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Мла 
ве речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога 
а читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар једном дописном картом да изве 
абинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа пр 
ише.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага с 
њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека 
дин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам пој 
време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резо 
 који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био замишљен 
је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Ра 
оматију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви н 
ог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она ј 
где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчи 
тојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза о 
му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дор 
д кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извад 
дном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем пр 
 новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио с 
воје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо 
 живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али ј 
верија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље 
ле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је 
век никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Ж 
 било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— 
са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својо 
олико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јо 
е имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа  
 била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агре 
 данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бе 
би, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то по 
та прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено на 
а смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни п 
ије нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за 
 ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебр 
у, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.< 
ји ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само ж 
 Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p> 
та није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је  
ста испитати, еда ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено 
е то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати  
ањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — 
огледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — 
женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упа 
јући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p>  
>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљ 
ече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа. 
 бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потп 
их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Пај 
гову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколик 
Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако  
Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>В 
p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни де 
веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, п 
урскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за у 
поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љу 
а није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не ост 
/p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела 
 још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба 
 улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или  
евић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и о 
мска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд вол 
ина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у но 
м, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S 
слушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тог 
се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић  
, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, по 
ранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усп 
кико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није ника 
ћник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били з 
 и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и траж 
кану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два 
.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошл 
оди пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека н 
ју.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, за 
е, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да С 
<p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска 
о се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија постав 
је се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p 
веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане. 
о грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад с 
жне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја от 
ому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „си 
ом.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу 
 он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све м 
ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био ј 
зговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, 
</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам,  
 дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они,  
ћевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то  
сао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја от 
овори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето 
p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако 
 би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње и 
тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало ош 
ставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао 
би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као р 
ло? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на ш 
р онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p>  
олутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте,  
воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при с 
 <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гл 
а остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ 
 ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутиј 
, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам н 
 дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу,  
једно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, п 
ник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине  
, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питам 
застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак. 
ако не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и ро 
о сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре н 
> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претећ 
ече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разглед 
писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази от 
то крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога  
хисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Д 
 као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не см 
а је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, н 
о време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако 
о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дом 
знати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди 
ојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и ниј 
цати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како 
на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочи 
 бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болниц 
 већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> < 
као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном 
 фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно к 
 Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се 
подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, д 
 Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничк 
куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили 
извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Н 
дмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више 
нуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао оклизну 
/p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га 
 господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светислав 
едаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и П 
} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је два 
 се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредења 
До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разноса 
идео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столиц 
 али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и  
, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе трену 
није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волел 
ли само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојо 
знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p>  
ованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрз 
Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ п 
 народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p>  
о своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p>  
утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички 
ита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна 
 не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Т 
 као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема 
мо забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p> 
г мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену  
трини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збу 
ла?{S} Можда ме је волела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} 
вчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само 
просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она  
 њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је муч 
у загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнеж 
млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јавља 
о.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много ма 
ли та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану сна 
ло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна 
ћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и 
к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско род 
а олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попу 
и у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један в 
квим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић 
шла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p> 
миткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и м 
<p>Мајорица је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> 
о са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се нем 
Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} М 
, које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: ни 
к онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад с 
н велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белим 
у карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће т 
видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто  
</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво  
ји настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њ 
о ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} 
али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и 
у одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу. 
 натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад 
 се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>П 
p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Х 
е и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио 
Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Ст 
!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била с 
ци.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657 
 од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим,  
и даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Ивано 
ужби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад,  
еље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, 
емљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око  
ту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили 
иша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи 
ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седе 
о је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео д 
е:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жи 
p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је б 
бу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...? 
 времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да м 
а од једног до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином опис 
држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне 
са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно по 
уковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој  
и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Три 
г велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су  
ступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, ула 
кле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био  
>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није 
 непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p 
{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> < 
никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека 
 Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> 
еку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде зам 
зоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, 
о разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, д 
ер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хоте 
кве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— 
лтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, ко 
ме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од допи 
ако то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархиј 
е потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испи 
ји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма оч 
се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, 
но засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак 
 сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи  
азлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јо 
ога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не 
им поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било  
 и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смаж 
у поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према 
ћи што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После о 
 надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените с 
квог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у ср 
у су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{ 
астанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организаци 
ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, п 
 али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанк 
есује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога трен 
 кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рек 
Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са 
 напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући 
је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари сила 
окомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посма 
мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкото 
ала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње ј 
лан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко з 
<p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољ 
ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде нема...</p> <p 
е пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истраја 
и Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симић 
 земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подно 
едао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао ј 
и речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како б 
ичке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве г 
н размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap un 
нако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци. 
чео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и ок 
ет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p 
 удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је пос 
да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали 
бољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте,  
а није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад 
p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике 
о и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово,  
 народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји који 
а Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљусну 
каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, н 
 <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, к 
" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — О 
састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p>  
каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и уте 
аписује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војн 
припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на  
дојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико ни 
 у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Пре 
.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега  
о је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком 
, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би бр 
 је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто ј 
е тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p 
а тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело,  
воје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око 
кнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Неп 
жио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бо 
не, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од  
tle>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</ 
хни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, т 
 не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината 
промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p>  
е из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После 
 од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима бо 
ер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па  
} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промаше 
..{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога м 
и, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.< 
ово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>М 
 смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати њ 
ко је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком о 
> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, С 
им положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.< 
идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— 
н брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољ 
је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је свој 
око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, 
а је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се 
екао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задир 
кану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Цр 
н брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо див 
 помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, из 
сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да 
еда га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Ра 
S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, гот 
p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опс 
ић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Ми 
зи, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да ку 
исли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, 
вако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која с 
о је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирењ 
езин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није  
звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној  
знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фија 
елом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али 
 већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је  
ко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде ја 
иваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.< 
гој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пре 
ер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта 
шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберк 
д!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад  
 вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" 
аја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</ 
а јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер криј 
Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је рани 
p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну ша 
кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> 
ретпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била прист 
 није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је ка 
Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда  
чење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласо 
 гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S 
с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами  
ти...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Х 
обођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пу 
Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и п 
тње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У 
јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га  
ана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говори 
на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда 
гом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јач 
но, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав пр 
ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал и 
ећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и за 
у брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га  
се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му 
ина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно г 
 их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба боле 
 лечења болести.{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или 
ркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престравље 
цију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и с 
ако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомен 
ad> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госп 
„Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила,  
ла.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин бра 
 да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се на 
 кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се н 
купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној 
ко бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да 
ри Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слут 
волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу  
разуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ нап 
на је железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковиће 
енио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што  
 сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обр 
>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и 
ом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним к 
 извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до  
спао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла верова 
турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живц 
реба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, у 
 послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо  
ком Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n=" 
ки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их ј 
ску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се  
" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Ау 
ио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p 
та-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде 
ка им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него  
{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Д 
а од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Па 
 а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодри 
 убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац даде другом; ал Лаза је Дани 
оже одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута н 
именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојкови 
е имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p 
ненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив. 
едва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да  
га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грч 
 разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је р 
Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се о 
кле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју за 
от лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро  
 таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Пе 
е положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да изд 
ано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста 
смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да с 
о љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у 
алазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је 
 глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горост 
 Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чут 
е хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити  
мишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао м 
чи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене де 
 — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p>  
е, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служав 
таваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или  
ти му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојан 
 око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да 
у, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све 
це су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сија 
, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили ра 
 тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међути 
уктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког млад 
 убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне 
три, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београд 
ном погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред сво 
јуначе?..</p> <p>— Бога ми госпођо, баш није добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Сто 
Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу 
. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пу 
ста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао вр 
. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих 
 сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — 
 досадило заједање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једн 
е по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика 
ећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је  
а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет н 
ад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши  
у српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам поз 
извесним интервалима и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде с 
ивотом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт 
ицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им н 
умфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по  
која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са неприј 
а.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По  
те, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад?  
очети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавај 
е и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих 
лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за в 
рекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на ст 
а праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p>  
је научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трп 
неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати 
н?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, реч 
потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува —  
дар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које 
животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је 
о она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p>  
рци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им н 
 из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо. 
снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са пит 
 је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; по 
г свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао катол 
 осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се 
ћ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на  
окрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седош 
огао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442 
е вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео 
асно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему мил 
отле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села  
 а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобуч 
 стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште зво 
..{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељ 
p> <p>„Мора да је нешто важно“ мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није  
јемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле  
} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао. 
 страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Дра 
а те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је т 
ратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не забо 
едњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш 
комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутн 
ривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједн 
p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај до 
ено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, ча 
учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су т 
еч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје 
н није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску вој 
ешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{ 
рат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p 
.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле?  
е часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„ 
p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастил 
 ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; 
 <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у  
ка је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је  
да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао 
у се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу  
ветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? зап 
е џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако у 
а издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p 
о варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло чест 
Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> < 
 Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} Н 
ате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Ист 
р је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној 
удно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Ц 
а мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбурк 
ајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој осо 
на утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Ист 
авим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Е 
више у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, 
ко и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су 
о послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волел 
им беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Прост 
чке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стој 
.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост про 
ме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само  
ам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу пре 
то рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја о 
далио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>П 
о одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода 
 њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи та 
и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам сп 
Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут 
са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором б 
дом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прођ 
 <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био ал 
ра враг је жена и мајору Здравку готово никад не да мира.{S} Мајорица је Мара велики враг.</p>  
ема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог пок 
 онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу у 
 остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.< 
рао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно врем 
еркнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капи 
ави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече  
мо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се и 
p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом св 
адмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким  
ош и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних 
 слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни  
а није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад ј 
једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и у Београ 
ло би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему м 
 престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узо 
аре славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не им 
теља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> 
амотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину со 
кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада пр 
упно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мисли 
, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, С 
зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро- 
>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него м 
 се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и  
..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Б 
бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи. 
зи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би ча 
— прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Он 
</p> <p>Као дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је по 
звештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је би 
е Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И  
— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде. 
.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и  
од и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу ц 
 њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српск 
свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смути 
ружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор  
— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, 
 увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама 
, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против  
моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div type= 
е правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S 
но рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хв 
сти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, хар 
>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам ча 
вог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавит 
к, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнок 
однела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако мора 
 на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за  
је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да 
имљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно о 
чке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два 
ј мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех 
едан из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу 
ут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p> 
о и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — п 
, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господин 
p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим о 
ису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како 
 пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} С 
Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од  
г језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар 
 вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те ве 
несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торт 
не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка  
нко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем  
..{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.< 
ије каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфе 
} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p>  
убав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p> 
ка је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи 
воје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље  
опља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љ 
амо се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и у 
 није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, прос 
</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као  
<p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у  
 <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши т 
 Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину вели 
ме му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто н 
} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та 
удбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души 
ких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири. 
мо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n="265" /> <d 
има, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши об 
д је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу 
волити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очито 
 његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb  
, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасви 
 загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствар 
ло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су  
 ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлил 
 дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто н 
чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да 
тимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу  
p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак, д 
створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила п 
е нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи 
 Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт 
ег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана 
ећ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути  
ва Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Б 
ацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катари 
алива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Сто 
; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хле 
писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни  
а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ј 
о Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом. 
ли?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, 
икога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји 
подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне 
е.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за екон 
о и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Н 
 нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... ни 
ампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, не 
на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, п 
кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жељ 
ко је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болниц 
во село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; иш 
 је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је зап 
ана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико. 
лато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостил 
ци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Д 
 <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок м 
о да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами 
мње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да 
 се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, б 
 даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у 
што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди др 
.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задр 
е лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код 
Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кровињаре нико не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су срп 
 је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били 
="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо 
у на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање. 
о да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала  
.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе 
 престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у ло 
јнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, д 
/p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p 
о био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој 
, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда 
, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу. 
одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удв 
реклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-два 
м територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, 
му!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо 
и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом 
ија записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом 
било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полициј 
— то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они с 
та Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да каже, јер је нико није познавао, и ни 
 тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио ду 
.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> 
бље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се  
чана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори  
 у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад  
не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, ко 
не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — прим 
јих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мог 
кнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кор 
страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој 
од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижд 
вши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} С 
пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено  
зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе 
бин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а о 
, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто 
он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик леп 
 Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право им 
ије била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. окто 
ли се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно 
 неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, ал 
а ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за мини 
гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" / 
ао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио 
<p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краљ 
доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностран 
 по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене  
вљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та ист 
ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Ка 
роседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац,  
знићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„З 
патична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом мл 
ска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од кома 
d> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> < 
 у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде 
 да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао прив 
 упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао мини 
ја вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мисл 
од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може оду 
иру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу,  
његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а  
преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, 
ао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у  
војивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки ср 
 <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех,  
> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од вел 
отна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму проти 
росто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде л 
ез огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом 
 Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влад 
општи му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се н 
учака мировне конференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора зау 
игне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би мога 
Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савез 
е ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, не 
а је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже време 
/head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочи 
вао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се н 
 одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена  
ка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, 
<p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвал 
вао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезн 
јио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо 
Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p>  
ви је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, кој 
учаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му к 
ког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже глав 
 а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим 
рим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу  
ице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су пр 
одног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно г 
е сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увре 
трого наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} 
 говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се диг 
> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кра 
 Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из 
полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутил 
/p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p 
ција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуци 
p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} 
ило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај тр 
ца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ вит 
е свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" /> <div type="chapter"  
особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала 
рској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да с 
.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трп 
кадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да приб 
е на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од ве 
</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p 
е министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један 
<pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције. 
чно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољ 
ага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сув 
анка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету 
</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована  
а...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали ц 
ни!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био 
ну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена 
pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокр 
 гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је тра 
звикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујават 
ајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове при 
це имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим  
 вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p 
p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави ј 
дну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} 
<p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице  
се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долаз 
жи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручни 
"723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој  
 који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела вес 
погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са 
p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше  
горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему с 
— рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговар 
.</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није  
оздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Ј 
рецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, верова 
та.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...< 
авање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши  
 се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста 
убоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, 
убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, гд 
} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" />  
а, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им  
 једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало доцније из 
 посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре он 
н, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извад 
рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих В 
исана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Нико 
а ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име 
вим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конфе 
имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с  
кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси  
 један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седниц 
му, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам б 
нувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му  
и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунс 
је још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужи 
за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој среди 
од Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћ 
ином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако прона 
еспектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли б 
лободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бит 
Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по ча 
ске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљив 
ри поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао  
годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога 
.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство 
га ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на не 
болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и 
х се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем саб 
ој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у к 
е држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада непримет 
асно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребац 
е мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучи 
 пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По св 
ита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаон 
од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ 
и ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застиде 
p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се ни 
они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју  
змучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чик 
че:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S}  
цу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од н 
гари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори. 
еш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти от 
ече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то на 
еоград?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место. 
о тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме  
м? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, п 
па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у св 
тојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарк 
ловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја вољ 
/p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са О 
<p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страх 
а ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, д 
те се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох пр 
 мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после под 
ајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није л 
о сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни запов 
омогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пу 
ченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до  
друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема  
и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса  
није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуг 
> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на ми 
ка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана б 
p> <p>— Али, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и  
} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попи 
к црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нат 
ожеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој 
вори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личн 
што ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на ме 
 рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом д 
аже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> < 
једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка,  
ође, да је видим.{S} Већ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанк 
 све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан 
не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика- 
га пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...< 
 то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам,  
етио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Ч 
 познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много 
а својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оп 
ве сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли с 
n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени  
а отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из  
што нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати 
ени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је ос 
S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледа 
Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> 
 и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; 
ловину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учини 
} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p>  
 Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у к 
 је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бит 
едочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству  
ру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била де 
а писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искр 
 је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при  
че сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> 
p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" />  
ознајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све 
и, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог сва 
како маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће и 
адаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је ов 
е своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није м 
ли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S}  
то ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у  
/> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки на 
м отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече П 
ли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не  
 Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, о 
ам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже н 
олико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ов 
 <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми н 
т био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде 
рам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="35 
еше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници мећемо на  
хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S 
и случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад  
само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто 
се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута не 
и у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуца 
н! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега у 
p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви,  
обри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико 
је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак мор 
амо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па ш 
и? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.< 
е заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи  
 Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напрот 
, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледал 
 раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p 
збуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} По 
о овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, 
пита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p> 
је, још како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, досп 
била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S 
 си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само јед 
 још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опс 
..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се 
а и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но остави 
му?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у 
 Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се поди 
 сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!< 
да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти пр 
 што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазин 
мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два  
 си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи? 
да у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, 
адар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p>  
иш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, д 
мену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равн 
 тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погреша 
 писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено  
чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к  
годити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да  
ћу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајућ 
о бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогн 
дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш н 
оћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: 
ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> 
<p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, 
ашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>—  
 сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да  
е анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S 
ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хо 
 и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде! 
ње?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не из 
/p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово 
а у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу в 
Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Је 
а си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. 
то отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по  
и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је 
, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и о 
 црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванс 
ого скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дош 
 се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш 
вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ  
уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак ви 
нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо? — весело и несташно му добаци Катарина.</p> <p>— 
цале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи 
дан рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три 
рсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од какв 
такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војск 
то сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас 
изе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Н 
мо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је  
али.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су 
ло оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још н 
<p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пр 
преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши ма 
p>— Морам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја  
разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! 
ла а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам прими 
јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским реда 
надио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне но 
тијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју ру 
али Лист</title>“, госпођо?</p> <p>— Ви нисте, господине, из Београда?</p> <pb n="175" /> <gap  
више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Б 
ционалним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали  
 неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије. 
арта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је  
ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у 
, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па св 
 и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан об 
 представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p 
а они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се по 
ао прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштр 
сете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, 
.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је у 
анови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се  
ли.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјал 
да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкого 
ми стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна  
 своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него с 
...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа о 
возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да  
доше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара сла 
, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по 
p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмотрено вр 
оше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте 
у тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div t 
 <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си 
направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</ 
у са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издал 
трина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сут 
ђе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лаз 
вори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унут 
дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њо 
 понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје т 
ве, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништав 
ајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му пр 
Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим беогр 
ило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмер 
но огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће  
овине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла  
еле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припр 
ведника међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим ш 
аник <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора за 
/p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди 
љи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} 
у местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика 
ла у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно 
 кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p> 
 ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све ос 
 су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић  
, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као  
ика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто 
 руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p>  
уштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују 
ђањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са т 
идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромни 
/p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила к 
браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то и 
хало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор 
им, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устим 
верење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите ув 
цира су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно  
номе питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро р 
а згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прили 
о име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакв 
о опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на с 
ва о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, пр 
божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, ал 
ду, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму,  
ликим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је С 
кођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, шт 
но лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које 
ога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а к 
енија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> < 
 Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, 
ним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У мест 
Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одго 
свим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку св 
 душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују,  
и, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви  
рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас  
> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна  
 жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка у 
и заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p> 
ок ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не 
ревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бог 
/p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n=" 
 јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је 
 које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху 
и, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната ж 
и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наши 
товали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе би 
пова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећ 
бац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Про 
свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави по 
о, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети д 
 још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду 
 борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о П 
рист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истреби 
анова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> < 
 ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово т 
ву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам  
преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе  
.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к 
о празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити 
, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и 
се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће 
а неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о то 
Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила 
вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојко 
чи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све  
оду; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и 
господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Ш 
и знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме,  
ка немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци ни 
, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарај 
 црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варо 
ком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{ 
слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београ 
ш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања 
 уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на  
икатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви? 
увати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља 
 и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који  
S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се уда 
о.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни  
 Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Свак 
уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега  
p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска 
чних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известити своје вл 
фоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева На 
 народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— 
ких соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог вод 
 су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прог 
..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за сло 
тао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвик 
ја: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне праз 
брао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго пр 
рујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га 
, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се укло 
м гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери 
 Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није  
вот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} 
а мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце  
 хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем  
вот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изг 
о, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном 
а, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само 
 узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — до 
, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече П 
а ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непр 
/p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p 
ве речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Р 
могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни по 
Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао р 
ргичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, р 
афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је  
лић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаесто 
дале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Об 
ио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то 
, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S 
о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном поло 
орна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до 
корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, 
 бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предрагов 
у украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Жу 
пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>—  
и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не ква 
један изнео живе главе.{S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да 
ас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала п 
песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" /> <div type="c 
ар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Сто 
 што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући 
, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између о 
ватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ ви 
мог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван  
 сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца. 
се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n 
 нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључ 
са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић  
престано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растана 
 хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према  
 Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> 
д браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>-  
онетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу 
Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно  
е златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: 
буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника 
ерљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друг 
пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p 
тано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави  
нате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S}  
воје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурн 
оће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презим 
м одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти п 
али на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не  
ен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео  
</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници доб 
p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека 
у. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —,  
ари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много пола 
!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожало 
 увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му К 
ково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и  
ог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумева 
ћ одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад 
p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само  
 Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</ 
драц, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече госпо 
волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општи 
, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се 
ачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Л 
>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми  
ла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рек 
 што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је поч 
рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма х 
анка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примед 
је она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо 
и вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположење,  
 то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном спора 
ђице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и 
 већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуциј 
м и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разг 
па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</ 
та, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако с 
амо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох  
ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је 
само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> 
 до другог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав 
Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова  
угари!..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је 
истарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S 
че:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омлади 
оро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју в 
> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обој 
нично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојлов 
>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у соб 
...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде ј 
p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они  
ворен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ ј 
аљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стој 
а српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, ал 
у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у п 
Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче инти 
Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И 
<p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p>  
и мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о  
стен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам  
нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> < 
га ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београ 
 а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, 
„Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако  
о близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S 
ковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско 
 носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мис 
} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу 
олико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи. 
 и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин 
сподине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло заг 
е слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер 
и се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појањ 
 због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227"  
ак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и с 
тунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра  
се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не  
инђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се те 
> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти 
љенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужн 
би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да са 
p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику пре 
а у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p 
рковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државн 
ио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изнена 
 ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p 
Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак м 
ло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почел 
етлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било сра 
еки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда 
 Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га 
е иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска во 
дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која  
нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазб 
вке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни  
> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам 
ви мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани 
ече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} 
 <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованк 
з Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих  
 Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду,  
јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да 
ка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p 
та је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стот 
ик Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, тр 
.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је 
ркнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не  
ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је ч 
трепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p 
ија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бој 
 намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је  
p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда 
.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесн 
<p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Врати 
.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворја 
разумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конферен 
зитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> 
намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се  
 брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили 
ар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{ 
 је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су д 
у уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то,  
изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осе 
 што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у п 
а сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведо 
заревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недиће 
на, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да  
а тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани 
здахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи: 
је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му о 
ја од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба  
{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео  
е кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> ути 
већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О,  
осећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је изм 
} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном  
едраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Р 
ило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја в 
пска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и срп 
у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека к 
 Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у ве 
 разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предра 
јо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а  
сак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, ве 
и се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Ш 
х, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат би 
који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате 
сен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>—  
од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и нес 
 их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ ни 
дложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на друг 
у један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p> 
јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених 
 ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле з 
 њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, је 
ија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља ч 
ти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Ск 
ар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катарин 
S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сн 
чницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овом 
 први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и  
 није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на 
ржа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чист 
ри стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јуна 
 егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци 
овати закључке мировне конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оно 
нула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће мо 
 пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; зн 
>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрд 
е Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих 
а, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморан 
а, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неис 
рочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наш 
да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући 
формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи 
на-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше  
ице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске ре 
уално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <p 
готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије н 
И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили в 
 ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полица 
а Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S}  
о збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, 
на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење  
е да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он 
 и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро би 
 лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би преба 
 Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље 
p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда. 
оји је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болес 
<p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је 
д Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије 
очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била 
азних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената св 
ео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за ч 
а поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два  
х није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.< 
тељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на вис 
тно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистин 
ђу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли 
каху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, др 
ам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова  
 наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође  
е читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Обер 
акле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш 
ци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог свом 
вакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту 
ља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина 
.. то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести 
да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је  
плив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знат 
е гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} И 
, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не тр 
е, коју му је Лазаровић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада  
ост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето,  
ру, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, 
/p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{ 
са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му п 
у српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> < 
нски.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па  
в сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та 
оду раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити  
и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео 
н седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уж 
офановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поизд 
ш у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се  
а потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степанов 
чевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јов 
Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко вр 
 упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер 
бала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком д 
ога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска 
лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвова 
е, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне коман 
е скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са реч 
ма и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, ве 
оглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана 
ицима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од 
у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога саве 
време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе 
и као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на 
пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола  
вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је  
 нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то,  
ојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си 
ровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили з 
 скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком. 
се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој 
ирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујућ 
ли и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све т 
де су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> 
 њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се  
ом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када б 
тадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља 
н да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим  
а се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута 
осле пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика д 
ео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и т 
ној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској си 
 своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душ 
пушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и о 
 сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, 
и Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и науч 
и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи 
 ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина- 
ић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поно 
е и значајније битке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори 
 ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо  
ала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге 
аравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао,  
војити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и н 
иће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покор 
политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовањ 
јорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p 
 то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љуба 
 познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе 
.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде прек 
ји је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, д 
а на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стог 
 бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Ту 
кој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати. 
м“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима о 
у дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном,  
 да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно у 
рио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то д 
а.</p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, 
све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом  
ем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је  
="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</ 
/p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са в 
скога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али у коју та 
е бити не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организациј 
лан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничаво 
ом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Б 
 до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са 
лужбе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесе 
ва.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумет 
добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина- 
ену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у пос 
.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p 
ладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све  
 рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипа 
е саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је ин 
 људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га ј 
на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац  
о огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити 
 и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то 
 га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> < 
леда оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољн 
ше и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и што 
и му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Прев 
доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоћ 
о није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражит 
</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ст 
ли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p>  
жићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован офи 
 динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удр 
ико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што 
p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, 
.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже,  
итаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„ 
ксић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{ 
ног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type="chapt 
те своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је о 
у зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, св 
ино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праш 
 српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Тур 
у владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало 
ли са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаље 
робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се сва 
ављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свег 
омита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним од 
општи, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свог 
х власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону  
 да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од 
head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} С 
ad>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како  
а море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух п 
вита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико ту 
а све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар  
 „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољ 
за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p> 
оред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и ни 
надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај в 
ђутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о 
ује истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише ра 
вши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> 
ead>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованко 
овом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље 
и буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арн 
а, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и 
 у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер т 
спођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смис 
ти, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а 
вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јо 
јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој  
S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж  
 акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њ 
е у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су 
екнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била  
колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само по 
у пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи  
абрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом ш 
исутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе 
а питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун доброд 
ој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци но 
и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа  
н <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, 
е председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да прода 
ечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина  
 <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, п 
, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито  
којни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни  
убавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То  
прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила ду 
пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:< 
им Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им  
тну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљи 
 изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> 
вали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајориц 
ако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде с 
ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— Т 
ти у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направи 
ји догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно уве 
 си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која о 
 није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p>  
д њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно л 
луша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас укр 
есам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпо 
</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах от 
.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио. 
ешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, 
ла за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Бео 
октор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли  
и је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p>Видео је др. Јовановић и  
ш горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио д 
истар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и  
ко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива какво дејство учини 
е га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, д 
S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животи 
>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Ла 
но је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телеф 
упи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Не 
сана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на ја 
тку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Бео 
кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић 
вора и владе.</p> <p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да  
вршини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе кр 
ије па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што ј 
сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</ 
<p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној  
ита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>С 
 ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа 
је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га м 
ору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још о 
оју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читање 
ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> 
сподин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се уб 
Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева  
Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо бра 
во, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни мла 
p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је ви 
евић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је О 
астављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новин 
сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, н 
а кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало р 
 је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим ра 
ах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржи 
</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разг 
ја је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавн 
ор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала 
 нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи  
аркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљ 
 беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У  
, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму д 
ици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне 
заревић је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, 
ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је с 
се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истин 
, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло  
иноћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији у 
— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— 
>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу 
 сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати сто 
ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми гов 
 правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо  
адржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој 
ве којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда никад.. 
ш интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је нако 
— уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује 
? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p 
акав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита пис 
6" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са: 
p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p> 
диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изнена 
ено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала 
нило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то м 
ћи новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом в 
 само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обр 
/p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине 
 иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље т 
ла посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгл 
ење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна органи 
ство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, р 
шу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p> 
"650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>Пос 
у и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па 
градска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и п 
узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прв 
ро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се  
м поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die  
мо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда осн 
о нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина- 
анка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све  
дрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p 
е је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у тр 
ју.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снаг 
 Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало 
здрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута проме 
 у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турци 
Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Сто 
 себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уст 
хори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала 
> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће т 
е друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало иро 
зи.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа доб 
 Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је м 
ајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све 
одне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и прет 
природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} П 
ових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатељ 
изе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам 
 Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу 
исоком торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркв 
значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо  
 руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, де 
 као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Н 
ки Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док  
ца не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрају 
ме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који ј 
м гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p> 
еколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија и 
а, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и 
рта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овом 
људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три 
лендар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе  
ељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје  
ноги витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити 
љу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини 
 часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у  
ослала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени б 
упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у ов 
itle>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешко 
ешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоћ 
ја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речим 
џи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију 
лак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са гр 
 сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд н 
дела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избил 
 се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! клик 
тос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић ап 
 Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици 
p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта 
капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, м 
као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србиј 
ицима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у љ 
наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> 
о да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и пре 
чи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охо 
>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у том 
подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на 
рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло пов 
ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледа 
та-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S 
S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То бех 
ији зазвони.</p> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од бол 
а их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од св 
тегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И 
ас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групи 
апрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те  
ениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне с 
вестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је до 
S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама  
ова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћем 
е.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S}  
ело је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, 
ји, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нек 
 помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском  
е ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, м 
 фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута,  
анџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p 
 у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих офиц 
 се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочи 
анка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" />  
..</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати не 
 на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често п 
ала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пун 
 — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> 
тара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а 
омрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне о 
p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— Апсолутно није и 
нел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде иск 
 па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој 
прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд 
ече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше 
и смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови  
и тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не 
им ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцка 
народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који у 
 ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му 
тео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену м 
 — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера  
о је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Ост 
 <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да б 
здали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш ј 
ив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напо 
р мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>—  
агне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од 
ла је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу држав 
кати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Миц 
ршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља 
тана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати,  
једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победонос 
логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један ра 
 се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав 
 њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десно 
, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вер 
ла је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су би 
 коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од  
не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с  
инове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх 
диницу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва б 
авезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једр 
ње, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти т 
од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Наст 
ак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си так 
но имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака 
е девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим о 
 у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, ув 
а к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што 
врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топ 
бриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, 
.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутов 
шију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па 
упице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фа 
 очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погле 
 наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> < 
рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> 
гинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap 
шта небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека на 
ежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ 
 како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да 
p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађ 
 њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе 
 на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно 
/p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је  
ну на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се 
 одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крај 
су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помоз 
упцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наш 
н и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, а 
о неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Сто 
тране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихвати 
е гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дош 
јао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се 
јао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Д 
 тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, п 
, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљ 
то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто то 
} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те прими 
 па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоц 
спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А к 
 спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре ил 
ртије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био г 
извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириш 
е ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинов 
поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, 
ила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Д 
апослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стоја 
новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера 
бојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се ра 
гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорс 
 на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српс 
и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као кар 
социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите,  
о врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p 
ла и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљин 
ца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати 
d> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико ње 
х неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапш 
ислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњ 
..</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је  
 значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а  
ом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје  
јно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду сво 
</p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него 
на“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко  
е на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Срп 
иши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко ј 
н теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већ 
, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопи 
 Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и 
е с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се поса 
ла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мат 
уће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа 
авља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поузда 
о толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а  
Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, к 
, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb 
а.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива  
о својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и 
ној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је о 
вору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Г 
м је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим,  
је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је 
 шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Н 
 — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око ог 
 ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У 
ело живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{ 
— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S}  
Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно 
<p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, 
и кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један ре 
тњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212 
> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске в 
 у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је ж 
и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева 
е осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са прв 
 да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена 
 ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="subSection"  
 задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није им 
едем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се поја 
мо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-па 
ћи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћ 
одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" / 
 из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече 
азуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> < 
<p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казу 
орим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му  
ак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљ 
{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирај 
а...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} 
ли на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео п 
 одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер с 
авна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафа 
 добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецк 
лу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазареви 
не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи. 
је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике. 
 па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мат 
 сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазна 
арска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седни 
p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекин 
м спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Ст 
ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору тр 
рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црн 
топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор 
 од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стри 
а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ 
l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарин 
, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у сп 
м, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да 
о се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва 
и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла ве 
 опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме 
 Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна  
рави оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што  
.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњо 
у се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, гд 
у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јован 
ђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p> 
у дана, нека буде дупло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и ма 
 писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div t 
 осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p>  
ече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, 
упло весеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>Т 
p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml:i 
а Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком 
атворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к 
дном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан б 
 том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Л 
ајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу 
неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната  
е на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачки 
ране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> < 
, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забри 
ер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја 
тражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружан 
сврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мор 
 Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора  
се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p 
ије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S}  
 <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће  
 час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем т 
ми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју  
{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени 
, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само 
ица спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p>  
учен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у на 
смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече  
вако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} 
би је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте б 
огиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9 
 политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не реч 
} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно пре 
овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад до 
> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несаниц 
у струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p> <p>— Ка 
р Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио поли 
ом:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, 
свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се  
 седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.< 
добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на сво 
понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце  
Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо ко 
лаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кро 
евићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела  
могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за жи 
 весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као б 
страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе н 
ако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, х 
краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из  
у није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} С 
сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом П 
ју, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима са 
ливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио 
нт Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је ј 
је „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стој 
тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова ниј 
ла.</p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хват 
рукчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад  
 нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој ду 
, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Ча 
амо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправ 
ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору 
аже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p 
Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" />  
трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одо 
трменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску сил 
сеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Ма 
ропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а 
Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза изва 
слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам 
, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </ 
агрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milest 
ше.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем ми 
и загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, 
чињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какв 
ала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Кр 
а Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је  
т ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, д 
уђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>И 
 ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају 
оне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени 
у волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер 
; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p>  
.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја  
о је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је те 
вучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а м 
e unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по  
агрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што 
 Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p> 
ера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p>  
м кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се с 
и слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, инт 
 гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав,  
остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око 
 појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то оп 
 другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлуч 
раво ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично рас 
ћи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне,  
 налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да 
ма живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са  
онењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот 
бро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића између железничких шина 
ј, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са ку 
аховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></ 
 у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p 
о преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p> 
ну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла < 
, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју наша 
а!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спа 
ослу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарс 
Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и к 
 каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да ниј 
але јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за 
са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију 
а овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем нар 
а.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор 
ор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша 
а слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање 
ији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе мест 
ођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није  
ћу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па 
 су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S}  
у ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада  
и мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посласти 
> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису  
ваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан 
аљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој б 
 у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</ 
 је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ 
народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, 
било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, т 
 тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ј 
м понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на 
ом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, ал 
афанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и  
{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што с 
е.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час  
астадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катар 
анчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направ 
идећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" 
олетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, д 
И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обуставље 
 караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога 
дном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју ку 
дном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није за 
а је, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, 
ати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Ми 
 као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у 
о у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одм 
в Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је 
, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саве 
 јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као ш 
ла, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се ње 
ала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арна 
 тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била п 
 крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јо 
о осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p> 
 премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, ст 
а пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са м 
е допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хва 
 писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању 
јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусај 
каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан узда 
о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него  
ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и 
 рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>О 
свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само  
де међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и т 
ш данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико 
станку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објави 
оцес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан 
 пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634"  
 Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план  
а Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој о 
, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала то 
ући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигош 
астанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао. 
вић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати 
ли он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џ 
 то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа 
 ли би до измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутњ 
ењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве парад 
 Лаза је Даницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да 
а учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, од 
Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе  
и да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност пон 
ве као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софи 
астопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стој 
е су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе 
n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из б 
да је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му пом 
јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао 
ју и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, пре 
рочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци д 
без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, 
мену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p 
у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красн 
ива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, 
и свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си с 
њи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге  
ка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је  
упала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно би 
{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Ст 
ом, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати пр 
нка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаћ 
 домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стоја 
о мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу н 
техе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој  
учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што 
у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, ал 
ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има 
 треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ства 
ротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>М 
и, мој живот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који ј 
ркнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову бра 
обне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који ј 
м чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рук 
у њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само гру 
} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао;  
 дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојх 
 он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад до 
м свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} М 
 Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У с 
 па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког др 
здравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, 
говоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за  
вим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и умет 
>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, исп 
ечен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш вид 
ат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у  
српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепш 
а кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стој 
 Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те с 
а су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, ч 
оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је 
г идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је у 
у ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинца 
ред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу 
тправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам  
описује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар к 
таде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но ок 
 подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело 
<p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под 
лицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савско 
рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путе 
 пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то право ис 
у Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним момент 
 Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпут 
оју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић о 
и боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су један 
у се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се поб 
ом се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Чел 
је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде При 
/p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их вре 
излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово д 
 оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње 
 најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде скл 
ашљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у вра 
а у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери  
 сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато 
дин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по 
коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат  
о оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, 
ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд  
...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, бога 
 пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</ 
 и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После  
опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио д 
ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан ј 
извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p>  
ки приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој 
а Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли 
 да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> 
n="621" /> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и од 
јковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{ 
ава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а св 
оли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно В 
ови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном  
 ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитат 
гу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осо 
во, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у 
погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка 
нче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, 
{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто 
ени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићени 
у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност  
је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је  
каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, бра 
аше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли 
и макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи 
боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела  
 вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем  
 и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> < 
 орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?< 
и.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане 
да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема 
љи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегну 
кцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски  
ом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</ 
си.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може 
торово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и ле 
опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија 
ицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као во 
азаревић је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српс 
с врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки п 
павали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуна 
 тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Пор 
 после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где 
праву, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p 
лио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, мож 
 нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраж 
аустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљ 
ео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</ 
р, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и теле 
знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како  
ајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила 
</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у ду 
 колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, наш 
, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бат 
е, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима по 
вом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p> 
а <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама н 
ан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> < 
гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрив 
 се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте на 
ајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
лазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана мла 
 спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно  
павао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изд 
...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наре 
 Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на кр 
ују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не  
вне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало 
а, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као м 
/p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој  
ено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку  
сионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљен 
Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слов 
ме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас 
о шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће 
ао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болни 
ала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца 
вом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да то 
хологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак  
 тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним понос 
јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му ј 
јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију п 
ултуран човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70"  
 доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутк 
г узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се 
ке снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снаг 
а а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разл 
д у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посл 
b n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на 
љна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер н 
азвијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Ве 
 кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол 
ну крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисл 
ројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и 
p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топли 
морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом под 
авеза беху му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак  
џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљ 
 још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишље 
ликих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговор 
целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку једа 
, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов 
тавио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мис 
о што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао. 
 сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога 
 реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до оч 
 жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе  
ућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у 
нокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану 
жности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љ 
курикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а би 
изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослоб 
а је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Ж 
за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је  
 његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканск 
 када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она бил 
алио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним 
 Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" />  
 његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљ 
 слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с  
је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним н 
 дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу вед 
 свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јовановић, био ј 
широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је 
 онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да д 
еници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спо 
и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност с 
удна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после д 
арац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који н 
лаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта  
<p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, ош 
лексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштв 
н не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му пре 
 кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појав 
 стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режи 
? запита Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он ј 
бини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријат 
е вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Муз 
девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</ 
атама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом,  
вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини 
рује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој и 
ве уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар  
је Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољ 
 брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше  
и“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“ 
 раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физионо 
 је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну че 
тво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћем 
> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазареви 
а љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој вар 
, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер с 
.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он 
икама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић 
дужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести  
 ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p>  
атна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске пу 
 <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла. 
</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Ба 
годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло неп 
 остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па 
, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго  
ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавн 
ично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али 
мо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стој 
а, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромаш 
авља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у П 
о је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко вр 
де на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} П 
магао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом разв 
бље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обара 
ар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војс 
а је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересан 
, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој срп 
 дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је та 
маче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело св 
Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер 
теља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиро 
у не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесн 
уком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где  
будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздрав 
а нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичко 
еном логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна д 
саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилик 
Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је  
годила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске с 
и за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са н 
/p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у ње 
 и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка би 
се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд  
оман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> < 
<p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народно 
народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша  
 велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да 
да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти 
био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредова 
, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњев 
је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијал 
ликог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се 
 паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>—  
96" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и њег 
српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — о 
е врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} М 
ушом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Исти 
беркнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. 
Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p 
 јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео 
н, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто ун 
а готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану п 
ход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед. 
века, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте дост 
</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писа 
је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и з 
ви; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петл 
менио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прођ 
стављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржан 
оће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.< 
дличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке. 
у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чи 
, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да с 
в бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора буд 
нданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{ 
и док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S 
 са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p 
егове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, јер дрво 
есносније бива.{S} Али да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к ње 
лицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено 
шо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p 
му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколи 
дојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Во 
петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати  
ријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликањ 
угој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што с 
аваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што мор 
ше га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај 
уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-П 
аше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; 
авао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису ника 
на, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо 
ационалне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са  
 помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега 
у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали,  
 невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот толиким о 
апред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово 
и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — ш 
и се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> < 
а отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговорност  
одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужно 
је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је дома 
ивремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</ 
чаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем еванге 
 уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо с 
p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе с 
 је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Ка 
енима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер 
кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значењ 
био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнов 
о наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у ја 
тко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и  
 волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачк 
> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност  
а друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде с 
вићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојан 
ко, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за кој 
маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још п 
ђе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрел 
 исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салети 
 у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду на балкан 
торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само 
га, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта 
илима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необо 
Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно 
еровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одуз 
ове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао в 
 је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Па 
њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то њего 
трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> 
ти мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојан 
Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила  
ајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без  
ко је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаут 
.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војн 
и оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са ов 
мамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, 
 крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тет 
 била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих пис 
ст из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа он 
 се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је  
 Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се... 
 Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње  
начки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> < 
огинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Риз 
конића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке  
 према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци присту 
омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо поја 
рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, 
ало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ћ 
вине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама  
ва се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго зад 
а толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о 
жеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би им 
ну жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, пог 
и и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби  
ке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, 
 што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано њ 
, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и  
ади његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је  
-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први с 
 који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упит 
 и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на  
 и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш  
естивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо 
ваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гла 
тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази  
оизведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло 
/p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд 
т његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{ 
д је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> среб 
ише пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити с 
 штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је т 
едно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве пошто 
е мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Вите 
мао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Руси 
о смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним трену 
истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му 
, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лут 
 вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом жив 
но предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак б 
капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо 
 једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници д 
нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео у 
ао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улица 
 брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њи 
ја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број  
но, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини 
 хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је по 
срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састој 
шила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате 
о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стран 
т, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су и 
>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Нек 
ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним начал 
ој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољ 
ке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и  
ине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива 
ћ ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{ 
еркнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и доб 
е да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљк 
начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — р 
 коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послет 
како, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опр 
итивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на  
p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Свој 
те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам с 
естао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући та 
 он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше от 
ложају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати з 
вој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера  
а сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на са 
шљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањ 
 никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који 
њем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за  
 стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу,  
рашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његов 
рзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки 
иља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>О 
<p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</ 
ти, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне пр 
 ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} 
дитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је 
ти, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је о 
 мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је  
ивена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, ш 
е лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је сит 
при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уј 
 четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опро 
 у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила 
оји је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у  
 Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није зн 
коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била ј 
ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да 
 реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер 
сти пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у свако 
па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као 
 <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом ра 
твеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што с 
.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједн 
ликим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писм 
ограда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у 
 да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће  
инем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> 
з тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражен 
је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који  
p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пр 
здање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извиј 
почети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатно 
је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке 
itle>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и 
асом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухв 
87" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна д 
г!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била 
укави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чуднова 
поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су ка 
ли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилник 
ини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном 
слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунак 
отпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На ли 
 доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам  
а Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господин 
ина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец  
 већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и некол 
ледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна д 
Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се пр 
 брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој  
њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јо 
може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова 
у за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима. 
је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече 
гла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није зн 
равно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему 
morituri te salutant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постељ 
ће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због 
 сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који  
трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S 
исто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме  
 терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом. 
> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је виде 
ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да са 
ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их  
орко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа 
ародна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су 
а увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена 
 идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика 
у земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, дана 
е има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих  
p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснај 
огла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко 
ту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти чов 
воју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, не 
ти“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре  
Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је т 
оспође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Ујед 
размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне 
 сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за т 
 пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици  
походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.</p> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када ј 
 напоменула, да вечерашњим возом долази њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, до 
је многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разгов 
, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже везд 
лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи 
оју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала  
ао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерн 
 беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на 
садорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој 
а“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са к 
чела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих  
д је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из  
са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни н 
јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша н 
атити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Н 
јући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних 
а за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала 
јих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја 
ој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, о 
а јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да  
примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љуба 
јачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освој 
о вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад врати 
 и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али о 
оју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована ј 
 Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико с 
вира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли ха 
 српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју ј 
ах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана 
ат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестр 
.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њим 
е се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</ 
ма вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, 
задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а ужива 
шила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годи 
умка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном се 
 се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом д 
 неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао о 
 да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одго 
било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога  
 у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности 
, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила с 
 Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а  
римање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n=" 
ас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арн 
својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрин 
p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у гл 
при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће н 
/> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један 
губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Т 
анак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими п 
ина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како с 
итљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — о 
ј мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а 
 јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са сво 
ада јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и н 
који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од  
имања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и св 
ћи јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне  
а и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој моли 
 Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} 
ећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију  
где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хл 
а је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S}  
 нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се. 
, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се п 
} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њ 
оља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуш 
али и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дуб 
 им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла  
је много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном 
је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је  
он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор ист 
задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је 
оса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила с 
нуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} 
тела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{ 
ца нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од о 
а.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их вр 
пут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима 
у све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чек 
ену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, п 
 Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>—  
ан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Сас 
сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="graph 
ла, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се с 
не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његов 
 непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</ 
да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дак 
е делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S 
ој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је  
 са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликов 
Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковн 
нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици 
" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те 
ава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче  
итичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и 
ама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или не 
ише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљаниће 
епо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и к 
е комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је 
 већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова 
ти тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га с 
тила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од 
а њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попуст 
 и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за нам 
арочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и с 
 помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови н 
 са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њо 
на и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком  
 опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разл 
држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, 
ила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негд 
 неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стоја 
о и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто с 
вши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад запла 
у, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до зна 
ала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећа 
, где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дош 
 и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно  
и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тре 
побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међ 
оји сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утис 
д <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Т 
је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут 
ног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију ста 
буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају д 
ли пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да н 
и српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано ст 
тика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба  
у Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда  
 те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те ист 
<p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса л 
а је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у  
 за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и  
овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре  
а не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичниј 
на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и  
 размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прат 
, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне ф 
ргу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовиц 
на је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три д 
 лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљиво 
лећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполин 
з златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој суз 
.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, је 
 спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте  
ту и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету. 
о је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши ј 
за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Изд 
.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући о 
Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</ 
 споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је н 
ао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо прим 
p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол  
од Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини п 
p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мисли 
аревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже  
нци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под  
 жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жез 
не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које 
поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} М 
ечце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, ку 
онекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала 
још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна  
д снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чека 
није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} Т 
ову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом  
на.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је з 
посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врата са ул 
аво.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А  
јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Је 
 из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа г 
е радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Р 
код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па 
очитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољс 
/p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и 
осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш доб 
чника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, он 
миљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и 
свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p>  
ратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је 
до, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла,  
лио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци 
гов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила 
стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — 
ку; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, 
леду попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе вид 
ла обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење. 
е могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један 
 налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, пр 
ја оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знат 
ве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве пла 
стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме  
чита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</ 
а!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да ј 
че метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло рад 
ати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> < 
“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрем 
ке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи во 
бог болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је доби 
ћ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу ко 
 када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако. 
 памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ 
уди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна д 
о велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тре 
кама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена  
лаву.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из н 
учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаре 
о младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се 
 он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p> 
ала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко 
>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође и 
собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арна 
н Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић  
 посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину  
у, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добр 
но дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљен 
ети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама збо 
ованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њо 
ј соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђен 
ати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдск 
асположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазил 
јвјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изруг 
 улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони 
а баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> 
је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пи 
тарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спр 
шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи 
о је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патри 
 је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београ 
то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Ч 
ли чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га к 
 станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у све 
министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Беог 
аутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех  
драговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем  
ибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га ј 
ник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да 
зрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно о 
на и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадо 
 кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p>  
— прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа 
тра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приме 
с његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу  
езано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него 
еменог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде 
3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмерен 
тика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја 
, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе. 
су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од с 
к зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручн 
ост те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући пр 
је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ниш 
идевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград 
ао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде 
 ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уст 
новић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићев 
е овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доно 
и смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече: 
лександар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле к 
каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Об 
и мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању 
 сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао си 
 Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p>  
 на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати пово 
она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то наји 
ила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријат 
е призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и  
ни где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати С 
е мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла ви 
е једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, 
еранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њ 
чао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско прич 
ише, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је мор 
следњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико 
ублици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска пу 
осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да др 
, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је у 
тном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резулт 
се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери  
е је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала 
о сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је 
 <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани оп 
ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избе 
ити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толик 
у, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас ниј 
усретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} На 
а и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што  
 називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из г 
 ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у 
 хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капе 
ој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она ја 
 рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се 
о прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита: 
оје су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се мо 
/p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанк 
с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у св 
упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лаза 
.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја  
 аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске 
о енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, 
где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи во 
p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</ 
 београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазареви 
ојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и чо 
ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, г 
о уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и 
> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће 
но, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће по 
, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велик 
 се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у 
, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n 
окојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у коми 
 јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на оч 
е био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и д 
е да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> < 
кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан,  
ојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> 
ворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне 
ов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који 
а аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стра 
и!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оп 
ен, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама 
орио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина би 
обро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страхови 
ивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш,  
о, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садр 
 за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутра 
ја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Он 
 показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с р 
умарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, ј 
ица могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику 
 Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је 
 Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> < 
сто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима. 
ер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живо 
... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у ш 
сту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много већа од мо 
прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, т 
гентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу ув 
?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од 
је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој сми 
говори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се 
.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка у 
чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење,  
лочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу пре 
евојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос? 
у је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат обј 
а, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до сам 
а.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукал 
у дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.< 
аја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S}  
</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама ве 
 тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје ду 
орист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црн 
Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p 
ренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка 
то је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури п 
се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у  
јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у заборав њег 
 уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за  
анка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> < 
еђу осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње 
есла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни с 
а.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S 
анџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда ј 
ро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осв 
.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, п 
а живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима  
отпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жен 
 се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво т 
 ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој 
ију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их деж 
дан Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} А 
{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би с 
е син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p>  
некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па 
рим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберуч 
трасно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега с 
не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац 
 и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном ули 
насте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта св 
трина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред 
 завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарк 
и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен 
режуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.< 
погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S 
исам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би д 
ски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове 
 и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка,  
p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено,  
вршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажниј 
тави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и пла 
ла у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њи 
о вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је 
ка-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у п 
е отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у  
 Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и про 
ога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако с 
в позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p 
, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш. 
ти и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно  
азмакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S 
осле предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док н 
дан црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га 
/p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То 
овић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око ње 
загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се з 
зали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше з 
од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто  
 тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави ра 
ијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оруж 
нући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бит 
ст? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> < 
 ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Ка 
тане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па 
м.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S 
ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се 
е човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе о 
 главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише  
<p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p 
 парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У т 
еци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, п 
ванка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и 
<pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како 
.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним с 
{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу  
пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="chapter" xml 
огледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да ост 
 да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да 
етнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замо 
то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p> 
езгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су  
мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење п 
ичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене  
> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви срп 
у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто с 
м марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерс 
 њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу нал 
це које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношеви 
 доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихв 
ије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се ос 
цијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, посто 
у.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље  
а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти  
се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада  
 тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојал 
Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</ 
ије Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозн 
а врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку 
тије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у м 
 познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p>  
ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на ум 
у пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и 
е др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз н 
еркнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци,  
ису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговор 
породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради рефер 
, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Ср 
обрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ови 
а малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте 
.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из  
 и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују  
 најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> < 
дари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да н 
бише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, ви 
 сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Ж 
 Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" / 
војица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати ш 
 Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздух 
оја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао  
 усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то з 
ну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone 
елефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопа 
кици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео је Соки 
ше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтед 
а ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући с 
шуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њихо 
 рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Так 
ије било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен н 
S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Обе 
p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а 
чају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика  
и командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њихов 
pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих  
осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, 
, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој  
гова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p 
ска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у 
 беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао  
>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и о 
аутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у 
ног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо т 
 као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном неза 
арко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србиј 
му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет 
елиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову  
ој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с б 
бодне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, киди 
 му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар прис 
их се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратко 
текоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући  
{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли 
о одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе н 
ри деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали с 
 лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљко 
>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на 
 кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам 
 која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније < 
пања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Ј 
пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поно 
а се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гу 
ковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојко 
сподин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо из 
p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ра 
 српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти зна 
сио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој. 
армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву бел 
 — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре  
ш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан о 
у, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо  
ах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству лок 
ић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију  
<p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпо 
ком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није из 
ао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p 
усрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стег 
ши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европ 
а заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се госпо 
ео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору зе 
</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!... 
 би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих д 
 душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњос 
што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандур 
опови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији п 
данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зр 
Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растој 
о пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела с 
толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, д 
ене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не пока 
 су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у сел 
ена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, н 
да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је  
ерином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадо 
а превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприк 
примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило р 
т.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лек 
аузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у т 
му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А,  
еђу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш с 
ким.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, 
ујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, 
не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катарин 
> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па отк 
 замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави  
па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и 
лижих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски про 
 рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу 
Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нан 
да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, р 
закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутни 
 Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дот 
— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом  
 дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције < 
То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је  
ичање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борб 
е од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, 
ично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења  
мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни прост 
 дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толи 
јске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} 
опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегат 
па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А са 
на типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p 
упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја 
шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почи 
ед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки  
кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког  
 умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то 
сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поно 
ла мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p 
е друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и пра 
ило, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањим 
ијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организа 
нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S 
 спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изнемогло заје 
 то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за 
ни као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да  
и пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пу 
 стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали с 
а је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, гд 
p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао д 
 целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор ок 
 — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе п 
, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале кр 
е Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Ц 
p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина,  
пе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који своји 
тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морско 
слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључа 
осподо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Над 
е?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то д 
ио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево 
, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаз 
 је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p> 
есрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врат 
или ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у к 
р две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то  
 гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жи 
ци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили 
арству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спр 
нашње многе младе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p 
је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео по 
 употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за 
 пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине,  
 округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пру 
дољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече,  
где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту 
ава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не сам 
 детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? р 
овине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организа 
у, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности го 
еде за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство п 
 сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.< 
длучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Н 
не Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих с 
ри и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли  
оносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бо 
 доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић у 
е баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежеви 
обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице  
су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напр 
ен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом  
Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њим 
Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице не беху довољне,  
раљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше р 
олитичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови усту 
и јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у  
/p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви,  
 нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са 
стије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је улож 
ца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да с њима  
азили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>И 
и искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ос 
и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не 
м; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу пост 
ак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже  
же пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача нап 
прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазре 
" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, а 
дравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се ле 
ра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина- 
љаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху  
 стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздах 
нања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тр 
 спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака 
убави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њи 
и нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као вос 
ије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим полож 
ли да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>—  
оград, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога  
 друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и од 
а не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје 
икрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра ли 
која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природ 
о у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што  
лно, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао прек 
се пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се ст 
!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком  
лушина не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и гор 
 /> <p> <foreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</f 
ну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме велик 
рема Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне  
та, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту див 
у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасано 
ема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести 
д, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спо 
су могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово да 
а упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се  
треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734 
ве више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунц 
вости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представни 
буђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољ 
ницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера! 
} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет 
 гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких 
p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању 
S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> п 
 своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, 
д отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њихово 
ика и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свеч 
у до Кумановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о св 
а радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да жив 
</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њих 
разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не ос 
рка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толи 
и, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црн 
ле венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно 
своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу С 
 кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону хла 
ности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска,  
.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, ал 
ити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на ко 
ећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише 
<p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> < 
песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправ 
ђену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака ј 
речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и  
а.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> 
обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ј 
давином азијатских зулумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена с 
сте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су 
постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{ 
или су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по  
и и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p 
Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отв 
ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови  
 тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој поро 
 турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанче 
 заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Ср 
еног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— За 
а је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, 
ене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи б 
о видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадн 
</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену сл 
де је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је д 
ким висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини о 
г народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол  
радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао разви 
едоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недост 
жио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био суглас 
у наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да 
{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и 
е, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је ма 
ога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту  
ле њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је на 
} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{ 
се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме ниј 
обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној кон 
 каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је до 
епријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију  
 међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у п 
свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво 
енско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, к 
и собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и  
ови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови пок 
 географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопс 
вине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, с 
 у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је п 
или отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци по 
новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром 
 жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до ов 
 па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стар 
 олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред 
и, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених с 
унакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са бра 
} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>Н 
 разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин д 
Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се цареви 
је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих,  
а њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој 
нићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви,  
у турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> <pb n="608" /> <div typ 
ровела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала,  
знићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то С 
ад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо 
за „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Г 
естрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су ј 
ке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе. 
цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S 
авати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јо 
ли, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће о 
вом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S}  
 миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазит 
мњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика- 
днога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанск 
им племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао  
к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p>  
офији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и  
матрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, 
ркнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је си 
да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду  
н да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након се 
.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је ек 
 својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту  
вовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављ 
 посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми  
у плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топов 
и говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</ 
, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док 
са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи  
ишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно поднос 
огла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <di 
о шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби.. 
 ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко 
ће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n=" 
ризивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка уч 
собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А  
.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p>  
менутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, насл 
 што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пард 
х госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p> 
под руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући на 
{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срц 
 био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад,  
ити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу 
 се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а н 
да у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих  
свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за ч 
г домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се не 
д, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно бил 
познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па са 
прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p>  
обро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређе 
ам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно  
ше раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је 
ој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала 
ци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљ 
је питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој  
 до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са  
а-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — 
 он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више поврат 
рено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на с 
— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти 
 уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџи 
потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузда 
цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч 
 љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег жи 
e> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није 
ако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налази 
кашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот н 
..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта го 
ајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско расположе 
гледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они  
 земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мај 
 <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p> 
лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобође 
</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој,  
ђене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу  
<p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар  
ну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ до 
, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86"  
ни живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштењ 
е се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обичн 
ку не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањима 
ља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би  
а изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио гд 
коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десет 
заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом игра 
p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се  
е глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она  
вим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља 
{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших уг 
чником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p 
>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала,  
рити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом  
е мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београ 
 Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју поз 
нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун  
 се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p 
, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, н 
о погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</ 
зговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову? 
ала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p 
 само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је  
 уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој  
 крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у  
тиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{ 
 несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла 
ви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политича 
 Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи 
ској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хр 
мита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.< 
воје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га  
очека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за поставље 
 Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Д 
озора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и 
у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко на 
дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вер 
трахује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наран 
ада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици срп 
и да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријат 
ојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, усту 
око уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је те 
да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која ј 
 увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што 
 се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.< 
лико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим 
леди укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње  
нту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој 
рсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни 
е, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне вит 
у наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, ш 
м у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му  
о било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из пис 
ње, била игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес от 
 <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам 
но јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезин 
ма друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добр 
ртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами п 
шта, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не вер 
 почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за изв 
риза, која је готово морала настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати 
> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништ 
ја данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални срп 
 јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу доче 
{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој ј 
ди Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево  
..</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> <p>— Нег 
>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у о 
ли су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— 
а и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао 
огао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијан 
ојем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаре 
де шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госп 
 тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што ок 
 Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и  
лађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник т 
вих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време с 
ницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ з 
је воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите 
че ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, св 
сади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да,  
лако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање  
 важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће ј 
ко друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инак 
о показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир 
идно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Ка 
шта од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> 
 колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} 
ој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Пај 
че учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је 
.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом  
т пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је ју 
овољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српки 
ла у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и С 
а примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже гл 
кнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и О 
зив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица ј 
олела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој  
и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за соб 
ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но н 
 још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати,  
е, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је орк 
о бар једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио суко 
ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут р 
што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p 
 већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме в 
 и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај осло 
реће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда с 
 Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и в 
ивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодно 
ци која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула,  
<p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема 
 свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, к 
и систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инст 
чевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да 
 и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођ 
 у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који с 
ва, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма  
је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја 
ошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској пор 
ат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на г 
е Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић сл 
 више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је м 
> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да  
исмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изнена 
 кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о 
ао што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разгово 
 и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена 
, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попи 
великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимност 
Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Жи 
 се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У да 
а о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешк 
„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак о 
ада је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим  
им и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о том 
.. једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако ј 
ја, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе 
ио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, так 
ре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој по 
pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пе 
 глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророч 
проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича 
ира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у  
хваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>П 
ого причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту,  
лон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјек 
 крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; ј 
ној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Ј 
се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом и 
вић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си 
ш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, пре 
бије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме  
, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погиб 
место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p 
им и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињ 
} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак 
ародни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило 
оћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами  
лим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа н 
сти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих  
атија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и  
тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи има 
у јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бо 
болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу  
по и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши д 
је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} 
/> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{ 
кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у ње 
им бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше д 
можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме п 
постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обу 
 ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја  
 убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо,  
е крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам н 
ила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а 
ао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за 
 госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност 
амац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа п 
 вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада до 
амо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам 
оказати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шум 
</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S 
а у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз пла 
очека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што 
к не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја т 
 јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупа 
бивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас  
 ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јова 
 дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те  
о је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се уп 
рногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни  
последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколи 
та запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>И 
 публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска  
држим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се к 
андант Кондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни једа 
 вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не раз 
не природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем 
дно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора 
јте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше  
е, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју вла 
 положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истин 
ног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се  
 се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подиг 
се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је  
може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се над 
лицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеш 
дмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о  
том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претс 
чима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све д 
рен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-т 
т.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог,  
еркнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После кр 
вакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</ 
цима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрс 
де за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислит 
стије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала миса 
ма у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се рас 
од Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуриши 
ице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p>  
</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку н 
ла је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све 
мао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је неп 
шевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идеја 
p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — 
 није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољн 
ћ ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, 
 при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему  
веју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у 
рламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом 
 причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали  
 у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p>  
 И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници 
У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да  
е већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народ 
о радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложи 
е...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам с 
рзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје 
 та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара против 
јна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојк 
ебна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књ 
ечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352 
које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама сво 
е школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредни 
 је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— 
 одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан п 
ђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски  
едало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под им 
а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било мно 
 Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица па 
ме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.< 
енутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p>  
реживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много пр 
S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S 
увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да л 
 да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и н 
код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој 
ан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио 
d> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у сал 
о је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније 
нистра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацим 
Т СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стиг 
 крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполов 
гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовањ 
>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован  
је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његов 
у!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> < 
ивречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="1 
тајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана извес 
 /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уј 
и да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" /> реч 
 управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке  
је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње 
жаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је оста 
и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји 
ованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћут 
?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, удар 
p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S 
ш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео 
удију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим 
стих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n="422" /><gap unit="graphic" 
ик Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио на 
војој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила дево 
ну великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече о 
те, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је 
 је извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се 
 Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се  
ца је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пр 
 рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита са 
нетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резу 
он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити 
 икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво сас 
крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагл 
ћ ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча ра 
 збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само на 
А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартви 
рад, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно б 
 води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начи 
ставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о т 
на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би 
, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућ 
дино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Ср 
е и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арн 
ије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима  
недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим 
онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био  
рити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ с 
а.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, по 
кнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
b n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Милов 
доше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хт 
 пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Ка 
p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након неколико дана дође и опши 
не више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је г 
а ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика- 
.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више 
поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њи 
инистар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време остави самог 
 Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело  
ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књиг 
а лондонској конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би  
„Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полици 
ановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, а 
кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила 
> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа 
м те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то  
олесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу 
ћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепиш 
рао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им  
вим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске офи 
 њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата 
 хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>—  
роз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n 
посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{ 
у, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у политичким кругови 
 у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари 
а се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечер 
ђу осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, ра 
вановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли 
ем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први с 
овала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже  
борави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ 
још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</ 
азвија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запој 
јницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стенови 
<p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па. 
пред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник 
, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{ 
тарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко  
да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један д 
 скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских 
ад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се распо 
осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио 
>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова 
ош о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генер 
но кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа 
та</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те 
-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S}  
уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и  
 примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам. 
лој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> 
 двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и  
 о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p 
ошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по ули 
 му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући суз 
 шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради. 
 кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и са 
 /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић 
ли — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки ј 
 је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb  
в и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици,  
ици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише 
а познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па  
ником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> < 
ви гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знал 
тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло р 
е крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} 
питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоме 
 ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, по 
алени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје с 
рнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарск 
Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други 
о.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се вид 
е бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што  
е, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало 
азаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али свој 
и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо до 
ривуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одм 
главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у ист 
би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се 
простио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и  
и прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p 
, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title> 
 беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писа 
м, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт... 
рећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S 
авнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, ш 
разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Д 
озналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре  
ерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са 
творки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> < 
>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да са 
 му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништ 
спитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао н 
, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за с 
азда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова 
рина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићев 
 остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом 
у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, да 
е упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</ 
а, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже окко 
} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на дор 
праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу. 
ај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега 
е стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу  
 је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до  
ругог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада о 
.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’ 
пособност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас 
p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни раз 
 добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одре 
 ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сања 
исам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давн 
 Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} 
ојег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка г 
прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположе 
х лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранков 
д једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута  
е дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој 
е чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на ноз 
ко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часо 
шан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и 
икнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица о 
 ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја  
оша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђен 
ео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> < 
арати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> 
салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз  
садницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-паш 
мише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која  
ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као 
делити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" / 
тао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да  
нути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у се 
Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини 
 n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и ми 
на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и 
 јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговара 
 све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему  
, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа  
 би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у б 
<p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио 
ја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Ту 
ојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога ми 
ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне госпо 
уче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — ре 
нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{ 
Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за 
 Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве 
 и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ства 
 бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред,  
ображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало 
Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>—  
олитици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижев 
 /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри,  
е непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p> 
ије ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту еск 
ало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске ту 
а ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— 
 има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p>  
у нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај по 
ена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>—  
p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани  
у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто из 
 бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам тол 
н, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто з 
ао чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на послед 
ати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му 
покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својо 
 знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрс 
што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, 
хапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна. 
звештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} О 
Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли  
азаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Цр 
живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, коли 
маду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заб 
 Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збо 
 примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на поли 
Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревић 
 примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно еш 
, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, б 
ену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас н 
/p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су 
уштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који с 
ресовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешно 
ности, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово 
ојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p 
ђа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сн 
ЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једана 
посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јов 
, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као ам 
аго да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву  
бра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мисли 
о ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Св 
 отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице  
етнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор ниј 
 мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красн 
S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би т 
едусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S}  
а, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно  
а реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она  
а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда 
г пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком. 
ешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он 
! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се 
је — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњ 
ас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — з 
ају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{ 
p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у 
ижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива 
 дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и јо 
стали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе 
евић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p> 
<p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах нал 
олитику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве с 
p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посмат 
није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својо 
стити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би 
игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудови 
 споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{ 
ихологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на  
ала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа п 
Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све  
и, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа с 
авијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, к 
и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах пос 
овинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и д 
уши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у р 
нули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, 
звор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не  
, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на при 
ика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. 
мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић пост 
не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још г 
то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, ве 
огу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем. 
 <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда бо 
и кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које 
о је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично лег 
и...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични ус 
цира, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гаврило 
 само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шт 
укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману. 
 живот, неће више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се ра 
 и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило 
ила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски 
е је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило 
огло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања. 
ко моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S}  
де, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, о 
<p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох  
 <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, 
l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote 
 гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их,  
умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује о 
де сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И 
ет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си На 
брзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p>  
м занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио 
ао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незго 
ла сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снов 
.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно с 
/p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Н 
двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, по 
, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на 
 би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ног 
опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одју 
 Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у 
вном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо 
ијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са бе 
рковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној кла 
х, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је  
ештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је п 
говора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току 
у се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испост 
и.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се  
, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо 
едвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да  
двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с 
ожда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у 
тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Дирнуло га је. 
ош већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора 
арини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу с 
га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје 
 у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах 
 рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне о 
ске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом срп 
ко се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју с 
head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате</head> <p 
стић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му п 
<p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, да 
говарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n= 
е ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, под 
и све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић в 
већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру све 
Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд,  
нчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вр 
 јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога пр 
и вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкне 
 рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а 
 Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгр 
 један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic" / 
 Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код С 
 лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим 
ла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уј 
сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер  
нта, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} 
адају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њез 
неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ у 
ју и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекивано 
а већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке 
Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане с 
ик.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он 
p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је  
след промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће,  
уковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се  
изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје 
у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p>  
ко рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога п 
ислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они  
уке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче 
 другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима  
опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утук 
еће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су 
ужају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су 
тавимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних изјава њиховог министр 
мено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице  
ановишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској 
им што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у  
АНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора  
 n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах 
сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју д 
владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустит 
столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</ 
 пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, < 
уришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пуст 
колико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одлични 
метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих боло 
а полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радос 
сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати  
овништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као сво 
зе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина- 
е халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се  
 сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n="92" /> <di 
рамови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона 
тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила  
ји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више,  
чајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми 
 вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ 
, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да он 
аницу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и  
осподине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с В 
и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље 
и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију,  
аљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезује, господине, да и ја вама искрено, без икаква о 
 да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јо 
 није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке 
; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им свак 
е, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта... 
ава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане гру 
Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца св 
у веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расп 
 се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као д 
ито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу срп 
ти Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спр 
астанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и ист 
код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> 
о метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужет 
Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фо 
ска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један 
ално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти про 
вога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да  
ане.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва ут 
> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</ 
 подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга зап 
ру о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и с 
уд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> < 
ођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватн 
поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, 
</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је нека 
ом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госп 
мо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обл 
орову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојков 
ваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у 
сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, докторе.{S} Изволи 
де у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала с 
S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> ре 
азиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанко 
 и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је од 
ком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скрив 
у.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одр 
настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезо 
Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и  
 пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена прими 
емена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење 
 Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> 
а на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонети 
 наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и по 
врди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до уш 
ла за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и ув 
бично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свар 
p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што с 
а.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је р 
/p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину 
размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу кол 
дјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и г 
дена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њ 
веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана  
рите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им н 
али.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљу 
one unit="subSection" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p> 
 ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим да 
 јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>—  
врсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p> 
а отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале кућ 
ли у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна 
 Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Ја 
у и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово преб 
 места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у 
а.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију 
то таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков  
ровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да од 
оме:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак  
промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изја 
рина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне но 
ђени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш 
о мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари г 
p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте 
/> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор 
" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јар 
достојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и 
шта.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета 
о кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино  
ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то  
> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајност 
аво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, д 
ш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло,  
злаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, њег 
му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p>  
ну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој сушти 
>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно 
, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непри 
ead>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на  
 и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се сл 
p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p> 
м...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које ва 
 су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види 
— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини 
Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— 
м се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Ка 
двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и ис 
ила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је  
де гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} 
 /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није та 
estone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се  
н...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чу 
...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одгово 
м се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас 
ање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код 
е га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање 
.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек 
њем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да  
 само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим з 
ај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети 
и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије ов 
секео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спре 
од Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љутит.</p>  
е седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После пон 
ектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дн 
романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их,  
p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али  
да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> 
<pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш н 
ежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изн 
евет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Ва 
сано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</ 
 можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— 
из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хв 
 <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} 
инарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине  
сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита нап 
вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У о 
пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи ме 
мите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, ш 
јевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S 
ати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији репуб 
арац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су  
Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Пода 
ек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, 
љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после 
новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би  
зимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да попр 
вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита  
.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога 
него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од 
утито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> < 
 <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, 
} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се 
дравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка. 
кар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположе 
ост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома прија 
 тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> < 
>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован 
p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</ 
у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио,  
те, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали,  
/p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</tit 
то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала  
н, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам  
го дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила р 
годише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и гост 
 да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и  
азговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога ч 
си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у 
 срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких 
четку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор  
а с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу 
 unit="subSection" /> <pb n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер  
исмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p>  
 хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао  
 се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да 
а један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Г 
но:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215 
ем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{ 
их, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.< 
ал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</ 
>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p>  
 садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој доба 
 устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149 
анкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, због које је мно 
руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљења, да не може да 
 рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокиц 
борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то з 
 му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те 
но ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Катаринине, био је  
— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто с 
а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је инт 
д куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на вра 
тате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете,  
одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у 
тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу 
треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p> 
:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га 
беркнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладн 
 то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде с 
плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{S} Још ми је једино  
на пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, 
тарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на ковер 
зи на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што 
 одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још 
иже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, буда 
а не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао 
Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се 
Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div> <pb n="269" /> <div type="cha 
Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, го 
а са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је по 
ам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећ 
 стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писа 
и се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић в 
 из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слу 
реврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила 
 доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик 
ег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Ми 
>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су  
која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди  
ј је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напомену 
 која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнеже 
репи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S} 190 
ци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође 
, да мора да је између њезине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p> 
 парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га располож 
ана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, заст 
кле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са свој 
>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би < 
њаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама  
 северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p>Након че 
ла дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако ис 
.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од  
овори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуже 
 Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога 
 једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S 
Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбо 
руди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Даниц 
<p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“  
енула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом 
после и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њи 
ином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо 
ме доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна,  
е, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори м 
 још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крај 
ећ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље  
орено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржал 
а, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</ 
мах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих  
 и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, н 
 свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, ка 
двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, как 
ве речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="692" /> <div type=" 
ак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако др 
читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, ка 
и вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очеки 
а ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био ко 
 то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер 
ела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знањ 
 учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је  
ћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> 
 поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p 
арку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слобод 
када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> 
вом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овог 
Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина  
просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са оче 
следница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и т 
 штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто заг 
ли шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао 
подар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио. 
о на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их  
ину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором  
шта друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође 
p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сен 
дмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по мар 
S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хар 
а и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="23 
ову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све  
можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нест 
че; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидн 
Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу он 
предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је 
<p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта  
ни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, поглед 
 ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће ужив 
мља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српс 
ћа на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изго 
ко тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је 
Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она преп 
прате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити 
ча Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову  
ака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу,  
много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са  
ла писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n= 
аког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, ј 
следњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким узд 
битни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене уте 
рбија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p>  
:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и,  
сетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем 
 гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволо 
ште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, д 
 спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кућ 
т походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> 
ојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је  
ш главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо о 
ћу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемо 
ли се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне диплома 
рђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло  
њим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него пос 
и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</ 
 са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част 
обравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних  
устати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад  
кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу:  
на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и к 
авац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало,  
твама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртв 
ора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> < 
ију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пр 
оловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу. 
 Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу 
дигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ 
опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти 
е нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сус 
..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да ж 
у, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p> 
 К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div>  
ећ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу. 
ни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно је 
а Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не 
пет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата 
Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" 
 успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајориц 
увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила 
је ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По обја 
лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уго 
који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито 
она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чини 
ој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити 
су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Ц 
ошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — доб 
зменце допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> < 
ружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај ра 
напред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу 
ипадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинск 
атично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пун 
го је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић х 
и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> 
за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љуб 
дврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обав 
о било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Ж 
но божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањ 
 колач, босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању 
 прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са п 
у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој ку 
њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим 
 сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, је 
та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има 
ко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде б 
о је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>—  
начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише  
 у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је до 
римио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на полити 
поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, украт 
долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме 
 допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвен 
тенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпу 
>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева На 
здрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разго 
{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне,  
 Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било ју 
ечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се ра 
<p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада прот 
говање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би  
 можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p>  
ли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам зал 
м.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — 
да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграни 
 при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским раз 
 код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трош 
? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p>  
аја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што  
} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у ка 
 ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Н 
 <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да 
ела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући пл 
а сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време нас 
собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути  
едице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али  
коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на  
>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљев 
јава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је в 
је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним о 
ета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границ 
се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће 
 при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два  
ељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљивост, још пр 
се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану 
 да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је  
p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташ 
атом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и 
и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је 
и утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Ве 
есигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{ 
аковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако кр 
ко искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је 
 септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри 
 сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анекс 
p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању,  
> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене  
је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од 
рпских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви  
, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црн 
 Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да в 
„Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече 
издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише им да за вр 
ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби изм 
е нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад 
м!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољуб 
ко земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се о 
снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко угов 
 Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ 
адосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И гр 
д њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Милов 
њега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз рам 
ва, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против  
видио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Вид 
ј, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споме 
, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив  
разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас  
им ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али 
 нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у 
а будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и 
питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена 
расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се  
рдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сум 
S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика  
ја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, шт 
, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберк 
седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста,  
о у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни в 
нце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до са 
 али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се кр 
ер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пе 
ји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу до 
ђен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p 
аш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српск 
p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био 
есреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, м 
у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска 
 српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!. 
ђу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности.{S} Н 
 и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још мор 
ајбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није ра 
ивота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n 
, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на 
гледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неб 
<p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, по 
буђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> 
 свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његов 
 се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— 
а и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се  
о. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! —  
госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радос 
ванка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак 
 у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се на 
 на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате диз 
дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и сед 
 коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишл 
ји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом п 
ела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се 
 оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при то 
твена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претвара 
кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату,  
 омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p 
} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозво 
н је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову  
ба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја  
 обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</ 
рапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана ла 
а.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и нала 
ила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу  
ћи зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да 
хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет  
о у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида 
је својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко др 
аде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани  
/p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> < 
ишта преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ће 
и.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво 
 Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шт 
 ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железниц 
 А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, д 
розно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, кој 
тојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огл 
предује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p 
њам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су зан 
 није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</ 
м водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и  
, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.< 
"> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не бе 
рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тума 
<p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љути 
е се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке п 
.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекај 
" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Сам 
а ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој. 
оде, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она  
 путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу,  
 одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материја 
 је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div 
 ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постељ 
огоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад 
теванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под св 
е, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког врем 
о што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекид 
ет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што та 
је само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем 
у, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем ј 
е ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Иза непреспаване 
 Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, ма 
ту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p>  
и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујан 
ази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и наш 
ларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је  
е пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли 
олико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше  
 из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довел 
отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што  
d> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена м 
 снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе 
вић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ив 
ше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест ни 
је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стар 
утка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <p 
об тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово 
ди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се  
де је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>—  
рских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, 
ј.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лу 
Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Ра 
пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на  
 те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па  
 <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{ 
? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стој 
ажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти 
, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p>  
и се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћ 
анка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи поглед 
стина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су ве 
 <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде? 
 и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Пор 
моникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођиц 
и нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку 
Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да 
</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да р 
ead> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посл 
 од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће б 
" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p 
му, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао по А 
а?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У к 
у Жарку један брзојав, који га је веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога  
тарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> < 
је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је воле 
ну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео 
ок му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Уми 
лној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду  
 али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дош 
е соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није  
ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, 
у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете  
м:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у  
а и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопшт 
— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S} Нису им 
и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди 
е!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене  
, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је  
е могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p 
, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец д 
иса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила 
ој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што 
, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика  
 је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојал 
ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p 
идим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што  
е црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</ 
ићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Та 
 то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, кој 
 и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Сто 
.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постој 
{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно испод јабучице упа 
ила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, 
ца је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, реч 
b n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стал 
вори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} 
коле.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срц 
у школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, т 
, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} У 
е поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...< 
 који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене бра 
ежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} С 
да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, 
 нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Пом 
во за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си к 
ом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору с 
пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начини 
ш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају. 
био једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стра 
Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — ре 
 То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Т 
који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се јо 
Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја 
 бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. —  
..</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на 
у Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не  
иросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је 
p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај неср 
рво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта 
а.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на ј 
ада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући  
— Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Јо 
</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили  
чкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке 
смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Ка 
У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но д 
 била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они 
> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека 
редени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S 
 да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам ло 
</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p 
, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи  
никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговић 
 и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бе 
 <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пре 
е свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи  
ипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та доша 
ав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се уп 
шао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао 
ead> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје 
заревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово пис 
 пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пи 
 поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој  
Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p 
ad>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаре 
осле подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, как 
.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спре 
А ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из  
 мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори 
 новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бр 
горска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> 
p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко 
е јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и грозничаво нестрпљење и да је не бе 
не близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њо 
.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово 
хао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут ј 
} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се 
p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати с 
ама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан сас 
 Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухват 
зоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркет 
стар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, 
ије се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p>Једног 
ност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:</p> <p>—  
 ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{ 
т часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу с 
ост и меланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у т 
беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила свој 
а пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гр 
з гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Ш 
ом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла с 
ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на сво 
ифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени с 
ема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се р 
љба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је 
аширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, 
 треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</ 
и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p 
К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге ви 
следњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијак 
долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић ка 
аде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило 
ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... 
 рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколик 
а столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи б 
еника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом 
 је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам  
 и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се мог 
омаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра н 
е улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије к 
вије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњач 
дрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупај 
и се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о 
има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слободне Краље 
им закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да 
дбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то прим 
дузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не  
олницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јуна 
Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведо 
а њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и  
ска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје зами 
ајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не  
ече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јо 
јом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{ 
 Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да ниј 
све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа п 
— дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење к 
 Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на свој 
— окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p>  
а посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као з 
одило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њихово 
нежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А 
ом каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, да не крије ништа од 
било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко уми 
е Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други св 
а.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала  
а-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад с 
то учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац,  
госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је од 
не Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први 
с моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање  
ила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнеж 
осле сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>По 
ог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког вр 
данту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све 
о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног вер 
аосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој непр 
ко грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција,  
инуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције 
, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је з 
p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласо 
интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p> 
у чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску 
е, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у 
p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из 
еоградској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на ле 
 морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S 
меном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео  
ма суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше вој 
ињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи с 
а.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када 
риша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па  
 амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било какв 
ика у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, 
, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је 
 поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, 
 се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Он 
ш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово  
ас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као 
одановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали  
њу Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је би 
гао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика 
еле како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Па 
у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледал 
ског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој  
но шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срч 
ањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочи 
та одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, дана 
, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је  
ши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ 
/p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући  
 печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао. 
е, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајо 
макоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p 
Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли 
очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробро 
дити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црн 
јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви н 
 <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се нала 
77" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећ 
ијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S 
 мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, гд 
м.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и ј 
ишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе 
и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добр 
овник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чис 
главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болнича 
олесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа 
> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!... 
Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око ште 
бу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“< 
јевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докт 
 Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вече 
, која је била до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у  
ва ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из рево 
ичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати 
а црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Срб 
тео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било? 
ењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљ 
о њихове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су п 
кадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> 
није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је 
"657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново 
толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона 
а трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече офи 
ом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у пр 
S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш  
био од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић,  
на-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише  
/p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу м 
Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или 
вање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај  
ер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се  
 Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ јед 
чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави 
<p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела 
авршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео пр 
овека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само иску 
тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога сл 
<p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, ве 
 са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А к 
ина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и  
р, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чув 
 се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве 
вни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша 
о, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушав 
јковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанк 
лико је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јован 
ио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина  
!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из 
 син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му теш 
о Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема ко да га води.</p> <p>— Не ваљ 
ром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад 
тра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају 
јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканс 
а не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе 
чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива б 
 тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У  
је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика 
унац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У 
и јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута с 
е што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође м 
ење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Г 
тигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да 
 нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и  
ући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави при 
 Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутр 
а се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамо 
притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и с 
 Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Р 
вим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију. 
 пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето,  
80" /><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаност 
 га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талиј 
аје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно 
.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} На 
>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем пр 
а Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> 
S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</ 
ле душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу  
ј руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S 
де шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић 
ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда  
 јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колик 
се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од 
штава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које бе 
 је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p> 
 је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију д 
и, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио 
рабри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајал 
 и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Ивано 
ко пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их 
осао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за посл 
ред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га  
 јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије 
и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека ј 
ога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p>  
ој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала зн 
огађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон п 
ео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба 
о наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитс 
 потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху зла 
 витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се  
што, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умр 
е.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет н 
оје сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и 
пут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарин 
 Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p 
ногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањени 
 како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у то 
дмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић  
од Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу. 
затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечера 
p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једно 
 не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадош 
огавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— 
ипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад 
, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати т 
раговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то 
“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски кап 
ве дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави  
 и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар пр 
омотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стој 
де? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те из 
ита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Р 
 Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошт 
ај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, 
ког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софиј 
нагласио.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој простру 
као најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће 
</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српск 
вама, вама, који нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла 
 сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна 
 друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговић 
<p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, по 
се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се,  
 српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S}  
це младој јунакињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити! 
до бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанк 
вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S}  
о Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тр 
аваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и де 
цивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да  
 је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир 
и: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на ов 
је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља ис 
о шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна  
} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољуб 
 Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да  
 за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је  
е Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше  
бам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора дого 
о?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештај 
м, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О 
ар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћ 
држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром 
оразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жуч 
 коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дад 
јске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официр 
 пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{ 
 трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђаво 
налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај  
ачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на пр 
ла пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити  
јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се 
у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако  
ко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад напи 
="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, с 
> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрест 
 <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n= 
<p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организ 
.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијат 
ка је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се 
е да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.< 
че пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађу 
а шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо 
издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{ 
е.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, с 
 пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" /> <p>Кад је би 
 данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.< 
ост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође з 
е у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздраг 
данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена 
ви госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо,  
ше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удруже 
у и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да с 
о срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type="chapt 
.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало 
а, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на це 
Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је и 
оје Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети бе 
ањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" 
 задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести 
p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћи 
јеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> < 
ких савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах посл 
, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то,  
воје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на  
p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под С 
утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руц 
век сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" />  
те, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић  
би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафе 
још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар доне 
није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да к 
 сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Проклама 
а буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а 
утила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да н 
 Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре. 
одај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџ 
јка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори 
е погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема нек 
пска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба срп 
 је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она 
Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, 
p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам 
} Мене је једна несавладива жеља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та  
p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи бр 
а се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је свој 
рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја  
 експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи —  
 <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао н 
 футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>П 
 пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p 
с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио 
руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турч 
рао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си  
 све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочен 
ти, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p>  
, ништа, докторе.{S} Изволите, изволите овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у сал 
 девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку са 
 викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом по 
одити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам нау 
акојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно  
м Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чет 
{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак о 
 за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде  
оје би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога  
да, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на  
ну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по ме 
 о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један  
ту?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задо 
 <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} А 
у ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Пре 
стију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужн 
аби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих,  
ртрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од  
S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— 
> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А к 
ла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S 
.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који  
јати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p> 
 ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором  
м моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад,  
е веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А з 
— онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— За 
и поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се 
о је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb  
ори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи. 
мо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредил 
пусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — за 
угог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба не 
вар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> < 
 имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb n="738" / 
 не излажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крч 
то жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, реч 
х, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће 
Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, т 
Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној лис 
е на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти б 
цу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дал 
а чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ина 
 к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли см 
укри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу 
ачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија узда 
утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко 
:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само с 
p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се 
јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесниц 
како у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима  
кине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу  
p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p 
два једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу с 
Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22 
?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, 
"22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лаз 
ољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то  
моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Ј 
пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворе 
ји је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, ко 
>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из так 
речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадо 
 ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и  
p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о б 
ћу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а ком 
Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на три 
 <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, 
еранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами 
 кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђе 
овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, још не мирује.{S} Нарочит 
} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србиј 
писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још ве 
тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, в 
му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само 
 <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скоп 
вај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за те 
ј ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви  
> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или  
} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одго 
у сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гл 
 још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути,  
већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адре 
пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је в 
 кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S}  
разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста чо 
 полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете В 
 плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову 
ор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојлов 
ас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се  
а бира једно ма које, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и д 
омисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>Пос 
ан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолит 
шира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе ду 
, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је ош 
S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су и 
андовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да 
Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стри 
а другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се неси 
ите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А  
ивота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p 
тао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и жи 
о блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој  
/p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече своји 
мње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменуто 
а да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата 
а скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" / 
 у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки к 
ћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као до 
 <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извешт 
 овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p 
ћа, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бит 
, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, 
пуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, зад 
p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p> 
о! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздр 
 опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радос 
р да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Р 
о заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци. 
то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљеви 
 српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви с 
воје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши,  
н пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и пр 
и изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће 
м разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја д 
ави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Извест 
 — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати. 
 Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морал 
а сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је 
таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бит 
— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча- 
орба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић ј 
ми не можемо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јован 
окумента, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обав 
је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети ст 
ичам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се  
о и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме друг 
ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи 
ако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохра 
као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — мрз 
</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да св 
о је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на пов 
ика, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гроб 
!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало п 
пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити 
>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> < 
 запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој зароб 
 да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто,  
, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост би 
дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у 
а до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, 
 читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи д 
га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно пит 
ју команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али и 
анко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на врем 
ло јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка 
} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пиш 
} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радос 
аши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извешт 
то они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бриге, јер наша хр 
Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне 
задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом 
апта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићев 
 вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</ 
 — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са 
и спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у 
раговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бом 
 и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим  
едима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда ум 
 Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="45 
 ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао  
, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу  
овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој ре 
> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш 
као жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка 
{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди 
остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни б 
 нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се нат 
у би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>—  
а јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била увере 
нај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен  
едном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. 
ао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио св 
ра ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли  
>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p 
ужје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час  
и помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали  
војим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му с 
Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктор 
 српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред 
 рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена. 
аза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ.. 
си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика 
и лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стри 
општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре днев 
нданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу,  
акнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турц 
 сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом до 
а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div>  
 и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратк 
е чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час ниј 
.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се раз 
и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је ру 
ог српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал  
унаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивја 
</quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовк 
„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оруж 
е положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и јед 
је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затру 
S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто жу 
ачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“ 
здрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мој 
ауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је сти 
ог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо  
ани од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати. 
апетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} 
тника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије ге 
p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у о 
 се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> 
ца Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра 
и би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSe 
тен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, јер венац да 
десет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гуж 
ванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И св 
 тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога м 
и закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ств 
био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да 
и са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом и 
са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одго 
ја еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико врем 
е жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврст 
<p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи 
едставницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте ј 
позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Госпо 
.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S}  
ом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне жи 
и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жа 
а мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је нес 
гарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>Пос 
, болничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да и 
ског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће у 
, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти прича 
ма најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима в 
итезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају пр 
ади на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као не 
 да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не 
> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примет 
испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, к 
пођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>П 
сили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачун 
 лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у  
оложаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је  
 војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и пре 
 бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске сме 
ледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А  
могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но  
старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано  
сто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и рез 
 које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако ве 
убити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.< 
оде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржа 
сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи 
ах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна кр 
 наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у  
 постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покр 
, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служав 
и као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за други 
ни седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> < 
 после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима 
ђење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуно 
ући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у  
ре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао д 
— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плахо 
.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на  
ицима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности н 
едне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српск 
у у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она 
 односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље зат 
 љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично н 
 дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и суз 
никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше ј 
ом пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не 
{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва  
 милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо ли 
уму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење 
амо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да г 
ична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С  
 Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су 
у коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам исп 
е грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, мо 
је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оста 
о са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој б 
росто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови ко 
 чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни гов 
али.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и 
е мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господи 
 Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</ 
и Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокуп 
по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје  
 смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље 
ом противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и из 
но посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, п 
ом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дип 
оло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Г 
равно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам ка 
Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише  
о утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се 
тови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској  
 изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се од 
их неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо 
есет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубок 
ва.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег уд 
ите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, б 
 А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта т 
о ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} 
ети!..{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне с 
ше жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и с 
а разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио и 
ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао  
аном Јовановићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је до 
ога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да 
бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим ли 
оју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изг 
не очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николи 
жја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио 
кох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина  
а, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека  
црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.< 
, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму са 
речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се 
ве вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њез 
о, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нам 
надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — св 
рође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне т 
во:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p 
јем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је уд 
/p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо о 
ла па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се 
, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет 
погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли с 
е да из њих види најновије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међунар 
о кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и с 
ала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и д 
га јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када по 
и Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> < 
м пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погоди 
овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупш 
Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова 
аћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе м 
 не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим соб 
а те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко н 
 у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сат 
 неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде 
<p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone  
ротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше... 
цир?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p 
ако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— 
ор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкчије звоне.</p> <p>Ноћ жи 
сом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијск 
и слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> 
асно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет ње 
господине.</p> <pb n="351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p 
в научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се  
ло његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини с 
а свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S 
д ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још д 
јна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да свак 
ако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у кој 
у цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Бор 
држати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше 
 како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помисл 
авета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро дошло, да када наступи криза код бо 
е трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> < 
и, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешт 
ступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет  
ољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаш 
ој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог севапа.</p> < 
ећ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од с 
не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљев 
у књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Бре 
 у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да  
живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде да 
, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима 
?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцен 
а колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јован 
ма, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече ма 
а му дочекаше их најљубазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" / 
 већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни  
чано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} 
 разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </ 
инђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем час 
рти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди 
мачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.< 
, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријате 
 да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој С 
Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Ката 
га Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници 
</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вес 
 је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга мо 
беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на  
и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном 
пуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој за 
већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуств 
чин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке 
>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка поно 
и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнод 
ног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у к 
>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који  
уку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише р 
се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је 
давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово  
на довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, 
.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојан 
м донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад па 
а прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мен 
 да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у зашти 
апредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на миро 
жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противник 
ила мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна 
p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, д 
 би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> 
рабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> 
ине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки 
ванчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана пред 
дном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте  
> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посе 
рај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче кап 
 ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што 
родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да  
о насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда по 
за и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> < 
јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом 
лико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс  
рав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је ус 
офија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шт 
ала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и п 
шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне  
Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде 
земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан 
ванка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те 
амену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са сто 
итољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба д 
 нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирј 
ка писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме  
ечима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим д 
јна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S}  
мурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изиша 
о је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није 
/p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила  
 са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прил 
и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бу 
ојима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметн 
 скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му  
ачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у црк 
од Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпу 
за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од ч 
а ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољ 
и ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка  
p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то мор 
 да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла ост 
года.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама, вама, који нисте  
е спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно  
 кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате  
ојој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном о 
м онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу  
 се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које д 
ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се с 
аписала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим д 
ј брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У  
{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, пон 
о име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, м 
жевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катар 
S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети 
 својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није бил 
окица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него 
и не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа с 
ложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећањ 
.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање ком 
вић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам 
о су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама ф 
смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржал 
ам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од о 
едан рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жи 
рава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стој 
рањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо. 
ка.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што  
апомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удали 
"395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то пит 
им братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче 
 побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас моли 
а да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више своје 
ин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> 
гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не у 
еду болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за ко 
бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугар 
ш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој  
а срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност о 
оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино озд 
а сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу 
 пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, ко 
ог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на 
авањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила. 
у чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга б 
рет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи н 
живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда 
ивели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> < 
терало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нов 
 код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да  
а културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту  
што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То упра 
ога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост  
н овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па 
и брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједањ 
ом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љуба 
ви онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{ 
м фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао 
, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа 
неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на ра 
 за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпо 
приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умир 
умачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понука 
, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као српски коми 
сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могл 
љан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, 
 се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку  
лужби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апса 
<p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господи 
м брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p 
— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање 
мену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских офи 
 трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција у Лондону обележил 
но јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина 
 је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручн 
p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и мо 
је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са  
и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се 
је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник  
анову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду,  
анови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју 
говарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у  
{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља. 
а је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју нам 
га, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је  
ицир затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p> 
г највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је  
лите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново заруме 
дила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је  
ече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а ц 
у и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџ 
ош више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама  
раво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S}  
Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне бо 
на, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај срп 
намо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одма 
/> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> < 
жа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, 
 био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га п 
м се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви 
авезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и сна 
рби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше  
анке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој  
војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежав 
 у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете 
ан на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захте 
раљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> са 
ењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да  
џији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши 
 заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, 
 а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну лини 
 држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезнич 
ку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и непријатељ је био н 
! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> < 
све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас н 
сле толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто 
подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборе 
у показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то н 
иликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, ка 
ио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ј 
оћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам  
Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши ј 
ј глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро 
учен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба 
 замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Те 
а се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био нес 
ихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</ 
 и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после 
 самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи 
желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са јед 
е о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момент 
уживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о  
и, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</ 
удањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и кња 
 му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина пр 
о?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о до 
, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и сам до 
се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч  
Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови 
ико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђе 
ем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојан 
и.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова  
 кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео же 
ј век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би м 
ише Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан  
Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бу 
ио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом тако 
онференције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар  
сам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, ш 
игнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>П 
Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на днев 
ћу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све 
одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, 
нумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети о 
ки рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би  
онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За  
рн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло н 
рочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одг 
тим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдниј 
има редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> < 
.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb 
и народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме 
ство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, 
ком војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки к 
асио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом лично 
ја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то  
ашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вереника“.</p> <p>Ј 
м сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у шир 
ту?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, у 
ренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила 
ом љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живо 
 дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се  
о добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудров 
т ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов  
 Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у 
, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јов 
<p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Пит 
а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је 
, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш к 
е, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевности. 
>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш 
ште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је  
унаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си пот 
ајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а 
 ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе наг 
а.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пе 
ржите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да јо 
 удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива.. 
на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и 
неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и не 
 се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба  
другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрза 
 је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако с 
ви Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ови 
ше очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше  
и код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрам 
мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Бео 
светио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русва 
раз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам  
би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А гд 
и сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо 
нити и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над св 
.{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно п 
!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила 
оју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату. 
аборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој  
ј председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми с 
ој вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати 
 кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе 
д оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњ 
ање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примат 
савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар 
носи своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту  
а ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника 
е изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после  
ја је имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога 
се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болниц 
адноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција бу 
ту?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>—  
за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је ме 
у ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> 
е се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турак 
вим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> < 
д тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патр 
леди јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног  
 разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић  
хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме с 
ужење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син о 
м?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ов 
убав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану, 
је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо сит 
ловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочи 
јим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ 
S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му се 
е сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, 
ћ се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотво 
ме нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S}  
њен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су 
војке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се  
 само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетит 
давно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше 
гова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стол 
> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка 
мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толи 
ко је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу з 
опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и оп 
, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре не 
раговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу,  
мћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро 
ам</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> 
е утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и ев 
це небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова ст 
ави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкне 
е да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочек 
 могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света на 
а су две једнокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слобо 
јити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и ба 
овога дошло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најнов 
суство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, по 
е Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање 
ојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у прв 
јући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана извести 
ов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, по 
ном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како х 
авам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случ 
ва радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међус 
начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chapt 
ан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку 
чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени  
/p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним  
д нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умири 
ито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја са 
а!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину 
ао добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрж 
вала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и 
и могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војни 
распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио 
ту.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши  
, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>—  
, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер 
неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и од 
бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, про 
Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били елект 
тно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало  
ије жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно завол 
. та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли 
живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у 
племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром,  
но излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, пре 
м је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — ре 
 темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p 
има то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену 
 пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к м 
а Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од мил 
 и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одли 
ово к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана. 
стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912. 
задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је и 
еднога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну П 
животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од бра 
одиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у сп 
Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега 
ки лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле  
уше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их коси 
еђају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу,  
>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} 
 на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами приј 
Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле ду 
ох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојк 
е војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела 
ег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој пр 
ско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која  
и концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио св 
 /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вар 
 је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима  
да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе н 
ишовита и магловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико 
м; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што  
крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, 
и је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости  
ми вечерамо.{S} Дете је гладно.{S} Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка ус 
а болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да свра 
са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра 
 Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и  
ар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о том 
то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао  
ти, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековни 
ча о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њи 
.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат 
>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина  
> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа 
, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— 
свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је праза 
требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у о 
 борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, 
им годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска  
дрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Ср 
не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се н 
ена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада 
беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једн 
ВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> < 
ет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз ма 
ена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном  
ина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету,  
 драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И п 
бесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну  
е знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинил 
/p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па п 
и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, 
бро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Пре 
к то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних <pb n="585" /> Арнаут 
напреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и  
у?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету го 
бише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко,  
бљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и п 
рипали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Пос 
ше затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којим 
сти пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се 
 Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило 
дне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није х 
и балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>О 
коре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере о 
азабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помо 
ећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власт 
на државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао 
лканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном д 
е темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђан 
треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене т 
ао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p 
а ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, дад 
а њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јо 
 војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И с 
 стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да  
 благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српско 
о ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се 
својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на р 
е пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да р 
 роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелет 
утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лек 
иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па  
и.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Јед 
ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, бл 
 некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{ 
ану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студен 
д Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе  
ом задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнути ус 
мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На 
и, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у он 
нутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сас 
га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором 
 од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидет 
мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој 
и лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно  
Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на  
као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео с 
јна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду о 
ливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не  
о сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда и 
Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скоп 
 што је Катарина била наследница једног огромног имања, које би Оберкнежевићу добро дошло, јер  
е језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између кр 
у муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S}  
нерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125 
S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрин 
/p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извес 
воре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="2 
па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n 
 корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном  
пита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мр 
варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се тре 
>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми см 
то су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризни 
а.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p 
p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проли 
трашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n 
угог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу. 
му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему с 
ам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе 
а“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се к 
ти; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила 
 бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> < 
и су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да 
ари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно  
ко време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође  
едседника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа. 
Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је к 
од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад  
 му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се ч 
уче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше 
атрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљ 
ла утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докл 
о увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке,  
руги комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да  
д реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове бра 
ати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама 
p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Миловановића.{S} Не може с 
<p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући са 
>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у дево 
> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече  
 од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љ 
н, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој  
му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника с 
иди своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка г 
што назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да 
ад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова че 
уршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто с 
чанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кланца, на 
а роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<ti 
у, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по сре 
зоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пр 
b n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару,  
 загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?< 
<p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући ш 
ра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да  
љим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Н 
слушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та м 
 забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљн 
не ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви  
е обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p> <p>Нек 
и и колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те пе 
оју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши  
единости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка,  
 срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавиц 
смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало... 
 ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је  
ве је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— В 
ињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што 
на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два во 
гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>—  
илије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева пот 
ше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, к 
S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, от 
едном крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да веруј 
нко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циљ 
, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у т 
и....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволест 
а озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе пи 
Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... 
, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина  
ђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем удари 
ај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скр 
оја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је располо 
ово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана. 
 — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, 
логом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љ 
Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задо 
ови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на 
рске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дан 
але гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељач 
 <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p 
ријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуца 
мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љуб 
.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мисл 
згледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрз 
дахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако у 
ириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али ср 
оје, јер места му више овде не беше.{S} Од неког времена, већ је друговима и друштву у коме се  
 на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу м 
кога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Св 
ир ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Оф 
мо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока  
p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским ч 
 жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности. 
е да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се при 
иге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физич 
атарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђ 
о путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је  
 у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p> 
 да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да. 
 да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће  
уживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно у 
 био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти с 
ко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а  
жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?!  
 вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила 
 би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара  
аје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној  
 царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> 
 Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} В 
епо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p 
аћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде  
не и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, 
а светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> < 
ата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио ц 
 тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код к 
?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми из 
е већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или 
о!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко,  
.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У 
} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи  
ије познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да 
лога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>—  
обро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“... 
едњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се  
!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Мој 
изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински з 
аково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, н 
о, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сус 
ешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај 
 полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституци 
уму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он 
а не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на пр 
 овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њ 
 у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањен 
есмо...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> < 
е, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осет 
вујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ 
скликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p> 
ло и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по сред 
едни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бит 
езине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није 
ељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chap 
столонаследника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби с 
да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Ва 
лужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на к 
 прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра уз 
.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у ст 
о и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смот 
Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да 
ао и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици. 
е...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Он 
Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од. 
ћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јун 
 не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у  
ика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрин 
руга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогај 
 љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која  
е загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лак 
 ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гл 
 па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пош 
нано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој  
} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци  
нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомоти 
не вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли  
бу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива 
цела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих 
и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поуч 
ку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" 
више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одреше 
преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није могао ништа  
а и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светл 
а писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је 
p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> 
е га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, пис 
укла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S 
скрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, ал 
е пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у 
отив Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме 
ет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p> 
 јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напом 
у вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на г 
 <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да  
 <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Исти 
>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битк 
авест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да  
е сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући.. 
га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спуст 
да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p 
Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус! 
чки је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ п 
ља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукам 
 у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете  
p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру з 
 се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, пом 
откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати какв 
стави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посл 
 само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зират 
а и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из 
 на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S 
 по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око с 
егледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смара 
о на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше 
њи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати 
у.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве из 
им закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окру 
ије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и к 
ла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били  
Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења 
 је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београ 
 ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да по 
Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско де 
дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан уз 
 је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљан.{S} Десна ј 
нуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, 
отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подн 
ilestone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><ga 
звештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p 
авало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, ко 
лела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и ох 
вог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Н 
{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си и 
озиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки оп 
 <p>Ни женска млађарија није имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати 
се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — 
{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежњ 
је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише нас 
ога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека  
је таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш 
еларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша у 
 учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се 
ети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb n="504" /> <div type="chapter 
ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник с 
ање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приред 
S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо 
а изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</ 
жајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је при 
 је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све  
ди, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је 
страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у  
да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени дол 
ркнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неран 
д ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле 
 њу, напоменувши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само с 
 ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, ка 
слуга велика, много и здраво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, има 
ући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван? 
час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Њ 
 има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На  
ајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруже 
а струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници под 
ТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело в 
е помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од 
а о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас  
љу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> <div type 
Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чи 
p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет 
м, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена на 
..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљав 
<p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тоб 
не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са сво 
х људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му 
тање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, мо 
p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам ми 
му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болн 
га посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро је о 
 зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом каме 
екршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</ 
о.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би з 
не, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру. 
му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приме 
, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени,  
д је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсено 
ед и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљ 
е убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си,  
лужбу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Т 
а сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубов 
срет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из о 
ог народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образуј 
е био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</ 
би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била  
дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гл 
еба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би  
ера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре н 
ах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај  
уморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и  
ску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенциј 
етка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у  
умела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се 
која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овам 
дао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове хра 
кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </d 
тили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари  
екао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на врем 
орећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p 
ко добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише  
ме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме,  
"309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса  
лакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем а 
 је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је бил 
.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му  
ше клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао 
а.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шу 
вов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опса 
о писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катари 
 селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Премест 
мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски акте 
 на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чуднов 
о Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Дра 
 а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном ј 
 арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с 
су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Јед 
име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p>  
ка.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице п 
 је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све 
а, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стиг 
.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак,  
 /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомоб 
, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шук 
уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да  
капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb  
беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у  
епери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братских краљевина, ударају прс 
имио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нис 
ска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две са 
а га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у  
изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Ст 
је некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се с 
д кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њим 
 — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје д 
ене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху ок 
нџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ из 
.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не  
мљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао 
о узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у то 
г.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом,  
оти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крв 
ице, на којем не могаше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, ст 
олико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Нек 
ао Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнеж 
о долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи 
емда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари 
е у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтежи поса 
ост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војнич 
овити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узми 
мано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p>  
ро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, 
градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Осван 
ap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о  
Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испр 
ељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опе 
S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Срб 
ад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај 
Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла 
у, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих 
ајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, је 
сподин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и 
 молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда б 
; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанск 
тоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и с 
 свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да 
 нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права 
 извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабу 
и брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шак 
је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и  
 ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном др 
је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити бр 
е не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>—  
т, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb  
 наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не 
една за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то 
евића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљају 
о не бих!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих мо 
аложило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњев 
шаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху ра 
а рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми на 
203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p> 
 доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој к 
бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писме 
демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих 
<p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети  
 причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој б 
смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, 
, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло в 
 Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Мил 
а душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" />  
</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов в 
то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац 
вуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она 
е рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише 
о је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте в 
еко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагд 
е необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле  
слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прс 
рња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо н 
начете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спу 
 у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те ј 
обљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај све 
одне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разум 
 је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсу 
вору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штамп 
ана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у рома 
one unit="subSection" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске поч 
S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, как 
> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада у 
ује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</ 
страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже 
јој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше в 
 се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наре 
.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више од месец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Ла 
о из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од  
ике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12.  
сјак, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење и 
ок ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тв 
 питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А  
ече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није мо 
стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p 
ва у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни 
питао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну м 
не лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам  
жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би иш 
 зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да об 
b n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабра 
еклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од 
тен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је з 
јводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога 
ма, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да ра 
је је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела,  
Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје  
с потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српс 
е смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> 
очело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једног 
експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једре 
 <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем 
 свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно  
нданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и оса 
ма која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у спора 
и он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому дала рук 
чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише  
олину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска гл 
сту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</ 
.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да  
 је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом ком 
ав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њ 
био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравк 
остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред 
а дана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамва 
ала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{ 
арче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их  
чешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никак 
и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и  
рех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила по 
ном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора њего 
Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су 
вца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске в 
а отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два че 
 места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно 
уције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p 
рагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишље 
уго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и див 
донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја,  
ширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу  
ас мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни пр 
а смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег дока 
ола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, б 
...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Ве 
о раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S 
<p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мен 
 убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„В 
Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонц 
у дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у  
његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато. 
пљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је муз 
е.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. 
јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном пит 
бразу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не о 
вне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унап 
 и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p 
 не дајући једни другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, т 
 захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусн 
спођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину п 
та јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрму 
сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пу 
даде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</ 
>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше нек 
 могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да 
вот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српки 
 куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, 
огло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гла 
 <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очи 
догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељск 
едићеву Нату није нигде нашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није 
дан од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поруч 
ицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкн 
а.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, 
ираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у с 
/p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила п 
ја налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућ 
ачаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста 
кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до за 
ица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај 
а, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на  
уди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, ср 
што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</p> <p 
 војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише. 
сти пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке 
канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>По 
реко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и го 
га последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, 
ебацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактев 
верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да с 
езина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка п 
 стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете сло 
о злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу  
љала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али  
пет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушц 
од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо 
Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто  
у да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што о 
да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, к 
 срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну 
и.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединственог  
ћа, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки па 
ораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић 
тка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја 
 ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућит 
ма?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашт 
, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жив 
а нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месе 
лност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали  
!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова 
ршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше 
 јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тра 
о.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је,  
чила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила син 
ма опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски деле 
екви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</ 
тарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краће 
 здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерал 
>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вра 
искрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вер 
који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани 
му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан у 
 Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне  
</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, по 
тицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више  
ост и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ Пос 
робудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово велико изненађ 
 је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако к 
</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле 
морца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докуч 
ије писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та  
а га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и нап 
ожда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда ј 
уго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао гл 
кушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од  
</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је  
е и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, о 
ива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> 
.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмам 
но Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковић 
го сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камењ 
 и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више не 
ати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спрем 
а девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову 
 и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да 
 стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уш 
ветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљи 
м планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали  
ешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице 
 са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и 
м, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих воли 
/p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић 
е прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једн 
ава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је 
робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зли 
еру са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код 
ри па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А 
рини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div t 
опљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило 
м неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост п 
јим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад  
ада бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука  
 осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Он 
лој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чох 
о ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпо 
 биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је 
 кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио п 
е плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо  
ан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а 
оге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде ж 
ирења, као да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се  
пасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком: 
но упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} 
вио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао 
та примећено ни јављено, и ако је један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Срби 
пало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p>  
 из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајо 
војом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> 
о сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S 
писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда  
атна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто 
растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је...</p> <p>— 
е такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од нај 
г, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће п 
повед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сва 
Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у 
ки кондуктери и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и так 
ах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.</p> </div> <pb 
огу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> < 
чан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још 
а је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S} Већ да ми гледамо  
 — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцња 
ксалост код непријатеља...</p> <p>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадр 
 лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где на 
елих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посес 
је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу р 
сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што  
ода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, 
ном чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опрост 
 и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњишт 
а.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</ 
— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече пис 
, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се ст 
 је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од 
 тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим 
 је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{ 
кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом  
с, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здра 
рло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торт 
ицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хаје 
 <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, с 
алеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове не 
 се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мат 
ка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, о 
последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> < 
> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се уве 
да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га ј 
о за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот 
ни.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Бо 
а комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио  
 <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час мат 
 је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш  
е дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу 
јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол  
ринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца ма 
устафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и  
тром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је и 
омен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно мест 
јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> < 
е је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напр 
Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и 
а понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј 
није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах  
ој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах  
 веома обрадовао.</p> <p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„П 
о његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио Лаза колар од  
> <p>Леш је лежао на леђи, вучен је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по  
шен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да 
рбији заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика др 
а, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Мила 
на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Буга 
изнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> < 
се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</ 
на — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде  
накиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, 
аб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно,  
а-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора,  
а у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S}  
био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари ст 
03" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се пост 
 је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој б 
је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окрет 
 /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце ж 
неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим  
пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p> 
и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и од 
овање наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти миси 
сану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</ 
 терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, с 
 и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> 
пштем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасв 
ељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све  
ра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке 
мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о 
ово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p>  
на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него са 
 <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>С 
 Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиствено 
хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам пада 
и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, ал 
р би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревић 
 балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отворено 
не и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И на 
<p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и о 
о псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би 
 или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свим 
као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављах 
о непријатеља, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Срби 
аглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под з 
рије, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> 
ица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала 
 девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништ 
{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина 
> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, ко 
 да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли 
у је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли 
p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љут 
 пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не 
м из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{ 
и, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — п 
легне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} 
у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, 
тепе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога н 
 превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.< 
 целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" / 
лађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком 
кад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо та 
е добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је би 
то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и 
м сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не и 
S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове  
адрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима ј 
ажио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тума 
ама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај 
ом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пр 
ако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у  
рше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе пле 
ој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаониц 
нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по  
чара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</ 
вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Н 
ода.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јар 
ик Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахнуо.< 
а господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра 
е ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> 
ве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранк 
р, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од љ 
необојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свеш 
о последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника 
мвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању,  
кој, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, к 
било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по њего 
> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је  
 Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Ива 
тво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од на 
а...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, 
је.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њих 
е на Миловановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да 
таје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</ 
ше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ з 
ојска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Цр 
а крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је записан 23.{S}-VIII.{S}  
и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сва 
примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али  
их боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало велича 
 и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео  
адошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му  
освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој м 
а ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си 
еве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Ср 
е знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај о 
али што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим пог 
ивот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, 
 је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена  
Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Ст 
вила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“  
Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог 
>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радик 
p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да 
рема њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Ст 
ој ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> 
а не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих со 
p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха. 
уба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из б 
већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у в 
е Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице. 
ту, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.< 
 војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам ра 
ује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па бр 
42" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао 
ртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степ 
 буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује  
војих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српс 
жи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да 
љење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...< 
жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну м 
ас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе п 
лати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све виш 
се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао 
у се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче 
сле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом пр 
напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово  
</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља 
ишта помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p 
чино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпу 
их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала вој 
ом избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но,  
ко неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на 
ојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сат 
..{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садр 
ћи се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни примет 
Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Пр 
од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— 
и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види,  
ази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p>  
 уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима 
ардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lan 
егунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру о 
ана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и так 
оље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио пре 
пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванч 
им матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику лег 
имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> 
а је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и  
ме, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени,  
д су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска је 
е тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косо 
а спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Ник 
кожни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с р 
нутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ев 
о вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини 
 још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити кол 
} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ћ 
p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је 
мо неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога кома 
адигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и  
 дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одмо 
брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака. 
цу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разу 
 Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопшт 
Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је ми 
тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стиз 
у.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже вре 
визија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз  
 рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене 
ереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала пис 
пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо 
...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално г 
 се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p 
, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, 
/p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S}  
рцима, била је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви  
бележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ б 
{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, са 
ала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица С 
мије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним оч 
ило сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само пр 
м ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је за 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничк 
ЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића 
head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале 
тској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског 
 сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад 
је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском д 
 код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Па 
 после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, по 
 заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутци 
ло много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да 
 у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сје 
сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бу 
, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да  
начи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, сваг 
бе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му 
 икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па у 
која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почел 
е дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у мо 
рпско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухват 
 </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло 
ану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло  
етиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне и 
росити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништ 
на сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш 
ке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај б 
 оваква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна 
ртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао 
ити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S}  
т писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је давно умр 
емања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници С 
 type="titlepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН 
} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се д 
е мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари вој 
ао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка 
ве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати 
 Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испо 
наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ваша војска била у Кум 
о Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело  
знато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обу 
те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих,  
ницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља ви 
ше и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногор 
 на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Об 
 само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем усте 
рсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш  
ње поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Ст 
мошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а ж 
и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан 
ом.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А  
ао сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, 
браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећем 
S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више —  
мо да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој. 
оварали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво з 
е, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у свој 
стали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили 
ажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верн 
и к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, 
испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз  
уда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дођ 
е куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На  
 куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима  
јковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које  
е:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>—  
тање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давн 
вине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јован 
за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине 
нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд  
и, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, н 
едње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим свак 
 добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катар 
слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска с 
ом, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Об 
ом и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици  
еку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велик 
ј.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратит 
 свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.</p> <p 
врти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабоше 
иција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су 
чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и с 
стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, о 
зјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манасти 
ванчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије 
 у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати 
да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у пр 
 И ово друго је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је 
ути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су 
ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече ова 
 врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу св 
дмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није 
 своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје о 
да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу д 
ст српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, бор 
, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>П 
 црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p 
.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се 
ду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Кос 
возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покуп 
је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима 
бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија 
— Ко зна, можда и неће.{S} Наше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, им 
 више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли м 
 која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а- 
рирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још 
аше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да 
јући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели,  
хове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас нала 
ндар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља  
траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет и 
а се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> 
их и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се св 
 <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први  
нку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој олич 
ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на  
/> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А 
послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болн 
 да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересан 
Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику 
тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка примети 
ло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, д 
е су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам о 
се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у  
дељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цр 
нила непријатеља.{S} Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична 
ћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за 
 се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз п 
 то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на јед 
</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div type="chapter 
ушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска 
м прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кре 
акшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима вазду 
ле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послов 
као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истов 
.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се зам 
игаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си остави 
у награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким трен 
онце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљају 
ебе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном бо 
какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима ни 
 пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову тре 
 у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торб 
ала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског 
ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући 
лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S 
, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред 
 јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу д 
60" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борисл 
 од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и 
ут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је  
ли цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дот 
ечи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на про 
м жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгод 
ајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, коле 
едну и другу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо 
{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило... 
них квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела  
се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руск 
ан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству 
pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро 
иступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је т 
ге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гор 
 чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родил 
алног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које  
ко смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извешта 
ки процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их диплом 
а га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе  
} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело п 
вићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради 
 дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколиц 
епријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја 
, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и  
еспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Пр 
елих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао  
 усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек 
> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и по 
 поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде н 
е њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домо 
енике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јова 
е да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију  
а је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њези 
иле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло б 
адарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То  
ио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју освет 
 знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двор 
кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад 
знања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Ст 
именте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша 
кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејк 
 колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div 
{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све тр 
се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>По 
је.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p>  
ушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да 
а и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао бр 
трина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она 
по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њез 
 избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој при 
кивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека леден 
уше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се вр 
а овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Н 
не, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска 
од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише св 
не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а 
 хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и з 
официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана 
хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме,  
итоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војни 
је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Г 
наутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у др 
 очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А 
 волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испрат 
 то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— 
огме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високо 
њеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику  
 његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — 
 писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло 
тан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу командант 
учник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.< 
моћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковни 
где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је 
 шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут ку 
и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="4 
 је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је 
ово није добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до 
>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком  
— Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одв 
од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што 
 задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозо 
— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> <div type="chap 
преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник 
беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику п 
јорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га 
 /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао п 
данде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" />  
едуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако по 
о, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба 
p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да 
<p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад  
учешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно 
под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, д 
лада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила кој 
рбији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Коми 
а је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко у 
и?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће 
ете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је при 
неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госп 
рију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти ни 
не к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо. 
илије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су ј 
осподине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао 
господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алек 
ке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа  
расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али,  
рши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу 
.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас мо 
 Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота 
ине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић 
овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који  
 да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} 
а вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му заста 
то се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово  
болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као 
олим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: —  
већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене ј 
имедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам  
главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако 
</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били в 
- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка и 
p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>О 
вићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не 
ј дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити 
де Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народ 
ад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жа 
ика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој го 
<p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде н 
 ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ в 
и равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прв 
де почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно,  
огобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутк 
 и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који  
S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осв 
, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије п 
ку ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниц 
о тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод о 
p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" />  
и за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била 
изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и 
ну, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада  
е раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти 
оз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранк 
анова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају до 
ј је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштав 
ије знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{ 
беркнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег  
о.</p> <p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кр 
и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања 
то питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Од 
рог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као 
који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, нећ 
ово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигд 
} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве 
ита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколи 
еби га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора  
е свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен 
} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро  
зјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомо 
а.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње н 
саћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Пошт 
 <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили 
ти</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекива 
уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Паши 
азати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та  
адно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сва 
о? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, нова 
рем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> <div type="c 
Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p 
оји, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет 
де је Недићева Ната?</p> <p>А ноћ летња одговора давала није...</p> </div> <pb n="212" /> <div  
 ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећућ 
и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне мо 
нио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, нап 
је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са 
друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и 
м и из загонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељ 
о, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас  
 из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто 
> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу кав 
!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељ 
ладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, са 
</p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протесто 
ао, јао мени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онд 
— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпођ 
ле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано  
Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</ 
ојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна  
?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> < 
Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S}  
по сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљ 
је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био ј 
pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри  
/p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуков 
 нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здрав 
рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</ 
е Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајориц 
> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта гов 
 је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људск 
а бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално 
асна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како м 
ложај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас  
, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле јед 
певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све  
а Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</ 
 n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли 
.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, реч 
врсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио. 
ез балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове... 
е мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а  
 ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Срб 
у?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли 
ркнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, 
пак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек  
то ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су бр 
а Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако напр 
 запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био ј 
ако наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже 
и... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, к 
о, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>О 
е организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим, да је криза, која је гото 
бро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала д 
 допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја 
и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да м 
ле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту 
p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p>  
кле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео 
вакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазар 
сле неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био? 
/p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у тр 
</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хл 
 <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам и 
е тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p 
 Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописни 
ша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, ре 
а, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа о 
 Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Пис 
мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му ре 
ш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао  
ек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p 
је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао 
рнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју с 
reign>... (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спази 
пита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехуј 
кој одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао,  
Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, о 
глед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни  
где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упи 
уштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао нек 
 солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је  
Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се  
бацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</ 
екну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> < 
онекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p> 
<p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га 
нежевићев. —</p> <p>— О, молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевић 
?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ват 
 смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под 
ће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска 
раве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потруд 
з М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Пот 
отово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — 
е?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је прилико 
онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="5 
.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, зб 
е се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну  
вена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли? 
 одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните н 
 једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p>  
<p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, к 
ш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци кр 
зумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! 
.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори доктор неодлучно. — Знате, код Алексића је врл 
устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> < 
е.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p>  
ратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} 
 затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која 
"412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајк 
у <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш 
правни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу  
штини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себ 
ине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати д 
е похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гле 
 главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио бих знат 
е нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{ 
 хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофе 
имили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема ново 
ота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господин 
има годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ран 
</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запи 
 ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако на 
.</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> < 
 чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско позд 
бе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, 
 се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши во 
 нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал б 
ече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече 
стрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се 
 гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не 
о питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако ст 
одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих воли 
 овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже 
сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту  
а га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ам 
вић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка 
ао пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> < 
имо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где 
у крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће  
керисту да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојкови 
ка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори му лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разум 
е;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком радил 
лим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта ј 
то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда 
 Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно 
а радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и  
а запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће 
и“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар по 
ка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то ис 
 знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Зн 
но равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже  
 ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> 
д и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели 
 пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међу 
ри потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемон 
.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после мо 
ика сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, госпо 
супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подн 
>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позити 
е земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити,  
Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску 
есте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад 
 Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А  
н у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p> 
 је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој над 
ече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас 
e salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote 
и Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку 
, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворе 
ајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комит 
едник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — наст 
еме богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше д 
а пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S}  
ио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о с 
ња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника,  
овим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана  
припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ак 
оји би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, 
ње могу излећи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балк 
 у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би 
ови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Буг 
 а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако 
ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је полож 
<p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p> 
ањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло по 
 <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Пошто 
нежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка  
 био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се  
слим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења 
вих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не д 
ремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру 
а је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</ 
а.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова 
„отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S 
идећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у гла 
озове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив 
речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Ш 
ко речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још 
и са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, 
и.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с  
авао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава. 
што је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у б 
о и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и заг 
 заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике 
ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица  
ка-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућ 
е је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој 
то му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p> 
ре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита ко је све пог 
и јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{ 
> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој  
им се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се 
у ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да 
д је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, а 
ише уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, 
, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истр 
о на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно  
оступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде 
 уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> < 
, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао  
та, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? —  
ија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она  
а са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу  
један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које 
ићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем  
бере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже  
а ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си уч 
атарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је  
ајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола 
седети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>—  
на љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о н 
ада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку 
то ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л 
обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфи 
е препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно 
дам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угринов 
има пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, к 
 госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треб 
сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?< 
та Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чи 
о, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мис 
едоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће с 
у се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</ 
вангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајес 
а нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у душ 
ћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети 
сле доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну с 
едаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући н 
распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је 
емила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо 
а.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госп 
ролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће му добац 
ка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе 
уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали ве 
ега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога ха 
о интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно 
е, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испр 
и страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбија 
он једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> 
S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет 
/p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, пре 
у ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих 
ти тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да р 
ричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће с 
а државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним  
обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} Т 
— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „Vale Ca 
а пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јов 
обљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин У 
 Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Већ је дуго види 
а“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима кварт 
ече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и  
 напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими  
тничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махра 
себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима 
их писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да с 
о време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то доб 
 тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, ре 
>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа приј 
 доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка?  
и у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лаком 
велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада  
ај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, 
личанственој драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Зама 
лутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја  
дан од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је 
прот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него б 
агодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је п 
лади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете  
друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краће 
 романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немој 
ад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са гла 
 стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у јед 
о избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце 
 небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час ма 
е чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој  
шој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одм 
се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који ј 
комотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p 
ваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!. 
езимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, че 
чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — си 
ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" 
ј за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпук 
 војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја ду 
се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војво 
 се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи 
еда, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их 
аћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - р 
 А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јов 
кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе 
— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке 
е!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две  
Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јова 
е крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзек 
стрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p 
ога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када 
бије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме 
но и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке  
била овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које б 
ње: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам д 
а њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србино 
из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутра 
{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S 
а и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је н 
ре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља 
приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чик 
ред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи зем 
е на двеста метара, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{ 
лик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин мајор!“ 
ота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се 
о. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са  
хваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочи 
, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић ј 
а старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговор 
ник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак т 
ушу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње чо 
ка.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачв 
огледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заис 
 увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за кој 
аја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p> 
прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на с 
е...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>—  
евојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, к 
нут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да с 
кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зат 
 изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} Добро дошли!.</p> <p> 
м....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад 
след горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пол 
утак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора д 
тала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад 
ма журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи 
р му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстрације, због неке  
аром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њ 
осле овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а ск 
о врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи да 
а и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n= 
таџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се  
иња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како  
 разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова 
ће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа  
ованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио ле 
љено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку так 
у из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљо 
ила искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, 
 њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом  
 професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Да 
пођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то  
> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизну 
анчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан 
/p> <pb n="567" /> <p>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то ј 
м сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и н 
атарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> < 
 давно није био код ње.{S} Вели, немари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књи 
онуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с т 
p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је  
овором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим о 
p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се 
 је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци јо 
ак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње сваг 
ку канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све 
ма и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шам 
би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обе 
, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би на 
ци их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше  
ана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких  
"289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турак 
о глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... ид 
/> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, кој 
раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би 
је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је са 
о.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смр 
Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га њег 
 Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави  
ника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине  
а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника раз 
{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p> 
 још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину,  
илику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка и његове лепе ве 
p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и за 
амо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам у 
посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јова 
убања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по м 
саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, на 
нистарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење  
ахтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помо 
 све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен 
ућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем 
ислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће о 
д тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред ов 
Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове 
 криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криз 
од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу н 
<p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте в 
ју, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје п 
 седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и преда 
мисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута к 
.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске бат 
и.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадр 
ој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана,  
и разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије 
 код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и да 
или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим т 
н махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, 
одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа одлучио? — запитаће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну 
је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београд 
тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писм 
, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и  
освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва с 
исли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се 
же писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ  
бало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Васи 
ао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} 
че она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е!  
је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец  
Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где  
како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића 
ећ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно са 
равити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опорт 
би од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени цр 
орио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му  
ма застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ћ 
вати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџ 
е за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S}  
е, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам,  
је изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, 
 <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата с 
/p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно ш 
штају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да  
имама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, д 
овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је  
ана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумст 
цом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу,  
ћка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине. 
 Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што 
о изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је у 
о њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи ниј 
 може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јури 
љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја 
м се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само  
тив које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг к 
а љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се  
ако не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео 
ецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је поква 
</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући  
ове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прик 
вот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Т 
очео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из к 
али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио  
Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више 
<p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— 
 војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст н 
ате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора 
 слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у жи 
бавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљен 
воту.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања,  
, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би  
на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мисли 
свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.< 
p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованк 
јске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске 
сутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{ 
>Кад је Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође  
и чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој несрећној љубави.{S} 
d> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин верени 
о, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агита 
 европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби 
бијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је с 
и.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад ју 
ког и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ће 
свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече дон 
када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> 
аш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спрем 
га воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је  
мо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке. 
нцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози с 
ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</ 
одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у ј 
теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и во 
е турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> 
{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти  
.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се 
ну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских бате 
 пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на п 
га Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, 
а противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који ј 
уче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас 
огами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p 
Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто нач 
 учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигу 
> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се пон 
И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Сто 
гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Офиц 
на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом прил 
дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а 
довољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објас 
артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичн 
а се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао 
стрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога  
 Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђ 
> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену  
ађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратим 
било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стр 
е присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео 
е успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране 
отпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су б 
тојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спушт 
елезничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стр 
и би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете. 
рос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве о 
— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна:  
е нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> < 
а арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те с 
<p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је зна 
 ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</ 
еког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих 
екада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S}  
рја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Нер 
и Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на све 
ерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да про 
ио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметит 
ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дош 
итати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем оп 
сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремил 
 мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој  
 несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било 
 јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка дон 
е она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога  
у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са зав 
ицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" /> <di 
 врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по 
..{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже пис 
ло, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Н 
’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у неп 
равка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу ум 
ешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко м 
а је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железнич 
идесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па с 
пке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова  
 се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p 
Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, 
да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи,  
ој екселенцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казама 
ци.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шеф 
рашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гле 
то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита ре 
?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је да 
и у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осв 
оклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да 
 раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за  
је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх осе 
b n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са 
 цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је  
дне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те о 
у.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p 
 сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао ре 
је требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвод 
оред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из 
ти рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних к 
 поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевиће 
фицира.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада  
акле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу. 
киде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Ро 
у у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p 
о ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша р 
.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојан 
ром и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дала ни да од 
био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време  
 кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Сврат 
збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орлов 
 речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет  
јицу, извадила минђуше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата 
ече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Обе 
и маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација 
нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа...  
/p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло  
иних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах св 
.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се  
ад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како 
асипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој н 
 Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна к 
 Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познат 
Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са  
ог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не 
, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали  
, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезе 
, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Ста 
о, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спази 
p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652"  
о, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме о 
м још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} 
ша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас о 
угу болест...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их н 
ећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p 
ћ излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се  
роузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Мо 
е и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на ште 
о.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> 
тупи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збуни 
и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од  
би је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„ 
ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а сам 
 у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није 
е чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земљ 
нка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бо 
/p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа  
ка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</ 
 наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао. 
.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица. 
 бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Намес 
егов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој е 
смена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти  
имну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури 
е стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стоја 
вим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештај 
Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима 
опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истов 
 на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га о 
ата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="7 
у и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући ре 
могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треб 
Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо 
.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити  
раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бат 
ине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја  
 прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме  
="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>—  
.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали. 
дин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Једа 
че Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем 
?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с 
осле, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај м 
е то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је  
али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У  
лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, д 
стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болнич 
 имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му з 
лоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратил 
рај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себ 
е капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном н 
! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говор 
ару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био вла 
шао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и ш 
Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема 
ерно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читаво 
 ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о п 
ио попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онам 
ну, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разго 
струкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те ис 
еко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући 
почнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јанош 
вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш 
прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочел 
ици се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једн 
 кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи 
ар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који 
 потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им ј 
 ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому  
 му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чи 
 престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечје 
а моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и  
је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле 
е толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њез 
војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш 
ирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> 
орисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири са 
еранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је ч 
 српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после за 
падали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над 
ас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— 
 повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913 
у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обад 
е му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољу 
тачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није 
ту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је з 
треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у д 
а устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p 
икада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукл 
каче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихв 
>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се 
шли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p 
али још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војн 
из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да бл 
одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мисли 
м нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали 
ајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа 
на жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио 
 те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мен 
 рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово,  
и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанк 
вај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Ка 
ли, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети 
тар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смел 
ао био ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у  
 будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Б 
а.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>К 
 био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пре 
а овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Нос 
мо себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви,  
Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И 
ма томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у ост 
оде и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљ 
 намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне 
ј пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити  
 Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје при 
о оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катар 
учио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интере 
ула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јо 
ност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спре 
ји ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је и 
на сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима  
највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонат 
и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбра 
и „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ства 
риста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пр 
опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жиц 
већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне нап 
 Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин т 
 донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим 
к не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и 
и се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи М 
“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Иску 
.</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад да 
и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измир 
шао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечег 
морац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, бе 
 након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска  
ње министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и р 
м признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео  
их, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнул 
тране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и вој 
цима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, про 
хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом уз 
 једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извешта 
ирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и бан 
анчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љуб 
и силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, 
поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут 
>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу сил 
аје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној 
а љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београ 
Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српск 
амо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у чет 
е ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна 
ине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неи 
ео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде... 
ко, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?< 
е дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кро 
ом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — О 
нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово 
} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз б 
ци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана ма 
p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p>  
њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако ј 
акеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад  
опце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — д 
 почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, ис 
а.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст  
чи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S 
а и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> 
атила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који  
ужбовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка  
чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја д 
етстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, обори 
 без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три неде 
уштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div type="chapter"  
ло и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је 
љица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрат 
е овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није бил 
у имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја,  
мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких 
чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, ор 
о им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто 
дера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах  
рати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под јед 
, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, о 
 бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је п 
а Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту зад 
тигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико з 
е од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли 
у.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Ву 
а, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, из 
оспођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступ 
а за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то цр 
ро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали 
 бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на дом 
 инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи. 
 знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечје 
граду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у шта 
ила подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригад 
 по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојов 
 одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да п 
но је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартино 
нална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзир 
љску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Срби 
јници из 4. батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, 
Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једнов 
да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају 
 ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има н 
е, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудил 
дити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па  
 Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болнича 
/p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и по 
ра мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о кој 
нуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу ови 
ла је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже п 
ом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским  
Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испре 
Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је  
вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прил 
је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну полит 
азврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила 
 утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету  
ас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпун 
ио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме  
оворим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Миц 
доше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам,  
 он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сл 
 отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, 
еће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић пр 
ао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компеза 
дорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим сред 
/p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају д 
ица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну 
и видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</ 
p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пр 
игну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала на 
ик.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капе 
д својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки 
ћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар д 
ду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p 
бражај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледи 
Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се  
пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једр 
за својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни 
гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> 
рајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S}  
угове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у н 
 испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка  
 и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним 
 нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки срб 
а“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, реч 
је трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике вел 
јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три  
ла са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом 
/head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>С 
ћ „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, са 
лики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовр 
поред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се посл 
 Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше 
во, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја 
азуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију од 
ити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отиш 
адним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — преки 
и уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматр 
последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет 
о је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са е 
р је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојнико 
сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може од 
анка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— 
ад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло д 
рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја  
еа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S 
ању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„ 
енима, корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности как 
на и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Н 
са: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбац 
 n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки 
Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, и 
после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и,  
м на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са 
 србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време т 
д Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до  
чеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле је от 
 Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше п 
олитику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједи 
е доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом ло 
 где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" />  
p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете 
на (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих 
ечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</ 
а битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.< 
pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пе 
кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је 
ао сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна б 
его што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који 
пе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су 
ине проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушко 
ају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под 
, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није 
 И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића 
да се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући пот 
ела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у 
 на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се 
ебује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно  
вши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су пи 
какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочн 
анови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да н 
и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристан 
а сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и са 
и.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше уз 
8" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјасни 
колико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне 
а би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит  
з њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући  
спут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им ј 
куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p> 
ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу ва 
> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она 
 како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мисли 
о често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме 
 тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу 
зином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у 
г друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало ирони 
на мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принет 
боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадн 
оведио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упу 
е несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте  
а су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је из 
анашња.{S} А будућност нам нико не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом сн 
е вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила 
{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљ 
ном чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" 
есати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима 
>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био  
 сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не мо 
 да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео чита 
е могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана 
нско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега ј 
ини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле 
а.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно прол 
е, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференци 
ћу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање ро 
а Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне 
ће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо ос 
 можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе  
ај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и 
чник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажаре 
се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и поди 
 Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно  
ите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута ј 
Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Прв 
е за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка ра 
во поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и пошт 
а свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S}  
 министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђак 
м догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али с 
похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, јер му је гла 
абрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пр 
ше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слобод 
један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" />  
ена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле 
рпској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење  
се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и где год је севнула мис 
/p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани доч 
рчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пож 
правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом 
ка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и предано 
етра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну 
о, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу ве 
им одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака,  
зови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше 
рац једним метком избаци куглу, која је одфијукала на други брег, неко оданде викаше:</p> <p>—  
 <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час  
у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиск 
Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно п 
орао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили с 
/p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато на 
<p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пр 
бијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекид 
.</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— 
p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико д 
а, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај ц 
им да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се  
им да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети др 
Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром  
 <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам 
рбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим 
Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увре 
се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Никол 
рбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.< 
остио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, 
> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у  
ти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јов 
к понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало б 
 да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је од 
ко поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катар 
етитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава неср 
ободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О 
ндом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Ск 
авао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка и 
и ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо 
цу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А ме 
олнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не п 
 ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма да се на 
м на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, и 
 апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n=" 
к, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза 
е сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} За 
нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сун 
у сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{ 
и како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S}  
 разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али 
тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које 
 да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После 
ју човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече  
ка врста демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чеш 
сто за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски,  
еше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала  
ава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд  
рло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Прав 
<p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава са 
канац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да ј 
е превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и је 
ску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису з 
таву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму  
не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула С 
Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У овак 
ата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута 
и му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја ни 
ојој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену 
лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p 
где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Та 
ћу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би до измирења дошло,  
ца.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власн 
ли права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако  
и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и  
е Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба 
свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан 
ност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — 
ости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живо 
тане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо д 
мати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила  
ли не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити до 
о, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Пох 
своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Шт 
се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа н 
 под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стој 
 све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио 
, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду 
дравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад д 
о! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па  
ли доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра  
у дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="38 
д си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, к 
p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага на 
дахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и 
 последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачи 
арту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеник 
радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко не 
а, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p>  
ило од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер с 
еки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у 
у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете ма 
тив подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>—  
арске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на див 
 два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пак 
оја су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рат 
данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу прису 
рпска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа с 
а се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p 
што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволо 
 Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, 
Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју ј 
S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић п 
 креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S}  
врже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јо 
> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јова 
о је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у с 
ложају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колуто 
нила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болни 
</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да 
 узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До  
или.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с 
те.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је 
да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_C8 
тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад  
их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промен 
један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв 
но чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који  
е дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни дла 
а кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а 
, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о л 
аш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, 
ијиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите  
 Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> 
и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живо 
ко је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте 
тупити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути 
није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњив 
е цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека пакле 
чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да  
же нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била  
— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и  
мо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и м 
свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби  
а врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну попл 
 свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> 
мо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева,  
ам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље ре 
е се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} Т 
них на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну п 
у, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком о 
има овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на 
исаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, 
к онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је с 
 издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац  
илну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче  
шана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштан 
то мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи. 
ари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одр 
ета Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима 
дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: д 
икне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао жива 
рету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" 
 и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпо 
мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам к 
ораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у 
о.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искљу 
из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један  
ључено, да је и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом  
а јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p> <p>Није њезина госпођица ника 
реду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч т 
је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читав 
ростора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час цр 
очињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а топла се ду 
ави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{ 
у јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Тама 
вајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљер 
мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капиј 
и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у  
оље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове би 
у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред јез 
трисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почет 
погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста  
вљен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живо 
мора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће 
тра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча,  
зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и поди 
едложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноста 
овског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше 
етан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше ка 
и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Зами 
мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба  
ав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели,  
мањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столо 
н огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв све 
 важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</ 
езницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосво 
ија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помо 
p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало 
</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да 
црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и 
 ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, пред 
сетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> < 
ље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодил 
егунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купи 
 на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет по 
 <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стоти 
 она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање 
а, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су осво 
ена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно зати 
 осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизиј 
, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сој 
 су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави. 
меху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Јед 
ити бомбу до непријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не  
" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, 
не груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде рас 
е српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су наје 
е родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно ве 
:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Команди 
 да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени П 
а на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше при 
ега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и г 
рци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, н 
розора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве  
pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњење 
ена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку с 
 <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а  
 миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их ч 
до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по једа 
тни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток кр 
е да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајт 
рдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кро 
загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих  
 не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру ок 
ви младенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће 
зостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" / 
ину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам т 
а већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p 
надимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слуш 
застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не 
е, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град  
ic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застрт 
подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана 
 клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди свој 
хватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и 
ом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна буга 
адајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да по 
а на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у ст 
таци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, минис 
док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би пр 
а и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељс 
умње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не зна 
е коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, м 
? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— О 
 из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци,  
наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људ 
пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног  
.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно по 
олином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушат 
раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је 
је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му 
ама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, вид 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објав 
 турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему 
p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узе 
 је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао с 
 комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брко 
у, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који  
, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>—  
студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се најед 
Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим с 
е жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом  
и се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метк 
 и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <p 
— рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срц 
ено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне 
то и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Соки 
сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, зап 
 да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима об 
к до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвено 
ати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се 
тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић п 
, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка. 
м жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвође 
пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким што 
ојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да 
ојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и н 
оре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на но 
{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успеш 
иљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигу 
по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је 
је у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и гласом пуним 
 вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво прому 
{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима зашт 
ољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p 
01" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како  
о везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S 
 два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Св 
ио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у ње 
 и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни п 
е био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму бу 
ЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала  
м је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са С 
им, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и о 
чној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умот 
 и мушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор  
јој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуш 
у, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са с 
зван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани ос 
 у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божи 
, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Бе 
штите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло  
ри и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво о 
лажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у 
отребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са в 
лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је  
Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицин 
р воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекуј 
аква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише о 
 му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом залив 
ци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје кр 
} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и 
 у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предра 
иноћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку  
 га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком с 
им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су јед 
 је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са  
 таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно 
 али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктињ 
рувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда  
е Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути бу 
 Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свеча 
е потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на стран 
чму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога 
инципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима по 
ирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају нам богзна какве бр 
а имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одважн 
ље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су 
уле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем т 
љ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му 
инуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на миши 
одине, да и ја вама искрено, без икаква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S}  
ите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, 
а.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слам 
но ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба 
лази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сам 
не Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити  
и и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинил 
чник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељск 
пред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак. 
нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах 
арова, од Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега те 
 је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла  
г пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А у 
 можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам 
 полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, је 
ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине 
тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од  
ти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тог 
ема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух  
 Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кљу 
 одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора плат 
начена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се па 
јске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети јед 
ља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватр 
аније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни 
је отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све т 
вде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им обја 
м дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај на 
.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те 
ај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадн 
Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило 
/> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промук 
не поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да  
ку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, ре 
>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p>  
ечи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка  
ених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли так 
>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да ј 
заревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале 
мље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо м 
 не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних лис 
ка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p> 
 писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од го 
увише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> 
 им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> 
и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здра 
 прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</ 
тоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глав 
ао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да 
 Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш д 
 — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p 
ледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, ка 
Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" 
. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири п 
ћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити 
ника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Буга 
увши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представн 
уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић 
ке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко вр 
 српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p 
о све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњак 
а њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, која је  
шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или о 
њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху по 
ва цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ћ 
 европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на  
трељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у 
то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада д 
ора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако р 
> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се 
ј је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познат 
пски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчади 
же да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше уз 
е већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да ни 
ла пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми с 
— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спа 
 да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гони 
!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то ј 
е, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ј 
 полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ  
оге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме 
идане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> < 
ти овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турск 
ић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе уд 
ијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцн 
ов и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, пол 
 — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, 
већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то 
..{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се запл 
ше читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, 
</p> <p>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако кис 
ав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предра 
ма сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из к 
полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник министар 
ала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Ст 
лава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему са 
пет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва  
же, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, 
, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа С 
еко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с ва 
удновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се  
ена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, 
илом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“< 
" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на  
ишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с длано 
е Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па к 
н нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n=" 
зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опр 
еговој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још  
 у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка. 
, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба св 
рено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> < 
у, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не отки 
узела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у н 
огатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од о 
груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ни 
је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачва 
а нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам 
а су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није ви 
и, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S}  
си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја 
Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команд 
у.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, з 
оз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>—  
помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвено 
 Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влаж 
Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад 
као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше ст 
де одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна  
рила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником  
е, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али с 
ан службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки,  
дба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множи 
не српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални 
ци, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко  
алканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и рат 
 задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као осв 
алости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, по 
д градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и  
ad> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који 
>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић. 
ахори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су 
 као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— П 
искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград,  
запитаће један из дружине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока  
ела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а 
ив закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску 
 Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Н 
ами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е 
иметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чуј 
} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то јо 
ком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим гру 
оку од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n=" 
је под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној  
ка, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости  
и излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која 
тигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жаг 
ећ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита 
 у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутни 
 млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> 
 место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>До 
аја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђ 
кше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазит 
 и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају  
весних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S}  
а крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S 
или поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву 
тао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе С 
лна, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Св 
ту тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p 
 а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, б 
је се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залагала живот св 
ама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љу 
час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и д 
 спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, по 
цу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла рук 
оку главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и по 
сцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејам 
уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске  
 капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је  
оз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала 
 га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} 
 и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у  
ш није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>При 
дан је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштен 
кога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било  
S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знал 
ајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га  
е седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно  
уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири  
 постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечн 
чином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђен 
обођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Н 
о, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар  
 драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода с 
ерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни мо 
дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пу 
 зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, о 
етар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не д 
p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочи 
а Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није н 
а.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу 
е прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање срп 
свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ н 
ма Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто с 
бес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна 
, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном кра 
S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба беогр 
шко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да рад 
д многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.< 
 које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он п 
 најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић изва 
/p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматра 
је сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз ч 
 у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи 
у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица  
Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је  
аран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а заш 
вену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са  
е србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> 
 шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћипер 
Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који  
у биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечји 
ревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече  
још најревноснији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</ 
 душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор ј 
, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризни 
о плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о избо 
изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску застав 
ганизација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n 
ини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном  
пом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налаз 
а републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње 
ам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек  
а строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и 
о 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису 
сила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>К 
а је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских в 
м европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки 
а и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у жи 
 одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> 
а предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није са 
раћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.< 
 ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко  
војку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.< 
д му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену  
ама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садрж 
војим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били би 
А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у  
, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S 
ед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и њег 
ато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело тво 
рила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир ј 
p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваз 
ао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мисли 
ој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је ј 
уге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И сврш 
{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички 
ски.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је бил 
да је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском  
сантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога,  
е од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чик 
на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта 
 док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети  
лници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно 
 се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине 
е, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у то 
ти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко п 
куд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда 
 најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у  
 брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш нека 
осне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милују 
аже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла! 
нито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао 
и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с то 
<p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена 
а.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у мет 
тит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не бу 
мљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто 
да је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану  
ње“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских 
 бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да загла 
 леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у с 
ећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, 
> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали дос 
ову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристани 
хваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турск 
ко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушим 
?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а нако 
p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се  
ц је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на м 
же шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у 
м завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој  
илована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега те 
 текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо  
Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу  
ник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да прис 
и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у с 
едвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p>  
ељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и изв 
а би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретни 
ору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; мла 
уке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како с 
а нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишће 
ора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајор 
евића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се 
иниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводи 
нџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани с 
ић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак ми 
се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосле 
и. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи 
 га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је 
 само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је ра 
.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а п 
ични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турс 
 њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још < 
ди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре 
{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић луб 
p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жало 
загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она 
те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужн 
уо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много 
ван запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мири 
је га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме б 
и војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лози 
сео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуш 
екао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој 
р донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S 
у мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове  
p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сет 
све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо св 
жавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да 
прегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче о 
ав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити 
ити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, ма 
ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога нар 
вим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад б 
> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде  
, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али  
ак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао. 
 њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и с 
један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно т 
 капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S 
ологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алекс 
 на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбин 
 и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се 
 сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, неза 
а мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p 
 да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при опер 
о.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p 
; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не мо 
г саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше 
јковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га 
па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијс 
пало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>—  
а створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb 
 се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начин 
ави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дв 
оје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</ 
Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад с 
..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стот 
 да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише 
/p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p>  
ван:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p 
на; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталаса 
а.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се по 
ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</ 
ма од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема н 
ослови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане с 
 напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и њ 
за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море ост 
њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати цел 
 Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова 
ахтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарски другови не могу сносити одговор 
Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао нар 
и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде т 
ајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни пр 
у свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећ 
 пре доста времена о њему извештена, да он баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кр 
спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стој 
 је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да 
ти такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам 
 прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не смат 
мена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом в 
да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само на 
 тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним к 
е Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> < 
ујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>Посл 
оме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље д 
писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином 
рне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој вен 
 са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насме 
 Бачвана о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исце 
 бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник в 
амо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племенит 
ли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили 
свесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза њ 
, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, д 
 каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у 
ла на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А  
рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Срби 
 си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri t 
сао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у деве 
мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора  
 оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потк 
p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се. 
p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, мо 
p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему  
оји су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и мног 
Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће доб 
ада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на сте 
љда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...< 
> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p>  
толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!)  
и с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато 
 Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба 
вишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има 
вљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, гд 
говор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према нашој тимоч 
 ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n=" 
нађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, з 
 с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако 
 служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на 
 увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читав 
о његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване! 
главе полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још уве 
</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен 
а први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но коф 
годно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост;  
шу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> < 
ћао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру ње 
у тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као д 
н наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је  
 n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом  
— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Н 
 и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" / 
падала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према 
p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери 
 онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њом 
одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће г 
тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што 
наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао ег 
пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотеривао.</p> <p>Н 
су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — св 
ћ је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, ист 
а девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и 
атељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме дв 
> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било дово 
није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступа 
ј се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али 
е знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, 
наш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ран 
и и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љут 
је би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и  
ске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од 
ци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мо 
 гусала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> < 
 срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком распол 
чи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је з 
ва који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се  
ао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић,  
е, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи 
а госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа  
азао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb 
, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, 
тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно пр 
може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао п 
ублика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио  
да наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана мат 
 тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикн 
замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.< 
е; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чул 
оће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Д 
 би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Де 
амо се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути 
 је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једн 
н у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично у 
м, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једн 
жевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области нек 
Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранко 
 и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти изди 
ка полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао  
 да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати д 
нити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли исти 
јући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја ко 
још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био  
водили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени 
/p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за 
тпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Милованови 
p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански на 
/p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прил 
везу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога  
 у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао 
довањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам н 
ције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S 
ајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издр 
ивојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиц 
, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу.. 
 Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички ј 
о Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, заустави 
!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из С 
емо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегн 
шљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шес 
} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече 
ту сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио 
 интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је  
пућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда р 
ола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према оп 
<p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а 
лна питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор,  
гентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут  
срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у 
адне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Беогр 
ан други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скр 
рете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с ц 
 нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну  
ђих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, т 
гову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике м 
и од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њег 
ова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао цр 
ика.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред  
 памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S}  
а је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, е 
 да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичит 
... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загр 
"569" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p 
е учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка 
ад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео 
кер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш в 
је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времен 
 десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> 
о што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n= 
опи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље 
оје хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је же 
} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући 
ј баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седн 
ељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске п 
е и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да. 
 црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах 
ти крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</ 
сти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Ј 
ја сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатк 
предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угри 
је не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер 
лавној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме г 
га заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S}  
огод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у ст 
 своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, д 
љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични сав 
} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки д 
а пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста  
ио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује,  
S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремил 
зговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p 
/p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, 
то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пу 
ео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немар 
известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрадовати, до једин 
а га је и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p> 
е промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима 
ошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претуч 
ад?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p 
командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом ге 
>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p>  
 (За вас да; за нас, не!...) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утвр 
оја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А 
роте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја би 
било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој за 
јком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојк 
нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сес 
ом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на глав 
ар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да  
епријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „У 
l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља 
тељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и 
ошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена ј 
 да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, 
} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошев 
 енергично напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде с 
и мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, ко 
</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p> 
ао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господ 
 са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја вара 
ије спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> 
равити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи по 
 околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши 
ник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волел 
за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покај 
тно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине 
 по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за со 
аља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Висок 
потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се до 
јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би,  
њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србова 
S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} 
о мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, так 
>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији 
о, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Так 
е пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, и 
0" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он 
е-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стој 
а мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе,  
дио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је с 
мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу 
слила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је  
Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па  
пско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> 
рпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од ст 
евић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је збо 
око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} Н 
битни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за 
 другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да 
психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елеме 
и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, 
л је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам 
 овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата ради 
онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све мог 
ли ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много и брзо мисли, и ж 
га часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јов 
ћа говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са раз 
би.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој  
иди раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили 
одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два  
питивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!< 
еба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да  
не друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој е 
жавни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наста 
.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну 
па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше та 
врсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој у 
а видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p>  
д је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно от 
писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу  
мила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију г 
алцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонск 
p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром поз 
ени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уј 
е је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукл 
ори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним пош 
ота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— 
рти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, чо 
ш из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физ 
54" /> је била интелигентна и начитана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама с 
и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла з 
уском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семнич 
а га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни у 
о се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S 
ост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски ра 
ово крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под С 
ланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као п 
ица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хум 
а чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, ј 
д, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње т 
к за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употре 
кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажар 
 и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p 
нде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако 
асовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин 
езгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки по 
.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да  
заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S 
ри војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војн 
ту не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка  
> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу 
видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:< 
 далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а 
а, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упути 
је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била уве 
на.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет 
до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин  
ећ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ух 
авид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше ж 
</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по  
/p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку 
ам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често 
вао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да ис 
љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала т 
видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су 
ја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну 
кад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручни 
 се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у 
ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малак 
штита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умн 
овека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим м 
ана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, д 
ни вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а ње 
у.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Б 
и прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође к 
.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p> 
и, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</ 
ј је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложит 
тече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бе 
миш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и л 
авила ме је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прош 
а ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне  
} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш 
чарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јо 
јке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педагогије кад с 
 да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али  
 га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она 
каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са как 
ркнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Ал 
овршина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивал 
 одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она т 
 мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца. 
овала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и са 
ла настати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима. 
тње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко р 
 било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да ви 
ица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то  
ове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то уга 
агање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Стра 
а дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробљ 
але младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.< 
лону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали 
 Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пр 
 сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребал 
м јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерил 
ете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће  
 „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколик 
шљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећал 
ам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је нацио 
еба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div> <pb n="209" 
 главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се  
роћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме срп 
 Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником На 
рудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од ра 
не и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим 
 уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је во 
а је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што  
— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у 
 му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волел 
у као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут о 
!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се н 
сећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p> 
на је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, д 
еше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да ш 
ранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад  
ли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди ч 
о, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је воле 
ека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други д 
ишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} З 
} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих 
ам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући ј 
ај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадни 
и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазаревић је неко време био зами 
теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} К 
Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</ 
ану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и прич 
добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и ус 
рећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке шк 
ућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Сто 
.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као с 
еоград.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кућ 
бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, 
 је велика, а момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од де 
еше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шушти 
 Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по  
 торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу  
тлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p>  
 од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно бо 
и у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је б 
и на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управ 
с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} П 
то је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата 
 кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к ње 
м судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одм 
а црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђош 
 и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није ола 
 те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S 
мањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била 
цка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи  
ла знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на 
де.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне  
ој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примор 
дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S}  
ш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кр 
је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{ 
ни.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSect 
глу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви п 
ише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе нат 
 чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Т 
е провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је 
еном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одјед 
идећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, мор 
без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је  
еменог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више о 
head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су 
т устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Б 
јачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, ко 
> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она  
ју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећа 
ла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је ш 
чанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те м 
бету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, 
рнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жр 
јем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било  
 разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезин 
 стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снаш 
 јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећ 
ијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ Н 
на њезина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можд 
 глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> < 
сположење и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је 
икујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са 
 смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајућ 
иснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакш 
ату већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Н 
ла кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслуш 
к одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући с 
, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера 
тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материја 
 ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге н 
сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је 
 Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризни 
ојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо  
le>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вер 
ном увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> 
р јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Отка 
ховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на б 
ке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрднош 
о душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Ја 
а није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојан 
и јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам р 
шки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Кат 
 била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила 
таде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим 
 о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил  
лико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло ду 
ише активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју 
апе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топ 
а би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страш 
а душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> под 
кнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала  
тава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве 
 ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p 
мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно  
једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; 
е мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу пос 
на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спа 
 оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећав 
 живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љу 
ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити 
 карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је.{S} Није ме н 
хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што т 
амо послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Није, није.{S} Заборавила ме је. 
осле краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p 
кла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стој 
вој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном ро 
 и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — И 
, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је 
 демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само  
ком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" / 
оспођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџ 
им образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си ко 
спођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је и 
за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добр 
опска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома  
атицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла  
Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће ј 
рвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра 
знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Н 
ако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— 
p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</ 
ћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што  
>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После мало 
цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће,  
ожеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с  
ног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја да 
t="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међ 
>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међ 
није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је 
та је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у па 
А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ с 
анка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате там 
ено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снаг 
хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је 
 је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послат 
ла, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, д 
а је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали 
мој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом мес 
ако га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} 
, а анексиону кризу нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални  
во, зијају непријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p 
 са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осети 
вом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које  
еко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо дивљих и обесних < 
намо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, с 
а отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, о 
</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србиј 
тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волет 
 би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра об 
ићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Д 
сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима виде 
ину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је  
 уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора 
 разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је т 
, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом о 
 њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је 
а, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>—  
нута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напољ 
болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упи 
ланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сва 
Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта? 
бе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изве 
 тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Как 
штен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако 
рок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине гос 
иво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје о 
утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка 
бојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод р 
р поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је 
 — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</ 
ева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и ст 
 удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казив 
су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је и 
 мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о ко 
ост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Д 
у.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече 
но је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли је извештена, да бугарск 
ив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можд 
>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луд 
у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга 
p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па за 
била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; бил 
{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпуст 
наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни  
ке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковни 
оду и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још  
и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе  
стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је  
</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћа 
чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те  
 а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Кос 
лико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме 
авице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско сла 
ачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</ 
ме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић,  
са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на с 
џа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем 
 га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да 
г пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — си 
високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео 
сци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природн 
аво правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам  
читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, нал 
ћао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности на о 
у.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у амане 
 а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад  
ала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их н 
помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела н 
им јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани ст 
зна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је 
што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина бра 
</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још уве 
хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача  
че!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише. 
, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у пи 
?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> < 
мо Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципова 
е сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не 
ање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— 
"492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњав 
 синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа М 
p>Када је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу 
 доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго 
јором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непо 
Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и дока 
ја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела р 
о и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни 
иво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју 
} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лиц 
о му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику 
p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— 
лиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада 
аћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија С 
ена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да  
јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пар 
то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту  
ерен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испи 
према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од а 
рпска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етике 
сао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо  
 зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли ме је волела?{S} Можда ме је 
рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет: 
е јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искре 
осто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мај 
S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?< 
а учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа 
S} Мајорица је Мара велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно чес 
а, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n 
лико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипл 
 је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њ 
мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест час 
.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује н 
, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то ли 
у и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, с 
еровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом жено 
<p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побрати 
вечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једн 
ручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али  
p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо 
Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина бр 
, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала 
ца није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „< 
сматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ пост 
у <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живот 
p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, 
ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p>  
ма својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприрода 
а вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је,  
е знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита г 
о буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је би 
ераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, та 
 <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у  
<p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати  
и онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда 
ости.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак к 
или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p>  
 два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер к 
ог оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондон 
p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p>  
му...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— 
ш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о 
 и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема оно 
 готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда нас 
 отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и п 
пште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Ка 
д нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела 
ш за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмах 
ић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p>  
ар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, 
S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— За 
којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — по 
То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није 
 бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он с 
ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Б 
да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да 
>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами  
ека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе,  
м твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске  
умац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упозна 
есту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах 
ивотом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми пр 
 то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџб 
 не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>—  
p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовал 
ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на б 
атан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је 
м је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учеств 
ише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина 
цнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то 
рац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку по 
че, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је прис 
о право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је 
 Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад  
мо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узим 
 мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити,  
ад.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика- 
би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора. 
више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде  
 куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Ради 
је такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи На 
ису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели ј 
нат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Бл 
лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у 
ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећањ 
 Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгри 
а.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му  
је је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и так 
шки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ 
.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Пред 
и ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га  
 да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски  
 је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи почи 
диреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се пос 
уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S}  
у већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи 
е и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да о 
Section" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} По 
>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и г 
е волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упут 
ругим бригадир Митар Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај 
да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој в 
 вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом П 
а и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама  
добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале. 
е и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је има 
а гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Об 
позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји 
 у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкоп 
а своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говор 
во у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чи 
="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Треће 
 није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се п 
ији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му  
ло и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је ве 
те и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријате 
нредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, 
аше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија 
им као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и од 
} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кре 
 ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може б 
ошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је  
душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на 
е напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристић 
n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и 
ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на  
цима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се на 
етерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све з 
јмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они бех 
псадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и про 
вала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div 
 са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Ка 
њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда как 
 <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас до овога дошло.</p 
му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је  
и Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> 
е своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одм 
 и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала  
 тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој  
етовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске 
зан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачк 
рвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом р 
огуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо 
олико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>П 
пломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така  
 нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у јед 
е, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госп 
на хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ св 
е по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати с 
 при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" 
 Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила о 
itle>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да т 
} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је 
 ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Кат 
или, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку волео  
>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола час 
је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме 
абрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављ 
 <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео би 
шио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, 
 било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом сво 
реме увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд  
p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруг 
ну родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој стани 
524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде как 
да је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетк 
не ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када  
="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</ 
ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и  
жио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом 
 са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S}  
а тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, 
зати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — 
аће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone  
Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један турски шр 
сподине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачв 
"421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држа 
ирала војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измеша 
молила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим пу 
 мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде в 
p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се м 
хова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, кој 
 Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псе 
учкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у 
на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донес 
 на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада р 
летос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Пит 
у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље  
ушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној бр 
 од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало 
ј мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет  
клопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен в 
{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем 
} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих мо 
Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скада 
Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је је 
ојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се  
 је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотри 
а се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, п 
ни.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А  
ратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду 
ему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S}  
мотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те з 
о вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није ви 
И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="C 
 Још не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић 
сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти 
усије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбу 
причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јован 
е доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није 
идим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја брига.{S} Глава вас никад неће забол 
 Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане нев 
ри кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаз 
ћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.< 
есташно му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отп 
 њезин вереник мајор Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идем 
против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p>  
ад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нар 
 налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би тр 
ло осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда 
} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати ж 
S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Срби 
ости не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</ 
овити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећ 
дан комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо 
Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе 
волите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да г 
 Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, је 
ади по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити 
“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, 
о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да ре 
ћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад д 
и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе 
ад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила 
но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много  
="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Б 
 бих, иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и пр 
ад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, С 
е и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате 
 три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и  
дјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живо 
 мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговори 
анџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она 
анима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије т 
олим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="7 
су биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; 
: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morit 
у продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си  
о наших јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти 
ече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — 
ећ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и 
о овај ни за војску није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади. 
 Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници. 
ркнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да 
p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и бе 
је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их;  
 — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хоте 
Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на д 
ко биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јов 
разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:< 
b n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избор 
овину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло 
 и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа 
 престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>К 
ољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом 
> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће у 
рим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет о 
и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> 
боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован 
 је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу П 
.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми з 
ш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, 
е размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу 
х одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила 
да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа м 
се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, ко 
Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чик 
енутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p> 
еђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом  
!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанк 
 тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, реч 
 чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћ 
ро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; как 
 огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она д 
и Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала  
м уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди  
p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо: 
, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно о 
вановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш 
е, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p 
рачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју ч 
ајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата о 
ако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спуст 
а од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у рук 
но као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало за 
137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу 
?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се же 
ког чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, кој 
че Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} О 
д је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била 
ко ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се врат 
м?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“</p> 
ак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у том 
Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни та 
ји ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та м 
гла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа род 
 три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у н 
етника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том  
то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који  
 ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом 
усише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам и 
се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је уз 
 главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је  
 <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код 
да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди л 
кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о  
у међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локом 
ти пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> < 
т младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких  
у за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код т 
итање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, 
у у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачв 
ио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и од 
каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њ 
 мисли о његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још ник 
ао мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S}  
ашару — одговори Бачван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест 
а ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а  
о да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да бу 
 А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а  
ана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, ни 
и за другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан 
/p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар исприча 
емојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, г 
е на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} 
раљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино  
це јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S} У то ће п 
му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> < 
утра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођ 
ого напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, ш 
355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само 
та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење бил 
во слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му он 
 онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао ј 
и живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло 
о разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој,  
је чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и гд 
, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест п 
је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе  
тосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се н 
 венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када бу 
ло доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одм 
да кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу 
 Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</ 
 <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> 
ка испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће у 
огли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио  
х, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи 
едном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.< 
Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.< 
анковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише шт 
машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле пос 
андарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало 
зговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, кр 
 дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, в 
зних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста  
 на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пре 
.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јован 
ка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p 
о не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, п 
S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јо 
стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш ва 
„Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> < 
и су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, г 
егуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује,  
сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се ру 
ада буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У  
так човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када саз 
само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ће 
хова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други  
араде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за  
о још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотл 
х коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпо 
 ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, ка 
 ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чув 
у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p>  
живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194 
е тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да...  
, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за 
ина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко бо 
збиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је 
 тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се 
 тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а б 
љне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку 
н“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ет 
рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет го 
 за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га п 
ћ био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185"  
сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз ра 
.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p>  
{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им с 
 <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, п 
ољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења а 
 најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном  
једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се  
одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени ост 
вић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орлов 
овића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине,  
ш одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Нер 
нића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Ј 
а је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што ј 
о свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље с 
манду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у д 
S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ст 
д Куманова ванредно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} П 
ра.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, вр 
а дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити  
 натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребит 
бљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <p 
војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризн 
 отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама 
и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p 
ији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи бр 
урску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да  
реке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Ја 
ше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се 
 страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним  
маду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким ка 
агу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али 
ам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па 
 на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнеж 
ана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о дла 
ихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} 
амо слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и 
ише, да јурише на Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста 
м свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само мо 
о си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p 
а — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се 
...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину свој 
е он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринут 
е био код мене лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка 
ла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на 
..{S} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже н 
ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душ 
ога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће  
аревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си да 
подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то б 
аже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не 
 раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином 
е у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазни 
у.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спо 
 и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискреније загрљаје, што 
редени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Кад 
аљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Увер 
болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> 
е један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488" /> <p>— Како, море! 
<p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мисли 
а.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са 
рцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трп 
 што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је  
алази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега 
.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су 
та мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће с 
и нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с ва 
 ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разго 
да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи 
ead>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је  
урске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је за 
ост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд 
ор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечери.{S} Ви, Лазаревићу, ви“...</p> <pb n="121" / 
, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко ма 
омотива је ишла истом брзином као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе 
однела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док је избила на 
 одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном одано 
енционални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> 
сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованк 
о је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S 
да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао по 
е.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена 
<p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима ок 
 одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лека 
а и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полете 
поменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чи 
орио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетан 
лагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Жи 
 жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Так 
, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назов 
д тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење 
 њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на усн 
ећ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — 
 у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као киш 
питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе  
инио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан о 
ше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њез 
еприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прило 
<p>— Ишла би она напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали. 
илан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били 
ије поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције 
> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Ц 
узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад припадне би 
битком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него постигнут 
ене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p> 
о, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа прво 
{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари п 
 су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж мор 
 својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, кој 
рбија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његов 
 армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p 
он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се 
пкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на тол 
Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су је 
и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршени 
ељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, к 
ти баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније ствари, које  
ну, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што  
 слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, 
н утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p 
са је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој 
са је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је к 
да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрз 
ротивник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p> 
ругу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско  
 животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије н 
рак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београ 
мо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускр 
мане још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <mile 
 овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но з 
И, кад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру и 
долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они п 
 и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но се 
рат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други по 
 просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли  
чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не заз 
“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло дру 
ад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту 
вај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, н 
помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>П 
 Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају рад 
те у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Уз 
ilestone unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би мога 
?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кн 
ма из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупи 
крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвени 
м дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бе 
 био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни го 
»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, как 
 са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде 
ере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и сн 
и се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим ор 
ако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живо 
 официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто кру 
ки су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи 
 су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци. 
 пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештац 
има и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности  
ешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Осл 
 пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, го 
од осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми  
лавама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају  
S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на 
чима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србиј 
 спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су п 
 дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за 
онској амбасадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се 
и ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити  
код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања пр 
пствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSect 
репости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од С 
екавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија 
{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} 
ичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, 
ујом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању орга 
зило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, к 
кују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао 
говорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља 
оналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се доб 
 и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока 
ри ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Од 
реговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</ 
о опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шт 
аслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p> 
смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али т 
Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам 
отивне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не  
рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Ре 
који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, на 
а им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге м 
о кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала  
ш није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост о 
јући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и 
 Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу тр 
вати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијат 
рај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, 
 нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај 
нили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је раз 
 на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им  
 и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топ 
ићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија ј 
.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва  
аброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске  
у родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они м 
за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужи 
S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здр 
би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свем 
укаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од се 
су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски поло 
јан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало 
, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина го 
азбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p 
 бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изра 
е нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, 
о.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на кра 
ећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнем 
еверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одат 
огоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>С 
p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, ста 
у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце? 
икога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда ни 
азала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмех 
 трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још 
ени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурну 
ли шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче 
 српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n= 
ису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S}  
љевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам 
х све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек  
у над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му мог 
} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одма 
ату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот ње 
ела је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремље 
е за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљ 
 послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они,  
е види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји ј 
 кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да и 
генти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам са 
.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близин 
ен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог 
Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих 
, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</ 
, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што 
 њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе 
о свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант 
ше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај  
 је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p 
— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се п 
— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад от 
тор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако 
р један део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задај 
ећ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна п 
о беху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма к 
а, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>О 
ље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Б 
исао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке сталн 
ели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и  
у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили  
овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> 
и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај на 
иде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осује 
дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуш 
пских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје от 
о силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међут 
ика!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множи 
у „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мај 
 земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега 
присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је уз 
а печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и 
да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, израж 
ма пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путо 
> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па д 
ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби 
оложај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднел 
данде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају  
ор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање 
ако бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p 
 бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Н 
место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити  
 се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n 
иједним делом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића уби 
 приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњ 
 добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља ос 
стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима  
а.</p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p>  
 ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскидан 
 Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</ 
 стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у с 
шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Љ 
ђу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n 
S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>—  
оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које с 
, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</ 
слушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> зна 
х знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди 
све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S}  
 ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у по 
ци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо  
рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection 
/> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> < 
а ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла 
осподине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у сво 
којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу  
Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа 
о онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предви 
иховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, ал 
 бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; зајед 
/> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? —  
потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, до 
истарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове д 
<p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, з 
ања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити п 
м, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих ц 
е после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Бито 
ше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце  
аг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаш 
а, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико веков 
ољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који 
вост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У 
 жељено море — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Ск 
итке, није било.</p> <p>Но, захваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и чит 
на крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књиг 
 нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово  
ах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама  
карног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, 
фицира налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са на 
рвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене животе своје пр 
има, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски расположени према 
Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији 
адиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за  
то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском наро 
ине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене  
марали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у 
мо са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне  
ом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <p 
 у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху д 
гуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага 
 изишла из душе народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули 
} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам иск 
акључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу с 
д тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на  
а, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусо 
 ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечер 
ан неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу  
ране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи 
 исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на  
 отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина  
м непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан 
Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерп 
аше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својо 
е пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна  
 је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту м 
.{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n= 
х говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим посту 
ну браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p>  
а Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу 
 подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њ 
ивотна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Бито 
ајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује  
г тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, х 
је најбољи љекар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излиј 
си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам  
 здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</ 
ано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су  
ој војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тума 
а оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сут 
обро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, шт 
е и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рође 
 — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p 
дговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелк 
те борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови 
 не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат,  
>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југ 
исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против 
анка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се в 
ти; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није д 
 ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p 
онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина  
учујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнут 
у, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога мест 
 пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер 
.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зо 
шкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p>  
 продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ 
а, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и п 
вност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одгов 
 часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679 
 размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити 
ично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем 
еликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мор 
во је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и  
оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p> 
ар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био је један 
ако и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жен 
умачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! —  
ку природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју 
ванка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових у 
{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се 
 је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша 
емеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало 
ичара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар... 
> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, 
а па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добр 
сно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држање Оберкнежевићево.{S} И никако јој н 
ој души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао  
оликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p>  
 тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе  
 где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n="569" /> доба више није виђао, јер је и он са 
 његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p 
есте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка глед 
узета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ств 
ада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и осво 
теде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где 
ти Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разјед 
 Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевај 
<pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао 
не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га 
, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар  
 /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку. 
 уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да з 
d> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Тргов 
ead>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића,  
 разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, 
 улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек би 
огме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, ка 
head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећа 
остаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен вели 
 више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и ре 
 такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове 
/p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?. 
/p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или  
Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрл 
г?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А 
е тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје д 
 Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи н 
> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио д 
 у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив 
а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</ 
 год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали 
на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гл 
 друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је  
 Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и 
ке, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иван 
де је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Нат 
ештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих а 
а као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека  
шавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињ 
Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило велико 
тешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био  
у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди леж 
, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у по 
је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити? 
та је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равноду 
се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прек 
д оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да 
ити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређе 
спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> < 
ва сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мрт 
 ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title> 
вој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>—  
ришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, П 
а, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>Пос 
ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме  
е Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки зако 
е Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска 
авно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати 
</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећ 
 у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на  
фицировом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвест 
станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то б 
озбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло  
це — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се 
а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="56 
а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека 
а сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дуна 
ловити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимам 
ицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после б 
је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S} На мужа с 
дила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је ов 
дијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p> 
здиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали св 
убави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извешт 
ђе Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико ј 
авно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, ка 
шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: оте 
жда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што  
 онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“< 
д’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам,  
е стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити 
дадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође 
даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глав 
авши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи. 
е пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душе 
и — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским 
о у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Ал 
сма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А 
уженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> 
.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се на  
 певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телал 
афани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче ње 
 такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољни 
е грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна  
 Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај сти 
 и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> < 
ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком свој 
 је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стар 
 списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код  
 она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође 
 СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано 
гласно викну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не ос 
мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и 
е београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја са 
напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у  
/p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Јед 
 Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чини 
соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник  
ила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којо 
а би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари св 
да није било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здравље 
бо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом в 
ашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зиди 
избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, про 
 <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Как 
за.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад ни 
а пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.< 
е.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено беше да прима 
олим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Ра 
 <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води род 
.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећа 
мично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав  
 изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој прес 
 Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и 
добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће оп 
арјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним ре 
 памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Пр 
от.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљива сил 
е трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана б 
а ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Как 
и другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити к 
 многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљ 
 причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузе 
p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери  
 је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се 
ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници,  
о што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој 
А.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је 
d> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале ор 
ознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме  
quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло ца 
 прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло цар 
гао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, 
га Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред то 
ара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није оф 
е груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознат 
 у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени пос 
еће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић 
је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Ал 
јим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој  
а, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и  
је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу ј 
а им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји жи 
инуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И 
 им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је сти 
деће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је на 
тви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој  
а дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџби 
сно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због о 
ући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— 
</head> <head>Једна загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предрагови 
растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.< 
 од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стоја 
.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу п 
кој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> 
 се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељ 
 друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign>“  
о што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као  
 Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори 
ро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} 
неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако 
 Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум чове 
 предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта виш 
адањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, м 
учников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете 
>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> 
 ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ј 
че Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љу 
ихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с 
озора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког 
онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Им 
чита времена баце забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајн 
боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле  
доносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим ј 
ео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и  
иколића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одг 
кобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом др 
 разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа би 
се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прек 
ести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике. 
лаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створ 
чекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осв 
ило.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на пол 
 видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је израдио да сам 
е муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издр 
Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли с 
 Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S}  
...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p> 
остио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и он 
орки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p> 
наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>К 
!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и 
нарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се с 
p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>С 
се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у 
 <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није 
 и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас 
вања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како је 
, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом с 
да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милин 
 наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви з 
морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед  
звишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао 
ли Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>—  
S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву,  
г тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, 
оше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка  
/p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак 
p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестино 
ужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом у 
ва побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много с 
и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено вол 
 сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— П 
 официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>П 
лу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Рос 
ру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова јединица седела.{ 
ска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Ал 
се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брат 
и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, ниса 
S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не т 
 тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна 
лучај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је 
усле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војс 
b n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши че 
вљаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лак 
{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као д 
 један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе ши 
анка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столи 
тора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах  
>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> < 
</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} И 
доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавц 
, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са д 
<p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S}  
S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, ра 
духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићк 
 жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео 
уда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одг 
ике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу 
 у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забе 
трина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује,  
рина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> < 
епо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним  
ића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко  
д тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за сл 
ају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да 
 показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још м 
о несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, п 
у главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу 
у.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полак 
и оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ст 
оја ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да  
ао да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, оту 
могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупр 
 и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био 
</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у  
чи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p 
, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој 
мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p> 
већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада ј 
ај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> 
капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север  
, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до  
а челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p> 
и се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притиск 
ему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у 
еновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хум 
 од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.< 
м сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрв 
љубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за 
оложи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим вен 
 удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла саставља 
} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Т 
о мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ног 
иђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болн 
рину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љут 
во у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да 
" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малакса 
од Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је 
{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна  
дпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане с 
та требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у 
а, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у н 
фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она по 
ас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепос 
тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црно 
 насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S 
ом.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега б 
ио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах т 
сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша 
ати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није 
н само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе  
е мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута 
ет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, не 
а скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са  
а зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију  
лност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају траг 
омоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно 
ограду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па  
</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> < 
ла је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису реш 
 удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са сад 
је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен  
и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n= 
 рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Сто 
оји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло до 
ка здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у 
нашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, п 
анде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јов 
ицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других бат 
ерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} С 
кше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када с 
ц морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову ко 
од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А 
ишта друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да не 
— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официр 
 молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља 
и са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло по 
је.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а  
ј станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рог 
 његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца 
ена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.< 
ога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је 
елкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили 
је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подле 
{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце,  
.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само с 
м местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме. 
ало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p 
ешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Пр 
има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио  
Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не  
 страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на с 
ра, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, не 
и, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда с 
едника Александра, имала је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунал 
и.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло. 
те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано к 
гледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње 
жа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина ј 
свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узн 
та рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није 
енике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била 
да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак  
да Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</ 
а се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у р 
 већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт С 
<p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлад 
ован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од пе 
> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви. 
— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматр 
а ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци докт 
авати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта 
 могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера 
вима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и 
} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, ко 
не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поно 
 Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> < 
о нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матер 
а одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта  
чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да с 
авладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложи 
.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не 
 све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо 
 неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево 
} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> 
ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује 
ком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору г 
же песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се ли 
{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је гов 
аута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излет 
лити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка  
ком радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељ 
петан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругн 
.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S 
тили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забрину 
<p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Н 
о.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ва 
ти.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p 
идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, на 
одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер 
ову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са о 
Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи 
.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S}  
-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити 
то те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети 
 извини.{S} А како ми буде боље, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{ 
ох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужно 
и знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало ош 
дине владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све гор 
</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> 
пружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</ 
ао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто 
зашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили р 
 у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се  
ко гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" />  
рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече 
 се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли тв 
ве живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са св 
навши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на чи 
а да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и так 
да их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p> 
ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, 
 на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{ 
оће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одма 
азати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да м 
 <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>—  
здахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањ 
адан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{ 
ље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља  
еџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> 
писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам к 
ћи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> < 
оја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поруч 
е у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам 
чника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани час 
 <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу. 
е... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> < 
> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и п 
најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на после 
 је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и 
 <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је ватра била обузела, 
чише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточ 
ваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се оч 
За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем,  
т или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо;  
> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, 
му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болес 
у је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p 
ек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када о 
p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење 
и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на  
м Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са  
манциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена  
ли на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар  
ибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title> 
 је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се вид 
оше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Милана нема.</p> <p>Јадна 
дравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пе 
ика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли 
, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p 
алогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једр 
{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извешта 
 још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече: 
ала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, п 
е око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на ша 
> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним  
и одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим 
м кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто  
 који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде 
знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, и 
или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити кра 
ути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88" /> <div type="chapter 
ки четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болни 
 наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли п 
атовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> 
трвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко 
 писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p> 
тана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају ци 
ма, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да  
гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није м 
 расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и 
и моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говори 
овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одгов 
> <p>— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда,  
 је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги  
осподине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{ 
Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и ироничн 
јима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је с 
ути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, прибли 
ти.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неис 
p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.< 
и са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А з 
десет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у сл 
еше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те ни 
head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску 
— рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све 
/p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“< 
у, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} П 
име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се ова 
 А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на г 
ри — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је 
 ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доц 
ичина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова;  
ак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p> 
, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па про 
одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да пре 
ражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смис 
 гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, на 
верне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велес 
ојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ру 
..</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p 
пије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкр 
рши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те ј 
у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су р 
ноги рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и 
</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсол 
ове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћ 
асноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, ко 
ило због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити к 
> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страхов 
ина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква 
2" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како 
до читала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је 
ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник 
 очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p>  
в описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор 
се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан 
е код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је  
не стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се  
 новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Н 
 није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже 
ну мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој  
ам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисл 
 ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнау 
р Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати:  
аху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— 
ију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољ 
S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили 
е најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику ч 
трашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљ 
 јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и н 
узама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, теш 
p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе  
 поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио 
налном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи и 
е је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и н 
огата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да ј 
годбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се в 
гласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су вл 
 више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је поста 
е јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер св 
адом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше уби 
аду су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту ин 
49" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупшти 
а платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> < 
е тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле 
а) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први н 
188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је 
тиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако,  
није дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Ј 
а мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свил 
ли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим гр 
је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да пр 
ати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада  
 сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем 
ли у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња ср 
ора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову не 
а боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, 
ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и з 
и, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни час 
се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Пону 
 рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је 
 хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајин 
них времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до 
ише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, 
p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којег 
 добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времен 
бар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„ 
и држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме с 
ој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ј 
и говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја личн 
говор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</ 
 понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да м 
 Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Т 
, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из б 
ини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општ 
.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— 
овог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу опред 
поразум се већ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија о 
дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, как 
S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о пу 
 те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они нису на друго мис 
 упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао  
пред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили 
/p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта 
верени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни 
тикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи,  
на. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, ал 
 Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из 
 до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите 
те покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Пре 
ком подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати 
 <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.< 
чише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се 
ет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога веков 
војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, нек 
онули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 4 
.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на ок 
 У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је н 
наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> < 
штајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даљ 
је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију. 
ако је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло 
ца.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне при 
очела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно друг 
ору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који 
ски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је т 
саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена довитљива, али н 
говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у сво 
левати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} О 
нду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј 
мче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p 
ахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Ви 
о?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих  
кајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „ 
p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не 
љда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а  
је. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када  
 четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако 
часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на  
ред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Је 
p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко у 
ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност на 
ти...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опора 
ла, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p>  
 онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ак 
 --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је  
јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена,  
га дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је свој 
пођо“ ...</p> <p>„Господине Лазаревићу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи 
чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>В 
окушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек 
 Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познај 
е са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бо 
/p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Зб 
љиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Над 
воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће 
седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који бех 
нцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} 
здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму ул 
азговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим  
 трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„Господи 
стаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n=" 
неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> < 
<p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоња 
јника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и 
, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрека 
/p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, ш 
.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S}  
грешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спрема 
;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p 
кажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрес 
 обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме. 
подине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу. 
 не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала с 
пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не мо 
ао награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина 
о што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која  
, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуриши 
ије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било исп 
ом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била и 
 <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагира 
 Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно 
у топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле 
ом ђенералу Иванову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Сте 
зете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним п 
ахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата 
 Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без који 
мала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама наме 
</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, шт 
 јер је знала, да војници који беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава в 
у искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражи 
вши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-п 
аментар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Ска 
 и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p 
 кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад не 
, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спрема 
сточног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала Иванова.{S} На т 
па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад 
нову, који је био као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат  
е може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у пос 
адричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На  
, муницију и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p>  
ши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> 
почело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички т 
о је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степанови 
којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле  
у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих  
длучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесил 
ртиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p> 
е, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај н 
их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће  
а операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању  
/><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538" /> застртим с 
овало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div type="c 
тоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху неприј 
своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, к 
едно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њ 
твари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је 
е, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломаци 
сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> г 
 нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филоз 
о!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добр 
ресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позици 
е могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, 
то не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији,  
ка језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да 
вића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишља 
лом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> 
ријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами ст 
ама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски гл 
>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздрав 
одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио ни 
едрена.{S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено ј 
ду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p>  
а неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то  
} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више паж 
за.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, ш 
наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, 
 се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <p 
очупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је або 
ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интере 
 данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу д 
исмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је св 
ст и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шт 
уте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да С 
ти и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око 
ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу. 
 стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневни 
 су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо 
ирно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p 
</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила 
буђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су п 
и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p 
брење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је 
 официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми 
капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и миш 
азумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују 
езине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве пред 
ала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одре 
е сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала 
p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај д 
охем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, 
дим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са  
 правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпост 
ише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" />  
 му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су по 
е Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говор 
осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али  
осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао. 
 Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.< 
анова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлашт 
тичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме 
иког калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после по 
ајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне поли 
 битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнад 
јатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Времен 
дничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.< 
ка ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То 
 <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крен 
де је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весе 
 Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло пр 
</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са с 
је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <di 
S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребу 
ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потр 
е саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Рас 
састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради 
читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад  
ристика, али ипак не мора карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, п 
сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— 
.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване ф 
 нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их ра 
оп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година 
е тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвал 
"505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао 
у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети 
, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарс 
о, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; а 
х потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и с 
ти општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљ 
p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле 
о у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команд 
{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална по 
 скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај п 
пска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то 
У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам ки 
 догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико 
му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном  
.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољ 
у хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под плат 
ге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, изд 
, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на границ 
и не...</p> <pb n="55" /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p 
уштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одг 
 организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> < 
ариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут то 
ечишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазареви 
ародне одбране, знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорк 
ало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уј 
ког друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи  
на труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S 
, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном речју: у цело 
> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{ 
 члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити не...</p 
мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Срб 
 краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољ 
р пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво  
а одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка од 
 и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја 
 би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седниц 
ction" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за ти 
е на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати 
ковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свога  
ово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети коман 
Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p 
/p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: ве 
трица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Д 
српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи ј 
у треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>—  
ше у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда 
>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у превод 
 дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више прави 
но име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, приб 
озори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пл 
 враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротињ 
ла турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут ч 
је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер св 
ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</ti 
лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" />  
ломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци 
</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни сед 
жен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од  
 упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комичн 
лепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами 
ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над к 
 угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, ка 
који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па н 
 госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, т 
 модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетан 
</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S 
... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали 
 да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва 
ловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никакв 
м.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, 
и ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одгово 
пће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним имен 
транца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди на 
, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит 
а све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њем 
ско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхо 
 је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из  
 што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, 
 путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о т 
е ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема онде ни орло 
ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ 
вог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S 
епоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>—  
а да не знам?{S} Нема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S 
пита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на пр 
 за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и 
спричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Рист 
ркнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих ру 
ао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело нас 
оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши 
који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет 
штро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш н 
пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се пев 
 <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка 
 одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце 
d>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l> 
</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја доб 
ира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по да 
тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе испред њихова оружја 
ли, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</ 
митске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у ки 
ућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам с 
уришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> 
о!</p> <p>Лазаревић извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— А 
томе човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтед 
 капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак 
ли смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина ј 
>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде чове 
офија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познати 
л кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прсте 
левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинил 
дном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оно 
ј страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотив 
дар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из 
 „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо о 
локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, ко 
 стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, 
 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикл 
уседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске  
 у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању  
 им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак 
 некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њез 
 фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, 
не може изнети живе главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орл 
и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде. 
дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина маш 
 куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb  
жја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арна 
отово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по  
шити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу  
рпског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заро 
 арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Ско 
робости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, он 
д овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, 
озећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена опсадној  
ђу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не тр 
ја је важила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се ви 
> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <p 
очели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> т 
, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозво 
 је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе 
ћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су уч 
устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њи 
о заповести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо има 
ше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> 
 наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по о 
 донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва. 
прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Ж 
S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} 
 улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је вој 
} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог о 
поценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама 
че из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се 
е свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напр 
, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А п 
римо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све 
</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака бр 
ке војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; ј 
ну а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити н 
ановиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху 
строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике задатке.</p> <pb n="91" / 
 што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p> 
 иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше т 
адне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда,  
Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за ју 
и више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код 
 знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пос 
мњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— До 
же тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долаз 
-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке ста 
гу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној п 
им догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му  
Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо ун 
еко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка 
ици су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, времено 
 Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофани 
је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у  
 и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Р 
неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светл 
 воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{ 
смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је не 
 Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених 
брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на пе 
 очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини обј 
ајзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, к 
пратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођ 
з њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада  
ter" xml:id="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Кад 
ter" xml:id="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Кад 
ter" xml:id="SRP19203_C89"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После ве 
а њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пу 
ућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче 
заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали 
="chapter" xml:id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</hea 
="chapter" xml:id="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head>  
id="SRP19203_C83"> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</he 
id="SRP19203_C82"> <pb n="466" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.</head> <head>Једна загонетка</he 
id="SRP19203_C81"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Б 
id="SRP19203_C84"> <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље. 
id="SRP19203_C80"> <pb n="448" /> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p> 
немирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним ул 
Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S} А знам, ка 
жан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге  
воту била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирал 
xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15. ју 
ом ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања 
а остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђ 
дговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и п 
="chapter" xml:id="SRP19203_C18"> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша ил 
еће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и то из р 
ндом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи 
д.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Ба 
 понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дува 
p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођен 
5. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу  
дра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језо 
НАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином ку 
 драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, ч 
напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, ка 
</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" / 
p> <p>Иза непреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата чов 
удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења  
, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно  
 на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} 
S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада 
 да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним ср 
 држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и сами  
у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова до 
а да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени ду 
напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И оп 
уо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за 
а нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас 
, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње ж 
 Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу 
S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па ј 
али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођ 
наутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и з 
а радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о  
рећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стој 
ченом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе р 
 <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} 
жност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настај 
ном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој бра 
 непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Мироса 
ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— П 
у.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама п 
ш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е 
јати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек ср 
је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и 
ћи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. 
} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, 
е вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комит 
, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата 
!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Ја 
оју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, али ако  
ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из ти 
.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот 
грам њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служ 
 осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти 
ече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Неће га никад осветит 
ети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо 
 „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у П 
ин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и к 
се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> онима, који Душанов При 
ше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је,  
е брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и т 
аше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се 
ви мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежа 
часта, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрч 
ћ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Ка 
ичне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за 
ијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би  
мога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а  
 те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ изм 
земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао  
/p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као д 
 улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописа 
тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</ 
ћи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залази 
 овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури к 
код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом 
 Карађорђе, деда данашњег Карађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољ 
а мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједан 
уначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јуначкога команданта:</p> < 
лепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је  
онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грознича 
 у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу чит 
сово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, з 
"282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S}  
 своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанс 
само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте...  
ско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху осв 
 дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа 
убав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим 
ичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обис 
али своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић 
о нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да 
његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох,  
 Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још на 
да престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајко, бог нас није 
pb n="709" /> <p>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ,  
 извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} И 
ина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изр 
јавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, 
. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а  
у их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да п 
дељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на к 
њају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим 
цима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогн 
 надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</ 
реба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извоје 
ки и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадр 
манову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и п 
гарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бу 
и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било и 
 е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му  
д се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне  
ре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепо 
оследњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не 
unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу д 
ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало 
а Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Никол 
it="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602" /> <p>Наследник, кр 
нила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? —  
јим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу,  
узела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је  
а Марка...{S} Напред. — А несвестица му освоји душу.</p> <pb n="399" /> <gap unit="graphic" />  
 Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље  
кој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима  
азованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да  
том брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и над 
а да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и о 
шу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру  
:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила ту 
{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Са 
ивковић војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је зад 
 не ће српски војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати  
да и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечал 
} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла с 
Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше  
ко векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној не 
дају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, јер и неп 
ма.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те усп 
а Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из 
и што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у пох 
, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није за 
о је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седн 
говорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само слу 
 одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у дес 
а ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што и 
аску у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само п 
упругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино пис 
егов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још ви 
— молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера д 
ступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује  
 бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прил 
спођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата о 
ма долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други м 
да ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би 
ака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда с 
p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојко 
ао по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу 
е окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, о 
робна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај крев 
 био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад 
пије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши  
си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у ве 
 сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговор 
, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито посл 
ационални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на с 
искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је  
њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворен 
опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један од  
 од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обуз 
одо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим,  
шења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов 
у ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друштво, ових дана не можемо очекиват 
који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га ј 
оградскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мр 
тена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче д 
овеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка 
 ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обиш 
Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, д 
тљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим с 
— настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута  
 сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То 
еде.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите 
ушу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Ј 
линском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи у 
ју, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу  
тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да ј 
ца је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: к 
нао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши. 
 смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Укл 
нађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо 
унаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задат 
приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући из болнице, 
 души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену 
ла писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезин 
ов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот 
се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, ма 
толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом ис 
ику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас 
стија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар  
и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српс 
ијалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Прилико 
, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже врем 
, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у штала 
скуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не 
и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима п 
.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје  
в на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загр 
} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи пи 
код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и пис 
а Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћ 
 кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш мла 
ворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Кад 
ана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на 
срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за  
вљевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји  
у јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само к 
ала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао 
творио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, 
а је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети сва 
овала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села  
боље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре,  
ачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у ми 
е, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њ 
а реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p>  
и из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићев 
уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и  
емља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше  
и и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено 
 се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само см 
/p> <p>Ноћ живи и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени гово 
 болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исп 
е пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, 
 се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина 
ала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуш 
 машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који 
 што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је 
Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој 
 је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду,  
 очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио от 
загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према С 
p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По п 
мо за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и дру 
ела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва 
 у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом н 
, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, 
руге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је 
p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и мел 
-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говор 
ећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{ 
оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знал 
.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати же 
и се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију стр 
ио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми 
ћало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано 
.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по 
у они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом ист 
е ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим,  
а сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, 
Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај  
једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо гд 
 је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душ 
ивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљин 
 На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да 
Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе м 
ише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је 
олегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к  
ту.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може по 
обра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја ч 
одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер пре 
није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Ова 
ш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух 
ње у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење 
, не верујем...{S} Нешто назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, дал 
.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да по 
је слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у ме 
 су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога једин 
или изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који 
о га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би с 
о велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво 
 издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министа 
јвишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенит 
на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако 
у му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по  
о се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сино 
је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим н 
оја сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много 
oreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе  
утку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, 
т иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демас 
 <p>А знао је, да је од владарске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p 
{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам  
 читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узв 
ић, кога је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку ме 
} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка јо 
и су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пр 
мехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовањ 
рце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла ис 
вакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко  
амом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="6 
<p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни посло 
 му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице  
 сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек 
ји и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и 
вић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ 
аву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је р 
са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступ 
о пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе 
ној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада  
спод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву 
, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за гр 
ј рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивал 
душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једн 
ог свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У  
ји млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори  
то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га 
 је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао п 
избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стој 
ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, много м 
/p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црн 
шћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је к 
еху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!..  
ог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малак 
га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало п 
верење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику,  
</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p 
иле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је  
једињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху сти 
 он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене 
творио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако 
аску је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсо 
разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те  
ш које је љубазније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{ 
>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —реч 
ва беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и поче 
м после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја  
оше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине 
на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капе 
, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били 
уницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није  
вчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и х 
утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} 
; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у он 
 /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снаг 
м изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</ 
арка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га! 
} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> <p 
о да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах з 
мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама,  
{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже  
а истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се под 
 и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатс 
еје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу 
мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не м 
слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, бил 
 је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, 
, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, сам 
који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде,  
а и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотск 
 сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове ди 
и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску п 
p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџи 
 према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна 
тимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо  
пераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара 
ећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не 
, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска ку 
ост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Поја 
сма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која д 
рађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их за подне 
узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани 
дује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непо 
ду.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне  
 дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом осло 
сало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли  
</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{ 
 часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа ск 
не очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно по 
ети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, б 
а колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осве 
оје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.< 
а савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства 
ој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стој 
ивот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те освет 
b n="491" /> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S}  
ну не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила 
 је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџби 
овљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био к 
S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено,  
 треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо 
ди, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је мога 
Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам ли и једно 
а беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, ко 
 Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Гос 
ртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „рат 
рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше 
 „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно б 
 има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све 
вакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште 
тив владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у ње 
да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те 
ухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима  
кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је 
ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам прис 
 јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по не 
аче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њ 
о, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гл 
утро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо дан 
.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку,  
ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила. 
 учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново? 
ји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfi 
ност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руц 
ине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада  
ори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> < 
има одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знат 
</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим  
 који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждат 
сти његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} 
е домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се  
Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{ 
 Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона ко 
су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који п 
га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене б 
xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једнога д 
" xml:id="SRP19203_C28"> <head>ДВАДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу 
d="SRP19203_C98"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло 
r" xml:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Беогр 
" xml:id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Ст 
" xml:id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Ка 
xml:id="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад 
d="SRP19203_C88"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно б 
 xml:id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</ 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица руж 
да знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дош 
доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p 
јући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић 
м појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече: 
пусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јо 
да на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много 
</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Ј 
же очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као из 
 салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече п 
 а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је о 
Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле 
о, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим вод 
 После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти ка 
марковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Бил 
p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазар 
.</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му бит 
ају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је  
 је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захв 
к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачки 
желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верн 
рати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србиј 
<p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— 
 добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао 
 се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку,  
вица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих ка 
е затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</ 
ашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не  
во.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, л 
 потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде 
 мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај ос 
ехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руков 
излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливено 
следњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац з 
 <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуцио 
мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и  
у испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом рева 
— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, д 
 Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тог 
убитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, ко 
ник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био 
ара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је 
.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак и већ д 
>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на д 
да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да  
 сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на од 
так њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било 
 против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи 
бу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у пост 
 отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкињ 
блуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често  
када је њен најсудбоноснији дан, где из основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог 
ан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је сл 
с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, 
је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинил 
оша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и 
од врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предв 
 својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p>  
елике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу круп 
ри месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S 
лада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и  
 Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p 
сти пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивш 
.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метеж 
единци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га пре 
нали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда 
и могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња 
 је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности 
ног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је  
 не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Ката 
а се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безграничн 
ебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у сл 
гућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнеж 
 парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та ш 
је.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутит 
још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана 
ларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам  
а овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S}  
чнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим доб 
 <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хва 
у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што г 
да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резу 
ли да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија 
ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти к 
дем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се повр 
о му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам:  
живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти 
" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p 
 --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p>  
м и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа доп 
чај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Прип 
</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно 
еђу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборав 
о? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Гот 
а јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} 
јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, 
раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се 
авезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изаш 
ад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Ка 
оже у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац. 
и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и јед 
џа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку,  
ешифрованим депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа  
 алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Три 
јпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов по 
још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се 
ету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p 
е он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница. 
лбаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> < 
цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> 
 „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави п 
 престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је т 
„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да т 
е зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, 
да заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устеза 
ест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је: 
е седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (посл 
остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n= 
кшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило 
јама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликовцима.</p> <pb  
онац</head> <p>Афера због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са  
патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово н 
ли је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p 
 се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да ч 
кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала 
, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опа 
в пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Ка 
, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахва 
узику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:< 
ла Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешк 
ело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро. 
"50" /><gap unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила  
данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила  
јеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас н 
 свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у 
ких мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.< 
слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена наци 
о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је чове 
.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечер 
У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сноси 
 о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и добрим коњима,  
 Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је,  
 ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина  
што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину  
и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> 
ро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти 
опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од к 
 Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен 
 ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те г 
ознато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће ј 
ч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоће 
 Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба уби 
 далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу в 
едити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху  
<p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобо 
} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Сто 
а они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напу 
а дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Д 
арне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у 
 безброј кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима. 
тује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру,  
чито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер  
вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажите вашим војницима нека и они та 
га и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{ 
е „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког  
ли су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуациј 
држина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у 
била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише  
><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била ин 
е.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер ј 
 је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} 
ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред 
ти вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па  
аревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и н 
рили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, 
нао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, до 
ића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратолом 
којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, ло 
 зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем  
ко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Б 
у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу 
т провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама 
 <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним 
 се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела См 
агајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Ка 
вити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну 
о беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнеж 
антате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала п 
 правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о нест 
знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога веч 
 и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоносниј 
ађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb 
сније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом од 
а нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али  
бавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојан 
А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења. 
орових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све 
горцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима. 
ојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде 
 /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше о 
 у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесим 
ше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, 
га члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам  
повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у пр 
 једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свог 
о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посет 
трати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак  
а и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у  
да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде  
.. онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <d 
 и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши д 
цо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а  
{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе  
це, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Срб 
вога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају. 
ем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит 
ија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој б 
војих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба  
ти, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а 
обије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваж 
ке.</p> <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је 
таџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смр 
 жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p> 
е, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него да или ви или госпођа мајорица на пр 
 преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себ 
риво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене 
и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l>  
љку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p>  
, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То 
дећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав о 
 одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још 
ад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Сп 
и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути 
 прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ус 
блог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се вр 
>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> 
оћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Ал 
лице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени неће 
богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеник 
 жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div ty 
и рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема з 
шапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути св 
ад.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S 
мовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера ниј 
> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би 
м сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао 
ца писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Уд 
, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер 
</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу м 
зино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дн 
е, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испије 
вот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече  
ске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли 
жња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољ 
нажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана ус 
се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> 
опружи десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> 
мо мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпло 
једињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни ц 
алној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p>  
, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су  
значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и  
равица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, 
мите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у  
почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</ 
би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Пер 
 уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугар 
> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S}  
разом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit 
ang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто 
арењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{ 
 су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скад 
ћи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграф 
у, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина с 
 те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је па 
вали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче 
ица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведо 
то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на рас 
 ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођо 
пске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да 
учниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери  
ајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита —  
евић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председ 
— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p> 
ице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши  
„Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један 
у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се виј 
 вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференци 
 у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад т 
вога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тај 
у их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На ра 
р вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио 
ори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој т 
атаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где с 
„Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растан 
окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, 
исте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — реч 
p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех  
Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег наше 
</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да 
/p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предр 
траг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на 
... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво 
о на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз  
, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балка 
 то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се р 
ије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и 
коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет  
чинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту 
но и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понуд 
 Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као 
кин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београд 
латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај! 
 о књижевности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не м 
 Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и ка 
ком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Ов 
а.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но 
а се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, бр 
а томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћ 
ода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</ 
невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица ј 
ком одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јанош 
 кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је  
ереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф пол 
 не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши 
се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p 
n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мица 
лу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја 
у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>—  
и реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је њ 
све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук им 
вамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће се, к 
они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упор 
њетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује но 
уриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бег 
 политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстиката.{S} Ја,  
кла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> < 
ити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би њ 
е дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на преда 
већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на пре 
ако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива в 
гоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и нео 
а <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Ј 
улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је 
 и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да вечерашњим возом долази ње 
 и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савез 
 стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и буга 
ко ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем ра 
} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је ре 
свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво 
ационалним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима п 
Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети? 
ти дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“ 
е би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ пос 
утрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр  
 човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш испове 
сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у в 
— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломат 
пне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових 
<p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на бол 
>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би  
исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb 
и читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихо 
, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, 
— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> < 
нате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ ни 
е већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину б 
у у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— За 
ћ шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим 
а се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> < 
мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао  
авој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а  
тиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жи 
амо, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раш 
све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је усле 
ини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </d 
је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>По 
 камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Н 
о, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је  
 руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио н 
љубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле 
о, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина п 
 у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов краљ а да стави на  
д наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш н 
силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораш 
татут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим 
p>Из којега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</ 
ату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Д 
.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздрави 
 тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Ра 
гари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио с 
им, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате! 
ре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мр 
ру, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.< 
може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови м 
ом и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> < 
арина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш 
пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненад 
ами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који зла 
ио на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову о 
их предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да з 
, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на  
е је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> < 
анчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S}  
 рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму 
ма стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити. 
длуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени п 
о приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то н 
ку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комит 
лаве, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону  
 жалости и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chap 
огу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није 
 толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски 
учак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у послед 
тпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсм 
о последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакл 
оја то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали  
о, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло ј 
ућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је  
 изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{ 
о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека 
Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овам 
рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p 
.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак 
но нагађали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људ 
 о његовој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p>  
и се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — 
ђен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко  
ило необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву На 
а и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава 
 данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелиј 
 је био истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисл 
ве журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</ 
ађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, јед 
Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи  
 само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је ре 
Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече 
мо најсрећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он 
дмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може ми 
p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало 
{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то ниј 
евољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожр 
Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презир 
ј одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито су 
ном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одр 
асом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, а 
совали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дне 
бета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као до 
"305" /> <p>Дан 5. октобра 1913. године остаће на векове забележен као освитак лепше будућности 
гове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, 
 сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победи 
.</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турц 
/p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После  
неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се 
ићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас мој 
и опсадници — дочекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним 
с можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!< 
национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи 
 дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све оствари 
ође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу 
е...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; ал 
 досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а по 
ештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Отк 
певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији вик 
ше:{S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај ма 
е понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" 
има своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави  
узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату 
о њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није  
нам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ип 
ела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула  
задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према д 
 док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале  
ајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу пре 
оменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао 
да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима 
о на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без прет 
 о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Мо 
пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и 
очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски пору 
ланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.< 
је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер 
утиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разго 
е све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: о 
више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав с 
м велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чув 
ога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се  
{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бе 
 <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је тво 
о никад ни имао.{S} Он је незаконит.{S} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S 
ла у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p 
гом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будит 
ко зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{ 
>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта ј 
ју, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори 
ла се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже 
 сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Н 
дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свак 
бац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замири 
ш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{ 
?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> < 
својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и ода 
академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у  
ивот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом мног 
а крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} 
брвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ће 
 хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја в 
 долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Оч 
а увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје 
упи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска 
се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгос 
ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, мора 
лушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је доктор желео, а ов 
уги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у осо 
нити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знај 
а натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А ви 
оје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> 
ком.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и у 
ао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан р 
без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови министарск 
!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> 
је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је др 
 <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас 
иди политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Т 
 — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска  
 официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Косово — одговори 
јој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проно 
оложише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у а 
исмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарк 
ве и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на  
јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петве 
о дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо с 
мице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, из 
 је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?...{S} Јесам 
 својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задал 
у и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>С 
, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш на 
да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ла 
ло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини најближа и најпреча. 
де су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да дозволимо, да нам нашом  
 какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да с 
њу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њ 
је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <p 
рвобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако н 
рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код теб 
тају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као 
 своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и  
, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гле 
 пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не омета 
а браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бив 
ће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима ни 
ава Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, пр 
и на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противн 
уба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, о 
„Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослоб 
ећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, пор 
 није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у 
!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за сло 
S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће  
 само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана 
итавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске м 
оју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђе 
 и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпу 
вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једрена овак 
ми, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поре 
ох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да са 
ило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад  
 мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које тако 
 могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам? 
ост за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој 
атковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој  
ји је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредб 
е хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше 
израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Зах 
ојима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те вид 
 струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија по 
заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робов 
ени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати 
уно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће св 
еши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадово 
у изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је ев 
звони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и вр 
оја беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У то 
е су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда р 
/p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен ли 
питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p>  
 n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јов 
редседник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске вла 
 да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврст 
као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> непр 
Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог,  
 млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а  
тавља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говор 
 да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад 
кше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је 
</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму леж 
 беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме ола 
 ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да зал 
, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивала 
о у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекаре 
оглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта от 
вници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, п 
овник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала 
p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ст 
 рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су  
ом, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство чит 
 да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, 
 да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевић 
акој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је  
у Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно  
дољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече?  
молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Л 
 Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> 
 са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јес 
ко ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади б 
о је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p> 
/p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је по 
јске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним  
бији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног  
 узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касни 
учцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним др 
чења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повину 
Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси 
аде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фија 
огледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете  
је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Нера 
ћи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„ 
то се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Д 
а тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту з 
седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их  
је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> < 
 већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде д 
p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, ка 
наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре  
 на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весе 
 просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> 
еху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чује 
жегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги б 
 прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече: 
<p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка 
илана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључан 
м, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то са 
ојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више харт 
} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По св 
а, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Нер 
ну натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељн 
нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да п 
p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из гр 
они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли 
е се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна  
нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p> 
духа; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно ј 
к Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отво 
ечи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен 
, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погле 
<p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка вид 
знаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми  
д она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене тра 
p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— М 
о свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек  
наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна  
ти се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењен 
 је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за 
воју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала т 
ахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— 
 се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ћ 
о, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако б 
мио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пр 
изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467 
 то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте  
 чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p 
3" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрање 
 насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и 
а до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о кој 
ће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студ 
е почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог од врховне команде да промене фр 
тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опа 
азних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се  
спођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се ов 
 за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазн 
аше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим  
>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина,  
 не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом во 
. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа  
егоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога р 
ајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је сп 
рескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је с 
!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> 
p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су  
атити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика 
 надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спу 
ште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи од 
 срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње 
коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао форма 
роцеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>П 
беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, б 
ских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војн 
знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлуч 
 цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су поме 
икот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама ј 
ла и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} Он је хтео д 
амо време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дођ 
а се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет  
а-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се 
то?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту 
<p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} 
ио се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и 
2" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених 
овикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, 
{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је те 
 бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине  
уо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>—  
 је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S 
ли да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску к 
римила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{ 
се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} 
це:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре ду 
 <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад  
једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио сн 
навала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па ни 
ивот није више <hi>мој</hi>.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти 
и: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти 
тила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{ 
ине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, т 
 се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S}  
ао силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и раза 
>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђо 
 смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Нап 
хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p> 
зијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкан 
крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан. 
p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у приј 
нага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стева 
носно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На против 
есме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{ 
/p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не мог 
већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало 
њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати  
краћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу 
, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Н 
 грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у ту 
бровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, од 
 косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи 
повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитс 
огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очеки 
разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до дв 
апут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време п 
ме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по ч 
 Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помог 
су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог чове 
 Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш за 
одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путов 
оста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо 
е, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром  
о Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него 
а бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће сам 
па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у гла 
.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у поли 
удским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам. 
 нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љуба 
 и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са какв 
 ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n=" 
ској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде под 
 својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је т 
 одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Сас 
 је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, пре 
авкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити 
а, како је Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим ко 
 најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори 
е кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока ј 
мо, да је добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храброс 
споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде 
 под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div type= 
 <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору да 
чи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раск 
 тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка 
и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Мн 
цу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће 
 начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући  
ој близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка  
рекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добаци 
а селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после г 
кнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На 
 руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни 
се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју д 
ако се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да  
ћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, след 
ио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе,  
 Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док пр 
де у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.< 
ворио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ран 
кавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и спор 
вио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и 
је завидео Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка ви 
, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Ни 
фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> 
ат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, б 
з прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам о 
конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, разм 
собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој с 
Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} 
 и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредн 
само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељи 
готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припа 
су ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен 
 недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала пис 
штанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стоја 
днесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вес 
тино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа 
ка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога  
је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S}  
а, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врст 
пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши 
 соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети — од 
а Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је пост 
 дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред о 
ли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само ми 
е волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као п 
е цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Об 
љала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због дол 
} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу 
дела.{S} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала нови 
а стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.< 
 на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нат 
него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, и 
а треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видет 
а изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа н 
асла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојан 
 примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, прим 
су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом н 
а комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се 
е побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају  
ављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетл 
 Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Воји 
е скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направ 
ва, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такођ 
нежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично зала 
ика.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама  
 који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Тур 
p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах с 
/p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се па 
 госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се  
штен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужн 
тојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Ск 
 рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле  
у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор Жарко није имао  
дан матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то  
 ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову  
ући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га од 
може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој 
о?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма  
 кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје 
о је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времен 
ој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> < 
понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мис 
о одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећ 
> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.</p> <p>— Та м 
и Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра 
ме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, 
били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво 
шај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по го 
тину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш ш 
да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. пр 
у химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, глед 
чи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла 
ве што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива 
 опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му ј 
и на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је,  
а живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жа 
/p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га сам 
какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — изненађено извикну Ержа.</p> <p>— 
 за вајду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад  
Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распушт 
је још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки с 
о бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па н 
 груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају 
/p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.< 
 <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог д 
p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обад 
е упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А 
нађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јован 
 сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин од 
, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грл 
 живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни прем 
их!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега  
овео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тог 
у слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда 
ним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n= 
 могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то ник 
се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Д 
иморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако  
евић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ет 
Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до диван 
ји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све ст 
ска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p> 
лободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Пр 
лако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакрива 
човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на то, би 
 душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима 
е добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје не значи још д 
обар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не 
на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео  
ирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било и 
а ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво ме 
непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то  
да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло п 
којнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а  
им, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна 
p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељ 
 Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражи 
де док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, збо 
ати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml 
то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свак 
ало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зел 
 своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту о 
} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога 
ата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за 
њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа,  
тави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на 
дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p 
 једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга 
ћинове, артиљерски капетан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> < 
> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај  
оји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Пр 
p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу овако:</p> <p>„Драги мој Лазаревићу.< 
ешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати  
наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се,  
о измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратн 
а Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова  
, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака н 
две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо 
очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тр 
. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека 
о дошли!..</p> <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.< 
 покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с прав 
ци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</ 
аше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и учини је 
сеље.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече  
има.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку  
p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> <p>— Носиш ли 
 је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним  
анка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу 
оја би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам,  
исини од 1200 до 1500 метара, одакле је отпор био лак, омогућен гађањем на врло велику даљину,  
ант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, 
користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> 
етходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 
 тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећал 
ни остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се сасн 
 била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту ј 
у Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те 
а је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојан 
еветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у 
олегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а 
едан глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове,  
</p> <p>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља  
Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> 
то?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци поги 
х рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се  
чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чуј 
жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хт 
и га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само  
еко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријат 
позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p> 
је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скоп 
е два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са з 
а друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, д 
иљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су  
 потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра ту 
ушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p> <p>На краћој дистанцији од наше карауле к 
 долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и 
.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један бр 
пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добац 
ако би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак  
.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке ар 
оносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронт 
е развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњи 
војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше в 
на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши 
аз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово св 
у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Пом 
 ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших 
је ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови,  
— упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и и 
, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, насл 
ве је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби 
е столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412"  
b n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се г 
и на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грл 
браћо!{S} Ја мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> < 
а му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више  
анка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабе 
ањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш како је било  
лефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга  
направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у бо 
 заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму. 
 када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно у 
оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зн 
а дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са 
ротив вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити ови 
ладала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао  
лава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSe 
ојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да 
ку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које 
едан детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канц 
> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— 
рајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, гд 
 га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве д 
ил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође 
...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрос 
ала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити 
/p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао поп 
и мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди  
е — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је видео, п 
а... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуаци 
трина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек м 
и.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три не 
рко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме г 
акнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гле 
рао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове  
отпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n="381" /> <div type="c 
рина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645 
ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало 
 и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама  
воје младих одавде отпутовали.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Р 
 једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече,  
поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p>  
После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише по 
ло ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отп 
вник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити,  
 рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} На листини му је остао црвен ож 
 потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једн 
м, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми 
>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу 
 <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо.. 
е велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узо 
е у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S 
а.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело. 
у просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је 
ва отрована.</p> <p>Њезина је душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разор 
им, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="6 
" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш с 
сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна 
атарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, нос 
. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p 
атио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху 
то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку  
а није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на сва 
 да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујут 
егледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, 
.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити в 
 доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, шт 
о би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га  
 извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши  
 Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо 
 јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексић 
и беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крв 
зјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумњ 
е оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстр 
 збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb  
неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њ 
 Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза  
била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту 
 прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала 
ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот бео 
 ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим  
е низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Е 
</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Сто 
осмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје 
>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за пр 
мо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од  
5" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као  
људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојк 
:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и  
ле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути иск 
S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арна 
> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Соф 
 га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" /> <div typ 
дњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана из 
 човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Офици 
нтелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> < 
ционалне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр уче 
них и културних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности срп 
р ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p 
е официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава на 
лигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега 
вник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братств 
вара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, 
е каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p 
тварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника  
, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде  
а прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Кали 
ви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти ј 
ичког материјала.</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца. 
јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора 
је!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и 
</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> <p 
је народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут 
 али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, д 
римети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших 
кле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој при 
ишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на  
 великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p>11.{S}  
ојничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српск 
де савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> <p>13. 
ионалном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српск 
ом.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођењ 
 Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да  
офијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из крај 
емогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан  
 врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врло згодан.{S} Д 
 смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одв 
ек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с нало 
еленцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен с 
иликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је посл 
пођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господ 
<p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење 
разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да  
 на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну 
 <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован к 
шан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb 
и, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>—  
Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пре 
им на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> < 
 свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаест 
естио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцел 
шевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграф 
{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и о 
 према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и  
 погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744"  
и су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских 
лови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима наг 
и.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовано 
а растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем 
е се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би д 
 срела је витког, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама  
.</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, как 
, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа п 
то је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био неуморан 
ем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угри 
поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p 
ој руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољ 
ији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „У 
бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“ 
 Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на с 
тај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завере 
застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то н 
пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари пот 
авног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о 
а својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену  
га света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, к 
.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви  
 фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> 
орима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших 
ренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p> 
руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па 
ицири.{S} На његов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p>  
н од најистакнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке 
 највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, изв 
таљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у 
златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по 
и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна,  
о је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који па 
ребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре врем 
а, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се л 
, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је пре 
 лако зауставити...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад,  
у и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запалив 
али су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слу 
а је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „ 
донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукн 
 саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стоја 
.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог з 
ити путници, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из 
ла је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су  
ладна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са  
које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом полит 
да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавиш 
 Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омладина, одговори Јуришић и запали  
ана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође о 
спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку,  
а га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече: 
и Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко 
 „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту  
у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст на неколико 
{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас к 
ах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра отвор 
а се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри 
Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, тргова 
манданти дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милути 
ла Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном распо 
и!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје  
апетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковн 
итичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне вла 
ем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, д 
p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О наче 
 Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — пр 
и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и ста 
вори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарант 
 слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турск 
 за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу уву 
="titlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </fr 
p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p> 
зилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стра 
 ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</ 
/p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изј 
е!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче ст 
.</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја  
дмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте це 
"732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијал 
љон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, издвоји  
и.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се. 
за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити  
али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не знају ништа?</p> <p>— Не знају,  
 смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало непов 
О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад  
а.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком  
знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани и омл 
ик Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло  
је ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S 
ну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да с 
била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велик 
нку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војни 
аје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци свој 
и од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Мила 
кивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здр 
 да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно 
ad>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организа 
6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког материјала.</p> <p>7 
и у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница 
дињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађ 
истоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито п 
урној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{ 
ке драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p 
ак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више ма 
ан парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српс 
те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здр 
 га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, цело 
оду браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели шт 
ој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратн 
у, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гле 
као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем  
А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чек 
ља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз дру 
о, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти дор 
пски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта гов 
лони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне пре 
 не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" 
 и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радује 
 пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Бољ 
е онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, 
нцу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ће 
иоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезин 
е блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим 
слобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и п 
од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n=" 
 славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „ 
, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше 
 --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стр 
иву пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана  
о обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачк 
 да ме једнога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја п 
уд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S 
едати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима сличн 
itle>“ извршио извесну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, 
на, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко пред 
вади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече зати 
орила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој  
 паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану  
у?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p 
вић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:< 
ј станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, т 
ви Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу с 
ви — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарс 
свећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за ис 
Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њихова, а С 
p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све до 
сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српск 
ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је нек 
 Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовал 
 Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>— Оца нема?</p> <p>— Није га готово никад ни имао.{S} Он  
 часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле кр 
p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више 
нтимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одава 
ковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p 
дмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ обра 
јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је з 
 оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацим 
p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина  
ти.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — с 
 Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не  
ли би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина ол 
а се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где  
а га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима прежи 
изменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти 
вог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову ј 
којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> < 
ле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и го 
есте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Све 
 била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори о 
 он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његов 
ти дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци 
е да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап 
 јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора гла 
а непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу п 
ед овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред  
 нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} С 
 су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> < 
јевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај од 
„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али си 
рило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S}  
е капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у п 
д бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све п 
ћ Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ 
о боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И  
p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у живо 
 читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са с 
вековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне д 
ан дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можем 
јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију стра 
дним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан пон 
а туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној  
љеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} 
{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Ка 
 просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у  
е ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте 
 се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћава 
окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живо 
ега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби с 
<p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“.. 
у ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо  
т-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— 
 Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без  
шиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} 
замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облил 
ом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га виш 
или, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, б 
ови начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се 
орбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој 
му се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као 
во је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим 
, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледат 
 је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим терети 
е било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} Али вама 
 у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све  
 борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb  
 приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је под 
оманда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p 
а оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је 
ачи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако на 
рвога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом  
зини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад рад 
у. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се О 
им жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ет 
о уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p> 
 је невољно окренила главу од брата.{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вре 
јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се 
 је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана чове 
ана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић 
<p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопк 
ше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није  
 владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљи 
но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненади 
се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави 
питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благ 
ло велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у  
гло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p 
 била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.< 
ићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од зла 
ске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремље 
новнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису ду 
писивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ћ 
стој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и и 
здањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбо 
о покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били ду 
а је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и  
е Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано просла 
јсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна,  
ног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <d 
потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива вре 
S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да  
од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, по 
Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чу 
 куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне ст 
фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод  
тражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи јуриш.</p> <p>Из официрских з 
ом писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</ 
београдско друштво, ових дана не можемо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам п 
оз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у т 
 да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, к 
но сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, де 
е јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његово 
нка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Та 
диже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол,  
 којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745 
етлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано об 
Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом 
 се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнув 
прти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битк 
о, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} 
ако народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и о 
ма и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог 
 је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе 
у сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До сврше 
 ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> < 
тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим 
 већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо п 
видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах т 
Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу 
та? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, не знам.. 
 нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пе 
осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило врем 
станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, 
о?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах 
ило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших 
аго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> <p 
оћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се 
арио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајд 
 њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> < 
ио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До 
 /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и н 
ала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но  
о и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око кр 
еоград.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Ј 
>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за 
 Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање грудног коша, даваше  
лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на изму 
о је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало 
рено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма коли 
од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се 
дољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му т 
ом лицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Крет 
p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих 
са има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" 
ила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беш 
лати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше 
!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p> 
Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређе 
у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући ка 
кнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз  
ead> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикуј 
ме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било  
ом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да 
авид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту фор 
ија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А отк 
јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опе 
 сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болниц 
ко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жалости за мајком сво 
је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> 
ом руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви 
у силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити 
Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчи 
 је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јо 
ли, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој 
пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад г 
 никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, б 
су је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је  
S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од т 
 у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, 
-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег  
. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била об 
Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећи 
 уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и с 
pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане гр 
епа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и д 
у, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у р 
4" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и 
p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> < 
ку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне 
на од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше д 
 својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу 
нџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зау 
 за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јован 
 Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њи 
 и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="chapter" xml: 
 реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p> 
ризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепк 
 то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник,  
ођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ о 
а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и изне 
— Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи 
господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци 
 на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Ј 
ић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј 
ачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по  
 чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња 
 чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно од 
уком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је бил 
бог узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неи 
м сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај по 
е отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спус 
ста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говор 
/p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна на 
ти родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклен 
а се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{ 
pb n="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима  
ешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знал 
</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, 
ље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му с 
 Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривиц 
оварају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко 
 груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се с 
репну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече 
њу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оц 
 кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p> 
 светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са некол 
ј живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећ 
еди се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је р 
вине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је л 
 да знате од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би т 
исмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јо 
а-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, н 
осле ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго 
ла.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је  
 а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из 
ина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах о 
356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити 
а своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— 
и брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вече 
а матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софи 
љена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која г 
у.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту сво 
н неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на р 
непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У 
утовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом  
сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отво 
твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стис 
је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ј 
 је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то 
еста, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет динду 
не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.< 
<p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у с 
уго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте 
ше главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе  
дније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катар 
</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћу 
одно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједн 
не на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећ 
огу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у пи 
 Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми 
е у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села у  
дружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p>  
ив тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска 
им па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} 
ужи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши 
 тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се зам 
 И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла 
- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter 
ла, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му ши 
чима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>На 
ава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} 
час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у 
ни Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну р 
а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, 
могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо 
ји се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходн 
сти.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Река 
а тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће 
дитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун т 
д још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави са 
гло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када у 
 приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога ј 
а и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољуп 
 — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p>  
 примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да осве 
, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почел 
био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и  
 спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две р 
а, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бач 
сподо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S}  
ргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.< 
> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном. 
е чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до ово 
аше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови ком 
ина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати  
ала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезн 
тила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне пону 
Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод 
а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи. 
гинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Т 
 количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и 
ра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек га 
тичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој 
 није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитк 
и га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених љ 
дан једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Св 
ући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење  
ужама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна 
јорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.< 
 за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови нар 
ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У 
таде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсо 
вић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb 
 турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} З 
/p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина мо 
те, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то ј 
еше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оно 
} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар П 
ада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лак 
 су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на час 
 на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сва 
Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнеже 
ла га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што  
ко је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој  
ом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb n="407" / 
, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радује 
{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога  
е тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div type="chapter" xm 
ована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да  
тка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и с 
окри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Сл 
p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ по 
<p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман 
инарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514" /> <div 
нкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежн 
римакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да 
за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Л 
ужа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српск 
> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} 
ма.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу про 
аревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, о 
 На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене 
"759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p 
p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата 
снама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њ 
, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у неве 
даше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао  
 је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страх 
љност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуна 
заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Т 
е успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му оти 
 Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе насле 
на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је  
азом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одме 
ше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соб 
И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, 
иш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес,  
агослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, д 
преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сет 
и га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се 
вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и р 
 прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за 
екоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху 
{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их пол 
скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп М 
анова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? к 
/head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огор 
ијатељске опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p> 
а виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине 
кајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледа 
загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из об 
мио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином пр 
абави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је  
а под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву,  
седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p> 
ави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошков 
ирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> < 
ковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај ма 
Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Доб 
о и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако 
воје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару 
Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој  
 глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако ув 
а човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки ку 
вот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни  
опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и млада  
ничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац  
} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} 
азабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и  
могле отпловити.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Он 
ешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после 
 не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прс 
, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, нем 
није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бива 
 мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише ми 
> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адв 
едаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнут 
то био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, 
идио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао из 
у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет  
нарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављај 
и учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> < 
ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову 
 беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p> 
е пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— 
аде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг. 
иче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни 
а хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти 
.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео сми 
 савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене  
!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазареви 
авао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори п 
по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене слузи и 
стане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут 
а; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште 
 али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па реч 
 мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била рад 
, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, ј 
мо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карло 
авка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јо 
рат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарин 
ај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</ 
лепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p 
ање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај м 
како примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о 
Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади увере 
?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срц 
днокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и  
ар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухват 
ка се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искр 
збиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом корак 
ала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софи 
>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајори 
Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; г 
 свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје д 
помињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n=" 
ишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p 
 потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим 
м се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда 
 рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад ј 
 о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ  
а их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чин 
ада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> < 
ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> < 
здавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади 
у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнани 
у штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнеже 
нцуске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуц 
и, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладн 
} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничар 
 неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још  
игравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S}  
хватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата- 
о стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ ми 
ре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџ 
утиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек 
дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће п 
нуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелиј 
на.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена 
ре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, 
љанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила  
а окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да 
 се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>—  
ата се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за  
>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам гос 
ом је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим  
не предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Б 
, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и  
, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући н 
љуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар по 
и, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било 
 не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак М 
тала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је стари 
о, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост,  
<p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши  
а су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана 
еђоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био  
itle>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изиграва 
Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак даје 
 у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о св 
 своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како б 
евић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључан 
хватити организовање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да с 
 једном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у 
ва, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту 
те сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у 
смо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим с 
земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубов 
 тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p>  
ча.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, шт 
војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да ј 
или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић проме 
а, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим 
јте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е,  
арање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело  
, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> 
погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било он 
S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника  
осподар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч. 
 прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Б 
но мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај ма 
</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је 
, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, н 
ј понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и  
subSection" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су с 
есајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш? 
 овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> 
јући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и н 
тао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг  
у су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отв 
 Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанст 
нутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину је 
 тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву 
.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> 
у, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене п 
 Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изиграв 
> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p 
па право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Та 
 <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је  
 јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како 
 с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и 
 певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а н 
Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Шт 
 јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога разм 
"375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — п 
 остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје осло 
p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За чит 
рете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала  
оред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, 
ићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.< 
е заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти с 
непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње т 
ти многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазарев 
ише, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то ј 
којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лаз 
дно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радост 
 господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић,  
а Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем т 
> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p 
евић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли ист 
а није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима м 
пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хвата 
, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа  
 црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике  
који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска по 
{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— 
Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова  
у леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним поглед 
о ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</ 
ам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече  
да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.< 
у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат  
них новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употреби 
љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S 
а стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S}  
гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупо 
е Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно  
запушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун на 
ега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку,  
потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спусти 
по читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Срб 
 знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</ 
па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, к 
ко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох 
милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јун 
зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да  
довица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само је 
} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем  
 си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, п 
/p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, 
 тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и 
а прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Ка 
 Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Ми 
Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ј 
а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната  
мотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе пре 
</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> < 
рхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати 
 Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сум 
чване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацим 
е владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са држав 
, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну пору 
то, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи 
зином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div t 
ма у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стаја 
, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може нас 
е видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окре 
 ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта  
 очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одуш 
ао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио? 
 човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић г 
а силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем 
ао нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији С 
, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је оп 
а!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Гл 
сет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— М 
а ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— 
амо Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — о 
 рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" / 
 малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</ 
 Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће 
увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам пре 
 Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посм 
нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном ст 
које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p> 
н мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћ 
 а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p 
од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више 
од, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше 
лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — зап 
о и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, и 
?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— 
варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама иск 
 се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш? 
ну газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момк 
.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме о 
ре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Н 
 али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним  
 друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера 
 прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ у 
број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фија 
све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пиј 
она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Францу 
олази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошло 
имер.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>—  
оћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало  
е жена здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још ниј 
 збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, м 
 о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>По 
ена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прић 
еру цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато 
ерменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па к 
а ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га 
олесници, новинарски и књижевни лопови, па и лопови, који касе краду.{S} Њих болесно друштво по 
</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав опис 
p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је 
ођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал 
пуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу об 
ихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост 
 они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> < 
 душа била отрована, отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и 
 једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно  
 <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити 
 се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили.... 
ах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p 
?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мал 
" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? 
 земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме,  
ата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, ви 
/p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„... 
еш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дор 
ла, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</ 
.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које  
говци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се 
то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опрос 
<p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у су 
 смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— 
ли што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, реч 
еру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му 
ом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече: 
етака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли  
рије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нис 
 ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао заборавити и 
адосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успи 
вницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморал 
де живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила  
је дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина 
> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је ни 
 разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} 
обити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло до 
пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p> 
 само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је 
и ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на ку 
ог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интере 
{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због т 
а своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Ч 
дла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет пит 
ин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху гл 
лизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацив 
ожда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стан 
јицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинч 
, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато л 
асно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, увера 
м од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, 
 волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и 
 Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је 
p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, заклопио их је и још је неко  
е куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети роман 
 нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А зн 
епо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледн 
у која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече  
ца.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>—  
би осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ак 
им, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" 
ицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнуто 
 је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196"  
 — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао  
пишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> 
шти јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војс 
а му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу —  
ницу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем  
петит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежев 
о као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но.. 
сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; т 
Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга  
ад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S 
том на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном ч 
кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдари 
аћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са т 
ну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелиг 
p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио  
м, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Буга 
стоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седил 
ора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скр 
утовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p 
дао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задуби 
ем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље 
намо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из  
варати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p> 
сле један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> 
ила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала к 
 јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био о 
ед вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, 
п Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у к 
</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће 
Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што вид 
све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, 
чунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим 
би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јави 
ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријат 
кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSec 
а дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— 
p>Лазаревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке ка 
иморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не ж 
ежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према л 
евић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.< 
{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за ти 
вори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањен 
е.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму? 
сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио ни 
чин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Ал 
</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те по 
/p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се в 
било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n 
 се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би о 
 Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p 
причао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би И 
етио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— До 
ки болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао 
емо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, пр 
ње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стоја 
итање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Он 
у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— 
ао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, н 
ика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S 
који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледат 
е јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> 
а изгледа, али до данас нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задов 
ек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти с 
 њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим  
ица!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стој 
лика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и 
pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бит 
ве оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобође 
S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу 
 ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор  
тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио г 
позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су  
> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака 
 <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> < 
а је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини с 
 за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао,  
у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну београдску публику, она у 
ах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Е 
иге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била  
родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и  
ванка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку. 
ме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас как 
е да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окрену 
 били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и т 
 ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Из 
е приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Па 
ра.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за 
 ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија 
.. </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S 
тругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узим 
меши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинил 
о око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растав 
а и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S}  
а-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо 
ава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у  
о смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам г 
обра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под  
ароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајд 
.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трам 
вниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Ник 
 на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или 
тор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није,  
..“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо  
није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p 
препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупа 
анџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја л 
у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се 
 је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p> 
бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њ 
,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јо 
> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S 
 Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Риб 
ћи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Уз 
</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокр 
гдан и девет Југовића, па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео 
ку одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак 
ег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и  
и ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се,  
 осталим, види и југословенску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Дра 
е је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није н 
и се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао 
нци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса п 
..{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како 
рбији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на пр 
се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и п 
>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Ка 
у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцелар 
и или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла у 
 удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта см 
ницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње мо 
е вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме  
је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ гово 
му са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, уста 
љење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због т 
 Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предај 
е био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке нег 
ћ слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, т 
, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга 
у, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар  
ника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих  
а.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а на 
зишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да 
ћи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су б 
има повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам п 
, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено 
, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који  
з темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњав 
 мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више  
.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану а 
у узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам 
у, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јав 
 је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После 
ече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шт 
еволвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на т 
 је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Бла 
 столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз проз 
беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој С 
уецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мор 
епријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синов 
Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за  
 <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешк 
</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позори 
 Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда м 
видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наив 
> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану ј 
рата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јов 
вака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог з 
ију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашањ 
ој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста с 
сковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје сл 
 нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикне 
ер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</ 
аровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, 
атоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то др 
S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе ш 
анџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, д 
ку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чи 
и ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p 
снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите у 
је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда  
ница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиром 
<p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим  
 Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао. 
 одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type 
естиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих  
да у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш 
опарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу  
вила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас з 
добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен;  
ли на Крстац, на Козјак, <pb n="420" /> па напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом 
е како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем о 
подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме 
{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара  
 <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не  
, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, к 
ли крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Па 
 одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојко 
и руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувиш 
идовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј 
раничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар 
светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p> 
 да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да 
јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од  
ој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ћ 
 А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је  
е у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У с 
учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима л 
е да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да  
 нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега о 
госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која  
 су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни п 
 у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим 
 на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, он 
нам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не о 
бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даљ 
будим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредал 
ар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прили 
тевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим 
ло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао прод 
Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, к 
који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по цело 
.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери крев 
а.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али гл 
— Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се  
Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</ 
ме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом ди 
његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио о 
вим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се м 
онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој 
S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на 
 ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим р 
 <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине 
 — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу бољ 
, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко  
ерујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има 
то сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вј 
ла да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном доби 
>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> < 
ам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо 
 али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, зна 
е било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S 
текла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утек 
цу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић ко 
 настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Ка 
 децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, 
 се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друге.{S} За 
ем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим 
љано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити верско претапање, в 
од нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата 
 ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та ста 
ији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврш 
ван:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> 
>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} 
а осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до са 
 кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{ 
 команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једа 
> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора  
p> <p>„А зашто да вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Ко 
раљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> 
> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, 
о значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казал 
ну руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним 
 У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је 
 неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Ско 
ованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка,  
 Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако ј 
адојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да 
и Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш 
.{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох 
је могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недиће 
ита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} М 
нало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и га 
аревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> < 
ова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — 
 српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону  
нају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти 
ас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, див 
/p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја  
а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p>  
S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги  
м руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или к 
> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из 
ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху  
рукате, да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан бра 
 <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Март 
исам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто  
оје дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чул 
p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и  
е гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је она 
кушце не могу више да видим...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече: 
Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад 
е, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.< 
 се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на с 
е само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати 
о је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... и 
ли! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео са 
тиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то 
чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу 
тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Б 
p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— 
бледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши,  
а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића? 
из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и 
у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости? 
сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с глав 
никовим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> < 
сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада  
се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у св 
 самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не ви 
 Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То 
нка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти  
не онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!< 
>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> < 
се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p 
ати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склоп 
рчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Ос 
ал Божа Јанковић?</p> <p>— Не.</p> <p>— Па ко?</p> <p>— Жена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p> 
н.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на стол 
 су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Та 
ри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље  
еш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита јед 
темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђа 
ко је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да с 
чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када о 
е Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> 
ј и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује 
 је волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћ 
отинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну сло 
 синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради 
ко је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" />  
 вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав 
.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p> 
 била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита нестрпељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Вел 
, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазар 
роду и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је би 
бојажљиво.</p> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Ла 
е нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Јо 
 човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S 
да би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати м 
ме послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца;  
тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p> 
 сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вре 
о оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте 
ену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељи 
аче би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је  
 <p>— А матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне ко 
авременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта виш 
и Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћ 
ави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није не 
шла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво!  
оваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p 
а бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се 
че Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било по 
езана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамва 
 био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си  
 брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако 
у за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћ 
</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Д 
овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се при 
лему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чи 
p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Ли 
па!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравил 
се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја посл 
налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164 
, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, б 
 Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор о 
ира везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да б 
икаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанк 
толици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p> 
тојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чу 
 леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врл 
утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете о 
 Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— 
збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Рад 
ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у с 
ко зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћем 
чиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p 
 — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, пр 
 ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хо 
да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је с 
азвија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Т 
е може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим 
ило било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> < 
— Зашто да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</ 
ој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да з 
p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај ј 
 није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је  
олико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој 
рин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— М 
е погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се. 
а слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врл 
p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, 
лан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животн 
 прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строг 
са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је п 
е Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си  
да ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па 
 Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су прот 
 што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Рава 
!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким послов 
за неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречан 
ојник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар ку 
што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не и 
ађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две парт 
 ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су пр 
ка.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p 
мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам 
 мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла неприја 
ачи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то д 
рећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући  
ли у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаре 
> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У ње 
ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, 
Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздах 
о у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београ 
>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије,  
них супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче б 
х победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар 
адознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p 
а-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова рас 
еоград, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је с 
p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и На 
 ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте  
и двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се м 
што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се т 
а песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића до после 
<p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бој 
е је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако 
 активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има на 
p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Ја 
мација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико  
угом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе  
наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламени 
и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био п 
м одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у  
та што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>Н 
, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже 
госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устај 
писана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А ка 
игушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица прон 
 секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика 
к се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите  
ци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Им 
S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стрес 
е им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то 
ајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављају 
у њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жа 
тазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на ст 
 јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш 
 роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владати пуш 
 исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет,  
. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и  
, завирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљ 
ђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p 
ај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што 
 се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p 
а колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи преб 
!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле 
уг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо  
<p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p>  
а пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејству 
пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да уста 
жденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао 
ј није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с  
 им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују св 
вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ им 
сто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посе 
, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о  
; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Ст 
оре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест,  
 интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположе 
} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променил 
анџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како ниј 
а јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар  
це.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго врем 
 само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, 
Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред ов 
дем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <! 
рина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам ни 
нуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу 
а га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће  
цу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу ар 
S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске  
р вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки с 
> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори ти 
ма ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта 
 већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узел 
ја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватр 
од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола  
еља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпун 
орала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти 
/p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи ј 
ст.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где зам 
 болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ 
ату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас. 
 тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло... 
спођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја 
та је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. 
едом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S 
а је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарк 
а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести по 
{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p 
 можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Ист 
ори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи  
ледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" 
ледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник с 
<p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беш 
оглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломље 
азаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, к 
ло час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ 
рене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију 
{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што 
олајевић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране п 
олицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком 
 у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила бил 
о ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напо 
S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пре 
Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себ 
, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S 
и.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се  
оју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{ 
велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у ко 
еобичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српс 
и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{ 
лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако з 
игли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли 
ријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога д 
 прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Фе 
p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p 
</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p> 
за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом гу 
з руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се све 
 што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> 
аревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овд 
, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, ов 
еко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазит 
 Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Нат 
че уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте с 
> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим,  
ја спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да проби 
 ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад ј 
есретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар д 
ам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Врем 
и протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко о 
рају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице младој јунакињи.</p> < 
и за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да поне 
да, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговара 
 до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} 
аболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пиш 
о га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Све 
о чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стр 
ири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њег 
.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</ 
на.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.< 
, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може 
ајбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких љу 
е.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не  
е ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми ј 
 до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на ст 
енађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А 
ицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, реч 
 седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоће 
ти му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе 
је је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам  
, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немир 
S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност св 
 доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb  
 К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црного 
атова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</ 
ји му је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњ 
 а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан 
на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио 
на за велике националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> < 
и успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делег 
а у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему б 
је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из д 
где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осу 
зложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика ве 
 другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и 
 се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту нем 
/p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против си 
 своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазареви 
, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и м 
 увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јова 
 поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду 
 носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“ 
и нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на 
е с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један! 
 узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме  
е, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на 
за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га 
шљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још 
натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово 
 једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те 
 ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је бе 
ла?{S} Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само 
ли спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио,  
ад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином 
 Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>По 
е приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l 
 Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и нај 
 баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочита 
и-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нане 
знаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које пот 
p unit="graphic" /><!-- Одсудна битка и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а к 
/head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Гор 
да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chapte 
Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски рат 
ед Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашл 
9"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже времена никакви гласови 
S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада ра 
о хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.< 
и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим р 
 што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки 
т.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне ком 
ција противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на  
ad>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан к 
 ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од теш 
изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога 
тоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам с 
да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— 
вет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: једа 
м.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да  
ао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и 
и били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртв 
ЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београ 
ене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мо 
стаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их 
раху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се  
има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У т 
 су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове ек 
анас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали осло 
о страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу 
 оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито 
едање другова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже с 
ла с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала  
едајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми 
е по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар 
талоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Је 
о то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручк 
од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узви 
упише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчев 
— То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и из 
 сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе 
лагоје иза бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјек 
ами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на његове груди и г 
 за њим и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко 
<p>— Миле, брате мој! — и млада комитка паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} О 
едне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с др 
кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S 
а и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„К 
Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Пот 
тојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полев 
шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А ми 
S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И јо 
крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева 
мена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је још највероватнија, али 
 наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека 
се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала вл 
S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима уд 
<p>Након неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачи 
еријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И 
горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љути 
једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих посе 
S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, б 
амо, откуд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црно 
ка необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се  
по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и 
воту?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја 
ава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју к 
тац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си м 
творити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо осећам камен, као д 
авици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши пр 
последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та  
дњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрок 
о већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неус 
а нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“  
ресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да  
окуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на на 
а које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се  
да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не б 
 — на Адрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једре 
е, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз р 
мом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише он 
нима њихове браће, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова  
пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан Јаношевић и млади артиљер 
едно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих 
о је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p>  
 око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих гр 
је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније х 
ућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“ 
е што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да о 
 му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одгова 
штабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— 
.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је проч 
 да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S 
во га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите шт 
ам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је 
Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интере 
за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за с 
ружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и 
опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> < 
лој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним  
p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њези 
а је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га  
раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убриса 
 <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством за 
бију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Мил 
 она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немо 
тручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоуми 
е пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он заврши 
> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину 
еља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништ 
ли на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бес 
но поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране држа 
ој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као не 
жине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној же 
очела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то 
ине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Ва 
рет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се прима 
 једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кор 
ађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху 
потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предр 
толом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турч 
“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign x 
чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, нег 
м ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списа 
>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодн 
т у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онак 
 у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болниц 
нутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувш 
ену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је  
ићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим дож 
 је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који  
е флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закљ 
 Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног ра 
одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може  
ватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други чо 
 важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још 
аху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је овај већ у  
спехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше  
аћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џ 
p>Љути и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је н 
е отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски п 
еко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мека 
згледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић  
га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нис 
јд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по  
} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спр 
те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздр 
дно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — 
а били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа 
ео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако д 
ђем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је 
то лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Вој 
девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња 
ом и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати 
и.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред 
а, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само о 
јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, 
а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у л 
ишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и х 
.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но П 
где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код к 
>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ то 
СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Бео 
ећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} 
<p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна  
о.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља бил 
p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери 
оју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти же 
обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта сме 
сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати. 
слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с први 
џа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и 
е никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао  
ју.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сва 
огом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакн 
ру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли,  
е сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не  
амо требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики ко 
и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За веч 
 не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— 
 Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.< 
ене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{ 
ише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</ 
ала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па 
еже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жен 
е ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од ср 
— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао 
 би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало 
о само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети 
умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасви 
 је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах  
и што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко 
ори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни 
не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту 
боту баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, сед 
</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и з 
из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим пресели 
ели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је 
питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кући на  
 то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа 
ла и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покуп 
вом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са На 
а весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадовољств 
 А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разг 
речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутр 
<p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{ 
то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, ч 
 си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра н 
убљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дет 
ово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па  
м.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка,  
 радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџи 
ривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни с 
ко ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка 
ро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, ч 
> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога 
мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добр 
> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета 
е већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се м 
рачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа м 
тојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену ост 
аш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамвај 
>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се н 
еварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је н 
е у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, вид 
ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли На 
Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш каж 
кле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и  
, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је как 
.. ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала ј 
 Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!..{S}  
указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> < 
ођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се н 
чула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок 
, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у ваг 
ан глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаш 
ле тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се ди 
<p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима 
чкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано  
ак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} 
ћ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S 
 пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.< 
, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу 
а му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из 
ина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те 
емо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p 
 је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надај 
p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! —  
отивна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам  
 секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари уз 
у и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио с 
н.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми 
а зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гла 
/p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудит 
 то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је то,  
е, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала 
срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослов 
— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а пот 
 ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није 
по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има 
 мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>—  
а нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је в 
чинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неран 
а.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на  
 спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перин 
а и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила 
ћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} М 
као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг 
жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице  
 Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не ве 
хнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{ 
ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отво 
/p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу 
р је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио 
 новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој 
ли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах бил 
а свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог 
џа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси д 
 јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиш 
и.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше 
/p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових 
човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{ 
јакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још пор 
достан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе 
<milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута 
 <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им  
d>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није б 
<head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола ос 
ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је с 
ја јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изв 
 се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се наш 
анка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на бео 
 прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ва 
као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раско 
и дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које н 
мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа ма 
а и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа о 
свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стој 
и Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је 
ојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише  
већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Др 
, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неко 
почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а пото 
: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхо 
ако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега 
јанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо!  
 је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да 
ало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb 
ина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по 
је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише  
жалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне 
лници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и пис 
 <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна ш 
е нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.< 
а фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећ 
а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и р 
а-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> < 
шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Сод 
од куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>О 
о.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapter" xm 
ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да 
има, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне сто 
/p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети  
анџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону ц 
p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе  
емити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> 
 у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им од 
рво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам 
бра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А 
ена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена 
ако изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозот 
 да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика- 
о осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када 
анџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче стол 
 ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Је 
м стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједа 
ој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаре 
стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Ка 
е га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познаје 
о.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се об 
у трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тог 
ћ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, ј 
 трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није  
истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај кр 
не на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као  
а ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="58 
оље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит  
> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S 
ктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за  
апитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>--  
Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догл 
.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Т 
су.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526 
већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати,  
ас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била 
дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радос 
 руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, са 
.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе гра 
ена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим  
 све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су  
тере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуб 
ада, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје д 
У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас  
тадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити ра 
аменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> < 
од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати. 
а писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и с 
о немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, 
е, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се  
ња брзо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себ 
а и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта тр 
ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да ј 
ма у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о  
ије знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога 
здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво 
 мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о срби 
апомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене,  
ћ са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није 
еђусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p>  
арини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но 
а пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Н 
д те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила за 
 редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Н 
 онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћ 
ложај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата на миро 
, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраг 
а имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање реш 
ло Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и т 
гваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме  
ули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе  
бао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену  
ријем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не  
Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њезиних родитеља.< 
а ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована к 
, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле са 
тавише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и  
ни већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— 
 „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узет 
но доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попи 
, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску  
 жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати ноћас овде и довести  
овим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно  
} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се об 
амио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поре 
 нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S}  
уку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, 
ријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „ 
иоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским 
аћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој 
д је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ т 
је расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у 
услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се трес 
е српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, н 
се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S 
његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше пре 
рца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим тем 
ло?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне ду 
, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се за 
исам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт ов 
ојединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајућ 
а часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали сво 
ешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; дв 
љаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, п 
моте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} П 
сле оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен п 
ла и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збуни 
ом је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин тели 
 А ова додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у  
 очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама 
авао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Мо 
изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала 
ише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n 
 је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира п 
о је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потисн 
ела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе,  
из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из 
 га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изглед 
апнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док о 
рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је удар 
ао да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и 
досмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и 
рви положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек 
 на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, д 
е почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка 
сију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу  
рабра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града  
животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осве 
p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Ска 
туна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после на 
ти десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да пок 
романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих < 
S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта  
ле овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао видети оно дугменце што се прети 
 је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега  
су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} То 
ни, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици,  
данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из  
p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, кој 
ма служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тог 
ко је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама вод 
т да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској 
 бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој жив 
поредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама  
и за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одре 
радској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништ 
 запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у ша 
 члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећен 
изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу  
ог Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције  
 из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко д 
 пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијс 
> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{ 
е турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развес 
потребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам  
ма.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да т 
 Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушка 
и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, 
удем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду на 
е, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, 
сташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не по 
 се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљ 
сели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом  
 згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљашт 
зреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртв 
ја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се та 
кругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на н 
ама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањени 
елепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја довед 
рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазареви 
иторијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да н 
<p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања 
и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похв 
ика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило.  
 — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду.. 
смо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, д 
та не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко  
та ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и осве 
екао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њи 
 које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јасниј 
, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која ус 
 Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, п 
-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто с 
 жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав  
ајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знај 
еви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати глав 
рави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се 
ла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и т 
 тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањ 
 број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у 
дног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он  
су ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити  
, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изнен 
 <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, 
епо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица 
чење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело 
 дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом  
о је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избациват 
ужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, д 
ћала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио  
који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па к 
често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањ 
собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говори 
есет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму 
 је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с кра 
ња вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побу 
ео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми каже 
нуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су 
оњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где пада 
исам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о  
вања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити  
расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p 
риц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трз 
е да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да прон 
ц, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распа 
 Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је н 
вори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здрав 
p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто 
то је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у раз 
али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, 
е...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{ 
> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице...</ 
за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руц 
роћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива  
си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{ 
мина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њези 
миљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испр 
се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називај 
о ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад  
ама никакве наде.</p> <pb n="113" /> <p>Пантата му каже, да је зевзек, али би добро било, да су 
ива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време 
е, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бив 
нику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге,  
е у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији па 
амнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што  
назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимами 
а је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој с 
а их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окуж 
муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и  
ременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо  
зведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" 
<head>ДВАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head>  
 па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће мат 
ја.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мор 
.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као н 
а, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни  
ам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође 
кост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погин 
 познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времен 
е цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>О 
ла је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар с 
аново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да 
S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште 
товања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је с 
ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> < 
бадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — С 
 како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и сви 
p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и р 
м жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише су 
, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из со 
њимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а 
 без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече,  
ца се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па  
, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше с 
.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишућ 
дником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео стар 
страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Ми 
дини својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата р 
на била многобројна.</p> <p>Пантатина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживал 
 Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник  
ликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је 
ијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће 
срећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црн 
"735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линиј 
х врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу ра 
слови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавст 
 и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тас 
окумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S}  
даше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је 
ица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S}  
Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједн 
редаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан у 
ржавне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић 
са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше  
и о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div 
/> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевље 
лаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није 
уго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војс 
едник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништен 
а Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестациј 
</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чу 
је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори  
p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, се 
реко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске в 
сно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло 
угоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час 
елар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био заб 
ута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неран 
и то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залуп 
 су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па  
} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут р 
 допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>—  
ј!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{ 
вођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је  
тина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима ов 
ади ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> < 
а је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио  
чак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, нав 
" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да 
во на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаг 
 вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} 
 најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси к 
вом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим 
ека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после забор 
екао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас уз 
— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Н 
 велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србиј 
м из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та  
ка за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче 
о сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и готово на сва 
аз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су ж 
иште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} На 
Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Г 
 па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов ом 
рчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p> 
днога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе  
кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила  
p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну 
етлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазаревића, којега је 
, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</ 
апија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелуј 
-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече  
 и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под плат 
дахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p 
у.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да  
p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам 
 у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да с 
ст часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту: 
 брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог 
са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима 
ио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Ска 
вуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је 
 је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p> 
ка Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а к 
 <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва 
 је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његов 
а је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да уско 
, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава 
де почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И мини 
искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да  
идио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали з 
смена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги баб 
е примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равно 
осић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збого 
има још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазарев 
ви Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо 
е знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p> <p>— Е, м 
а напред, кад не би било оне две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две п 
 разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цви 
/p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној 
ији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро живе, али има и сир 
отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај ј 
ној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника уки 
акшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо 
 ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и пе 
служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пив 
 и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p> 
Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</ 
 ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која 
 може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се уч 
ут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би м 
{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујућ 
о парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђа 
ругом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето 
 вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стр 
оде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице 
 сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрва 
 обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе,  
.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под 
p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине  
и.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор 
ој конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши инте 
едника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— В 
оказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред 
е и најмањом непажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе,  
вентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра пр 
 сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>П 
а.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога  
 много вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у  
ао младу, лепу жену, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а раз 
а њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у к 
а ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је сп 
ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналаз 
 која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска ниј 
 хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непо 
у браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала  
амо смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко,  
д помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима  
 сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да пред 
родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијат 
 раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p 
ник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици 
га, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и  
спољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозво 
на, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се,  
су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини  
 <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао 
д чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати 
>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p>— Каж 
ам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од см 
дилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте ва 
аше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Руси 
ло, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо! 
мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило 
p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку наш 
бно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, м 
ече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} 
 човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гло 
ије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири  
езерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не пре 
а час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Пис 
е време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу 
 је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јо 
ом разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Нако 
мах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћ 
падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олук 
на Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p>  
ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, 
урских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на дес 
ећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде запов 
ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорс 
предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао угла 
е такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу 
Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га пре 
дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на м 
стина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експед 
арије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздр 
S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је н 
јске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра,  
риновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем по 
тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p 
> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да  
рена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски на 
у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, 
оче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била  
 и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајва 
жњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може 
е, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, дод 
еле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изри 
и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја с 
не и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично 
ловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски заба 
ади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, 
ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољс 
оманданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентр 
 <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави: 
два чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, т 
у.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком 
на када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског по 
иоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мек 
>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стран 
је и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних посло 
линама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши дан 
дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску  
бину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је о 
/p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господ 
шко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да к 
ни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе  
стар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Никол 
p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела 
.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговор 
ој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехо 
уација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{ 
чекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном 
 Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствар 
ћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да 
пна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања кој 
тељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на ми 
кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После  
када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и 
што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околи 
и и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме кра 
лканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломациј 
раведно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајм 
их гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Нез 
те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним пита 
 Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Ал 
мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту 
авезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата 
начајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике срп 
 ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугар 
 рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на полови 
у улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то  
<p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи,  
 стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њо 
врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди  
местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> 
ако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, треба 
одом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да  
да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто б 
иловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексион 
из Беча, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и т 
ука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су  
министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p 
ред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лиц 
ма бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, 
 настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече: 
верила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани  
је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко 
ви у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запит 
} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића 
 ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним о 
 мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који  
е разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</ 
и о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопш 
опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сут 
прегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне 
омирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем ра 
далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до истинитос 
 одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је би 
у противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> < 
о ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше 
алној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> 
е.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме  
али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саве 
ну, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се 
ледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара је 
е националне задатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја види 
ке седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно  
> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично. 
 седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам 
у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не з 
учка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да  
умети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних пос 
, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и муч 
бно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако по 
ада, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као 
адра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одма 
наутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, к 
Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски 
г и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да  
исоку личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — р 
спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарс 
је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да пр 
 ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По н 
јјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који 
Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, 
> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућ 
Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није на 
аћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекам 
врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</titl 
gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="cha 
 зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изн 
ејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твој 
народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, 
, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{ 
ара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} 
е дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде п 
е станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пе 
чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му 
> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p>  
ор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел П 
 мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је п 
!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћ 
Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се 
p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњ 
milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песм 
багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаниц 
и поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а  
S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске 
 га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој поб 
нске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српск 
 она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло 
о јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; пр 
евам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“. 
а рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, не 
е Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.< 
/p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“ 
добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И  
ад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плаче 
.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су 
ачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце  
</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign> 
е јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити ко 
лило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актер 
 би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и  
јало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди,  
вори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p 
 год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreig 
ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћ 
— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера г 
сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила г 
кнутијих и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, 
 певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У о 
тор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића б 
о, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали,  
ало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпор 
ction" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло 
ила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му  
 глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био кор 
>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео ј 
вно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песм 
ти, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом На 
...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па о 
а“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! ниса 
 песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, к 
 <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица 
 <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно та 
шту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један  
</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</ 
 ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изне 
ревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао  
орницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична сна 
ице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме,  
и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћ 
 је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прв 
акав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи  
p> <p>— Ах, какав Милорад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па  
 Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће 
е носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесет 
его му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, б 
позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се  
 ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190"  
 Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извади боцу в 
 Она не беше још довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о се 
а само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и  
 вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и с 
 приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих 
ама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степано 
 <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да дад 
="chapter" xml:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> < 
="chapter" xml:id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head 
="chapter" xml:id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану 
="chapter" xml:id="SRP19203_C58"> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C59"> <head>ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</hea 
="chapter" xml:id="SRP19203_C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</he 
="chapter" xml:id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C52"> <head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head 
="chapter" xml:id="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</ 
а.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа 
сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери 
ра.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на ч 
Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте,  
први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази боле 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ив 
 ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ 
зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb  
звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају  
 Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице 
ој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и с 
ободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да ј 
гу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено  
>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музик 
анџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце з 
во ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и бе 
оју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата 
задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојко 
> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би 
редању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би 
 кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је ми 
 је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим о 
је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера 
не се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа ниј 
та се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изнен 
Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам  
дена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спрем 
помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни,  
е Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, мног 
 n="101" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> < 
етвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Диво 
ас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и Ната?..{S} Господин Лазаревић, да ли Вам долази? 
 Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришт 
 Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао 
ојим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцелари 
и је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он  
у на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захо 
убе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слуш 
та на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p>  
ерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га  
ера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву магл 
та пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши 
о, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, 
свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто  
а да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се 
о.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручит 
ad>На београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и пре 
 и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече 
о је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се н 
</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пер 
о кући?</p> <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на ш 
 кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чи 
земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је  
е био нешто мрзовољан.</p> <p>Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да ост 
самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хва 
е.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би онда 
 и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</ 
иге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> < 
.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти  
е другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо,  
</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину  
<p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, 
ији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад 
то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима. 
ај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!.. 
је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче пр 
у у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођ 
</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</ 
крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позо 
} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље з 
е Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта ј 
Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учеств 
-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене сна 
остао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохе 
падало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и о 
му?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— 
лиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па 
 Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за ме 
>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрав 
<p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв. 
, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и п 
>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Сто 
 болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја  
и начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше д 
p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и к 
ан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се с 
{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он 
ожда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика 
Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до  
жја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потв 
> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Нед 
ца!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пе 
као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале ј 
-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и 
господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у 
е преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p 
 <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше ра 
 лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева На 
 кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога 
у.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и  
ева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера 
о.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи  
а писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаниц 
ду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} 
са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум,  
 <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић 
.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза с 
о год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а нара 
о и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен и 
огодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ће 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту,  
ЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер  
чно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{ 
а њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А ч 
ове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је 
ожеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на п 
као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате! 
ом приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за кој 
р испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживља 
е боје, које је било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позориш 
ати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p 
 горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада 
 а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити. 
, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату,  
ањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S 
је?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива  
шли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему л 
„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао с 
у која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p 
онуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина 
у.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбо 
а сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Докто 
но, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{ 
мљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> < 
 уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не б 
 да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прел 
ћи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</ 
 Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с руп 
м задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна 
 пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржат 
не, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, мол 
рвавије битке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Ни 
ник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чист 
 и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} 
шао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те зат 
већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната 
/p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој рад 
реко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне  
бе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</ 
 написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У 
е му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његов 
и се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Никол 
"246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бо 
ј Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и до 
ead> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи  
 чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из б 
>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене с 
 ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне 
 — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати 
јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао ј 
 станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко сав 
 крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се с 
.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојко 
/p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се в 
.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад  
емају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога с 
ти са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ и 
ље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може  
ђо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило,  
; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би ј 
ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је  
аш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, п 
сматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече 
е.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби 
шевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац. 
њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type=" 
 волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p>  
а ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се јо 
евић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за ти 
</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву но 
ајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до 
 <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу с 
га!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето 
од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се 
остаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина 
 друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Ј 
поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зо 
а се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу же 
.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у 
и си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад 
богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се  
.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли.. 
> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне 
смо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћат 
рских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског по 
вог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеј 
апта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да ј 
рљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Д 
до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</ 
о свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан  
ћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопш 
иране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тог 
т корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док  
е на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хар 
каше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p>  
ванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици желез 
шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багре 
{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Пе 
последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То  
3_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</ 
ећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим 
subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору 
p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n 
радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза својој радос 
S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабу 
quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао ј 
орили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађа 
и најродољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је с 
<p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, 
p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Ис 
<p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник 
 музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по  
вао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S 
му миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина 
 му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла ј 
 с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уз 
сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни обичаји наши.</p> <p>И гле 
 писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам  
чи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p 
шта не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, 
p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— 
ам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те  
 и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су  
певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту  
кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљ 
и, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марк 
р Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Врати 
о су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани а 
стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија  
и се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цига 
чаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет  
 славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер н 
ака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здрав 
е је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровиш 
 вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица р 
се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад 
остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са  
требљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сирот 
> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за  
чкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit 
вића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао 
е, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевн 
јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве На 
 <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја прича 
ам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам  
вно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбар 
“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија 
да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S}  
а си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на с 
има српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p>  
 је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов по 
/p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога п 
.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царј 
ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милути 
Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуш 
седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се пок 
 Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и 
 културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Со 
 часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле бе 
 су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о  
 <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> 
из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и  
мите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце 
ојим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, к 
никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључц 
<p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} 
S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, ал 
ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођ 
. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпи 
 да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалн 
рска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и п 
 рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S 
фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер  
ет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љут 
ца се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво 
цу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где 
у.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервоз 
о унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гл 
у под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли 
 срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романти 
Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква  
и, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше то метамо 
е ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропе 
ом херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, д 
у отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино б 
p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и мн 
ник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те,  
вор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је 
уком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у ј 
азак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</ 
чке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце в 
 одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодл 
оћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка див 
то ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници с 
 у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је  
p> <p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспава 
сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <p 
 на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли с 
е данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у св 
ни казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, пр 
Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} К 
оноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ 
бавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београ 
рили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717"  
угога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не 
едесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну м 
рногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник 
ичином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде доче 
равио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p 
ву постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ћ 
> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху п 
динице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена при 
 xml:id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је 
xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра да 
" xml:id="SRP19203_C25"> <head>ДВАДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Земља вештака и глупака</head>  
d="SRP19203_C95"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ 
r" xml:id="SRP19203_C55"> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Р 
" xml:id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина 
xml:id="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога  
 xml:id="SRP19203_C85"> <head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>Посл 
03_C45"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида... 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C5"> <head>ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Капетан краљеве гарде Жарко Бел 
лова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, д 
ње петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су  
 весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> 
мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је да 
во напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од 
елији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао није имао леп глас!</p> <p>Мајор Здравко је, исти 
а су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али  
ко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и г 
бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је доведен у  
у развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ  
вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Цел 
алицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наст 
 два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати каса 
т краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима  
ваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне ч 
трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанст 
: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p>  
српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима  
> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, 
евића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се превар 
ичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p> 
и почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</ 
 ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од  
ске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај 
као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и  
во и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азија 
 војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџи 
>Оберкнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом —  
="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка 
ју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична 
е и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ 
чером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпље 
ЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</head> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први  
pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко о 
 га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још у 
њем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p 
 <p>Кад му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а 
ћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је  
 вечеру.</p> <p>Мајор Здравко више воли петлове и кокошке него Београд.{S} Мајор Здравко воли с 
Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће с 
ставити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширниј 
д мојом командом, изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четр 
даде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана  
 <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке поч 
xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због по 
 сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами да дужност 
="chapter" xml:id="SRP19203_C15"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> < 
хватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну,  
џија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав  
енадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кош 
вршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима  
 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петв 
србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учиње 
очила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и  
ашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S 
љном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> 
ник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим 
/> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти  
дни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши 
кидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, м 
е топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио пр 
ашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што об 
а самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је ка 
 када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово  
гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће с 
зели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да  
 из освојених крајева.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А  
, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све ка 
р их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> < 
узеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим дру 
, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу. 
и, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама ка 
вито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци  
ковцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.< 
.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, из 
ите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је 
тише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, а 
тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако ј 
ликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отима 
 већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p 
>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио с 
е то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев друг из детинства. 
 <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у к 
вуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић 
</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима виде 
ка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p 
жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гости 
остију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у 
</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мирољубав човек и да није  
је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди ј 
а наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи 
овели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледало 
 да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена 
рном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, обја 
беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у 
 него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оков 
лутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз ли 
а.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се 
риступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, д 
улу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежу 
 и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша 
је дошао на одсуство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли прича 
о у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија до 
х, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он с 
/p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та 
 ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у к 
есном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака  
.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службо 
кој се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић уста 
<p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носи 
 све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватр 
 један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Ду 
 овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</ 
рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Доне 
<p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p 
>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро на 
говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино под 
еси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на  
им би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, 
имакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који с 
{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турс 
шчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Мусели 
ута, беху одређене комите и један одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу би 
ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе ор 
нагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила 
.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви 
 „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњ 
раје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије 
ја добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> < 
 собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бит 
И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 1 
 је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок  
хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске ар 
ија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту  
ом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљер 
<p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице;  
ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тим 
 и пад Једрена. --><pb n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p 
ра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се ос 
могу...</p> <p>— Море, Јуришићу, добаци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Је 
ва <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се  
еколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</ 
трина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па х 
 часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли 
стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и р 
<p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за  
нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Срби 
асукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које ј 
ибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не на 
<p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p>  
к заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаш 
 ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отво 
кли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Ха 
и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и пол 
 Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да  
зини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога д 
ком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алк 
престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: н 
ру или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престан 
оје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пи 
ћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разг 
е кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и  
p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је  
 n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Мо 
еш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Заш 
еш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле 
ла.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, бе 
</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови мо 
ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечк 
и су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео б 
инији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми 
че:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пр 
вај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У 
 би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднес 
, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, п 
идно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Р 
лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</ 
а у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</ 
ски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subSection" / 
аже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали  
чак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнежевић че 
идим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они 
...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал з 
зненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не зн 
апита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море остави пиво 
 фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, 
би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијан 
> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и 
, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју проп 
чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић 
че:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и д 
не абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књи 
кућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш  
м ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онак 
 сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код вас изишла,  
title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ  
— — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српс 
.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд по 
н је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу м 
живао, да га каменујете, или је данашњи пијетет заслужио?{S} Ако је било једно, било друго, јед 
ошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отст 
вковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова П 
емаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <p 
 целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу,  
това.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, да га волите.</p> <p>Гњав 
њаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки х 
шавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном при 
ред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и  
="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" / 
је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву прос 
а да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем.. 
ије остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> < 
ован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући 
ке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радо 
винарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се 
ће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово н 
 међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану н 
ки скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен. 
роши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</ 
е слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, р 
у на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, приме 
и се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнеже 
јаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пин 
н отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, ч 
(он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и 
ису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из  
м попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p 
уди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му 
 право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије 
и неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне б 
сма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим љ 
а гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је 
 из бечке пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо м 
 га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На 
</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори:</p> <p>— Па готово 
о.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} 
ир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ру 
учамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежевић, б 
погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n 
и у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалош 
сам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, 
 из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда би 
ва је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је сад 
 може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хл 
товима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „ 
.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говор 
p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и 
метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми доч 
</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежев 
у сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p 
внике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пор 
</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да г 
лазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио 
Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски 
 који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле 
p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај п 
ју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати  
је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће ва 
у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег аз 
ве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчин 
е</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, з 
смо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се ка 
мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на по 
ћа.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Н 
зе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати с 
залуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да  
lestone unit="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није  
а код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила  
а је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>П 
погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га  
цу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био по 
ем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има дост 
 <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Би 
је преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га  
есец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у 
отину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Б 
жевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Обер 
, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку сво 
нетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке 
и у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да  
ени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могл 
изирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разл 
те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али ник 
руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао 
мати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи 
оред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S}  
мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде  
Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке 
арала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душ 
 писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која 
ао, кад је оно писала и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и 
је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S} А 
ржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да  
 то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић  
{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић 
о, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћ 
да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и ха 
p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми  
си уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да вид 
е мало онима, који беху опсењени лажним писањем, оних листова, који беху непријатељски располож 
ли дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће с 
> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који  
дољубивијих официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач  
 допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а 
Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p>  
p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и  
ри му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.< 
— Господин Лаза из Београда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И пит 
биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писм 
су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чи 
у ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Ла 
 човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је според 
 још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је 
S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>—  
што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„ 
бијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ ми 
ску изложбу, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје  
</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>—  
.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си 
 га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд 
којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и 
 А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с 
ше.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је превар 
Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи сла 
дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што н 
 писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у поз 
 утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити  
гледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди с 
о чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћере 
 Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него доша 
ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната н 
 што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...< 
а.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где б 
о је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибел 
} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недић 
 на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p> 
знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти ј 
у своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у св 
ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писа 
 за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на по 
 <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и к 
ва Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} П 
 би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div 
ење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позор 
је Нату волео...</p> <p>И Недићева Ната писара Перу волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи. 
јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избо 
ут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он б 
смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми  
ао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> 
 — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p> 
 контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писари 
немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{ 
добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> 
м домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном реч 
не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман 
писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан ка 
ом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, ш 
 да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књи 
а духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много 
, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осе 
а за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној р 
Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, а 
о је измолио допуштење, да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио 
гао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, 
солутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p> 
ли су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена... 
/p> <pb n="434" /> <p>— Морам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обаве 
и кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јој испоручи и мој најтопл 
ш једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамира 
учем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и по 
>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примил 
</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо 
боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је на 
ала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга го 
устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је 
 примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> < 
/p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се вр 
" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title 
ме.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу вод 
Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са изв 
та метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада  
рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне о 
и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књи 
о <pb n="72" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му послед 
лог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p>  
еколико дана доби другу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због дет 
, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска по 
> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и по 
тимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раниј 
и се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете о 
тке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p 
понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојк 
 се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> <p>Још неко време се  
оге особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви по 
сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним од 
емена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а  
 пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{ 
 <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одг 
сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и п 
ак, гимназијалци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма 
/> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући новине на  
зервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме  
 ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је ч 
 израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада с 
а и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно 
а сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила. 
спођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, д 
аду, али јој је мало неугодно било због писма.{S} Јован је, истина, њу добро знао, али јој је н 
е отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да д 
> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под г 
-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако ба 
 о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> < 
штен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изј 
душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који 
о, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидит 
 најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље ра 
писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се  
и уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једно 
оту предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не см 
ити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, 
рчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече 
еркнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познад 
ма не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарниц 
еко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поз 
би ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од в 
</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је 
адској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати,  
p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џеп 
дној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам.. 
е што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он м 
 бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу. 
гу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи. 
<p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих 
 да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а п 
м скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, 
и само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.< 
 са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, је 
ја него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи  
„тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, 
p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мисл 
нђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши 
сти.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! 
ка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пре 
,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на  
? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја д 
ном рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је 
ре.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А  
анка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хр 
 писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли мо 
> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворил 
арко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p 
етке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он в 
 око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још 
авалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p 
анка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу р 
ованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је... остави. 
рко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непој 
рко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично пре 
жину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а ла 
ошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је по 
ање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку 
<p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала  
есе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Ст 
анка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита,  
/p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машт 
анке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову 
ић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази  
о своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда р 
ећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> < 
и тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије ла 
>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмон 
чари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги  
гађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев  
 Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој ка 
>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад доб 
да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И 
ошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицо 
паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако  
редаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За 
о не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне  
 чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах 
у.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћ 
у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p>  
ећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и она 
рцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганост 
у претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине м 
и које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радос 
556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, к 
 му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.< 
 А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</ 
 писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала м 
исма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло 
 <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш 
.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници 
е и вама од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас  
 n="213" /> <p>Оберкнежевић је најдебље писмо отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему з 
о одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како га није д 
 <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди с 
што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што  
о писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отвори 
ели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кућ 
ошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је поз 
Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>—  
 основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке ј 
вакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веров 
о, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти 
да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели 
ићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одлас 
 донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је  
 мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином.. 
з Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јов 
ала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи мож 
у се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Нера 
д платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе пи 
 и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S 
јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се ниј 
.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло 
да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши п 
сте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да  
к и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! —  
удом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже сва 
тојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, д 
ка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по руко 
сто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди 
ат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све шт 
опису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде р 
пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш в 
с Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Ка 
 сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко м 
, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type="cha 
беркнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој  
и твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ 
дмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осме 
у судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би оваким одго 
смо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестр 
сле објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања 
</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма је јасно  
реника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га по 
аци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и 
дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.</p> <p>Јован 
аш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је б 
 почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше  
жину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога м 
ељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</ 
ТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазаревићу</head> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„О 
ЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Лазаревићево писмо Обркнежевићу</head> <p>Обркнежевић је од Лазареви 
екао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео не 
ала и отправила одмах Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да ва 
ат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У прво 
у, па је из Београда Катарини писао ово писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, д 
је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам про 
 са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем ср 
. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! —  
ма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојан 
 је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> < 
ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, 
.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p 
огла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене  
ему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима 
"644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p> 
еном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверов 
:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише,  
сног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у ово 
ао гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садрж 
мори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је 
, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо  
тезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када г 
ку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, 
исма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је б 
није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима  
ло то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене  
{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој 
ДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, пис 
ка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} 
претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић с 
а што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да ј 
им рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка  
ти били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише 
арином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да 
о видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Вр 
— ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристаје 
шао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је било намирисано.</p> <p> 
ица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посм 
105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане се 
ка, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње 
ће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на се 
немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна 
 а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везл 
са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времен 
дстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље  
т и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре с 
и брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам д 
када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p 
>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и пре 
ђе...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Бито 
о ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем бе 
заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у по 
ила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </ 
аспита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могл 
нка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки 
Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, 
ла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала  
родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, н 
 јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне ш 
 на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p> 
 <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и пис 
Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p> 
к могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав св 
з Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на који 
 на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се  
бе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао пи 
е државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао  
и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак,  
рлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше пис 
је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је  
а карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Бе 
 вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Нер 
} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стоја 
ласе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону ж 
о је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p>  
о</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика  
их језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно 
/p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобрано 
 помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распит 
 Ваљда не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим  
сници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, к 
 не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на ре 
стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сва 
у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багре 
рема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја 
поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита по 
ов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанк 
ет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањен 
е турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пал 
 целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} При 
 стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: где је Недићева Ната?</p> <p>А 
у кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:< 
нка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — про 
p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врат 
p>(„Па зар га има? зар га има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p 
 и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто  
говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних  
 /> <p>— Ништа не знам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпат 
мо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила с 
.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико м 
н што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да  
стину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је избијало д 
ла месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су 
знаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> 
и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, т 
ју се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балканск 
та ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>—  
ци спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејач 
рцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је  
пском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Е 
ло, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно  
ислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извин 
сла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао као залив 
он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно виде 
да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одо 
ко београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана т 
ном политиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупн 
спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председник 
е Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних су 
државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као ми 
стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одгово 
 изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелаци 
 и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе п 
нција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и прек 
по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску дипломацију довео у 
је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поре 
ба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њез 
добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" /> и да ли ј 
.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојкови 
</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила где је госпођа отишла 
пречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> < 
але са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по а 
питаше слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— реч 
лико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна ру 
оград.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и  
 сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему 
т кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би се, с  
валир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да н 
т, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци  
ву.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, о 
исам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за ку 
 зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> < 
азе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује  
да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности  
е би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски импер 
је мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се 
Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојиц 
ик завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да 
>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се 
а тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка за 
 и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Ц 
Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак је 
авеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници бал 
 ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова у 
мирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно 
ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавез 
 Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који пока 
болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па баш ни за кога д 
ги моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега 
а са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Доб 
какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је  
ојује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> ил 
јковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир 
p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора 
Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски предс 
 Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских 
на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је  
на презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим 
озвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одг 
 енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>— Мор 
еме, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљ 
</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са 
, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према ота 
ној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох  
вић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор Оберкнежев 
, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну 
кантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо наст 
 на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{S} Пашић је европску ди 
к, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, ба 
о врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраг 
ти смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чед 
с да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао 
 први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:< 
езгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако  
нцуску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и пр 
 захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови који из 
{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када  
за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би  
изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n="748" /> < 
бине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сач 
дно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би т 
 мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више каз 
а, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стоја 
ли, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, је 
имо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стоја 
ри неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p 
 се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину п 
родавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.< 
рбија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чуднова 
ег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференциј 
да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се 
да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју 
 приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само  
је владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада  
ита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да 
гичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да доз 
 пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево к 
ма захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш,  
ар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог 
ј Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврд 
е само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег у 
рољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, 
знице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тр 
код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора оду 
 просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено и 
и разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се  
ечце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада п 
не исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечј 
 је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је проти 
 је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна  
p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава 
а будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!< 
га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађ 
о ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немо 
</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан,  
.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина  
погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико! 
 поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло мно 
и ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то  
 хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да буд 
: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не  
ш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити 
 почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни јед 
ја у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишља 
и баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав 
и били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаз 
још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — 
преном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свеср 
 n="488" /> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А м 
>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који вам је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао 
акати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема  
право побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, о 
<p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мен 
коро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново  
обро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</ 
амо Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о 
, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик. 
 када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију 
 Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се 
Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и 
су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су се 
о, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p> 
 Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, 
иђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помо 
 чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа 
ама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова  
ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели 
љи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан 
смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} К 
, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у послас 
ештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуств 
 хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, он 
p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама п 
, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах 
већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је саз 
њење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужо 
ма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас  
ти, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радо 
а и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам  
ка-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоћ 
некад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залази 
на приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, 
ди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори 
а?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро ка 
 Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" /> новина до 
, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и  
х могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима 
авим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазарев 
место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја 
 се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У 
ње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма ш 
ли, да зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је  
упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...< 
едали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.< 
рове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за ж 
ји су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постој 
срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103"  
амо читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то ј 
поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одговори, 
а му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p> 
веровао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, него је држао, да му пише каква млада удо 
вао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме  
читати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p>  
де све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред в 
не тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана 
, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад 
селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном букво 
азаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се  
и.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове б 
<p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти позд 
рицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра за 
на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло  
 с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доми 
адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас дво 
S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њег 
да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не  
 моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете је 
?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети с 
жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди м 
р — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три  
д си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах оста 
које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type 
кујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" xml 
ја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о  
а била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести с 
повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да 
шу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине аб 
вао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, ка 
ихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог ек 
сници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title 
— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> < 
уштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не зн 
ији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је сред 
не пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p 
орбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили  
оја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли  
 већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p 
{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало зам 
и покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуца 
— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрват 
готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу к 
шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>П 
 <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S 
ction" /> <p>Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић го 
ба народноме непријатељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <mi 
 гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тр 
не плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих  
дно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жа 
 да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варо 
p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошло 
— боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стап 
 <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софиј 
огло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који уве 
чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставк 
дете била је добра и готово никада није плакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести,  
.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад ј 
?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је ка 
што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш бола 
 легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресл 
 <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати разлога, зашт 
 тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није могао дати ра 
ађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p 
— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њ 
и си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> < 
е су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко  
 се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје пла 
гледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се,  
рочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиља 
оје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојан 
е Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она.. 
Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу остал 
овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опе 
изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> < 
зијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Срб 
, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, 
а.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далек 
 јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио ц 
ијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиље 
ве Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном п 
 У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо п 
оба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламен 
јукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог св 
 страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земљ 
за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или 
па онда из њих, муњевитом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама  
па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите 
ена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згле 
 се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустиш 
пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбу 
према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вече 
есне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна  
нила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је 
ла.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавик 
лама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње шт 
овита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило 
јвећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро  
 око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но  
онаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држал 
хвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, 
и, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица 
м придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад ус 
вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој верени 
ици даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погл 
 определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="1 
 како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем  
зне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Март 
есни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш по 
цу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су 
Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу. 
 и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гла 
гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверо 
јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спав 
овори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и 
е више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, 
 нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ 
вно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равн 
ле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим панду 
> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S 
ши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме  
ептембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић 
спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку доли 
} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова 
дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку н 
иције, а војска која је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина м 
 дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се 
пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p> 
 сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и  
едало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине 
, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.< 
оседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радо 
а је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одл 
о је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутк 
њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је  
 живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна дру 
жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I 
<p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, к 
леграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да ј 
ежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арна 
ечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p 
} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским по 
p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, 
 шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела 
о лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>» 
опла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у  
Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="2 
а се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрск 
ла писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити 
пија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S 
 стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред ов 
 има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола  
чинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници об 
рију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио ко 
да је друга.</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А 
его да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, 
м ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника 
да би и она јадница могла лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветов 
, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али  
="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно ни 
бричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу С 
био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојиц 
 је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајал 
аца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знај 
г ни парчета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} 
 таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцепљено  
егије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.1 
ји, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удруже 
а-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из 
е пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у  
 је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n="793" / 
ојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неп 
а света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Ев 
дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полициј 
ојом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо  
груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамен 
бавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољуба 
ама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а  
цну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуг 
.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који  
оговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени несретној, и до 
, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79 
рекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S}  
аком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло  
ну у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно шт 
буде лакше, певасмо, бога ми, било би и плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми с 
езиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја ј 
 несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> 
ина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти по 
="573" /><!-- -Официр видећи девојку да плаче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка  
официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плаче, застаде на врати.</p> <p>Јованка видећи официра  
 у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добр 
е сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунк 
јој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те ј 
обу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p 
ла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, 
а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може  
је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је  
аскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како 
а, без осећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот 
А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше с 
</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, че 
ој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриг 
рани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла с 
а ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем т 
 плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сув 
 пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S}  
ја јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злат 
а више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која с 
ољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом 
м, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, 
а худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрд 
азуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међу 
икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на ком 
нула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површ 
 своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која м 
де, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката. 
 достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао на 
Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јо 
терна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је чове 
м широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило. 
зе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало  
 која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колу 
</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, з 
нуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је  
рет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећа 
, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање  
 северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука,  
 ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У ос 
 крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био ин 
ине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, С 
а.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како сл 
/p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде жи 
ици газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фот 
ало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној бо 
руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут поку 
х вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их  
ша.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећ 
> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, на 
у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише 
вде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, но 
 неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра 
м деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљо 
 као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу м 
S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу п 
Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они у 
{S} А највише јој запело за око, високо плишано канабе, на коме је, како она вели, милина седет 
братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницим 
у призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ прв 
слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катари 
која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још д 
сташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет год 
еличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших ју 
а дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним ст 
ћина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка  
</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.< 
етници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан Миливоје би 
— одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смрто 
смо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том к 
 колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{ 
ру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали 
ек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакр 
, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, 
учникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што с 
Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је жена код куће?“</p> <p>„Није“.< 
рућица.{S} А није искључено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо д 
рмална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али...  
не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали 
и соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху на 
> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори м 
био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди 
гледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, доб 
 то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако си 
 противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац усле 
ежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома за 
а, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Зати 
а наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрл 
разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је нашла у болници  
еном проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нам 
но благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку  
чку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али.. 
 још многа, многа питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396 
љиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно распол 
вићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и реч 
мо се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке бол 
ито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило 
је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је с 
писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да 
е у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" / 
="427" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам 
Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је теш 
е“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први 
јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци  
 далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, 
 је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n 
S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> < 
ве, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети н 
ића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло му 
а тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да за 
} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких с 
ици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок чов 
ентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како? 
 рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај н 
сео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</ 
етом непријатељу а камо ли мени, Вашем, по моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на 
, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају С 
шће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења о 
 сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се свак 
рављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и  
 речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p 
 растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше. 
 је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено 
амена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и  
де?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја  
за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њи 
а му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, н 
би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну оп 
, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не поми 
 човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да  
турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у с 
> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} С 
p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа ка 
нда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изн 
ки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није 
овића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била најве 
стар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{S} Војвода одјед 
рлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске  
<p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала 
н, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже овде, Арнаути, бар један део, јо 
тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака  
 хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција 
едеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живо 
, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овог 
гу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе паж 
-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Нат 
појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер  
 налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала  
p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— Имате ли легитимац 
о моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А за 
— Зар има овде и више болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућ 
</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има с 
а више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и н 
ежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катари 
 <p>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло 
ало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је об 
p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојал 
едеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадов 
дујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала Иванова гл 
име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га  
<p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи с 
бедом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S}  
а још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, у 
Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p 
е сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема  
, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче прит 
гнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и глас 
баци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежев 
орску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му  
о хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је  
 врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мал 
еци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак че 
-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја. 
и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље теле 
И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја доп 
итање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер  
и ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се ви 
век, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза 
 „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искр 
таништу видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ 
туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пол 
 обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од офи 
трчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чин 
сности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, к 
ежевића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо о 
огу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S}  
јавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу ост 
 то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n 
 другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда 
{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш 
варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристал 
.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима  
ође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако,  
ећа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд уз 
/p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово  
илија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су би 
ок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској, носећи чика-Па 
 заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде 
ђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она п 
рисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} 
S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до дру 
ави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> < 
го окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше 
по, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала б 
а донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посето 
ају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амба 
селите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нис 
 и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим ха 
 танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погр 
/p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ 
 носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} 
ут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијал 
ме налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кне 
како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, немајући в 
је дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка и 
о гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} 
ругим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрек 
о је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђе 
онаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душ 
о продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S 
у већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу д 
а свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има д 
ја турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из тур 
.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конфер 
мор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове  
реба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећав 
о!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није доб 
е, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша с 
ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже 
до моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници  
те.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са реч 
е дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била 
те хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном  
ликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, пош 
 <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p 
а парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb  
>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, пр 
 наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући рук 
S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечер 
ла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посмат 
p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, тр 
 око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз  
ћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га  
</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше мине 
бу.</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој са 
иним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мат 
чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у 
о да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је 
Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету. 
 својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га  
им, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби  
>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радој 
 његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслуж 
овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојан 
јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка д 
ма пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци 
равда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и 
на давно жељено Јадранско Море, које је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жрт 
се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости 
 својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељим 
будио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима м 
о натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнеж 
и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско у 
ахтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање живота.{ 
"752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширн 
 и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је мес 
а да вене — да га нестаје.{S} Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тре 
ојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учи 
е имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. 
S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руц 
дна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, о 
а о мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задр 
су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљив 
 песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поч 
ву те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и  
 роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати улицу и бр 
>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнеже 
ару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србиј 
 који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n 
ђи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стр 
 ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо ниса 
јући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти  
 местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде н 
е.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царско 
... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито  
Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверен 
 и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Ш 
.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седн 
ростора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, с 
у створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је с 
хова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био  
ла наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино. 
 зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише  
ка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код 
м није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити изврше 
је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се  
ћа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, ле 
и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пу 
збуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у 
илијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са уживањем 
жај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добр 
ринту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је ра 
е!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила.. 
епоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Б 
карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само ки 
 примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши пи 
 пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом 
 ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се 
 да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само  
о промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће) 
 оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поруч 
умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа 
нуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, 
 се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и повер 
.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу посте 
 је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљ 
 лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србија 
p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића 
од Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестр 
ак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слам 
то ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се 
је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, ко 
 је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте ч 
ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти ма 
ђе са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је  
оби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутн 
</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Го 
 својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома на 
 у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нета 
не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што с 
, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p 
чен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом 
 Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} П 
о преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах у 
ежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприме 
 који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> 
/p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећ 
 како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо је 
ују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела срп 
 наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што  
 <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Ср 
 смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачва 
између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код 
готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така 
и и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави гос 
 га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p 
не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто  
ађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али с 
од сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа,  
онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радој 
т, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је са 
 дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један 
си наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да м 
</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним  
ћа, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и и 
таде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну 
овинарској, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да с 
>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка  
ци у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А к 
 за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж ша 
 па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкан 
 рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p 
вор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, навод 
 би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад  
— упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p 
е нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зач 
ина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју  
, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, д 
удио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој д 
се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваш 
 писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку 
а знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неран 
мам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састан 
ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска 
ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није  
ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, теш 
емена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>И 
.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластич 
арску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се очекива 
ти покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас из 
 после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукл 
а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема многих добрих другова, с који 
 је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није 
 А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родите 
о... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Бео 
а постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка 
 имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, т 
ог дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не мога 
илима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и  
У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мир 
д ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи 
 па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити к 
 већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је бол 
 смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? д 
p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Сто 
ођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, зани 
} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скада 
: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа 
ило мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични 
> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти,  
/p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пун 
ихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала ч 
тише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти,  
{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили как 
у ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да см 
p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе клик 
а остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим 
де — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то ба 
ели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић 
пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутн 
е.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше  
своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике  
м часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у  
S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузел 
не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спо 
 јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању мно 
грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а 
 жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p 
 пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не 
} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња ост 
ели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту 
 повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковн 
ата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, сам 
му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да од 
 очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла  
 несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио 
а Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души  
жио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматр 
ше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, устаде, об 
.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова 
е примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близ 
 се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што 
, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног савето 
ску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икакв 
иру седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој  
 и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја 
ање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се чес 
ва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан  
елене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер  
лаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла наго 
ј марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете  
ићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованк 
иш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А 
вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису,  
уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што  
>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој  
х трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се 
 амбасадорске конференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби з 
уке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине на 
ити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да п 
лу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесн 
 мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратио 
>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се цар 
уштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први погле 
е неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчето 
о, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у 
 У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци и 
ше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет минис 
 Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске 
/head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова савет 
е.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју вој 
а се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути 
ти, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну  
аде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који с 
Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јур 
и је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Н 
м и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да 
таринара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоум 
еткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило  
погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе  
 престао од неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући 
 била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлаче 
то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше 
љубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, ка 
е да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у  
шњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља. 
.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја с 
p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпоче 
што страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефле 
шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност  
а га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> 
Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног с 
 је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са  
а сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по свој 
а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да  
ме то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла  
данелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља пуб 
, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком,  
у, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина 
/p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у поглед 
А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p 
 простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше сел 
доше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао  
— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш 
да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили 
 за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Ус 
едраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речим 
сами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="4 
на борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их та 
буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар  
ажити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не прист 
так.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно к 
бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у општи 
, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши п 
аче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Неди 
амршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души 
ади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три 
ављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут  
 тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти 
ог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку о 
а“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кав 
лавом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Т 
 кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за тол 
— одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите с 
ља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша артиљеријска ватра била је  
енска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јо 
има прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да  
 и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута  
 положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектоват 
да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред 
ко искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болес 
онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која 
 они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јар 
мо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељ 
овић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="18 
а, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој  
образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепил 
ело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опр 
није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин брат, свега је 
 бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сироти 
сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би 
овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко об 
зоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит у 
ма смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу,  
је ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер 
 добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да  
, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да 
ко, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није 
а ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те  
ху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, пре 
Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n 
ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које  
 којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу 
ао да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу. 
ху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> < 
је.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива 
начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње нећ 
тиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона.. 
цима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туг 
секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да ј 
јом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и р 
 шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима. 
ојом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S}  
чким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме,  
аког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S 
аде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многи 
е ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескур 
о мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужб 
да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је од 
данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. године слав 
уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, наскор 
 дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> < 
њују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама 
се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олак 
ад је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље ј 
им да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљив 
ећ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је 
ости.{S} Његова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; у 
ајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опе 
зини неће моћи више озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да 
уверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> 
рајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да љу 
е у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре  
кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама из 
даром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време,  
кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанк 
а све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљ 
укама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око  
на у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих д 
 марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у п 
но гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је вел 
 битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска пог 
ја сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први,  
рпских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосн 
/p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у  
} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је б 
ну, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, 
и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстац 
вилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом 
у приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављ 
не купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по  
ло је српском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</ 
ости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској  
такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестов 
ући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форов 
le>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв ли 
ела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телес 
 и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад пре 
ежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуна 
вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од нес 
сно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S 
ињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</ 
кну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор 
тпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — у 
p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну 
а уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде знак, да изиђе, и он зачуђ 
уцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пант 
седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извеш 
<p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине? 
рко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју сти 
 једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом 
т нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да  
 Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она за 
и се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином дају израза сво 
оћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чис 
а раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, 
сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да,  
отизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њ 
дити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре,  
а да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и те 
— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, —  
у и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у  
рнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним шт 
овић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече  
д пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакери 
адња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p> 
/p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим б 
грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жар 
красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су њ 
вечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ру 
лице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита д 
дети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли  
е чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној ку 
рко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове не 
/p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не иск 
ну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и 
, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва  
осле домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећ 
се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>М 
 Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жанд 
р притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа спис 
лас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна 
г, музика је засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачк 
је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу 
 пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око по 
а и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући  
света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изне 
т код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, 
ло пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било б 
повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени 
ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, о 
оалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није  
интересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="135" /> <div  
који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Б 
 како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћ 
/p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече д 
ића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радов 
.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину кр 
ечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ј 
тву или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он  
ко Белимарковић, а капетану је Јуришићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије 
 поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, п 
<p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост ко 
у тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан 
 <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што 
раћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> 
па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удов 
бољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Ц 
ски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, в 
ојем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у в 
вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам  
онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла 
има краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћут 
„Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> < 
јући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду,  
 кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који 
ати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и  
стати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „ 
 привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p> 
 чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и он 
код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде  
веде у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч,  
ви брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испи 
арте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја изв 
 вољу, велико осећање, дужност и крајњу поверљивост.{S} Изван министарства он није ништа знао,  
унило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио, да му пише девојка, 
за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му пр 
Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа  
ар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опс 
бришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа 
Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничко 
 сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балка 
ј драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражил 
рнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што 
ке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође 
нежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, по 
{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>—  
сти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући виш 
пет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена пове 
пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо прич 
>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и др 
 из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љутито.</p> <p>— Па зар моју  
/p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говор 
<p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција г 
их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предај 
gap unit="graphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb 
ијатељске државе!</p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трен 
ес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенера 
ли јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна 
ператор, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности  
.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих си 
у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне кон 
ма, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити 
товања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје тру 
 дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим 
учника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одоб 
 опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Н 
ad> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је из 
ила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та  
 <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Ска 
нути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уве 
инаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да  
и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и П 
а ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима 
анка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили мој 
 рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је  
ви, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели 
остима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да  
а то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p> 
{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени 
 Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић преко 
брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капет 
реће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</ 
порна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтева 
ку седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети 
дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом он 
ом оних питања која избише на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој  
бише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у 
сала</title>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quo 
747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рек 
ховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} А 
ко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" / 
давао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао о 
извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке кој 
м очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:< 
е може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међу 
 се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели п 
ле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим н 
мам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом 
а ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густо 
таве своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="75 
кохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са х 
а живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздра 
 маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице  
а.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, 
 и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје  
а ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> <pb n="620" /> <p>На ово пи 
е храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit 
 из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно располо 
 СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Ни 
ницу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону  
, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је оснажи да  
е почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома же 
 и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет наместила, может 
отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{ 
не, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> < 
а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо  
е позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном. 
 хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, упра 
ме стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и  
ева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон  
 она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до 
аговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навал 
да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично с 
ао да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним 
о и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може т 
 је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше п 
у а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и ка 
еба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> 
ећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стоја 
вот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак,  
ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једно 
анчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, д 
 и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав органи 
вој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Ка 
ов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; о 
p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на ма 
и:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повр 
tle>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јов 
d>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је  
ор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не мо 
 обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обав 
у.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја св 
еби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања  
 се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Беогр 
н је био од локомотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод ко 
ој тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за  
в, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у 
у.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртв 
ци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учин 
 је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она 
рогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S 
гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавал 
не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није са 
 уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и  
и каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, 
ли не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају 
p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, донекле се 
тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе  
осле пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени 
p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913. година, где је С 
елесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црно 
и врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер 
онесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно ут 
новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш упр 
> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници велик 
овина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је проч 
и сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији 
 бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица 
х је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам вој 
апором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их  
рате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удали 
Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је 
Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> 
Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наши 
етана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на сво 
ргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страх 
отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стал 
био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио и 
, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама 
енције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту ме 
ловина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, С 
игадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту ме 
 повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржа 
логе, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на  
ису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предуз 
/p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капета 
Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власно 
пом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме ко 
ском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, уш 
у човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислу 
p unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислу 
лађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p 
ења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од стани 
амо причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која ј 
рата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} 
се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо ш 
<p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p 
 поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb 
 поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхоли 
гласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта д 
 он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где с 
 Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У  
 <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв. 
а, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима  
ове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спр 
сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тум 
потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула је и довела на ту помис 
је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су м 
рејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ћ 
тва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, 
о крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рање 
браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, 
да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у  
ије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може с 
p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он по 
од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</ 
 кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> 
рнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>—  
 unit="graphic" /> <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n 
, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву с 
 јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стој 
ши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273" /> <div type="chapter 
— Грехота би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осв 
у...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се 
кренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропас 
лачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али отку 
, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне  
ји им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Н 
 зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на т 
} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није 
болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га н 
срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, ал 
утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у  
вску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Д 
није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је в 
оносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рек 
тарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p 
 ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много л 
/p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комит 
 и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога  
 којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> <p>— Зар има овде и више болница?</p> <p 
беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар осл 
 Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованк 
 железничара мислила, да Драшковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев при 
ај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао из 
урчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић  
ква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена. 
е:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{ 
<pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво т 
 у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће  
осла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно зн 
кнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p> 
него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жало 
дном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Нако 
а је био на оном месту, где је мој брат погинуо?</p> <p>— Да. — Одговори кратко Николић.</p> <p 
нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече с 
да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вер 
} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што  
раку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је пр 
 ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био бли 
Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко  
исто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала 
, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </div> <pb n="273"  
ажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да  
ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! прого 
зекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с 
но.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да  
чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Позд 
ривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет 
и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећ 
ров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Как 
то мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да з 
е стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било,  
е забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста  
ој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозб 
е простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да св 
ахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађ 
и је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, шт 
вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p 
сића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одго 
рече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу  
а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети ра 
пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb 
е врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међ 
ечи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније 
штених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге чове 
 потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је 
време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету  
 Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута б 
праг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} С 
ан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота 
тола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина 
, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као умо 
анка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Нико 
 с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи  
кових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрљ 
ника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи  
у. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очиј 
ти, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погод 
блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јов 
p>Кад је био на изласку, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као о 
"373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, г 
 очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао ј 
хо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> 
/> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је ск 
ић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се 
могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам 
 Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено дете својим уплак 
раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан 
— и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.< 
<pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p>  
о је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих м 
столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречити 
можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p>  
и откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“  
, које дотле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљу 
чају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врат 
етујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, са 
..{S} Можда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Беог 
о га већ ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p> 
напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је  
 би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па зна 
омотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, сталн 
за време вечере.</p> <p>Белимарковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не п 
 верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби 
од кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, 
Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али т 
ке и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се  
д Натина нестанка није марио ни оком да погледа.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила н 
иге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Ба 
говом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опр 
та чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четвр 
пољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад с 
>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка  
далу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао 
 ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху 
оброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четни 
о страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Је 
е не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p 
 неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече 
и и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p 
то је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели  
икакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што ј 
, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} С 
ић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за  
p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....< 
но размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто заустави, да застане.</p 
кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стр 
, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико с 
оградског друштва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски ма 
ђана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо 
мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} О 
 <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра 
Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> 
pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требал 
еста.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</ 
 заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? зап 
да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од по 
лића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена 
 странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још  
м, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто с 
е.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече  
етан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите 
.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и уст 
<p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спус 
.</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.< 
ве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> < 
д рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{ 
>— А зар није она код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> 
преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како  
— Ната?</p> <p>— Да.</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он пр 
аде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} Н 
ка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас,  
И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ран 
велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пу 
Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге;  
е су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни. 
о примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на о 
> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале 
ласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ 
алила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p 
/p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио  
ло, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка 
Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто 
 се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време 
и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и с 
, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S 
о.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он 
био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.< 
вала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из гор 
из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, је 
лаве доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе дома 
 Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и 
још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне 
е ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пуши 
са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским прим 
ворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд  
 пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут з 
 Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крв 
стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина 
е стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, доне 
сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да  
изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери  
се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд  
>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>—  
радом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако  
а мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и 
 за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихов 
ваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлу 
уштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме же 
ао восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутк 
 срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико 
знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке  
 готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побег 
15" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p>  
ва.“</p> <p>Лазаревић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па 
наута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним а 
> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше 
квим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао  
окрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледањ 
спођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила ме 
олико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S 
, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> 
рени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсуд 
и доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, да 
мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он 
н у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и  
зимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављ 
д је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво,  
 и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова  
авне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа  
ела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљ 
 и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да о 
и је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је ст 
ти и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толи 
оскви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обвезу 
да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка 
ођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити 
пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишље 
држине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радој 
ила прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као шт 
јима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче сп 
спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско пр 
је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је погодба, да војска буде добра, ако њезина акција проист 
 драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, о 
и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у  
 покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини 
ен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад ј 
та ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона шт 
жег испитивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>—  
игурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на  
вратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.< 
 била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} 
опусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p>  
о.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Те 
ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Цига 
најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Миле настави:</p> 
ош:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио 
а га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово 
</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберк 
то се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Саве 
ће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред. 
аљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p 
 стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у  
 опалио.</p> <p>Капетан Миливоје био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шес 
итлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узви 
оја је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било још неколико сандука му 
ког оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није го 
илан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна  
>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати 
то Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и нека дође и 
а ме добром вољом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све д 
 правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са љу 
мо на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" / 
ли сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме ш 
а је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На 
о иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се  
уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Па 
ленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред  
а још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској со 
е стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријат 
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и 
се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао 
оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> < 
ead> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у  
е ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил стављен  
м болницом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, св 
праву, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке ни 
нала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу мом 
а вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори  
истој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и  
живот? а живот?{S} А питања нерешена? а погрешке непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти 
ја може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква ј 
н од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погре 
чинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клон 
ше од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и ако ме воли, и он з 
подин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S 
е би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по  
 изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на 
ен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је 
 је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирн 
шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, д 
оже.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас  
синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у Уга 
ња и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас  
 се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жит 
 српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамна 
ибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је пр 
е, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку н 
че Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{ 
p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Д 
.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала 
} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је  
 седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај 
иси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — до 
а?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица  
учница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тр 
, да је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И  
еду.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. про 
 М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај страна 
/p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше 
ећ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му д 
оставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да 
ада је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала 
а састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратн 
днику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву 
 њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се 
илу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p> 
тала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен: 
Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а  
овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хла 
топови и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна 
ековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</ 
тражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је 
 и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајај 
 <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуциј 
ахте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема 
цајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко  
што њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} З 
 капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њ 
 Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш  
вој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разгова 
штај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и и 
у на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни 
едном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алек 
S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је 
 целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и с 
еријално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном пр 
васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви  
p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет  
 овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> < 
као главнокомандујући опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, 
нову, главнокомандујућем опсадне војске под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је п 
главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, 
едени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворе 
приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстр 
а је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Про 
се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло б 
ебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као 
 прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где  
ено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S 
о поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао 
дрију.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</ 
ника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена. 
 пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица св 
ко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали 
о није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био  
е у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два теш 
виног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S}  
аву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Ср 
постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S}  
 српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једре 
сет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже с 
већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим 
 боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново у 
јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петнаест војн 
ох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.</p> <p> 
 може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, кад 
сном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих освет 
он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гарантује, да  
е плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочек 
а није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мо 
ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под  
унали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана С 
а опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хам 
анку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину слу 
о је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се ч 
 сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капетан  
атним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу кома 
 пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полици 
идију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута оп 
к... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228 
а је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену мла 
лошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у пре 
заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше оздравио.{S} Али 
у не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш пр 
ћи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређ 
еве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>И 
 не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— 
ти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположе 
новић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу удари 
не кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу 
зијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам  
ебијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је не 
 зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља 
железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, та 
екне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала Митра Мартиновића, а који је имао 
{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособ 
Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скриве 
о, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер 
ање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични 
} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — команд 
напослетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла 
војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанк 
head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој си 
ече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</ 
ог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова м 
 месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, ум 
о оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење и 
се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада з 
есовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди  
рко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а по 
пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, 
упе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење 
 Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, б 
олту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учи 
 обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да 
а.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је 
писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан  
ана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова 
ска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити и 
их мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу 
 тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога п 
леђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загле 
ам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на стол 
Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам каза 
метно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болниц 
 очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је засп 
ead>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српск 
<head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезн 
head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је м 
 и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешач 
, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да  
требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници  
о на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и минис 
 спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долет 
лави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S}  
која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младо 
и са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвез 
аш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учини 
рао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својо 
> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259"  
аревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој 
ћ, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234 
вати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изиша 
 Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" 
земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др.  
тересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашић 
и молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У  
 малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са 
> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нар 
 ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића 
, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му 
 што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем 
модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудо 
n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радн 
 с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја  
из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? 
ну рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} 
ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер ч 
 наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радо 
р сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев изв 
лт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; 
 одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p 
ети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајућ 
сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и 
о нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p 
зима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Ме 
але ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p> 
отадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу шт 
 нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име прот 
орила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа поч 
и идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} К 
 понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, 
ад, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ј 
у и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="chapter" 
ном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена пеза Ма 
ам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„Али ја п 
и сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим родитељима  
е, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{ 
а не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна  
опљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ва 
 а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације с 
е, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n= 
е војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Б 
дравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p 
 само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила 
.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, 
покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили 
м у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао  
<p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Кукову дне...</p> <milestone un 
 кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом б 
еван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! —  
њега господа и госпође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка 
 је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гња 
— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем 
<p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ 
ји би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост 
Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да  
 и воља народна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са  
на рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаре 
у га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био беск 
вој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кровове над главама, него да њоме шире светлост 
о страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио,  
кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била јед 
 сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле.. 
, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино по 
> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани пр 
 сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола двана 
 налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак пре 
у среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине к 
стрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спре 
ћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му  
шало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи 
ика.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на зав 
ини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на о 
у химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу 
 напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође на 
/p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не 
ав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном 
их компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је 
ољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгл 
з стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, заморно дуго <pb  
, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети 
Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког 
 могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покој 
а посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јова 
> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви 
Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај  
не, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску вој 
лижих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, 
 и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар п 
јком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши  
 стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што ск 
 је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} П 
лајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговић 
 и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се р 
 ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> 
прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија ср 
ера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па в 
рност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и 
атеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка  
нка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај див 
ла нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ран 
 А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их и 
> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку  
е Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Кол 
сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми  
/p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик у 
час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури рук 
а просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Ос 
 и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв плам 
 подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здр 
ле подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p 
асова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На његово ве 
е или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче  
це јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> < 
.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском је 
е идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући  
ћа обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се за 
стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} 
нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да вид 
.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p> 
а пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја рат 
/p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко  
 и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло прим 
тор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у п 
у, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се трес 
зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудо 
твовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарк 
 отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за сл 
лности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беш 
ествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину политику узи 
ом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку  
Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о жи 
инову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време. 
> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа 
анизам болне девојке, која би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођ 
 за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље д 
оме — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико јо 
ви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се 
 првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га 
</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцен 
је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type="chapter" 
 ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо 
ћи обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу, већ на против, д 
на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова ра 
нутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то че 
 оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на  
оћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један  
, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао 
исмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рач 
своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те п 
е беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, 
 Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља,  
љавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и 
р представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Ала 
у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ватра закрвављ 
затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као 
ој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф  
 Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p 
уј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хот 
о приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате ку 
 у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната  
 чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно д 
 и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка ј 
} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.< 
андру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука,  
н за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пр 
.</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти 
 је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p 
/head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао ко 
о се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који 
 доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац 
е друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Обер 
о спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се најв 
ка ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће д 
деме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано о 
<p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жури пу 
енађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарств 
звата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на ср 
 <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче арти 
</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем  
 се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег 
понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. 
лела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тре 
док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право  
>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиниц 
e unit="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добро 
 својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га пре 
јури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду 
после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па д 
/p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему н 
е интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништ 
тврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајни 
ас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, 
е, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола п 
налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза  
родужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} К 
ећ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу доне 
а да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши  
ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи 
</head> <p>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопш 
 победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих  
 седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је  
ad> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује 
 са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се н 
а га безусловно задрже.</p> <p>Данас по подне, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у тра 
11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети  
-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сект 
ка посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој п 
м тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболе 
смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, пра 
ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер бе 
.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно с 
им цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за по 
прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, 
 - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила,  
утовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни д 
ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако 
сно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек 
ши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разгово 
то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, кој 
а није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџ 
 <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> 
сплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо 
" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што уговором ниј 
 обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закљу 
ло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и не 
 је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве наде д 
цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало 
ници који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На инте 
униције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је лично зароб 
ркнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле п 
ви, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господ 
 терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и мушком дурашношћу и издржа 
> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да  
има, захваљивало им и благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уро 
 главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чу 
тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је саз 
изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Бори 
исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извешт 
поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од ст 
едвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђе 
аната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топ 
 једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред 
а.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је  
вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оно 
"281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, 
 од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А 
ци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај н 
од киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била 
> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да с 
додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем с 
<p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„Кад мисл 
детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на ст 
уже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину уд 
оследње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“  
ута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то зн 
 за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, го 
дан црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале з 
срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држ 
и су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је мин 
је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро 
а да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким ст 
м уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо 
гој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S 
а више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држ 
емена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</ 
који касе краду.{S} Њих болесно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и б 
, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебел 
 једним наредником, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војни 
ских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у свак 
</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онам 
it="subSection" /> <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој 
Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па 
ком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син  
јзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваш 
ла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнат 
ј црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала в 
у и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га 
овати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap 
штву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није  
p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћ 
и повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другов 
понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био с 
им радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињ 
обро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> 
 низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p 
диже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са боји 
} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу  
ви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са некв 
а са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање г 
S} Не знам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес... 
опље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке 
спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад  
ње збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричин 
рагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p>  
 n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако чест 
<head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јованчин, от 
хну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашег 
ло хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p> 
до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови  
лу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном 
 и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све  
ашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p>  
е да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек 
зује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Ме 
пствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ С 
за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да 
волело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија  
ким Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, 
га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити 
и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.< 
се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најте 
је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде 
оп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислав 
Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевит 
 седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од пот 
ега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар 
 Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова 
је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и о 
.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стоја 
 Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и  
затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине док 
у.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази 
ијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} 
ђе чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му  
и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољ 
се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, 
е овамо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве 
онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећ 
p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> 
ем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић.  
и, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, 
ата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</ 
Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих 
етни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone uni 
ом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, 
чио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добр 
пну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, 
од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убр 
а Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S 
орна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све сп 
ај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти  
 ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику 
се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима;  
мук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.</p> <p>— Но...{S} Доб 
" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мо 
!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div  
м. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљо 
</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у с 
м заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погин 
 — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако  
и доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мен 
а пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер,  
служни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу 
 таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зо 
е.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам  
, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p 
да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} 
ца су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гле 
рбије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>З 
нџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А 
ије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и и 
многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на 
нцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали 
ђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, шт 
S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и  
 реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од пос 
тка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју ј 
 јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја позна 
ње.{S} Од млађих официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу в 
е за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч 
 о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — 
обаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, 
свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, 
етало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div 
рка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи 
но пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одг 
а пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их п 
ст закључака како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p 
воје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да 
буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши врата з 
ску, баци још један поглед на Катарину, пожеливши јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души 
нџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стр 
 мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре 
д неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на св 
к Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били 
>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да и 
едостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је  
 се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и сла 
снији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и 
да благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи угле 
равицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг  
дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{ 
ешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер и 
шених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај с 
 према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јов 
а из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у мо 
t="graphic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у мо 
— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је 
ницу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да с 
ованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да 
ић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је он 
 он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржа 
 могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p>  
дењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хот 
ражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти  
атеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Сол 
аче био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је и 
там.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже 
ило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосн 
</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај  
 у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече  
 никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије  
: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476" /> српских офиц 
толице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Пред 
p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Ш 
овољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Март 
ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пи 
и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана 
 лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, 
еоградска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и суделује у 
е ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, ње 
nit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста но 
 окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били с 
е састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, д 
/p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часо 
о, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у 
увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу з 
 полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни обвезаници и добровољци долетали су са св 
Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то  
сам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљив 
 да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначим 
 је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повла 
 дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у д 
рити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасе 
ски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{S} Наместио би 
S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а 
још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече 
риза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љуба 
ј.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића, Јуришића и...</p> <p> 
м, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу в 
кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегле 
м у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p>Јованке«.</p> </div> <pb n="728" /> < 
бе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>М 
ву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Кат 
p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикну:</p> <p 
страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p 
ма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време д 
и.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломи 
> <p>— Па јој испоручи и мој најтоплији поздрав — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="435" /> < 
 Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитал 
извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери заба 
, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title> 
то скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" />  
head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни 
нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p> 
ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Ка 
 ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> 
лу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> 
 упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече П 
 их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотил 
ајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржав 
вору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопш 
добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у сал 
ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај 
ош једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да  
отом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа и 
лазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сес 
ци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмови 
аше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ћ 
<p>— Господине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Ср 
глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одл 
во, јунакињо наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у  
ла у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се пок 
ник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да 
код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао,  
 из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и дело 
у.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и око цркве 
ући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здрављ 
 рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га о 
ослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, е 
{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београ 
p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p> 
о могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p 
ажило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај с 
анџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Де 
атрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S 
код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек вид 
е кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су 
ви га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић 
атече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и б 
хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворк 
е Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће  
а све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те  
о су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Нат 
са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу 
о дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија о 
е са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу 
у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами сви 
де је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} Краљ бурно акламиран, заблаго 
его национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да  
тиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> 
етара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, п 
нталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" />  
е и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отпи 
у ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div>  
 и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национал 
 „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћет 
е друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</p> <p>На дну п 
ирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250" /> <div  
радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојан 
 лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега да 
 госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јав 
ти.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p>  
 да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> 
ма даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занавља 
јору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сок 
ка-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам  
p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору с 
ем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу с 
> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша брата, који су м 
 је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у 
:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, с 
се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} До 
ји полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, 
ка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Из 
ће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка про 
ву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>К 
д министарства иностраних дела је бурно поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвали 
г министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и п 
ци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и  
дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет 
ог народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства иностраних дела је бур 
ијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице,  
ам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Не 
о-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сус 
реме, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и ње 
олитику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кће 
 Милан комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и ј 
нише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште  
сапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобође 
„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте 
чи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше  
тачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улиц 
 непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Пр 
тле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према 
ви а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла  
а је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Неди 
p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној  
ељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p> 
 дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињ 
ежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југ 
е слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.< 
<p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је 
ња.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас 
ође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила 
јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај јед 
теву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за он 
ала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Па 
зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали  
После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три  
 <p>А одмах за овим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано  
пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска кон 
 позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је 
 изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и уг 
 вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем да будем на дос 
адојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо 
 листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Но 
 свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој  
нада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ши 
ђо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав сви 
</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а мла 
 водовод. <pb n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на  
угог, али ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгле 
конома из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и 
ај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је пре 
..{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А ни 
, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од куда могао добити.{S} Шт 
да Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опса 
вима планине Бабуне.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 д 
 су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p> 
 потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидах 
S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> < 
им нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Ск 
ажа четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурну 
..</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планинском,  
успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојеват 
ка артиљерија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те  
лед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од о 
рупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не мог 
ном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број в 
ишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, н 
у, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљес 
елеграф од брда до брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ 
ора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенк 
је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата 
са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поста 
, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена ис 
е и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надир 
јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ некол 
 тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и з 
а Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, ко 
жу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те но 
аверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котв 
>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>О 
био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд  
оје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... да није...?</p>  
 устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па н 
бично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је з 
 то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подлож 
, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је 
 опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влада отео Јованчи 
ставку одбацила, као немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачн 
јводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, к 
ка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмациј 
Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али је др. Миловановић знао, да Србија није  
p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жу 
 Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што  
ајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли. 
малности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, о 
осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и неискрене државнике  
мљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, доб 
ко од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је изврше 
<p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је 
војку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да  
ико није знао да каже, јер је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се 
Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина,  
 удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам 
о ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S}  
описано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што  
нувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти л 
 доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата  
у одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врат 
а се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловск 
p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело раз 
 марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p 
а на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и 
ић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за 
у.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна п 
кој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога,  
го има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Д 
 <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз непролазне кланце, 
уцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и  
ки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи,  
 мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p>  
зите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он ј 
станак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материј 
и се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, је 
трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле 
лази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у к 
 писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући  
 па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патли 
а, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је  
а војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар 
нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти ви 
нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаше зачуђени официри љ 
<p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србиј 
овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити  
!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презим 
е се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљ 
осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење 
е?</p> <p>— Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми  
p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га н 
Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несрет 
ог места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не знам?{S} Нема  
мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још 
— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не мож 
ан разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, д 
го видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Ка 
има данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично 
е све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којима образ, карактер и част једне пле 
оспођо“...</p> <p>„Ви, који добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који мног 
оћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после 
џу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојк 
 мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се о 
p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар н 
 смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овог 
рмацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с 
лете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> 
ета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину 
га часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима,  
и, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бо 
/p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему ј 
 је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — од 
о, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори 
p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо  
ње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мрак 
>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњен 
да, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Н 
<p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко ис 
 је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру пр 
p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређош 
="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме с 
ење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у 
ше.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко р 
у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се 
 никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застај 
је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узр 
 што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер  
ужи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>—  
омеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430 
маљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S}  
 и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе д 
оже млад да погине, а још ни живот није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има ср 
 којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места карта?</p 
 n="500" /> она два комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је забор 
ена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора д 
кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се 
о.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији 
ноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење с 
леђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну т 
.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а д 
>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, 
и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво позн 
знатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је  
руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз 
да.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотв 
и.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време 
се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Вој 
ој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданик 
 тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесници обично захтевају оно, што им лекари  
 брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност оставио је Јов 
 — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p>  
очетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — ре 
дова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и д 
елени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Н 
>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црно 
му“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелаз 
емогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са бар 
а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре  
ас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао  
ече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени ни 
атеријалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то,  
га тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново уп 
адноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> < 
 помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немо 
о интересовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца 
 ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часн 
еди са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Пев 
-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би б 
таринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p>Намера им је била, да га 
 — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одо 
и је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчино 
 пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n 
већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су 
гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се м 
..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхтал 
е, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође,  
да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја гов 
 изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема  
лије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој К 
p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популар 
 паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p>  
ма, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање,  
неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој  
Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у  
дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>С 
ш јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришт 
ложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софији 
ко шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни 
те одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад  
ришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, 
 Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га б 
ликој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностим 
S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањи 
ој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, д 
едној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се в 
ти колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, пог 
рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, 
.. мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме. 
та, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, д 
ead>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту б 
, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позориш 
о нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нест 
, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвик 
глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па 
 чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало 
 у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позори 
И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој д 
тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter"  
 поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лиц 
њеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо оп 
ло откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка  
ва спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али ова 
м разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз  
p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S 
но је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено  
 Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је  
ановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Л 
: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се 
и.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључу 
мосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена  
социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога  
жи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму ж 
, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се са 
копља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослобо 
крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} П 
, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији  
ачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца  
дну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци  
 <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S}  
напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљб 
ала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пошла у су 
ећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, 
знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље  
са првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање 
о, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па  
ла на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и св 
дупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>П 
> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништ 
могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов 
Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешк 
преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање  
једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, ве 
„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb  
Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасви 
е већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли 
илан био је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> < 
његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци пог 
 са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља ј 
 <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а стар 
 до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн  
ро комична погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у ба 
 рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb n="228" /> 
кати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се  
ећи дан битке, поздравила је на освитку појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој стр 
 <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околи 
а држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалн 
S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S}  
леде исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исход битке држал 
онца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо с 
наде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха 
су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочи 
ај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојев 
на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не  
тојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављ 
S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, раз 
оузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој т 
 их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, прати 
и циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се п 
кадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послал 
ележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ на 
ајслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад и 
ад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свог 
 времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере нос 
 је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико в 
S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, 
Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам насла 
ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка  
ежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио пи 
ћивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да с 
 рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је рад 
у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи сно 
тешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{ 
жета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на 
ду снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у  
а их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На с 
ој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи 
је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој бил 
икну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија 
 и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли локомотива 
ицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем ск 
том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n 
ра.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо та 
где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла —  
ело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори с 
егала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и  
год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству 
 у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могл 
дим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио  
сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, 
 до грла закопчала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то,  
мна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присве 
 отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да 
 <p>„Па“...</p> <p>„Али ја подводим, да покажем, какво је београдско друштво.{S} Какве се све ж 
е...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и  
олику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добр 
ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало дете кад добије кол 
ахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извад 
p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p 
ва.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девоја 
>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, н 
ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печа 
пита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и поле 
 среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није мо 
рсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А 
а овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у ле 
при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку ст 
рему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја с 
 преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву немогућност.{S} Кроз 
публику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, ка 
S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријат 
 Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнежевића, пре њ 
} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захте 
ји је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеу 
 политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској конференцији.{S} А 
оспођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српск 
 да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је бесн 
е артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова д 
и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енер 
ме опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на кр 
нао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочита 
га краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S 
а је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада н 
о онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами.{S} Али  
ћа осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S}  
ени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра. 
у, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово д 
скреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна чит 
ути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код 
 могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према њихови 
а, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хва 
тале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — реч 
није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао ут 
 за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} 
ну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених 
ици на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дуж 
ем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезн 
љу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, ко 
на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, кој 
форму“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па 
ику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче по 
ар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да  
 погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла 
ваше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису  
 Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори п 
 карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да  
 Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким  
Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматр 
 те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај  
А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</ 
 Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— Покајано је Косово!{S} Искуписмо грех наших несложних д 
 могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, 
време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стр 
м.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио 
ва, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом својом  
 незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико 
и према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала 
е на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торб 
 одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче н 
Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику 
ревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви та 
ио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фај 
а нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p>  
овета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само паз 
сли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника П 
, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} 
аше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова С 
енција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре 
а.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, с 
то подозриво.{S} Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се  
оме растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академ 
, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио  
тнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникл 
ећ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отво 
је град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачк 
а, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души  
удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи:  
јака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе за 
и као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном по 
p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си прими 
 ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступај 
у и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ и 
ој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спреме, 
 походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије  
ли.</p> <p>— Да није оцепљено од каквог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегле 
коли ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га в 
ти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и  
 <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивн 
 неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је  
</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и веро 
рловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај по 
девши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лазарев 
Ако ми дозволите, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А ком 
а — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо,  
 једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.< 
они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цр 
 десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље 
свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српск 
 мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе,  
војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање  
 шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајка 
ри комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Н 
, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много ме 
Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервн 
ти оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна 
ашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа ис 
 гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива  
стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, 
и беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“,  
Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био по 
анчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова с 
сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јова 
reign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов  
о истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p>— А 
лично и донео је аманет, оне минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам уви 
када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му  
ене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јованови 
ио је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту м 
лом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим верен 
а дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужн 
ни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком полож 
 она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се з 
начку песму, да је гуслар и најпознијим поколењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к н 
рошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се  
надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом 
емљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> < 
љење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p 
Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав та 
оручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше 
еме прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почел 
и, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференције.</p 
лиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самостал 
 Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су кор 
тојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; навод 
ли да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би  
е он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда д 
 Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, 
народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конф 
кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго же 
у због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био 
 бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на 
ушом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује ј 
мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па з 
овеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја с 
 је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у 
 да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, ш 
аше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу  
ко ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко 
ор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово о 
астише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, х 
ше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p> 
и.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и дес 
понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се  
 је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар  
ло довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу т 
е водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задост 
ке.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, а 
 она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито проламање а 
 џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрди 
и живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се нео 
 разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за зав 
тем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, шт 
Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у  
p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p> 
љени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани да 
ивоту, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима п 
ко ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје  
ина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p> 
ена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратова 
тим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћа 
ју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њем 
ће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може  
но лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни би 
од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале с 
лоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} С 
 у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије истор 
 сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио н 
етстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, о 
се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, ми 
стима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час в 
амен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога  
јзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ра 
Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговић 
враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчал 
рена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му ч 
S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка ро 
 који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Дав 
ен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, мор 
дом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече  
 главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега 
је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму,  
у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више на 
сти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од 
улу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви 
код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И  
је, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожност 
<p>Мајор зовне наредника и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Ту 
ка се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаш 
тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који ј 
 српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узне 
— заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Д 
ио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Ш 
једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили 
рнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> < 
 на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника  
 дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша 
са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли мл 
ала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином бр 
аље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме 
ога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољит 
коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одм 
Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја. 
 док је Јарац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво,  
ка кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и 
> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у к 
 којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Чита 
са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала 
и савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ног 
оче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки С 
исто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће  
а, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, дру 
м, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај за 
тану под један барјак: е, онда нека нас покушају истиснити из освојених крајева.</p> <p>— Еј, м 
ли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брз 
, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два 
ражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами при 
витак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали 
разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замисл 
ости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар  
</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише 
{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, 
о вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд 
p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто 
овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што  
па бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му рев 
ицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исп 
еликом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен  
и, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У и 
, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Ч 
то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> < 
, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} Опростите ми а 
оквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није  
вала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фиј 
д да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p 
ћу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, 
ола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мал 
 јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудни 
ану.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у  
и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом дв 
је царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Пол 
 су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је траја 
неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала н 
довања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да  
да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе  
већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, д 
дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на не 
 а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахну 
ивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизм 
едан прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до са 
 маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са своји 
на се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за 
з стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући  
 умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље 
ћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је п 
нексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат ни 
лезница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрп 
ећ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу видно 
очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499 
спођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— П 
трина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничк 
ирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад 
ао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге кла 
.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције 
но време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо 
дио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и за 
њу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво поб 
е преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо 
 тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек ш 
>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било м 
м колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} Пођи драги брате и буди безбри 
 не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведн 
екли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај мин 
мо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада ди 
ма их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кава 
ладе девојке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачув 
наути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај  
 добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког В 
p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшт 
p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није  
сподина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја —  
 возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не от 
ћ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам 
првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо 
ла!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосм 
едног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне 
 речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позвани војни об 
име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљењ 
или, а жељезнички вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић  
 дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут 
ху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њихо 
ти непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Н 
 ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно. 
, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А р 
анџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту ц 
та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p> 
а!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic 
да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> 
тње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати  
рдао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наст 
.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на 
и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да  
рине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Ст 
а је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже јед 
 Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је б 
и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство их поздрављаше са жељ 
е ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све п 
штала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко в 
Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши  
јки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледав 
до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор,  
грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p> 
јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p> 
мо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осме 
астој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div type="c 
мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{ 
икада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" / 
у и баци блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пу 
уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у  
јанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао ве 
тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину 
 жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марами 
да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без  
и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се К 
ст часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани 
ече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас до 
ораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, већ  
/p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у суср 
 полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и 
јковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" 
.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника прити 
> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца. 
еранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, 
 обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S 
 мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брин 
> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнаутке 
лишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену п 
p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p>  
ви доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; са 
милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ух 
ћан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, с 
атили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један пол 
оздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</ 
 избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} О 
иколајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то 
могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућ 
истарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те 
се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер ње 
колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога,  
отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о  
ико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} На 
та захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услу 
, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао н 
редраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ра 
 је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, та 
оследњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div type= 
ије!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том тру 
 Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S}  
 потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провока 
њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! — 
покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно крило за 
о, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављен 
лико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазу 
ански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали про 
веди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их на 
 имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције. 
е светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадово 
 да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само 
стини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци остадоше без оца и мајке, и без игде икога бл 
рских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са  
ике звездице небесне неописаном брзином полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> < 
тити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> 
 дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p> 
ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стоја 
ше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p 
ћи сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмак 
ра се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, 
сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на  
лено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p>  
ута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на св 
пљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Николајевића.{S 
д пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од ол 
 од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну  
мљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, ве 
ва се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братс 
ци, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше с 
ом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао  
тати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турк 
о моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољу 
ати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, ка 
ховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаут 
/p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој з 
лавни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црн 
у политику, то је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није 
 ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државник 
е Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српс 
> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних при 
одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и 
 и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са св 
била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је леж 
"128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовал 
ризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисци 
 опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<tit 
итрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске  
ion" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан з 
објавиш?“</p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, 
азиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом при 
дном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална 
на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељ 
 и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</ 
 сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику 
 год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком 
, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља к 
ке нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо доче 
добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр и 
јин се официрски кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} 
, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе 
, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштав 
ћ.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална питања у великој ме 
p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задахнут националном политиком. 
и.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Он 
иком, но мора бити задахнут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло велики 
ко од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи  
„Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буд 
ћ за време анексионе кризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територ 
 разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак 
тварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му ре 
 је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи к 
<p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb  
не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па  
на, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пл 
једнако изјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоре 
једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p>  
знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања дух 
е нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за  
 чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и  
м радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руко 
нас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам 
е великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глава, али се 
не кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та  
нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу  
ена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.< 
растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Полит 
title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Н 
че Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је он 
ући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p 
нисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тр 
p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се 
е љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лонд 
ао што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Срби 
и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па 
итици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевно 
 нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кри 
а публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена 
те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— 
риликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>И 
p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учи 
 Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> 
ерцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Милованови 
ј и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интерес 
а престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат 
се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не зна 
6" /> и да ли је извештена, да бугарски политичари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на  
е толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо 
браће, коју неродољубиви и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији дога 
н је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја 
/p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити прогла 
ајпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и  
сала.{S} Анексиона је криза била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и с 
 Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје 
љеве владе, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео 
<p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, ал 
на интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здр 
на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољн 
не политике.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династи 
отребљено за један опасан и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начи 
 дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, из 
а се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција  
 и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави 
 Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши не 
је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> 
 опоменула, да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми  
инство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили  
 поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По ње 
тупа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан ж 
е свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и су 
м, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду  
чне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све  
амери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бу 
е Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, 
вим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала 
сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим и 
...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао 
ора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне  
ловенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа  
га у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и 
ду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, 
S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи 
 <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p> </div> <pb n="1 
шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— 
, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p 
/> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „ 
та: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S}  
ње своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — к 
е се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — 
</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточиш 
а и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дично српско име 
и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је из 
га села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сва 
е ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у 
олико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, к 
="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога 
намо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и  
 спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што 
у обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах те 
 службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под 
хата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</ 
> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају 
 /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рат 
мишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли  
бу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на служ 
јковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацим 
 На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} У 
 донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он  
па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p> 
астанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви к 
ћ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то 
пама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој станици, те је и ов 
бу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војн 
е донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о ист 
ената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај 
и панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио 
т часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p 
говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му 
и ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српскога  
затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полиц 
Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енерги 
ић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено. 
ричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати, већ  
</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Мол 
 стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му ре 
 нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуш 
ија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни 
<p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новин 
жар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција 
лим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сва 
ог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао така 
м кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном ус 
>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, ње 
ицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежура 
осле једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жан 
дићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој в 
</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозн 
 њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да свак 
д парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полици 
зника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје  
 донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали она 
кови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да б 
а и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са  
 приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} 
 је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и 
о раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавил 
ога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на  
 али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет 
ати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам. 
како не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ств 
добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за неприј 
 главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> < 
пе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, шт 
ојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежев 
ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити 
роду и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици  
сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Мило 
т за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан.{S} Незгодно му је било, да баш  
у му задавале највеће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше  
овори Миловановић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим  
ли оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао наредбу за општи 
 успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напо 
 политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, к 
 кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Б 
рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића  
а прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном сте 
едрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје с 
 том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су 
твореним питањем.{S} Заиста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, 
га предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази,  
рибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Но 
 држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући,  
а најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред  
ико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола  
нији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи човек,  
 држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па м 
метио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад м 
капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом  
е отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свиј 
мире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим 
беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао в 
/p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и  
 четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, 
 да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена 
а целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногор 
аливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем  
 и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пук 
 су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски  
недељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорски 
подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржа 
држљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, 
сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђењ 
имо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно од 
.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на о 
>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта  
 да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе изв 
н положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке 
а ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Конд 
великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљер 
урци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом  
који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вер 
анском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није могло бити н 
ужјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци 
ве тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива из 
е српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских тру 
својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{ 
ика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кол 
е над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не бе 
ма.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорс 
> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>—  
у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио,  
{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао излаза.</p> <p>По његовом мишље 
рко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Понов 
на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувај 
} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је не 
етврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражно 
ворени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтев 
ви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон по 
знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, пом 
ада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, и 
иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јун 
укли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, 
риме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу 
 у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цев 
назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду д 
аже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама ј 
зе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозб 
 хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо —  
у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође 
 Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под г 
, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па с 
ора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка  
опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али с 
ари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује  
оноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту 
таласане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако 
вницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Ту 
вић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> 
ом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба  
 сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Во 
а кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се т 
 туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни онда им не би открио био разлога својој  
ићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи  
соше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још  
{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу 
трина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа 
смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при ј 
 <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ 
адним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је 
} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>С 
p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема 
p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје  
/p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драг 
ори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја пос 
ошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> 
.</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га рад 
ође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S}  
 нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војв 
 жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа ад 
светише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доск 
 Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваро 
аду, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни коман 
уђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су 
енутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранк 
и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која ј 
и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слаб 
разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме 
лазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светиславље 
 животу гамижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему  
сантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и досто 
јеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качанички кланац,  
 Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хт 
 као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проли 
ора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпост 
донска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, на 
амишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мр 
 рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајућ 
вео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Р 
ти.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила,  
ска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Веле 
целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна  
рци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војн 
прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Ј 
{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо у 
едњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мириш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село  
ирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} П 
е на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетан 
Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољ 
о у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{ 
ест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна  
мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p 
 одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> 
есма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багрен 
г цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и поно 
, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; 
 једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цв 
мирис: кам оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слат 
 у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила,  
згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Н 
дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила 
се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ 
мљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојал 
ентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву свој 
жало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске 
пска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе  
змишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се  
ном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора 
ше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе 
у с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да ч 
ругови одоше да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S}  
ажна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну рук 
више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много п 
, њихових другова који падоше на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуко 
тела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава и 
мен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косо 
догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од уве 
овек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој пуб 
изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој м 
пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који ос 
е одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо са 
ковно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик С 
а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изг 
имирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгл 
 било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне м 
разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цв 
aphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div type="chapter" xml 
 и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочи 
 обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</ 
рема њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко! 
ице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у в 
пцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас 
није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди  
ренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:< 
а.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи сл 
p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдо 
сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласо 
бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благот 
а и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко о 
 дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> < 
ој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се раду 
ави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Па 
ати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти њ 
анџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави  
м Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p 
 је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стоја 
 се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — 
ече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Г 
 Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга мо 
неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Ката 
!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивш 
 се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у зна 
е онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви н 
т.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — отка 
ам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>К 
аљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој муш 
оја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p> 
...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је  
како није за њим изостајала, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone u 
прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, пол 
ан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" 
>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац пла 
грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p>  
ој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И  
ветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасениј 
смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загл 
 само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они буг 
ај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбоље знао.{S} А кад в 
 овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен, и његова жалост 
 још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p> 
м се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олакшава се рад родо 
ти правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из по 
јбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А ш 
стала је да их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уве 
а баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и г 
 захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси. 
ријално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезин 
ором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружи 
 сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором н 
е Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу го 
дао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да и 
ити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда мож 
 примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта  
p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почел 
аљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепер 
џу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху желе 
јукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, п 
није била површина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали  
напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољо 
ери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице,  
измеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потис 
 облик једнога делије јасно показује на помамну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву к 
у и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>К 
у службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунац 
на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на  
српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уп 
рилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{ 
} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада 
 једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртн 
нонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као д 
ка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вре 
и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац н 
>Из куће је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити 
па пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих о 
 се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.< 
мити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути,  
 ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер 
и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати на 
.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић б 
Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз ко 
<p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била ј 
> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна би 
ужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспрет 
ахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од њ 
етати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчанос 
хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио с 
та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме др 
 искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо он 
ем.{S} А мишљах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по т 
а им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код  
захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања  
у самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако да 
 и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао је св 
ве двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, мож 
 </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њез 
“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, 
то ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена  
миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ 
ретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</ 
а писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} Опет ме је захватило књи 
S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У 
еним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа ч 
етити, као ђенерал Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што сми 
, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p 
ма од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мисли 
 Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он  
ње наше војске на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију  
м природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, није му се до 
ности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао чове 
у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије,  
устити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола 
брзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не  
д изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-П 
многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др Ивановић био неопрезан!</p> <p>„Зна 
ични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је  
естаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно,  
n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да 
за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдес 
 тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан гл 
кам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате как 
Једне ноћи већ нисам могао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горко 
ршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао бла 
их гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је т 
зине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота,  
а“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања нереш 
вати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће  
је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запрос 
 је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч с 
 писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али  
љати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је позове, и да јој 
{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ б 
аску би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, 
р је нико није познавао, и нико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер 
ком који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стиг 
евић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве  
несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину пр 
ли где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Д 
простила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и  
е излетнике и госте.{S} И једно и друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чи 
оцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нест 
да је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположе 
 и крчмама ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се 
ка кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Чет 
су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није мог 
тупила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али бр 
ву и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у о 
ала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен 
ти, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић 
ш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекуј 
<p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све 
кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе 
ан сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова г 
је на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници и 
 које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако љут легао је на ка 
>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да  
љао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ  
 да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си 
цира и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу 
 кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb 
кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста 
p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> < 
ојим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ови 
гловита ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских тру 
жем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматр 
ч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој с 
Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Му 
ини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски  
ли, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивал 
д јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли п 
атере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Пе 
 „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивањ 
аоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би 
 има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађа 
е пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је по 
љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад ру 
и реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам  
ела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.< 
b n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с о 
е ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље  
 сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази 
 си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то го 
вине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наш 
дрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите,  
нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле 
рбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Ми 
уционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но ш 
изивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи! 
ојницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом  
ше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише 
ро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па  
 ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто 
скудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новце 
ђоше и до кровињаре Петријине.</p> <p>— Помози бог, мајко!{S} Еј, мајко, изиђи...</p> <p>Из кро 
аг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог вам помогао, децо.{S} А 
 у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде 
 Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гу 
моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући  
ати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Г 
немо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено 
у је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога,  
ј, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати давље 
 још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опора 
цити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђене 
и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се раз 
тио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из п 
таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p 
/p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муни 
потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажић 
а испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окрену 
обу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду. 
бији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштени 
ог ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та 
ија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — к 
воје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не б 
х војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> < 
ив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску вој 
и је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми  
ешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становал 
акође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерала  
потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници 
знато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а гд 
не душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе дос 
ема српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> 
амо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непр 
ванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љ 
то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То 
е раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type="chapter" 
а.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој 
са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћем 
ЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, 
} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сре 
 моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских  
њолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао. 
овора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли 
ти од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше м 
јом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ов 
о, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој 
 војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им  
аску је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је 
ећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Го 
остављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање 
и, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То  
пет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменим 
 искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак 
Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу сво 
.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који на 
 уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братск 
казати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада н 
а, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни 
 да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што т 
са чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је  
кла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори о 
балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарим 
 лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраго 
е сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лаз 
на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је заслуга велика, много и здраво много 
право шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове р 
у та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска бил 
ао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— 
ену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Диса 
>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој н 
 строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узви 
а да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и мно 
отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута б 
Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда 
више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ 
 на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима,  
ко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која 
вића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случа 
лази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна гр 
потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљ 
пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада љ 
, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p>  
 жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Мно 
ски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од ст 
ући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S 
љених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и 
 сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као 
 прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислен 
њава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су  
и 1913.</head> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био  
вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</ 
74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> 
вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --> 
 на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо п 
 а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а 
ије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали 
одо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и м 
која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и 
 Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала 
се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комит 
се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићево 
екан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, 
ојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га 
се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p 
м заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за нар 
ад ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, к 
 И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је о 
је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, 
и стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брат 
вугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испад 
 више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрз 
} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понаша 
Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> то 
неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненадна опасност није 
као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и 
дио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му подсмешљиво стр 
.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S}  
е.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у М 
ко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз 
 о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</ 
"229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим  
у, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа  
ањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S}  
ор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Обер 
воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је поче 
ао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за 
ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осуш 
 склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретл 
</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml 
ћи већи заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, 
 сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и  
> да испрегне коње из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињен 
 рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај  
..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p 
 који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се оже 
ароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошћена је мат 
и, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468 
title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела,  
еограду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право. 
ог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту но 
 /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични  
а: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредит 
иклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни ку 
у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти г 
»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Че 
ако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, д 
таће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе раз 
 да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем до 
тости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло мучан. 
Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право 
p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо.</p> <p>Ка 
дић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнеже 
волуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да  
 срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од дру 
је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Никол 
p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочија 
одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је рез 
стави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друш 
кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном пол 
 нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, 
пле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цви 
Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шт 
дина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазареви 
артије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p 
, жудна крвне освете.</p> <p>— Бомбе! — понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак 
онити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрит 
д вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко 
а душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка реч 
и.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још  
 гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком м 
е, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсо 
</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево,  
 увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се из 
рисутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити реч 
t!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S 
оћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p> 
 тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд,  
ата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је  
 пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на ј 
!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за 
ћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Пај 
? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, нама 
воју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост 
Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше у 
 да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господи 
реном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхот 
рљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори 
цити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дај 
ђе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а после доруч 
ора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши 
ат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хисте 
луга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се.. 
...</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p> <p>Када је Јованка закуцала 
 своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или п 
тиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете 
сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену 
? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу. 
о Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме река 
ојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше 
 разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику град 
су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Е 
ога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојан 
еданаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са  
Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре  
, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предрагов 
к Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тог 
очитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према м 
глед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — 
 са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угрино 
од његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега за 
p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене 
 Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар и 
А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> ни 
дило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се  
ља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су о 
 пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако ни 
о лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол материнс 
ена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског о 
 служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не 
ар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге ал 
ни, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи  
читавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне —  
 не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то  
ј мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туг 
за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџ 
вој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много 
ват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А  
рити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погину 
се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препи 
них еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на ос 
појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугес 
аћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времен 
 дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узв 
ра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али 
признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> < 
у, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војничк 
и том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тоб 
 су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој стан 
<pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе 
 постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Усл 
ати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за  
ичавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме н 
племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократа 
велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, го 
и дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помиса 
е и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо 
ованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у ком 
с“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиран 
по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бад 
ки дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> < 
витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао с 
олицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, 
 лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{ 
да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на по 
>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> <pb n="30" /> < 
туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Миришу багрем и пољск 
т је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема ми 
еру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитељ 
, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по дв 
Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>—  
рина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен. 
у, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки 
} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота 
га, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па 
ладићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пензиони 
вом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седил 
p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— 
 се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и 
мо кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакш 
ам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како  
ушком дурашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарк 
вима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да п 
турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турски 
p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференц 
 и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове зво 
н често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су  
 па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласн 
ђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која  
.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb  
а руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Ј 
 не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мен 
де да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узм 
ио је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа 
брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега  
аријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе с 
озора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици  
ћ велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже 
 чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рање 
стављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито 
и.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и 
икакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово  
к.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемониј 
и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и 
м да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био уп 
ала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била 
p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </d 
ту за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на др 
и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генера 
раде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па  
сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са свој 
нералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена 
у, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала,  
оја би жељним Јеврејкама најслађа била, понудити их, на жалост, не могу...</p> <p>— Море, Јуриш 
олницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спуст 
 ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки ј 
на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други 
могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу п 
успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади 
ада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ н 
 Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} 
но на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим 
 морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S}  
ећином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} С 
. — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник  
ји, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са  
 <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући с 
 краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопстве 
нетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу 
е...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим с 
у налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је гово 
ер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, п 
е испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и 
 за њим доле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усиј 
дајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као 
војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p>  
ојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно де 
г Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга ко 
јенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небеси 
ка опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Ка 
 је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Пр 
кровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p 
сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, 
 <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очисти н 
ебесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред 
снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси госпо 
е једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић 
пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:l 
револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне паро 
ти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крс 
/p> <p>Јовану дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антик 
p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га карловачка конз 
т, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао због 
лио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p>  
ушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због лепога појања, че 
"CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово 
 а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и цркв 
, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Ј 
„Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то 
регао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних  
а их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он  
е нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта ми 
лађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у живо 
 очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богосло 
Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу  
 Милан запева јединствену песму.</p> <p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</for 
да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњ 
каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини. 
семо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбе 
.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан  
м, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци н 
ге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена 
умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа неја 
 ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Сп 
оку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико  
о си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> <p>— Е, мој бата-Лазо! 
, да вам пишем да бабо оде до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја в 
енутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамва 
ну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније о 
/p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре би 
 и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је 
 његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши 
октор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се зал 
пски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, ко 
о се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{ 
вала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан 
> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и о 
евић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из  
, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем 
 прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не уста 
/p> <pb n="286" /> <p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди 
p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор 
ословце извршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало 
зга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди 
 се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, 
за у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе д 
 Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> < 
ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мис 
сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоно 
а врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи г 
вка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понуди 
овићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим столом, Ла 
ца више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбо 
<pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу 
сије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу к 
Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити те 
, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па 
па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Ј 
ле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћај 
рмоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — п 
су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврди 
 Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преме 
рмана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше руко 
ћ.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправи 
и, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p>— Зашто д 
>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе нек 
ад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа н 
га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напа 
је, ни бриге је није...{S} Наши душмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби 
аметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта,  
ра Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} И 
 <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p 
е а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брз 
нску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево  
ње.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и 
анка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p>  
њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујут 
 његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да  
 мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се про 
ла.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мисли 
n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>П 
тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дак 
 и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би с 
о, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S}  
чуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред си 
а је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезнич 
ве збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима,  
поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским 
 наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам,  
гањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре пр 
е да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то  
едставници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и т 
Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још ник 
ти док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку приг 
но, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш, велесиле видећи одлучно држ 
} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не изб 
рпске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске 
ји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Паш 
то је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — 
, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине пит 
па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је 
а има? где је?“ питала је душа Јованова поражена песмом очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU" 
ица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спаз 
 Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па,  
лажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да с 
<p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, д 
/> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њих 
поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пош 
Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ра 
а којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде 
p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ  
сећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игнорова 
ске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и 
рбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових  
је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој о 
а Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, 
је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" />  
, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p> 
 нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљер 
друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако р 
>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите 
и на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се роди 
чене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у полови 
S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Так 
вео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железни 
е осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртв 
ни се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које 
>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих многих који падоше као жртве беху капетан 
ћ напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шт 
есетом веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хла 
едити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама 
рева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и друга.{S} Наиме, ниј 
ије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Нера 
рдањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више  
— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарс 
ном, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да т 
а чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, д 
p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ  
пином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо д 
ер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама 
 овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, к 
— ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да п 
 је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста ут 
ром обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално 
<p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан док 
е да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и по 
 мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити бр 
драво много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослобо 
 правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— 
реме, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та  
од Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ак 
ела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Об 
>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, бр 
ли оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тач 
 јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и сла 
ер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повла 
ј је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници  
се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио пр 
рпске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви  
омента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром опис 
— Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претход 
варали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост. 
 живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким 
де, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, кој 
, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак  
скудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође пр 
рочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био 
р се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њези 
у били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и  
 спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја 
доме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" 
ди се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџ 
ођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од с 
е Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</ 
а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није  
а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада  
тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „ 
 и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није мога 
зумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, 
латио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је б 
Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада  
а помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта  
.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, ш 
стенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци свој 
 бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући буг 
стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Нер 
в је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у п 
ледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, ко 
?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца о 
добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више оног 
адгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — р 
света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у ос 
 који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Ов 
и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећ 
сак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} 
> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а 
ијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>В 
ad>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, 
лавног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, мун 
д Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, кој 
својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничн 
јечао, као мало, изнемогло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чино 
се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и 
оме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног са 
акедонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи приј 
ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и ос 
му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и з 
езин вереник благовремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, ш 
публик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А д 
 да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{ 
време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са зада 
</p> <p>Ако ме је и волела, она ме је и пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме  
теријал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> < 
чеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разгово 
мера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му даде новински исечак с 
ного, много и брзо мисли, и живот му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни  
ижу бескичмењаци, болесници, полутани и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива  
ло је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену <pb n="123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да 
у заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, т 
т случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изнена 
> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, 
 Весела им и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p 
 да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин ниг 
мејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици 
ко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала да п 
изнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље реци 
сподин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали  
, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је П 
родица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројна.</p> <p>Пантатин 
душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пук 
 бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} О 
ним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је 
еликој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгуби 
а, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођица. 
га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици 
к, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара  
олео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер с 
и је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако про 
тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је с 
 рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, 
тику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне 
ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим 
рини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која 
 имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш  
не могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код  
 у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким и 
 у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне пром 
ултури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и стат 
осле дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговор 
романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и 
зе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када 
урски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријате 
амо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није нав 
>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице, велесиле нису 
хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност  
овановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуациј 
у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се 
дне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је о 
јанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојан 
д Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као об 
 Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, ка 
јој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на полас 
стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри 
авама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој 
 осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој ру 
чци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се на 
ети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} 
тпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продано 
ош није било.</p> <p>— Био је међу вама поручник Милорад? запита Мица.</p> <p>— Ах, какав Милор 
 су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо 
Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојан 
била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и с 
ађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему мог 
од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалил 
нику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватром 
ок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промер 
о јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на 
 је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“ 
је допутовао, био је млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право  
ењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник Николајевић, који је још врло млад и бујан па  
 капетан Јаношевић и млади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или См 
/p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојк 
анићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер му крв ври, но који ј 
 јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се 
засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с презрењем г 
} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Беог 
S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирно 
 намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики (дозволи 
и, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, 
оград.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци по 
, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачк 
, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих 
важних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој 
 је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S}  
 од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толик 
ште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавај 
ка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се не 
ебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их поб 
>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705"  
, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да о 
одре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Прим 
амењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је — како р 
перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се зах 
а кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрск 
ачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стад 
, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, о 
ци, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање  
 сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судб 
 се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — 
доше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, 
смехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку  
професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се о 
да неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Обер 
дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="6 
> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици пре 
от не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали  
>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа ус 
 које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Онома 
о се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ дв 
амата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукл 
 одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самог 
 се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа 
рских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла 
еде је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док трај 
е добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је да в 
да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</ 
де да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојк 
ине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћудни ген 
</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за стол 
јанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми 
м да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лак 
. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Ко 
ч, млад кројач ал врло вешт и вредан, и посао је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су простра 
а наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој пис 
а значаја, али је Миловановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне полит 
ао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, им 
 <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{ 
асова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђ 
и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег п 
е, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, 
боте.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} 
 човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош 
ости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време д 
и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе бе 
еску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у 
 док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно см 
умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер  
з друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Р 
што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим 
тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен 
ли.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их једа 
ужене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а  
неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те к 
о ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говор 
е руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово  
остојан...{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот 
ка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само м 
еница.</p> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од  
тересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему тр 
и доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по т 
ти, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је примети 
у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој, његовој венчаној жени.{S} 
 је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: ма 
е, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу  
 Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жа 
инесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој  
је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду 
ем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њези 
— осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" / 
цом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Же 
 и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да ако дође до и 
вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар и најпознијим покол 
рловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из  
 гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу  
су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ 
<p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредб 
о и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате да 
> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта  
 на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је раз 
ио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео д 
и батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капет 
шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу 
елико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара све 
</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунав 
аше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било 
анчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p 
} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему  
ивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници сваг 
, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срда 
је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, 
 загревао груди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрич 
на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ов 
шљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си 
а писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње в 
пусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође 
/p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ уп 
сланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети  
> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му подигну споменик. 
вној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђал 
кта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је ше 
 и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованк 
ао аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина  
кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адри 
сти, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашње 
на да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, успу 
горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко пл 
невљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најма 
иљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— З 
о подне је одмах отишао Катарини, да је посети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чв 
ла је код једне болесне госпођице да је посети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-П 
ао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не 
олице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе  
 он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест  
рајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену в 
} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распа 
и и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које  
 купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S 
министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском  
ој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је у 
викну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" 
ћу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски п 
к је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и  
тешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} У 
госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би 
јатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} А 
ла тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — др 
или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од он 
" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупи 
ене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта 
/p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до т 
ревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p>  
 је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи 
нала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и  
е му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих 
} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, 
није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Ка 
та трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну 
 „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве  
 који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз 
а на њега.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад јед 
ом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно 
ија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе  
 беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благословом 
анданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву каме 
 напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На њег 
и сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p>  
соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико 
узе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је дете на свој 
и...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{ 
дакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непоз 
огама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не в 
чи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су  
па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза  
а од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} Него гледајте ви да ми вечерамо.{S} Дете је г 
тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p 
и и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах оти 
а сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то  
"subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280" /><gap unit="graphi 
Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже  
.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва прем 
 Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с по 
буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има п 
је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад 
, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гу 
нда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако с 
.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита 
лед врло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На пола 
p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читав 
ње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву свој 
 и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>Т 
 рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег поло 
ор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога д 
шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S 
ој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахн 
ли читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао 
окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодло 
ог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад 
а ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам  
гда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу 
цији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи  
тиву зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Ев 
 почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски С 
творке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Оста 
ндом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком  
отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и  
сала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се о 
е на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техни 
ли у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p 
 већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу  
, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у ко 
и, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, д 
сутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу у 
ала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић  
 до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шана 
ра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је 
ај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примил 
тивном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је сав 
љ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору 
мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу  
служитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> <div type 
ред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за врем 
подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајал 
Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је  
ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску вла 
тски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их 
ај.{S} Но, највише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели ин 
скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију 
нтерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах по 
p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госп 
а јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</ 
ати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се  
Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да з 
зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да к 
.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најсрећније биле, кад би 
и се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколад 
ник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>О 
p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она... 
 је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти  
оје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Ј 
онудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и  
им понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа била, п 
ече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику. 
исма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја  
p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не з 
иже писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопљ 
авило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатиј 
ећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу С 
 опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да 
— напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је да дође она овам 
писма, за које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да б 
 заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибиш 
 и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше 
едан значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, п 
егове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а она је 
р се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи  
жањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тра 
о, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Пис 
ара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.< 
тању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно п 
у своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S}  
 са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је  
 пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је би 
рко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И о прил 
који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може 
е по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све о 
, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио 
омад корском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ 
а „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација рад 
ила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци  
у.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта другога коњ 
е трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p> 
</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и други 
 скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим промен 
 влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је 
 нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p>  
еја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за  
 је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да 
> <p>Није имао обичај наздрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване п 
ћаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без реч 
<p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за послед 
 оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљива 
 једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>П 
ика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно оче 
.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да с 
ужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод 
дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља  
ка је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио свој 
 поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању  
 /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукав 
 храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања с 
ена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Мор 
ева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су би 
ловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капут 
наје.“</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио ј 
, па да је дамо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p 
ску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места,  
 јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве 
 вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ ре 
{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је из 
а сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да с 
чима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и с 
ч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео  
ала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци  
каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, н 
 Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возо 
 <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша  
а ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора зар 
е могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека г 
арај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепи 
ину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.< 
p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га 
бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка своје 
 поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p 
зничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на свак 
но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:< 
полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био нек 
ели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазареви 
ић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се  
трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви  
<p>— Али бар каву да попијете.</p> <p>— После.{S} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанк 
ера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А са 
че, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима  
, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p>  
ијатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече  
за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p 
им бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да 
 већ њихове куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју стр 
Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би м 
асто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну п 
во напуни лулу, оде да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; г 
ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународн 
<p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гра 
 је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одг 
ио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету  
 око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n 
оре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је  
о да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и  
мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте гос 
е госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће?  
о с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам  
љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгледа марву а 
ирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...< 
 да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прв 
уштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} П 
е! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас 
то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се вр 
што му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и 
вач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ  
.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право 
још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јам 
ожаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јов 
сио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске  
 Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног  
е један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јова 
 <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновн 
нцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне команде  
и.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем: 
 примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војн 
због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жало 
ли му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања није могао да погоди, 
роз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пу 
му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљи 
је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благој 
слио је о мени!...</p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога  
му живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће ње 
, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео  
 наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и на вече лепо друштво, наше друштво, оно,  
нка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јован 
/> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освој 
ече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распита 
ако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући бри 
 велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и тужн 
а три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчањ 
се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за др 
лаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним сауч 
дуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се по 
ила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањ 
дговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p 
 Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете до 
ентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се 
 <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме  
</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Ц 
и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној 
, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под  
p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка се видио у новом, у 
p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још увек хоће 
ојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раск 
.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкн 
путили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим  
ли.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, 
унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше,  
но време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гим 
, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши рук 
ире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, 
и.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар род 
дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пун 
 име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пе 
наути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху прос 
е добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSecti 
Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развиј 
} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђ 
бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форо 
еве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило 
 имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p>  
ких.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле мног 
>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Сто 
stone unit="subSection" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку бол 
 „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћи.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам 
</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p 
 један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошев 
S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој 
акону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати 
 Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови јед 
Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам сп 
е, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам  
уне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће,  
ећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена овим обавештењем 
 ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић онако неочекивано про 
одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико 
Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба 
ху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За 
 многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама 
ребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последњ 
рено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупш 
ић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катар 
} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она пе 
жар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата с 
 ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код неприј 
 самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчиде 
поручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празн 
ободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; п 
„Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Најви 
у.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и соба 
<p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Мило 
>— Господо и браћо!{S} Ја лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, 
еђени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им  
ала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговор 
еговоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску,  
</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били пр 
>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се т 
ски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врхов 
ху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следе 
> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српс 
он!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, 
<head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се  
говор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Об 
p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>—  
 најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сес 
пила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још доб 
 што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p 
а народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пун 
о морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу с 
ЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Ст 
онстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погле 
.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко 
АВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повра 
d> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, армија генерала Живковића прегазил 
црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедни 
/head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико 
ad> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас  
d> <head>Повлачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано доч 
анас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Срби 
 — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакињ 
и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна ти 
 мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се  
itle>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора ос 
стукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, прису 
p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једног ретка не донеш 
тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пр 
анети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберк 
а команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Це 
 Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли 
а пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично  
ва вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса 
е паду ових неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се  
ованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и весеље, каково и  
тљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је капетан Јаношевић.</ 
душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снужди 
ћи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер 
атарина...</p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...< 
нђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="60 
 је ова већ давно била изгубила.</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добро 
анка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина 
ласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узе 
!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали ч 
се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји п 
, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разг 
ле јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, 
 њих не знаде да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала све 
 разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му 
сује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу 
могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог инциденца, Оберкнежевић је покушао д 
ти; а наравно дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би  
рска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорск 
раном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљ 
 јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октоб 
у јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаут 
и, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један аутомобил ст 
анџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" 
мнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринае 
 суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече ј 
моније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за  
оз маглу као да га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом ду 
днице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања 
бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму,  
>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо 
е већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p>  
лничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена 
за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свак 
ежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у ве 
, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође 
шке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кри 
у поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић: 
, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Никола 
че, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић, који ма да тад 
их, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше св 
чун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста д 
, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диж 
ског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су в 
нако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такођ 
е и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско  
познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је  
ан сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, 
е био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојков 
ан пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канц 
њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку 
 часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и п 
нали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према  
еља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерк 
говорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе 
о му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, пева 
а беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер 
 ноћас, добиће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој 
егао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу у 
 би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</ 
ав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, д 
и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К.  
ш увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадош 
у животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим х 
мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А т 
тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не б 
 код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој жи 
!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту, на којој писаше:< 
рде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне све 
е, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, т 
ај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми  
није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него 
 кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани 
а друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна неће га мимо 
арод могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече  
ње ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања ј 
не конференције; наводећи му евентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> 
би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, 
им, да га је писао неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све  
 ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што ш 
е то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и још горе, одговори мајорица, љутећи с 
ко, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а 
у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb 
ој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадил 
</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо 
појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Камени 
 собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Заглед 
а нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда најте 
знио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти 
ико уздржаних мука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div 
 не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на по 
е непријатне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекор 
инице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када је Јованка доби 
није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, како  
{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испаст 
ласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S 
{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласов 
да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чет 
ергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign 
и га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p> <p>— Моје је име Орловић 
егово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој 
егне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, д 
Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је нешто загонетно.{S} Волила бих и о 
у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо 
тримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него п 
.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} 
вања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак Обе 
отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прек 
дно њезино писмо није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га  
>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долази 
ило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему никако н 
ам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила  
54" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откуп 
и се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је непра 
осла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрад 
на Бабунског, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, ко 
ри брат мој!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време ј 
рату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећиви 
о ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да  
е које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. —  
d>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер дове 
n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Милован 
елости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагла 
<p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлив 
-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се  
p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и 
ремијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши  
ојске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар пред 
 Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма 
есма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n 
уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну мисао.{S} Дове 
..</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу  
инети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растад 
 осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Н 
ад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњ 
рипали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на ус 
артерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговара 
“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, тол 
 седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title 
ош врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, 
ве тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На по 
</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут,  
ши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузни 
урском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смр 
били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, 
све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је до 
, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p 
оба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неосло 
или средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима 
3" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и па 
љно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције 
ући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне  
нци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ умиру од г 
раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше  
бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадр 
, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у груп 
вљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју,  
ас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Ј 
је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се мног 
итава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а  
е сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Д 
ири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турс 
битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући п 
<p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и послед 
часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком кој 
лакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скоч 
ш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изне 
 Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а ко 
ивоту вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p 
е веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да све 
ство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у о 
дседник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, 
ф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тр 
е на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одгов 
седнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Ује 
ој учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио 
аничног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— 
 што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.< 
, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, 
е чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити 
о је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb n="693" /> <p> 
м рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Ал 
јка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као св 
 срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била 
} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за 
ребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада т 
кох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је 
p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни 
то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских 
, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, боре 
нистре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Ве 
м ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је к 
ли пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом —  
лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му јед 
м питање, да ли је дошао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом  
доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вр 
ше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-П 
етан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу  
ечени били каквим веома журним и важним послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — ре 
 поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито нагласио.</p> <p>Када 
пољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале нај 
усте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љу 
ека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде п 
 у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце н 
ато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — На 
 рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање,  
ра на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нови 
 велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртам 
 ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће со 
ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је д 
на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила 
<pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, ње 
 са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можд 
о четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!. 
је је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Не 
 столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је оти 
јанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе,  
/p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и 
и стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} К 
 лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилиб 
разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p 
д свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, н 
 Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, 
p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она  
асак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму 
копљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у  
 добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву 
<p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> 
/p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} Није ј 
собље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и мин 
ом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једног 
.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хар 
а спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла до 
 седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љ 
Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту  
сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио,  
ње наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па  
p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, к 
, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад није време, к 
 воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење своји 
брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо ср 
ванка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипа 
брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих мо 
о, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе запо 
 устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао 
купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути 
го врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико 
 се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> < 
 шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчеви 
 седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је в 
е, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ го 
га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Господине,< 
 и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник  
ретварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно  
асним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и  
села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мисли 
да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет  
олитику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазарев 
 и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> < 
Данилом и књазом Петром био на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила  
ила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и ре 
Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо мла 
е свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко ј 
остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, зб 
ављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, ка 
ичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.< 
ни да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена н 
и.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока с 
 улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћа 
 Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, 
ним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански живот београдски, и слушао како беог 
њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече 
</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојаза 
нух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не б 
же бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспек 
шкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p>— Па 
гору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.< 
један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да 
и си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са 
 то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за  
 прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p 
raphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. -- 
т српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотс 
 приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опас 
жас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне земунице н 
ао сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девој 
уо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дозна 
има популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скрив 
с, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једно 
ар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, д 
 са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет полити 
 раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго ј 
 Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успн 
евољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>—  
рногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава 
цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и д 
залудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згодн 
и ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сва 
 заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле  
ђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег глас 
 штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb n="746" / 
 сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем ј 
зба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола  
може јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам 
аузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се од 
ину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе.{S}  
ку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да сед 
ма је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се н 
у да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутн 
ске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другов 
лодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју п 
 болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља о 
л сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот пра 
а, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки она 
омеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и ук 
ише размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше прав 
а, његова мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно л 
о је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица вид 
ија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књ 
отестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво бојкот 
к узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у ње 
слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка 
Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим п 
а повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p> <pb n="51 
зима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А 
дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против ст 
тење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом 
свету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најоданији и још омиљени 
ући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— 
ену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ри 
а му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је  
не руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмисл 
 донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопи 
ом је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог р 
 прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно п 
, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња же 
 једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда п 
олела.{S} Она је осетила, да може да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је 
ајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су 
едостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога 
 најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од у 
едном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглав 
е друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгуб 
а толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или 
ник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су с 
озориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> 
, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног писца књиге „<title> 
свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p> 
оград по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету  
ет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је п 
вићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са так 
/> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из 
еше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге  
а претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!. 
старати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џе 
сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p 
олити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> 
нутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за  
да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је  
S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајт 
времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благоста 
ре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју пре 
 њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он ок 
вник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што 
ат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити  
и пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</ 
S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине  
е собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу 
обу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело 
са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јо 
ало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пош 
што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са д 
не.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У  
и, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног срп 
бринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S 
 била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{ 
ма.{S} Застала би, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника,  
 разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је у 
чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Со 
спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb  
ана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћи 
е.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону рук 
 превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи јед 
 још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу  
нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој ј 
> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже м 
собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше једнога лечника и једну болничарку  
</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала с 
о готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</ 
.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p 
за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, п 
ичари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, прист 
 опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним по 
Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је гл 
се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени. 
и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе сво 
би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и н 
} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{ 
нко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспав 
 — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Муч 
 сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="5 
p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо 
34" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчи 
ојим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се пр 
затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснам 
 разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у  
обаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој  
на госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном  
ли је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је,  
а је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву 
ку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах 
 покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору 
 се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држ 
доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја запове 
и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је 
зволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као т 
е у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{ 
 превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељен 
ном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и 
м, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати 
раговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Наравно, брижљива мајчина нега 
 вечере.</p> <p>И пође одмах да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и з 
 мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јо 
{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, вре 
и — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручн 
 и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца п 
p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти 
та утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, 
к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> 
застрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зид 
 камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко 
 гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне 
, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девој 
је била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове д 
и врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p> 
поредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближав 
у умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као полупијана, изнемогла 
ша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се 
шити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабран 
ислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи 
да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослобод 
ам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда  
 браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и јед 
а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуг 
ог размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе 
</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао  
 Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим р 
Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер им 
ромне жртве, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране,  
се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти  
илан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у  
шки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове 
ком заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>После дубо 
 рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна 
 постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најсл 
о, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка 
ам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је 
окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише 
је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда може изгубити своју  
поведао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним пор 
т његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га ј 
 требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћа 
га официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо ј 
ког, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија 
не.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само ж 
ић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Ми 
> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом 
о ће светска историја забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и 
мо сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чеж 
тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су  
, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њез 
назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударц 
 <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по реж 
</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш 
ре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори ст 
га ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим цр 
аси:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши с 
.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p> 
е су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тоб 
створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају 
им, да нема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не зад 
p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, н 
 духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветник 
јаој, мене, брале, њезин Милан, више не постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао косну 
кретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама 
етом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао п 
меном и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихт 
 што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није 
ај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p> 
ило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили о 
 знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него о 
вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скида 
дио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>О 
ите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Б 
вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им 
зад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ к 
на Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по ње 
е, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао 
видео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи  
аја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајн 
 на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те  
ојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p>  
ачи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру н 
 нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и к 
Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одг 
била додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела 
 противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом бу 
м да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало. 
 према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} К 
и се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што к 
и мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србиј 
то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправ 
" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опроб 
ћа руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата пок 
езинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} 
 и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то 
ујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима ду 
емена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — 
ободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје од 
есе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мот 
> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„И 
дби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати као мати...</p> <p>— 
едо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И ст 
мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дал 
сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p 
кнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави 
удо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се к 
узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијан 
 по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живо 
 ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ не 
ник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га 
ја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Пет 
/p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето 
довуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступ 
.{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње 
/p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код  
 код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако  
 ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом?  
је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, 
 домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После  
кчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно..</p> <p>Оберкнежавић 
д госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то 
S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два д 
нка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало 
ким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче к 
о је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да 
е са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изг 
 се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и  
ланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га вра 
видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га друг 
иким обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла 
/p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да 
огледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale 
лагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно изв 
, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави 
 није могао ничим обрадовати, до једино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— 
је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p 
обу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен с 
а и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — н 
адости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем влада 
иге.</p> <p>— Болесна?..</p> <p>— Да. — Потврђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо  
ћеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканс 
.</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу,  
ут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са 
/p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рук 
ше Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престон 
 зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p 
" /> већ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се  
ости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p 
егова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не па 
Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанск 
ћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнаутским.</p> <p>Било је опасн 
о причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ок 
омандујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потекоше за мном као један и за непуних десет минута ми 
S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријат 
цајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином  
тив Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога наро 
head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара око  
C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са ве 
 Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу.{S 
 госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата  
 <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, д 
</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} 
тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одушевљења и борбе за своје стар 
ати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовим 
рво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба  
<p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти 
« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једн 
и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи на 
него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је позитивно извештен, да он 
мет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Смес 
и што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића,  
ма онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам  
је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— Молим.{S} 
са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под имено 
анац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли 
дник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата,  
лутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек м 
трдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипа 
 злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нор 
аспрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна 
Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско 
 великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али  
решао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешн 
 Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S 
ривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите 
</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом  
> допринео доста на жртвеник ослобођења потиштене нам браће и његову ослобођењу.{S} Немојте ми, 
или рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то до 
и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле 
е раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплак 
што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слобо 
 толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, 
е довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из Војводине и Бановине, који су к 
ји и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S 
д које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова  
 српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за сл 
 родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимск 
е невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње  
и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до 
о је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стот 
 је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску 
</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху ок 
 људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораз 
ну ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугл 
ом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, ко 
де Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила,  
ољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи 
чи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади  
 неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се  
ад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био о 
век и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који г 
ог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати ви 
народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град 
еда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка 
велика одговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од 
ет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено,  
елу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима наших великих 
 и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из вод 
којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, арт 
</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао 
х војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача о 
 српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху н 
браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво бо 
оду, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу  
ој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на р 
ора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако  
устисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</ 
 ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте сту 
о води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много  
етити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско  
један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га ј 
нту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у  
 току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна т 
а тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара 
м предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се 
ција се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој!</p> <p>—  
ојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала 
укри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Кома 
ан Јовановић је отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто 
и јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијаке 
а сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим в 
 правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „< 
S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја  
више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом жено 
у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, М 
 у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, донео јој карту; 
 често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, 
имаминим очима је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n 
чког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од 
ић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понуд 
> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је  
очекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о см 
пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај 
поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера  
ТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник Воја није био неколико дана код куће, и кад 
</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официр 
е почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, чест 
.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубље 
у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!< 
р Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен бе 
 јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? реч 
взеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>С 
д се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Срби 
дире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше в 
тијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру,  
дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали... 
: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник Милошевић, капетан Јаношевић; поручник Павл 
ић; поручник Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p>  
е мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разу 
ти узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="6 
, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она в 
p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Ни 
као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо мо 
ви о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Рад 
о, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросављевић, једнога дана, изненада бахнул 
> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} 
ди ал дебели и доброћудни генералштабни потпуковник Ђорђе Миросављевић.</p> <p>Капетан Јуришић  
итичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом С 
<p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</ 
 са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни 
— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми с 
мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој м 
е до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</p> <p> 
бља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима,  
— отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црве 
 заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> 
анди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије таба 
Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти 
мо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде уза 
ата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па ви 
 салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:< 
тврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој нам 
ерјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, д 
ажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори с 
На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у 
 <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капе 
је: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p> 
т својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очиј 
едлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из оне 
рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да п 
 свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је  
е и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом.  
ајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју  
диже здравицу младенцима:</p> <p>„Драги потпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здрављ 
/p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је 
лавнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} 
 очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, оста 
оје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом с 
 свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земљ 
мо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи  
атка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болн 
b n="599" /> <p>Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила 
 Једрена.{S} Од последње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незна 
онити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, аплику 
агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и д 
 који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије 
{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су 
тима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе  
е у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а 
е овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време до 
жнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше ру 
анду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за  
он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бач 
ке војске не беше довољна, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свр 
S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на 
свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>О 
 била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви м 
ђење.</p> <p>— Држиш, Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако на 
шити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кућ 
 остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије 
рам вам исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, л 
ју.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb 
За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> < 
пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да с 
твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? 
{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим нови 
> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испра 
е треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p>  
мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и 
реда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одгово 
ер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један на 
 — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако тра 
ајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слобо 
репи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опре 
емљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болнице.{S} Н 
рупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно  
 окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крен 
 вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка 
ноги војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p 
дећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капета 
рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, настав 
ох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна он 
ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потра 
 Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— 
и и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ј 
игоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Г 
овим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се срп 
цили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су  
 <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових р 
го да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села 
 свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се то 
стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свако 
јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки 
е, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао,  
 голом камењу, на одмор.</p> <p>Јованка потражи поручника, да му још једном захвали што јој је  
тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати  
ћ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш 
кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са 
 увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићењ 
гме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S 
оливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену  
а човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> <p>Лазаревић је леж 
 врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је  
ете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се  
ном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметит 
 ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили.  
 јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика- 
је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуго, дође апсанџија звецкајући кључевима, салу 
и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} На 
бављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја дуго: домаћица донесе послужење.{S} Окусише га  
ци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили,  
ојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена,  
 могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним 
страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Ју 
 овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као ни 
нцета, које је било на врати.</p> <p>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и  
о волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Ка 
је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још 
повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник  
низам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, 
 да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничк 
 пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се,  
арина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Нови 
/p> <p>„На море!“ — кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се срп 
 брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао дуго издржати, а да не  
врши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледа 
д треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба 
кала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У 
 се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под он 
х на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315 
 али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним 
 се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде 
 јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице  
 србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој 
је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је а 
ла управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однет 
ког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам 
ало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш  
кога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање ску 
 како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.< 
ја се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштин 
оред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вешт 
 да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан  
отографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу;  
 бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данаш 
>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђа 
ења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, шт 
на спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n 
 имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и На 
и и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што с 
е, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукриј 
ој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна. 
атерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одреди 
>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се  
p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председн 
у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путов 
пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре п 
>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли 
могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Ма 
о, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом прил 
 и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А з 
д официра краљеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али 
ктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> < 
штеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p>  
ило говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера 
/p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да вид 
е! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу трој 
У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је ут 
 и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не т 
и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску 
 па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је 
 говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не пл 
е пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јач 
ад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар 
абдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле  
сле оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> 
то после оне непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне не 
 дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброд 
вавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скад 
ло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се н 
више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и ве 
риш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су  
 почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" /> <div type="chapter" 
 <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </div> <pb n="109" /> <div type 
о се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта 
потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га 
та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја 
еке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рање 
 спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p> 
т, промашен живот... нема неког великог потреса, који је мом животу потребан“, киднем кроз проз 
 не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема 
ом гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није мог 
еде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, д 
ио је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после тр 
тор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звезди 
 код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара мале 
аном о длан, нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и гр 
стала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је 
е из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред б 
а страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Царигра 
борива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном устав 
јући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пр 
рцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те  
изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове дв 
аморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили  
сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад тре 
9" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас за 
им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопрола 
, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Ка 
на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.</p> <p 
и такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јо 
јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која 
ијатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и  
н ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те мале 
казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l 
тојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам за 
та новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега бе 
Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даљ 
е силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погину 
АНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> < 
 тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова  
у није имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је вр 
дствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одл 
и прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који може инспирирати традицион 
S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе  
лности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту  
ога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је девиза бити ил’ не бити.{S} П 
ош мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно бил 
у Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине  
јника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народ 
непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p 
p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу 
> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу 
о, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечера 
је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је 
мљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција 
им, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и 
ти оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје т 
а касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је  
чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз  
да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно б 
има пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце 
pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а наше домове опљачкати.</p> < 
/p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са н 
е прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је заиста фаб 
јући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се 
ја у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспор 
ституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане доказе, да је на берзи играо...</p> <p>Па ипак 
е.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, ч 
 онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и 
ми добре гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету 
Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Јанковић?</p> <p>— 
овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пиш 
ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепр 
итаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризни 
ни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој о 
ношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну  
ање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p>  
његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљери 
ај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Ка 
малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} З 
болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога 
увише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе 
, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љ 
 васпитање омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпит 
га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хран 
— онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саоп 
је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела 
пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се 
бразима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код тв 
<p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута в 
ве ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре 
ли су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „ 
.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бу 
/p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако 
> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Поч 
шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српс 
и не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код К 
 што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минут 
ог батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази  
</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи рук 
ати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S}  
редних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помо 
слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> 
зи Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.< 
га дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, 
 доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у в 
.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа 
адост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне м 
а скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали 
, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин вереник.< 
ти.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јованка је дословце извр 
? како она?</p> <p>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али  
ли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве 
Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој с 
љски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S}  
 ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — реч 
му.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> < 
лико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, д 
 ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стев 
јте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом 
/> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се 
зи у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p 
} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад ос 
ћи у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула 
лава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по  
{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац  
 као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностр 
p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>—  
ита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили  
а вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Б 
" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица т 
Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете 
 да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, а 
ита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверс 
сија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, матер 
али.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p> 
е је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бац 
 не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш л 
тране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а 
ирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад 
 негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу ни 
т.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу М 
ири узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S}  
> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо,  
омита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој зе 
е опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она 
а загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Зд 
а-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>З 
} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отмено 
иротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јов 
а чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.< 
 стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из 
 ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућ 
01" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div t 
у и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слу 
 пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> 
з земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да разм 
ана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је моја лепотица? пи 
ли горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, настављаше Воја, а да за тим б 
он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао ја 
ка ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се м 
 су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају неприја 
ху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у к 
пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, боје 
теља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема.. 
оградског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине Лаз 
а ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја  
 око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка,  
и тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди м 
нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опро 
ако се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога раз 
ави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо с 
 ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему оно 
ти!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!. 
лаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> < 
ајживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</ 
а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Ср 
> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година ост 
у и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двест 
писану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а 
 нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се биј 
еограда данас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Ка 
ише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши рук 
вић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаж 
ас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо  
те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док од 
о“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја в 
ица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>На левом крилу, 
лно веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се 
лости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите после 
ој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева двора па до најзабитнијег кутка мале 
 и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p 
у Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву 
а, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеј 
не још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју рат 
ој сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div  
оразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су 
зе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и 
уша живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случа 
 ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бе 
способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута м 
{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, ј 
разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} П 
/p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и 
тално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла 
 сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе пос 
душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливој 
е, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она је почела волети витког и лаког коњичког потпоручника.</p> 
, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је к 
Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p>  
оре, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи с 
 само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p 
лакала.{S} Имала је плаве очи, и кад је почела јести, није марила за белу каву, бонбоне и слатк 
 даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише з 
ицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је глед 
ица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и 
емена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забринутост и меланхолија.</p> <p 
 је почела осећати Мицину душу, коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мил 
ила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агитовати, а њезина агитација је в 
ме па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљ 
 да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа бр 
они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> < 
се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" />  
head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је руме 
сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p 
м је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбу 
цати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p 
рва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ ра 
p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београдско друштво побеђује.</p 
 сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва 
владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и г 
како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одв 
али збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају в 
а, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили  
ле болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, д 
рно описале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је 
жавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у Турс 
ружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, т 
у од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p> 
ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутит 
већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S 
а смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} М 
урских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватр 
м околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном мес 
снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стиго 
ма није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз прип 
љати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове цр 
ном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опози 
/p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским лис 
авишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац 
 јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу  
ртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразум 
вој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише  
 допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћ 
и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта 
раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, мо 
ну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито  
 пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазав 
 наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку п 
енула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те 
ловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> 
е је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, поремећену  
икој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, 
ије дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити по 
ко друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојко 
штво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жа 
и немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто 
ест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>У 
ла се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на све 
у Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију ј 
 слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела 
о, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>П 
е весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честа 
 сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косов 
p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то ауто 
а!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала 
 миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p> 
међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, 
 с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне  
е нестрпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему б 
/p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ г 
аме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сад 
</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот кра 
ицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим и 
њао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта 
</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у св 
на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необич 
као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири 
иш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи по 
 изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, се 
о оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у мор 
кла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изг 
.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим 
тка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као 
лед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Про 
иснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије  
кве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраго 
е о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" />  
</p> <pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содом 
ове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им ру 
> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је по 
 Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{ 
 <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Ка 
све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предња 
и си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— 
сећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није 
 и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодређено пре 
ле су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Му 
 онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађани живот, и који је његовим р 
ро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, 
 за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бог 
лико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса ди 
колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је  
.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у млади 
вни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није 
дном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сва 
одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад чо 
иљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непри 
го помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би дове 
вори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> о 
у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав. 
и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.< 
>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господ 
 Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњат 
и, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све  
>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Можда  
/p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски роман 
тровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и мин 
оришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, ни 
едовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског оф 
>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста муке, да се у њег 
упио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сас 
 и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сас 
бирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његов 
, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му 
.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} 
лно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић  
пова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек  
ракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал 
бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> < 
.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присеб 
milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиља 
</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један дру 
 и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, с 
ком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, офи 
<p>А када на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребац 
организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну,  
 паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тума 
овића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да 
ђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и ја 
 лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто 
ође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност 
p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није 
самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхов 
акше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Срп 
ов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> 
ном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе п 
е.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита,  
кршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p> 
тељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећ 
нам, Катарино, не знам...</p> <p>Подужа почивка.</p> <p>Катарина:{S} Потрес... потрес...</p> </ 
Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарин 
 смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А  
Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још нек 
шић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S 
 Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти  
оларца.</p> <pb n="22" /> <p>После мале почивке:</p> <p>— Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је јо 
ипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као  
/p> <p>Она је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она  
, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p 
ли није било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједи 
м телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у  
ојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она код куће? — изненадно  
е да даде објашњења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад о 
ври као на ватри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре от 
срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>К 
 гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И п 
за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако 
ли опрости грехе, које је овде на земљи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостив 
> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, 
..{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И  
S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} И 
м онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{ 
ачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> <p>„Живот мој, да... живот 
суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о живот 
пстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; кад м 
нстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу н 
осно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, 
пире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S 
p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстр 
олски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пу 
авица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и о 
тушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић 
е у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„С 
у, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је б 
жевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или да почне писати роман, добил 
р изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је 
кторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми 
 и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосм 
ако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, ш 
ски љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар  
pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и с 
ле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</ 
се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У с 
емо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе  
обадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="3 
а станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна. 
ти... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасо 
и, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о по 
 знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p>  
у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли с 
ао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане 
слила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Обер 
жевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и о 
ису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се спораз 
 Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је с 
оји се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу  
 те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им с 
ико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцела 
 Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" />  
 у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје вел 
ако их је затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болниц 
 ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се раст 
га дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрчен 
ићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" / 
p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју ј 
 одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли о његовој неср 
ктор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да 
ом, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободниј 
.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њег 
својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно  
мо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби војводиној овде застадосмо.{ 
срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недраг 
S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли д 
 дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника о 
дала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био држа 
о је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на 
 да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div 
а; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље.{S} Понудила је свако 
се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а при 
е вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S 
ила на вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би ј 
 ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="7 
освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Б 
он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који с 
>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и  
нту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пе 
 није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове же 
 и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бе 
ошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p> 
 и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонц 
 платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div type= 
и писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S}  
адржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, ле 
нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није потребно да и 
 заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били преп 
а нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче 
Ненавикли заробљеному непријатељу живот поштедити или га неосакаћена <pb n="401" /> оставити, з 
је помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који је већ био одре 
 на оне јавне зграде, које нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за опш 
ован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад  
се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била прем 
у погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је бук 
з писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да м 
о, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сир 
елима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива с 
 се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју 
</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју ј 
сталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном пр 
пска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђав 
Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље 
екосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење 
, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала 
ш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плак 
д свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изј 
е поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и поква 
 Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и 
о ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, ко 
 све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S}  
што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром,  
 <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецањ 
е да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност 
тора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да нап 
у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адресу, марку и поштански жиг  
.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу 
хтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да овај припад 
ао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презиме 
а, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Т 
 и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за врем 
спитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уо 
у овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро 
 план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још ра 
тављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромн 
ање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред 
, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то  
673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволити да Скадар прип 
ло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на цело 
ма били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</ 
лософирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Ва 
апетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога 
ну отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске 
тамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно пос 
ика Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба,  
и, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краће 
а мислим, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где с 
уњен оваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ниш 
о знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љут 
у се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p> 
ачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S 
 ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам  
, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Ско 
је имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и не 
се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим 
уту оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових краје 
 Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и р 
, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтел 
оће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> < 
лицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде пис 
аузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромн 
ција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајнога затвора — упаде  
<p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — 
} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало с 
починути док зора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушк 
.. мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Неди 
у садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу 
у собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори 
а на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замо 
а тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Бори 
а Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо  
>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> < 
мо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу. 
" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="2 
</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарче 
време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарет 
 само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и п 
аја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљив 
ше пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила тр 
зове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је 
/p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели  
 позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где 
т, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — х 
 престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било т 
је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му 
ио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у кој 
 подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се нат 
руги, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћ 
моћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке пре 
робудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву 
 после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да пост 
затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катар 
где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред 
ј сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле  
у примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на 
уку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задрж 
ењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у са 
ивот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на т 
решку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави 
 у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стај 
је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни  
нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене пр 
 да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се кр 
се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> 
е журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта  
жљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно реч 
а Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види 
ољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} 
 вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље заг 
вор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што п 
јнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, 
рине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је  
<p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти с 
р и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Ужив 
ло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пан 
ић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећ 
једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је  
од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру 
игао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја  
ки краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родо 
написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутил 
} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и о 
один-потпуковниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један  
гов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београд 
 да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина била многобројн 
 а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, шт 
народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв 
 на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изјављујем, да 
{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку су 
сти међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима ма 
ади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су 
од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јован 
ћи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференције.</p> <p>Краљ Н 
ви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p>»Мртав Миловановић оживе за неколико  
е особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одба 
ла и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити 
ени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим беше до  
 је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том п 
м слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сестру и к 
ховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Ма 
 ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи сто који је 
ручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић  
риморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне конференције.{S} Но зато наг 
Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, посл 
в Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спр 
чики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се с 
 је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не ж 
ован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> 
ских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се 
ћим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му ху 
даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, који живи, а који је дав 
је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по  
дам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо 
ју и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донет 
е, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, уви 
, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбан 
 вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина 
вреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</ 
 сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, б 
 Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено.</p> <p 
еизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусоб 
тити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" / 
жу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога са 
срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и 
ротивник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох С 
асла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово ч 
еше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са  
ије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање 
 који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога  
 имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати све 
и.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, не 
што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и о 
ба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад  
ош више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљ 
p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти с 
д силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше  
предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја са 
иловитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, 
шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес 
а сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама 
> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну стазу жи 
а мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је 
 — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам 
нај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутн 
овољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново 
 и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте  
мих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пр 
То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине свој 
ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — наста 
та, наступање није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од мн 
ојене душе, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд м 
пољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који  
ти нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да  
и вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади 
литика, али та није имала један одређен правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на ор 
е се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има о 
а да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих В 
о постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Ср 
 у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво 
реме је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују. 
исмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства,  
ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то 
2" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не  
ећ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био 
 нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која м 
утити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, 
мо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стра 
њима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава 
Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њ 
ици се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога п 
биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним 
нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокој 
о један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигав 
српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дуб 
 из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> < 
ари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> <p>Наиме, када је беснила одсудна б 
рне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, 
наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање п 
делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у  
а.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пођ 
оји је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио с 
ергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим сав 
Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозоф 
м.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живо 
есне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић 
 својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" / 
обити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панта 
 брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{ 
о Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити. 
а, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш о 
ушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво са 
едало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината,  
асти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао,  
 је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ни 
тне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзав 
 рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвал 
одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом  
у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он по 
х се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки! 
ћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник 
 телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега,  
 хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена  
у се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо ти 
/> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часо 
жао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p 
— Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А ш 
јвиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од  
ла до крајности љубоморна а овај је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем сми 
и ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p 
е бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S}  
бима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погл 
ала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> < 
у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S}  
д је постао каплар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина ка 
ји живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га ј 
м.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јо 
је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок 
а „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком кап 
доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана  
 све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо 
и захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо  
је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога  
ољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, сел 
/p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе 
евну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, проб 
тересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нов 
ње беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанств 
асти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> 
 није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао 
овановића бацали камењем, данас од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је М 
еш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек п 
таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалу 
>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тач 
и за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постоја 
 јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} О 
га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на 
говој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Нас 
е, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинаци 
љив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужнос 
зала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" /> држава, штитила 
арод, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се про 
народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клања 
ер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у 
<p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p 
>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слобода 
није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени р 
 за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Зд 
љда није луд.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А к 
ачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао капл 
ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ см 
Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има  
мље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појези 
ко пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... 
 нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао 
у заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад н 
ке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену крав 
лом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци,  
певао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица 
p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106"  
ad>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се О 
на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је С 
ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, ал 
Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p> 
ам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и 
 џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у мил 
 почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но 
 комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који с 
о као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела  
че мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији 
 на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра нал 
чванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— 
на-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има но 
 је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} 
о је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја  
ца Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софиј 
 место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после  
 сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне. 
јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену ча 
ела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с  
на их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће младенце затекоше 
 госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служ 
е, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-П 
зу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да ј 
ари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је свет 
атним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту друг 
не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити лу 
Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пре 
аква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи:  
иде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да  
 на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим животима то 
-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да 
ијеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писм 
ивот од дивљих Арнаута...{S} Имала је и право...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот 
љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" 
та очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико 
 <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рек 
ући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и  
е поручниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p 
 После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени  
а.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А да 
ја је од ње јача и да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешња 
 стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше 
 на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали 
 чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални за 
пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изме 
пад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и ув 
оје је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих 
ра, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели,  
смо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право п 
кс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас 
ведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај 
Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и  
</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ј 
ивота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде 
 је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу  
ао би ми било, да дошли нисте“.</p> <p>„Право да вам кажем, госпођо, ваш ме је позив изненадио. 
њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу н 
ише страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да ј 
а и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник 
 <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски 
али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стоја 
ду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигл 
 ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част сво 
Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањи 
и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је вер 
 ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.< 
 Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине  
 истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после 
 пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевић 
ирода, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнае 
е и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела 
м и преваром га отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по  
осне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним  
кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, 
{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог об 
 и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба жи 
е чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да прек 
о весеље.</p> <pb n="433" /> <p>— Право правцато.</p> <p>— А Катарина? како она?</p> <p>— Нисам 
и.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p>  
ник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био 
 врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и С 
з позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла,  
 Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је  
о у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зу 
ненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам  
ић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио диплома 
учи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне рад 
анскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То 
/p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места 
политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни 
аљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Каф 
 тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ  
и корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајно 
ао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио  
тресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и т 
ро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе прав 
 у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредн 
оји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона 
и резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бардањолта; две непријатељске батерије ућу 
ине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раш 
Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:< 
рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се  
ојима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Т 
у, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај с 
 савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног пра 
лико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у  
е! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.< 
и се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ команду 
драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које 
Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n=" 
е жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци њег 
гом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше си 
на драгоценом крвљу наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје полож 
 опкопе и обарала их, док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хоте 
е чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, п 
 се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, проф 
 — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за ко 
ози кога?</p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах ск 
напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину с 
ријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у п 
ра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више п 
те и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумц 
ти и јадању, јер је и њој Београд остао празан.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapter" x 
.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то  
> <head>ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из ш 
пошто је већ било јутро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ н 
</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипи 
грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилиј 
у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свег 
е нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена  
пљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под с 
а беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова  
гда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао к 
чку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. 
 више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити  
сти.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у бол 
p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху  
епуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни  
вропе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски 
 тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <div type="chapter" 
p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> <div typ 
г тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који 
а је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „с 
ни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајка 
, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише 
 n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена обр 
бину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а војна их музика дочека и  
 „<title>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S 
што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу 
је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас из 
топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамиди 
и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасо 
и.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди, жено!{S} Ко је још од 
p>„Иди, жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас 
ковцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију 
ивот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А данас?</p 
 да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњег 
е око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела 
>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту с 
вањем и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се 
 пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p> </div> <pb n="384" /> <div type="chapter" xm 
али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не  
срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из 
г век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при осве 
 привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник о 
бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Ј 
Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у наш 
и.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принес 
ви сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна р 
 капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша 
поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, 
те бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам испо 
е, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично т 
је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца 
нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од час 
срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељењ 
већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" 
овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила н 
, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој јед 
 пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном друго 
дмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </d 
ле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су  
беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се увери 
ског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући к 
ту.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом  
трам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p 
и испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа 
ога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченог 
 азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, та 
ки, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко 
и на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уоп 
кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је 
p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сл 
Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам 
и кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је  
ка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично  
 студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промукл 
е испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{ 
танак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} 
ција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је  
а то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања пи 
ике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за прат 
ци и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> 
колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика сви 
ри каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у  
ем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кућ 
е ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке з 
ска Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала  
ли.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојников 
ка воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући  
ати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у ком 
у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих  
у у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победо 
е лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мо 
ова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, 
колајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Никол 
мо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда  
аћен.{S} Но ако баш мора бити, да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој  
сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве и 
убичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховит 
коте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, 
тир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути 
е беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска  
оста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надл 
 слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре  
каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мал 
опа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се р 
прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и  
S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак,  
зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће 
а, изузимајући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима 
ца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p 
, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај  
о тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијон 
 речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа  
 радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељст 
.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживел 
филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва т 
много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни  
 дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине 
а се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на 
алачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да ва 
астави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у  
 српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог бр 
гађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше, да се Мица што бо 
евом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После же 
" xml:id="SRP19203_C51"> <head>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читаво 
 xml:id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> < 
’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни по 
ктора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час  
војачког.</p> <p>Болничарки ово не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе  
тка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Алек 
е бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а 
xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, кад 
" xml:id="SRP19203_C21"> <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</he 
d="SRP19203_C91"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четир 
" xml:id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p 
xml:id="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад ј 
03_C81"> <pb n="457" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА.</head> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова ј 
 xml:id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C1"> <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удруже 
а душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита 
повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке. 
су ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Б 
је у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу  
и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p 
пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном гла 
 било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Пре 
а.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт  
ена повратка као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени,  
лици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живе 
 о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога д 
ркнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у ком 
 један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше 
<p>Освану Видов-дан 15. јуна 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чи 
едстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи бата 
ченику и осталим Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> 
ва, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његов 
ајвећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одигра 
и овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Други 
ој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека на 
јући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто н 
, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше 
 природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак 
му је један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вече 
 трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за пол 
 батаљона, — који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали ор 
 не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на с 
d> <p>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Ма 
звикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста повор 
ици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увиде 
лико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта ј 
ила је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дуже 
 него да или ви или госпођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало! 
ове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто жива 
риморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болн 
ор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге 
је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p>  
ита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када  
јске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо 
оји беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Бо 
кама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у неп 
<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није примети 
узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p 
 Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом кос 
ужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, заш 
ла.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, в 
ајача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, ка 
и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, п 
p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су  
љ је на муци.</p> <p>Други је дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Сред 
одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са  
поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови па 
ан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Срб 
но је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву ст 
 онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмич 
речи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у 
е и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек тр 
ен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за ч 
огло дете.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Кад 
емила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки  
ђег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора ј 
књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана  
скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих  
а је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно по 
те — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S 
редузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се 
ила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више актив 
од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али уб 
е Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640"  
исати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам  
и што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} 
Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова 
..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но,  
ог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је м 
 вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је ова 
фија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла,  
че своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже,  
а престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њези 
е у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пре 
е у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у ово 
откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике му 
радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез мирно почива  
али! — одјекну глас поручников, и плану први плотун, да поваља онолико дрских нападача, колико  
них и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су прол 
 Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава 
 је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут  
<head>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ  
дрењаче плове и галебови лете...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јо 
да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади артиљеријски поручник Николајевић.{ 
е овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p>  
лашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог 
њење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади артиљеријски поруч 
 хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту за 
НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У  
, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће. 
д и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p> <p>Јов 
ао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто так 
лице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђани з 
оји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То н 
и да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p 
еријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту 
а брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за ме 
тиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Кр 
таном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошет 
крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне борбе показала је успехе, с 
први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Ши 
аменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци 
лу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили 
.</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p 
и, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква  
 и колена подавила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутк 
иве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће,  
</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у се 
 сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p>  
азнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем. 
 си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Нат 
ојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p>  
 и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да 
него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођ 
ш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкај 
р.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p 
љно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком  
ји.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши 
>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у 
 своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио,  
<p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— 
унила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. —  
на саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — пот 
 Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домови 
изам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих 
ави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жел 
и писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође С 
ока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим сед 
мо од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је 
ве ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с  
Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} По 
в и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како  
и право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед 
н нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се 
„Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од то 
се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је  
али су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од мини 
напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично ко 
о каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хв 
 сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није  
 Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, би 
а нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библ 
сати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање исп 
раљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је о 
поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао 
} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p>  
каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p> 
а одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали 
не минђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, чо 
...{S} Или бар да их одбијемо одмах код првог нападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо 
ше:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи 
p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбиш 
оји се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је зажелео „Добро вече“, заустави чика- 
не привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>К 
очише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране се 
.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу 
орило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. 
 пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из св 
метно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини прв 
b n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црни 
ивам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и маг 
епоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручни 
ну.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем госпо 
е иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Реч 
, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје помоћи.{S} Њена је 
е у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се  
ема Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследн 
ете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p>  
н печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-три 
.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и засл 
нци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја!{S 
бови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче 
г плиша, а окована је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче п 
ом често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} Био је ж 
рци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези 
езака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па 
 војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сједини 
бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти пор 
зи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све ре 
S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој 
 подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и 
е, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово 
Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пивара 
и сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мил 
> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се 
искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</ 
 писмо које је добила од Оберкнежевића, пре његова одласка из К.</p> <p>Напоменула је Катарина  
о?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.< 
ерењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропус 
како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с т 
одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„ 
ак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p 
 народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се изврш 
е те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија  
} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, 
 то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, постао егзекутор у јед 
 се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера п 
ну децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{ 
 узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу  
 ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} О 
пољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу поли 
понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати 
Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краће 
вање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија  
је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја о 
 имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тр 
које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ст 
/p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је, где жур 
>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министа 
уацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин,  
лог покојника, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познај 
а бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом  
ете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанк 
 савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је 
е немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко з 
 речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и  
 само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" />  
Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.< 
је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машинис 
 био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је б 
ичати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник 
Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесн 
о лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него н 
је, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све ва 
гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удруж 
е сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика н 
ставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње  
 вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — зах 
т Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић п 
бу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранков 
у са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за при 
 своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући с 
рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и 
жаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним кр 
, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада нал 
ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисл 
да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартино 
е моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна бит 
празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа  
ја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А п 
> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то И 
чњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност  
ића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, 
нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца н 
ебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва 
а питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није тако 
 друштва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p>  
говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљ 
 <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— 
 каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован 
према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p 
 смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, к 
ти.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у б 
абетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p> 
а.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морат 
</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче  
.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако  
 очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chapter" 
 Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— 
иколићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас 
 приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљер 
ви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико т 
еља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S 
 прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, под 
окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако  
једно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мор 
/p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти  
S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се ист 
 ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам 
рволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S 
— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар 
цу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запит 
е — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, води 
 женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га  
м сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А  
житељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p>  
, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S}  
ине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах кре 
Бог ниједном од вас, али ако биваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> 
ену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па с 
мо данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И  
е још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му 
е, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степ 
 сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n 
аве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једног 
то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске канта 
анџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођи 
вић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа канонада опсадничке в 
S} И напослетку га је нестрпљивост, још пре кукурекања петлова, подигла из постеље.</p> <p>Нера 
 задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p 
сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само 
 је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја 
 да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— 
/p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао  
и такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш није најб 
тручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јуриша није писао, а о њему ника 
т.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу док 
жите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од но 
еванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа 
 да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру 
нике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајор 
ласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико в 
а је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упит 
рети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећ 
доћи до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти неког 
 срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станиц 
р након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја  
испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један 
а.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали 
 ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пиј 
и говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Са 
.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је ј 
 нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хте 
овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лул 
ђоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не би 
сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.< 
би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у пи 
 патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и су 
 жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње 
 тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена с 
вао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштр 
е заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном кра 
н лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћут 
га новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то п 
</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> < 
и опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексионе кризе на бечкој б 
је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацив 
и с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих с 
pb n="247" /> <p>„Он је опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Го 
 Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао оса 
 жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве г 
а писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катарини, него њој 
е служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изг 
каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења 
, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратни 
ват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново поз 
ацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао преба 
 стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један д 
бијански листови оштрије да одговарају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србиј 
 није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и ре 
ским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима 
прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараб 
прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Х 
сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истрагу и 
 је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S 
е Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим бол 
ојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед  
ва вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесм 
ћ.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина  
дише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће о 
лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можд 
е лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у  
ало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при т 
га не очекиваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала  
рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка —  
нуо на дужност оставио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка на 
p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој 
 да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост зб 
а било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, д 
ача три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ 
имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p> 
 кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није н 
 саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се  
м да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки 
рана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију 
рити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити 
Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто г 
свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до др 
да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је  
их да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви 
онић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверават 
ата хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу 
су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници с 
 официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао. 
Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљи 
бро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код  
варио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Недићеву Нату; он је Нату волео...</p> <p>И Не 
а.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера преварио Нед 
 — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправив 
ити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији чла 
таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да 
ефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> < 
да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и к 
ку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> 
нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико ни 
 овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, 
ила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш које 
у револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајеви 
ц на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне и прета 
 Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, д 
 био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска п 
 жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побој 
 би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај 
ење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год је долазила кући  
аво дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце 
исе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од оног 
ше витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо најср 
погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле  
 Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— 
ен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли  
анка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја б 
га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>—  
 на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запита 
дстави себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При т 
S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p>  
> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. -->  
<p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га 
одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће  
ја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, 
крзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, от 
ијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{ 
ке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p> 
pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола ча 
а овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана бил 
јој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девоја 
 и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање 
ви под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем 
су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, мун 
ија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служ 
мошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч  
ашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчије бити, они неће пр 
ра, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су вла 
ајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији изм 
 руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да о 
иде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша де 
 бунило“.</p> <p>„Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — 
рали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића  
, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља,  
глед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубо 
го писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад 
ли све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати, у 
нка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њез 
а пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Позна 
> <p>— Јесте, — одговори Ержа, несташно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића. 
 небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој ж 
ји је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољска, 
рвавога боја, армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четниц 
опље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала 
пнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно 
лошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дор 
ао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда је нека несретна љубав или дуго 
 међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли. 
војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и 
е хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није 
говић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута мога 
ина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр донео.</p> 
ави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало 
те, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само 
, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта ј 
/p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</ 
а ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се  
 узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наруч 
ије из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегле 
о?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер та 
ом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џеп 
 прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</ 
тно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечено.</p> 
</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</ 
Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао изме 
свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу 
} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p>  
ве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој  
еркнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:< 
вићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло  
 Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже 
вобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, сед 
м“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — 
оме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, проме 
мирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парла 
е ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих за 
вести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица 
 се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени п 
.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум  
дном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугари 
 узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на б 
 тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори оста 
реговоре.</p> <p>Време је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> 
у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о 
ћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио  
ње и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе по 
?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и  
.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још син 
е летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске  
аклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који 
 се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали 
е хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> < 
худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за п 
в.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластич 
оја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око че 
 свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Вр 
спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чем 
 после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов оми 
се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понаша 
 или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко з 
том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом  
а се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем.{S} Заиста је незгодан пол 
о тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са 
послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, 
уке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној  
n="777" /> Информација је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да доч 
 страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap u 
чина, а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и 
ић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До после поноћ 
ајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пре 
ше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра ма 
ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор кроч 
ио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињу 
повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога брата доб 
ед топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред  
дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави 
Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Те 
ића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и з 
мах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Београдских,  
поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче 
А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p 
вари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се чита 
ште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div t 
девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био н 
ола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на ф 
аши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је  
за ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непри 
 би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагна 
на планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путов 
топут несноснија била, јер је затварала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека  
е.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да 
 политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се ве 
е да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и  
 задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом проме 
 краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски позд 
рци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Харт 
 маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Д 
ари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочи 
ити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одгов 
 Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употреби 
 погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет кор 
са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачн 
акле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S}  
вост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ип 
вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, уд 
 севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио 
рију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <p 
 <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се 
све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чик 
<p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p 
ред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало 
. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика- 
чин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати и 
<p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојко 
кну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p>  
зашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се п 
и беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, у 
не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше је 
х желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад 
ед вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, рашира 
х! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> < 
уштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у  
ну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета  
 главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи  
остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Ст 
буњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова буду 
да одобрим поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>Посл 
ах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била 
пут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, ве 
тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке к 
оведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата о 
е изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да в 
 најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијск 
је душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, п 
из Једрена допреше гласи, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро пред 
де, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, ј 
ављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допад 
аље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њих 
еснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као шт 
d> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешто љ 
рио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одуше 
укама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа с 
ја је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москв 
 Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка о 
нао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и ст 
би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше 
дала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослоб 
тре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он 
јзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао жив 
тоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени  
е да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задр 
орно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше пред Нови Пазар, беху извештени, <pb n="596" /> да је о 
 на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те  
мама је почела да плаче, и плакала је и пред вече, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочит 
{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, пол 
ди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени покло 
тка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да 
најући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поште 
S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{ 
свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Наши душ 
бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред кл 
ез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» н 
м разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у с 
.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће о 
и га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова 
давна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одгов 
је му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разг 
ванка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова 
уде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омра 
ост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу  
а ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је глади 
вом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као  
оком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у 
рало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколс 
а.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси св 
 куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко воли 
 лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са 
 <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је  
да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, на 
зимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобо 
џи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} С 
рло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у  
p>А врло лако може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, 
е, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник из једнога великог српс 
мен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био и 
у вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти  
ну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а з 
усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика  
ао је на леђи. --><pb n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке 
крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за св 
<p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, р 
сија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу  
окица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Соки 
 огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се п 
пио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p 
пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас изненада нападоше неки Арнаути, сељ 
и свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше на погре 
миривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово н 
да оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умр 
 није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим 
столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и д 
ренције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на ко 
дубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није 
други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мал 
Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чу 
 <p>Брзојавом јавите долазак да изађемо пред Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковић 
ко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господ 
вору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S 
тмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је  
ња по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када 
Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним  
{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборав 
и донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости и непромишљеног испада 
, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима п 
рно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на пр 
ана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, саве 
аналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је 
 сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је ј 
 минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службен 
ажио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој 
списано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност 
 задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељ 
мо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз к 
лазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она д 
 тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.< 
а и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржа 
аша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни изве 
тијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не би 
е доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју мил 
 мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са 
ту и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим 
 вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак. 
а.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечан 
азигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и располож 
је онда до дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се гор 
а бусије и завитла бомбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља 
таваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли 
и се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници 
 њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојл 
стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан 
а краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога ж 
десет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослуш 
овску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домами 
правио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јо 
е, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је о 
ше о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и с 
> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ра 
а ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним друго 
бу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да останем потпуно хладан 
даде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ства 
ши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак 
ци не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће погинут 
 ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које са 
раће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са у 
ише жени карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак 
умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, 
ренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је з 
на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти 
ругарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим гос 
> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху преп 
 командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене 
нуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин 
посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о длан, нестаде га.< 
прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радој 
.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нови 
мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједа 
е него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је веома об 
Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина предаде Ержи да га однесе на пошту и да га преда.</p> < 
 укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој стр 
 кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја 
 шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} 
оја је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержо 
Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом је с 
кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш бра 
 је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писм 
а извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са вел 
реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче. 
рокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бугарима, као награду за нанете им увреде за вр 
ржиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S 
аџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, 
 не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они 
 за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Обе 
64" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем,  
повима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут спораз 
бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нане 
ељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико т 
а и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне труп 
ла српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа 
ачење и повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је у 
жје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да побегне а  
 списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак  
вине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у 
</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру 
ужје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> < 
аментара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом п 
тепу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву белих заставица паљб 
дницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу  
ше пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише  
пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српски 
ета, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив г 
уч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише исп 
којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жрта 
а и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће 
јем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши пис 
е, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За ж 
 својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељ 
м.</p> <p>Вами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на о 
љењу његовом гледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драго 
на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449 
</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто  
ша једно писмо.</p> <p>Када јој је Анђа предала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не  
, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме је 
писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне 
 зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику А 
требне легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p> 
анем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри 
.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, р 
њем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља д 
српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло 
редаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био на последњем часу, замолив 
ишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкасте боје, које је бил 
граду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао чит 
ина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице 
ке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога  
Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом гене 
 а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њој Београд остао пр 
у, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ов 
се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено о 
к својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p>  
ном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После  
и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> 
 Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представн 
гунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршил 
р мора заузети, па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, п 
лацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али  
, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексић 
Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је с 
но послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици 
уверила, да је она имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Акаде 
ва, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као с 
 као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би  
а јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он 
н плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих  
а за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p 
орила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како п 
а, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а 
ва „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Срб 
на, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новц 
ствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су  
 Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — р 
не — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која го 
заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико  
овора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског мини 
смо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да  
...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p 
 не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И 
/p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Мил 
оле Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро  
тобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић. 
 сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на  
</p> <p>— Браћо!..{S} После говора мога предговорника, који је исцрпно изнео положај у коме се  
 и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> < 
и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити,  
сит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан 
рисветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Митра Мартиновића 
спеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше  
сле недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојан 
ованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.< 
са ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на к 
ница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах 
<p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Живео! — и о 
ге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политич 
ише гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковни 
ћ.“</p> <p>Значи, да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, 
де се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, к 
и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" />  
јатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго 
воје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевић 
ност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n="75 
ге ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о  
д је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било н 
г рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће  
После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испи 
 <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слаже 
м Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је по 
првши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p> 
сја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан 
> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова н 
> посету Јованци, између осталог јој је предложила, да би по њеном мишљењу, по Јованку многа бо 
 добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им 
едоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело по 
свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p 
литике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стој 
Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит 
е волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу  
љени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому  
 то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа  
 столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} 
ција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш 
вима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест 
маче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако  
 и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из з 
p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се на 
ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па би би 
 из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и 
зинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поузда 
стале интелигенције, него јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не изн 
<p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском снаго 
ом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је  
ва три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је 
у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка команда 
е тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити 
 На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарс 
и помало неки немир.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Ка 
окупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео гл 
ским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотна д 
то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске 
, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p>Крунско  
 измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљао.</p> <p>Дошавши кући, онако 
...{S} И не верујем, да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше от 
 изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Једрене.{S} Наиме, да 
да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p>  
сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих 
ије лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући 
ре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по 
дсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинил 
/p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и подстрекнут патриотским жаром у 
буче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за  
/p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, б 
 то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју же 
а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвил 
<p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у  
о је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, а 
, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ст 
ма.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је с 
дговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед о 
едног грла.</p> <p>— А посебно, настави Предраговић — поздрављам <pb n="493" /> ова два наша бр 
> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Ал 
.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену  
езао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Чи 
и строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренут 
нувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио 
ата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Гос 
 души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Ста 
 учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да 
цу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не са 
пак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се за 
p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к се 
држи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио 
пролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" />  
адајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> прим 
кнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена 
е доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му досад 
d> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу нап 
 дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера  
, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За с 
d>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу годину с 
га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрх 
никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао,  
>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе  
испред очију нестаје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се 
дјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом  
склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и  
ећ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко ли 
ој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и о 
на му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину 
 који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испио и новине прочитао. 
.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо исп 
 ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису 
де!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и  
алост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} 
та, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима ред 
е баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!? 
а извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за своји 
 омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у  
</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним 
 бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а деч 
ти.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап  
Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и при 
же главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи  
ајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изгово 
ве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведр 
онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који  
и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се на 
тедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира 
но јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако 
о ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старије 
ки ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— 
ајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, 
тарим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ преш 
 чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је  
са ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић преглед 
часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по лекара.</p> <p>Овај је пак 
нко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, д 
тишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу д 
пролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где  
у реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине,  
> <p>— Како не бих плакала! — јецала је Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— О 
о не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да бе 
ивача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста  
тку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу. 
у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлуч 
 можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио б 
гло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је 
.{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта з 
</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у  
Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка проб 
 Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> 
а мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p 
ерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у 
рудног коша, даваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склоп 
од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена бригом и неспавањем, напрегне с 
руди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у 
 болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио  
 с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над си 
 завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледајући у сина а суз 
дахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са ст 
<p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи.{S} И с 
 увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку извинуо пред мужем, због њезине наглости  
кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се јо 
ује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку спомен 
 раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру. 
бзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</title>“, вр 
 — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> 
у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио  
 Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта  
се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учиниш 
во“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову  
а је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n=" 
не Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био 
присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише 
рло окретно и достојанствено, као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што  
о је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практ 
ео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. 
ас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, д 
алогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илустр 
као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p 
ац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне по 
/p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе  
и се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, з 
енадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> <p>„Из 
невно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама 
ена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник владе и министар иностраних дела др. Милован 
сног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузевши своје место у 
 као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и р 
су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупш 
ше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуковника Продан 
/p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића 
о због извесних изјава њиховог министра председника и делегата на мировној конференцији доктора 
кварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са за 
о ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслуш 
ва одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и св 
на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, 
а и предлози...</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</ 
p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у М 
орија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са овом службом коју 
јте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, пред 
p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n=" 
ветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се н 
ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић  
тничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p 
драговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припреми 
, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је л 
позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што  
 дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ  
> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јес 
о, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и го 
ећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није мог 
а, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надај 
ме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такођ 
ead>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Предспрема</head> <p>Једно по подне Јованка дошла је ко 
 опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и бугарске непромишљене и  
орском песмом завршава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и пуб 
“.</p> <p>— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. 
несрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, л 
рко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељков 
 сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> св 
нцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренут 
 нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почуп 
великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Ш 
то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ств 
/p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у  
ена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој  
д, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S 
рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас, водите м 
-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S} Лични је 
аш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је пет 
ори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одгово 
и.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевал 
коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се 
селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и 
 одржању крунскога већа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изј 
пе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније к 
ора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено 
м силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке т 
ика и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раниј 
> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конференцији у Лондону, показа 
е интересе.{S} А наша политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу 
 видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини представници на мировној конференцији у Лондону, просто 
 не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и о 
 <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задр 
 увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на  
гледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да и 
 питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огор 
вши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674 
љ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.< 
> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе с 
и.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове  
 како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, д 
 Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност. 
мејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи  
ом рату, о великој народној борби, која предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и весели 
ша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два 
> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи 
м живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, н 
епријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције 
прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су послали четири војн 
ва, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и бат 
земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, где је њихов батаљон очекивао н 
/p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје кувар 
 на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје 
unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једрена.- --><pb n="538 
жају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватн 
ио је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон  
е око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краљ 
паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развра 
о натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских офи 
и су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај 
у Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</ 
г времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div t 
оје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брз 
лније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо,  
тио ђенерале Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у т 
тупе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка с 
икола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је др 
у све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фик 
дар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горд 
алност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на ко 
о не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну и другу болест...{S} Или бар да их 
јанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу озд 
иколић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> < 
ајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, је 
сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе у 
{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их  
д нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му 
/p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни официр.</p> <p>— Желим да 
т, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе з 
ш није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?< 
p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја ре 
ицу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> 
опрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадо 
— мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би стран 
 свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S 
корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лу 
држала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Обер 
пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, 
ротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива в 
 срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекују 
а учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уре 
о пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш м 
ах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тре 
аници, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно з 
који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да  
ову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодно 
а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву ре 
 навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка вид 
 речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p 
рупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" 
 ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му ова 
исмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p>  
, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било 
, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио 
 Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек  
 сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се саст 
 рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тица 
изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеос 
примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које  
један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо дес 
и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на полит 
 за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су п 
.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростил 
у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, не може напу 
 и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекд 
, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и бић 
ом, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специј 
 већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са оста 
дитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} 
љда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Тво 
о не буде могло друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви и 
удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме за с 
о и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше  
 свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључу 
 док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не п 
 списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха  
> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић го 
.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више исправа са ви 
 да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се о 
 овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни п 
авања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одвед 
ен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то с 
ести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне 
 неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из дна душе је мрзео.</p 
непосредној близини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је бруја 
што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдск 
 се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чуд 
чевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спрема 
 ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од М 
љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих зна 
} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да 
чник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом св 
апсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не бри 
еквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изн 
ше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, који избише на д 
авају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собар 
војку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је  
наш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену с 
сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она прост 
к донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише 
ер је био њезин побратим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да  
к према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у 
му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Роси 
ама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена 
 ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и  
 <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Со 
у задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p 
на погреб, већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњ 
и глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њ 
и господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнеже 
— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p>  
на и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на д 
о...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислите? — прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори глав 
.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, о 
</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лис 
!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беше отворила 
 ја још и не знам каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш 
посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, он 
трао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух 
снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беш 
 је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио 
 би испредала и даље, да јој Јованка не прекиде жицу.</p> <p>— Остави ме на миру, Ано.{S} Нисам 
>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављ 
аху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— 
p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостив 
почне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим  
 <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову ексе 
, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скре 
омита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу 
а поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли покопати мртве, кој 
зненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је  
<p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка в 
 српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан упорно прко 
е мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као п 
исам обећавао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је сам 
ате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катари 
и самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, д 
е због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме д 
је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено.{S} Правац,  
ђусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски  
пасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем доспеше до сами 
ресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч  
е немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чека 
ада војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна 
>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица и 
е до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворни 
су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али  
Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} Алах нека ва 
 болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срц 
 тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни светов 
аре Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крв 
и руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— При 
е су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади 
м је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери барјак.</p> <p>На нашој 
едићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; 
о, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Милован 
пановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Гл 
е српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора, на море, на Адрију.</ 
ала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених лешева, појури напред.</p> <p>Очајна бо 
 две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест. 
он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој нар 
цу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натин 
 десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, пр 
 Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са 
ше својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко  
н стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А гд 
ше тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрил 
овић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и неприметан осмејак, као да се 
јанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</ 
тарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође С 
ћи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече: 
ао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</ 
уди другога позива, имала је задаћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиш 
А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Фе 
рала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је за 
 тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="53 
ати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До  
о прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана пол 
и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да 
 слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова пов 
 сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“. 
/p> <p>Јованка је лежала заваљене главе преко наслона од дивана.{S} Лице јој беше бледо као љиљ 
љати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је носила звонење звона на 
евач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, 
ити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу ши 
 Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву  
а улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је  
тезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у 
евају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно јез 
ј конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којо 
анских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је ј 
а света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљн 
{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуља 
то непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настаде паклено у 
кање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали 
ена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска  
 и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — с 
p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно ј 
 руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећ 
леснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу  
 души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, 
ћи се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмиц 
љен, бугарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, кој 
 и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="675" /> <d 
о му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часов 
ли сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па д 
/> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још 
ну.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и с 
а га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} На 
ијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка кршевитому Кара Дагу и, кроз Качан 
аку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не  
еко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зо 
а је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добр 
о.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у 
о га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А ш 
 српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пуш 
 их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катарини 
 страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили т 
радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у заг 
ам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Кад 
> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти к 
и узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb  
е изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше п 
морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало  
нтриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: п 
ј лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали 
едивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завије 
обио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, ј 
ела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном д 
85" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао са 
 махнит може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она  
уна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним т 
зишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици 
..{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири 
помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћем 
нило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брз 
шћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено 
ом невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у неброј 
и красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевре 
а је мртав, али је био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре д 
га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до ус 
 мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамент 
алдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p 
 тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p 
ди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из ње 
речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лаз 
} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није мо 
 овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, 
а твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, вол 
аспао.</p> <p>Предраговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробуди 
дојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње 
се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карта 
 могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, познала би га и по 
 држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав 
жда никад...</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда дан 
/p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Здравка...</p> < 
ивот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за с 
убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њ 
 Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да с 
момци, и он, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да доче 
у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним наме 
 он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу б 
се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у ови 
ли мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата  
а и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Нер 
<p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title> 
ова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично 
вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога 
 један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као д 
 цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> < 
> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p 
оском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан 
ресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са  
редбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошл 
то јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Ка 
евић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле 
ара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да  
 помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра 
д стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, ко 
ом крају био је забоден мали крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује,  
олила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу до 
емо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— 
ега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласит 
исам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p>  
у.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један 
 болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога 
p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и по 
их, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора,  
тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва докумен 
е!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> саст 
ољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и  
на је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, заустав 
 тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И нов 
одина су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће,  
 је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло  
сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенци 
 да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је  
 и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се до 
а је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том 
 труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> 
а њихова површина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зелен 
правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, 
о уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</ 
 — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје ру 
лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу остали 
не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју  
е чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћ 
ођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило 
жне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убо 
око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране 
То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, неп 
изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу ув 
Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови д 
данта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца 
у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко 
стоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити,  
ила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрх 
го, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца  
к посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а 
е сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањи 
 Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> < 
а да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан каракт 
ла да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да о 
 на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и 
 тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> < 
а машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег  
зала лабава и попустљива <pb n="677" /> према захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једре 
 рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљење 
а, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ств 
лочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{ 
глу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у ско 
ци и њезин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, б 
које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко  
/p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешна, јер су ови настав 
мо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, нарочито због извесних из 
ун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, ш 
 би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји наводи могу с 
чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза говора капетана Ја 
х, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам  
 и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их  
атинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз пе 
т.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запит 
 и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на његово свако писмо ур 
е он командовао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је и 
десет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча т 
о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и  
а је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио н 
Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови п 
но време била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; над 
н себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше  
исмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативш 
ва знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула  
и шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очи 
 у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом 
p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио 
да би јој могао писати, јер вели, љубав према њеном брату коју је гајио, не може бацити у забор 
е радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако те 
смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је 
 крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој пона 
д, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Грахов 
а је да од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна  
м Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбин 
е Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функциониса 
дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— 
— одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из не 
леном растојању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допи 
вишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и размет 
хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чи 
 се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах 
а има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини н 
је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме 
а Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он чест 
како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</ 
 прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могл 
о полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одб 
ригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело 
ољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната 
> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам,  
 и окренути други правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне си 
их уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А  
азати песницу и очитовати наше огорчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова  
војих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и 
рема Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по м 
 биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Милован 
имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно 
идели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају. 
 што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић пон 
ладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није ве 
ам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Пашић  
ису имали ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, па 
е почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на ун 
ом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То 
м, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу 
стао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би  
сположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидина 
р је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она ув 
аљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки  
ој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам тво 
а да је немаран, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, 
оспођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити  
 младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе свој 
њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а овоме је још више д 
не иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, 
и су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа 
p> <p>Каква љубав?{S} Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Ил 
турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај заврш 
 он није ништа знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор З 
 знао, није знао ништа ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био  
која.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> < 
еднога дана напусти, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после так 
да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми 
ва, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајно 
 не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n=" 
да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори 
<p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загази 
 па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушн 
јући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за о 
а.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ вас 
а још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је т 
мер, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, 
пустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p 
војим непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више 
били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Шва 
народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец  
ица казиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право 
ајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучеш 
икакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарском чин 
, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом на 
ко, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћ 
, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе 
а Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред т 
 је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} 
оларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли 
ање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њ 
умевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној конференциј 
ема њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајет 
р донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с 
 износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни п 
 је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно 
 родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази т 
ује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, 
е ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и 
своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код 
ме невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове 
вестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> < 
м савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — п 
ово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво  
а се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јо 
и.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је 
укли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворен 
дати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: би 
 — Лепо бога ми!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називат 
ђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шт 
<p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовс 
залуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мор 
 у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је с 
ђе узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве 
ним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p 
због којег Ната није дошла код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поус 
да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног трену 
.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би наруша 
по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке ми 
 дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог б 
ду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко  
ље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао са 
ег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској пос 
о што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не  
и!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и наша 
ри наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> 
на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу 
овић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „О 
да, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што ч 
да, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и  
ка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ преста 
га.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S 
ивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се  
његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би т 
лила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим,  
 пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала  
и, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} 
 кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p 
— шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао ј 
— баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Нера 
јалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може би 
ед кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>З 
и, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, 
} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од железнице“...</p 
и у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, 
тила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити ш 
у, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед пром 
 скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута пона 
 није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке  
једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено,  
су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се до 
 унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се 
ири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик по 
ине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихват 
 је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло с 
ц је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко ј 
 у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно 
јника опколеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="5 
ћанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болниц 
 Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српк 
е „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно ист 
е то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су по 
се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је  
да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да к 
и су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у ком 
рви спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера 
 довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете А 
 ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му гласно довикн 
ску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију. 
у Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале п 
увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преображај је био потребан, да се продре  
у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљ 
а мном мора догодити, неки потрес, неко преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је 
 страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се то 
е се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Нера 
S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похв 
ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем ст 
рајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тренутак је 
{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских  
љења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љуба 
ље или на горе, а Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је по 
брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко  
е врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на боље или на горе, а Мартина је криза била п 
се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше ника 
 функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сув 
капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочек 
 и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му 
 прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из по 
ити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је могло бити сат 
а човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови  
фана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду. 
> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни другима, да је ко бољи од њих 
 демонстрације, због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понав 
n="642" /> <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката  
исмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и весели 
ма, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да 
та друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шап 
, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n=" 
поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ј 
 изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130 
етрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљ 
 а гроб му обележисмо прекрстивши једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита р 
ивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бакарног Гумна и Бито 
шао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</ 
ђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како  
кашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Ис 
х догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стоја 
Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера:  
еограду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на капетана Вујића Николу.</p> <p>— Врло добр 
ј, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде добила одговор, и као сам разво 
е писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно  
му буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој 
лазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да јој је потребан одмор после болест 
ли.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Г 
р Жарко, који је послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци д 
песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бит 
о рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „оте 
p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађа 
 видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња? 
де, неће да иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да  
>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице 
, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилази 
бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне з 
офији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се  
аш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p> 
 ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у 
имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нар 
ила рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више р 
ло.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се че 
S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држ 
реније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред др 
ли су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвик 
е подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим м 
 неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похита 
це јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које је дотле било празно, мртво 
, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318"  
> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемер 
е узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> 
и глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је дамо новинама.</p> < 
е гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може 
у ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један да 
икала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пакосна  
и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћ 
о оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић 
 боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} У 
 купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула, да ве 
ао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{ 
топовска ватра на много места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу  
другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био 
надила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодно било  
ј шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div type="chapte 
ој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио  
 четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у  
ћа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутиш 
слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгаше 
/p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, 
ла новине, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти 
а.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах није мно 
ађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану  
тајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса све 
цир добацити команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упит 
старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед у 
>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић заузм 
ете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у сл 
се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше 
789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, м 
 пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осе 
наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам  
а, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права 
ћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално помаже, као  
троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатеље 
е и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више г 
а господара.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а н 
свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доно 
од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.< 
На педесет корачаји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шеш 
рајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар 
 и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђу 
 пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хар 
 попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је у 
о сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунак 
толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао с 
помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та 
емљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> < 
 треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио 
ући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена одлазити, јер по његовом схват 
ДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то  
 би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</ 
ћем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које  
блака, грмљавине и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p 
ке краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри,  
 Уживао је нарочито поверење наследника престола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразум 
после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим 
но, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Тр 
/p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на месту за посмат 
о примљена и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде  
е турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него ј 
а дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну п 
</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} О 
на, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имала је да од Врање опе 
првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био 
уг, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску  
е ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— П 
ољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александру.{S} Истога дана, у два ча 
радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу пр 
 у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и изме 
е цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана у 
 већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослов 
 задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308 
у и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и  
} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није од 
ља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ мног 
непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тра 
ad> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску 
служила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњо 
ник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је стан 
е од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p 
ба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то 
а га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ћ 
никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мај 
огом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад 
је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је 
грешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S}  
грађанских врлина.{S} Број је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком  
уженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекинути, да  
зо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша 
ужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у вез 
а отимали од лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим  
нити га варварски крволоци, нити верско претапање, вити бојни мачеви могоше истребити.{S} И, шт 
етстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући т 
ке ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу 
цања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p>  
<p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви п 
анка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао п 
који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису мог 
.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабља 
це у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“. 
је речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљивост ништа друго, до ли савијање коле 
 као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвала је кризу.</p> <p>Н 
, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, 
ложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, 
е просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши 
и као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детету да буде ч 
троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорав 
јатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данаш 
упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати. 
вештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање 
ио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковић 
у видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим 
да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ј 
етету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, 
ковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је исп 
искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине  
ло привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли, да државу доведе на ивицу  
ници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима 
ли позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража друг 
 само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар 
пановића, јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је З 
 да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, н 
p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим врата се отк 
е се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, в 
>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули  
им бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балкан 
човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни без пакосне л 
у није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одгово 
ћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш 
аницу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио. 
кове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова в 
биве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио ц 
и увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека послати 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци 
>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закључка, д 
 за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зат 
о поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познавала 
оложење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника 
лико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутир 
имност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она не квари војничку субординациј 
ам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом данути.{S} Ј 
твари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа ст 
 ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под команд 
>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и 
ерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког 
вић креснувши оком на апсанџију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти ка 
тне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га ник 
вом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — до 
да је Јованка добила овакав одговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљ 
питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежев 
шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским леши 
и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашношћу издржали.</p> <p>Но, зато 
ука и напора, које је за последње време претрпео.</p> </div> <pb n="782" /> <div type="chapter" 
свете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара,  
 Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.< 
ећ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S 
у тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је  
 та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n= 
ман би тражили личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни  
 да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви доса 
 у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну 
инство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на диза 
дбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан под 
ужби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. —  
ла му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.< 
д тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устад 
е ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Ноћ је прек 
 велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат Ђока 
ог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да 
шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацал 
једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се 
д Николића и од, Јованке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио ј 
но одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тр 
светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија 
з икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами п 
 је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдем 
 љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, ов 
и је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb 
нтересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи,  
{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона који већ спреман беше н 
нити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стев 
рдре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, 
ијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле 
 Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којо 
ја, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носио дичн 
МДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи  
.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радов 
и коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p 
 никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски  
S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро де 
а улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је д 
вог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам кола 
оже да буде? — Настави онај први. — Зар пречег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а о 
ни познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буд 
рамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан  
ликом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар пр 
 су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријум 
ија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи б 
а рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> <p>— Но, одговори Лазаревић, ја држим,  
 је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација  
стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Туз 
 тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је  
е био још врућ.</p> <p>Преко младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута  
ерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на 
 трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахат 
„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао,  
ом као и воз оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новин 
евим.</p> <p>Предраговићку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногам 
 би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да  
одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније 
е почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше  
вога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да 
ction" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом 
иче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и С 
енчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када 
ише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни 
ице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним  
 маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говор 
 ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не мог 
правце к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пу 
оведаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад с 
рпску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као 
 лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — 
 живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да  
опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју не 
о, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рање 
да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прсто 
 молим зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када с 
ораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао 
дојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне с 
јући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога нећ 
еколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S 
ина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у ру 
г пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на његову помоћ и  
, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој 
шљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дош 
о?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, п 
 и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истин 
 вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила 
> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, з 
њости и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати 
око у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојал 
 им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и ста 
на који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седел 
и краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{ 
мње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање 
тњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седи 
а прећуткивао, али је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано  
ио тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!..  
сова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом трен 
на срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и  
о, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би он 
да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На 
себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељ 
 са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Н 
ог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино блед 
о Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да 
е.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.< 
себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио 
 будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...< 
ше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div t 
истина доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Ту 
и“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор З 
е и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ств 
еме мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских  
а сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као д 
и се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој с 
обротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско 
 изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите  
 вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегда 
ођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Не 
могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованк 
е од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, глас му за мало не застаде, јер је у г 
те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том 
Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за сто 
и осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, 
ају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорс 
гда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о 
кроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе је 
о и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> < 
 здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко запл 
ту да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намрш 
их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао. 
говој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере 
ацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конференц 
д видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за то вр 
рађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет п 
ри том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Ка 
 извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p 
од станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а  
есантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно с 
 и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му ду 
жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље 
товали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове с 
 ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српск 
е му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу,  
паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне 
да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о сво 
 unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по ма 
{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљ 
 зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласо 
} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Мо 
 било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се пре 
ено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да п 
и а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас Ан 
</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од 
нога времена за вечеру, а Иван не дође; приближаваше већ и поноћ, а Иван никако не долази.</p>  
а корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Уч 
љупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, уче 
сматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да лок 
 кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Капетан 
да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железни 
вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених  
био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Те 
о један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метара.< 
 ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одјекн 
ане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади 
свестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест 
 се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су пр 
Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је са 
ође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече. 
реобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па 
а часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она п 
вим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Ве 
њима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарни 
ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износи 
 под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у 
војим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак  
>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S 
начно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или см 
 господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., 
тави потпуковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми 
београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежев 
н просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се  
њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду.</p> <p>Ната је  
оге свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико  
ећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, 
и, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратн 
ирић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар 
а под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те  
е једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да  
же дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том наме 
арини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quot 
иво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију  
</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење?</p> <p>— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо љу 
 узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива јава: њу је та 
 душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb n=" 
<p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Может 
чи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење  
мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски ду 
му је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Са 
 признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Би 
она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа друго до просто, и 
стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву с 
 узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао 
ажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и мл 
 је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер 
али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло немиран, и 
ола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске 
рах војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јури 
азначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да  
 мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" / 
 одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, та 
оји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Кат 
жасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другов 
напомињем да још није касно.{S} Ја, као привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не 
весне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да п 
ванку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико тр 
рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса 
n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њи 
више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интим 
агла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скора 
ине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је з 
!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упи 
дан прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— 
оба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије к 
 спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>С 
, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>—  
ретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, заг 
дазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p> 
а и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div type="chapter 
ЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла в 
усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и  
се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам 
арету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишнови 
ки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S 
 <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео  
ти...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необи 
.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна 
} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — 
, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Н 
 њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазаревић је пусти 
ом да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чека 
о је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорн 
ти. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не пр 
ојој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, —  
<foreign xml:lang="CU">и жизни податељу приди и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у ко 
</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад 
чевши енергично „<foreign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!< 
као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је при 
команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази та 
 Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бо 
ење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разре 
ајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари при 
лана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, 
ену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној ко 
 оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.< 
и, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p>— Дакл 
асно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором п 
са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као восак, ст 
крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранс 
ати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да прод 
ву а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојк 
 Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <p 
е Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљава 
ставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично ко 
 и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади п 
римедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само 
 његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну  
аци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у 
и причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо,  
писао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако с 
невесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас 
 дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — 
.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујућ 
рону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Изба 
е нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централ 
-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који 
сти</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа 
рихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, б 
а Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он п 
је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он  
го волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Је 
је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да м 
о стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других бој 
ресовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стањ 
вић видећи, да овај препредењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџиј 
м те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и са 
то оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком  
Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике,  
 и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да т 
 силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p 
b n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а на ште 
вољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јуначким подвизима за слободу 
ни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, овако 
 је то Италија поставила као погодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рек 
личном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су  
 довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, питање егзистенције <pb n="700" / 
љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиге, за верну служ 
 што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Н 
тегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То  
и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p> 
ој кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>...{S}  
крете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у  
ности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад  
велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за рома 
јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му 
ти или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб 
не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја 
ре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад 
еко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљи 
 од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење 
те у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за т 
паше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе  
ру, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њем 
вим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена. 
вића.</p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске 
и морам испричати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена 
адрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те де 
 постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе к 
ранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за  
, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је 
езервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима вој 
ава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи с 
на је златом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови  
 до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, 
ојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их 
..{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места в 
та, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво сте 
ово; <pb n="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг;  
; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог с 
 метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе свет 
у се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних Албанских гора,  
чном моменту, иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, о 
ги се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним кра 
 крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добро 
ло?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је 
пље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="1 
ости своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку  
тници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарск 
Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина  
нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да 
ику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународ 
долети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{ 
в резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Ре 
ћнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да 
е.{S} Биће добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Риз 
ересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у 
је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено ве 
ри апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резонов 
оји је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатко 
 <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на девојачку душ 
ић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећ 
дмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се  
</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, брат, пријатељ!</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек. 
окомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива н 
ар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сирот 
о случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик 
ки мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, у 
еном ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао,  
 наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање  
биљно:</p> <p>— Мене је, господине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<titl 
{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке 
амо избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не вра 
 дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи  
а, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахрани 
 је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда с 
ст своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „к 
 Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи  
!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију 
моћ, да је последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локални 
е Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престони 
шао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>—  
тина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, ко 
 изненадила.{S} Она га је познавала као пријатеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од н 
вим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намерава 
ије видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољу 
смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} За 
ванка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> 
речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Зм 
а мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, 
о интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Нед 
ила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у т 
показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на  
а стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} 
нчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше 
е.</p> <p>Миловановић, његови политички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за вре 
Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покојникови заузеше један подужи 
 испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку  
ли о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба.</p> </div> <pb n="168" /> <d 
ани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p 
 она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе о 
ишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере рад 
 да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо 
 за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војн 
 новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде  
што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ћ 
е не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куц 
ако то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било п 
ишта ни према жени ни према друговима и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који  
дшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић 
н се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у  
е...</p> <p>Први је запис од Катаринине пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не да 
S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ за 
... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ак 
ве, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема је више.. 
p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана: 
сетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећ 
жевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запит 
и брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
г артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да 
ледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изне 
зару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега о 
нати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун ни 
во детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За 
огледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам ј 
 ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би как 
p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А о 
ече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите 
к у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је  
</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само и 
и држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, в 
нешто ново, готово непојмљиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван т 
и пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари рад 
 радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p> 
јој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље с 
е повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши  
ст посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној 
ја, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа  
 пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" /> Јака је, готово је најача  
<p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је теш 
<p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је своју друг 
она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту 
Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{ 
зда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Је 
ају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години 
рца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После 
беркнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила 
 бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја 
 моме мишљењу, највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектов 
е београдска ноћ.{S} Месечина је мека и пријатна.{S} Калимегдан је жив, а главна је његова тера 
утирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам ста 
шати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са дома 
а животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.</p> <milestone unit="sub 
пет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када во 
а знате!?... — које баш ни мало не беху пријатне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро  
ја се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за  
ла хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме 
 на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу оваков 
анама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p> 
по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка глас 
могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала пи 
заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против ме 
..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма  
а.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јо 
где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радо 
нке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодно 
једничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> < 
сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар  
се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</ 
едоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Ј 
у са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што  
рне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Ц 
олико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе  
н Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим 
ени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами 
аш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је наве 
о сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији,  
ше својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, п 
у велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућ 
.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код пр 
 почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста  
шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb  
Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледа 
у, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатељ 
к и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њихова једини 
 у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну. 
ка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не  
76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни ст 
 и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава, и Лазар 
свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столиц 
. --><pb n="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златн 
а осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златн 
уде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову хра 
г удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појави 
ло се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да  
уре — навалице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осе 
ечи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила  
ер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Пред 
је врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања  
штиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такођ 
ао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није так 
 /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да  
о изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописа 
би.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p> 
редише им да за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</ 
д вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављ 
ао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински  
 Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежев 
и мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад  
олели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и прекл 
аса, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша 
, онако љут легао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тре 
ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је  
оје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси пости 
 Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дирах 
кује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се ос 
цу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљивом негом која одговара та 
а, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топл 
 учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове,  
ћ искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан поли 
 <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које круже о 
осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима него нами. 
а каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли. 
е.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи с 
 бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упореди 
време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="5 
да видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку поп 
аде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али ј 
таџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону н 
лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће?{S} Да  
вић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлу 
 и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска спос 
олитику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџби 
утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле ј 
ана видио врло лепу девојку, која би од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају  
 <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живо 
као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите та 
 је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике 
 на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека 
златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком  
војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских 
на, мајор Жарко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дан 
мбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију  
иђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало 
ов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</ 
и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи ње 
а бурно поздравила.</p> <p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша д 
ји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном  
је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, с 
 Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина- 
 из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кукавице.</p> 
ничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, кој 
м на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту р 
као је опозиционе листове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуа 
спођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, д 
одољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, 
и прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је је 
ма себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута ви 
 трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну пребол 
Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то 
је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећ 
т што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, уп 
.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући  
то и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" / 
десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и изме 
, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> < 
 банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p> 
 општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Од 
 начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписан 
а више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече ј 
во вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали је 
рад да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телегра 
братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представници великих европс 
ој остадоше као аманет од брата.</p> <p>Приликом оне посете када јој је донео минђуше и вест о  
огледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Једрена, поред осталих мн 
а, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта в 
ић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово велико изненађење у непознатој при 
p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко ј 
<!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="65 
p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је  
дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{ 
ажени, окренуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и виш 
рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„Немој бити  
пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишл 
, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне усло 
шли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S 
<p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, 
у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утиш 
емала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из ра 
о и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега дра 
у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.< 
римети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прили 
дну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кор 
 тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће пр 
ав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се 
ца, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма  
другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога дру 
е као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга места.{S 
же гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припаст 
ово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тес 
ише натраг; онима, који освојише Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци 
 висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, 
, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспорно њих 
ијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначк 
Section" /> <p>Други дан после освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме 
мо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извешта 
е представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њ 
Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта см 
у зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, велики 
м брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић  
 поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу н 
слетку на Алинце и на Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нек 
и тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S}  
овске битке изишао на позорницу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али 
19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се,  
електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић  
љена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља. 
и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" / 
а његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи  
левати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у  
ца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плачемо, па било то од рад 
ти оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако  
} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина 
p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p>  
добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о ра 
ин позив мрзовољно одазвао, песма га је прилично коснула.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ 
</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, ј 
ну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p 
 Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених т 
о им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у  
 гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теод 
 <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно и 
тила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред  
оварао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, ра 
ца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!< 
а расположење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те р 
ишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и п 
о могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знат 
е школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај ј 
нцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> 
аношћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнил 
а места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ 
ше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том о 
а радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> < 
аг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к во 
из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је 
од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе је 
питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> < 
писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, прек 
а којем <pb n="276" /> одређено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{ 
а, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као и 
а се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> 
ије шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.< 
 војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно 
нка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> 
жних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пр 
ј новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p> 
— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватно, да је 
ових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала  
не српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жица 
 наследник престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема 
и је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне: 
е истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, д 
ом, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Ж 
ије позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ћ 
 а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линиј 
.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи р 
> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њ 
, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлил 
д вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p> <p>Имао  
 владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора  
мате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам П 
и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољних прилога испразнила се тек после сед 
S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики  
ијави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала рад 
дне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарни 
ријим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака 
анка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p>  
у за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — г 
рати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче 
 ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.< 
а ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађ 
 уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још  
еше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, н 
ком Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци 
у присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драг 
<p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је о 
обро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита 
торије и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место  
насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па 
 рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке му 
лове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићев 
 кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и 
ало опоро, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! —  
, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде 
х и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Ро 
е окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Пај 
љством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час оп 
 на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стр 
о писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одма 
вади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам 
.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је  
моли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много говор 
волу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, б 
пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који о 
ће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за од 
ћа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и с 
смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропрат 
и упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико ниј 
цију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедб 
на бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p>  
, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! 
арода, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана 
оја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бран 
њеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас 
ије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катари 
 сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, 
 Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Р 
диркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им п 
уго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим 
занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно 
 стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S 
повољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Ср 
— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби род 
ву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, реч 
о су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не  
и почнете описивати...</p> <p>— И онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде сам 
</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао  
p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p 
тан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није пок 
ка Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{ 
на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>—  
аш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога ми...</p> <p> 
рловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</titl 
ари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то до 
вљају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, примети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко н 
амо то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да,  
није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, 
нице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала 
агом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука у 
а сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао  
/p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући врата од кафане.< 
— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Нем 
споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...< 
.</p> <p>„Знак, да га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био  
стити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад 
а крај.</p> <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарс 
ам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био једа 
 да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужн 
</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!. 
 за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакв 
 због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за  
.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде гос 
јем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p 
{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео 
 глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца,  
обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде  
и то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— 
<p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> < 
 Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она 
ио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како на 
ала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>—  
 „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива 
а је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија. 
уњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног р 
 уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!.. 
ње Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке је изашла за Натом.</p 
, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно, кад се срца срод 
е.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ни 
, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског 
 је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у  
 ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава с 
 и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у  
нај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— 
ошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемир 
а нас изненада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређ 
приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара  
ри, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су 
 и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврд 
у и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, 
вничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима  
и сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он 
 наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да  
а дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брз 
очито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, 
ла да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, п 
ло, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се саста 
мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други 
 — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на тр 
даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иако је била с 
, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљ 
 оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог немилог ин 
 читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писм 
 ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премд 
 и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед  
 дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у 
а је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Врло важно! 
азведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Сто 
м и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{ 
мтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој г 
и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и 
ања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш та 
а време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и задовољство.{S} Када  
, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име  
 су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморче 
>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бац 
сјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у  
те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, и ако је један од дописника загра 
> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што  
вала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ов 
авља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање: — До Рујана с 
 нису могле навести мајора Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љуб 
а, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих  
о прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је зане 
> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Ми 
 и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кли 
 руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Ско 
а са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на х 
у овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног  
<p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Н 
 нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; узда 
н и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је  
лони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредн 
рању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, 
да крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарк 
дајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брз 
аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова 
ам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За вре 
n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p 
к поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши писмо, беше јој врло непријатно, јер из писма  
 краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му  
 ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи,  
ељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је поми 
, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као да залогаје за леђа баца.</p 
у!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог врем 
 му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га  
га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај живот наш што га ја животом см 
се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата, њезина Милана,  
љивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто  
ш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаут 
али.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам  
а руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти ј 
ију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S}  
исту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{ 
 несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањ 
<pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољ 
м у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смеш 
на беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како к 
ићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, ко 
S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно з 
 се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кр 
ли свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, покл 
о.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски назор о вама, а и оне  
ек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, ко 
бркнежевић је од Лазаревића из Београда примио ово писмо:</p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки  
" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним ствари 
/head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неко 
S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно држање мађарске џентриј 
га јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим послов 
ојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненад 
 и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели св 
ликих наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p>  
бља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није кри 
е мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али у 
о није одговорио.</p> <p>Последње писмо примио је баш око подне.</p> <p>Када га је отворио, нич 
па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-П 
шио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажње 
о, кад ме је оно Вирса оставила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани  
г тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у б 
о је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</ 
ожио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Никола 
/p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с 
скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено 
данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, 
е угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Нико 
гледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу,  
 ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се 
и чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасн 
 <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, д 
и помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи 
 се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може р 
крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док 
ековним непријатељем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао с 
 команданту:</p> <p>— Зашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант. 
 спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово зн 
ка конференција мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине  
е.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са 
 га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом буд 
моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва 
пила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас двори 
 куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштит 
то је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић 
т.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом 
евера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" />  
} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јован 
прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше 
100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији би 
и српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много  
> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} 
да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неран 
-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Ве 
кав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост  
али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и сил 
, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова н 
м малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направи 
„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће мој 
ав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да м 
рага Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и 
те места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — См 
талом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седил 
у у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много  
и се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да руча 
нференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили с 
адога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На 
тац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође  
било намирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо 
 стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на 
з турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и све ос 
и од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање  
било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне  
 осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше  
е дотерала дотле, да и кратковиде момке приморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загл 
омандант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим  
тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно  
 мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закљ 
 времена, госпођице, које би мене могло приморати да не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се т 
с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се за 
— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака грозница ухват 
 ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се м 
о.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовеза Приморац. — Одмах за овом одјекну и друга бомба, која т 
из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа на десном листу рану, 
У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га оста 
p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.< 
орчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске т 
вачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти ј 
ренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих 
ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод 
.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, пр 
>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекр 
и.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти 
више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, 
уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао,  
ако море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног да 
 <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напред.{S} Мрак, да не ви 
— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта  
>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљка 
вама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и завитла бомбу,  
— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на 
лексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S 
 глави и једио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти  
уриш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слуш 
"508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у о 
откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па 
 да напусти освојене крајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарк 
елазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ват 
рбија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се  
 прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш са 
звешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар,  
а пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдск 
ило после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш ниј 
два се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у б 
<p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприм 
кну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми 
S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А ов 
знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно от 
 извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се мо 
нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срц 
би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту 
ља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја  
цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’  
о је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</ 
ће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S 
приметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету,  
ја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа п 
тојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задовољна, за 
ли нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb 
 кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S}  
драговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са  
рко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се 
овић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на н 
обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p 
ли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брин 
таџбини... <pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S}  
 оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи ускл 
то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговара 
, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за час 
к и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику какв 
она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, С 
воли да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори за 
истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом  
е стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци 
 војник било којим начином освојити или принудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да ј 
нападу опсадничке војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику 
трада и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а т 
 свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се д 
је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да 
рне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, обј 
, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило  
} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње  
према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да г 
ари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране и 
е књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми  
љамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за 
едонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{ 
а и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдес 
јим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је обратан обичај.{S} Мо 
ројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду оружјем заузели.{S} Н 
никад неће дозволити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак  
делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узе 
ове владе никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позван 
еренцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене н 
икад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту 
покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када нас већ 
још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика 
з.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац 
Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо 
сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брат 
>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, к 
Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да 
 Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истинс 
/p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очекивало се 
офијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} 
азаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добр 
="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао 
ок не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то 
 разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>—  
ахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — На 
 и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:< 
бог сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писм 
а, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли  
 Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћири 
м разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома ин 
арио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у вели 
ало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала на 
путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у роп 
 дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши ви 
пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ т 
<p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погле 
јно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође ника 
својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као сам 
 донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу  
.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља 
 у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се 
ре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотог 
анџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, 
не докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реци 
рваво <pb n="186" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође ма 
ближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — одговори <pb 
/p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за 
стајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нов 
се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до  
итичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p 
ездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељ 
аш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по 
рина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео па 
ајжешћа артиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се бл 
Лупао је главу, како и на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Ст 
је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> <p>— Како? 
ље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљин 
за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак 
 да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решим 
оше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза бусије и гр 
.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — У 
вац, па га карловачка конзисторија није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала  
 Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз св 
 или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црн 
ујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а же 
 да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, ко 
ет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и 
ајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било пр 
о?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевића,  
лазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се 
руштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланов 
>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовн 
 Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се мож 
јтежа и најкрвавија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — 
јем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа с 
рема Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно веч 
 ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Ва 
у, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију 
 Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да пред 
уке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дар 
ао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, тако 
а, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi 
, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у природи  
о српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не бех 
{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако н 
ушевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p 
лу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из  
ви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и 
аше — кидале и жене и девојке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији 
раду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошл 
је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала  
е Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подел 
 и пријатељства.{S} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрор 
побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир 
ру, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} М 
адостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је тама 
налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понаш 
што, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> 
валности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика 
е, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род сво 
амо заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, 
p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла жив 
ка покушају — дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихват 
дани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да с 
је, можда, немате довољно вере, морално присилите на акцију...</p> </div> <pb n="34" /> <div ty 
слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Цр 
а болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} 
 не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је од 
е похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у ок 
 погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога сто 
мо.{S} Војвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу  
" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слат 
посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрост 
посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а прилика  
на-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и  
а наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела  
аљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица К 
е девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p 
, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, д 
азбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} П 
љи и поштоваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и оста 
старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су пл 
тра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с  
одлучно држање њихових делегата, најзад пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, к 
дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а друг 
ше добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријатељу а камо ли мени 
овала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<foreign xml:lang=" 
Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.< 
 позвати је да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође  
е тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка г 
довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећн 
ни уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи. 
 да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкне 
родица била врло весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд иде 
има тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С ти 
 у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредн 
ина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његов 
 си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на  
 сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за до 
арод то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада  
и Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p>  
у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву стан 
чки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Цр 
ражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на бро 
 отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, о 
p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега кал 
 погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Пог 
само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, у 
ише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ д 
ро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ 
ишту.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у п 
н пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристани 
сећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику 
ма.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину м 
 Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу, великим висовима планине Бабуне.{S}  
ма планине Бабуне: на Козјаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и  
тојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када са 
тину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века ваз 
ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим си 
p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња 
ер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си рад 
, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са  
тештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, хану 
, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пећи.{S} Кога  
вала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Оберкнежевића.</p> <p>Даље ј 
p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а 
рашковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, г 
ала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз 
рајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам М 
о је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу ру 
часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованц 
оведи Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>О 
је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад с 
 мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер ј 
{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</ 
 локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је 
 или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у  
звине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се на 
ан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао 
n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а ује 
.</p> <p>На вечери поред осталих био је присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јова 
 свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S 
лно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јунач 
 првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не  
 се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који беху око краља приметише, да долазе први 
 згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да  
тавим на знање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што ј 
и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> <p>— 
а му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p> <p>А одмах за овим јед 
нио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, 
кадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698 
ицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим 
о спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Мило 
>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подј 
ских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> < 
утних пријатеља и пријатељица који беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су би 
ла:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p>  
/p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очеви 
у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који беху присутни на 
>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви  
 отпевао „многаја љета“, потпомогнут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена ова 
н леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</p> <p>Локомотива је ишл 
!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевић 
дело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па  
ечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских 
еше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све  
ви извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби! 
сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза свој 
.. народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим...</p> <p>—  
вала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о с 
абио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за подбрадак, да му га — вели — „п 
тео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, морао је да га донесе и преда.</p> <p>Било  
адојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је,  
ах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је им 
а.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командо 
или услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, он 
> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из св 
и настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри 
ело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p>  
е нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединств 
ра борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставим 
према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради 
.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима, међ 
, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима је недавно  
а сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости 
заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше <pb n="344" /> напред, закрвављених очију, 
ношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„ 
кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу ча 
подским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само прост 
одигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго тра 
 Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео  
азлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи  
.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је ол 
 већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на врати.</p>  
г разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{ 
лвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да побегне.</p> 
 ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор? 
рово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ ј 
 пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S}  
.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет 
ј обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи,  
кочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ 
 га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред 
ан у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, ств 
ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник А 
 ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју з 
акле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одм 
ту службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом рук 
к један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јов 
 мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — клик 
тојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вре 
на што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејко 
 спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што м 
аде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га 
ица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем, притрчи к Јованци и положи јој на главу венац.</p> <p>Њ 
 слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраговићу: „Господине, „<title>Политика</tit 
 збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском бри 
руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у 
 да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Не 
p>— Дед’ испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p>  
лексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје г 
 и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио к 
побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох 
ћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} О 
о зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољств 
 им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ 
дито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> 
Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачк 
адости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај  
</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div 
ир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли но 
ори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихвати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, бол 
 Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шал 
 ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</ 
<p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, познаје 
 она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој  
/p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је  
чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз 
 наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, ако ј 
а тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се 
 и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загл 
 мени! — добаци Катарина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек  
к: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се ра 
подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајућ 
говић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу 
 лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, уш 
 — настави Приморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по 
 је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да поштено 
и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећи 
рањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, 
ак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, са 
да га један.</p> <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на  
">Вјечнаја памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса д 
звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањол 
ажној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти 
а ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их 
 јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов научени раско 
да Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један поуздан очевидац — 10. октобра, битка се ра 
ЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата  
свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.< 
Т ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је  
еко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а пон 
, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши 
c" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како  
у.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на пут 
скога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европ 
шију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи 
ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рат 
ким обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута м 
сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући д 
оју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, 
29" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се н 
рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Ст 
арте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, 
 до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти с 
p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док  
морац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. < 
 <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече 
 које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је 
догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна,  
тина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — с 
сну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколико дим 
море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе 
срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када 
тским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шума 
ну опалом лишћу или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје п 
долети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Кач 
 на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се на 
 је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби ст 
д дан краћа, па ми је једно вече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан  
м састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојници 
и.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и д 
е оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред м 
и.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допал 
ло ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испим 
тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у 
де их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да 
ни.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, ра 
ку.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце с 
у што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли  
збрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p 
ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда...  
авили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкају 
време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу  
чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је као срп 
ђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> 
а; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они к 
"142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су раз 
ка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се 
ких чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било п 
обу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, к 
ци, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све 
олићу готово молећивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изне 
едићеве Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила,  
.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају и 
према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и  
евојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнау 
њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној  
> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђ 
и такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> < 
рске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p 
..</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић војничком краткоћо 
— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио  
нато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журе 
рајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путо 
слонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу беле 
 пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, пр 
м.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало би 
, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе 
дити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља 
га, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади бомбу и мету  
ричајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се н 
мо на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка —  
одина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све у 
пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника 
жар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријин 
 <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а 
</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био м 
е у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око с 
век у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало.</p> <p>— Али, драги господин доктор 
 писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ов 
х ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не 
ржаву доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ст 
ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната 
реживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога ми било је и  
риметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Примо 
у и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цига 
срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допад 
 ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S}  
жња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Мар 
Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, к 
И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари п 
ању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац 
а девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Шт 
али су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војник 
 Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинов 
ра.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни и 
!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу зак 
 <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.< 
т Лаба, избила на Косово Поље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница прича 
војничком краткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извр 
 и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победонос 
-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово ба 
утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно прек 
град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах г 
ечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју с 
копис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најз 
изаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца 
во.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Б 
ли је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне 
ш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у 
tle>Мали Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Зан 
преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам  
 је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> < 
n>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> < 
 рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован 
мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на прво 
и у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас раз 
њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати 
> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type="chapter"  
 примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, која је 
о сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге про 
аху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спа 
ко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S}  
свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред  
 и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце док 
ш друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузевши  
стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и кам 
адржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене 
је снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на дав 
нца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео  
ам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам предстоји 
овановићев најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Милованов 
е?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за  
, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не м 
ијеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу  
ин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани  
а убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па 
 процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора ре 
дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најно 
 пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, о 
постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти,  
шал двора примивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ 
</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као што је о 
пио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ  
ка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> < 
а га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да  
екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не  
 одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нат 
ека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим 
Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек  
p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, 
ојем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, пал 
 не знате браћо, како ми га је било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако с 
>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одг 
Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе главе  
ишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козиј 
 затекао др. Јовановић који је пошао да проведе једнога инострана новинара кроз болницу.</p> <p 
 водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму кан 
азумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да 
д бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружа 
у Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{ 
тати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима 
стадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стој 
њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у п 
 омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам  
 целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" / 
и и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судби 
друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела см 
деља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу о 
болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Н 
> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цр 
 је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су при 
тву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежев 
издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не  
 вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је п 
ј драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мис 
ној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p 
смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, 
остеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад га је прешла она језа“ — одгов 
а питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и до 
е му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>К 
екине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, жел 
то је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде д 
 кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S}  
вари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту ј 
а друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сут 
нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весељ 
вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које 
вљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</ 
{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у  
клони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуна 
ада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште? 
ледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да 
јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадит 
> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, у 
х, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече,  
 остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам. 
ад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже ми, кад је  
емни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да мож 
један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте 
ше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толи 
то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, чет 
ан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илумини 
да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивос 
 објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био  
ана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је с 
но њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} 
елисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона ш 
и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске 
ну, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, доч 
има, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад о 
да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов ј 
Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му оч 
ан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако 
/p> <p>— О, не дај ме, госпођо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Ст 
гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него гов 
едном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма је морао з 
оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским о 
p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговор 
ка-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку н 
ога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке приз 
рити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у  
} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, ка 
-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и  
угу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог  
 на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој бл 
страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, ре 
ар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље  
се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магл 
еда у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!. 
инити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62"  
/p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, п 
ога капетана Петра Јуришића очима би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стр 
ријатељи као крокодили, и она, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам 
енац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која говори бачким жаргоном, к 
пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази,  
ице, како би нас, временом, могли лакше прогутати.</p> <p>— Нека покушају — дрекну капетан Јури 
о је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и св 
олити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали п 
ао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.< 
 А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине 
и могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{ 
</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је  
ребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли 
кукуруза и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> 
редњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки  
 као да је председник министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, 
ан мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продавац 
ц новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком к 
еран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, о 
дам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш 
, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, 
тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и са 
 је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако бил 
 Павловић, мајор Милићевић, потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у о 
ка потпуковника Милошевића потпуковника Продановића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица с 
ај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>После једнога се мин 
оворити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталим 
овео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друшт 
ајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнеж 
ово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојан 
реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Л 
 наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и 
уку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где 
лобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</ 
анку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, 
ала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде нен 
> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше 
ном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број  
се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав непријатељ не 
еликој и густој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да  
пска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко  
ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Але 
ај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао  
нковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву 
видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо има 
ручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила 
урских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој дол 
рпске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат  
о руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из свој 
 књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привр 
 донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у При 
и се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око чети 
, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се врати 
све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се 
ед тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена  
 казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од ч 
е зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално  
 је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као година.</p> <p>Па 
{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јас 
ојом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам,  
ико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>У 
ливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако н 
И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора  
ићу глас је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи 
 га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — 
.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем 
д.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних п 
ио у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи 
е трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поч 
, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не ост 
 Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S}  
.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путни 
 ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а И 
упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему 
 ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међ 
и.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири др 
овске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрел 
ругу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се н 
 патриотски жар, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до 
м ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колик 
ла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и велике кризе, а за последњу кризу те  
а сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од 
рца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ тро 
и на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју 
 руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} На 
 косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо  
је и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере  
њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не пи 
>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам  
о, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта  
 грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе 
сне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођице Јованка.{S} Ја не бејах јо 
се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Ж 
диже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, господине капетану!</p> 
 <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини 
нда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада,  
двела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном н 
ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благосло 
са прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Сп 
ериториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, х 
брзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београд 
обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p 
рка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брз 
има зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комит 
шњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>К 
 врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> < 
 за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се обл 
S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који  
ји је мом животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фре 
брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p>  
зиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан  
анџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p>  
 кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар 
а, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p 
чким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука пре 
 неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотрив 
овољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да 
осетљива бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друго 
руга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — та 
.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да сед 
, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љу 
а себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разве 
S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претво 
 разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспевах 
гов миг, један од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку  
е су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље 
мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте  
 ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија беху добро затворени и 
гло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се ни 
ом душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколи 
ата.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би л 
 да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда ј 
се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз  
о код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она н 
! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје 
вљала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака во 
p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече 
а писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа  
га спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Ве 
писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљиви 
и су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</ 
а сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те пр 
ајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венча 
говор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља,  
лиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњава 
ао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно,  
да војска буде добра, ако њезина акција проистиче из откуцаја масе.</p> <p>5.{S} Добро оружје н 
> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорс 
упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор док 
унском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписа 
смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Никола издао својим  
 Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљ 
му у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити,  
дговорност, за коју би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би 
о, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо  
ежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље. 
рговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, о 
ан од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је био 
 је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор Здрав 
ала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. ја 
ци на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом Качаничкога кл 
напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бо 
јој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Слив 
.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у с 
ваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту 
ија имитовала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту 
и даље на „народни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, 
ност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемир 
спаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком. 
 закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, д 
за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а  
ао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери 
 без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у  
 се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко о 
ама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачн 
 кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седил 
енусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши  
љу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку  
уму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свак 
е и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које вр 
ожин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <p 
етлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних т 
и и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и  
ене и земљу и васељену, па оно језовито проламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељ 
их <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која чита 
аву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са које 
 Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, саста 
ежи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S 
мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви  
обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на  
предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темп 
е пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> < 
о друкчије бити, они неће презати ни од проливања крви“.</p> <p>Други поверљиви извештај гласи: 
</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити 
 Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу дозволит 
уд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са  
 на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па 
ти тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу. 
Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на  
 горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија бил 
права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та 
 забораву и запечати — оном заједничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска 
одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жрт 
, очи јој засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; ј 
е у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један б 
Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и с 
овања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога нар 
гом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на 
жљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој 
назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустр 
у наших дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник сл 
узе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку п 
 где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p 
као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај плам 
ра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаш 
ке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предра 
ад, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор. 
е обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот... нема неког великог потреса, који је м 
шта... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Б 
а, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам могао издр 
т мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то ниј 
 животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио 
ли га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност. 
 за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је ов 
ити, добије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на и 
кло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке бра 
ци.{S} Али он не могаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби 
тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за 
tle>“ <pb n="794" /> коју је он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„ 
="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> < 
а овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљив 
еле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бу 
еобичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег ника 
 године, на једно место вратим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калим 
ло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њи 
Оштро око мајорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Р 
, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> < 
 на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала  
ица и да не би Катарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p>  
 она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њ 
м тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде 
 добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати 
стоји мирно као од камена истесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски кур 
граду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Ал 
 доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважнос 
 му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Б 
вост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно 
ужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеос 
апослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда Греја, да  
о око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан човек ставља с 
о, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је своји 
је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради 
>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање 
 стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да н 
браном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте  
се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако 
јнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колен 
га већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је  
аљда је нека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да по 
беркнежевић на концу песме, глас вам је промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђа 
</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у с 
 Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</ 
ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала 
 Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није по 
шир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb 
 умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече  
 дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти  
м, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ства 
еците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" /> <p>На ово  
/p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ,  
само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Кр 
 се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, н 
тају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити или у 
кају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је  
азивао оду, али је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p 
у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примит 
.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у јед 
е тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Ис 
трожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина 
“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви по 
о саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није 
ународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Ц 
х примим.{S} Нешто је погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто л 
ћа <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка з 
чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома мир 
 месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град  
екао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, приме 
/> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p> 
смотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или д 
> <p>Видећи Оберкнежевић, да му планови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно 
 времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{S} А њезину 
, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу 
шну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чов 
ога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quot 
ст, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања. 
а.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type 
 заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу 
трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Сам 
Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Б 
/p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, мо 
да ако мисли, да државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је 
 граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи народни о 
 проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски на 
љивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се ч 
"633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два тр 
, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ују 
ду нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај 
оје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зул 
 био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда т 
 комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb  
— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срц 
е Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! 
на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" 
е здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> < 
 сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p> 
 тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој заграничној полицајној власти ради и 
е укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, 
у.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутк 
ћа по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте. 
је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате  
скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, з 
која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново закључала врата.</p 
што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме месту не истакнем  
:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој д 
> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље 
лмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Б 
 развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год с 
беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, 
</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после з 
свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је —  
 како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми  
 се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остата 
 <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да друштво с 
ead>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p>Од онога официрског друштва 
ано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и  
ати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа  
иш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још ни 
а ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према држању бугарских делегата на мировној  
ало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и нас 
 се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit=" 
е да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, о 
а је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више ч 
 развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S} Број је злочина 
шту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој ч 
 рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервист 
мрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске ца 
 сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога,  
 се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не см 
там: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и не 
рске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело истак 
 ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на ј 
! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, с 
а, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ног 
ари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својо 
утра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш 
једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажем 
 остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована.</p> <p> 
и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије 
ви са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, дотле многи и многи витез м 
јим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћа 
ише од пет горких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини 
као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, ја 
>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црн 
аћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку  
p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са б 
ле свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарк 
аустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распо 
м борбама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и 
аде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом вл 
а ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чут 
 тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} 
а.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Как 
> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по госпо 
љају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С 
 а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле  
кога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb  
 тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покрив 
 Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској вој 
љивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним  
ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и ка 
лаву, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина  
тест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сва 
 штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наше д 
у, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је пора 
 то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо,  
ћете да кажете, како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вам 
 чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} 
радска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је д 
ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb n="2 
сам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат поч 
едно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу 
девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила  
лет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције. 
.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не 
биља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p>Опозиција није изнела поуздане док 
оституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, р 
 проститутка, а Марта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског  
их резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка  
 ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> 
који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Сав 
 самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на  
од свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се нала 
рак, прва проба, на првом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу.  
да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намер 
е тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и  
Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим друг 
ејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље. 
мо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста 
 да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p> 
е тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је  
ици на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у пит 
рен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— 
азираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Дива 
 штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољ 
ревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би га добар полици 
иљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p> 
 информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазар 
ут од присутних.</p> <p>Јованка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за вре 
е је вазда привлачила к њему, није била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав.. 
 погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што  
а, је очевидно приметио, да га Катарина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице 
 Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок 
диру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површ 
оводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима  
ако се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ам 
ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док 
едњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи 
 <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те 
прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне зем 
ђе хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Р 
штиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признајем,  
р, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, кој 
а заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није  
, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом  
 све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведен 
 подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души по 
.</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај  
рена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{ 
чила к њему, да она није ништа друго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме 
л’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска ис 
 <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, 
олом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако  
p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, 
р припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се 
S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу ми 
="581" /> испаљених наших плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> 
ине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На  
 <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и 
А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} 
, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p 
<p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је пита 
то је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследнико 
ирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као кр 
таше шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} 
онада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Му 
 распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта 
е једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радо 
потраје мало, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције П 
њени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелив 
де онде и посматрао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у ка 
ом која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председниц 
шали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, знајући, да 
ас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаес 
це топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути 
ране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође  
 врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој к 
 његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза  
колних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а  
дговор она претрну.</p> <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрш 
не Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска вој 
амо имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже 
ић, који је још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљ 
 најпосле победио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, реч 
 претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војв 
 чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок 
тојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који б 
 Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{ 
м и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванч 
ним погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао та 
о наживити.</p> <p>— Па није ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф. 
ш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p> 
raphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисан 
екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој 
мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни протест!“</p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Проти 
е постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и мно 
, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не раз 
> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо с 
урска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада пос 
p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало  
и Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интер 
>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S 
јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p>  
рзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет раз 
ља, колико је грло носило, протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола го 
ловини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, 
ло.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено  
ене материјалном незајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у в 
накињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> < 
ке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збу 
 тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ реч 
равно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{ 
а усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!...  
..{S} Бугари!..{S} Не бих ја имао ништа против <hi>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србиј 
сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Б 
 нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне пок 
жење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем  
но, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја в 
, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, 
/> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</title>“ је њихо 
 <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? зап 
.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p 
ојом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав 
но <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођење</ 
 одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, 
против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одговори: 
оје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају  
 са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их 
ко очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <div type="c 
с вратити полицији, да она даље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онам 
рши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче м 
чупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам пр 
воме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српско 
О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао  
д је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> < 
 Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у т 
 сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{ 
ли, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покр 
извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просве 
оуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се ијед 
а та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запли 
им положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом ју 
м још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, истина, има својих  
 може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p 
м жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и озлоглашена  
а су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушк 
бин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине 
/p> <p>„Да, мој јавни протест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдско 
>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић је поглед 
други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море  
> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S 
аху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који дан, али чика-Паја се није  
ише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно  
ању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако је они, буду ору 
си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга  
p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен,  
абоша.{S} Нема више места, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зен 
нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У ме 
зо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помисли 
сти услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у 
 налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини, да га баш у овим т 
 стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много  
ине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све  
и имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Ова 
руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске вој 
туалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на  
 да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688"  
мановске битке било много.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој ма 
сле ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобр 
ЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава 
оме а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да 
— уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на со 
хова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се с 
овао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> < 
да то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џави 
јим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да им га неће ус 
рупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавности, које је до крајност 
тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омалова 
ле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских о 
у велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога народа, овима дубоку и теш 
и, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе  
да је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да до 
 листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозе 
 кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, ск 
дерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стоја 
у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и т 
 се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У  
е хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго с 
ама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загоне 
трина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната н 
очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће 
е са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div 
пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се т 
лим комитама и једним одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Ар 
.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3 
1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигн 
ења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који предаде Бу 
, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих с 
ет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.</p> <p>Оштро око мајорицино одмах је приме 
ир ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању н 
љубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам с 
о проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врсниј 
аписник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер  
уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народно 
сантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па 
у ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у  
 а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуств 
лазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање  
нске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, шт 
.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка с 
 чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер ва 
 поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— Здраво, јунакињо наша и  
јанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био 
p> <p>— А не бисте нас могли, господине професоре...</p> <p>— Молим, „господине поручниче“ — на 
рад.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак 
но променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да 
а попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише ј 
ига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако 
што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је на 
не браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином ази 
анкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из г 
ке му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке за 
/p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога мо 
рода, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега  
ању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа оп 
зарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и 
сте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, гос 
олитичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексио 
буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, 
Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинил 
о, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка 
не, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, и 
кнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p> 
ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Ал 
и на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас прекин 
ала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим ве 
ку тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти ст 
ка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се м 
ницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавн 
м негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаш 
p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима 
е сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици,  
ље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{ 
>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа  
Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга 
ећ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! —  
рко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав  
тојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворк 
</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој  
</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нех 
unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави, да је дош 
</p> <p>Па и Катарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утуч 
егову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше насло 
, кад је дошла Дара.</p> <p>Кад је Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, о 
еркнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Н 
едном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је до 
 писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу  
ала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје о 
јатно осећање и задовољство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој  
ла је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, не 
тојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад  
ко дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на пу 
 од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила т 
 ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души ј 
 се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> < 
о пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} П 
и са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојан 
ва.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који  
нић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<t 
 дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, 
тан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, 
изнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов с 
анџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Нер 
у је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p 
је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика- 
о је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад 
говић је каву већ одавно испио и новине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима о 
продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје 
p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, к 
 велико његово изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство  
и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то  
тељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер  
пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због ва 
 отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну 
е скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова  
p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо  
стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— 
обродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а веселе му стара 
чано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с  
<p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, нар 
 њиховим опаљеним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене  
 радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дуг 
> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њ 
.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети 
p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Т 
у коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких пос 
мо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n 
ко, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора 
 воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</ 
то, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан 
ах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.< 
 траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца. 
њеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ног 
 је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одма 
 када је Оберкнежевић онако неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах сп 
/p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањ 
беркнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p 
 образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>К 
</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи бе 
се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Остала је ко 
</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка п 
е.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред за 
опље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све  
букла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p 
 Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад п 
 по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да 
на!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих с 
није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезн 
 разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S}  
 од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђ 
раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То 
утовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигл 
/p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршај 
 муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пиони 
њама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Не 
="272" /> <p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је 
 — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као 
 замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Девојке  
пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто 
.{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој  
не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон,  
/head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло подуже времена, како је Милан комита, брат Јован 
d> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишл 
му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог омаловажавања, ни 
ова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јов 
у снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати пома 
ТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и  
а још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља, а гласа ни од куда.</p> <p> 
започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вук 
ше пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, за 
е и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатк 
 чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p>  
е у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Обе 
 дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S}  
>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> <p>Обркнежевић још није добио одговор  
ху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала 
p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њег 
у земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и пог 
ече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и офи 
т, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловано 
те моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.< 
рина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је п 
бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арна 
можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близи 
Ала, молим вас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</ 
ада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су  
латом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој са 
="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки сур 
, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, нео 
своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђ 
атраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је 
и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле туж 
га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се судб 
ија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p 
закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили 
година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа 
рода, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо у 
у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихов 
апнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по  
 чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати 
 времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Не 
ијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта  
ј кући није било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени ок 
780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море 
да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би  
е-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди. 
ад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они  
ваш благослов да један Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем бла 
капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p 
крећемо напред.{S} Мрак, да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак 
ла, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори не 
зе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина 
знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је с 
 од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> 
з, који златом везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер те 
ло му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као кроз некву маглу приказивал 
Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи 
ашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и у 
екивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза је дошао, прстен јо 
слов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и  
одиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чи 
тпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе прет 
ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросит 
ни с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуд 
>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва доч 
д ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p>  
ти.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством,  
 на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо А 
свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово 
акуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је полако ул 
ор Јелкић, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Кр 
 и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нар 
склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек 
таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушк 
у обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јо 
у опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, кој 
старао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та 
 поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — 
.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онам 
дојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му н 
мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у лесковачк 
ну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда покрије болесника и окрен 
 — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p 
од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата- 
адојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно обори 
 по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине сам 
му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив. 
га младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p>  
ј онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне  
ату где, весела облика, окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже п 
е ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин 
љством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, ш 
} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на ко 
дма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не б 
ране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају ут 
ожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафе 
мије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се поква 
разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у ш 
је сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије. 
Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест га 
 у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чи 
ажар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина те 
 њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато оз 
:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоцено 
 наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> 
, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> 
бодно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико повере 
бро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла виде 
ите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се 
 ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вред 
 сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Ст 
а сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро 
рци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромн 
олазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успу 
 случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њима охладне.{S} Од жена 
 вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Мол 
е да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да помогне и материј 
бију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се  
е.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, слу 
 у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p 
ницу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „мож 
учник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госп 
ђу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“ 
љак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смр 
 с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n=" 
 у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспаван 
на савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у ор 
загледала адресу, марку и поштански жиг пружи писмо натраг Оберкнежевићу.</p> <p>— Ако је по во 
јава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви к 
— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притишт 
куд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са  
 n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату 
о к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад  
То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писм 
слука нову банкноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.< 
обом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по  
> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Р 
n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чува 
то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те 
ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога кори 
енада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и  
не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете 
а кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, 
њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако б 
, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ 
е да одведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хв 
, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је в 
ех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јо 
урено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, д 
 му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затвор 
— љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрин 
о.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{ 
лабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</ 
</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој вре 
едељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник ст 
 имађаше нигде искрена пријатеља, да му пружи братску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ 
у, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну —  
те добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина  
Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још не 
је за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић би ов 
е хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом се 
а хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! —  
о.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку 
ван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p>  
 Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе С 
је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да  
ћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и С 
па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције  
 веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења Једрена.< 
их рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу њ 
не, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо пре 
дахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми 
, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за 
ј младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га не познаје.“</p> <pb n 
исам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањима 
 самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је таков 
рављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи 
 наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном букво 
иховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним ме 
p> <p>На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на ра 
у беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како 
време за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као пом 
 и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од је 
је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; 
о није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> < 
е њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрча 
огом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} 
 гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у кој 
 пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони 
могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када са 
 Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кис 
>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи  
био је погођен.</p> <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном б 
ти мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном спор 
т.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу.. 
лике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној  
азио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако,  
адо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на  
кнежевић — ја немам ништа противу Ваших психолошких закључака, који некад и на сопствену штету  
ори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би  
 <p>— Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ух 
уца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца 
<p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуц 
 и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Тала 
ајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три  
Извиру Београђани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њо 
 знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кне 
зјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће 
а је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме 
 је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гле 
торани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, тргова 
 пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу рас 
упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јуна 
ој служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога 
есечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у п 
ју посланика заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се и 
а кад је видила интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове 
анца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али пона 
авши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој комент 
мије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога. 
као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Пол 
уждраве и пантљикама искићене господске пудлице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} О 
pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лица болан осм 
памети прошлост, зар нам још није доста пузања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај с 
атром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму једа 
а овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећ 
есети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је 
ки војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, кој 
удна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи л 
латили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и 
е.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који су 
кцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита 
урске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и о 
 свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акциј 
са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се 
ом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином ра 
кташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Д 
војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први  
лом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Мар 
д јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљер 
је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходн 
ве српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупам 
Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукр 
.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на о 
а, добио од команданта другога коњичког пука овај брзојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Риз 
ао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Х 
и-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала  
>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри 
ан врло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену 
то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На доб 
ум, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији д 
} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, 
српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми п 
уго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располеже 
итња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у 
ово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она  
 <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено гов 
ић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради;  
остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни д 
пе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног 
спеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опс 
кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S 
p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо 
тојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, ка 
ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Каза 
!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски позд 
зеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си 
>Воја је као младић био врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са кој 
стаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те 
и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за  
рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, 
 <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:< 
ован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуковник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лаж 
људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и 
ти...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све. 
ви и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковник Ђорђе, од куд данас ова екстаза, за Милованови 
 послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српс 
па, бога ми, по мало и заљубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге 
> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p>  
ом отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а коловођа  
езин патријарх, и отац, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми 
дивизија беху јој најодличнији официри, пуковници:{S} Милош Божановић, Драгутин Милутиновић, Па 
 је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, кој 
стао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="cha 
комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је  
лз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми с 
ије ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у ред 
 ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодил 
та ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изл 
 шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, 
дство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не  
ажи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам ва 
ам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет кру 
илану прелети преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, д 
се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни с 
аје — ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На ду 
орица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а закићен је био великим сунцокретом. 
троград, који још није био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петрог 
ео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво о 
као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме триде 
јка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за п 
з грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница с 
краја борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за с 
е писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке п 
>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l 
зиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила ј 
 али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму у 
} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да 
ије типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни иг 
ој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне,  
 и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек  
егдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{S} Месе 
 по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> 
лерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађа 
руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца! 
?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote 
еколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, 
ије.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкал 
м у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила са 
брадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену 
гледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста 
свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једни 
чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S}  
..</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> < 
 је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање му је живо, при 
ико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су посл 
Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p 
марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као из 
.</p> <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног пре 
ах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључи 
рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се бл 
време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Т 
 као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595 
ола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месе 
љаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да подн 
е.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је о 
чно не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико непр 
пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не казујем.</l>  
ованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Та 
лничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покрив 
ошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена к 
> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!.. 
p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Пре 
 божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, и 
утњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите д 
.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за 
алети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно рад 
> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећив 
, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од ред 
ижи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, др 
 наслони главу на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас ј 
сти одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p>  
в српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“ 
 гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ј 
а погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{ 
а, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити 
годарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе т 
ћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је но 
 рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још 
 она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико до 
ављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и р 
онекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по  
политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а  
{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности 
овић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтова 
 прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S}  
 „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{ 
>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је 
 умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и на 
из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговара 
 стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам 
умем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n 
раставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као 
S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Он 
tion" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога 
творише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом  
су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у сам 
 се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p> 
м извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде  
тву, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога 
>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу с 
p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публик 
олазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, и 
об — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без ро 
 n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату 
зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пу 
м бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде није могао наћи ни он, 
исам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, зна 
ма и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, м 
 — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које су били пос 
еранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љу 
ецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш  
ђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Ст 
вника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њим 
прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p 
p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на 
аре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место з 
; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима,  
рати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да  
аким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужле 
</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у 
енутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га  
јеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Нати 
видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти б 
је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћу сво 
Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове 
 болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом  
анкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахн 
из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетише два вран 
 Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се  
ину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, 
ео изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица 
 плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а це 
ћи се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни  
рим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за на 
и бол избио је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли,  
S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма  
 ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни 
тци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" / 
рао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да 
мрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изаб 
p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе 
ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће т 
чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому,  
 мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу 
{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко њега  
 док није очистила прадедовску земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војнич 
рбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу с 
661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да  
гибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не  
 дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица 
индерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у оч 
, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испити 
м, а које је дотле било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ  
пломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим с 
а искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руков 
близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, преда 
осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јованку, која седећ 
аспоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркв 
утиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта р 
 још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају уго 
/p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је ис 
n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којеч 
 се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије  
ало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице 
 а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стиг 
анка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спо 
 окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог мест 
ово девојче јаче и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мисл 
ина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и ха 
еби је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане  
о, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Бал 
S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S 
ћи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали 
 до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“.</p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и м 
кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Т 
ло после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет ч 
ељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" /> <div type="cha 
х ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Умор 
тпловила према Медови.</p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамиди 
ити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћ 
<p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата 
у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат ув 
осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купе 
е потраја дуго, жељезница писну и крете пут Земуну.{S} Ната је остала на перону жељезничке стан 
прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и рек 
 врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— 
p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу в 
, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју  
 по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напус 
ије пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све шт 
 један од омиљених његових петлова први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру, а на вечери је 
>Кад је млади петао мајора Здравка први пут прокукурикао, мајор је давао вечеру.</p> <p>Мајор З 
e>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила по 
p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела 
са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, 
ашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезин 
ј пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са 
вео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S}  
е ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном  
 на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (мајорица није била код куће), донео ј 
="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао, где је; осећао је као 
ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштин 
</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</ 
а златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Ла 
ој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на 
на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војс 
ли су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то у 
} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Ми 
зе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених  
пска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p 
е.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка н 
ротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим суз 
о као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова паме 
аших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља г 
Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је глас 
цију прекинем.</p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који о 
.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, 
>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута  
 Збогом, браћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се 
а својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно 
 <p>Кад је оно Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће ј 
д друштва његова, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, њег 
е на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656"  
 вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радос 
са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху господари од њега и не уступи 
ивачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се ст 
 одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет 
-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је 
кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам ув 
о зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу  
би цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не. 
 га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако ст 
аничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје  
p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменул 
а-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нара 
 жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетал 
 са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не тре 
, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи 
ије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у  
аковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали с 
ђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају д 
Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку  
ској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа во 
ер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био измотати 
ту Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> 
о у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то ве 
— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја дом 
осети и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, с 
е припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не мог 
утовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарк 
 стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој 
жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам  
 Добаци јој Оберкнежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај 
ољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сва 
 веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, 
да јој отворено изнесе и дошао је овога пута код Катарине.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође  
нције.</p> <p>Краљ Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га пос 
кад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта тра 
дом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Зб 
 уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извуч 
и се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут ис 
ћ и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи 
 изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва с 
лио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га 
 у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи н 
амвајем па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али  
ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој 
дликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живо 
ли о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Гд 
анко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју з 
јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал 
 то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али м 
војој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како д 
 опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је на 
сао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </ 
пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча н 
д обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до 
</quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само  
жен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забеле 
ка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Беог 
ајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она  
ени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привиди 
 телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосфе 
 нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марк 
ић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као д 
у је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њег 
и.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде подоста долазе 
subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао 
н.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај  
а у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— 
p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p 
тражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с  
ићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на с 
p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки ма 
овао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко  
ника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз чит 
ио врло немиран, и пуковник га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио 
их руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично уче 
ни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, ко 
у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{ 
ограда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никол 
тице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавал 
овећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катар 
едном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>К 
 католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари к 
исам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она ј 
 добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример,  
а необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, 
 друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену 
 кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све  
јим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па ни 
{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} 
p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Држ 
исам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лу 
Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} 
стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа нат 
> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> < 
пак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али  
о је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потре 
ате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне н 
оме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У 
бне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као  
ање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у 
ело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста гово 
p unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n=" 
е, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим кав 
p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се  
ран у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле ми 
S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да с 
ају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица 
 више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) р 
о са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата 
орал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истин 
рага, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло  
анде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео  
одбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{ 
чно залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p> 
ријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато  
/p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошт 
 Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" 
 труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> < 
и његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепос 
народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је 
на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — у 
а-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набиј 
дно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непозн 
о, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То  
гова досетљивост је одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како  
 о њему, и замоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао  
 задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју п 
ј власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М 
о такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га безусловно задрже.</p> <p>Данас по  
тра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му 
 је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешко 
песма иза песме.{S} Почињући од војводе Путника па до Јована Бабунског, и од генерала Вукотића  
уги и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је би 
муна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, т 
окумената било је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе по 
и носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и у војној  
ћи!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема  
 да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега до 
говор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу 
ванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање 
, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него  
 <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да  
а се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи п 
p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно н 
ј.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрин 
голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш јед 
а дан пред вече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На ст 
емо на југ.</p> <p>После дугог и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, д 
зор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су во 
павана ноћ, заморно дуго <pb n="440" /> путовање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрп 
војим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равно 
с је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомо 
ло снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим  
</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне н 
 око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се ра 
{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S} Живо је уч 
стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се наш 
сто, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>П 
адовала, јер је знала, да је месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о с 
аја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и  
возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када је изашао из куће Ка 
и српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, 
 сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног,  
 њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу б 
сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поруч 
дну карту писала и јавила да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових ра 
ела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала не 
p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски с 
по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А д 
 се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у  
и, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крил 
ву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. 
утра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будући кум, девер и њезин в 
равље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили 
 и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не 
сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit="graphic" 
ра јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и 
настија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује р 
а њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p>  
 је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н.  
p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари не 
ете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 — одговори јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На о 
рашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор 
о нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, д 
ревић, да не постоји интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако  
.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, уви 
свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што  
икаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! де 
S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу ре 
еке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак...  
 дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је  
а топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме о 
рви мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са  
</p> <p>Било је опасно, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да  
о том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчин 
 га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпади 
ипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да 
 топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p> 
енада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одг 
лина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нек 
ни страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.< 
а.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> 
руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и 
ци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна  
ке распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на 
ани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурени 
на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени 
 — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате. — Прек 
одом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави младенце, а  
ада нападну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позици 
Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— М 
аве већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, шт 
а па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p 
висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше с 
једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другов 
а једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n=" 
ликих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала  
новремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свес 
 заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> <p>Поручник Алексић ос 
у свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање 
та ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у се 
 Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина  
, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцал 
споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебови лете...</p> 
 <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S} На Катар 
у, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и  
тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p>  
те, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако 
 на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се раз 
ова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и матери 
е под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац је 
е неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбо 
поредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас п 
а.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би  
p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено:  
овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575"  
ам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи ст 
устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S 
евићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солун 
а свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине. 
> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут да, данас не.{S} Желим, да данас ст 
и је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци м 
Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да 
јо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Не 
 Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни,  
мати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручникову на нападај.{S} Али 
 мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи по 
и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли отк 
ретворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, разм 
да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није. 
b n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</p>  
све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве  
њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позициј 
никову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути 
, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не пали.{S} Када будем ја опалио, то 
рвог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи с 
ачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па бил 
.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p 
су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!< 
 и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука но 
 смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња,  
карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали 
 из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка бол 
тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{ 
ји су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>К 
 је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју 
пита:{S} Па зар ја не бих могла владати пушком и бајонетом?..{S} Зар ја не бих могла добацити б 
зацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој  
средну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савез 
 часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад ј 
ече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена 
>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад са 
ошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јован 
их цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и к 
е и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изуз 
рете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу  
 враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</ 
етала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац п 
х изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми кома 
илан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој с 
</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће  
 Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изне 
они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овд 
теница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она 
а?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њ 
ем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га никако напоље.{S} Једнако да је под кључем. — 
ника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли м 
 сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњам 
х откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је оч 
та ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, с 
помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези оглашују, да је пешадија у ак 
ло под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се мо 
не.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице ст 
 крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> <p>Пушчана зрна звижде над главама неустрашивих српских со 
ожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода  
етника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска 
в и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, р 
агор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар. 
ивезао за подбрадак, да му га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однес 
лобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски п 
 олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила језеро у црно 
одне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Ра 
.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно  
матрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Нем 
 брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузат 
це.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на 
 и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> <p>Н 
и сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне 
је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то 
е на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није т 
еда одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тих 
. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не з 
иногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није 
су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе 
демо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба 
 А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се 
одлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцај 
ио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи 
 изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="2 
/p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи  
ило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> 
>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меш 
свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На тр 
Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике физичке сн 
 па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко 
ота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан 
d>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа 
а пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пи 
, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са 
ђали.</p> <p>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да 
дмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али ј 
е Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче ње 
 час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко г 
ен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није луд.</p> <p>Е, молим ва 
Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам  
 балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p> 
и, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти,  
е ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спав 
S} А знаш ме иначе, да могу женску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се ск 
p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако остављати „немојте се ешофират 
га, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања  
горци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и д 
о мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равнотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада бил 
p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p 
њу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путов 
е, моје душе, која је изгубила правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа 
м бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треб 
јурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало,  
екати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао н 
јој, богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру,  
рању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, 
 Јуришићу не знам готово ништа; знам за рад Народне одбране, знам за неке омладинске организаци 
 више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну с 
е опет изговарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се  
у личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског сав 
правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало 
урне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су ис 
а је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може би 
<head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво врем 
S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је тре 
ператор веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло б 
нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.< 
 добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али 
 брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у ја 
говара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје. 
ија; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје  
но и физички, а када престане претерани рад и брига наступа одмор, који доноси опорављење читав 
престанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му ј 
тицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла 
 у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и  
није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у прв 
е да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осује 
жавничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели  
>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна учен 
у остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друго 
ојсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачва 
а добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пу 
драв свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Проч 
би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално  
 и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са свој 
 налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и 
 сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му 
ивот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на с 
 је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опе 
, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи,  
град је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају 
орима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пал 
тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да ти 
нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да с 
би је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када пр 
шаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их  
с ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени долазе, чест 
 да направимо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето  
p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у о 
ачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S} Ве 
с?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> < 
потпуковник Продановић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време 
.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не прати више онога немца, јер сам добио 
ијатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и к 
жења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а и 
и испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p>  
сти.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће  
 као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, При 
>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазаревић по 
 је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај минист 
ви, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не г 
ва „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикаци 
и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној одбрани...</p> <p>— И жене, примети Ла 
и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бит 
су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе  
ст наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p>Ех,  
>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену ча 
озија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како  
 више бити бујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити н 
</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више ј 
нак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вереник благовремено писао.</p> 
Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у харм 
а је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је  
p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то зн 
пског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом момен 
претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно 
скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекош 
освећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да  
говори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а тре 
, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави какв 
ју.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то 
ња, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стиго 
очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, 
и притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!< 
.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које  
 <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла 
 у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике 
овек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао з 
са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске  
 Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, 
кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти  
е само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори с 
 зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме 
ора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада он 
 Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p 
ма.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу  
аковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло в 
бро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће м 
је...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше 
— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p>  
дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само ј 
>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је 
ци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два 
ари и „македоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе При 
лога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према  
ас, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре  
<p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе 
ало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од  
 се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; а 
чито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо 
у кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{ 
 можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде 
Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добр 
народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не бр 
АДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и разм 
ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштен 
требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је шт 
ади.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и 
хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошн 
ној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајн 
 Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечан 
 у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим 
најближој заграничној полицајној власти ради испитања ваљаности његове путне исправе, пошто је  
жеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све ниса 
бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза  
облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече,  
 Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога 
нтан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S 
е мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује  
да проучава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр 
 народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара  
потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуцио 
ту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-д 
 пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла,  
риота брат Николајевић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, 
окупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на распол 
 супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да 
 разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној стран 
рна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, 
присиле краља на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети изв 
/p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у остал 
ића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљ 
ицири живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у  
лику важност.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један 
ологију Пашићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на ци 
 радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву,  
добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="6 
тљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина о 
="subSection" /> <p>Јованка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних 
ка влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може ре 
 је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је у 
нику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акци 
ка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу,  
војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала про 
реба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} М 
ло зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама п 
 на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европ 
 савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски  
ског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбури 
 ја овамо дошао, да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ћ 
} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело  
а и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и т 
бадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал ш 
и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и с 
 доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао какву  
не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могл 
p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га? 
буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје во 
и о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо  
 ипак...</p> <p>Министар је Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је у 
у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске ре 
е као голем логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубљ 
 и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину туг 
њижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Пе 
сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, 
ило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за 
које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарен 
е јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> < 
 државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, к 
 и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер сам 
/p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p>  
еји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у најв 
не може одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународн 
рт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо ра 
за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли 
рејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а 
</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да 
 си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p> 
ажи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај ви 
а их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо  
ући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рања 
арији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S 
, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по не 
браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је они 
је живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим нека невидовна и недокучљи 
 радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан м 
<p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу  
е удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановићев најтеж 
 се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p 
равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому заграничне престонице.{S}  
ха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије у 
 а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач 
 мене је врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужност 
от свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њ 
нили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и 
у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> < 
 да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној  
пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Б 
Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p> 
аки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него т 
p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му  
ога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на не 
p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div 
ио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Ср 
узети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примит 
не.</p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензаци 
 млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хуморист 
 не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди 
ртусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Тв 
 разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу 
аших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом 
ти познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим,  
анских гора, на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз ср 
х изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, 
 <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже  
у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обуз 
о беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини св 
p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о о 
pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост 
р текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разум 
тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у пал 
о, преко Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отк 
} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост з 
?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на 
сле краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика,  
 упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> < 
м каква изгледа бомба — прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га ком 
/p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — об 
 мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у  
, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађај 
о — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега,  
и стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе. 
сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Ми 
Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даљ 
ина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи 
> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт,  
р је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и о 
рљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је  
 тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић 
— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог  
>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стој 
 опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> 
p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p>  
p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је с 
ошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се  
понекад, нешто живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому 
Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те 
а стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо  
орили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шт 
ици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику 
..</p> <pb n="778" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А  
 себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју при 
е напоље.</p> <p>Када је жандар изашао, Радојковић позва непознатог и почне да га испитује:{S}  
Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</ 
д је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилик 
 n="653" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се  
чамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене рекао ми ј 
 Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у каса 
ом зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози ког 
е, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми  
 престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао 
ка препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поновно питање Радо 
.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње  
 да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би  
 после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт  
.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена 
о да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је поли 
Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све с 
е, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:l 
вца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упи 
ла и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојковић им је испричао један догађај који је занимао 
 не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> 
ле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати ш 
авој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је дошао на осуство из Битоља. 
м а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао на поље, мрак је био, а при том се и  
о заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојковић видео, да овај неће да одговара, био се ужас 
>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје м 
А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још ни 
мигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да  
Николајевић.{S} А одмах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено 
и нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјав 
ио зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше сам 
ално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Ката 
 судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столиц 
p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> 
аш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је уш 
 одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку пов 
ују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беш 
 Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме мо 
кох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радој 
говорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када  
— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учин 
<p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Р 
</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му с 
раћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога н 
, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га претреси 
ђе она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах  
а шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе н 
за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво  
>— Има већ више од недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо,  
а.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, 
ичку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перон 
азговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се ј 
ред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху с 
официра, а међу њима беху мајор Жарко и Радојковић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанк 
 Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опи 
повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпо 
 С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К.  
 То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте  
 <p>Из једног вагона друге класе, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако сила 
д не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има мног 
р Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Рад 
а се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло п 
> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пусти 
781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А ка 
ве</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p 
ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпо 
 дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, к 
нутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца чест 
војом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да  
ог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува 
на је излишна и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да и 
ви.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао с 
 ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у при 
о на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне с 
 друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише,  
о је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса 
>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} 
још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице. 
е телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај мл 
— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној р 
и се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура  
p>— Писмо је без потписа. — Одговори му Радојковић — А ја држим, да га је писао неко, који је о 
тарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло 
 с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је  
и да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати 
То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, 
 се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну  
, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику 
 се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући  
 освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе 
 поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу  
о да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај препредењак неће да призна и 
ађе на поље, да изврши заповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко 
да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком поли 
, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер 
крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се у 
о ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да  
а имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p 
ам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако  
је, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Зд 
шег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много 
Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да с 
..</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је 
неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катари 
ло, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде вода изба 
у нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S 
ство једнако зачикави и пецка господина Радојковића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p>  
Вас.</p> <p>Много поздрава од господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољу 
, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Он 
 — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој показа прстом.</p> < 
 је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p 
ви одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„Поштована госпођо! 
авно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропус 
ри да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радо 
и је предвече дошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио 
 приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p>  
казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас в 
е на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радој 
 има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете с 
ецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога  
итаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови 
атарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривал 
ху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше ве 
} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Р 
Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, који је предвече дошао.</p> <p>Катарина је 
 испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изра 
/p> <p>Њега је, на пример, дубоко болео Радојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак  
понови питање.</p> <p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешк 
анак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чл 
а млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распор 
к није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у 
та доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном ли 
е рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ј 
ло!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Зл 
танице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила в 
ору.</p> <p>— Грдне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико зво 
крвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам нед 
их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Р 
и, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да 
ала писмо, предала га Анђи да га однесе Радојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе н 
ола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> 
и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности стра 
 изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p 
.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— 
ко грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} Мог 
 је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло 
6" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p>Нико није знао да  
цу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда там 
е у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је 
сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.< 
Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, 
и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно дево 
 чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, пр 
евић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом  
е по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду 
.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p 
се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо,  
>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли ва 
д земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојлов 
d>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографи 
рема дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p> 
ви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазв 
у капију.</p> <p>Нико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад о 
могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био  
ндар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору.</p> <p>Кад ј 
те сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осе 
уће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" / 
 се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао 
p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанки 
очи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, 
> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, д 
ата дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на 
љење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг 
вић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она ј 
} Не би ми било пријатно, да, господине Радојловићу, поведете против мене кривични поступак, ал 
ече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли 
ас утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте п 
фији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш т 
<p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам с 
народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, 
ашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе лис 
Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске дипломате, изненадивши и 
 влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да п 
је у великој мери забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле 
ојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а  
и.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распали 
нка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p 
салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми д 
 у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана поп 
 морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, 
ка!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног 
равији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што  
 Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је  
не војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену  
ар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом,  
млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад на 
са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први п 
узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к  
су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним 
и и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад  
> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и п 
омаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде с 
у радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким миљем, а које 
това.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, 
прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима.{S} Беше ли  
о на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бо 
Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p 
 се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од  
чи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде 
је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења 
на народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, д 
ника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видов-дан, 
 настало је братско мирбожење и гласно, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, д 
p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату  
подина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p> 
једно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао пев 
у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p>  
 крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала 
> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да 
чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} 
b n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се мо 
обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се 
ревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...</p> < 
олада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> < 
и од Нате писмо, загледа жиг на марки и радосно кликну:</p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је ве 
еним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу 
ина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро  
е постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо 
а и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> 
ојим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у ц 
ију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се вр 
тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици д 
звони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочита 
у у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то 
/p> <p>— Јест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад у 
оравила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну радосно Анђа откључавајући врата, која беху закључана.< 
 наша и млади јуначе наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом 
Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и  
 сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p> 
ad>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прил 
н запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. 
"298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена: 
ни за које благо да јој други ко однесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београд 
> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ног 
 или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико врем 
рина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Беог 
: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови  
 рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим с 
тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина за којом је много покољење од Косова до 
га онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја к 
загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањен 
да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић 
н спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баук 
е могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских 
..</p> <p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n=" 
овољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за 
измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је  
а гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала  
ле, оно огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, 
{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет  
се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на 
у, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Ж 
и се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само 
ж у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда пос 
по цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p>  
ајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је  
атећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво в 
ње краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени с 
обру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> < 
на Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ оја 
и и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредов 
>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи 
новништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње ду 
 то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и т 
и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме 
м.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога с 
} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника 
ба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је 
ти; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазарев 
ри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурни 
ју си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Ст 
румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p 
 време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног 
— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је 
разно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела 
, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом  
слила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о ру 
60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдар 
<head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Радостан глас</head> <p>Прошло је већ равно месец дана, 
 <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свег 
а <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо  
> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а да 
прави на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је  
у.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S 
 борбе! — заврши Јованка гласно и, пуна радости, оде да опет прима добровољне прилоге за српске 
деће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p> 
 у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше св 
</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дво 
исмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пе 
омаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од је 
је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</ 
ма стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права оз 
собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој  
ад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али с 
 као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај ум 
осница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну миса 
 сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихв 
вали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је дивота било по 
 и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке  
уке звона и пушчаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један д 
ко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јов 
ди! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примање добровољн 
оиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косов 
ајсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона  
што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Т 
ћеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори саст 
ко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме,  
говори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазар 
о.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p> 
Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема и 
ужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код М 
везника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који је већ дуже времена имао 
ан радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу званом Гњаватор да јавим, а Јова већ одустао 
обођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им 
 сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла  
{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и ижљубила ка 
<p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и,  
да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</ 
и, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојаво 
ном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже с 
, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгл 
ilestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало  
 се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</ 
исна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њ 
бно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план  
вој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у к 
наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Пр 
о, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешава 
, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолико, колико је то  
стра иностраних дела дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима  
А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, али  
у.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога ра 
егових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи. 
и та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, а 
све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу пове 
познавали и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим др 
радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и воле 
ам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да 
 на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.< 
ду.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске упра 
 кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S}  
 онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Зна 
 и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, ист 
"graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим битк 
 за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Сто 
раз и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како  
— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Нер 
а-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје 
то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p 
ече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> 
е нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> 
ричај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: раду 
 се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсве 
еликом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у 
летати и кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај ок 
Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли  
накињи.</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>Посл 
> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столи 
тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно завати прислонивши главу на мајч 
о садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p>  
нде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толи 
творена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што 
{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређ 
ше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка...{ 
ј помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Ј 
ну.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, л 
“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледа 
ега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло и 
о је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичн 
, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n="459" /> није ли и њега оштетио какав  
аметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу 
ога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођош 
им грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих  
Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на  
нежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухо 
<head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или См 
и ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битк 
о трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на ко 
 главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажн 
ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p> <p>Предраговићка, измучена  
еточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а шт 
аше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде ваше.</p> <p>— Бог вас је, децо, посл 
ју и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрав 
хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, сам 
 у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљ 
напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу  
ном и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p>  
јска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући  
јска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и п 
де коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна отпора д 
ршила.{S} За месец дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску вој 
 <pb n="251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер. 
пском народу највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>По 
од Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман  
истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, него, кад је приспео дома,  
аво горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише 
и је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p 
ивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грли 
ама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево  
љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у  
ултура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута ства 
наута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојнике и, видећи их како и покрај зверскога погледа 
ла о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничко 
ма начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мо 
 и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска дав 
болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.< 
Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу  
е племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је 
е не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p> 
 послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које с 
езину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу к 
њу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, 
ете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника срп 
ака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине 
ад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и 
се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто мени дотле непознато.</p> <p>Помислим 
има Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осе 
5"> <head>ПЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јута 
поново на прозор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведра 
 његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о с 
ава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особин 
ник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу моли 
вића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића 
акву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у о 
инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато. 
е врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и  
то је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и  
ле овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело  
пис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још пажљиви 
цеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости об 
ној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље затече с 
помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, 
 за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин п 
ојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> 
 се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољам 
чу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче 
јав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спад 
а и из грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</ 
 борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи  
а се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисм 
вала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, др 
жива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, моли 
да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски оф 
раховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се:  
апред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четник 
арком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Би 
редовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је један од омиље 
 непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, 
одине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакр 
пштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашин 
а животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад 
је други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао 
оуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јун 
ст за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Мил 
а не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа 
ћали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су 
А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Пр 
у, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја  
p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка п 
инуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима,  
аснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, 
ака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га п 
рала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на једну  
почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турск 
пуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p>  
 прочита писмо.</p> <p>Катарина пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем  
брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и кру 
ер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софиј 
знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља 
рајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелет 
диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На к 
азовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачањ 
 девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажар 
а се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема  
ила је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену де 
српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша. 
орско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26.  
постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“. 
агор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S} Ја мислим, да је в 
Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са д 
зам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је 
а није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала и направила готово немогућим.{S} 
таву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке ад 
 пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи пет 
о силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу н 
поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у н 
а, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа 
одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да 
експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме по 
 што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што чове 
{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може о 
> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако п 
та пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце 
 да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама ок 
е Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — п 
ржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p> 
од „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S}  
 и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она раз 
зговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су с 
то ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међ 
еру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему 
ићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате 
{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у минист 
 Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топ 
 се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика- 
> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разговарајмо, господине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме 
.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> <p>„...{ 
атио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице м 
 па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић в 
тене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И а 
ина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада  
ко трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да са 
p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога 
е Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интерес 
/p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојан 
ао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p> 
ливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да  
ди нас, бата-Лазо опет.{S} Нисмо још ни разговарали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш  
и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву већ одавно испи 
p> <p>— Две партије, о којима још нисмо разговарали? понови Лазаревић изненађено, које су те дв 
 две главне партије, о којима још нисмо разговарали.</p> <p>— Две партије, о којима још нисмо р 
че:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све з 
ику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу оста 
анцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да 
.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недић 
<p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, али другим  
атне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне вечери“... 
епша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад 
ом.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом 
вао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са  
 ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S 
 је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на час 
рема Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад  
длазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type 
ељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се врати 
, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљава 
у и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстењ 
 је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезином 
отражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада  
о.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога вер 
ло разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, 
моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав бл 
 са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвиј 
 доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у остало 
утника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опр 
 са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пре 
 ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прекс 
ром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици 
рака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседно 
сечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здрави 
.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађајима, па и на политику.</p> <p 
столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле ве 
а тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је ч 
шу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нисам заслужила да ме онако гледате оне вечер 
пскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака  
ли, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тре 
ићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одл 
ревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађаје из „ 
 за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало 
жавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о зн 
аде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жа 
ским и између осталих забава заподенуше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хв 
 кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе у 
авила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати св 
 избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Госпо 
вам понудим. — И одмах отпоче интимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командова 
ку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походите вашег бивше 
ћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стр 
</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се рад 
Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми бар испричај, како је т 
> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја в 
знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“ 
 ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и  
аспустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији из 
љени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловд 
 било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде  
епо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полак 
черу код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти,  
д је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бог 
ближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам 
езани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о  
ра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиц 
 ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим 
Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Прин 
и на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</ 
 часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по команди на мах престаде.</p> <p 
има што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— 
 по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у 
и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> 
е сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чем 
таџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му  
 <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Рад 
и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у  
дињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на н 
амизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину  
о у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се м 
S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стар 
вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о дневним догађаји 
у (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који ч 
 револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да  
есне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а та 
ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка 
 Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново пр 
ле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве поје 
о своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љубазан и према мачету крај пе 
 позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p> <p>Други ј 
p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p>  
Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од 
после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао  
 <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести 
сто пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земљ 
им, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" /> <p>„Он  
 потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да л 
а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да ч 
изменио.{S} Ни налик више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешт 
д кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже г 
Кад би му отац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно и 
 и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сес 
S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је м 
ила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воз 
омашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и 
у руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како  
прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио  
стали лично, на први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— С 
анџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још  
м, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје 
е текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком и 
 време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и 
ед чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пр 
ечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје  
 долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту ј 
</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покуш 
длог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у ов 
оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао 
Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, и 
ба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радо 
ина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и 
е, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро из 
м, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакл 
вога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од соб 
главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покрив 
 која је из Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснић 
ћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирени 
у српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Ко 
к, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то р 
ажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријс 
 Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> < 
 ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме све 
 су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори зак 
о.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао с 
а висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога 
пазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаи 
љајући о животу, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој 
{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне  
ј уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико н 
ао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало 
изу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која 
раду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <mi 
.{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај  
иче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми и 
о са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — 
јска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне срп 
огла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше пос 
мо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе 
</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембр 
биле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цига 
лов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно з 
667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа плив 
е Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, 
Кад одједном засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те 
/p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Ник 
ет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише  
аки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се 
недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у п 
 доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се рази 
цира, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, о 
 се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно с 
ен.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри плати 
дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег кума, 
ка.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себ 
 да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кли 
м да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, п 
боравиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске вл 
држала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојков 
памтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољ 
у до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњев 
рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небес 
ром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрд 
јимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом 
</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах енергично започета.</p> </div 
ту, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватр 
/p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па д 
</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење  
ства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе ср 
 рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S 
у Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем 
 <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне  
ри.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом 
е опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но пор 
 то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ва 
101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, када је Оберкнежевић  
есечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијо 
Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише до 
ији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако ј 
војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву 
сме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваш 
р се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ва 
е, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>Т 
уткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост 
 шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} 
.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свр 
 тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко ран 
да, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а њега 
будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро св 
ик мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност з 
 савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини и 
лед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијам 
првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, то 
рпске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова 
</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја,  
 човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете 
и.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, 
м малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!--  
вечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једн 
ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шал 
ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то бе 
хтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гор 
ве параде и весеља да не буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у та 
 Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би мог 
ћена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помо 
давни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.< 
 циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{ 
овић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да има 
, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари!  
одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке своје; заб 
акао је горко, а готово није могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце,  
ском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то 
положити, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињућ 
да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин 
ио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе,  
ко време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од о 
ном држању видим и поред ових наведених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који  
ам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено  
една опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буд 
леги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је руково 
прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љуб 
но увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам 
и ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претер 
 питање.</p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју 
и — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље ост 
налост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, 
ив Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та  
<p>После поднетог извештаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење пот 
јим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак ниј 
остигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јуна 
но болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Сто 
азну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напуш 
ни раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе  
крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге  
иди, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну 
>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе  
 Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје 
 завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у  
 се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је оч 
то сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом мног 
p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у 
арима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајо 
да је Бугарима због њихове енергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове  
 заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми см 
и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени 
едила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је 
рибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основ 
е Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам  
а се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да  
Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p 
.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста О 
>Катарина пак остаде до крајности љута, размишљајући о животу, о несталности људској, раздерана 
јанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске вој 
и се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о догађајима, који је у жив 
 обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћ 
 писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некак 
ад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални београдски на 
ским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао  
о време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је отишла и  
еше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат бори 
редала писмо, она га је дуго окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога ј 
> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Ује 
 малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила пра 
ешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде,  
тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, о 
и; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашеном, о животу, посестримо 
мо новинама.</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37"  
аћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешт 
 дознао није ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин т 
ад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала Оберкнежевићу следе 
ика.</p> <pb n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић ду 
твари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p 
го како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S 
таци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита кара 
арка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбин 
анковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави  
иленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, о 
ашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад  
чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве  
огао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећ 
 смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га једва трже ж 
н.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његов 
Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— 
ве чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништ 
, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио  
ај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласк 
ар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је 
ово врашко писмо збунило.{S} Није много размишљао, него је поверовао.{S} Није, истина, мислио,  
е.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за с 
о сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био доб 
 за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе  
ла.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели ја 
/p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку  
pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, 
.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} 
тке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дел 
бљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којо 
издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић,  
наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио 
, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи о 
р ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може пост 
м препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмет 
, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, 
>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, 
бљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и раздробљеним деловима људскога тела а све 
оштво лешина између крви и комада меса: размрсканих лубања, разлупана прса, одрубљене главе, од 
им сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске  
/p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи 
/p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи до закљу 
ри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у простра 
Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по  
је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је 
 утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у  
.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању док 
им швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, в 
 код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадаш 
о да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно  
на-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" / 
{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код  
 <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант С 
ј дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војн 
то су му их дипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмрим 
ја свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је по 
градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише  
а.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили  
код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његови 
 и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што го 
онили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишље 
 <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и  
ме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом 
вљенога народа.{S} Госпође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и с 
 време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова 
Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата нал 
оље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакули 
, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она  
есена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвањ 
а бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостат 
а око и кафанској публици.{S} И пало је разних примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p>  
S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже 
је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду пр 
S} Поглаварство је од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па 
ст поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати 
њала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ства 
је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица. 
ада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под  
ане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума  
ше, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поу 
азио.</p> <p>Време му досадно, глупо; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још н 
етни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> 
, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушман 
сеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и свр 
484" /> <p>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки  
мо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које она није никада одлазила у болни 
аке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене девојке врло 
тац или мајка покушали да га разговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање  
 је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер 
разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензаци 
.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем 
отров је био јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кр 
се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: —  
; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот ра 
а, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти зна 
/p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске гр 
али на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак... 
вља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне од 
ти.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са циниз 
 тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра сти 
одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство 
Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе исп 
х писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на 
о књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неко 
амениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуљ 
ете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче о 
шковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је био врло д 
" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.< 
из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодн 
 <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га је маче 
бање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одл 
ишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рек 
видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао живет 
боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам 
робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазил 
ти су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они х 
, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од  
наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, вла 
д пристадоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама 
и ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским мерода 
ујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Срп 
S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину 
а Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, 
је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако б 
године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је 
ницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отме 
ласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и в 
p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који ч 
 често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47 
је ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p 
а се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала 
. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.< 
јем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора пог 
мо српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се д 
рпски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang 
.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има ду 
виси само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p> 
те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) на 
{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, н 
е то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, 
много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„А 
љи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана м 
, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не тр 
садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне 
о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је 
е могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била бистра а имала је већ раније ра 
 међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и  
е Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкне 
насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку доводила у неп 
во не беше прва овака појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се пр 
и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад 
, због које је много патио, јер га није разумела и која га и оставила, а развод брака отежавала 
исао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и 
аутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, бра 
не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="522" /> <p>— Јесам — одговори Анђа 
д Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутил 
е!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потп 
ељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди 
 и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си а 
ј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немо 
је за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више р 
ођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препу 
а Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не мо 
наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, 
 овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао 
ај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <p 
та.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> < 
 <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну биче 
брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на њега и не пуштај га  
ме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јун 
, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен 
и из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београд 
оштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управ 
цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критик 
 <p>„Немој мислити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове  
:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то  
тив београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Ла 
а сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту бр 
а је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном с 
 и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, 
у и официрима:</p> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, 
вом кораку корпа, просто не могу да вас разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је 
чијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном го 
Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, —  
p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазар 
о да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p 
 сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је С 
 у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине 
 мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ј 
S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро пази на ње 
та; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добро да ради.{S} Кад би  
мадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни тр 
атила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши с 
у лаконски Катарина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту чит 
еку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p 
ћу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је с 
ачка појава, коју она испрва није могла разумети, а коју је ипак почела разумевати, јер је била 
та прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после к 
 време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, 
/p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка,  
 земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће о 
огове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу, пред 
њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе  
изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад там 
се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S}  
 <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хл 
обише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Ниј 
који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити ко 
ивити.</p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржа 
убоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> < 
 врењу, па је појава вештака ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Негот 
едња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат м 
, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у н 
е пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.< 
ма и њезина околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се по 
 ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после  
е нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојач 
 дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљење и она голем 
p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p>  
 једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катар 
сти и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падал 
то га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе к 
жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу 
, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да по 
вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише 
ледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бледио, док га врели зраци српске сло 
о српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањено прослављ 
норовати.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их,  
руштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господ 
ше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се  
ја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и  
 душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све  
ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, уст 
да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели раз 
абљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! 
и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p>  
 није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави с 
јнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на раме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције. 
ци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиш 
„И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </d 
уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балкан 
 бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> он 
 тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="69 
</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци: 
а киша.{S} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у 
ано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> < 
уке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама мл 
и из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p>  
рпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње 
а болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност.{S} З 
игатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добац 
еварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разу 
ве помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим,  
и наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа о 
д Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p> 
о по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаут 
н, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и п 
нут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обр 
 стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљив 
о, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да 
 <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устан 
ао печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неко 
p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су  
је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато 
ја, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита и опет братовљево писмо п 
е превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли коли 
> <head>Земљаци.</head> <p>Бачванова је рана већ потпуно залечена била и он је отпуштен из болн 
е да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори 
завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. —  
ао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушав 
е.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана.{S} Неколико војника опколеше кућу, а неки нас обо 
и бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, 
 прилично опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо 
м савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима тра 
ка лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи свој 
читао, врло ми је жао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вам 
да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и превију, да их положе на одмор у чисте по 
сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и 
, његова кова, не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованк 
окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — 
још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам час 
рпа преполовила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} 
коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припрем 
вићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољск 
легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио  
но је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни 
амо леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време  
ашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из брзога воза, за чо 
е у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три ча 
о вечне му куће.{S} Познајући га још из раније, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатичн 
 Милан комита, брат Јованкин.</p> <p>Из раније нам је познато, када је Милан кренуо на дужност  
егова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али б 
говори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S 
/p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуно 
добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др 
чекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је во 
ишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутр 
амо у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света,  
вати, јер је била бистра а имала је већ раније развијен главни национални појам.</p> <p>Уз то ј 
ишем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочи 
еба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на  
ци свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојно 
>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још ј 
p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Милов 
ута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доц 
о ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, реч 
<p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор 
је Јованка полазила кући из болнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра веј 
ри Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спа 
редна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му 
к не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три  
а је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху с 
авник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и 
ј беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу по 
аговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао. 
>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>—  
ткуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p 
 на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала 
, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде  
јајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две р 
 <p>Када је лекар Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, 
добро.{S} Већ да ми гледамо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на  
никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} 
ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет м 
маја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p> <p>Време му 
ље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера пол 
а</head> <p>После недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и посте 
>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до в 
и му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакш 
ац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:< 
и и до дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали гла 
вала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не дајући одговора никаквог.</p> 
о и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци т 
 се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена лица, <pb n="387" /> опијен одушевљењем 
ене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би с 
рижљиво прегледао, доктор је изрекао да Ранко има јаку грозницу и да је морао назепсти.{S} Наре 
ријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро располо 
лази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p>  
о подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их,  
ржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је бле 
дан с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхта 
</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти  
разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“  
мње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</p>  
 помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка 
урбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, 
ој али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био о 
кну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: 
ласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на вељу жалост св 
ој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветни 
е и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изну 
p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је та 
вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S 
 <p>— Воде!... болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе не 
на ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — при 
} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се ма 
асно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари док 
одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно н 
ери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се при 
47" /> <p>— Воде! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је  
аву и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p> <p>Испивши  
вом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам С 
атко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраниц 
> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио још двадесет другу го 
појаше, јутарњу песму будилника.</p> <p>Ранко отвори очи, које дотле беху једнако затворене.{S} 
одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S}  
иморава на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је  
, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543 
ешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа 
ела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му мала 
спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши 
и мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, б 
о тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку 
, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</ 
патом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих к 
приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди испрек 
митских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске ши 
боје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у б 
којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала 
нио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он 
ставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао  
рној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p 
познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења,  
>— Не могу још ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете пос 
убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић  
асно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драш 
к прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не мог 
уке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много и дуго, и из размишљања га  
љима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијск 
продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и  
 и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и човека карак 
огинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га л 
же жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој  
ирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али је ипак толико јака 
е:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа да кажем, одговор 
 стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине  
аревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву  
 младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту 
 или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p> 
а.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци поглед на оц 
само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те 
ност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку л 
ричања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да 
унуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и г 
ће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље мужа по л 
 <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — и 
биља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само наве 
ејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Дужем р 
> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо ј 
три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите 
ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јо 
</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински пи 
ерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Н 
ин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче г 
>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> 
е својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би данас д 
родног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си  
ораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap u 
S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, с 
да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер  
ј осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Нера 
рио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мо 
 идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код те 
 права, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнау 
 вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазит 
га.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућ 
биве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Пл 
еше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му  
 да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоско 
дили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић  
купљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету 
а се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли р 
ер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху она 
мен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изја 
јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јам 
јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Го 
 Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта ј 
 спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кр 
Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарко је ле 
тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијаке 
та ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш закл 
труја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузе 
ш да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ва 
аде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болни 
же да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате,  
еше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након по 
кар...</p> <p>— Јес’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p 
оре!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај на 
злијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеш 
у?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то 
ине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ра 
 се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма- 
<p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео да га с 
S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора прол 
асука ногавицу и показа на десном листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца.  
а ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p 
ко ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <p 
 лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осе 
 рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успом 
рилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{ 
и си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е 
и радосну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јав 
је ли, можда и погинуо.</p> <p>— Ако је рањен — обавести га Лазаревић — онда би га, можда, мога 
 како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад он 
ући прстом оно место на глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па  
едно крвава била и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су ср 
нка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој 
те јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична  
о, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачег 
сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео д 
 на дан одлучне борбе код Куманова, био рањен.{S} Али, нити му овај, нити који други војник зна 
ар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се о 
ла ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка 
цу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о т 
хе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да  
копља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен је у  
ти! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској 
е, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али до 
глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађе 
а на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако  
еник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену. 
м столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>П 
ној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је представљао  
 постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, 
даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестри 
оје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, лажни пријатељи, да крвав 
<p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} П 
p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој чове 
рке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ране исперу и прев 
ле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљив 
ет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap unit="graphic" /> <!--  
да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило 
т фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> 
ебе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближ 
рани, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један црногорски 
} Па нека она остане код мене, док онај рањени јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја  
д Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега у 
нспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко  
ме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне  
офија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му 
пише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умр 
су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли  
ћива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— 
ренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{ 
о се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме с 
су и мотику прихватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу  
у какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сук 
и повукли испред вас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е,  
</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој ж 
а једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом 
дмах код прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и  
 укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само  
ђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:< 
иједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се под 
крице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет с 
о; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350 
ута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се ро 
ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се 
и помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је  
ицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у се 
у белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није н 
с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у св 
на дужност пошто већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у с 
е па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су 
 црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, не 
чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могл 
јкивао је и код понеких постеља и група рањеника који не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с 
стеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по ко 
ришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред  
а је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — п 
дно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће  
е завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла да 
 са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пе 
искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим  
 у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <p 
 Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p>  
</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечник 
ље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки с 
тављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освај 
 сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачуд 
ама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу  
рете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да 
о она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло прими 
стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке  
емена примила.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— П 
олако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је 
>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљи 
кобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је  
ције, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или 
 стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његово 
ом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у  
дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца 
ња и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Ј 
жу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје  
а онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише г 
ро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо 
 јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана.</p> <p 
S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ  
стрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестрин 
, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о си 
дељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не т 
 и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још о 
 Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да двори 
опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type="chapter" 
но одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности ње 
аље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, в 
евојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.< 
обна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла 
<p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала  
цама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у к 
сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из с 
де на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми са 
јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p>  
и се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} 
мо о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева 
ресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, в 
е маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{ 
соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о  
ојмо бележити колико је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пр 
ше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једн 
едеља, а гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а не 
тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није би 
врти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свеча 
ри барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку  
ву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубо 
> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешк 
тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, 
моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје  
 <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку 
ном бурном времену, када још пристизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и 
а, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топли 
и немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле 
ка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин п 
 и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапне 
И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чет 
или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац ус 
у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе  
Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с 
а-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, 
одјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Арнаут 
.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код које постеље 
изгубио два водника и петнаест војника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турц 
тонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној оп 
размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти ре 
одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ло 
емне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, 
кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан д 
м дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да ж 
одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се зати 
ић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> < 
p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се  
м пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га 
.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво ма 
е друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро  
ли смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; офици 
 се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав 
</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке не долазе до бујности, ј 
у се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико  
ирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, 
> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, пр 
— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Р 
теру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да плане, погледа их прек 
салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, разблудних, много деколтованих и у кратким 
повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због  
о, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с  
ма наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће.. 
} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово не  
{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су векови 
 n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место 
н стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отво 
ава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер 
смотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих годин 
од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина 
 беху мали и недовољни за његов научени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су р 
 пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири 
ad>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА</head> <head>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је с 
 ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци  
one unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна с 
сле опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војн 
се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање сво 
правду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S}  
ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања! 
ли, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бога м 
ну не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људ 
Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и дражесној Катарини, а  
 је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, 
онда полиција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> 
нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у наш 
м те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сен 
лу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али  
ења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизац 
Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправданим гњевом:</p> <p>— Господо и браћо!{S 
 ономе крају.{S} Артиљеријски је двобој распаљен жестином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се д 
 знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом 
 а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је мук 
а Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је с 
ао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехоти 
арила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божић 
n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођени 
нало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држе 
ла да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша доне 
у, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Ист 
га тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јова 
само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</ 
о у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој није  
ма је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни в 
рављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београ 
стељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом дру 
 овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важн 
ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајду 
страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео ки 
град се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало ј 
итиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када 
ој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако  
е филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушат 
ијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>—  
жевића.</p> <p>Намера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су  
ежевић, који је овога пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одвр 
нка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Т 
елила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно 
а читаво ратно време била непријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Б 
ајање за грех главни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећ 
к на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому н 
, оних листова, који беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су тер 
о опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очигле 
ћом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још неко време је музика свирала ра 
а чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онд 
а се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављ 
дрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главнокомандују 
чекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему. 
еним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог српским ра 
 и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Је 
ох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох, не може бити боље! 
а, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“ 
души је осећала неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куц 
 велико поверење краља Николе, опазивши расположење и радост код краља, држала је, да су прегов 
Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила као се 
шта друго не видим, до ли непријатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокуп 
но, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превели 
 њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној ради 
езином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изгово 
е у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, јер је знала, да је она много учи 
<p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера о 
<pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на  
{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и п 
редстављао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни сп 
едом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, као да су с 
 Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај во 
ече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив ј 
есело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао к 
ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после 
, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица  
ом засвира војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто  
разњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p> <p>Комитска  
ва сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најд 
рногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од оста 
отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. п 
њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле 
 бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим  
ашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У 
ћем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера. 
 фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи д 
ј важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи  
радски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако ј 
 амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнад 
зином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас 
аос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што 
 хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бом 
живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској  
е.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, 
.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У П 
е.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са гр 
команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће  
лика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати: 
 четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку 
чким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ра 
а није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, 
 да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ра 
ија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница, која је дочепала Воју, па га не пушта.</p 
дила.</p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са  
пљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и си 
опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на образу.{S} 
м силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безуслов 
цене главе.</p> <p>Болничарка их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рање 
 јецаше, док ју Миле и доктор Јелкић не раставише од њега.</p> <p>Подижући Јованку, Јелкић напи 
И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони глас јун 
код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па саз 
 И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n=" 
И ни један господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један с 
на-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p 
усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" /> <div type="chapter 
 — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу поко 
уго до просто, искрено пријатељство.{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то о 
братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкн 
е до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба 
, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, д 
ead>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова прит 
 испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао г 
„Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу п 
Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радојковићу:</p> <p>— Е 
риотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава н 
d>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она  
ељи и поштоваоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:< 
х прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка ра 
зумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће 
другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто п 
загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бу 
у биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље 
ету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, да 
 миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јо 
о чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p>  
есело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи, и б 
 војска надлетела и горске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340 
ино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би раз 
 но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, к 
ворио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почела је да избија лака рум 
ојне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>К 
сет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној страни од  
асане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> <p>— С 
ледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски пред 
о, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је д 
еднога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда 
дахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title 
рећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За мало време па је  
/p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> 
оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која је изгубила правац и р 
 велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако знач 
{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, што 
 животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</titl 
нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p 
ца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орл 
 ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако с 
и се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је  
Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини в 
 атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас моли 
 хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код 
њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан 
лика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе,  
 <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име 
амени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њ 
ивот је данашњи жезина жалост, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неко 
 скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе 
} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће би 
 да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене  
еле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше с 
а?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада 
е и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накнадно и преко  
е за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет 
, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се  
ати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод поново за ту к 
о испит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету с 
 струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што 
ина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је бил 
ересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не ин 
{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да извлачимо кестење из ватре за друг 
ји је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зн 
, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра,  
друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу зал 
 су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће исп 
Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога час 
 више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под 
дитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осе 
гло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Срби 
ада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „пр 
а четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> < 
о необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> 
ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у 
ивео, добри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, м 
 у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? —  
ва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и  
атовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада  
p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, т 
било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фрон 
амопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се  
кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мо 
го више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S 
ослу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске 
 <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сук 
не дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично го 
трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све вели 
раљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не 
рас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је кра 
ни се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="45 
д ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме предс 
ану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Бео 
на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те  
ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> <p>БРАНИСЛАВ ЈУРИШИЋ< 
 спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би по 
радове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о! 
 И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетила 
 новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесн 
/p> <p>Београдска је полиција, за време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без ра 
тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ак 
а и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи  
д усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко ј 
n" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Ка 
ра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог при 
ашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Доб 
ју.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, буга 
езничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Срб 
ру, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта 
врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb 
преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та  
вљати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз чит 
о чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је 
ом по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што дух 
ено и братски пружила.</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројал 
а је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрм 
 Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлуч 
p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се ра 
/p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов,  
e unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добро 
 пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренут 
 што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јуна 
ање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примако 
/p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава  
 у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору  
не команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се врати 
p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала  
 су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем  
узела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић во 
тна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београд 
којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поздрављена неизме 
колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обустављен.{S}  
чак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстра 
на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од 
<p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни 
ст:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а мла 
, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз њег 
гла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвов 
ерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који 
 познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напре 
би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на  
Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно ко 
“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извеш 
 дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет. 
ет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како 
били према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један 
дем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта  
„Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетр 
р <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје  
и извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констато 
 према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> < 
<head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ОСМА</head> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са 
м престолонаследника Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" 
илипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p> <p>„Драга мо 
.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и к 
/p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби  
е, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као он 
ио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пре 
на!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је по 
у народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме  
танком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им обадвома, 
азвезли причања о претуреним дотадашњим ратним невољама.</p> <p>Милан подвио ноге крај једне ва 
 на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.< 
салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, дале 
/p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опре 
да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књи 
 непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брз 
, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанч 
 европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према балкан 
" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање  
ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и  
 решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној 
кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора 
о што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља 
мо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те грани 
езнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како ве 
 то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места д 
 тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свог 
је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га  
ноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодр 
.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је тр 
бесмримерном издржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{ 
е бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се  
соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој п 
м.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанств 
 Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак н 
ти ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.< 
вим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења б 
{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације,  
 незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапне 
S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не зарезују.</p>  
се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важ 
 Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек сп 
лике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље  
се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило 
S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и пошт 
сновне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> < 
бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове ре 
рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" 
е и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јури 
ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај 
унаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и он 
 била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти 
 Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за гол 
вао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до  
зин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем,  
 јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, п 
а је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома п 
 је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји, о позор 
ио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> 
алио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и  
> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p> <p 
и се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју — 
 где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. 
а цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, р 
 — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, тра 
 Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>—  
фију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне.. 
 <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече  
м смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p> <pb n="502" /> <gap unit="graphic" / 
ни, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} 
у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представ 
очели пецкати и правити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хт 
} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог р 
фаном.</p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суз 
 овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да 
 позоришних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти  
 А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има своји 
pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске  
 и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— 
 колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на бојном пољ 
ме ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла и 
који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су 
неуморно радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом 
драва се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаш 
ених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S 
иротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе код газда и часте се,  
ац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младост 
 <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара 
ешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске 
 њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво у 
 — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека несвесна жалост, и кад с 
аш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не ку 
а балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са  
у или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb 
ојава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај  
оја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може 
ена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом 
аности према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председни 
 него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јован 
 изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјек 
ожај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, времено 
 се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој 
на — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродств 
ија европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би  
еше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо з 
мо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су п 
долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље к 
и захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Ка 
и згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртав 
ког града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по св 
мо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим рато 
говор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се 
о, да изволите доћи, јер на ваш долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник 
но зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type="chapter" 
бно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> 
но узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> 
а Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломат 
зам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за 
је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског преми 
 мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде п 
узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било потребно да понесе собом нов 
и улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима п 
х заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сил 
 да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао је, да ако би до овога дошло, ко зна, какав би  
које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравице домаћинове, артиљерски ка 
ванци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење,  
 нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам  
ари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога и 
трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви 
к мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер  
ић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Милованов 
ар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти с 
кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си  
а рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одг 
Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То 
ана, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она њега воли, и да  
?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</ 
окица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини реп 
> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном дево 
више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</ 
д.</p> <p>Е, молим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокиц 
алоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил н 
0" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енер 
 мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа  
</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће 
>— Па јесте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише ново 
...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па как 
публиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, 
мети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити  
p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p 
пларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, науч 
СТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред 
су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче ср 
во посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми с 
ного допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду  
.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била 
о, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> 
реба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и пр 
„оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду, али је мајорица Мица не 
и, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли пр 
у!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пре 
из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског мост 
> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране наш 
ема њему врло мека и врло нежна.</p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред 
 да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у  
свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на 
енку... настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Ст 
ављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телег 
погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гле 
је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div t 
ЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежев 
а метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> < 
Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад је Оберкнежеви 
 тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да наста 
зациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је ма 
> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допада 
ежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p 
и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако. 
че Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одго 
Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак 
дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом д 
4" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са 
S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се сам 
ој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вере 
у приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута гов 
ајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и ш 
репавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> полож 
га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па,  
 соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, мо 
на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зр 
ин Милутиновић, Павле Јуришић и Михаило Рашић.</p> <pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степ 
а жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p> < 
и: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина. 
је, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „до 
окрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, с 
ену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а нарочито је гледала, да их 
p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша ене 
и Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми упра 
 пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{ 
— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је с 
римети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас  
 Катарини, а овоме је још више допринео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, 
мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Р 
е господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господ 
беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погледа, пољ 
пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, ј 
споде отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све 
<p>— Прегорело... прегорело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је пе 
онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Заш 
.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати усп 
Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му каж 
Лазаревићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да  
тигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока ск 
материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је она све до овог трену 
тина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке упра 
а.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале  
војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђењ 
сицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се  
"111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и 
о, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад  
они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије  
аја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим  
а Обркнежевића, који јој осмех, осмехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S 
еном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао 
 две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће в 
> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности ниј 
/p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмури 
 дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од онога или по он 
 отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу на истину. 
/p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље  
са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и  
! грмну капетан Јуришић и потеже наново револвер.</p> <p>— Јоој, казаћу одмах.</p> <p>— Говори. 
Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, пред 
бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сир 
ако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило 
рт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у са 
официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на дужност човечан 
се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше 
агрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обори, п 
<p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасв 
 пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и инач 
ље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни  
> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)< 
адиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </text> </TEI> 
епублик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу  
пској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на прео 
ти ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?< 
м и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И  
им крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла репуб 
ди, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне мона 
хија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима. 
а не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако твр 
м, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачун 
е, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је 
 То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то 
твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном разви 
Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза до дна револуцио 
га, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душ 
и, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инстинкти.</p> <p>Кад је поп Милан видио 
 Двор и дипломација.{S} Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</ 
ционарна, али је анексиона криза до дна револуционисала.{S} Анексиона је криза била велика поли 
че Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а рад 
андује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапи 
.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другов 
га знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму ма 
а:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па ш 
ше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p>  
ли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бит 
 равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> 
к пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не  
 толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске влад 
и сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањениц 
> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући при 
вољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од 
 намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бив 
кршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање. 
Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш 
стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста шт 
е бледити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{ 
станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођ 
епенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} 
олицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S}  
> <p>Да, неки још несхваћени закон неки ред о добру и о злу, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јо 
<p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручникова.{S} И до 
сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и  
засте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прилику а да овде на овоме ме 
</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Бориса 
 ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да к 
но, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваћени закон н 
остати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе ср 
ити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције.</p> <p 
> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за гран 
уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми  
лобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које 
к и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старо 
ати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Ш 
и.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и град 
вај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на 
да би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бо 
већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отв 
иште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Живановић и капетан 
е само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако пог 
икове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да  
ћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако никаквој 
рки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узв 
 које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како л 
</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно  
p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а 
, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из прв 
мо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта мо 
 Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже је 
ковали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то  
.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а ка 
ма жени.{S} А Радојковић је, кажем вам, редан карактер људи, који би вам баш импоновао.{S} И ув 
Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари 
д данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити 
ту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба 
пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Кад в 
а суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић  
 пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и у 
е ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као 
зор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води  
 карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајете  
подарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевн 
а ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова,  
 велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана 
ладом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом 
ндра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, а 
иповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх  
.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избаци 
пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледн 
 Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо 
етан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до сад. 
нуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и На 
ом артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у н 
тно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јова 
о, — настави председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање вл 
а њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то в 
.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи 
воја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна м 
амо хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћут 
не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на инте 
то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је сврш 
плаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год 
здрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве  
Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у на 
да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цр 
 попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући рук 
сак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После 
у па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћа 
/p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S}  
чванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их рат 
 Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</ 
на прихватном положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибић 
 тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омах 
а диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак 
Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париз 
чи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се 
њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писам 
 Лазаревићу, да је потпуно безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p> 
отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удруж 
То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“  
и, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина 
а још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то зна 
рича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске ре 
озиције, док остали, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили 
Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају д 
уги наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „ 
и даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“  
ршу и одличном држању наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који на 
ћена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узм 
хватати? - говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али к 
лан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јован 
 рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у  
ници је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео поуздану  
ницу, где јој је предводником био млади резервни поручник Влада Алексић.</p> <pb n="324" /> <p> 
 и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где је с пр 
х кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професо 
 светлост, као да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, ра 
оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ово:{ 
треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме  
 тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренут 
ено беше да прима и пописује добровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у 
икаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово св 
 развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију п 
о хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На предлог Николајев 
римедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногласно и достављена је Стој 
евића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковника Милошевића потпуко 
д чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са приме 
>Председништво“.</p> <p>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова 
 се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имал 
> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно  
важивши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, д 
олуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу  
против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p>  
ј широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дипломатску 
/p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и 
давала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши 
</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре више натраг.{S} Овде ј 
 на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар 
палу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да р 
амоли капетана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно врем 
им погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Изва 
у, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова главица, праг Великог Бард 
 туце писама претходити па да до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле пис 
е трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p> 
погурен, има мале проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека,  
оји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је рек 
е у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши  
ј је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи 
и <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се з 
се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка,  
овиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајућ 
раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и  
мрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе,  
он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, 
етовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диж 
о је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које  
 напоље.{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне 
њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предс 
 оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који 
} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због победе 
 Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љуби 
у; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А  
најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута  
а слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах  
</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и прин 
p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> 
S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p 
у заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила г 
земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> < 
ви, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се 
> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно 
не, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одвај 
> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са сво 
га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнеже 
о је и премишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом  
п глас!</p> <p>Мајор Здравко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло п 
ала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мисли 
о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово 
е покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хт 
лазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p> 
 у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отиш 
ли не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и  
S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне 
 иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим,  
ти од бога и од народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема  
 своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S 
.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је из 
атарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p 
Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у бол 
твари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати о 
 томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се  
и од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину,  
утра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ  
ту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да и 
о вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно,  
опље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо доб 
ковић последњи пут када је био код мене рекао ми је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме  
авила.</p> <p>Примио ме је као брата, и рекао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и док 
ишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је 
</p> <p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасв 
p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> < 
уж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе во 
(ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма т 
бију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате з 
и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, 
огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види 
ксије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Т 
Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад 
Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадр 
а пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак 
ма мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отиш 
Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S 
вности, и Оберкнежевић је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више 
очео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао? 
дравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> < 
 своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојит 
даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећена света 
и до повољног резултата, па је отворено рекао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у ваши 
лиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А  
 за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва ч 
е треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима. 
ј господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га  
ли и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, д 
ла, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању 
да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утр 
з Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p> <p>Оберкнежев 
из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто нал 
ед.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас ос 
војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале п 
направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањолта, наша 
а крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, од 
е.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како  
подин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица  
 Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува 
ако ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ 
м Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак  
усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су  
вши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болес 
ислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњ 
 му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интере 
 да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та про 
е?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не зн 
дрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи н 
 врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са 
 приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, 
евић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> < 
о?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да 
 ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла зна 
ника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом  
и сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.< 
а Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Ви 
по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам би 
>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орло 
дели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два фори 
аје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>П 
 У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада прим 
ction" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслу 
 зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана ст 
на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас рекли за њу измотација?</p> <pb n="195" /> <p>— Не.</p> 
ену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се  
а и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А 
ж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго од 
господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују  
 очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика м 
од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође  
абезекне од изненађења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> 
кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџб 
} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гаро 
м и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх 
доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> < 
ш на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га ба 
овора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно д 
је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и размет 
p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како 
 двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не знам како ме за 
 пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један бугарски официр, који каже, да је  
наш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се,  
 Пашићу, иако моментано нисте министар, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому 
p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелигенцију...  
.</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим 
д у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени  
Немам!..</p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом 
 цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен њег 
 у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} 
и објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у уш 
им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић из 
вит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту ода и даровит књижевник, ко 
октор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{ 
те какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао 
еноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични  
зумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да  
-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познал 
 били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро. 
 <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ 
 у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прат 
де него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, к 
е немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се.. 
зор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву. 
у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао ју ј 
ни нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи при 
е; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S}  
лобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме сл 
очекао ме је, наравно, осорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти г 
ић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да зн 
упак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита  
слуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не мог 
и, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали прав 
p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" /> <p>— Овај покушај није мерод 
27" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашим 
длучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер он 
а им је даље приповедао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се  
S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, 
 <p>— Није потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... в 
p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка,  
 овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p 
 није никога било, а људи испред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n 
авши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>—  
.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо по 
дружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на ј 
 овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац,  
једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Беог 
н.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш 
 опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је п 
зиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе уд 
о шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S 
} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, д 
</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзи 
де, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> < 
едим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p>  
ли нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снаб 
о све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дера 
је републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, 
ти, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_N1" /></p> </ 
метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> 
 избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита 
 па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> </div> </back> </text> 
ић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на  
амо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онд 
жевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Оберкнежевић.</p> < 
ја.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и он 
 републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци 
уције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избац 
ц и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнежевића:</p> <p>—  
 неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције пон 
.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је репуб 
јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, 
 је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републик 
— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком. 
младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p 
у боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговори Раша озбиљно. 
ни напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајориц 
канац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој 
На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лоја 
и силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осме 
ар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да господари.{S} Хладан,  
>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је тво 
ту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио 
 на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победон 
војој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не пада 
еговом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као  
ао из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S}  
го се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и 
осле овога, новине више никад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зн 
око.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<foreign xml:lang="CU">и жизни п 
 јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да 
песму његову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјени 
еланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне ката 
љива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор 
е људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпат 
и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, 
и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње 
за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко,  
елом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} 
ор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те 
ти за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припит 
и непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri 
војка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за 
прилици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Борив 
а прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, как 
ти речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није доб 
.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само..,  
..</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то гов 
тичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим 
е и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њ 
ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презире 
 момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово,  
омите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чу 
 несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе за 
твој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио 
 салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ож 
вори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту д 
остала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са  
ља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пр 
/p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина м 
ри да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} 
у и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, кој 
м трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека паклена неман из њега разјапи своје џ 
<p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{ 
<pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, разм 
екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној про 
шла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: о 
 цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и роди 
е ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</ 
И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не 
ама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазна 
 познаје као ја.{S} Могу вам мирне душе рећи, да је он један од највернијих чланова удружења... 
олесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана материнска љубав, изазвал 
молим вас, господине, да ли би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је по 
огао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на о 
ранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S 
куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице 
</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже 
м моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану т 
ам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{ 
— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрну 
у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S 
 да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да дел 
ао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало 
то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што ј 
 и распитивао је, не би ли му који знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наи 
ати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се  
 сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање за грех главни лек 
 чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о т 
<p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„ 
аопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео 
хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си 
едству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да  
 овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и б 
оложењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постељ 
 посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да с 
 се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни дог 
цу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, над 
ој конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интер 
ње свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, које се  
х трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља  
ни један јој није могао ништа позитивно рећи.</p> <p>По њезином описивању какав изгледа њезин б 
ућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али... може да наступи врућица.{S} А није искључе 
имила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Раз 
 ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нит 
?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала привиђење? 
ајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајори 
ме је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да ј 
во!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бив 
 овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио 
о би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде 
шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Са 
си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— 
, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати  
"431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и  
се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, која ве 
е да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си  
ћ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле  
ати, да ме познаду, па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништ 
ите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада најп 
, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више к 
поведам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро,  
А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског др 
далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да доз 
ким интересовањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о 
<p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра иностраних дела дра Миловановића о ра 
, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету 
х наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати 
кретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и да га неко време ост 
ељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од с 
ци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешад 
ашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, 
нику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунило.{S} Ни 
 те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме показивао оду 
} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који га је испратио до в 
> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплаш 
 рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи  
емају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има по 
мишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успиј 
.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накрив 
и си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковни 
ци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, молим је да ме извини.{S} А како ми буде боље 
>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој суз 
 садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p>— Дакле овако од прилике каже:{S} Воле 
 је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па  
кнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину, коју је он често пута 
ко, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, н 
неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију о нашим пречанима 
ознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше  
 чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди м 
чај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Реци јој, мол 
p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је в 
и у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било шт 
ције...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти мени ос 
, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра,  
лест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S}  
ријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз катол 
p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола 
</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на по 
на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захт 
ако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека пошт 
 n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим от 
ковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић 
р Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме 
ђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног 
 докторе, молим вас будите ми искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина 
Не!{S} Несрећа од железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Ник 
м, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној од 
{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни  
 ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта“ почело је значити подсмех, екстраваганцију, 
ве је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј 
на његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А о 
е, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али ш 
 предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздр 
 планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду 
о народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пре 
о одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте. 
и овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних 
огледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме 
 истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на  
> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а инте 
епознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је  
команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам 
та му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на зата 
ма извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, 
а се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочне 
вник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењ 
само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија, било у  
сле отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме у 
> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После говора  
Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није при 
и анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта 
 изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу је 
радом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на 
gn>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић пре 
ијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „У 
оспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није 
дене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза ов 
 се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хлад 
ити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај 
а гошћа и мој друг, дадоше једно другом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и ус 
да разговара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белима 
чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, а 
јковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише 
ешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S 
дврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се с 
војој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас д 
еле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу стр 
/p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p>  
p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви на 
зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реш 
да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? —  
м дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да: 
p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не б 
за.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са  
већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске к 
 говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је,  
а је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже х 
 а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <p 
 Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разуме 
рла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачв 
а није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и от 
ивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Ј 
е руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка 
м путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стоја 
а је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, 
појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која ј 
и би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да из 
а.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, њег 
зна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда  
 Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је био другог мишљења, па 
апоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам 
чаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n= 
 онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ј 
а реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целок 
вим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} 
{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би  
ластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је своји 
>Још Радојковић није изговорио последњу реч, а непознати је био већ напоље просто изнешен.</p>  
змамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, ш 
 је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и ш 
ила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Остави 
нови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Ро 
/> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После 
у цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш  
 да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} З 
> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?< 
песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена. 
 дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта  
чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чед 
инама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непо 
а, одговори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p> 
 нањуши метар под земљом.</p> <p>— Зар! рече изненађено Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на 
p> <pb n="38" /> <p>— А кад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?< 
г детектива.{S} Биће!“</p> <p>— „Биће“, рече Оберкнежевић љутито и подера карту.{S} Биће о Куко 
штвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лазаревић, којега равнодушност поче полако оставља 
и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p 
маленкост... од бомбице...</p> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син  
њезине наглости и непромишљеног испада, рече:</p> <p>— Не може госпођо брже, кад нас нега не сл 
да га води.</p> <p>— Не ваљају господа, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети  
у шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>О 
ђе Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> 
зама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, дове 
исала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... 
ксија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров ст 
 помишљам и на рескир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби 
погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши ру 
 о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</ 
?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљ 
Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађ 
а за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има 
</p> <p>Пашић, после малога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit 
логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку прис 
дур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>— Донеси.</p>  
иси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> < 
зумем.</p> <p>— Била је код Александра, рече Јуришић, и говорила о нашим националним задацима.< 
хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у с 
p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручен 
ја напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као 
паливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, 
p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била 
ојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о те 
/p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...< 
ана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p 
е.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако  
 живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп Милан.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Јовану дође жао 
еда на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, ко 
</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, боже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дак 
 се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не  
ио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но в 
гова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p> 
p>— Добро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше ра 
 Нате.</p> <pb n="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису п 
асмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Интелиген 
елаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако наиђу, ру 
" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запи 
> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</ 
ете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу  
 да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p>— Мислим нешто, одговори Оберкнежев 
нема...</p> <p>— Их, немој, Војо, даље, рече Мица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је 
 али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухап 
вановића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>—  
господара Гњаватора.</p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хте 
м...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложи 
запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу нап 
а даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувши.</p> </div> <pb n="181" /> <div 
ко направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, да обрукате Зд 
ић донео.</p> <p>— Но, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?< 
и могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер 
 послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђо 
ји.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља  
гично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p>— Не остаје друго, него 
> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа 
но с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, ш 
ти.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, рече Оберкнежевић на концу песме, глас вам је промукао, 
е ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па ни 
 у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p 
 не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>—  
апита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би д 
 мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Так 
аза Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе 
нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо путује 
оваца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, прева 
ом.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и ка 
S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} П 
шким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удеси 
/p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам је овај наш народ, али нема к 
олиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цв 
олничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је 
p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало дуже остали...</p> <p>— Махн 
 сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала 
је се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— 
Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад неко говори истину?</p> <p>— С 
у; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаг 
рука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одговори Радојк 
— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <p 
е посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и  
м косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</ 
оњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да  
етио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгле 
</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> <p>— Грдне животиње, господ 
у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, м 
асно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си га  
ити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку. 
Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је у 
га ми, додаде Пашић.</p> <p>— Ратовати, рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за  
да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече 
n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори 
 unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се 
о напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже бечку и напи се 
>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више питала.{S} Мени је било д 
n="239" /> <p>— Неће га никад осветити, рече један.</p> <p>— Зашто да неће? запита Јарац.</p> < 
ога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете  
чи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се ј 
и Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка  
уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била 
е у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову зе 
иш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— Истин 
 ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли. 
 <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{ 
ина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта  
ва и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p>  
оље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође  
нта госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Им 
т једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да  
 у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Милов 
апита радознало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али мо 
огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњач 
ила, љубила...</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка сл 
ка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а 
> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала с 
ар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не 
бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из с 
и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p>  
 иде...</p> <p>— Грдно ли је препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини б 
 стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја свој 
ковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Госпо 
ео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</ 
календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем 
Можда би га добар полицијски пас нашао, рече Лазаревић, ако може да нањуши метар под земљом.</p 
а мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p 
ори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо посла 
Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам  
 да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођ 
о.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Те 
ео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она је јецала.< 
, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:< 
евапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта б 
дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупшти 
што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издај 
p unit="graphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лиц 
p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лиц 
в-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— П 
це девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти  
Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Ст 
али Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право им 
са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај умета 
 <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнеже 
а ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима 
ти да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>Н 
оја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</tit 
 било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо  
испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не м 
и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви 
аше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу  
.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипа 
у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосн 
 Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</ 
p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, на 
е ми примила понуду.{S} Њезин је живот, рече, отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задрж 
аредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Б 
тан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</p> <p>Лазарев 
, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Враг 
бави, од љубави, господин Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>С 
це.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек он 
 министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког 
</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад дола 
> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Р 
вадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу н 
и то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</ 
о се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, ка 
/p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балканс 
нској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је,  
гично мајорица.</p> <p>— Зашто да нећу, рече Раша.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим на 
их новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да в 
ишић.</p> <p>— Полако, полако Јуришићу, рече млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S 
/p> <p>— Како мириши на девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p 
 још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плака 
кој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним л 
траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд,  
ај капетана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да ра 
 народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примет 
 запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће 
} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p 
око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да ле 
/p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву дописницу.</p> <p>Лазаревић 
дри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати 
адбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је пра 
аче застаде на врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њез 
<p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>—  
 Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p 
 Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро 
та.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уоб 
 Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сок 
 понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кути 
драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одгово 
рском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S 
м.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не 
бало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па  
 Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље...< 
о!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... маленкост... од бомбице 
 смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} 
 се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстав 
 пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам  
/p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковни 
беркнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја?  
аваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се  
зама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу 
ј кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p 
атски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше. 
румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним но 
 И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се  
ајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се ма 
елијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши  
</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у  
 А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хте 
по богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овим 
ла.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и п 
ш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и 
таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти  
у.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде  
угу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} До 
ким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти  
 је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Ујед 
 фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафе 
рујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно  
жи их Јованци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јо 
нити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је  
а и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било 
 Откуд ви, браћо, овде?</p> <p>— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.< 
 Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како н 
анка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> 
<pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за ваш 
ад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у зн 
</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, се 
ом писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Заш 
тно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ј 
 корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а  
/p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и  
 вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући поново писмо Катарини.</p> 
видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако ма 
ом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо  
прат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отворивши врата и пропусти бата-Лазу да 
бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу  
риглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући 
хаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S} Онда подиже На 
нуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.</p> <p>— 
.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настав 
мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овако својски 
вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разл 
, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад  
мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брат 
 му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се  
е неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му каз 
ти, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемири 
</p> <p>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратк 
иле дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветова 
584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после  
ани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том 
/p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црн 
 Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши оком на апсанџију — па га пре 
ад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n 
p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо  
 поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој за 
па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, т 
ају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тим 
ј, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти гла 
има <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих сил 
> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од з 
</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{ 
во одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога теш 
фу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе браће — ако је за вајду, доста је. 
вни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без ве 
а.</p> <p>— Мило ми је.{S} Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова  
ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, 
ети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу о 
ањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Ни 
ари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати  
>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пуста 
>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази 
арода.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="4 
 — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да  
>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p 
 предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што го 
 излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ног 
ричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — рече писар Пера, показујући прстом оно место на глави,  
оду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све мо 
у услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром 
</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, кој 
..</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и  
итати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнеж 
розница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски ра 
<p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} С 
нкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, 
нимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, коли 
о, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настав 
, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цига 
 развија један врло незгодан поступак — рече бугарски официр.</p> <p>— Напротив, одговорих, врл 
ћивим гласом.</p> <p>— Причао бих Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста ј 
 не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња  
 ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу  
/p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај  
причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић 
да дође она овамо.</p> <p>— Пристајем — рече Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо о 
>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јо 
ођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан 
> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањима 
фане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одм 
зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име п 
 кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.< 
 бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...< 
p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време бо 
/> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван 
ем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p> 
</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запа 
/p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Тура 
> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустав 
ремена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О т 
а пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре опера 
та се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како с 
/> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за 
 реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу. 
но, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде 
није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво дру 
ита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је по 
} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</ 
. — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узру 
 причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услов 
едрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкно 
/> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, 
дних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спа 
164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не замере; али моја 
С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо мо 
<title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се по 
бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p>  
жи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени 
али Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та 
Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошли нисте“.</ 
адског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господине Лазаревићу. 
 погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помис 
ече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић. „Већ морам поћи.{S} А ако дозволите, на 
.</p> <p>„Дођох, на вашу жељу, госпођо“ рече после неколико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви ст 
друг из детинства.</p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> < 
/p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођо“ рече Лазаревић 
ећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p 
ео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово братским гласом:</p> < 
дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће 
слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сад 
е читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црного 
— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> < 
ретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, мо 
 служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим  
р и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му ме 
е наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не заплави.</p> <p>Ја  
амислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали. 
е ништа.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да п 
 глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазаревић:</p> <p>— Доста духовита карактеристика, 
; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни тр 
а уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год. 
леда Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би било оне д 
одар Гњаватор је био другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} 
и хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>О 
/p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p 
тра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није. 
> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послу 
</p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} С 
гнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајт 
и се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ 
јорицино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као 
олте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, 
>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко ј 
ме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипа 
ј нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... 
пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па  
де на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш,  
оља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила 
ше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег 
вори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпору 
зе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту, где је мој  
нтимнији разговор.{S} Генерал Азис-паша рече, да је он командовао дивизијом, која је била према 
/p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може 
м увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном за 
његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахр 
ржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не могу.{S} 
>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— 
у се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S 
е слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију 
на је јецала.</p> <p>После мале почивке рече јој опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лаган 
било довољно.</p> <p>После мале почивке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ не 
ежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата з 
ли новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривун 
ало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с ра 
веку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји 
 посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу с 
бијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе  
есео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>— Зашто ми не рече, ко је писао карте?</p> <p>— Не знам.{S} Лаку ноћ! 
но.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да ми не з 
моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да м 
 ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<titl 
селе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p> <p>— Ја Јуришићу не знам готово ништа; знам з 
.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овам 
снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви,  
ић.</p> <p>Капетан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да зн 
арина.</p> <p>Оберкнежевић је погледа и рече:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, уп 
{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он реч 
.</p> <p>Ранковић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти лега 
? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, вид 
евић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи  
жим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна, кад и ви радикали  
</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>—  
но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник,  
 том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, ал 
и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што с 
сић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и 
Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, од 
{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а  
а тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју  
и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p>— Добар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунц 
 изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p>  
ед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, 
ту лорњон на очи, гледаше Радојловића и рече:</p> <p>— Господине, ви заборављате, да живимо у С 
.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче пр 
ар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{ 
укопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Так 
еркнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњавато 
вић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкињ 
седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија п 
?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор о 
авајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то у 
ој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га другом  
 <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о вел 
нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чед 
> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим 
га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива била!...{S} Поздрави госпођу и реци 
</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А ш 
азмишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива ниј 
леда.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао 
ранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћут 
и оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Куба 
ето.</p> <p>Доктор опипа било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прох 
 глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p> 
...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми  
нку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} 
нежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што ст 
еда, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p> 
/p> <p>Радојловић је погледа презриво и рече:</p> <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви  
раду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све  
 сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто  
н.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, ре 
ко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{ 
.</p> <p>Катарина га погледа прекорно и рече:</p> <p>— Господин Лаза из Београда данас ми је пи 
!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага 
ам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим,  
анчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="52 
аднокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; ниса 
ић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад мислиш, Миловане, да о 
ати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</p> <p>— Подајој згодном приликом.{S} А да ли она 
и је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде  
у брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана к 
 тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста 
и моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се т 
а плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су  
лим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте с 
 прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{ 
на душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</ 
нта отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здрав 
40" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми  
 га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем с 
о...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате.. 
<p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код  
le>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, ка 
ког официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, господине, да ли би ми мо 
тину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно! 
/p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно  
?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>З 
у чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у  
а сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S}  
итао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја га, Бога ми, незамаитих 
 своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није  
 показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано 
 о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био код ње.{S} Вели, немари одла 
и има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио. 
ревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он 
сић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала. 
се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до госп 
и.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слоб 
у, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отварајућ 
 ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се н 
јанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра 
вет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала 
ћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, с 
оћи републик? запита један.</p> <p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републ 
 је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Ната из болнице па ако јој не буде те 
дужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мене лично и донео је аман 
анка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја 
еда њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризо 
у по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је сврши 
S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ак 
прави право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета ко 
м.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S}  
ресао душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је 
ир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан... мука 
бо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети с 
к.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно д 
и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас 
а учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај 
ђеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме 
ћ је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> < 
ојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас дес 
ажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам лаже 
азаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! рече Ка 
} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење!</p> 
:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџ 
/p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти 
 оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S 
махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код  
 него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта  
но своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га,  
 ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред кав 
 Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te < 
 испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине ма 
а мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде! 
не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље 
Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади  
оћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неко 
му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић зар 
па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја т 
, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко  
еркнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођиц 
дајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо 
теље, прогута пљувачку и готово нечујно рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> < 
ље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n 
ило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и он 
е се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? „Ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог!“</p>  
але, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад н 
ћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочи 
ет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали циг 
читао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је 
били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што 
о би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде 
говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба 
а је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сас 
овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разгов 
ме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство 
ите Гњаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.< 
о се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p 
Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>— Баш пре кратког времена била је општа ка 
ад је Мара завршила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку 
е у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, да није тако т 
се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало пос 
петанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле, молио господине, да м 
p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад 
се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} 
сар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штек 
најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја са 
p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о дешифрованим депешама и  
ку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напит 
бе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудитор 
ованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин 
идела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе 
} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у хо 
нате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} 
нострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У нем 
не.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни пров 
о се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на 
о па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће с 
ожеш и поделити...</p> <p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што  
се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а суз 
Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и  
штену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми де 
направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима,  
 тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је  
страцији не може бити ни <pb n="738" /> речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређе 
ати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије 
з грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме из 
</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи  
<p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све  
!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхић 
то би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турби 
ш једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати 
 јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„ 
 нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића д 
:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.< 
 разумем господине Оберкнежевићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> < 
о по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао  
жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се  
Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, пр 
дох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге 
емо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг  
 требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда 
м по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — У 
в из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем п 
беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p> 
ованка, јунакиња наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и р 
одушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се 
и те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окр 
>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбр 
ли хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом непријате 
е сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од неср 
ем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреб 
ненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег 
то само каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био в 
не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком  
ом, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска сн 
иће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на о 
— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S} Велим, да је ова претерана попустљи 
а њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима 
ача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l> 
 ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и по 
у тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он ј 
о, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра Миловановића...</p> <milestone unit="subSectio 
анке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није више мој.{S} Њега је отео од Арна 
ож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца 
ло у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и у 
 којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
на проказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла ум 
ају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад види 
а Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к  
толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешк 
сто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али  
.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Бо 
е при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S 
тне вечери“...</p> <p>Марта је последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледа 
м, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</ 
даш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао 
ни да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад 
ваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да  
итал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба ни 
ним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков,  
допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти ј 
ења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој сад 
 Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка 
госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена исп 
оже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{ 
 рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, изв 
>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим с 
а и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је 
а свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А 
на морској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија с 
а запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на своје питање 
зекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p 
 замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах 
закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне  
им избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до  
је Муса прво лепим почео, нису могле ни речи прозборити.</p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позв 
затекла.{S} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске  
ом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?< 
г јуриша није писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој  
 сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која иште да 
Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте мо 
 моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што 
S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву 
перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај 
ар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искрени 
> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type 
 снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку 
 племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који б 
срет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му 
м за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S 
двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p>  
рете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да ос 
е да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гла 
тати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од 
у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Послед 
 чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазво 
 стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу 
ица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садрж 
Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи 
ана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612 
.{S} Верујте госпођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе с 
лити...{S} Али она... она... — Иза ових речи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се 
умела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз  
боко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавни 
има Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима  
естру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговори 
и, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у  
еше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је од 
миту, — отпоче Николић.</p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, 
иће достојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са д 
ити, него од кога је?</p> <p>После ових речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сет 
сврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питањ 
нда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“,  
м душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S}  
о срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу 
ађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох! 
 непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p 
ила...</p> <p>После ових првих пламених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> 
од големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти с 
>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, о 
ушу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комит 
 Говориш ли истину?{S} Истину нам мораш речи, рече му енергично Јуришић.</p> <pb n="78" /> <p>— 
још врло млад и бујан па је просуо огањ-речи на владу због њезине претеране попустљивости и пок 
е бити, исто, али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто  
 му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се б 
о у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати 
је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које  
нутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога ми 
ји никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске М 
ко и горко заплака.</p> <p>Ната је овим речима материнским била ганута, а поред ових и сузе стр 
 чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба 
г вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, д 
проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не до 
По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине  
ћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну в 
шало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} После домаћин 
ади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, потр 
а и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољ 
оту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната посл 
јој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је био 
овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш ко 
ним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То н 
м у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да то 
ганизације за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на грани 
ликовцима.</p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турско 
е свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили о 
 их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима  
ошћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната 
ваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је 
ва трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} 
добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догод 
у растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би г 
који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и т 
 навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре п 
 /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће оч 
срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој  
> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор га је питао: где је  
а.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунил 
у?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор одлучно, иако није још ни завир 
ене браће моје?...{S} Јесам ли и једном речцом задржавала Жарка, да не пође на бој, на Косово?. 
што да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p> 
</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p> 
о да протумачи.</p> <p>Љубопитство, или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју  
 <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српског 
е налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се оче 
рно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштин 
је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, о 
ши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се  
оводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када 
дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</ 
жног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзоја 
о на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Во 
у мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.</p> 
и би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласо 
јавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, д 
Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> 
.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Што 
 У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да уч 
је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S 
ажила и за Једрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки к 
ила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, д 
во становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, 
јетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути  
ше своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, к 
се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим ј 
а идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p>  
оје ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска ја 
стигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, а 
акнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их задржа 
-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга При 
 <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што  
гладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли гла 
ој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је б 
ет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p> 
 рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За вре 
могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесн 
акова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међу 
и.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили и 
 Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно  
на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо и Оберкнеж 
тужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе. 
песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу  
ећаја, немајући вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот 
 беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га 
да као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај њего 
анимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли 
зојав:</p> <p>„Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас ју 
</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуков 
а на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризнић је, после битке код Велеса, добио од команданта  
<head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је  
е Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се 
е месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полициј 
би други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући 
руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше  
ad> <head>Празан Београд</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину с 
сму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n=" 
ву кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама 
То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној превеликој осетљивости.{S} И, кад год  
head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. ок 
20"> <head>ДВАДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви</head> <p>Пензионисани пуковник Никола Ризнић 
ао своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p>  
 је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешк 
а, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још је 
 ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала  
ад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој 
>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљ 
могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да  
/head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у 
ма према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, јер м 
о чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њезине историје, и што су о њо 
одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{ 
ала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакан 
не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе 
ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанић 
огађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Ст 
ебу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српск 
блик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.< 
о, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлаг 
 тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај б 
?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Н 
е ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни  
гову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му и 
ле хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја 
осподине, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title 
{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж  
 добро о њему — одговори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Р 
ј господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори 
ми тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“  
тола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њ 
е, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом 
е пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{ 
о сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно 
, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војс 
— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени ј 
м околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовц 
 као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је оно Јова назвао, кадри су да 
 вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крај 
ај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шт 
ћ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С то 
Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препорук 
ако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја с 
ву Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом а 
рфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободн 
латној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Ср 
етири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар  
ду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p 
е уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас 
S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по  
ећ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами 
ђење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском вл 
сово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је 
послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пусти 
етном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће свој 
е освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње. 
и део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма 
бину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> 
јега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких  
златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо 
 вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива с 
м народу, који је ето, после пет векова робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најз 
шли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати  
рпске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопча 
о донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је к 
у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се ш 
а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, та 
 јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у п 
е беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па 
 војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p> <p>На Бадњи дан 1912  
е дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу 
оста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући. 
ала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка морала пролазити.{S 
ужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да 
а је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и 
о наук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојн 
е другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко 
ица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а 
 идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао, а која је 
 како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Ко 
етом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам с 
свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црного 
о...</p> <p>— Имадеш ли, мајко, кога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— 
ртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуна 
 селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кро 
нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припи 
 сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, д 
 Потисја доведена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p>  
 пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахр 
копља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Милан 
под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уш 
о па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита 
јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђи 
лела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и волела, 
нику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Нем 
свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих  
 није за два три десетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мис 
је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после развил 
 позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а  
о на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема  
 се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо с 
ш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимар 
ренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединц 
и цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p> 
ко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га 
живала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига беше,  
х била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уоби 
ела и расположена, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељ 
да остане код куће због доласка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смис 
-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им ето испред очију нестаје 
урскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џав 
 Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и кад из п 
е указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво 
е.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навал 
 се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се пову 
 сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера 
 догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе. 
е удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете свој 
а?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви к 
тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика ра 
ан је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме  
т.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зач 
аквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао 
своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давно била изгубила.</p> <p>П 
квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам пишем, него и с моје  
ово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама  
у, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над једи 
, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па ј 
з пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S 
ко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се  
те тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о зас 
ника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резултат прегледања.{S} Али се 
p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да  
ије хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато,  
ризати млађани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао 
е загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Пре 
је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато мат 
И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, ко зна, би ли остала у 
 несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли  
 своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ између матере и 
и, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb n="378" /> <gap unit="graphic 
ро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако из 
а, који је примио Јованку да о њој води родитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрем 
 оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p> 
.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће. 
: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а 
еограда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане с 
а целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљези ог 
е човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засве 
к ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини с 
јим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може  
иштити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем 
нице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треб 
оје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано уста 
их официра.{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате 
 дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болница 
 и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опаљеним ли 
јора Жарка и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу! 
 станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на грани 
езином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје 
 више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душ 
о је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, пред 
олна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p>  
и са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне 
 је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређа 
чку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је  
ријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном у 
ите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српств 
ујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртв 
м је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци 
бије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да с 
 му је разбор истицао надмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све 
сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к  
 напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дох 
 с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено гово 
 ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио шт 
прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Ср 
амо за дужност коју јој је њезино жарко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је 
ј, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ак 
то у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S}  
 бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>С 
би за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова 
у.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје засл 
е побојавати да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док  
, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотво 
че српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је 
расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле С 
римети мајор.</p> <p>— Ви и овде вршите родољубну дужност.{S} А мора неко и овде да остане — ут 
авницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно пре 
м доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n=" 
ене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те 
јо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: 
гинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српск 
их га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} М 
ише задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мо 
/p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао 
Мене је“, рекао је, „истинита ревност к роду моме ободрила и принудила ме, да зажмурим и да јед 
о, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај трен 
азговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојк 
ра Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико 
ка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку, рођаци и добром познанику не да мира, па толико пута за 
 Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећк 
и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} 
арске крви; осећао је, да је за владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмља 
ј мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Ра 
ајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слобо 
 волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће б 
 свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога 
ја има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њих 
него ослободиоци; не беху душмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S 
азу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог рат 
агонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић  
азумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да ј 
, ја разумем и осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Ваш 
 је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите 
ва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p>— Гро 
ова мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма  
 и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а го 
а је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали  
те стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Не 
 отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда  
спођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро 
.</p> <p>— Видим да имаш право, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столи 
реме славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па 
ним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и у 
зраза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радо 
о као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима д 
</head> <head>Где је Недићева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута  
и чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели 
га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави 
то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита  
 <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је капларска прави 
а читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад,  
онференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га командан 
д црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и зак 
рају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада 
није.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око С 
<p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша војс 
наш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и национал 
ао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике 
то су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрен 
ад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави, господ 
им, а Јова већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страш 
беркнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнеж 
ише пута говорио Оберкнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао,  
а поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш н 
мети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српск 
> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, рече гос 
а!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштвена и н 
не новине издавати, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Ник 
ли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми 
књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књи 
времена имао намеру, да изда какав већи роман.</p> <p>Господар Гњаватор је већ више пута говори 
Кад би ја којом несрећом почео да пишем роман, а мој драги Жика да га илуструје, његове би мушк 
ко ви, рече господар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа 
но замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<title>Мравињак</title>.“</p> <p>— Ах остави „<t 
РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p>НАПИСАО</p> < 
 место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.< 
радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наишло!{S} 
ла је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли је 
аже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толик 
асположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоника 
lepage"> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАН 
>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклиз 
 да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, с 
 питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Бе 
свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби 
b n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прек 
 твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p> 
 воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки  
ва угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајеви 
ма „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chapter" xm 
спођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p>— Вол 
ad>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девојка са с 
аре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних  
и славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У пос 
народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске вл 
трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суд 
ојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А  
, да још морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас 
 руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког 
 и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</ 
је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њих 
не пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браће...</p> <p>Предраговић 
на, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и х 
рило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом 
ња своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске пос 
 се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није с 
аћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је п 
о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184"  
ас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку 
 на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измоли 
у.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S}  
а себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба 
p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако до 
ук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву соб 
 оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је п 
 им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p> 
{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од  
обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Обе 
.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену 
, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москв 
p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, 
у пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <pb n="118" /> <p>— Море ос 
на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и прекидао разговор о партијама, те  
зговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је п 
у Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио каву и отишао међу познанике за другим стол 
е Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</p> <p>— Врага га  
сића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p>  
118" /> <p>— Море остави пиво! одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за госп 
ћ.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страни 
> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли пант 
ао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јасни 
} Долазио је њихов омиљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скид 
ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није ј 
</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размиш 
исмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p> 
р, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p 
оброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас б 
 Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ј 
анталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му ниса 
би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Ро 
ција не зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Даб 
 Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скуп 
еш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати ми 
ци страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписм 
рно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Л 
 ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин мога 
псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас  
са.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац волео бо 
 крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навре 
е руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се 
т.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју 
, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из т 
лницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких ра 
на, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је,  
лене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико 
ан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код предаје рубља причаше јој једна болни 
, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и мој 
и Лист</title>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је т 
 којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворн 
ађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с ле 
рчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтале, док је Јарац из бечке пио пи 
рмонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисала...</p> </div> <pb n="58" / 
head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> <p>Кад је Лазаревић 
 дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма раз 
о је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело с 
S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, 
моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је ружа лепа, рано, била!{S}  
 топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну 
срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја  
 к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је ружа дивно мирисала, како је  
осова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p 
ј.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су  
заревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби,  
 и лепа, и прса има бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава в 
тови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља. 
ло лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризирана и св 
су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у с 
риле као да и оне негодоваху због овако ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом врем 
p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли? 
о и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсо 
справку младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, ком 
о у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао  
ца сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренут 
 је овај јунак оставио кашику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти б 
а прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји 
ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... и 
, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим н 
стилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало ра 
тај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји с 
у за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! реч 
? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одго 
е:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које  
 рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— 
родно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Д 
но, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења. 
м, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајст 
им.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влад 
Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.</p> < 
иш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га својим ле 
тај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Црнору 
ужења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркал 
 јој беше бледо као љиљан.{S} Десна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на п 
 и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други опет похрамљује код сваког покр 
Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још доћи.{S} Оста 
>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гу 
говић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше  
, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда м 
ни јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћ 
Ержом журно изађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе  
е из његових кола и да понесе Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације ц 
и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, ш 
ој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околин 
.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта б 
="21" /> <p>Леже на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређа 
рбије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се жи 
>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из 
љашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорност због кру 
војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал  
ког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал Божа Ј 
 су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Шти 
" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек на 
ложај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две бат 
 проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, п 
р Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p>  
азум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешк 
оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, п 
о ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на  
ћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране  
ојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника све ово да 
у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</ 
авна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друг 
 вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се 
тавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново  
 <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском н 
тички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на  
ештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенер 
а тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка зас 
е му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прст 
вијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две  
груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази брат 
мци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S}  
божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p 
 колена, а не дошо на бој на Косово, од руке му ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме 
е јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p>  
роб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и некоје госпође приђоше к њој и искреним сауч 
ед растопио.{S} Милан ју прихвати испод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посад 
 више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је у 
уним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p> <p>— Госпођиц 
 се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи 
 Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот,  
он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле  
?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p 
сном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па 
насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S 
 у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем 
е комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега ј 
ш на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</ 
ело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анексиону кризу нисмо заборавили, и 
иротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, д 
који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — реч 
 се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је ра 
нађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађан 
раћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и бл 
сле очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S 
царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и пола 
чи окрете главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.< 
лупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крв 
уније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима пр 
говарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе 
 усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце 
а коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир,  
ва.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза 
толонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; они хо 
ЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно 
/p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по  
оследње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву 
вала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> 
ешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег 
е одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једн 
 се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољубац у 
p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грл 
.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ј 
у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио гене 
оји су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата д 
у, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покуш 
ј народи здерати одежду мира, истрћи из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њези 
ина Оберкнежевићу, прихвативши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу т 
} А пољупцима обасипаше груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају 
пље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{S} Непреспавана ноћ, 
овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>—  
аласане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их морад 
од куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је 
е му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и с 
Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> 
уковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је доб 
у нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милост 
е пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрост 
— крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!. 
задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и 
а Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињем, причај 
 би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас 
.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тих 
 и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Ст 
ори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p 
ежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да  
тали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја 
краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на изб 
сне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хо 
и.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и в 
је ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <div 
рака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, к 
то развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потра 
е уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Никола 
н старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти 
н старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те 
p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S}  
диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрхтал 
е Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), п 
 Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, ба 
> <p>Миливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрав 
е још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, 
/p> <p>Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер  
доше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, о 
кови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} 
.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим ра 
у радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да  
178" /> <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су  
тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p 
ељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари п 
вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колен 
 тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледа 
ванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште  
и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, чо 
р у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда  
 прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам каква из 
спео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрмуса писарев 
p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у р 
ељу! одговори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSect 
ите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, онда бих вам желео, да се лично 
.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздв 
Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча 
бије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на путовању краљевому  
г који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је поступио.</p> <p>О 
ош један много јачи и већи разлог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужно 
мочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови з 
м правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спо 
 <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Г 
На дну писма је и Пера написао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p> 
у, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и  
ардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија,  
са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам,  
Први корак, прва проба, па не иде ми за руком.{S} Другим речима, на првом кораку корпа.{S} То м 
но мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазарев 
 надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извини 
ина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али 
</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку  
сна јој рука висила је низ диван, а под руком јој лежао је на поду развијен лист што га је узел 
.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори 
ањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Со 
в, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкне 
} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>К 
ај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био из 
е на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни нек 
 десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио с 
 <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа  
мена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време 
а смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у 
ш једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друг 
 нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да кажеш и Нати 
</p> <p>— Батали, рече Воја, одмахнувши руком.{S} Какво погинути... па и ако погинем...</p> </d 
 бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и 
 јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} 
здржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па брише очи, јер и он, 
За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погл 
шу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно м 
е-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба 
море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на 
p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</ 
ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гледаше Радој 
Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита  
се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје ве 
 испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извештаје, к 
оше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу 
е краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко,  
аслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој не 
хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на  
то, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког 
pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврн 
 — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је л 
је вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се мо 
е га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код к 
 рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; ш 
 се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост ни 
8" /> <p>На ово питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добић 
Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Ц 
д смо били на половини моста, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Због 
ти.{S} После краћег премишљања, одмахну руком:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи  
ао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразум 
> <p>На ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{ 
ли по вољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ  
, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, н 
 радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле 
мах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</ 
ни моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="1 
> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote>  
?</p> <p>— Па, наравно.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је узда 
 по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није мо 
њак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</ 
p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо познаде и рече:</p> <p>— 
рки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од 
окретала и размишљала не би ли могла по рукопису познати од кога је.</p> <p>Рукопис јој беше зд 
на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p> <p>Из којега је места  
имедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо 
<p>— Од господина Жарка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојан 
 Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда 
куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити 
{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек 
мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једн 
вај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Х 
м приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, више не 
ито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам мог 
/p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручав 
вориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали  
га, да је Неранџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љуб 
{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му  
срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погле 
тојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била  
 сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој ал 
апетан. --><pb n="361" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— 
ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мал 
старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S 
писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци 
моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је  
гла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакош 
беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој 
м осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му на ненадном дочеку.</p> <p>Ду 
уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео с 
а шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјел 
да.</p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јач 
Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у о 
 Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „ 
вић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наиш 
ану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се о 
ви без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Б 
ањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао,  
етњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> < 
ни са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнад 
S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци 
за ових речи приступи јој ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку ва 
да га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде 
дведу Бачвана до постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти 
 се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е, лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и д 
мехом реванжира.</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута 
тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се н 
м Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљиво затворивши в 
може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште г 
леда на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан пос 
главља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као  
S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од уск 
атарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из  
побратиме! — рече Радојковић, пружајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена 
сту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га  
ви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли 
те моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога —  
е збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стој 
!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од господина Жарка је, 
; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S 
ан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држи 
 натаче га Нати на прст.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја 
сић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, чес 
p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - г 
ли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе 
— пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се,  
 — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњав 
. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — зап 
у и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} 
инут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај ру 
 поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да 
ату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој: 
="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жива  
а, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неран 
авао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем 
— Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших,  
на између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја за 
евић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је т 
 сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, ч 
аје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гав 
 једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је 
у реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече м 
адовољно бата-Лаза и продрмуса писареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, от 
часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и  
едам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p> 
ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, 
уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мржње, т 
ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпуст 
, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и в 
> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд  
дине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да прос 
е, кад је Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а мо 
д срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић је после овога, још неко време сед 
S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш 
е на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шан 
 се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором  
у бурму на прсту.{S} Онда подиже Натину руку, на му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је 
још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други 
Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дроба 
 у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S}  
 и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и 
 Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође но 
е, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда  
е може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати крајичак кошуље, па б 
— Простења Ранко јетко, избацивши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се  
оглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу,  
ика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошл 
е застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да 
 Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се по 
S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорск 
 притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор  
на умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову  
 угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им је Милан о њој много пута говорио, као  
ли жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво н 
{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су 
имају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364"  
ну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али с 
о, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који н 
о отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како  
 Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p>  
е.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде  
љске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних де 
е затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетак 
за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне куће  
 бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангар 
летеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских чет 
 и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> 
Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече 
о се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{ 
Јованчину лицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндер 
ојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмеја 
мивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога ц 
ом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је изашао н 
Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Наста 
ече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо болесничко лице.</p> <p>— Дакле 
н њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако л 
осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетк 
есто бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при 
анку и притиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>—  
ојено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкасто-плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се  
ку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је б 
у, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а  
<p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати  
 <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ј 
оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи намет 
устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини в 
а се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И  
ију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоно 
екламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту,  
ог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко. 
ерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је ле 
, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уз 
ри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових р 
прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — ре 
ну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страх 
одан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" />  
 је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела  
тва, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у корист српскога плем 
одици.{S} Лични је друг кнеза Арсена из Русије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао 
ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, ре 
беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким разми 
 жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво 
е ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар 
 би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би могли рачунати, али ме неки силан и 
 никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне 
о у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значај 
ринутости пређашњега дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, о 
е Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других ј 
ње решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повинов 
не дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви  
бразована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">L 
 у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг  
ом оде.</p> <p>Поред Москве је пролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду  
b n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија  
 самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући брат 
> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p>  
</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила посланика Хартвига  
је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета 
и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S 
p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> < 
 Temps</title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске пис 
полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задов 
, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — шт 
где води за руку или носи на рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су 
ео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар завежљај разне понуде, дувана и  
е — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} Име му ј 
ада писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, 
ги дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви  
 ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, 
јку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.< 
 мишљаше „није заслужио, да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“. 
ски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало ко 
се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и  
и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код 
с, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће  
стру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си 
 да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се је 
творке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско вес 
ршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам  
сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19203_C 
0" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо 
лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо  
драва је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица 
из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарч 
рте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у др 
, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатк 
почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много  
шљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови но 
 много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су 
Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли  
 писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има м 
остодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> < 
е бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају 
ерљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су главни  
по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај покушао да п 
дрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— 
S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Пр 
ви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div type 
, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки 
 из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше 
страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње шт 
е са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га 
 врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем п 
па са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној стран 
даћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима пр 
ванка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила 
ела за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стој 
смоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен 
 устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим о 
слетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропуст 
исам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— 
еба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакл 
јде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој  
нудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="chapter" xml 
ћ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела д 
ркнежевићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву прове 
-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не бе 
нило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозрив 
е било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали  
<p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не  
нула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина 
ио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја 
 хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, не 
му је поремећен.{S} Не зна ни кад му је ручак, ни вечера, ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Нека 
цања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити з 
добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја морао помоћи. — Добаци јој Обе 
>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он је доша 
аким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да ви 
зриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p 
се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македо 
још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нисмо?  
а ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци  
а нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка по 
и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле, рече Пипица.</p> <p 
— прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type="chapter" x 
 ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечку пива у ј 
 /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ра 
е долазе овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац до 
} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајд 
у ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код њ 
 свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S}  
 је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пип 
 узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, т 
м да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога ком је пошао у посету.< 
 да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу  
кад је приспео дома, онда је било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о до 
и да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди г 
 време рата, није знало правога рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио  
це к њој и — затекао ју је, заиста, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута п 
 „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здрав 
ашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су  
ри поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља  
 <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p 
а сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки В 
бе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори 
и бесмислена.{S} Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи,  
</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, д 
, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног 
љона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли п 
моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Жи 
о обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па,  
очвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних сокол 
 Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје пос 
тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> љу 
<pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути 
ши.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се  
<p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита  
е насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојан 
ош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној ду 
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се ода 
ењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад 
мером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, колико је патр 
у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> < 
виде, да им нема многих добрих другова, с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју пад 
арској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и  
посредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим сав 
штало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, почео је све јач 
вни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њих 
ожда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, к 
промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за 
еговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубив 
дговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— О 
добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утон 
им што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> < 
p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не мо 
 груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумева 
 ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљак, нагне  
>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом 
 речи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте  
ети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај 
ле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезо 
ца.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p>  
Једрена.{S} Наместио бих ју на граници, с бајонетом онамо, откуд нам добра не желе.{S} А када п 
у и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом кру 
жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу. 
да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво се 
огромно одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју б 
ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино  
арод исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империј 
ог часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад 
 Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, к 
замоли бата-Лазу, да га остави на миру, с примедбом:</p> <p>— Матија мора бити, да је много гов 
ондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе,  
pb n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на с 
а с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско с 
ба није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за час 
и, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама 
правац и није некако била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало 
нка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђу 
ло да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге  
а у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на с 
ез сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога зад 
Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} 
амила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубил 
ли и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори 
 се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовц 
аслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седн 
а на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, 
а свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Не 
у.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml 
а дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље  
, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских д 
сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност  
ез јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега 
 Господин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долаз 
овек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим 
крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврди Радојковић.</p>  
од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне 
ате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на ж 
 да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонта 
у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољаш 
 ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и О 
 <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунасти 
еху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, к 
да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да 
 покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код 
 узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тиши 
а осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подн 
ве дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згу 
ише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих праде 
ла, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и иск 
а госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гар 
уком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти ј 
вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p 
аљ, њихов врховни командант за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи сво 
е армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ако је на појаву б 
ене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама говорим.{S} Много вас поздравља и поштује</p> <p 
 непријатне вечери, осетила потребу, да с вама разговарам.{S} Нарочито после оне непријатне веч 
дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше 
ава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с 
p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Ја 
ољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни 
 ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по прав 
е од првих дана, имало разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврт 
озволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, да нема, куће, 
е заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар т 
ишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је с 
љ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да ј 
 се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посе 
 задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада,  
екао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p>  
Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?< 
е у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поузд 
сављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створ 
а победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу 
укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о  
 се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то  
екршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Буга 
 <pb n="462" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осв 
, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти панду 
, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљ 
е витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао 
е, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави  
 са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишл 
алијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати ор 
воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n 
 пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спаз 
е жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! 
мо — дочека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добр 
, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учини 
се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци на  
анда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, 
ст и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздр 
е доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је  
дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Ве 
нигда не затече на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Срп 
 лицу какву промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских во 
причао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још с врат 
ве признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је 
нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш. 
комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију 
ринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће б 
вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једн 
о задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу 
е да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не 
ручник одликовао на много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом  
баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан 
ану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лазаревић ванредно рад 
рпска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је 
звади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручниче!..{S} Ако будеш жив, по 
ад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и  
апетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки  
нке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане с 
 издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуциона 
атрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</ 
 су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А ка 
зела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу држ 
драговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да  
огла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милују 
поведај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах  
 си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси још ништа 
под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> < 
" /> да нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем?  
> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нар 
ли — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је 
и му предусретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детекти 
 своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју г 
вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> 
тне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим, гос 
о ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој по 
его да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="24 
, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати  
скрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досад 
да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S}  
 студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у пс 
астане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао,  
ети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p>  
 дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постав 
а да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене с 
вом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак. 
и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин  
мрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични о 
 је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нанесе 
де Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— 
не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који зна 
p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непр 
привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреб 
не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се уви 
е.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хан 
о да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с богом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу  
емајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати 
 обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да шт 
же главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахраниш 
 ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице 
официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш  
дмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству л 
.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави 
еломе нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да 
и.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу  
 рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакриве 
ка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господ 
> <p>Кад га положише на носила и пођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:< 
је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остан 
не, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не  
ка парох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У 
овикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се поче 
ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теоф 
у капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, 
е и десно и лево.{S} Годило јој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је в 
демо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу 
се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} 
, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад науми 
> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један шт 
ви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе 
p>„И он је мене видио.{S} Видио ме је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим 
рвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима  
оде, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне в 
<p>Затим ју притиште на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац п 
ли, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта  
</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога бра 
гов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу 
, не би имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не  
Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезин 
ан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко 
исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казив 
уде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће му бити дост 
овић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранциј 
 реци, да понесемо јела и пића: куда би с њим?{S} Има попа право.{S} Понеси, вели, доста новца, 
га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему с 
 уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из 
 погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — пи 
жу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из п 
исмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта  
 и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже  
оцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који  
утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налог 
ни су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{ 
p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у 
 круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до  
<p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p> <p>— Ви и 
 је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој б 
 ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још 
уна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити дов 
а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он  
војој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњ 
леко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи ње 
сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао 
</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори... 
> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Прет 
прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао 
ци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија пос 
> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чека 
<p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад  
, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу 
е прелети благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! —  
опља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету 
hic" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету 
о, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Неди 
руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није  
идошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јов 
постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>—  
кноту од двадесет круна и пружи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната по 
ка нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, до 
 и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у не 
е за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком  
Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости 
> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Ка 
бе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним 
ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458 
ошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p>  
вој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности  
а.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћ 
о пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div type="chapter" x 
о у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко  
о мог побру а вашег вереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздрављ 
о потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому,  
 да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако 
анка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом теш 
аву наслони на обадве руке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, 
а од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>На 
ста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво да седн 
 важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози  
Није вредно — одговори Мица, одмахнувши с руком. — Празан Београд.{S} Нигде никога с ким би се  
, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, в 
којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> <p>— Ово ми је предао Ваш брат, када је б 
/p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, 
ткуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — о 
ем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберкнежев 
, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја  
наути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш 
стинио.</p> <p>— Радост вашу и ја делим с вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је о 
рнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још 
јем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше м 
{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем 
 с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени 
че Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бе 
е срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Ј 
пуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мртвачким одром свог 
природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветн 
 сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, ст 
етно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине,  
Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" />  
ене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type="chapter"  
 страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Нар 
тници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево  
 погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да о 
 болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спу 
„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предр 
ким силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као витешки њихов к 
хова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо м 
чекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} М 
ровириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, к 
у са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа  
ла да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце  
рећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у  
>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици с 
<p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по ср 
арног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо 
/p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да 
, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио. 
авши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Евр 
S} Ако је било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуриш 
ити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадранско Море.</p> <p>Никакав неприј 
аша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се гос 
х хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе  
ледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је ста 
а видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p>  
stone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други 
е им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и  
 није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног 
у, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина 
есен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа 
крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, на 
дуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свим 
скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај  
ити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзоја 
аших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ,  
анији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан 
ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто,  
 је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врх 
ковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић.“</p> <p>Значи, да је 
журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму беогр 
чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала по 
 рогљу према болници, заклањајући главу с кишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом 
ћи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и да нас изненада нападну.{S} Но, он их је приме 
је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и 
е она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се  
крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је сво 
ицима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год во 
он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} 
узетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} За 
 замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше  
ике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка проб 
а овога јој приступи ближе и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш  
ас, да га преврнемо мало на прса, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац о 
ену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже 
 — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора пл 
ио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено  
’ не да Бог!“</p> <p>— Да, да, — климну с главом Радојковић. — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али,  
е већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се ч 
Јеси огладнела, Мицо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софиј 
аће га Лазаревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код 
те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; 
ам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памет 
му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост  
Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, ус 
се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у на 
илике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном увере 
ивео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору  
S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна ис 
е то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb n="434" /> < 
 баш као оно мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Пај 
у.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!. 
оспођице Јованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним  
ху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по 
љем, после привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи  
 у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске а 
 рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било до 
а је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део д 
а опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога 
а стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у  
и заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо 
могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу 
ници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се чути по који рад 
ерена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не дола 
ово последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да в 
ма и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на о 
ту не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо ула 
ску коначно одбили према Битољу.</p> <p>С овим је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам и 
а ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жур 
авном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже 
 Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, п 
смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у 
а су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p>  
обођење.</p> <p>Буди задовољна, засада, са овим „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под п 
леса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осам 
 почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, тв 
доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али с 
анкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То  
шила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чек 
сле тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза 
ло, а иза оног мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, 
мпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад  
злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом 
рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо мо 
а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка пр 
е карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се  
да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше 
тила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас,  
а састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири  
е батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одр 
га је много пута из гомиле мангупарије, са којом је он једини делио мегдан, летвом кући дотерив 
ија није могла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне поз 
 својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље осл 
е, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао 
о сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало 
на непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до 
>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> 
гом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над п 
вој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А  
свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила  
 саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим осмејком: — Прво и прво <pb n="362" />  
 њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још  
ену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје пра 
и је по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> < 
 бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потв 
 Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ на багрем мирише.< 
који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, до 
а дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> < 
одредом пешадије, проћи кроз арнаутлук, са задаћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере  
 донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се  
, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га 
ац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране и муници 
е турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину неприј 
е, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{ 
ед шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми ре 
олико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазн 
ска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку екс 
Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што го 
.</head> <p>Када је оно весело друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли 
 који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жа 
и.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић.</p> <p 
 ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће  
ла силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логиком.{S} Мишљење је била радост његова  
хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p 
а у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи  
о онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е, баш идем о 
м у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у 
 Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умир 
о, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које 
лила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волет 
и и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим п 
тим.{S} Он је због прекида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на 
је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— М 
рестала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S}  
i>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње п 
рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто  
дан, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и ко 
јим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, али их оштро посматрао.</ 
а; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стига 
>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233 
!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио,  
међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу,  
м бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он 
 је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из ов 
нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопћ 
, см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку на 
ког официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим сп 
 и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а 
/p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n 
 тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и т 
 село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су тр 
лим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у је 
рбији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћ 
остарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добр 
ести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе  
м и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо  
воје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу н 
наше рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објаш 
да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што 
еш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„Т 
орамо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и с 
било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!. 
силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господи 
Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је 
а није дремао.{S} Био је жив и весео, а са нестрпљењем је очекивао прво вечерње кукурикање петл 
 првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га  
 n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у 
повући по наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле 
, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај 
једну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513 
в коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> < 
ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на 
} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо пре 
а заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црного 
га плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога 
тичног, пошто је овај имао више исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било 
је код њега.{S} Неколико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са њег 
 уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у 
стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва 
ме, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба  
е где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имај 
домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дола.{S} А они знају, да је њихов  
p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите 
седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српск 
две руке. — Јамачно имаш важних гласова са бојнога поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стиска 
спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиниц 
?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам  
 те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки с 
је знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он не побегне са 
<p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла  
у је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут  
— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Рад 
аробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискрениј 
 сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пр 
е команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Буг 
нка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанк 
исмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Г 
поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p> 
ирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb 
илу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у коман 
 /> <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> < 
пође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из  
у, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!.. 
сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не отварајући врата, док не добиј 
, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало д 
ћка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у тре 
 Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састан 
 чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кла 
 за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као  
медбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо 
аље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту 
есноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пратим, како је и др. Ивановић 
> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они 
која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће наст 
пријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је ис 
и.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које  
 на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна 
<p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза за 
авањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p>  
ћ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно о 
е планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А м 
 похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затиц 
 то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изг 
стељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа смет 
постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну 
кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише из подрума.</p>  
сти, почели одашиљати по једног војника са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са дес 
атаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукл 
а.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори  
шан прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> < 
напоменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала  
</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p 
<p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Де 
е.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу сво 
у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изненађена а нека унутарња ј 
на уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе та 
јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнова притиснуо она 
 једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју 
одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се о 
дник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, 
иштимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то до 
сле подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му ч 
е отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Пот 
пске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у  
ну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачк 
видац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбиј 
их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — ко 
одиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А нека 
егова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учи 
Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, 
тиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само  
е да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у кој 
есна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло нежна.</p 
ну; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана,  
ло маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред веч 
 Јеврејче, а била је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да  
јанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чи 
.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрен 
а!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у  
у армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му о 
дан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Приморја.< 
raphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" 
о заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се том 
сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом сад 
вићу. — Ове речи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди с 
 већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут  
д нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су чет 
рочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној 
н, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, 
е морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво би 
ната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се рас 
ва за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски 
ма.</p> <p>Група официра, која је дошла са младожењом, Миланом Николићем, после краћег времена  
ли га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза  
случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији  
 Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>— Их, бре, ја још и не знам 
од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p 
Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Сла 
м да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из  
 ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жало 
ичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о  
и унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је добро јуначе?..</p> <p>— Бога 
ено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <div ty 
а криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Ме 
број председници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан м 
 мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчиде 
{S} После малога размишљања настави она са осмејком:</p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти 
мандант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушал 
 ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локом 
нпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" / 
 запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручни 
и сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуна 
ик излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом облив 
славши свога парламентара, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Еса 
асвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за веч 
 односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госпођицом на корзу, и садржава 
 могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пр 
Видиш ми по овом завоју — одговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} 
е, како је, на пример, направљена афера са барутом, за који је речено, да ништа не ваља, а исто 
зна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што 
 је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и д 
арламентар Есад-паша приликом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји  
упније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом ниси могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти  
д ње.</p> <p>Она им је, после разговора са Пашићем објавила, да дипломација ради на нацијонално 
нској вреви разабрати, али из разговора са овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабр 
 Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разго 
Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи. 
сенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, ни 
авила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за 
 <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и  
} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло 
нула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.< 
ласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после привременог примирја 
ћи.{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе о 
ерадовићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задр 
хата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се ни 
тиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} О 
бину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је 
 ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица 
каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оста 
ало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Ву 
е последње речи нагласила, и Лазаревића са подоста прекора погледала.</p> <p>„Жао ми је, госпођ 
зила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им осамдесет топо 
ва.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших 
аринина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, бе 
о два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала н 
неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војни 
 — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До т 
Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> <p>Пријатна ноћ н 
ју него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонцад ноћу друкч 
мотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли младога Д 
<p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим трен 
ако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, 
нео рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна 
 га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати 
ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација н 
ји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Нат 
hi>народна</hi> династија влада и народ са династијом једно осећа и једно мисли, а друго је Буг 
и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких ско 
мишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још 
 Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, мож 
о рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред с 
, када је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на ст 
да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чи 
pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшини 
.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети нек 
ше, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војн 
вао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На ча 
несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и 
јем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, в 
едела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> < 
но сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у пре 
 је било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} 
ма, крећем по заповести врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђене 
е имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, уп 
ободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} 
 познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није позн 
>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>К 
чван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час  
е ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба 
 клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна ми 
пштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према 
у снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају  
На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрин 
 стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под у 
о презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с 
за са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли 
илним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од пом 
делу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивн 
војим одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног м 
 носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да  
 њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин угле 
ве су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, 
 очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снаж 
значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата ј 
тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, 
} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p 
замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не  
збаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно с 
м у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако  
ла, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p 
ство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чист 
оривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад за 
 мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем б 
е му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихо 
трија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици,  
?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> 
е, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издир 
p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не з 
имајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</ 
остор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и књазом Петром био на  
> <p>После погреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су б 
 речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима  
саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су до 
ада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, је 
рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда изла 
 <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њези 
ачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, д 
замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да  
ишић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сва 
Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недиће 
донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од  
ика и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку  
ле у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге стране Једрена уш 
рга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Т 
уришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде пок 
дрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, бра 
оуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радост 
 Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n 
ом власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у  
{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је теш 
 именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p>На питање где му је ко 
шле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и  
> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одв 
не су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у  
и Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па  
 — рече, напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSect 
кога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наш 
ници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било о 
p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом  
 је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсад 
</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи 
исане, већ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> 
ако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је 
S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о  
 владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ов 
лом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> 
p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим трен 
 свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жало 
оручником.</p> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> 
 док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p> <p>— Не 
 на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разузд 
место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на суп 
венога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb 
рски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах  
ни и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а изра 
ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом, које му је Катарина предочила, није ни помишљ 
ишобраном, да му је ветруштина не заспе са промрзлом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што с 
мара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазна 
аути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p> 
звуком даје глас, да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit= 
 се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори  
 <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвал 
драговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута 
 Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и 
>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунц 
имирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њ 
вога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовањ 
и преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о  
е двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>О 
ислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до  
а Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једногл 
да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap 
ља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебд 
чке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко  
} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању.</ 
 наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за  
а се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на бео 
 његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> 
а и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју  
ву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати зба 
побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још доша 
евић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер 
да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Трив 
тересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поручник 
се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад  
трати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title> 
<p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се ро 
краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је бил 
 Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошев 
ња...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза з 
Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.</p> 
и у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу  
скуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној ус 
ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме  
пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — нагов 
е, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флег 
и падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; < 
 <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу 
изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Алб 
и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као ч 
ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенера 
ди народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са 
ао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, д 
, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговић 
ва се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је прими 
ас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо  
ло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да  
ша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљ 
аци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из чес 
Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху  
народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву,  
де, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још ј 
 да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим  
раћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да  
орио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Пред 
к обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала 
ј.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена н 
авале.</p> <p>Београд је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје п 
било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>—  
орске орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graph 
ишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи кр 
е овамо, а они други, ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из 
стоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози д 
 који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последње нар 
ијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када београђан 
та, она махну руком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико 
бећање!.. — ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, к 
дно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално за 
е енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађ 
и пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дично 
на границу, а грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој 
ћутала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div type=" 
јковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Р 
на, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те г 
 ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пуш 
и и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и т 
и српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у  
нији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса. 
оше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, П 
мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску  
памјат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глав 
испред Москве погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров 
 и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема  
ети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> < 
p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући  
то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за с 
 Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његовом женом, која је по њезином мишљењу, ваљана и  
ато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Ба 
о је сигуран од међународних заплета, и са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под с 
дух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизим 
ице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>П 
ић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његови 
ј кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вред 
елимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>—  
крену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај  
а неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше капетана Блажића на ду 
о третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе  
Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <p 
здрављати, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу  
аза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита: 
оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир о 
али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p>  
ачки боре, не би ли бар један заузели и са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су је 
<p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима 
 сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за ст 
 ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и н 
но вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаре 
и нов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="51 
дне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хл 
<pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Ув 
речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p>  
а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али  
 Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашт 
жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да,  
а Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S} За време ч 
и и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је познавао и б 
салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната п 
/p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан 
нила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> 
 и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бу 
 очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жарг 
а пажљиво развије писмо, извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову сад 
еколико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток 
и пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђен 
е не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>М 
<p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пив 
иња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо 
 боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Мо 
<p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе пл 
 очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стој 
ор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови га отпоздрави 
ктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломи 
а, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја 
риметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта ва 
7" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p 
 колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро! 
/foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Милан 
ова осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први В 
оју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајо 
ја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији поз 
ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n="299" /> претњам 
настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било би и  
кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седн 
ана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који  
речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу к 
атила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање 
ротив радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на прест 
а по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасадорске конференције мира, немило по  
 то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пиро 
евића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту свој 
сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај 
часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писм 
о нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уго 
а, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!. 
село погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} Збогом, душо 
аме разним понудама и посластицама, али са оном посластицом, која би жељним Јеврејкама најслађа 
>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег је интересовања и ов 
" /> па, малаксалим гласом, додуше, али са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту 
дојковићев поступак према Катарини, али са њиме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радо 
з све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала  
обе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> 
народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији до 
, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом м 
ме обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> д 
ћали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезн 
жен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пош 
ио нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметн 
едно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара.{S} Белимарковић му 
има били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, с 
 и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са ду 
ародна.</p> <p>Обреновићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом н 
интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исп 
 јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким презиром одговори: „Један прост нитков.“ Ја му 
} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух Марков: „Ишчупај,  
 <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је 
олико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и родољубивих садру 
је рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих 
љину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољск 
омислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Ј 
шманске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо је 
нао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом  
били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згод 
 црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p>Положаји на  
ља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели д 
орова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили  
и хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S 
ју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца и дедова са Граховца и Вучјег Дол 
, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако ужасно сат 
адио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису о 
њеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалност 
млађи завереници.{S} Они нису задовољни са националном политиком и нешто крупно <pb n="115" />  
крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p 
елети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој,  
} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и  
вим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљив 
ним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска ло 
нутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је покретом руке призва к себи. 
далиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.< 
тупали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га зау 
ма је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била п 
 чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо  
 разговарати.</p> <p>— Могу разговарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Ивано 
/p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</p> <p>„По 
е никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећ 
реће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова  
ка ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди 
спођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинил 
 према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонасл 
устим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снаг 
м, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су 
ицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Он 
довало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и  
ине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одв 
адар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са ст 
ка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — раз 
ја велим да би ипак добро било говорити са доктором?</p> <p>— Није потребно.{S} Није потребно — 
м да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она је нечујно, као каква сенка, иза 
и заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} У 
Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} 
сет часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћи 
ј дивана и прелети оком брзојавне вести са бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брз 
краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабине 
ка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине ј 
<pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радој 
сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како ј 
 питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би  
> <p>— Е, будала београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна 
 а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унап 
во, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш 
се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вра 
Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овог 
лободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкне 
ити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва п 
 је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у уг 
 места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.</p> <p>К 
и Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо. 
 ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Па 
ном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава заподенуше разгово 
цањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је о 
 извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу  
 распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, 
е болничаркино било је пуно благих речи са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу неср 
p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>—  
а капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа 
-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли!..{S} 
то је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим је 
 који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимс 
није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео по 
а-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији у 
 у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p 
уга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устук 
дај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> 
 Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајући, да оно,  
ти се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дад 
ајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен 
написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи о 
, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни  
 кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нап 
о господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у  
џиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка 
ли-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И г 
добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу 
1" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p 
 прве постеље на којој је лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се 
ако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком 
ички пријатељи (Пашић и другови) и краљ са династијом за време анексионе кризе стали су пред ал 
 А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— 
на сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког ч 
p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су 
ога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша тре 
д је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте 
љен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече: „В 
 је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ј 
не и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорит 
ју на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају 
рбија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p> <p>„Госпођо“, рече Лаза 
о је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на св 
ставим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та 
речи.{S} Ово је био прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, 
и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб.{S} 
да Једрена.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и нез 
равим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом  
 у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој уд 
је позитивно извештен, да онакав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не пост 
е се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ј 
стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју п 
/p> <p>Бардањолт је постао прави вулкан са много и безброј кратера.</p> <p>Дим од граната остав 
ркнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, 
 је допирао јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да пре 
а осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и ис 
сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у 
ао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информац 
а се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не посто 
јем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где с 
ишних претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је поз 
али Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пу 
а у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и  
а, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишла из тих с 
 очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепом девојком.</p> <p>— Куд је отпутовао?</p 
оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах 
где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, бра 
 после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки изли 
ед.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, к 
{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај д 
Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната ваз 
>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави  
дусретнете?{S} Да поступате са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким прили 
ила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{ 
ска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезини 
есто пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом савет 
ок је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у пр 
ок је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> 
 сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и 
што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико са 
вога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а кад на часовнику иску 
 зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, је 
-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадо 
 једном господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није 
</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то на 
а нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шета 
ву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А 
, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то 
 доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињењ 
оничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније диса 
јевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавш 
аша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу ј 
стави Борисављевић — мислим, да друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после  
а је омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га ј 
оље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.< 
њавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала. 
а њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном 
 господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо 
а.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, ј 
Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом т 
ку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ 
ије.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција  
} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам при 
ио карте и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави пола 
ава, а кад је, после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позо 
воме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</p> <p>Но  
ако ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, 
Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p 
гу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики ј 
а сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше госп 
ом породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради ре 
лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имало так 
пларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је  
тих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, нек 
мешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало и 
з је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах при 
у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако ист 
епријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских 
род је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су у зн 
своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која се н 
о ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече госпо 
ав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш оду 
т доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна  
етним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николићем.{S} Желећи им  
ојску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали 
ученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p 
p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био  
оја је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну с 
 и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од ст 
} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко преображење... 
мрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. -->  
уку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам посао испадне за руком, из мржње 
легала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мири 
 притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, 
а Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <div t 
/p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди ко 
самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу 
у снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио на 
 даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око ње, то 
 између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их  
оји нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, гос 
 коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне к 
 престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један  
ба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће в 
бог тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од јучерашњега дана, облаци мутн 
емена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга  
.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана девојачког.</p> <p>Болничарки ово  
, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утана 
ше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству 
 пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуков 
роду.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака 
ију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују 
дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, 
.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на с 
латом.</p> <p>На првоме је листу призор са морске пучине.{S} Једрењаче плове и галебови лете.{S 
 не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи жен 
ом је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који  
> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мај 
воје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи ра 
Пашић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Па 
пит зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српск 
пуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није  
ролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима  
и се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иронично, у  
га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="chapter"  
нки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше Ната, 
о се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанств 
p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам,  
, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због жи 
ује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је б 
девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма  
 на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му  
и пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако! 
на је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко ти 
?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Ла 
и...</p> <p>— И жене, примети Лазаревић са осмејком.</p> <pb n="268" /> <p>— И жене... могу му  
дувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко  
 <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да  
квог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је преглед обавио више ф 
скир.</p> <p>— Никола, рече Миловановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро  
огласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је  
мба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, 
 је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јова 
а.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо  
убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с леђа долази.{S} Одмах сам поми 
 а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има нек 
помену дужности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице 
ређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју ос 
 подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке  
чно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга  
ћ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде влада п 
дан бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је ус 
 <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо? 
почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији  
ејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића очима б 
 почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; а 
ићев позив, да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> 
ој браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста  
нуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> 
и полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пр 
е племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње 
команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западн 
 у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако 
се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бис 
де и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је прошле ноћи неки део, изузимајућ 
гађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{ 
реме дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А мало 
су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео д 
ромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у ста 
ћ, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Бауда 
војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају 
.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725"  
 из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке 
> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ово је бомба? — рече  
 ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> < 
која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да  
о свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петве 
} Њих има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они,  
 мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рање 
се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја 
} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не  
 читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкне 
а и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише и 
говору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је угово 
е главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изн 
 <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљен 
сну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан б 
ину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити 
ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручн 
јни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави 
 те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личн 
} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат,  
> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Ев 
инији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сат 
ко иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>—  
хтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће ср 
ари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си н 
} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога 
томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <p 
а пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а н 
а, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p> 
подин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Господин је видио, да 
заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски изве 
 да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш 
, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу поко 
 Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележ 
нам наносе неправде, па нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити  
постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре и забораве на мајке св 
зрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би ово 
те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан о 
ипа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p 
о постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то 
омим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена с 
-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу 
о да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ давно није био 
 ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада више не видио, ма  
 бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђ 
гласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82" /> 
ста ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем 
сова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на св 
ослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви  
03"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара  
т је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Б 
 је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био вел 
било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске н 
е у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезино 
не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у ко 
љење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није  
одимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљај 
на, да је не прогутају, мора да им зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару,  
лексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили то 
о снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је гл 
у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="667" /> људским лешинама, размрсканим и 
ост, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте 
рт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ јо 
чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p 
> <p>Неко каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и 
Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Мо 
љиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? 
> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За мном јунаци!..< 
ј мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући  
ио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p>Војници потеко 
м савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист наш 
заревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему  
ине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p> 
>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од дан 
а вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са  
твековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турч 
 је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, као нека грозница, 
е, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио вра 
те својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} 
њеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати,  
вде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S 
д, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а 
а ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="2 
S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај ов 
и, а не мож’ га разумети, е, онда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљ 
х.</p> <p>— Говори.</p> <p>Несретник је сав дрхтао.</p> <p>— Јооован...</p> <p>— Говори!</p> <p 
уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учин 
н се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.< 
з болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предра 
редраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и уга 
ти.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време гово 
вом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију  
on" /> <p>Од војничкога логора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели 
олитичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешт 
олико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање 
слити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са 
војничка музика, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и г 
авом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, кој 
рбину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 
ли у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор, а домови изнутра 
рели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— Пошто је издржао осам дана полицајно 
шу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај 
<p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аус 
чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> 
фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенц 
 ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против 
ије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да  
 Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом  
<p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба 
на Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискреним држањем о 
 Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало  
 од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се с 
лушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући ваш 
гарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да 
савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p>  
ким лебдила пред очима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, 
!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Јес’, јес’, неће да иде, неће да иде.. 
осподине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај м 
.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једр 
те, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали. 
 крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо 
 огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брз 
Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцима, ако ј 
ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, р 
реоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов је полож 
ема ничега закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су предс 
иком Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетс 
и знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за опш 
ин никад не може му бити брат и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тм 
крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније нагр 
као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, в 
ном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје  
 интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло,  
 је недостојно једног правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увид 
налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе прем 
и, или да почне писати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић зва 
о, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор пр 
Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њ 
све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито Јуришић.</p> <p>— Половина их 
и тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језер 
оружјем.</p> <p>Представници балканских савезника, беху до врхунца огорчени оваковим држањем си 
 Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Ник 
{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора 
м својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, 
 мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три не 
ји се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знат 
 оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедно 
ами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавез 
<p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, 
ријатељски расположена према балканским савезницама, изузимајући Бугарску; надали дреку и праши 
ли можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>—  
гој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад 
ири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе по 
е и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању инте 
дговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени и одани, већ играју д 
и сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до с 
ок не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Бр 
е — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још зауз 
 би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако о 
p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су 
рала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију 
читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>На 
ени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, 
уци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су мно 
Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и 
толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Б 
 су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако об 
адоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво ј 
да је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг 
ић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонит 
а су нам захвални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим 
рава и искрена савезница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, та 
ао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировно 
од ђенерала Иванова главног заповедника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, ј 
ити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаћ 
вета.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци 
оказаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на више  
страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све 
 кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи т 
ом.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских 
изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била об 
лала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и оста 
ажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских лис 
 изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању  
ивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом п 
 начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће 
е, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочит 
ислима о дотадашњем раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Ц 
 дра Миловановића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га о 
и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, 
искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да 
b n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија ће Руси 
рижљива мајчина нега, а поред ове још и савесна, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића,  
купштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав 
е, ево ме опет онамо.</p> <p>Девојка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није миро 
снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p 
соби.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за сло 
не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морал 
у његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред 
си се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу  
 истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену на 
 важан предмет да изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкрити 
, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш  
 осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловановићу је у раду  
ору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата. 
е Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш жив 
српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске 
 јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпор 
"subSection" /> <p>Пензионисани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме раз 
шта.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Ниса 
решито Јуришић.</p> <p>— Половина их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албани 
ик има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два 
о написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се мор 
ка тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одби 
ледице.</p> <p>Крунско веће после дужег саветовања је најзад донело закључак, да се повинује за 
ованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовања Јованка јој рече:</p> <p>— Он је био код мен 
када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији за 
многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним пол 
будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је његова одлука произишл 
</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и 
да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском  
S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то б 
одитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У т 
екоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се 
ала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба ник 
 јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жрт 
е ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Ју 
сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ шт 
ованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах 
сављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напусти освојене крајеве Албан 
човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јај 
ре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, х 
шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</ 
n="357" /> женском друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламира 
 за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађ 
 изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, 
 ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борб 
да Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку и о  
етерана попустљивост ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према изве 
 и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне  
ји...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички 
уцало, раширала је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долаз 
атле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред вен 
е омалена, није била са Дорћола него са Савинца, и није наговарала Воју, да бегају, али га је с 
д каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дор 
љеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођа 
о већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По чита 
и, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не ос 
нко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђењ 
рале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по пон 
куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и у 
упијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било ус 
рвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p 
ли је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног да 
аваше знак живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, бе 
 његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је 
е бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни ос 
 и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заро 
лим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље  
авнокомандујући бугарске војске ђенерал Савов, а по наредби краљевој, захтевао је од ђенерала И 
 за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за какво 
отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматра 
акав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није та 
p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има национа 
другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да  
у?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа с 
у је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро око у тој  
рено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљуб 
државном политиком.{S} Лазаревић је био савршено исправан, многе је и многе интересантне ствари 
нам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се круп 
ње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брз 
.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нече 
а и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се во 
нда, када је жељезница протутњила преко савског моста пут Земуна....</p> </div> <pb n="535" />  
Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> 
стадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p 
ам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина 
, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је данас грђе од лондонске магл 
, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна о 
аклањаху лице, нисам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да  
 бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.</p> <p>— 
вијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти мож 
ко, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако р 
ди сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да 
зи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа крене 
е марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у  
 обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док с 
дила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не мож 
зационалних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> < 
.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију му се п 
ас лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а т 
желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња. 
бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађ 
личину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мном заплакао.{S} И не тр 
 пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао,  
> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а после овога  
 су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи. 
о:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив мога 
уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Ме 
може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем о 
н, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да н 
рбија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у де 
 и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела 
дужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, 
о они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо  
чин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу бо 
ника не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је оста 
>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околно 
ристе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанск 
ени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, д 
а прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, ка 
Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су 
прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам 
о сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, зна 
ждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која  
желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онд 
 слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из гру 
том, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила ј 
{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, 
ом по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле 
 n="235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже 
, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S}  
или смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S}  
свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резе 
ако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да жи 
ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Ар 
истојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, 
си...</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</ 
<p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да ка 
 мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега т 
 није познала.</p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно 
 Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} О 
и за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим  
равила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа! 
 поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже 
се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више ин 
разумеш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рад 
ма и егавим <pb n="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезниц 
S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булевара и кажи Радаковићу, да не пр 
а Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо 
: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерв 
о ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предра 
ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући? 
састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се н 
еку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам по 
ред! пали бомбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаре 
 у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном  
м ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражи 
 <gap unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div typ 
тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="gra 
а ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} В 
ало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин  
макнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године,  
ако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После 
ароху и он ми рече да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писме 
>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и  
ају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смеше 
јецање и плач матере и кћерке.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> < 
совник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљ 
 и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радос 
ажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било — настави председник — да се изабе 
дговори Анђа климнувши главом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врат 
, јес’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење н 
’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је балкански народи сруше са 
Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа  
“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, мо 
а три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем.</p> <p>— Била је код Александра, реч 
е, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже 
т рече:</p> <pb n="508" /> <p>— Е, дед’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, за 
ше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море бре,  
воје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да  
цем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Милов 
врло добро, да је дотични имао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У  
ене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову пе 
ла, како је ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, п 
мо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потр 
 што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако ви 
Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити. 
ила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јав 
стизаху рањеници, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела 
о ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан... — Иза ових речи Оберкнежевић запали ци 
ичком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у  
 и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаски 
 ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ ви 
ти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишла код своје те 
била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док  
емо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div t 
као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинис 
а тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, мило 
м Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>— Драго ми је — рече Ј 
а упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник  
ко га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило ш 
n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Камо га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да  
а да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p 
збачену земљу.</p> <p>»Их, Катарина, да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, к 
сподине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале ве 
већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је  
же му бити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено 
 управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неко 
о куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили 
реме ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешт 
S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије 
 који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође  
дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано р 
 разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости пр 
се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до  
 ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} 
на је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику 
великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Род 
 да болеснику не да воде.{S} А ето, она сад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни 
 другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — 
ушавају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у 
а се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, не би имала више да вам 
што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На о 
оре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{ 
ити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавањ 
едио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу,  
био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкне 
и комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо 
о замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си ј 
ете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисл 
у те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си по 
 свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном екстаза за Миловановића?</p> <p>— Језгро  
им и његова болничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јеца 
м!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести 
оликом љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади  
тску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њез 
их по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци јед 
 одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p 
дним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је месту.{S} Здраво! — заврши С 
"302" /> позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустил 
азлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла пра 
мири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му  
а лако и главом платити.</p> <p>Њему је сад лакнуло, јер јој је саветовао, да болеснику не да в 
е већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо  
ета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком р 
а руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, је 
>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{ 
љујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине 
 њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан  
ита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати шт 
 размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што ср 
анково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму к 
корно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p 
кренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да  
ува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав пр 
зврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучава 
ан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и бунило; ватра и бунило“.</p> <p>„Ала, молим 
кадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускрати 
 Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али кук 
д јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он  
Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{ 
егова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{S} Као к 
љи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу т 
ла си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила своји 
ош ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толик 
 и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Срб 
, рекла: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред 
к за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, ј 
летку, не беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови  
по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ва 
 тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На пр 
p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило бил 
 ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих ј 
н сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапе 
главу венац.</p> <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало 
, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би проговорио коју, чика 
— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим побед 
к послушати, да весељу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред 
 Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права,  
амо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно раме 
утима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у н 
еркнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напиш 
 му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранко 
сти дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд ја 
 подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевима.{S 
 бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, одговори Јуришић.</p> <p>— Полако 
 баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болниц 
о, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој на 
е приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евен 
и не познајем, а верујте, да о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући м 
тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, н 
други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србиј 
, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовин 
браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад 
гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер  
м братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је овим призором био јако и 
срела весела и расположена као никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се  
а-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја 
чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да м 
 признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно с 
 живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то зн 
раг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p> <p>— Па беше л 
ети други комита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је 
.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари  
енади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто? 
 <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> < 
ивно извештен.{S} Али нешто нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> пр 
и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова дан 
ка-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код ку 
 воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пе 
/p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће и 
е жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као 
едаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија  
ако је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прсто 
хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Д 
 га сад?.. — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми з 
оје је по нас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је  
и, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ са 
да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет  
е вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њи 
, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... 
наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи  
ка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак  
јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница  
оручити за позоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са  
час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или  
као при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њ 
летиш незнано, далеко, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је п 
мо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</p> <p>Ната.“</ 
мо неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „ 
и, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> < 
не напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и ме 
{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А 
раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Со 
а си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и 
ша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем доп 
ћа Марка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и зав 
 потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а н 
оји нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза  
ј уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n= 
 кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> < 
има и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју ј 
која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за  
ек јача осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је кр 
тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо кући?</p> <p>— Немојте ј 
графски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен 
н ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и 
 охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више у 
исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се 
ћа, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и 
те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући,  
 узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p 
а.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборав 
Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама н 
причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, 
и и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не 
 торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и цр 
на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који 
а робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ћ 
и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и 
отпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске  
 ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србин 
верен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и о 
и као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој? 
господин поручник одлазимо, јер вама је сада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђ 
ежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет 
арали о нашем завичају.</p> <p>— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <d 
м „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и до Адр 
евао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p>  
 обесних <pb n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену,  
ати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p 
ири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је 
 да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли  
: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, нек 
м се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p 
 није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>По 
боде браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана 
се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је  
и са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса  
 јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је  
јника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испун 
у.</p> <p>Европска је дипломација још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Тур 
отле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n= 
 стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Ар 
за рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p> <pb n="48 
ставила.{S} Осећање дужности није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би  
еш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо. 
орја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S 
где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то  
вих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријатеља н 
четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу 
ејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали д 
сетка година касније родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p 
довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петор 
рској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволи 
ена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није 
и, а пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Нер 
оје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не зн 
ревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори н 
да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само н 
ко и ваша.{S} Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Н 
>Истина, бугарска јавност, када нас већ сада напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што 
 већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред  
Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} 
>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} 
S} Нас ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на 
фицири у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и а 
дикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњости и будућности.{S} Најзад је остала при својој 
а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о  
<p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки т 
исмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p> 
ристову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако чи 
вим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да ј 
е великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Нар 
слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом по 
отресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се ис 
јем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им ј 
p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ ду 
ом интересантном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} П 
ед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> < 
ши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, ла 
аје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.< 
 n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, остављајући н 
жао формално, без да га је интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би м 
рију нове речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало  
им интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је њихове интимности међусобно разумевање, <pb 
ер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта  
риза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<tit 
прве недеље му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посве 
/p> <p>— Може бити, да је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На 
 и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у бла 
 једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне  
итке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашо 
и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег 
био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим 
, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стиго 
, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чи 
о је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућо 
оривоја Радојковића, са оном деликатном садржином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код 
им возом</p> <p>Жарко.“</p> <p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и ви 
 је писмо отворио а још пажљивије му је садржину прочитао.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубок 
ација ради на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добил 
исмо од жене, и отприлике му је нагађао садржину и онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигу 
 Нате, и кад је потпоручник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софиј 
а.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} 
 ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци нам.</p> <p 
нтересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, сумо 
 да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро позн 
в, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао 
од ових њезиних пријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p>  
ДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2"  
прављају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године 
ака се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је 
о купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом,  
 пута био ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али см 
а је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу 
тислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби 
га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу била је необи 
алилуле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним 
 усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање с 
у на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио 
 видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем, без израза, без осећаја, не 
песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и 
ја у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србиј 
 јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктора Јовановића очи превариле, отишла  
ивун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људ 
аљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type="chapter"  
елазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут дола 
ати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непознат 
ек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстан 
ити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у ост 
 — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вр 
ћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумп 
алогаје за леђа баца.</p> <p>Да какогод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> < 
р било потребно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се,  
ћеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али ов 
анку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду 
простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је 
, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> 
, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погле 
 у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па  
ави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сл 
ревићу.{S} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде н 
ори Радојковић, да ови наши новинари не сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са  
ју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда га можеш убит 
 душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све  
слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као  
бојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} 
о грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Н 
ио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врл 
вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мен 
 би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала  
 су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мо 
а је била жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је  
је младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, н 
вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј к 
том и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мисл 
 То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није свој 
} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, да ј 
ивот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone u 
ече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничк 
живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала 
{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уверењима.< 
p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку  
ни пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране.{S} У 
оважавања, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисториј 
а Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло од користи бити.</p> < 
нство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна устал 
е савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање ср 
отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} По 
ишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Д 
/p> <p>Волео је, да располаже са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Ср 
ји је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народ 
тојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p 
али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом 
глед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прич 
Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о  
о, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не даде...</p> <p>Био је сре 
е?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити об 
јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош,  
екао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе  
е већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи жив 
у загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div 
закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако за 
 Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се да 
уде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете  
азним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски  
ио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкн 
лександар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> 
</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је Нату видио један 
овић размишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{ 
ге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније  
а, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усуди 
 још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S}  
то загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим  
равио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном живот 
жјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и П 
е дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су би 
ити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука 
 престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гар 
б, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове по 
, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са 
ли већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједињење 
 од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни друг 
ада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч  
 сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посл 
 низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога сакривена?</p> <p>— Нисмо, господин-мајоре — одговори н 
ан? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одо 
тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је  
мо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири  
 Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p>  
је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима пог 
ој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек п 
ста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло 
{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет 
дићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нест 
 још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га ј 
у политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломаци 
 Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу ко 
/p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави н 
 а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у ру 
</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p> 
ка га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — 
ељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{ 
м?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? 
има; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је д 
их новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у 
нику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се д 
е.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65" /> 
кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних, ра 
дне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор 
 сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milesto 
/p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</ 
/> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје 
е Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхота 
мен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин к 
о, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом их  
> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њи 
о, дође апсанџија звецкајући кључевима, салутира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..< 
 остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степе 
Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацив 
 и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се сави 
зда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџија салутирајући и изађе на поље, да изврши заповест.</p> < 
ан полицијски писар приђе Радојковићу и салутирајући му рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, 
Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p 
</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и < 
ављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског 
овић.</p> <p>— Разумем?.. жандар поново салутура и изађе напоље.</p> <p>Када је жандар изашао,  
ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да н 
ваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисл 
.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде о 
, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме 
ма? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори Ержа и пропусти Оберкнежевића да у 
о у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам позн 
...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огор 
.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њи 
езника, просто је кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или  
ј мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто децу бијете?</p 
е већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину,  
тро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и п 
p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отс 
 да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније дога 
командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра. 
одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p>  
оже да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у Беог 
би брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> < 
аја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, о 
и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам 
кнежевић каже ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном м 
 радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу  
Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељк 
еру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, још ниси...</p> <pb  
“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам 
угу реченицу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога б 
чигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пош 
ању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт 
 јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке пос 
мо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни 
вели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена 
мљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, 
 тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шук 
ке.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену 
жи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду 
Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село 
ко примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам 
 сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом 
S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли 
} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласн 
} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га  
ате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога  
убио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву 
огом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве ср 
н и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло 
 знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонс 
p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора 
ад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више од шест н 
 јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за полож 
а нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат 
о ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих треба 
азаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да дођеш?{S} А? 
 у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега 
имирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари,  
аг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</ 
оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p 
моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана м 
ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво 
кој социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мисли 
турне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима  
зе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне вечери, осетила потр 
ек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.< 
аку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брз 
 помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на з 
госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрин 
е то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравиц 
извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} 
{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> 
ер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужно 
 и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојкови 
ну, ако га нађем, који ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и оп 
S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођа 
а тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задуб 
илним рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени 
моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много ш 
489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни бегунац дошао овамо.{S 
 је био једина заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића  
 даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена д 
Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека 
, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и св 
г рањеника, који је већ издисао, и када сам прошао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну 
ић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и уп 
 само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам 
шљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори 
огла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном д 
речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој с 
естија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јул 
иднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, за 
о са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — 
човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот  
српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме. 
а само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и  
довољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Роси 
на књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварен 
сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештена, да он баш н 
је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северо 
.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да от 
хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију нем 
ога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су м 
метио.</p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш 
="133" /> <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако  
је отишла, отишла... нема је више... ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећ 
а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Ла 
— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и 
} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p 
 Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> 
 дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове тво 
.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три го 
ешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док буде 
лнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ ви 
ра Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам онде очврснула.{S} Мени ово време неће нахудити.{S} 
нем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али сам 
то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“< 
и провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву,  
p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S 
сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче  
а само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са 
азаревић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је 
ћ?</p> <p>— Добар дан, господине.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергичн 
морило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао овамо на пуковнијском аутомобилу, па вам га  
унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше  
иш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Нако 
нку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из т 
нуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да 
> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општ 
<p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у 
ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања жртвовати на  
век и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турск 
ете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу пор 
атарина:{S} И онда?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог неми 
тину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не 
ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао овде, па сам га н 
</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири д 
 за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта виш 
а. — Навали бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако по 
дољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није 
нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да ј 
е, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно 
бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ств 
нај министар Милутиновић...</p> <p>— Ја сам га гледала, па му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, 
 сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску пол 
 херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније 
лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — 
ната и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> < 
тивши писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнеже 
— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посе 
еранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ п 
тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе д 
ни — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети 
 гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже вре 
беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А  
лиже и пружи руку с речима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни  
жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи  
> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљано 
.</p> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још б 
<p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p>  
Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми  
есен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Т 
и ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од мл 
часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад 
ека буде њихово за мога живота.{S} А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божј 
ељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <p 
нотежу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Ос 
ина радосно и потрча према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га 
отребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве 
х снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор.{S} Замоли 
ело бојкотовати“, одговори Марта. „А ја сам на бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, гос 
ја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом,  
 то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то  
дговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре него шт 
значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби  
како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве 
нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем наро 
и је једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подв 
е него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> < 
алци писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала 
троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Гото 
 задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарет 
и ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се ре 
Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се 
о меку постељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чин 
 друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш сна 
а додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је пог 
га имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Ал 
рена реч, може бити ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обве 
> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катар 
је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помиш 
>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да ва 
 правог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и  
ем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао  
ишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер 
а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго;  
остатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунис 
онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снив 
 Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам показао једном овдашњем пароху и он ми рече да је о 
 овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета патриотским родољубљем, осећањем и појмим к 
ка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потр 
е, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магич 
 одређују послове женскињу.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разу 
вас дуго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према ј 
 увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора з 
ала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„ 
Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„ 
пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То 
от сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником ни 
видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам, волела, волела...</p> <p>„И предмет моје љубави зв 
за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А 
ила код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општ 
{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољ 
н се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он ј 
е душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну 
p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да ми 
у? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n 
омоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти н 
а ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити ку 
p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S}  
послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S 
ла.{S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико п 
 се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко 
вком не може бити ништа?</p> <p>— Рекла сам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр 
 Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за сл 
ј на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на к 
 ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журн 
ље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге  
аваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи на сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим д 
ера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са  
аш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p 
ја се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> 
који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно 
 једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, п 
{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> <p>— Али 
ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да намест 
из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рада, да мало одем до моје, госпође, да је видим.{S 
овића неколико пута промеравао овде, па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова зап 
брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, к 
осрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначк 
к зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко  
о почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— До 
зрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S 
манду једног батаљона, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанае 
 Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд,  
 пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити м 
p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав 
му.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи о 
алазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту  
к?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</ 
шај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га  
болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огреши 
 радознало.</p> <p>— Код Петра Мрконића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p 
</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех с 
 према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је  
ам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} 
и је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецим 
м дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме и љубавн 
ког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за  
лучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше 
и сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обратим пажњу команданта пука, да је потребн 
ам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег 
рала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, ко 
 Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма О 
ед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту  
надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих н 
 утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну гру 
но узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је био на пр 
м могао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам тво 
изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и м 
, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, кој 
рим: нека кажу, да сам проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име  
али с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натев 
p unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="c 
и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic 
а Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисј 
мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — за род 
ојим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материјал за 
} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео никакв 
утну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да в 
ића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S 
о у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурд 
ута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину 
ити да кажеш и Нати кад буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли р 
p>— Претпостављам, да останем овде, где сам.</p> <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одм 
ио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме дођох к вами  
тправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим  
сти фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој  
о Орловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</ 
исам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p> 
 с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по 
акви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допад 
о је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се 
им идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане,  
 срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала 
.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин 
шљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то дво 
 ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослу 
е.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео ју је са великом радошћу, да му с 
 вас ваша деца Пера и Ната«.</p> <p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла 
ку ми је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај  
јављали.</p> <p>После овога писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, увера 
>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да 
знемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" / 
ујућих, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђо 
аво то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао.. 
ега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из  
 <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље 
S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату 
, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Ш 
ежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља  
два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н.  
онални београдски назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p> 
ла намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренут 
</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам 
 разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „р 
ару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина! 
о јој пише:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је  
</p> <p>„Драга моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце 
последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих,  
 <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> 
p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ак 
сет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</ 
/p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} В 
.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p 
 но зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но  
{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло  
о вама, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални б 
и узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном 
ве здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи.{S} Ја нећу овде да изн 
 радити за болницу.</p> <p>— Па ваљда и сам видиш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним 
у тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема 
м сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истин 
есла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S}  
ао што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенциј 
лучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир  
ри, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер 
ного је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао 
 га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>П 
верс, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од ст 
личну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се 
 он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стр 
, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову д 
андар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа  
ешавао са београдском бохемом, јер је и сам био бескућник и пуст.</p> <p>Недићеву Нату нигде ни 
те главу зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p> 
 по нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конф 
аде девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Ка 
 би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрз 
е у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном трену 
 — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварил 
ераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки ка 
ли не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт 
нула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберк 
 сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за в 
ињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но др 
адо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</ 
м страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју с 
ност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољуљан неискр 
наступило братимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво с 
увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на вра 
ећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и они 
засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојс 
еме је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потреше 
новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p>  
 који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не бе 
теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми  
рашна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, по 
 већ има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са 
> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је 
е тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p 
м проститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против беогр 
} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оно 
ћу, опростите, ако вас малтретујем, али сам вам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, 
} Ја сам га волео и добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S 
</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опоме 
е романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а 
 спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потп 
о ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што ск 
тина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује нашој влади, да напус 
таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пен 
ба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А какав је  
ао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде 
му онда рече:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле 
допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девој 
 и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. 
:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу слове 
 ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор 
питују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и 
 остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао, него размишљао.</p> <p>Био је хл 
тро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, отвори писмо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви  
ка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, по 
знам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јуна 
ићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па 
ост.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима 
до, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, чес 
> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговора, Ан 
 ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се ве 
 капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему 
бе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене поми 
 ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, д 
ма, до сад нисам ни размишљао.{S} И сам сам, не размишљајући много, примио конвенционални беогр 
што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуци 
одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би  
није било обустављено.{S} Правац, којим сам ја наступао, водио је ка једном од многобројних утв 
уке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом к 
 рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини  
волите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понуд 
ници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам д 
једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слобо 
/> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемски 
рабар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио остал 
p> <p>»Драги Јово,</p> <p>„Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title> 
.{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће  
богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу 
ећ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан м 
дравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни  
ло стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу  
твори, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ранка до дивана и положи га на њ.</p> <pb n= 
 стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само двана 
а је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо 
е му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак н 
мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш 
9" /> доба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> < 
и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена,  
 сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да...  
ошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић  
 камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може б 
 од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После 
седали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену  
Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава  
, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p>  
 да левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руц 
} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</ 
сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу ми 
ако?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар 
се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој об 
 са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води; вода је 
Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити. 
 целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша 
учила, а кад буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће н 
со!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти ис 
. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једно 
то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао 
Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку пре 
 као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње  
ири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу, да преко Качаничког кланца пређем, па да се 
ај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лаз 
руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како 
— Куд је отпутовао?</p> <p>— Разговарао сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у г 
} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то 
} Ето — рече напослетку Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах 
само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу  
ословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао 
S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у план 
 одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ 
d> <p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</tit 
ја га, Бога ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београ 
допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао жив 
вао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била  
е преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде и воћњаке, па сам,  
Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазаревићем, кад га видесмо, и Лазаревић ми рече 
онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах  
 много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано к 
д куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном с 
 Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо  
p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнежевић.</ 
то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам је виде 
 хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран  
>— Нисам доспео да ју походим.{S} Повео сам о њој реч са Оберкнежевићем, али он ми рече да већ  
{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, кој 
о ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар 
— Дакле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце 
 немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си ме 
ам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди  
уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у гото 
, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и дев 
 Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћ 
 сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугест 
очети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час 
 да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који и 
сам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим  
ечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало  
 сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" />  
ију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провесел 
Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси 
гао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци св 
криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није 
стао сам.</p> <p>Већ више дана није био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} 
га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p 
човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву 
?</p> <p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али  
 то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало  
нађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— Па нађоше ли лопова?</ 
тне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове подат 
 Милован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана ви 
-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да  
гледао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли  
а много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</titl 
 роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим живот 
доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, шт 
ао војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављени 
и из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење 
исти...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је прими 
ог тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пре 
воту, посестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар ч 
ме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина  
 међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Ла 
а, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— 
 доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушал 
p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случ 
ита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у ш 
лкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште мог 
 <p>Салутирам и изађем.</p> <p>Известио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} 
к не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје 
 сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спа 
с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ет 
воје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду св 
пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за бр 
чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет 
ном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правнику је Раши б 
аборавим, за навек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Ј 
Жао ми је, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам 
> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика  
 човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шену 
искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Јед 
људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне теко 
 недељу дана — отпоче Радојковић — како сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, д 
та-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p>  
у Ристић — оцртао сам вам га онако како сам обавештен о њему“.{S} Запитах још Ристића, није ли  
у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мал 
љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервал 
овима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви има 
 на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска пород 
о, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, прича 
ајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро о 
 у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Б 
гласе?</p> <p>— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучит 
</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлеж 
{S} И када сам дошао из комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Буга 
пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.< 
а браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац маст 
жите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> 
слиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш 
С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јав 
ажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> 
заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник 
роз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Пра 
шити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пусти 
сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни они, к 
b n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду  
„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал с 
ициру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност  
та ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још 
 сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; 
етан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети б 
дице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог  
..{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S 
{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као вој 
> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S 
 ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а за 
 Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како  
е ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућиног п 
нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— По 
 и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да 
кани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све са 
 је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу 
p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све цар 
ењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемири 
аљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, пор 
о није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Ката 
 великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе  
је обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али ре 
 <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у  
не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви приста 
аути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређ 
но волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела 
} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш  
>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађ 
 могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим 
о у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип! 
не.{S} Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код н 
.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најп 
 да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.< 
 се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му ј 
 налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паш 
 мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу раз 
, да је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељиц 
авао, никакве наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сес 
</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње 
већ одустао, па каже: „Какав роман! зар сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али  
више питала.{S} Мени је било доста, јер сам и из загонетних његових и безначајних одговора стек 
 погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске,  
вићу, да не прати више онога немца, јер сам добио поуздан извештај, да није официр, него да је  
аком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о м 
<p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пун 
гуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што не 
ј несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељ 
Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај 
„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, к 
го матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот  
Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева,  
 — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај  
 буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Зн 
, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истин 
 да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у добр 
шијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преу 
ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога 
а једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као г 
 сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и  
 му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге  
ћи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S 
 је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светоза 
ница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="476 
 пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у је 
 нас живота?{S} Живота!</p> <p>„Изложбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главно 
га, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — р 
у сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији 
сам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детек 
пељиво капетан Јуришић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није  
 и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, д 
 комшинице, ја више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожелив 
 брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека  
моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево да 
Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лон 
ио сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Н 
не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у 
оћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила,  
здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја јо 
са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маски 
оним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Бео 
м „ратним извештајем“.{S} И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу  
 Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку м 
о утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо с 
ране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам у 
зразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницим 
ивником који им с леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ  
шка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то  
и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог 
о што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, ј 
дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам ло 
сет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, маст 
 у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из л 
 траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се ч 
 <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан мно 
 по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење ј 
ако је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S}  
 каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очи 
ка слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећ 
вест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави ј 
хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намес 
а, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома 
ф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне пред 
ко силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тв 
 госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стал 
и ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом 
 себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут ов 
Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад б 
својим да обедују, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицал 
да се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С времена, на време би узимал 
оју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и прса им 
 јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> < 
ва да одрешене руке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Цр 
сно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p 
ше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нек 
 а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жуде 
 њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не 
томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мислила, да мора да је између њезине госпође 
ли да грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сам 
да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то 
, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, 
ли, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан,  
 се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</ 
</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, узд 
м.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се  
устисмо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S}  
} Она је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко 
га примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи жив 
аговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Проц 
е југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине. 
евљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S}  
е и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне пр 
емена није ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на п 
На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су ње 
да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви вр 
а огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са 
ледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпуно право, када јој је рекла, да  
Истина, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још ко 
споведаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживе 
арина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од  
се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако  
ка њезиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда  
ити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага 
риморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p> 
 осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ кот 
Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбаци 
и врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко ј 
ротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Паји 
талом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Радојковић 
е чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом када је гос 
рња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> 
у се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата пос 
Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.< 
би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је с 
ена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш 
ом пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — о 
као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело о 
 Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређ 
че и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија! 
да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не прил 
о осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и 
ен даде; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везе 
е мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има  
се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па 
 Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не 
 читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у ист 
 и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— Д 
кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се н 
о хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита његову жељу и намеру, за коју до овога тре 
ћева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, 
ских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пренос ти 
е да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, 
едва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они  
Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се  
у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раш 
 човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које беху 
екнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар ок 
ћ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила 
и рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и  
зобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустит 
 не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да ми 
 скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опса 
бичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо  
е установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговор 
т Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дубоке жало 
баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар 
ом сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови према њи 
ележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана 
народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда 
акера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>—  
рловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке пр 
овање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стар 
Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и сек 
заше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да  
да ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p>  
 још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењ 
ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око 
е да је неправилно и неправично.{S} А и сами рекосте, да је Бугарима због њихове енергије а и р 
е то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је чо 
е „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, д 
 тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} А и  
м вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран због Недићеве Нате... мени 
ским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, гото 
у снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="subSection" / 
ш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, ориг 
сти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су 
с извините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Је 
 практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. — Добацише јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје  
Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарск 
миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морск 
у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу 
ло, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— Питаш, напомену пуковн 
, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, 
ало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене Арнаут 
мили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — одговори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се осл 
сти од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србиј 
 чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} З 
 И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и сл 
ел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „с 
 Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap unit="gr 
p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, 
дила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо д 
разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом,  
дакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то  
лест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћу 
 собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто реш 
ку турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Пор 
ија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искре 
њи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много  
аљбу и једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати 
је дошло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако ни 
рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У 
тку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска уч 
сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло з 
крене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљ 
 мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем 
и рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да  
овине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица прекорно, да нас обрукате, д 
у ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узне 
 и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичн 
лаву о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нис 
иву главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ј 
а, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек 
еците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојку.</p> <p>— Није пот 
рочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> < 
рина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек ост 
че вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежб 
:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери к 
они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србија 
 једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем 
 преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Беог 
 са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана. 
</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш  
 тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега д 
:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-знамо да ли је баш радосно.</p> <pb n="590" 
о мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти з 
 <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти 
 других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и дома 
у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би т 
м према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и суви 
ној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировн 
<pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</ 
е послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Река 
звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству 
>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не пла 
ка носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам вер 
ирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је  
а мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчет 
о је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је тра 
лучај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и 
гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p 
деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и дан 
 била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу  
с учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело 
умело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори!  
 ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад 
има код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> <p>Ожалошће 
>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /><!-- — Господи 
 Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лако и готово <pb n="543" /> неприметно одмахну 
баци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> < 
 мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље своме д 
пала Воју, па га не пушта.</p> <p>„Мој, само мој мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да  
p>— Еј рече Јарац и избаци други метак, само да доживим републик!</p> <p>Пипица запита Оберкнеж 
ој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто  
ен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по  
 је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски ог 
 n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, 
идила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — р 
/p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити гл 
p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло.{S} Није мог 
ојина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније, на дан одлучне борбе код Кум 
рављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а оста 
:</p> <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин 
рпској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone  
<p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде п 
Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић 
вота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по коман 
шено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало поса 
3" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему д 
>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катари 
е твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спа 
а.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми мора 
>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши пушку, само да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад 
 дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не  
е речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен 
би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко 
е чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Ос 
едио:</p> <p>— Овде има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p 
а дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко  
у, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину  
-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београ 
о је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{ 
 бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што 
још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред веч 
 све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим с 
Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и из 
 ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше у 
но разговорим.“</p> <p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разгово 
откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећ 
на, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој м 
лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћ 
ше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа в 
ина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Пријатељ бележ 
о Приморац.</p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам но 
Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трош 
 све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на пома 
ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застраш 
ом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечу 
ислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће м 
з њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, по 
 никому ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о зак 
у празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара  
бине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ изме 
је, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада А 
а.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка.  
 смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отс 
 и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није би 
 сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи п 
а никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, мо 
 моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сиро 
<pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је  
риски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— 
 и напад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упиру 
змите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се 
ају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Срп 
ска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати п 
>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми 
главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу в 
 напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша в 
чавало му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја 
 — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад д 
 двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
тало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем 
>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> <p>Иза овога, Николић повуче неколик 
} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је 
<p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p>  
тем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p>  
и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб  
ије сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она одлучно.</p> <p>— Па  
а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушк 
ве квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким гл 
на, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Не 
 ја одистински љубав описивао.</p> <p>— Само да ви почнете описивати...</p> <p>— И онда, примет 
мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор, луда деца...</p> <p 
/p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш 
и са пуним поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравић 
.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организациј 
 сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на 
адни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја  
рчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворе 
етити, кад неко говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише ста 
м.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сам 
ом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p> 
тку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под но 
Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допу 
ођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, та 
етановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенц 
е осим њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Ка 
рчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где  
>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапијућега у пус 
Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти  
конференције.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права,  
 забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у 
Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „ 
ше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској 
ај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком о рамену пљачка и отима од оних, који су 
пред њиме је била ракија (он је до сада само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа  
 настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то  
их требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрва 
гинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки 
етету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долазио дуг као  
 деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трж 
и отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосл 
ојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни сл 
, није пожелела одмора.{S} Она је знала само за дужност коју јој је њезино жарко родољубље нала 
а је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да 
, драги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна с 
крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска  
 је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори, па ма је никада виш 
асковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићевом Натом, која је жи 
ажи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном види, ма само једну реч са њом да проговори 
и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.< 
 зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не знам.</p>  
еди (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жиж 
pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта д 
и из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по 
лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p>  
зависан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са  
и толико много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, 
ћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слик 
мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога 
 Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p 
ати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за пријатеље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини с 
начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајора Здравка, она ни <pb n="46" /> једном рођаку 
 историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали 
о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута  
а одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, с 
рију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок Приморац добио то „наро 
кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика- 
прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, би 
аши рањеници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</ 
одар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p>  
шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је М 
вала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb  
ј свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јач 
кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођ 
одметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, прот 
и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> 
.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила 
 на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са жив 
потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже 
е је.{S} Није ме ни волела...{S} Она је само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S 
 сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру в 
кладу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хук 
 вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па  
дра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздра 
пију пиво, али нису могли.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спуст 
 улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична по 
/p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није о 
нини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се о 
 умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Н 
е само мислила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић 
, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме вол 
љи починио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p>  
се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p 
град, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на ши 
а Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p> 
а видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Иш 
д брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски  
.{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p 
ксију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само 
</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На  
вештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.</p> <p>Сад је питање 
, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и 
можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S 
 превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан погле 
ко му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен у живо 
— јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај 
 на неискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их С 
је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земљ 
 некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесн 
страдао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега г 
се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Ту 
тио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за о 
е било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две 
, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била ниса 
е би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он х 
у српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</ 
 твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb 
рича бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао  
да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве јо 
ани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуш 
у нису нашли, но да ипак има знакова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То  
рво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархи 
ада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p 
правде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском 
оследња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам о 
е такође видела непријатељско држање не само полузваничне, већ и званичне Бугарске према Србији 
али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исписане, већ и на много места 
ам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео д 
ућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ дрско и несмо 
.</p> <p>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав ј 
им обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко п 
 лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на  
е, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту теко 
ео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у слав 
дговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мај 
снеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p>— Е, 
 заборавила ме.{S} Девојке не љубе; оне само мисле да љубе...“</p> <pb n="21" /> <p>Леже на див 
а својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено помагали.</p> <p 
природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божи 
е и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те во 
p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то та 
чна појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на 
>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} 
на почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али пози 
руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу  
ни попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И с 
ћам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмил 
ића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он и 
о припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага саве 
ти у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спре 
ег друштва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први  
 дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше 
ко, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је поне 
су напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свеза 
 биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљу 
ли ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је п 
стир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке куле 
ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мо 
спне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и 
ла из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одла 
наути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозив 
едном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина 
 где би је ми дали за њега, кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те  
и о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о к 
а теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, с 
е <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, 
е био врло незгодан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и он 
 баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људи 
ом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски је д 
аш да по господским кућама има звонце и само прстом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чин 
"155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој до 
оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбијати главу о том 
одразумевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски  
би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...< 
је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више 
ада би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познат 
е осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати његовом животу вредности 
икакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радозн 
ље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведр 
обилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су 
српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div type="cha 
 <pb n="562" /> није ништа друго, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођ 
 којега официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</ 
ник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника смат 
ачи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> < 
То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Ник 
 закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им 
ањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S}  
а та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра ње 
оћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се в 
56" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бај 
ио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа 
што живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p>  
 могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручи 
и остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим пои 
Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живо 
 снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац 
бе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља,  
е убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да ла 
ба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву 
и руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је 
и на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење 
 сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, сам 
росто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли 
у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са је 
је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће бе 
апиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен,  
тити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за  
 први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живио њезин Миливоје.</p> <p>Био  
ћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродн 
утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико ко 
 шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, 
 за руком.{S} Њему је излазила пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи 
о тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођ 
Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и 
p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не тре 
 закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа о 
оста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећен 
 плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре ст 
ло.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктор 
 сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онд 
А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у  
 остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави 
низације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— Не  
Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „ 
ам; за име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоно 
не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те дв 
је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција б 
 ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пр 
— Ех, неће врага, ја их познајем, па им само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусо 
ли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стри 
нуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S} Она је отишла, отишла... нема  
гова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад,  
вам је непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p 
рцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно беј 
ким руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање  
ле са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно. 
ико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) кол 
S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, 
озоришту брзо напредовао, јер није имао само леп глас, него му је глас, пошто је раније певао у 
м питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Св 
рој политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политич 
ма, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша 
верио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата 
о чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, 
е рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина 
жао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе 
 сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пука и једним делом коњице, која 
.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Академије до Слав 
ога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јованке, а у  
карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пијте, драги Гњаваторе, знам, 
> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту...</p> <p>— Да ли би и код вас р 
дговори Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Бл 
 грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним дог 
мотиве неколико метара, повреда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане па 
 неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и о 
 народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражава 
а је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном пр 
т мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам д 
ада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам  
једна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војск 
њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p>На 
е значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471"  
ажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се  
нице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ниш 
е то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело прив 
ч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радос 
 други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жерав 
p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени  
.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се  
 зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва срет 
о лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје,  
тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S} Зар га више немам!?.. — Изговоривши ов 
ити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје,  
ори.{S} Мати би с очима да измами макар само једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му по 
ице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се л 
ноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутов 
} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да 
требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p>  
у интереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, 
ја, па баш ни за кога другог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охра 
аслужују, јер они нису ништа друго, већ само имитација људи.</p> <p>Овакве мисли прострујише кр 
ито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена с 
ме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле т 
му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, 
зовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске тур 
p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а н 
Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичмен 
у госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други  
кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И ка 
ао облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем,  
своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div type="cha 
>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, ос 
 родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и  
цали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Про 
ких, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када ј 
ога од рода и порода?</p> <p>Петрија их само погледа.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све мо 
загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских  
<p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> < 
> <p>— Ово је већ агонија.</p> <p>Немац само климну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{ 
ма, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањенима женс 
турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту ч 
> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— К 
 Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да сва 
ивот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А  
бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ств 
стремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један крок, па да јој продеру нежне груди.{S} Али, 
стоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n=" 
нова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе 
, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на 
ки свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико л 
е, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај о 
у и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени 
и поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра п 
ну песму из какве комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и  
га најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више о 
ила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних  
p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички страж 
 успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ нав 
е одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је месец дана доцније објављен ратни проглас!“  
су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели 
нежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је д 
м сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстрава 
о је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да добијемо, добре предњаке да имамо, па  
 сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме  
ше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} П 
, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руководио, да онако поступи, како је посту 
 где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p> 
аним депешама и да га неко време остави самог.</p> <p>Министар, оставши сам, није ништа писао,  
 кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита о 
Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов  
о сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше п 
е одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш дев 
на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чи 
у у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова 
м, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.< 
ћ напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским посланико 
 могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковц 
и имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, крадом, и 
кнежевић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћ 
убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p> <p>На лице места изишла је комисија, к 
не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискр 
..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је 
ного већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то мо 
.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом изласку их предусрете један постарији човек.</p>  
p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Н 
тпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на с 
, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} А 
драво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам  
е брзојавно извештен и војвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до зн 
је бомбардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило с 
атаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четвр 
м призором био јако изненађен, а и њему самом беше јасно, да је он први гласник, који доноси цр 
Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуаци 
ну страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да 
, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном пол 
д битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Тур 
и свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год је и 
само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивал 
{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас да потисне Петра Мрконића.{S 
<p>Ко непознаје издржљивост, одважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је п 
 туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужнос 
закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамид 
бав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални, већина их са више разлога, просто занемаре  
ити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и  
 соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и н 
ој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати  
да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је н 
 питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а вели 
ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет саха 
ви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новин 
мици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ран 
 тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стој 
лим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb n="444" /> н 
ружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину,  
акеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n= 
и за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмех 
 свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор 
усвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у див 
> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Ј 
е са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са  
 кроз мрачне казамате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од кан 
 полетесмо, као из пушке, и падосмо под саму караулу.</p> <p>„Напред! пали бомбу!“ — командује  
сели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет сто 
ним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болница 
ла кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је с 
и не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окр 
ју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед 
 по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног саветовањ 
ровући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тар 
шете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају так 
ћи није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешк 
 захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте,  
ћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се п 
.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљериј 
 нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока 
а, да бих радије остала и даље да овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живо 
ам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је добричина.</p> 
амо Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен најсудбоноснији дан, где и 
 док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n= 
 је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао  
јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је 
 јер рањеника притисну онај несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здр 
ој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао... 
орок — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај 
у и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони ј 
 каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на врати 
 да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="49 
а је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад јој је доктор Јелкић 
{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Коли 
п Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола. 
</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види  
 и још неколико његових парњака.</p> <p>Сандук је био од дасака и необојен, а крст је направио  
сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклони 
ена, и како је на њој било још неколико сандука муниције, наступила је експлозија и ватра.{S} Н 
оред „Москве“ пролазио је погреб.{S} За сандуком није никога било, а људи испред каване рекоше: 
штеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је ишао Јован, још неколико људи, Нана, Бајка  
о Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов 
том својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <p 
рекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеш 
Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се  
 га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољн 
чки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовим 
а на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— С 
а седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а 
е наговарала Воју, да бегају, али га је санћим волела.{S} Она је дошла са мајком из једне палан 
љада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједин 
вао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да  
ивлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове ра 
ла, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</ 
p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</ 
 сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Посто 
снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала.{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам  
ле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје уст 
 је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјај 
ти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се 
а.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ј 
оменули, како је обла и лепа девојка са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о т 
.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одје 
p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!< 
поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Кол 
, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је 
 да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{ 
ао истакнутије зграде, просторе и живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, а 
на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јо 
ласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже  
о брда, од позиције до позиције искрама саопштава разговоре.</p> <p>Непријатељ је на муци.</p>  
о томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша в 
јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак има знакова 
ом.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама С 
, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" / 
 и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом 
тиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарај 
ран следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима  
четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи 
во пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпоч 
о забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у оп 
 <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, д 
ђенерала Вукотића краљу донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела н 
ан могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, ви 
ивши брзојав, оде краљу и пробудивши га саопшти му садржину брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто  
>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од ка 
 смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напомен 
у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго в 
Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве. 
упети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио 
азе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чу 
ва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ тол 
ком увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би сам 
одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је 
во се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p>  
 уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који 
 тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и 
н призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покуш 
је у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да по 
а ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињен 
је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у које 
заревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S}  
атарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Мил 
ли ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чисти 
сти</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у доди 
то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски министар иностраних дела Извољски.</p> < 
ку, а Оберкнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим 
глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови  
ед.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свако 
ика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замо 
 Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</ 
 бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају 
иону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске 
звољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио 
о важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си м 
ате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да 
е знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину 
ћ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем долас 
ешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми х 
а својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за  
ма.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због преда 
м још једном, да ми не замере; али моја сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству  
спред каване рекоше:</p> <p>— Ено Марту сарањују...</p> </div> <pb n="255" /> <div type="chapte 
Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накаш 
било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p 
ољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рек 
м роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече 
 Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да пл 
избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина м 
 прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасвим проседу браду и рече:</p> <p>— Како мислиш и кад 
цала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде 
и, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али 
одушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и че 
ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да  
 Пипица!</p> <p>Мени је нешто лакше.{S} Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са 
дух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све 
адошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и 
еше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика —  
рад.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, ко 
сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, кол 
учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p> 
ментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> < 
ј много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у 
 према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасв 
више евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о друго 
едио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Божићу бил 
ба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактик 
 Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржа 
адска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због ч 
у и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и 
аки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво  
ј брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост 
посленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле, и садржина је 
ањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p 
 се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, ш 
велике задатке, а и да нам је наоружање сасвим готово, не би нам много помогло.{S} Велике силе  
кацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„ 
аја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напоменула 
е било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демокра 
 ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пуст 
аје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев  
омах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом тем 
 наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече он.</ 
титутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води  
 се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање  
ости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>—  
 би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад  
равио и баш јуче је изишао из болнице и сасвим сад добро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у 
 бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар  
S} Последња му реч беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри 
 облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> 
 ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, по 
па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“< 
ман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и 
Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Март 
ога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврх 
 мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је има 
мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иа 
раво и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да изва 
, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанк 
кчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге,  
 Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече: 
ила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погл 
ијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао д 
 начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.< 
да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не  
ше формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора 
 полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је да разговара са искреним и  
о, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи спомен 
 братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она испрва није могла  
тата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада 
када тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S}  
ој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне  
сти, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалуд 
у тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки  
је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што се с 
ни тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети,  
око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и д 
ана, она је, како је душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је н 
да су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли са 
 мислим, да постоји, одговори Лазаревић сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“? 
ого поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болнице и сасви 
/p> <p>— Ја вас не познајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала 
умских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па 
олитике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и олак 
стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257" / 
.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у библи 
х цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И та 
 када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цари 
 да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је зе 
у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је  
вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која 
до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и 
ђо, ваш ме је позив изненадио.“</p> <p>„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, 
ка! — повикаше неколицина њих.</p> <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срц 
припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на и 
ране попустљивости и покорности.</p> <p>Саслушавши говоре предговорника, био је распаљен оправд 
у брзојава.</p> <p>Краљ Никола пошто је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и 
ас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не  
, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као 
тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о ка 
стојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше  
азаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га ш 
ад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасну слику п 
ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одврати капетан и настави, са оним вечитим  
 браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и величанствена, каква се само у пр 
очекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци;  
е живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да  
У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србиј 
 победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава  
 <p>На предлог Николајевића изабраше за састав <pb n="712" /> резолуције: председника потпуковн 
 који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио с 
ти, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те  
е то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малакса 
ник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанк 
вића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, 
ајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> < 
 својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему извес 
омандантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту  
в живот мој.{S} Молим вас, примите га и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити у 
а га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљ 
и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снов 
е очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајућих стих 
 места изишла је комисија, која је била састављена од лекара, полицијских чиновника и железнича 
 тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Београдове душе.</p> <p>Кад је министарска 
здраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни 
салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије  
{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече  
астир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и ка 
ознаје па, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову 
ођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> 
ека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мека и врло н 
у трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друге с 
ак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо дост 
знајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом разговору, ви 
у.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, п 
од тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када  
а неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> < 
писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стри 
 и Раши напишу писмо и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово  
овремено писао.</p> <p>Поред осталих на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p>  
кле, молио господине, да ми инсценирате састанак са оним меродавником који је позван да ту ства 
, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, д 
мо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам је најпотребнији з 
да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S 
ина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, 
ка беше предспрема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег 
бном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од 
 ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, 
н састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу 
у одгоде за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао ик 
d>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски 
у.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да 
 месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразг 
а су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом —  
во — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — при 
а сам рад данашњег нашег <pb n="697" /> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским  
ржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мици 
ржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи састанак, 
епосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милана попусти мал 
тране предлажем за председника данашњег састанка — потпуковника Милошевића...</p> <p>— Живео!.. 
премна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али нешто на 
да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним друго 
њи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате  
ли смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је  
 својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Он 
толом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усан 
чно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобим 
а надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под командом прес 
да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруже 
 ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Е 
нокрвне и братске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну по 
анци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шес 
а снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </div> <div t 
ру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг војничког ма 
лави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао 
аспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може зас 
а и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалу 
над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источн 
испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су  
а паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страшне а 
су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростиш 
атерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>И 
м српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у н 
ма да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је овај:  
рашћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан 
младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по заповести врховне ком 
утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да чов 
иташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу к 
ада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет ча 
p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписива 
ела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух  
апоље просто изнешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је  
се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код једне болесне госпођице да је посети 
 па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, о 
ру 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на сво 
<p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један саха 
е задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Нат 
г средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи почета 
је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранатама,  
ити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопшт 
енадили.{S} Незнам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам примети 
 Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено 
о румено округло лице.</p> <p>Око девет сати Јованка је била опремљена као млада, а у то време  
пска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није... 
о значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вре 
е маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини не 
ља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним с 
рестолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био 
тиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне бор 
јанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова  
угом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ов 
пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазареви 
преко лица болан осмејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој јед 
 га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и покрила меким покривачем.</p> <p>— 
анци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хоте 
вати, или га онако површно, без икаквог саучешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, к 
 — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S}  
 душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, лепу жену, 
отово нечујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>—  
јатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p>  
је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и 
дрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на кон 
некоје госпође приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, ко 
ву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, 
у Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи. 
еба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не д 
а је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла 
estone unit="subSection" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није 
 не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадош 
и, а њезина агитација је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је доша 
никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажн 
а протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за т 
евет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Д 
, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник  
</head> <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је св 
ш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарњ 
 <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Рад 
се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у ду 
тисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења 
"subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, да ће  
ле шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>К 
ло?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на про 
мља, кад сазна за анексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији  
бију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три да 
<p>»Мртав Миловановић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као  
о?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београд 
шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајск 
ead> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, к 
и?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаон 
обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Тераз 
у, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око спомен 
руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону  
Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</p> <p>Највише је била оште 
на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су м 
о за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише ду 
овање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су  
посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са 
мо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита вр 
цима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб 
.</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гр 
p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..< 
нас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <g 
ad>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе наде</head> <p>После оне несвестице Јова 
>Потпуковникова гостољубивост не могаше сачекати ни да поседају гошће, већ, онако с ногу, довик 
д и камо порасло.{S} Није могао на дому сачекати долазак железничкога воза.{S} Изишао је на ста 
атерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, 
мора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу  
, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и ручне бомбе.</p>  
да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу  
, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад 
ди.{S} Још пре операције је желео да га сачува, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати  
е могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што 
p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим  
ило тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p>— Па д 
 гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може! 
ш ли, да ме је оставио на миру?{S} Боже сачувај!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао т 
черас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Да 
а човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети  
 вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговорише остали.</p> <p>Предраг 
спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових 
.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидел 
мамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нек 
, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић п 
ји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, је 
у.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Мус 
Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако г 
е учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— О 
</p> <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПО 
> <p>ГОД. I БИБЛИОТЕКА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РА 
Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена с 
ране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер сна 
цила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море 
/p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, 
кале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Бо 
 после представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p> 
ли су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке  
ић, поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молил 
осном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благодарити Богу  
 здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревић 
 забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, п 
вина истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црном 
p> <p>— Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није 
о да запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>З 
е је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске гра 
ијатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није  
сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у  
да чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пус 
су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране 
 у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну  
 <p>Предраговић и жена му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их 
но грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од б 
ћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни 
Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није одговарао већ је ћутао к 
роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n= 
е од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну  
мињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је 
е стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немај 
спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па ни 
 на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јавност осуђивала овог нечовека 
ло се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</ 
p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ  
ије мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>На 
е усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.</p> 
азак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обави 
 саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам 
имизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити  
<p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком  
 пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда поди 
а његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онак 
ање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> 
, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му б 
utant!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> 
пкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој д 
ш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.< 
> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фото 
.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па 
ић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши официри и наша во 
о.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Ј 
ећ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p 
 да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" />  
да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против нас, и да на Русију никако не би 
поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си с 
 Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радит 
ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златил 
е, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.< 
ардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у ист 
томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци с 
у једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Им 
војој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S} У родит 
ела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у ку 
е болничарке.{S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазух 
дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му 
 то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, ш 
у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли н 
мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава, облетали лукави, 
15" /> једне исте мутне мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки по 
ражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним стол 
 уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима  
рваре и разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био ј 
то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажењ 
е остављајте нас!{S} Алах нека вам буде свагда милостив!{S} Мајоре, не остављајте нас!{S} Кажит 
две златне бурме на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она пој 
ванка морала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим саст 
ла одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши 
времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и 
аметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је дочекао комите са  
анчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духо 
ва падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вре 
 пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеник 
т; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је м 
аћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање 
 претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки 
свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „ 
свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на 
p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде 
а само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му један ту 
 је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови к 
јавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изненад 
амоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за  
ема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу какву промену измамити.{S} Она ј 
“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато  
срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје п 
е!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло,  
p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Ј 
 <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је 
утра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја ов 
ка Вељковића.</p> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде влад 
евина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ го 
ног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <div type="ch 
свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нове Срби 
, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био дог 
о.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде 
 <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нис 
, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдил 
, ја мислим, да би онда најбоље било да свадбу одгоде за онај дан, када буде заказан састанак у 
нџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> < 
.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} 
што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам руке и поздраљају вас ваша деца Пер 
ес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај ста 
добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови 
S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне п 
и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам пр 
и мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар 
p>Можда би из оваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо н 
последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то ј 
о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најзад оно загонатно држањ 
ко хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и п 
{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо  
у отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам  
орченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија  
есрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али ник 
и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, от 
сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће 
ош жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он 
 тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црк 
ља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај јез 
има.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима з 
p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји трен 
аревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права 
ценијама вођеном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших д 
 досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{ 
седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајоне 
 врховне команде, јер је њоме отклоњена свака ратна опасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се 
е.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, и да 
>Но, витешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан н 
стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, 
S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ва 
ањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p>  
донеше заједнички закључак, да испошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и п 
ead>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Ка 
а више пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то. 
</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</title>“, па, вероватн 
е, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоал 
аја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у 
ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему пише, а, наравно, неће писмо послати. 
д куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћ 
лиш, да је њезин главни идеал?</p> <p>— Свакако не дневна политика, него народно ослобођење.{S} 
 распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову 
/p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мис 
p> <p>— Дошао је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стоја 
нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му п 
ога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чи 
</p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни 
 Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака о 
јући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p>  
ражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слобод 
foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова... 
у жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Оставите, госпођо“...</p>  
се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или она перјаниц 
 бледом лицу јој беше исписано одрицање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудн 
освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице с 
у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S 
 /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на ј 
елезничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њег 
оте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жр 
око, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто п 
ивач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, 
ама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђив 
тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра 
шта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграл 
ке за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону  
ао, каква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећ 
о и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање 
ређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози  
Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело  
 стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање ра 
Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је нек 
еде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској в 
да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то т 
одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из  
а, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним 
падаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива команданта свога, да  
ног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад  
то у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дри 
је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у све 
е одвратан.</p> <p>— Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" 
 су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све уза 
а другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу! 
а Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен 
вић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена и 
Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу  
 телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ј 
ела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је  
оме опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то 
ва толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, како ја осећам, пре би радо пристао  
рема отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли  
.</p> <p>Завршујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети п 
лео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је  
шљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позит 
коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки заузме бусију.{S} Пре моје пушке, ни један да не  
љај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слу 
 у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Ми 
 Полиција вам је и онда и данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа каж 
човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом ј 
 пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у то 
ражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу,  
онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га ос 
о...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако мислиш да се  
лим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бац 
 ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења  
 лекара.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отвор 
 Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зач 
свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њезин.{S} За првих десет дана непрекидне  
тупа општа малаксалост.</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није сх 
ао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је 
ве томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитавши у нови 
н дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече 
ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Ма 
ника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где  
о сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види 
о довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесре 
 је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.< 
ао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога 
 забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из болнице.{S} Р 
 а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стр 
бунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматр 
 знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао 
ници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ  
 те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, камо вихор и промаја не доспеваху.</p> <p> 
ључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки други интелигент да проучава народ.</p> <p>15.{S} 
азар износити.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали 
ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку јунаку врел 
 госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу  
и уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити 
 би могао преко њих, неприметно пратити сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> 
низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим до 
 примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ов 
бама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај  
 им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним г 
е бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и  
еверац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама с 
 божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских б 
ности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника 
а хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са гр 
о га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S 
.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске вој 
S} Да по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког А 
ободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за 
вно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина 
} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за 
студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у из 
странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p 
није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се 
је, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако  
улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице  
воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо  
како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га уп 
 писма, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p>  
 дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гута 
гова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба најжешћа била, где су с 
тву, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор  
 напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{ 
оменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ранко одмахнуо главом, не да 
 имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледао, докт 
езоновала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претер 
{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са ј 
ко ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умре 
во сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Н 
штвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вредну наставницу и као добру сест 
и ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господин 
а сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко зна 
 чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S}  
а криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао  
е стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из 
 и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена. 
/p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађ 
рема њему пажљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међ 
ћи нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви уж 
 и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S}  
д постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, на 
а његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој м 
 штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жит 
 <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Б 
и.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао 
емљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захв 
ве те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да при 
а бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби. 
де год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код н 
И дању и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање. 
кад пије, и само пије.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му 
е по једна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник 
еба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар зна 
етник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{ 
ећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који крит 
у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Ж 
 превијена, а други опет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од 
егов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} 
 она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — п 
страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, к 
, од постеље до постеље.{S} Понудила је сваког рањеника са донесеним посластицама и сваком рекл 
и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити 
ући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div 
ли да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, ш 
им захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске  
живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у сво 
ше, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за свој 
н и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно  
са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али с 
еодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију 
> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бриг 
раца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља  
 време рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београ 
ћ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Не 
 тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу м 
јатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо 
ојсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и не 
ва засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо 
жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаут 
анду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан 
у.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух  
44" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дубоко је ожалостио.</p> <p> 
 рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем.{S} Где год бацим око сву 
} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову  
свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p>...{S} Једнога  
ћ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом тр 
а овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећ 
, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут: 
ке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је  
ашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p> <p>Сам 
е ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура  
бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.< 
дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нек 
таром свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојан 
век познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отпоздрављао.{S} Долазило му ј 
ва је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доб 
смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже  
би јој одгонила ону мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан ч 
 позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} 
> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Ал 
та. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем т 
управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну до 
списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, његовог друга Приморца.</p> <p>— А како 
а силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и  
узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да уско 
бере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви с 
е и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није причала о оној сцени п 
и, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје н 
ој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљ 
е у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то 
да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>О 
змири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе 
општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у 
о се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко з 
пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та  
и соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелетели овамо.{S} И о 
 подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном д 
 да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш и 
 да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте 
у земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са стр 
еља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болнича 
сно одбору за примање добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део  
 <p>— Саслушавши ваше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине. 
е пријатељице Јелене, која јој каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а  
ет похрамљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, 
акође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу п 
ина, дечурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо об 
, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој уни 
 детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкан 
ца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улиц 
то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је  
p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у 
ло по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумач 
сине“ и најзад код „Москве“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај ко 
оја је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај 
 захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера  
ог рањеника са донесеним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешен 
ој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!. 
 да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закључку претходно морају да известе своју владу 
ламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза здравиц 
 Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији т 
е и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико  
магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавал 
ети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пу 
и и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Прилико 
их топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју 
труја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је  
ежбу...{S} А при поласку дадоше нам још сваком по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поуч 
реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то  
ну, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да г 
 чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова н 
, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседника да не зна 
 /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ 
ла сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе 
не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ово је био једини 
Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она по 
арод оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпо 
ољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан уск 
 Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити а 
н да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, 
и, да је наша власт завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво 
ем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на св 
олицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.< 
већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</ 
средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" />  
 обичаја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на в 
ђе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буд 
} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем п 
ога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде 
аси: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно  
S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: 
 доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} На 
она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд вас двоје овде! — продера с 
е би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, 
тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окрен 
амо на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, којег је дана проглашена с 
а и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски п 
ћ је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме 
 не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничк 
нчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не буде.{S} 
орпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па доста.{S 
, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Ст 
вила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да ли ће се 
{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће с 
ти кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„ 
ила опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркв 
ве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те  
ачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно,  
 том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика- 
жила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно  
 дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је пред 
анка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p 
 време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта 
им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до жељезничке стан 
гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мириса 
су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор,  
или, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце, ко 
, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано  
 једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да 
искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где с 
"632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београ 
што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Нисм 
ци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи б 
то је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се 
ута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него ј 
т човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар једног г 
p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи д 
> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Приморац палећ 
 то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то н 
ијатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Ра 
ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има  
 који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазо 
рат!,..“</p> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати  
тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало је свега 
 сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме ствара 
ло.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учин 
Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Ск 
амети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше ил 
ариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу 
здајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам пов 
е је мисли поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе 
ен, зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме занос 
требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта 
 могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му с 
, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати 
p unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" />  
ме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним о 
ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојак 
с дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако би 
ини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сн 
е масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Ки 
пак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим п 
ије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспе 
спехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разле 
били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине пос 
дахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Об 
су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка 
ред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода на 
.{S} Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Ва 
о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја сам био добар материја 
таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p>  
евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуци 
у; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и 
<p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја т 
ика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слик 
пљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом свој 
 било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, ба 
 Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не про 
p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да беогр 
Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стој 
 нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у б 
цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, 
оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — коли 
 па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код на 
асовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није  
е, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n 
отле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само  
с Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, поклати и поубијати и жене и децу, а на 
јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Неће попустити док започети бој 
у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако  
донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{ 
квог поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мал 
перу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S}  
лив живота...</p> <p>— Врло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чл 
ад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за народ.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка 
ног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне шт 
ри подлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи 
ила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слу 
 свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе 
лна и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, м 
ини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p 
и букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, ст 
ским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <g 
ва са бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непр 
говор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type 
ма, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све  
 шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапк 
рина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог наред 
и се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онд 
ладе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући 
 и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још  
атри.{S} Нико не помишља на починак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај 
S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S 
е песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косов 
а, погаче, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји 
 било прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије к 
сници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, место да план 
икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице, песма иза песме.{S} Почињући 
ета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огро 
 туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место,  
оштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало 
а створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — 
чно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој 
 свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у 
цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одл 
ићеву Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chap 
да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину к 
офија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све је прошло...</p> <p>— Кажи, злато,  
децу, а наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, ко 
исли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а кој 
>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да 
спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу 
<p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се  
ично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type= 
м.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде нисам видео ни 
ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> 
ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу  
 би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седају 
мпа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</t 
рстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не го 
 рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут ка 
и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помеш 
лико путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.< 
ева, појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког с 
е трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побе 
егову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њих 
 до господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која 
му и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји 
вим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па  
зволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка  
е одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у 
и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанк 
на волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то та 
 је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га има? где ј 
едињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, 
и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p 
а чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође време, видиће с 
а, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствар 
 смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезин 
ем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас 
скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће 
много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{ 
уку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгу 
ић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, посл 
рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе дру 
доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше рав 
газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на  
 полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, 
ити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној  
ушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мека 
ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа  
а, на прохтев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у 
далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном С 
г сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме дет 
х све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, 
ле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али 
седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде д 
раке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> < 
ђе ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај 
 са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господ 
као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимах 
 задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важније градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопљ 
/p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и  
то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још  
тати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили 
/p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо  
азнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Ду 
дно клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је ок 
и.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, 
ост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада победничка војска 
 напада, значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и  
.{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то врем 
ма.{S} Јер из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" />  
ајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Бео 
ити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у з 
а војска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљ 
гроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама  
пућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се освр 
м ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајлово 
еч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има пр 
ле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема т 
ере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начи 
ула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођ 
ату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из  
ме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени 
 и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весе 
 после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад- 
љено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено  
арампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стра 
теше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неко 
у београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице 
м, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији с 
 се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити 
се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> < 
 му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом  
тмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно ко 
заревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао,  
она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезини 
м рђавом брачном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље. 
е на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде неначете.</p> < 
{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је невесела, нерасположена а  
ви гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како ца 
тајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји 
ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол 
а, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах  
око, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који 
беркнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и  
 — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само  
а затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светис 
ољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, 
битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спа 
е лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срд 
тника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаут 
те, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читам 
и.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је 
ли што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p 
и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли правник 
ека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су с 
S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и  
но напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на  
оград се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида... 
во, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству во 
односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напо 
 спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала п 
а не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај позив је  
 све женске не изређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задо 
e>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости  
а уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи бивао.</p> <p>Он још пише:</p> <p>„Драг 
 је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да  
: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" />  
ин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S}  
p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати с 
 а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</ 
бра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет. 
е штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити 
е и више загревало за Јованку, а ова је све боље осећала како јој оданост свакога часа порашћуј 
/> је и није за женитбу.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, кој 
је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах 
говић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је  
е, али већ данас можемо рачунати, да је све сазрело за остварење националнога идејала.{S} Уједи 
мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српс 
ких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших проти 
је нису биле за поштеду.</p> <p>Када је све већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само 
quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quot 
ли за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> <p>Била је племенитог високог раста 
у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Хе 
ао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Рас 
што је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је,  
 брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како 
а душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљани 
несена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко 
си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим зане 
м је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски вођа:</p> <pb n="219" /> <p>— 
и се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за шко 
чку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво проучио, нашао је, да је све још недовољно  
само замишљала, да ме воли.{S} И сад је све прошло...{S} Она је отишла и заборавила ме.{S} Дево 
зо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила преко главе и, где су је те  
вим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трж 
 Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справ 
 ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није  
је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до 
ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је би 
 нађено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је та 
мобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да р 
н, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Р 
ђох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што 
но ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душманс 
је, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошће 
лефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, п 
рочитао, помисли: „Она“...</p> <p>Он је све знао, јер је био њезин побратим.{S} Он је због прек 
стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбин 
и: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у влад 
је Лазаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и гру 
да не клоне и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење 
 и налази.</p> <p>Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на  
а на време по мало провејавао, почео је све јаче падати.</p> <pb n="484" /> <p>Крупне му пахуљи 
 је са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећа 
на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи п 
инистарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p 
извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за уве 
ано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} 
ко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} 
ма материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.< 
мирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви  
ути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, 
ра готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко вре 
 капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположена као никад до  
има.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, д 
 каже: да сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p 
својеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао заустав 
и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан,  
ти.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезин 
у и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у 
наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису на 
лова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</ 
јој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447" /> <gap unit="g 
ко викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало?</p> <p>Била ми је мати, али је била пако 
 и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле  
родици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни наш 
им силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — реч 
 због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе 
p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по т 
ок се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глум 
акво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме долазе  
кастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из 
све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је те 
в се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди с 
стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у верт 
рни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> < 
 још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p> 
де.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све боље 
ник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперам 
већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, 
х силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али ј 
мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— 
и под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit 
 му отимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се б 
 свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изр 
о одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао,  
ак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, к 
о говори истину?</p> <p>— Само изволите све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо  
о сами.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође  
 су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је 
емљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{S}  
 среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног  
е војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="gr 
н је, драга Катарина, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци 
и остале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, 
 своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче т 
ност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнину сво 
ина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада нас 
ша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о цел 
 је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установи начин 
имао довољно — онда боље нека их потуче све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време кра 
е ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија.{S} Одједном отвори врат 
ом и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, 
метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савију 
 Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S} Очи му беху затворене, а надимање 
 логора ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на јед 
ео.</p> <p>Нестанак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је 
 детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце 
змешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У  
дни посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом 
аку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом 
срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле,  
и јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге животне... 
 себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тат 
 Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утиса 
крипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је радио по закону и по реду, и никаква сила не би  
 кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S 
ли је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ру 
о га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањал 
и и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно  
ванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана там 
и здравица младом наследнику престола и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па 
беркнежевић је довео једног Јеврејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет пров 
времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркањ 
} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини. 
х лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Ка 
рљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p> <pb n="65 
јој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да  
а из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседл 
еба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љ 
орали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отпр 
риближава.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи,  
авимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем мог 
 узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико ра 
Нађем купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</ 
ад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад не 
Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији  
ај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осе 
су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти д 
ихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p 
ећ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па та 
у.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је пи 
азио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабе 
ого се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи,  
иво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразу 
чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање усн 
ојске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једн 
“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових 
 борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађен 
ању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона ш 
де све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одр 
новим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па  
, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут на 
 артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух 
 спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша крв проливена на 
одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да изда 
 залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате н 
<p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе пр 
еда.</p> <p>— Казуј, мајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа 
тра и јави Радојковићу, да је непознати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> 
ени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p 
рило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она 
ре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини з 
а су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захт 
е око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не  
ој жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</ 
ом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<f 
Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека д 
ковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми 
 госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} 
звесте своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> <p>Време  
а...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече  
ко ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S}  
ни су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки 
о, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи, 
одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен 
 <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило 
писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да  
кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које 
а.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у томе смисл 
мејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино  
 у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам увер 
> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању  
овор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="62 
} Него говори.{S} Немој да лажеш, казуј све.</p> <p>— Госпођо, рече Оборина и молећи очима, окр 
си се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погле 
ска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рач 
 Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, м 
рт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала  
овића.{S} Када будете дошли причаћу Вам све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тум 
ређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас,  
ре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и ш 
орност да покажем према онима, који нам све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда  
могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођи 
сто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, д 
 је љубав према мени...{S} Прекинуо сам све, кад сам рекао, да је волим само као пријатељицу.{S 
и да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, 
ахту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили гл 
тски поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најра 
ршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, к 
 ни оштра вејавица која је сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време,  
е на дому.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и н 
то се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S 
који је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај  
и га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код к 
оје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да ј 
и јечма имао је изобиља и није продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрин 
ови“.{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који 
ти капетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец мора 
 испричао један догађај који је занимао све полицијске органе.{S} Наиме, да је неки непознати,  
егове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде н 
 нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступат 
>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам инте 
— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!</p>  
и и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто 
својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора није ни од 
це оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у кр 
у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нате.</p 
 Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох  
е војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника.</p> <p>Мица  
ођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>... 
Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући 
се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет,  
бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Г 
мо, добре предњаке да имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би 
ела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутра још грђе н 
да не видиш ни прст пред оком.{S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо је 
један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад 
ој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после в 
/p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанском с 
ат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та ли 
јим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће о 
н од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p 
 јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је бил 
, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањем, 
еза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Б 
дом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио 
 врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пр 
— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје 
 ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив  
 су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!.  
Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није пи 
љене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се обли 
ца је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим дело 
 /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type=" 
екида осудио Бору, са којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Н 
едњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњац 
да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети. 
инило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Па 
о ја осећам, пре би радо пристао да нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и 
м све.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења 
 све дебља и његова је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови  
х да намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Ј 
, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, је 
оворим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не веруј 
 спремајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољ 
ховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф ш 
рају, пребацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је минис 
Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имадеш ли, ма 
кретао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивањ 
ине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Ра 
гарде наћи најпоузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и н 
ице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје 
езино лепо лице све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p>  
але Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкр 
ако сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града с 
ла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне  
живљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расновр 
, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, н 
 ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p> 
пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то 
 да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — 
 руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S}  
 и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као 
одранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногам 
p> <p>— Е, драга моја, немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнеже 
 желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно не 
ица!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари  
ким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та 
Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...< 
знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Пре 
ехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пун 
<head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином и 
а доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да 
ватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од 
чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711 
а у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“ 
мо једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао,  
док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио. 
од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улаз 
 у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најза 
.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запит 
не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S 
 делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Милов 
 глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, к 
д ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види 
ља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју ј 
у, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази 
ије могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појав 
итамо отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда пра 
ас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађ 
ном описивању какав изгледа њезин брат, свега један рањеник јој рече, да га је видео после једн 
ци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опа 
ик. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом  
сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би било вечере и ручка, а да бар  
ерација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, 
а београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је б 
неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, д 
игару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу са 
</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и јавила да је Пера на путу оз 
анте батаљона и од 65 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике  
мбе које због нагомилане и влажне земље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад 
де што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она  
 симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има  
и на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од во 
то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важниј 
 молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори  
ју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, д 
ло:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време 
 тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се 
 до закључка, до извесности.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога ил 
ањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече Примор 
 <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима се 
 на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав,  
 знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, 
 мајор Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S 
рата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да им 
руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће сад 
и се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо 
у једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" / 
џа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанк 
ај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то ув 
>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, срп 
годарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије 
на у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> </div> <pb n="365" /> <div type= 
 које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре 
и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету.{S}  
 хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим уш 
љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, 
 Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога 
на устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка на 
дене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вес 
 и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у С 
 <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се  
ом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу ко 
шачких.</p> <p>Какви красни људи, каква свежа раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друш 
лу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Слу 
 гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто  
ачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њези 
о, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је ја 
 одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је  
и мило му беше гледајући, како је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и 
ли ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише свеже јеленско месо, да га пеку, рече Обркнежевић:</p>  
 лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста коса лепо нафризир 
и убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} 
</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим,  
и се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А 
говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицин 
ад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} У 
изе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио с 
 ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се сас 
ћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој мес 
 га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеск 
енску голу равнодушно гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе об 
српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју  
подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, али ви, ви“...</p 
 плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лаза 
слена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била игра маште или необорива 
 огњен патријотизам одвео онамо?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{ 
на доста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци  
ђанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а гр 
 Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али  
и поремећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те  
<p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је 
и ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од  
о је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Ж 
оложаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина  
а јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу  
авили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о том 
ти му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ сту 
{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, позн 
ити белу каву, а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад  
на пак остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих 
у нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S 
атељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, 
ружа лепа, рано, била!{S} А сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити 
 тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче  
им вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; 
ежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то 
</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би 
 би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци мо 
могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Напр 
екне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Обе 
о хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да г 
душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње наступа општа малаксалост.</p> < 
евности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у 
едочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради  
не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели. 
м господину и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затек 
а чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти  
обра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb n="376" /> да негује наше рањенике. 
ољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и  
се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у х 
ањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао  
> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S}  
700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страхови 
неси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколик 
а — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силн 
аву, па не мож’ душом данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, 
лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској  
ић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше,  
 на састанку, ипак вам препоручујем, да свестрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно  
да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође 
ка мајора Жарка.</p> <p>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигн 
 Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="tit 
ма.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p 
.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнеж 
енчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу де 
 она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ н 
от и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И 
штином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала је сваки потхват њ 
н богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је сазнао, да свет није постао онако, 
читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у  
да би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече 
де бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо  
у оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. октобра 191 
већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива г 
ије изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти бли 
 госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај код нас.{S} Још да ми је сазнати 
Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе с 
, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем  
раде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Т 
догађај највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болни 
које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, к 
е ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад  
војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када ј 
ога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, 
 београдске полиције. „Ово је непоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусрет 
удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се  
 нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо, моли 
 и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није гово 
9" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да  
ај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи 
 твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему:  
адни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом м 
ако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S 
{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <p 
штаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао са 
 што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софи 
 поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у  
, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње з 
рска војска потпуно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке вој 
е морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку  
почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира војна музика, која разиг 
ц.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превес 
Нека „културтрегери“ васцела просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће  
егаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова муз 
о клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и  
зиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, ко 
с је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливено 
 му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} П 
е држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p 
се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n="599" /> <p>Када је ова жива верига по 
шину, ни најмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне,  
 у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p 
одлеже а неко доцније.{S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, бра 
бинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевим 
p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нис 
есту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да уст 
 n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и 
 и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше дра 
 јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића 
срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, о 
ћа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвеће 
сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожн 
и Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет 
у црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Сл 
а губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећ 
е тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на  
отињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су  
уком — доцкан ми дође ова памет.{S} Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он  
равичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186"  
“.</p> <p>„А где је?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, 
ољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да  
јна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, к 
рби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато  
} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак  
ом народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо н 
ута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника. 
 од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на песку с поља окречена белом бојо 
ију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној 
њихова која је натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролаз 
лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију С 
 уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подо 
а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у  
тислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола 
it="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се преби 
еву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља преби 
носу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да ли му је 
ажио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недељ 
едао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руко 
 сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише и Светислава понеше на гробље, а бело је брдо горе високо 
> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђо 
 је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поре 
ра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Р 
тама, јер је само воштаница изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав ве 
жалошћен, и његова жалост за изгубљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја 
мерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> дођоше до  
Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматра 
 како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пи 
ата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и теш 
} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са из 
зина кестенаста коса лепо нафризирана и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из  
 су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну 
весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом  
рих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког  
 има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p> 
а слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну 
оше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до полови 
х векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет  
у моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да 
ика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцез 
сно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матер 
, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан  
фицири; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква 
о задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им пр 
p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се 
га се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распрскавању, била <pb n="734" /> је сличн 
ста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још 
три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху 
 /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних бо 
оман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за 
утањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, јер с 
г Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим зв 
 кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога 
је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне лампе на прилику, и на његово ве 
} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не о 
p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у  
ведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> <pb n=" 
и на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Б 
оказује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога култу 
ила <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно  
 укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће 
а у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Д 
 без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо зна 
да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше му растерати сету, нити и 
 <p>Кандило, које је висило пред иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S 
о хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „ 
 кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, з 
 једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p>  
м „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је  
је лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет зано 
— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се не 
/p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе скл 
 опет бити наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стој 
ка нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српског 
о збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један народ 
но воли.{S} Проучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој 
ава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На море!“ — кликнула је  
и.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко  
нцуске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су 
се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлозиј 
се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавањ 
ецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, 
е у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољ 
русрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и таков 
ло одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да 
вала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој  
 Осим Ранка, само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћет 
n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње мира нема, н 
, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало 
ршума непријатељских, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаш 
те ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крш 
господин мајор!“</p> <p>„Нема војске на свету“ — рече пуковник, — „која овако одушевљено и овак 
ни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку,  
>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што не 
роменила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина 
м појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, ка 
.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју ј 
 читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије разумевао, и он је саде у 
у војска генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несре 
ивотиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас  
ога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени д 
чних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и ди 
реће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да са 
 могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је  
и дати његовом животу вредности на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким  
Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље,  
 заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пу 
адоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Сп 
ци мојој највећој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше ул 
у Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, ниса 
моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — п 
раба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи  
човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврх 
 непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знају 
ветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете н 
је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S}  
на, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало ј 
и, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> 
а српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три уд 
бодом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он ј 
х срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слобод 
и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у 
ubSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој а 
лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа светли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за п 
д младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту  
 писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад  
 низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и после 
 ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb n="553 
евић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене 
.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи го 
} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n=" 
раљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гус 
 се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је 
 а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у  
тере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијино 
добро календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замис 
ву) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је било милина погледати, кад маса иде са тамбур 
ећ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </di 
 на ногама и нестрпељиво очекиваху онај свечан моменат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви  
год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олак 
бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и т 
 златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братс 
 осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Ко 
оцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо,  
 дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су ј 
 се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пр 
амовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} 
 који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат 
вом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, беше јој дошло 
имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у ср 
ориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видила интересантну 
чекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је мол 
а у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства м 
е пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани  
су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанства.</p> <p>На многим местима с 
трељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џин 
екујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати не 
 до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравил 
је.{S} Домаћин, домаћица и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група о 
да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p 
фицири, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности, ка 
дром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Н 
 је дочекао комите са Качаника одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност  
цује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским  
о је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше с 
xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном  
не.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за сандуком је  
н, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сан 
ењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ  
у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер ј 
ом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Мил 
ају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке фо 
</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се мо 
како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бит 
иној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из с 
народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песм 
</p> <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се гото 
ује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло за 
p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се с 
— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече  
азани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се н 
 пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилази 
ин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугл 
адра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се мог 
дну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Ср 
 <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, к 
 српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интим 
а им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да их овенчају благ 
 им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до  
љем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да  
стави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали 
ко сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па 
ађани као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публи 
о је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част с 
издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се 
 — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми 
ванице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење 
гађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му ра 
ви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући вла 
ровати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша  
адра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници,  
 Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их до 
тву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један гл 
 каменом, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више 
ајем! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми  
с кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи  
е и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све 
сам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> 
а.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му с 
<p>„Помисли:{S} др. Ивановић, за којега сви држасмо, да је добар материјал за демократу, отишао 
Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на д 
орску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорск 
так у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" 
ти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри.{S} На његов миг, један од млађих официра о 
он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога ми 
 земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па до 
 у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки по 
држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, 
и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте 
нглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да  
причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се ру 
оме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да  
! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор тек 
одмиче.</p> <p>— Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе  
зне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили го 
е друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарск 
а нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест  
> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад 
 официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другам 
та догодило, знала би зато и полиција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, може 
 су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један з 
је окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану д 
вљевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би!..{S} Б 
одера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Живели наши офи 
глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не смет 
лничари, болничарке и бербери.{S} И ови сви прионуше да рањене јунаке очисте и оснаже, да им ра 
о, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4 
ојој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очеку 
нат.{S} Домаћин, домаћица, деца и млађи сви беху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер 
. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, д 
лканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и  
же, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>— Полази!</ 
{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога 
/p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови бе 
{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, тр 
е!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се по 
ву Нату нигде није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живо 
 <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка по 
евзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар 
} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и 
 Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче п 
ио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погледаше их и пропратише са ир 
 n="780" /> <p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>—  
едбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сно 
је писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако  
ице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страш 
да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали?  
 <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да с 
 беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очекиваху онај све 
ца била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се мора 
м:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу кар 
шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како 
ла је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после 
S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре дос 
 не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, певасмо, бога ми, било б 
 Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви прот 
 саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже лако н 
 дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече Обрк 
.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује се,  
ва, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се по 
ивате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир,  
ли пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност н 
који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— 
ише и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђењ 
 нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Обер 
породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> 
лу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, врат 
а војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз ко 
амина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладно 
е и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који одгов 
ржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић поз 
пица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише св 
екали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изнен 
 је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли је 
о и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type=" 
че „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми 
а удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извин 
, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да 
и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпо 
ицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљ 
и редовни је рад био обустављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама,  
ије знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство,  
 господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пр 
лас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздр 
 се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову г 
 пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању 
шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ д 
 извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да 
ква, каква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за  
ло.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травн 
 <p>Отворивши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>» 
 коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна дв 
ава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић  
..</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза забл 
ели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збу 
и победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничк 
канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стран 
 обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави св 
а музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од дра 
едника Пашића, бурно је поздрављена, од свију и свакога, који поштено мисли и поштено осећа.</p 
рно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и мин 
, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна  
је.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, просто је кипело о 
о је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпље 
јеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска  
м секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетски напад 
вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне вој 
{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учест 
чара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p> <p>Већ раније био је начи 
аквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност  
новић.{S} Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велик 
еко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и пот 
 радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде 
отле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њ 
који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Брза пушчана ватра и митраљ 
бета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски 
из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху мес 
ности, он подиже лагано главу са њезине свилене косе и, милујући јој богате плетенице, прозбори 
ашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у 
аву и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање ма 
катима само око врата и повезана белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p 
нка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се го 
ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p>Данас — 6 окт. — већ пре зоре бе 
449" /> побледело лице, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, 
<p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам 
Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> < 
 на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки ут 
седник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се  
p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под 
{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити 
Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан на 
и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне н 
 јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном п 
има имају да предузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви,  
 саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардов 
енерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на сви 
и већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ осв 
ог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у ј 
а и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски  
бљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније к 
говић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута оч 
етити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ј 
 Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се  
до одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p> <p>Катарина.“</p> <p>Овај брзојав Катарина пр 
у силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе г 
и дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Ст 
авити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када 
 је облик петстолетнога роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Пос 
 а Београд воли ноћ и месечину.{S} Пред свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песм 
не, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и мој друг, дадоше једно д 
ео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завр 
 и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа ве 
о: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Бор 
ашли на позорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше с 
д је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници  
нтата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа де 
 <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l 
бродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратним другом Миланом Николиће 
 у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на такво 
ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити,  
27" /> Дунава до Охрида и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је 
овци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштен 
 никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао  
то ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је 
гао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, н 
 Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има  
 не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се,  
на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правд 
 Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако  
морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да  
" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку дев 
вета дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у амане 
столовину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњ 
ма да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима,  
премао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе пали 
ЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, и 
 Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дардан 
и у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свир 
адосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софи 
оложају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p> 
чног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкне 
епих жена и лепих девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли 
Госпођице Маро, лепо и добро моје дете, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, ка 
и човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо ш 
лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железни 
ми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађе 
ничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Бос 
 у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стран 
напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па неж 
ложења.</p> <p>Још неко време је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуц 
устих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила онамо сав гар 
p>Војна музика приликом поласка поворке свирала је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурн 
 код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n= 
само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, а 
 телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p 
је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на 
 у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појав 
лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</ 
монику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и  
рговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и  
има је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У башт 
ји пред попином клупом престане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Мила 
а, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе 
су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта 
quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал о 
жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долаз 
 мајку мучила, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и усл 
талим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања 
</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш ка 
клена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, ш 
 <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде 
 предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p 
маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече с 
љ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било з 
кињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупо 
 себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посет 
аљ гледајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне 
о за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно  
руди љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја,  
 нехотице, сва пера испала из руку и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели срп 
<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музи 
>„<foreign xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти 
раке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а свештеник им је овда онда сво 
p>Кад је поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (он 
ј.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је 
иром, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирн 
 је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната с 
обођену браћу испод ига азијатског и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и доша 
 ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је 
аху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се т 
 свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем жив 
ма својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин ки 
 овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се ни 
 мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се  
м, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама  
адовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предв 
Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.< 
е и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила.</p> <p> 
у...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и 
.. — кликну бата-Лаза раздраган, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај пр 
 поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} 
ме видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезин 
вши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и  
ећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </d 
е и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не беху разговору учин 
рикрада, да очерупа орла <pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је н 
и што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није  
 се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде 
еби и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала св 
ик отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке о 
а и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брат 
е још дуго машући марамицом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.< 
рбија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за  
ко одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах те 
раду, прикупља мисли о основним идејама свога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за п 
на границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p> 
 видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p> 
х иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном 
ми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.< 
ни, одмараху и испод обрва погледаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска  
ше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Срб 
ог Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с ру 
ла читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У 
нергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме који млађи ч 
одно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежев 
олако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи проби 
нама млађем од ње.{S} А љубила је брата свога и пазила на њ више него на зеницу ока свога; љуби 
 за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија неким 
 јури да претече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан 
јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте батаљона и од 65 официра остало ј 
и ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај 
ежи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260"  
таде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхи 
з оца и мајке, и без игде икога ближњег свога.{S} Она не беше још довршила науке из више педаго 
удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, мајора Жарка.</p> <pb n="610" /> <p>Пис 
пред њом беше последња карта коју је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој  
ашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S 
сето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али сад, ако не имаде никога с ким би пр 
{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, к 
рпкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи  
давала мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хт 
Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужитељ Светозар п 
а оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезин 
ина: (радосно) да ниси мислио на писање свога романа?</p> <p>Јован:{S} Помисли, опет ми је наиш 
е налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете и 
ате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <pb n="79 
ко венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p>  
није мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво 
није мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, 
мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила му нежно косу и, са неисказаним  
У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек  
ић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Катарина приметила наглу промену. 
их преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпан 
и крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај в 
а, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p>  
реме.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер 
 рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све,  
силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко  
, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда  
ао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у х 
 гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све ос 
ти.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово 
е, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певај 
е се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — узда 
рвљу, јер и непријатељ је био на висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, т 
ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и 
па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.</p> <p>Брзо је била обучен 
вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни ре 
затражио привремено примирје испославши свога парламентара, да преговара са опсадницима о преда 
 она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и ле 
ој војној болници и пратила сваки дисај свога рањена заручника, <pb n="438" /> а Миле је предст 
Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише очине р 
p> <p>Лазаревић му даде новински исечак свога дописа „<title xml:lang="DE">Die schwartze Hand i 
е.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб 
 корачао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S 
ме захтеву противио, јер је био свестан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше 
ристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао, а представнике лажи, из д 
захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је воља била да престане ту 
и је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, 
 је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војниц 
 пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњишта: ни онај није разбирао које је доба дана, 
арка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Миле и  
; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p> <pb n="676" /> <p>Отворивши писмо,  
</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је 
а, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад 
</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева сина  
лапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала  
ете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, г 
 нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде већ искачу по не 
 ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па добро, од куд сад од једном ек 
ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити 
х.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало сна 
ело за њом; све више је осећао празнину свога живота, коју би само она могла испунити и дати ње 
андуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Је 
ога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезн 
народ и војници.{S} Наслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најб 
ованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка зад 
ви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена  
е интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било в 
а нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутањ 
октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душан 
етан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?< 
ти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непријатељу живот  
е све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{ 
егова, само да би је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у душ 
 докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Рад 
чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка,  
...{S} Кад она, као женско, па је могла свој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А  
е више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снаг 
{S} Јованка је и онако другом посветила свој живот...{S} Оном, који јој је отео живот од дивљих 
то ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и с 
.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он воли петлове, кокошке и пилиће,  
каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она само мајор 
сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много об 
</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина- 
тање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у 
 би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли,  
те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врсто 
бедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-П 
ук, да је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</ 
 и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад го 
у га његови војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих  
можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџ 
оји је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. — Надовез 
 јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драгоцени млади живот на олтар ослобођења браће <p 
ине, дочекујући краља Петра, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пр 
утни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе  
а на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то  
ици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, д 
} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје с 
ту налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао прави ву 
ић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је п 
ма у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти  
д Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу сво 
 тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у пог 
азаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу њезину.</p> <p>Лаза 
{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вам 
Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је  
, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p> 
време колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колеб 
иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пр 
те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Ка 
 четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болни 
етницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову  
, и ја не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба. 
ао ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојл 
ко дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупшт 
ила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и,  
 стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је с 
ао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? 
око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише св 
.</p> <p>Када је млади поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли  
ораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој други „ратни извештај“, који је овако гласио:</p>  
 и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом по 
 већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="3 
наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} 
шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после не 
у на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћ 
мо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусре 
наута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да зага 
 ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би могла помоћу њега, повратити здравље с 
младој јунакињи, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређ 
ас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај наро 
верскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им д 
доба био готов положити драгоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да д 
 за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је доче 
> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> <p> 
јаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу 
редставницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђ 
з руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправе 
/p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балкан 
 Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се им 
је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме  
 је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како 
је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се 
р и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио  
у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе 
дитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу с 
држао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испусти Јованчи 
држао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ве 
атао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n= 
ањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и п 
ници, после једногласног избора заузеше своја места.</p> <p>Председник потпуковник Милошевић за 
 да им отуд не прети опасност и заузели своја места до предстража других батаљона, који су посл 
а олтар ослобођења браће <pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јуна 
где на свету не изговара <pb n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога з 
иком челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну см 
p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је  
згледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула от 
е заверише или да душмана сатру, или да своје главе оставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се 
ога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је кара 
арке заиста нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће с 
на овај свет?{S} Или онда када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S}  
е бујица народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла 
ког војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског 
ута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње,  
о какову примедбу на састав њезин, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвој 
 <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледај 
сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на вечеру.{S} Није могла да им довољно иска 
није ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошт 
њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала ком 
...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да ра 
е пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још вод 
чити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једно 
ћ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прилепа и Бит 
 Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио 
и, опет кренила даље, као онај који, на своје питање, није добио жељена одговора.{S} И онда би  
чке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не раст 
, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино лепо лице све је лепше, и  
ћ још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нестрпљиво, па, 
мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он 
е.{S} Девојка их прихвати и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта  
ободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као гаврани рањена лава,  
 који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника. 
ати са ратног похода, кад ме пригрли на своје јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, мо 
ледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећ 
и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, ба 
 и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће срп 
.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су 
ами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти ј 
 Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти  
т.{S} Привуче јој руку и притиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред љ 
 руке, образе, косу; и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић ко 
мте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p>  
кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је постранце 
чима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још су 
 објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод вековног ропства турског, у 
бе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!.. 
јатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољ 
спореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из пушке, и  
е се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољуб 
остигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за 
 интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином д 
 разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице де 
 /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист 
ић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрск 
није недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у ста 
 човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за б 
ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које 
 како га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не 
је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу  
Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} С 
мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим нич 
е вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо време 
реговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата,  
твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред 
оучио је најбоље полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> 
е време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у ње 
воте своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, п 
еви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним понудама и посластицама, 
икога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој б 
емима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, 
редстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остали, и ако одређени као резерва, 
 да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави 
мах за њим дошао је Радојковић, који је своје званичне послове благовремено посвршавао.</p> <pb 
, па и грмљавине.</p> <p>Од младости је своје био изгнаник.</p> <p>А знао је, да је од владарск 
ојој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врл 
ј првобитни осећај према мени.{S} Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по ме 
нији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стал 
паљбу...</p> <p>Десно крило задржало је своје позиције, а војска која је наступала косом планин 
ут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила на милост и немилост овим зликов 
га, просто занемаре и забораве на мајке своје; забораве на оне најтоплије, најнежније и најискр 
Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, 
 Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на с 
кну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S}  
 се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани  
Председник потпуковник Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана ре 
ово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно п 
иносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику свој 
pb n="570" /> своје и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и  
ња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши  
ама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, 
гаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди  
уде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти нич 
 образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину 
ће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну  
емим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми ју 
ојска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p> 
и својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада  
шујући браћо, молио бих да сваки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој 
, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p> 
поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, а 
едова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине 
тезова, који не жалећи драгоцене животе своје приносећи их на олтар и жртвеник отаџбине своје,  
 великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се  
адовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p> <p>А министар војни је још тог 
и у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, д 
n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{ 
 подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петна 
џбине, као и ослобођење потиштене браће своје, петвековног робља, које процвиле и пропишта под  
опримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле с 
оде.{S} Јаук, писак, очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као бра 
, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и пр 
 Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p 
ивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки  
ам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад 
ада Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за у 
их је саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија н 
је закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крун 
ли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше фло 
илица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Ро 
е корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју  
{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске  
 <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадр 
S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се 
јрадије желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очим 
исареву руку, коју није још испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Б 
/p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза 
е обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана посл 
 гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била тр 
за, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полуг 
-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да с 
и више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар 
а то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад с 
 сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капетана да му, истим пу 
или кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила 
их отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове св 
а заман моли и преклиње да јој исповеди своје јаде.{S} Очино ни световање ни прекор не могаше м 
трука и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, вран 
itle>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао 
 у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, ув 
ма радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> < 
> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ 
се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и на 
рним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да ј 
шке него Београд.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност с 
али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да ве 
ону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} Њихово обијање прагова на 
о да нека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прожде 
, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом ду 
у.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени преб 
причуло.{S} Сваки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по јед 
 јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширил 
pb n="388" /> ју је и ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p> 
, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре в 
, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том  
о: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је б 
, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајо 
нила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, ко 
е могу накнадити.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке м 
ти и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврс 
енција жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb  
а.</p> <p>„Живот сам волела од младости своје, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце  
рајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> < 
 планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад је Анђа пријавила да је вече 
 допуст на неколико дана, да могу обићи своје домове и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако 
разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај 
у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународ 
задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима,  
 морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим 
ор знао, да је Алексић издахнуо на руци своје лепе комиткиње.{S} Од млађих официра мало који ни 
едседник потпуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући в 
би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l>  
и Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, 
дно кретање; друштво није дало, да имам своје ја, и оно ме је почело бојкотовати.{S} Реч „Марта 
 благ осмејак, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, нап 
ика одличном свечаношћу, изјављујући им своје признање и захвалност за родољубиву готовост, кој 
ке империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих син 
ије обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му ов 
 поп Милан видио, да је морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дот 
.</p> <p>А мајор Жарко им је приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни  
д наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући  
 кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били  
 И она је пречанка.{S} Ми ју пазимо као своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју  
p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и осећала је као да јој је род.</p> <p 
ронту, а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="5 
а.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар 
ана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасн 
 не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p>  
има само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сум 
и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нароч 
се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло. 
е стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{ 
 разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му није 
уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје. 
а девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљ 
љена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад ј 
.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је свој 
{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има че 
ликим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје 
врдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао  
адржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити нек 
ости, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће своје, 
говољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само  
ором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на 
 тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину пол 
твар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још мину 
зне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S}  
ају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш  
деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом  
лаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здера 
исању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу 
релетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="chapt 
ником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите 
стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благо 
тио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике распо 
уд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седа 
ја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи о 
богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из с 
чања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта 
урке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој ц 
тованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све са 
могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, 
ност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске тр 
едоше га приказати као мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..< 
 зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се 
ештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Живковић  
а славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишо 
чала па никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи  
о је оно доба, када београђани завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> < 
аст и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p 
а и моји једномишљеници мећемо на коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда  
би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, д 
ајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крајности љут 
ије.</p> <p>Један гимназијалац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> 
Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере 
 писмо:</p> <p>»Драга Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршује 
сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за дру 
 и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолон 
такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила к 
 она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својегл 
 момку нема замерке“.{S} А она: „нећу!“ Својеглава је, рано моја, својеглава од детињства свог. 
 Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал 
ва од детињства свог.</p> <p>— Зар Ната својеглава?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Сто 
 радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није  
 буду врло пажљиви, ако је нађу, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљен 
S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где 
д се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div ty 
уштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} 
тне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, природан, ис 
странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као с 
у, да надгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о  
</p> <p>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ј 
иви на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S}  
</p> <p>Марта је сваки дан размишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма 
вну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисли о основним идејама 
непријатно?{S} Па ја вам говорим само о својем гледишту“...</p> <p>„Које је нетачно“.</p> <p>„Н 
а ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајкови 
се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку неколик 
реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није би 
а потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опшира 
е</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је 
> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад  
једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства нису мислили, не 
телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да неко зове из ватре с 
 га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, 
нади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим изненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим ре 
ала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, к 
постоји? запита Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја ми 
ретече неустрашива команданта свога, да својим грудима заклони његове груди.{S} Милан и Јованка 
највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, освоји најја 
ком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању 
 у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем,  
/foreign>“, а свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је б 
 и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање  
ћ, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са ст 
Section" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног  
/p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око С 
могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари с 
ше а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група официра, која је дошла са м 
што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, зл 
ему беше капетан Прибићевић, који јавља својим одмереним и леденим гласом: да је са својим бата 
.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра ж 
казаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" / 
 ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана о 
оја предстоји, о позоришту, о друговима својим, па и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су да 
" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала сама са госпођо 
«.{S} Одмах сам га замолио, да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплим 
 улоге према потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длак 
 је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањени 
 не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакши 
, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију офиц 
 који обично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S}  
> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чу 
саставе резолуцију а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међу 
 Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> <p>— Какви мислиш, да је њезин гла 
тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови зака 
>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима,  
плих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на свој 
има.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> <p>— Вешт 
, да оружјем нагони Бугаре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио 
е по кадшто, кад је при доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Р 
е тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дођ 
ког полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n= 
ито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељским и окрутним држањем према Црној Го 
ија крила код родбине, и кад је Муса са својим зликовцима долазио кровињари њезине мајке, није  
страшиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, 
им одмереним и леденим гласом: да је са својим батаљоном на јуриш — не испаливши ни једног метк 
ја ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, как 
 је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер о 
ји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози доне 
ки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску гра 
титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћ 
 га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео би онај жи 
 часова музика престаде, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин и 
стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер  
ало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и благосиљало их з 
утрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као 
ић — да Битољ, Прилип, Охрид и Велес са својим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић 
 се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био  
ишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању  
p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европ 
 си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толи 
анце, па према салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, 
 српски дипломата Никола Пашић, који је својим политичким радом, надмашио многе европске диплом 
аљаности његове путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема  
и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживал 
чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, где на једној постељи седи  
ференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и мога  
рестола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</ 
су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S 
леда га као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p>  
“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо мој 
ратите.</p> <p>И господар Гњаватор поче својим промуклим баритоном.{S} Певао је ипак лепо и био 
рагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катар 
ла Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од  
тишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпуно оздрављење.{S} А Пера је данас 
p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију д 
и, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило д 
аху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало м 
итом брзином бљуну пламени букови, који својим распрскавајућим материјама покрију цео простор,  
 кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био неш 
ица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштен 
} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше  
{S} Остадоше и на даље верни и доследни својим савезницима.</p> <p>Држање бугарских делегата, х 
.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело. 
 капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је к 
 после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Ка 
 га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренут 
упим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у  
 n="363" /> своје презиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате он 
стукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} Кад 
тели к њима, да их овенчају благословом својим.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Други да 
биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавају 
преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унут 
зар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пије 
ван није дошао, па га је замолио, да он својим начином испита, где би Иван могао бити.</p> <p>Р 
/p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више м 
ећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио с 
вуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах 
уго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намерама према њој, и још  
аћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све ви 
ција, коју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја  
мучна.</p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срц 
 фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види 
ви људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је 
е воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ре 
стове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозици 
ду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је с 
бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генерал 
за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. мар 
 многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад ј 
пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо доша 
уте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" / 
твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожа 
а десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Био је пра 
дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једин 
p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p> 
а бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се  
срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до с 
вљати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), 
 трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра 
ваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то 
 <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући, да ће и сада,  
еоградског друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно виб 
се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био к 
уриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови и 
цкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час п 
 а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p>После поноћ 
зови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама т 
ли телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су 
 улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У 
е се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповедаху разил 
тању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А кра 
ко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове непри 
одвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано 
оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред  
чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова 
и и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијаке 
ј власти, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S}  
ј, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Ст 
ћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по готову и једина брига 
ј браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашиво јуришала на тврде неп 
<p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} 
323" /> на Балкану да истребе некрст из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ро 
 одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстра 
а престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу 
еренцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су з 
 тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>Пос 
час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прв 
ће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p 
та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, дедова, натопљена крвљу, крви своје.</p>  
ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота 
 земље, заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се чети 
илим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не мо 
 Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p>Остај ми здрав 
 Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Ар 
 могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, с 
, — ни онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада 
мама, најсвечанијим начином дају израза својој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И 
 зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју побед 
ића и Ризнићке дозволу, да може Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стр 
p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две 
а из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више задовољна са ово 
пу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о о 
жност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од 
н верно и јуначки извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држањ 
ванка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунак 
месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="663" /> <p>Док је код Једре 
анови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију 
овине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> < 
ју и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично з 
ом брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је м 
p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тоб 
ну Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Ха 
} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио  
вник крочи ближе, да боље промотри лице својој мезимици.{S} Али он не могаше да нађе никакве пр 
> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки 
ић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро р 
 и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање добровољаца.{ 
 у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Ск 
д није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе 
сила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p 
ти можеш, а да га не искажеш посестрими својој?“</p> <p>Оберкнежевић јој одговори ово:</p> <p>„ 
рема Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{ 
 пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко  
е своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>После још краћег разговора, поручник Ник 
но и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло нез 
оје послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаш 
ој живот приносити на жртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> < 
 је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је зна 
 о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S 
 вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну  
и и будућности.{S} Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у д 
 је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства 
неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар п 
а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од десет мин 
опуст и ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од  
е склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанст 
на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је 
оносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа су 
е, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако н 
х слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому по 
ста и обична дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумева 
оме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намење 
та отрже од потпуковника и полети мајци својој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха 
признања остадоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на 
премљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимск 
ала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи и крикну поплашено:</p> <p>— Јованка, душо 
авно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Сто 
речности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136 
стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу ње 
" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи 
ите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису м 
може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто жив 
т долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не уп 
у.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и по 
оложај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ис 
<p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре ане 
л срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, а 
нали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин 
е није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало т 
и је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S 
ли рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на  
оривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а 
у и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и са 
рао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије 
а част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку по 
брази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица 
имљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму з 
њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродо 
ина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у об 
јевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац -  
велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, н 
ке на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога  
 све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба њего 
ину.{S} Још никада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није 
широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и го 
оручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, свежа и здрава; а није н 
еранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је  
зини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Европом још мањ 
оманде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугари 
 подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му чита 
 рђав породични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а  
се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на б 
а часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ћ 
ерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу  
ћа да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју н 
било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S 
ој, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка ба 
је врло добро знала, да Оберкнежевић са својом женом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тишта 
речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече 
ижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Кажем вам, ни р 
тићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и п 
и за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било пот 
ти да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средств 
ај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљ 
што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Ка 
експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, 
о сам са њим, па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић реч 
ни знак његове дубоке жалости за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх 
 стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке ру 
ржљивошћу и недостижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за поб 
ана, дочекало радост, која је величином својом надмашила све патње дугих пет векова.{S} Никада  
дао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Ка 
 и осветише Косово, да их назове браћом својом по души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се на 
 Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџб 
, дједова наших, па да заједно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, 
а љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патр 
зно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од јед 
 Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од он 
 нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А ме 
им олакшају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду 
ледњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била би готова на 
 дошао да помогне и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав с 
су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели зл 
Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за сто 
арању балканског савеза, захтева, да га својски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева ота 
да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска поли 
овник, — „која овако одушевљено и овако својски поздравља свога официра.{S} Господине ађутанте, 
и да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују  
е Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга з 
 скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“ 
 се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S}  
живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељо 
ма засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од ње 
 део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је војску повукла из Албаније.</p> <p>Дође 1913.  
е да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са моји 
су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма прир 
ога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, к 
елим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство 
рсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</ 
ји.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље 
весела, кад и Пањимама пристала да пева своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, 
стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија 
где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја  
 преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолск 
це — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ј 
ила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца ис 
опла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више у 
.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовал 
мање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је 
а Србија још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском наро 
било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене бр 
, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употре 
који је свој драгоцени живот положио за своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света 
дио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу 
ма смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резону 
да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец да 
 вратила, није мировала док није навела своју госпођицу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се 
таве.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та о 
рдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мири 
 чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих б 
одиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушко 
ти, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као  
де лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Срби 
нице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је спо 
ојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини 
ником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка годи 
цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као 
пијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намер 
вих и искрених родољуба, када пођоше на своју дужност према отаџбини својој.</p> <p>Знајући да  
овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неран 
Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови  
ваном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским путем, из личне мр 
 сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p 
д оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се,  
 дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, ј 
итизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p> 
> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице 
зничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако р 
утка био је на раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне,  
не команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да  
а су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се јед 
ва из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, под 
 последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод ига азијатског и да  
пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме  
еру.{S} Није могла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномиш 
у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа з 
тељство је и видно је испољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђ 
 та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, али у целос 
арске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: траки 
ранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било 
ји је бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, д 
, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи 
а, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чека 
> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету 
ње — настави Борисављевић — извршило је своју задаћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадо 
рска војска је кренула на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, не 
тске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из р 
 чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То з 
ани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам до 
ом закључку претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инстру 
је добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно. 
ече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо  
 покрај одређене му беле постеље затече своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледо 
.</p> <p>Жандар приступи овоме и отпоче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да  
 тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p>  
та је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других места која су на мировно 
дедова, наших прадедова.{S} Они пролише своју крв, животе своје положише на жртвеник слободе св 
ди.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине неж 
анички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини својој.</p> <p>По 
воју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његов 
ве што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у 
весних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и 
преброди свој лепи живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног по 
д.{S} Мајор Здравко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава  
свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а ка 
у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан с 
 пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала с 
 <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="460" /> прибележи на њој свој с 
уком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не 
ванка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако  
на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожур 
може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им 
ће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на 
кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у с 
и неочекиваним путем неће моћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га  
реко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивањ 
 Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта 
ацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} 
Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А н 
 чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци о 
>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио ј 
 на јуначке груди и с пољупцем запечати своју задану веру.</p> <p>Пољубац плану, а изненађени г 
лове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница 
, јер је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почел 
е раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину ж 
ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност, испунити дуг према домовини са пожртвова 
овић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач пр 
чи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој отаџбини.</p> <pb n="6 
олим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пе 
ојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не треб 
ају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Л 
 Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<title>Мали Лист</tit 
а ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло  
p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, заузела све важниј 
еним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађе 
о насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, не 
/head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадов 
 Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од нај 
Народ је наш данас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег р 
 <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S}  
ли девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Сла 
д је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, прист 
.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођ 
једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко п 
 се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо мој 
ка.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају. 
, прегоревши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник 
био под заставу, али је, на вељу жалост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кра 
е ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми ј 
е никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена пријатеља, да му п 
где затекосмо наш један одред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико 
Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном  
ојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако  
Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када  
опала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила сво 
римати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се испра 
и беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пе 
ао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за 
 и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Мила 
адовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави она  
 кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пра 
 или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p 
то је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потпун 
Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мен 
 ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом 
јанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проуч 
Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно о 
алаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <p 
 су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибр 
и и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој теш 
да угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> 
едби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на 
 последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико последњих 
општити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је до 
ога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијс 
пска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, д 
p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и д 
ово и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патњ 
су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, 
о ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све евро 
и Ната радосно, и загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стат 
.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Ми 
ку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дал 
штву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан 
 који пролише потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигле 
мена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући  
а својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{S} Пуцање <pb n="790" /> из прангија поздрави мл 
 беше навршио још двадесет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академиј 
а на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану н 
шчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути 
еном и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је 
шње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно робље ослободе.{S} Јаук, писак, очај  
би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била ст 
 кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наор 
 дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи  
т из својих дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само н 
 Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и погибише славно на бо 
ој војно полази, да ода зла брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој ј 
 — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао,  
став и закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Сло 
ним осећајима.{S} А она је само несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомо 
а, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та 
тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ћ 
 прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А онда?</p 
кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </di 
њалачке очи, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јо 
{S} Јест, ја љубим Жарка...{S} Љубим га свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огре 
ка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић 
не било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом душом својом волела и предала му се као дете мајци 
 и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомаг 
м, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је 
ам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако т 
нављам вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни  
учена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу 
 телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији налог. 
 то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p 
старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер 
старски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем врем 
убио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало 
ом тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети  
ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, у 
оштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслуж 
ав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила нагласили су, д 
 не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или 
ђени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" /> <p>Данас је био св 
ој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица с 
ањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са 
еда Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се саст 
ог војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник отаџб 
ана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позва 
у пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви 
оју дужност према отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад  
им братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско род 
 тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи...{S} Понудио сам га њој.{S} Молио  
адовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад 
p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је,  
се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју 
латке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, 
ући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам 
гом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу испод иг 
с и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена  
а Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао б 
и.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се 
нке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада,  
на, која је знала само за бригу о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње 
 невољи нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло виш 
ан, да нема очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да н 
 нема љубави према њој, према јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатн 
ије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио,  
егову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој, без 
оспођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли ш 
амо да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на свету.{S} За кога 
Она писма која је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако  
S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чи 
ема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S}  
ст те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност према својој от 
дамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, 
икупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="797" /> заиграше коло з 
би могла помоћу њега, повратити здравље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претеран 
или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој сед 
е измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао  
о је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше све на све 
Косовка девојка </l> <l>Рекла онда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l>  
 је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све т 
радила, није водила ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила 
вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после 
ње, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председн 
савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, в 
еру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, з 
справи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде г 
ржању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онолик 
а Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места кој 
 српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у ко 
ром обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, 
велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни час 
у, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнеже 
ио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима 
ом наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем 
ене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана  
тити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које  
ао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву  
еним осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николајеви 
— већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстог 
упио дувана и нешто за јело, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џеп 
ну на своје огњиште, да га и они казују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишл 
знати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку своме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на К 
о у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је та 
 и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни јед 
p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу;  
извршио дужност према својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково у 
 Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак о 
 три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласк 
 А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четв 
ије хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p> 
амидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу од пристајања брода „Августа“ друштва »<fo 
пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је било зима.</p 
шила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Сто 
зашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{S} Свратим одмах код „Пауна“, добих исти одговор.</p> <pb  
оја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S 
и вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{ 
и је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљен 
граду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — ре 
ло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до  
бих исти одговор.</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“,  
мисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи 
сађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из уну 
свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ет 
оружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и јед 
 бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду  
амо у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На т 
ините, морам да вас напустим, а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер ова 
ија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу  
писао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone unit="subS 
" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са т 
езерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други да 
 он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да п 
 савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда  
атрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе 
 још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице 
S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут 
јсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша  
атиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковал 
игаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није 
/> <head>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима 
и су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се с 
ј настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем 
 <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покре 
у на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p 
Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног  
те главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној молитви настало је братско мирбожење и гласно, 
, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрост 
ставку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске у 
е слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си прим 
аредбу команде за даље наступање.{S} До свршетка нашег подузећа биће још доста крвавих окршаја. 
ну, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Нар 
е, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит ускл 
ла и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се  
="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant mieux p 
 стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галер 
 посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глум 
ad> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} Он ј 
со арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S}  
 вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А  
само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усво 
ом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, 
 <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и доброћ 
ead> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S 
тити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>—  
а ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и п 
е може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад  
кле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била д 
ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете... јад 
p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарат 
 Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако 
 ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до  
<p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена 
и своје и Натине доживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите 
 на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како  
гу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада  
трошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни држ 
 ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p>  
рдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа  
још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио,  
астало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу  
хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријатности што су му  
 говорио при поласку, а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших ј 
овао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута  
ружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпуно уништиш 
едне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, д 
.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, ја 
— Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила, па ето.</p> <p>Доктор опипа  
 да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је п 
ећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гл 
о њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком 
у тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, п 
аш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика- 
 измучена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и н 
{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савес 
 и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу 
ше из својих заклона, а бомбе затресоше сву камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди уж 
оја је водила попис приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, о 
тору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог ка 
начки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој 
 — одговори наредник.</p> <p>— Јесте ли сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо  
, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко. 
 наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурил 
S} А последњим догађајима посветила сам сву своју бригу и пажњу.{S} Нарочито ово неколико после 
рату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је  
а саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио ј 
} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пеша 
ажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал. 
е армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се из 
 тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p> 
о у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му 
 поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове,  
е писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да лев 
ких комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“  
, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и ка 
а ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазареви 
/p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто офи 
 су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p 
рто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Та 
азаре више натраг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког р 
асан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} М 
рво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусиј 
</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, к 
а турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама 
вину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће сво 
ушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било потребно милосрђе.</p> <p>— 
азити овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путо 
и вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p>  
 дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружај 
ње је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако г 
м крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију 
од Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав 
тку извесних квалификација и докумената свуда је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова ј 
опље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У  
Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, по 
узике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? зар га 
 посматра и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су 
 ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и  
 бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота уг 
и да је морао назепсти.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође 
е сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, 
 народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење и 
анака, док их све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богм 
 смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам —  
 <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде ј 
{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p 
 минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} М 
њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа питања је Ан 
на српску границу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртого 
е, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд  
ЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Разведрава се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахањ 
розор и погледа небо.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> 
пљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет  
p> <p>Краљ рече полугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>С 
 <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора би 
 познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљ 
же нациолна политика државе, и олакшава се рад родољубивих државника.</p> <p>26.{S} Све за наро 
/p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— 
тиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, заб 
осле дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Бо 
ко румену, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да ј 
азуј, бре, јер рећи мораш!</p> <p>Једва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме н 
окривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама ус 
ну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му во 
е на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима 
 не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указ 
.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?< 
<p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам  
рже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отво 
ма природна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Б 
неочекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К 
цу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода  
т.</p> <p>— А гле мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— 
> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусре 
!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку. — Зар ме познаде?</p> <p>— 
 Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара  
рку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непр 
, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> 
/p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам х 
ливој је весело погледа, пољуби, рукова се јуначки са њом и рече:</p> <p>— Буди ми здрава!{S} З 
сне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на кој 
Предраговић пошто исплати рачун, рукова се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога п 
p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницим 
ну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.< 
 <p>Оберкнежевић им приђе брже и рукова се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бег 
 јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до сад заплаче.</p> <p>Николић је о 
з припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићн 
овине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p 
у од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају,  
с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла 
авијим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, к 
 истопио, да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањас 
 запроси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За вр 
t!“ --><pb n="18" /> њезин вајат, и сва се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p> 
 А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Соф 
о разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је м 
 Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им поручује, да 
ише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико  
а ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је  
тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу 
ање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за по 
камен, који ништа није знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није вол 
је, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима  
олач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним кол 
ди писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, п 
, него му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошт 
арочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је л 
чке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и 
> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројног 
било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене усло 
p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки пребацио, овај му рече: 
аво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петров 
куме, где је био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p> 
аснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дне 
а, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгодан поступак — рече бугарски 
аним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа светлост при распр 
н је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задржао.</p> <p>А Милан Николић, верени 
</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа 
евесту</title>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у кан 
ији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорук 
У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како 
уче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад 
гари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмен 
хов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће па, ако им  
 и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type= 
 у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне... 
а за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљ 
 то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућн 
 балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европском диплома 
а-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-П 
ераванога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али бе 
е одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и 
жи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову кор 
не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и да иде да га потражи.</p> <p>Но, Предраговић 
, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p> 
са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвен 
 примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Могу разговарати с 
 се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене лепе рупице на бради.< 
а обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> 
арња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узб 
де слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд,  
 сваким даном све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, ку 
атарина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од оно 
љајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </ 
ој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{ 
 том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да  
ничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и удар 
ећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обм 
, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога  
ма потпуно право, када јој је рекла, да се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није  
ресовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног  
ету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим наци 
вајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави  
ог пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који ј 
чинак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да 
ени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, кој 
у свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путо 
 Па да бар мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која 
с времена на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамиц 
вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, к 
шљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је ми 
мњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, нара 
и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та с 
и, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљ 
ованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко т 
родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава,  
воје матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је по 
за тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тиш 
ња са локомотивом</head> <p>Предлог, да се покуша са локомотивом на лицу места испитати, еда ли 
емала да оде до министарства војног, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша д 
 кроз Качанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, ко 
у, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не и 
омах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у  
рави и искрени савезници, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> 
иже и немила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуни 
/p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То нис 
ли га је радозналост привукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса св 
креност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На пос 
афовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и к 
рила је бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени 
 уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</ti 
 гледати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси  
ива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео 
уби снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи 
 породици.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни  
gap unit="graphic" /><!-- Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" />  
ече господар Гњаватор.{S} Главно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја 
потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић 
 и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучн 
 војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори ост 
ог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој,  
говорим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље 
рет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, ч 
а банку добити рукопис из редакције, да се сазна прави писац, <pb n="137" /> а кад новинару укр 
поведника савезничке опсадне војске, да се Једрене има заузети, јер је и оно проглашено за опер 
 анексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему о 
к се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> < 
силе нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређ 
ицири састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? за 
тојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, 
тупети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напом 
цима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излеч 
егао је на канабе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио 
ако је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису ни мало разонодиле,  
мотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио.</p> <p>Пограни 
 сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од муке, разбацивати на постељи.</ 
 Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Г 
исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући 
даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али 
у ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћујеш.{S} Знаш, да нам сад није до Јеврејки, од 
тен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S 
иђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе је 
в према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па п 
показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешто.</p>  
едињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и тајно, а  
моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Н 
Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" />  
ан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви  
ео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропише јој неки пра 
чету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је п 
ободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало т 
рва а по готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу ј 
ска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предрагови 
 на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</ 
инистарски савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем в 
 на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отиш 
у ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у ку 
ам.</p> <p>— А они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „У 
 својим пратиоцима, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p>  
 тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Обер 
као, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалуд 
 капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а он сасвим равнод 
су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, 
но, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непромишљени корак самоубијства.</p>  
ј дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби ј 
 је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза,  
ири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити. 
вљају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио и да јој се  
диру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремај 
ет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презира 
атити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да  
ла на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад не 
ње.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници  
p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код 
прилике, а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу 
 /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцима лондонске конференције.{S} Ови су  
му поверљиво саопшти и да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он ре 
им собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону 
бођење наше браће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p>  
к, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених  
се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> < 
p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му при 
ликим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника —  
е знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit=" 
одом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је почи 
ћка.</p> <p>„Знате... могло би бити, да се је побио с ким-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — 
<p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправ 
иже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око 
ају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома радује вашем доласку, јер хоће,  
 хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</ 
и.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност при 
 белом заставом, са поруком, молећи, да се за краће време прекину непријатељства, да би могли п 
ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</ 
>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао  
казиваше неку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отворе 
оше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је 
 жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођени 
младотурски покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распа 
ивши јој лаку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p 
у.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични 
истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Т 
ад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од 
знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу ба 
аветовања је најзад донело закључак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје  
новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка го 
 то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само 
257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезин 
окренуше главу од нас.{S} Признајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном полож 
>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким прилик 
Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влаж 
у твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ово јој пише:</p> <p>„Др 
е баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је 
Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниж 
иш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p 
ош нисам никад преварила, па мислим, да се и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим  
дам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза  
какаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, д 
 грађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној б 
ликом усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта 
ражај, а преображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматр 
не окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p> 
на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати 
с турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’ ако је, мож 
рло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{ 
 да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учини 
{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опе 
ој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно 
n="398" /> постицала на борбу мисао, да се колевка Краљевића Марка мора заузети.</p> <p>Поручни 
> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих 
тава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу подел 
крена саучешћа, предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он —  
о се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да сам 
акључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће писмо, да ако мисли,  
е други разлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Обе 
добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, к 
чно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов л 
ира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ 
 јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојн 
 отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазна 
 посматра.</p> <p>Господин је видио, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у  
ић, кад вели, да би радије дозволио, да се дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да  
ити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће нач 
 је као лава, и Лазаревић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потр 
о је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> < 
p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb  
дилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраго 
рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној 
продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се  
к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих 
мишљењу, по Јованку многа боље било, да се код ње бар привремено пресели.{S} Јер вели, не би мо 
рекоше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о је 
Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мир 
да будем праћен, онда би добро било, да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија п 
тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једн 
вропом буде енергичнији, захтевајмо, да се повуче са свога положаја, а његово место нека заузме 
тичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677 
цији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околнос 
е.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p>  
ој седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади наследник престола, обавести тек 
 је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума 
Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо при 
ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је 
 одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном  
ределио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То 
епријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а орлови с 
о зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора на мир 
Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> 
ненађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа 
<p>А поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хар 
 комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први  
 довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p> 
увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност пре 
ни.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца 
ијатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно разговорим.“</p> <p>„Молим,  
икога примати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи  
 ако ме посетите.{S} Осећам потребу, да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој 
, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n= 
Но сад, сад морамо приклонити главу, да се одржи и ова данашња.{S} А будућност нам нико не може 
и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>М 
тојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозбори.</p> < 
ало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоц 
ут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и оби 
српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смут 
, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га но 
а су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам зађу с леђа и 
лену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинам 
</p> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пул 
катне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предст 
! — рече мајор Жарко пружајући руку, да се поздрави са овима.</p> <p>— Добро нам дошли! — ови г 
а се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Неди 
настојавао, да приволе краља Николу, да се покори закључцима лондонске мировне конференције; на 
у, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Свој 
о донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољ 
оје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је це 
еоград, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, које је ова већ давн 
ном полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми  
 смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним радом задовољимо и једино да јој ставимо  
 принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадорске конференц 
 се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у 
дставници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ћ 
еве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затре 
, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</p> <p>И ов 
биља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тач 
ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па рече:</p> 
ашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А м 
 n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не ма 
....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене  
враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тач 
ивити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од кирајџија? 
а.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p> 
че он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше браће.</p> <p>— Бога 
аћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S 
се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми  
 нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше  
ече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> 
е, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; 
у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> 
живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да  
 Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Те 
ни дотле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S 
иње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних брод 
да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом ка 
исара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд 
у, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Н 
збило? <pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао н 
Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када  
таш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зац 
 Дошла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела 
потребно било — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p>  
ом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, д 
бацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула д 
е ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам  
им равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упадн 
ароду.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске у 
да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на  
вна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му ког 
о такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, к 
ио и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?< 
 када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он на 
исла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да 
толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму н 
вао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, 
ц и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не 
лазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав нов лист.{ 
ба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Рад 
ао у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини 
цу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пр 
ђа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се сла 
 Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо 
>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Пре 
ри простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако 
у! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпураст 
штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових 
у.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p 
 и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, о 
их градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Ос 
ер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли 
 на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има Јова о мени, и  
ађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти 
ацима великог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило,  
p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, песма га је прили 
 да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као се 
аку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањим 
вде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће  
а крупна пребацивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</ 
посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{ 
риш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на  
а преко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим  
 му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тв 
ју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се 
осово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо —  
с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, ка 
е, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двој 
Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли  
ш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошл 
аково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p> <p>Представници балканских савезни 
бијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време ан 
зи, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се  
мати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се  
ш доста крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји и 
а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p 
ог разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола  
ћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што са 
око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се п 
 их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што с 
ога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом својим, а при томе још када додамо 
заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше г 
а врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, т 
 мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месе 
ено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако теп 
{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А  
скирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта  
 подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету раздел 
њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантир 
.</p> <p>Есад-паша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад 
слим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој с 
ће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му 
ука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само та 
 никад није била заљубљена и не може да се заљуби!</p> <p>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> < 
ка непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би  
 полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} 
ика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на кр 
 то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с н 
ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да  
 Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се  
вако отпоздрављао.{S} Долазило му је да се рукује са једним и другим и да га својски упита: „Ка 
да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочија 
арко није имао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после ве 
а ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, кад 
пских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арна 
ном и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— 
и у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p 
ањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А г 
одо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>— Врло ле 
 ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ниш 
ли у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на о 
силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка ј 
и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> 
и погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом  
ију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за примање до 
ном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силама а с  
е још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ва 
у зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, к 
ј мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, д 
Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два г 
аређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Вол 
у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им приђе бр 
олела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, зак 
вој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња 
аме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупниј 
 на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који мно 
неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврш 
е простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут 
ј поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или 
, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихв 
тојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили  
 попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а  
е чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> 
Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па ка 
а има одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину  
его њој, његовој венчаној жени.{S} И да се неће више повратити све дотле, док се не одрече приј 
тољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, 
имо биланс његовог политичког рада и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Мило 
та карактера и да има оно своје ја и да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога н 
ј саопшти, да има врло важна посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишл 
 да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше 
 да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачу 
 видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи заплети, за које би одговорно 
арку, своме веренику, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p> 
скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној 
S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре 
положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по доктора Ник 
да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равноду 
види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто  
ове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; ил 
видео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној  
лан, брат Јованкин, морао погинути и да се више не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Ј 
омогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, д 
и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Нер 
оли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter 
ом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања пр 
, да је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по с 
шљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је 
раљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на ко 
не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде има 
те, да направе реда и поретка, као и да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна  
знали.</p> <p>Реч по реч па готово и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их ј 
во и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> 
цу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви 
, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели! — Громки и једн 
 лепо бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опи 
кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако 
 сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити 
а-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између осталог им је напомен 
оразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</p> <p>И време је — рече један од веселе бр 
ди; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не р 
{S} Командант, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам у 
мо посао — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па може 
асом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти 
ка румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Али доктор јој приђе и...</p 
је све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на концу свој 
вљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то  
Није му дала ни да одахне, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко род 
арског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> < 
ћ потпирили ватре и око њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под  
дарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен ј 
 прездрави, да им јави како би знали да се припреме за сватове.</p> <p>Ната их је испратила до  
а клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Ма 
ни Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели  
аврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, см 
 ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује ја 
емала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетк 
иницу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не осујете тај одлуча 
пском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободим 
вај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће 
к за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, 
есну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће м 
а.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се 
чи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вал 
тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb  
 бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму 
њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја д 
их крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, заједно с њом, продиру на Јадр 
ви Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком хра 
алних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му 
ад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом род 
p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју 
енутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим 
} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи ш 
 Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобра 
а!...{S} Поздрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да ј 
, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо  
ла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p>  
 У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се  
и.{S} Јутарње плаветнило беше весник да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p>  
огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> и да протрља мало колена.{S} Н 
 запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дан 
а, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице м 
ох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Бо 
p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска с 
би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазнање његових разматрања могло 
га њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега 
 дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати.</p> <p>„Мора да је нешто важно“  
46" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем света.</p> <p>Истина, постоји у ре 
овај окршај само зато био инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљива 
огледу сватова, како и на који начин да се има обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљењ 
" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти би 
ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S}  
пошту.</p> <p>А мајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које ј 
и ако још нездрав, просто није могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те  
по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натр 
 проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје р 
 пређе лак и неприметан осмејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка не 
 је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични тел 
остраном хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Је 
ојој Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капи 
љу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам  
огађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова  
е нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило на ономе крају.{S} Артиљеријски 
/head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему није било до јела и гозбе.{S} О 
а.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његов 
м положају, Николић просто није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разг 
, и онда...?{S} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} 
 позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред 
ађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога пол 
 ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, п 
о другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и др 
вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим 
о, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S 
У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да п 
} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</ 
а боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане о 
ке.{S} Ништа природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква  
е два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на  
нде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{ 
 затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена  
S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подоба 
е онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU 
 свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који ј 
е увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p> 
ечке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може одважити да преведе војску преко те 
ане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухва 
говор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је  
се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино ве 
 у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p 
е тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти  
а ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам оно 
реден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</p> <p>Официри пл 
утних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се по 
е поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је мла 
о.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог 
ма“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“. 
 цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким!?“</p> <p>„Не мислим ја“ — прихвати док 
у, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S 
тан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут 
е обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радо 
ији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Т 
ка од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипло 
кодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, 
о мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p>  
{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуп 
S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју 
устио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у 
страцији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање закључака мировне конфер 
38" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Ве 
о мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојн 
ами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па та 
ћи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакер 
>Јер онај првобитни закључак не само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</ 
 види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погле 
 узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска из Једрена сметала н 
 је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, р 
одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан  
извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као 
то нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са сва 
 <p>— И вама је — рече он — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу 
огзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу венчају и да после венчања дођу к 
евић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнежевићева, да је с 
и треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још изв 
 земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, 
смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— 
пчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очеку 
ињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и њезина околина.</p> < 
утру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми ј 
 се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се 
и отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Т 
 у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесе 
аредио је, да се више не јуриша, већ да се држи опседнут, да га оцепи од осталог света и да га  
а слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако 
Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказа 
та треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу  
 Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу  
што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рат 
и.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се о 
аде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља 
.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Главно је, одг 
е би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скад 
говор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао 
си још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја 
нуше леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут 
или Оберкнежевића да се понесе мишљу да се раздвоји са својом женом и да се ожени Катарином.</p 
жари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да  
ју са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p 
 раскрсници или да позове своју жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ до 
ни у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени.{S} Већ с 
 <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештени 
ав прича. --><pb n="152" /> по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека ба 
 Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са цели 
олим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> 
озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте 
ж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се исплачу док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело В 
цну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, 
хују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом м 
 <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Ар 
у одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мог 
 пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће 
 Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</ 
кивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти з 
добро мораш очи отворити, ако мислиш да се не оклизнеш и паднеш.{S} Опанци већ издали и лепо ос 
 он могао отићи с Миланом.{S} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у бо 
жда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим и оном господину, ако га нађем, који ми је изр 
 загрли и ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина 
кла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је 
али, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била ж 
>„Не мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не 
на загонетка</head> <p>Онога дана, када се растао од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком 
з дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се узд 
еме да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечуј 
тку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и п 
 раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док је 
 са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>С 
и по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад 
ли Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“. 
тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују  
 у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју суд 
р, када је рекла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та м 
p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађох одговора на њ.</p> <pb  
ој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стисну 
Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше ј 
нуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одма 
 овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже 
 ову прилику, па је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следе 
уговору на много више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то н 
јковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и при првом раз 
та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миш 
p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <p 
мбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група  
ник због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана прен 
врђиваше Милан. — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет 
ичке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник ко 
" /> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку 
 не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованк 
шла она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило. 
вља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори. 
 сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој 
њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p>  
опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, 
head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред вече Оберкнежевић вратио из каване, био је нешт 
ead> <head>Ратни другови</head> <p>Када се оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се реши 
рце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише на двеста метара, војводина брзометка одј 
, — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> 
тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљ 
их хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, Предраговић одушевљен и под 
е и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" />  
енутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз  
 снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљер 
ти и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало примирише, Борисављевић настави:</p> < 
у осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јованка мало примирила, Николић најзад јој рече:</p> 
браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да  
 опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хл 
авезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ства 
у се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сн 
јаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже ост 
лишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпорно друштво.</p> < 
 примивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако нез 
опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да неш 
тражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред и 
> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла 
ј слици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната ч 
ефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се 
p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се 
аштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка 
е, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p 
 руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</ 
ик Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; д 
м колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле гост 
ера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј председници да није више за 
уше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда гово 
 иначе, доспео овамо?</p> <p>— Ех, онда се можемо руковати — рече задовољно бата-Лаза и продрму 
 кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> 
дали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учини 
говори Миле са подсмехом.</p> <p>— Онда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p 
 године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све  
јанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p>  
у шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива 
еру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој до 
отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте  
/> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није само поли 
 у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле постеље  
Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Јованци, д 
 прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та 
рилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n="364" /> <p>— Пушку на р 
у улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковића, који је гласио:</ 
до куће лекара Николајевића.{S} На мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго зад 
ла на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је  
ћу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не бр 
па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— П 
о болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо 
глави, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А 
— То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да с 
уд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ног 
ов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари  
т, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах к 
свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, реч 
одом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је пом 
их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо к 
и мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је 
тни!..{S} После домаћинове здравице, ја се налазим побуђен да и сам дигнем здравицу нашој гошћи 
 евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, да му ово последње неће поћи за руком.</p> <p 
><gap unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и 
ћи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам и 
питати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је  
ам други капу кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Мо 
ује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим 
{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, па мислим, да се 
рти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, так 
новић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је 
 борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе од 
Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног  
ас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био т 
e <pb n="25" /> salutant!</foreign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натер 
<p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, 
унакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јован 
 образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Ка 
неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али 
ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да 
м и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се зад 
на воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено пр 
ти.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим воз 
</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је 
/p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је 
млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером  
јте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> < 
се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон тр 
а да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама  
stone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је м 
амо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно 
ић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p 
 Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав! 
те чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика- 
ра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у  
p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја ј 
 поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици с 
остељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега  
о дланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанч 
ки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могл 
 пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Пе 
голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите 
рен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на п 
ке из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворов 
ковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају об 
у за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, 
ју у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји о 
зином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро... све ј 
 ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, 
, одлучити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>—  
чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војс 
пишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али 
о у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p 
ли у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акциј 
а ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ п 
 расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска  
лом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, 
 друштво бојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и реч 
мија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Пал 
еу беше једна београдска породица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, не 
видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, 
ије могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, д 
Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако зауставити...</p> <p>Глас осталих офици 
 због неке доста озбиљне препирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Обер 
мирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаре 
дијска пука и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток 
и из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n 
ина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и која се етично пр 
 јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учини 
и и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо  
закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="52 
љени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жало 
ст да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> < 
ише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови  
на Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише 
ту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на  
а лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден  
пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покуш 
трина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528 
е нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка 
е дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже са 
 тога јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“. 
суства, пошто њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Ск 
нагло развија, која се култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави 
продукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији 
 остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исп 
за, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p 
које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не 
 n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Савето 
 и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у по 
 ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручник Воја је најистакну 
е.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела  
а државу доведе на ивицу пропасти, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу 
мо на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја 
јавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пук 
у сав подеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да  
ић је пустио, да се криза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после раз 
бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта л 
 да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у 
 девојака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се  
> <p>Неко је време посматрао, а прилика се не одмицаше, већ је с времена на време се освртала у 
се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко узд 
ата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово 
е изгледало готово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из и 
 Наручише друго.</p> <p>Дебела кафеџика се и опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их  
} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори о 
задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све н 
тани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разум 
никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после недељу дана лежања мало предигла, захваљујући  
</p> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још то 
аслоњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој  
а.</p> <p>После подуже почивке, Јованка се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинист 
ату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.< 
жној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква  
чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева  
/p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учи 
аклони његове груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гуша 
рагог и милог вереника“.</p> <p>Јованка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино б 
 нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде 
тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше пону 
а не дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана ниј 
.. можемо још и вечерас.</p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па н 
— нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>— Дакле, господине поручниче,  
анка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, п 
„Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави 
 друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта с 
 и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p>— Остај  
</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке п 
Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— П 
ији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не ди 
</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то те 
? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек ј 
ђо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p> <p>— Од 
p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам саха 
азнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницима а они с 
вију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, д 
ојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у  
лу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразу 
и панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p>  
и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и 
м те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох 
 вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде 
гом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је  
пште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“  
раћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где је поздравила пос 
, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заболи; српским се државн 
се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на ок 
.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори 
ића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Краљевића 
, и после неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура  
н поуздан очевидац — 10. октобра, битка се развијала са највећом жестином, али су српске трупе  
еља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вр 
у артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светској истори 
ње Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том прили 
Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине! 
ио је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари 
започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а 
омунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да ј 
гршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као 
ла.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи  
 темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка с 
уда редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили с 
ала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p> 
 на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба  
ад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софији 
те чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само так 
— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ  
к као да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли. 
ла руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, 
 свога вереника и, као обамрла, предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> поб 
тојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе пред душевне очи то  
зме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лак 
?..{S} Јесам ли на растанку нашем одала се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбин 
 много говорило.{S} А како веле, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу,  
 сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси  
бљеним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви 
спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило ноћу, или...{S} Боже оклони... д 
а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевиће 
, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната сазнала пре, да је уло 
> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као ц 
овршина (преко 50 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућк 
е.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она неће, па неће.{S} Пита 
p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у њ 
а.{S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, 
наслоњена на руке својих кћери, кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испра 
утила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао п 
 тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</ 
пи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа 
А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено че 
S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, прса и в 
 тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прс 
али крај њих божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила  
p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лиц 
>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуд 
251" /> подводачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p> 
рчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила незнано куд и камо.</p> < 
тај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бом 
 Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и исти циљ л 
зничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила пре 
нка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома нем 
 примање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="s 
да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S} А да јо 
 чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу п 
а кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није знала коме прво да полети у загр 
 изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве 
рајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом  
вце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај н 
а је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх све 
тиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним сл 
ечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, р 
 те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песм 
одољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је  
 мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад  
<p>Није завршила реченицу.{S} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и по 
вци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету  
 и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{ 
ече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{S} Заглед 
о каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себ 
 је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна у 
убоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу пост 
ad>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: битка код Битоља.{S} Ваљда  
еланхолија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том трен 
е кипело од огорчења, а сам краљ Никола се налазио пред отвореном дилемом: или да буде лојалан, 
тва, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју п 
<p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив 
 војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S}  
си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земљ 
риш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} О 
у трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић 
, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је к 
 <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p>  
стином до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сва 
ора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају...  
а конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун.{S} Наше победе, наша кр 
о се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако т 
жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка н 
а.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота  
те јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским р 
ад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом  
ад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није каква нево 
авара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко није свраћао н 
>Међу Ризнићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу  
естаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућама.</p> <p>Група о 
ена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у  
гло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и један парламе 
 да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега 
едаху на свога вођу и Јованку, и којима се још пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од  
за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Ср 
 циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Ује 
кој конференцији амбасадора, и о којима се више не може расправљати.</p> <p>Европа би са повољн 
контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским мат 
а и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то дос 
ша била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> 
осним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српс 
овору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ  
а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и заво 
наше!“</p> <pb n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, ви 
сту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p>  
чан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се намећу настрашније мисли онда, када о заснивању срећ 
> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збуни 
ах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јован 
уч у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и јед 
нка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p 
та неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да п 
оварала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав, која их изведе на јед 
> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоцима, који још рекоше, да се 
ајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први м 
де, а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S 
ог грађанства.</p> <p>На многим местима се вије коло а када се министар Пашић враћао из Скупшти 
ликом и важном послу.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S 
не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испи 
Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуств 
обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је  
ви на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S 
еху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Нера 
сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим  
. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не 
 се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p 
 последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу  
 прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана 
есма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и по 
ћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се 
њем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи 
milestone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p> 
етли јака, јасна месечина.</p> <p>Песма се за песмом ниже, разговор веселији за веселијим, смех 
tion" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма 
мер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио. 
.{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и поштен смер, који намер 
збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српск 
не браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, д 
 тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на 
ћ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је 
а васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виших београдских кругова, 
иваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова  
Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двад 
матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други 
но опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код непријатеља...</p> <p>Један  
 појачана артиљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви бех 
одачка душа живила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнат 
 и дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа 
ца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, б 
> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану р 
о су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бел 
немише.</p> <p>Воз даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, 
 на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S} На жељезничку ста 
</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити колорит давала харм 
 осећају већ механички, као нека машина се крећу и врше своју дужност, према краљу и отаџбини с 
 Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отвори 
д јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за чо 
ве кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по ко 
е зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искр 
ованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек пр 
 Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она се поклонила и песму је одсвирала до краја.</p> <p>Лаза 
ина, већ некаква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали са 
астати, за њу била врло корисна.{S} Она се сада може потпуно одати раду на својим идеалима.</p> 
су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забављала са духовитим младим чиновником Народн 
 била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју ј 
о да је неко врелом водом полио.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока з 
{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ  
ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што п 
а не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Н 
 послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, сел 
га она наговори...</p> <p>— Море, и она се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта 
уда од прозора ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окрећ 
м Николићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове 
аху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка мој 
ој је као пријатељски приступио, но она се одмах далеко од њега одбила, јер је неописани страх  
" /> мораш да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, 
..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на с 
ј опет:</p> <p>— Катарина...</p> <p>Она се лагано диже, погледа га као добро, одано и искрено д 
покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој,  
ран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично  
а је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са  
х, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и  
у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних  
ли, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, 
 се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Пер 
оје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у 
ћ није је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана в 
дном је, изгледа, била глава везана, па се крпа преполовила, а друга као да је била раније у <p 
 сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се р 
аљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова,  
ко се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <d 
мало дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах ј 
p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> < 
етко преде); али кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p>  
читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србино 
не!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.< 
у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала  
четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната 
није далеко.</p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за  
ата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је за 
> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</p> <p>— Истина? —  
и се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на 
{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш 
био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врл 
 и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљ 
> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то 
 ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно  
вић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепо 
ћ помогоше Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> 
вој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гледају свога посла.</p> <p>— Па 
ном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и пор 
у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав  
.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у све 
поруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати  
 зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њези 
 рече Лазаревић, пруживши леву руку, па се онда окрену и опружи десну — а оно онамо је друга.{S 
а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још да се јавим  
лвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три  
олом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, 
 тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е, онда ми ј 
— Ето, брате, пијан... мука ми је... па се мало наслонио... док не пређе. — А одмах за овим ста 
метну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме ве 
махну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић 
и није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом г 
нци на крило.</p> <p>— Ево, — рече — па се дотле позабави са овим новинама.</p> <p>Јованка, очи 
 супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било 
рад, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си л 
езину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром 
</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена 
е сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?< 
ревић.</p> <p>Бачванин махну с руком па се насмеши.</p> <p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда 
 милу, моју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S}  
о није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p 
вић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, овде?< 
спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије  
ђен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А шт 
 пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече ј 
/p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страхов 
чи још добру војску.</p> <p>6.{S} Добра се војска састоји из доброг официрског кора и доброг во 
 <p>— А откуд вас двоје овде! — продера се Бачванин из свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — у 
јска?</p> <p>— Би!..{S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва вој 
 позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосно Лазаревића и рече:</p> <p> 
л.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима. 
чи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су он 
о Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом 
уство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађ 
а која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жрт 
ца.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на  
еса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве зах 
 добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— П 
} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које  
тала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплаки 
н је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црног 
 натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић салути 
 већ изненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу по 
 <p>Војници јурнуше напред.</p> <p>Маса се заталаса, као бујица реке, која се не може лако заус 
аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветн 
а.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче столицу и седе ти 
јанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полуг 
ог не би, већ само за Перу?</p> <p>Ната се дотле већ одавна била охрабрила, па се није сад ни п 
 <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринин 
Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом 
, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низ 
ја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрену осталим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У з 
јловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта в 
дугме од звонцета а одмах за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанки 
о!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неран 
 толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са как 
p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операци 
већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни 
ле поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти 
оће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређај 
е дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Це 
кога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мири 
 са малим жутим брковима.</p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то мог 
а не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је сх 
је питање још енергичније.</p> <p>Марта се извлачила, да ништа не каже, али јој Радојловић, уст 
ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом мету лорњон на очи, гле 
 има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа 
редимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде 
мањасти, који је брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.< 
траховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један  
 где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговор 
 и да јој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју  
> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И п 
рошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви ра 
тавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео,  
рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше 
, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се н 
ожајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>О 
од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не 
запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину с 
омбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што он 
ине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велик 
му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искрен 
<p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар д 
јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш 
згледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</ 
 опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на 
 докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, бил 
ндармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ри 
ду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова ми 
 јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пус 
ad>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења  
>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и р 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га 
да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он  
н, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово па 
оде сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је це 
 — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста 
оји се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху о својим доживљајима  
стане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља м 
ла слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} 
е да се вратите кући?</p> <p>— Не враћа се овај више!.{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме т 
p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> < 
ен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и  
 потиштене браће...</p> <p>Предраговића се поново заплака и болно зајеца:</p> <p>— Јадно моје д 
а.{S} На сваки корак њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу н 
капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали остадоше на  
аја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се биј 
 Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда није л 
ичао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</ 
 друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешк 
обегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај  
мао намеру, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој 
> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је ве 
ли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сео 
ивановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови  
ркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" / 
ј беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>По 
едеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу ју 
у камениту гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се за 
 заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца 
ају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Пај 
авским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, ж 
утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у приј 
 <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова 
у примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се д 
едићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађош 
постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нем 
е:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка  
уде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја  
во питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p 
њству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска, можда само за неко време, сада одмара и, ја  
ваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана  
е то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште 
.{S} Ноћ говори.</p> <p>Говор ноћи меша се са лавежом паса.{S} Пси ноћу друкчије лају него дању 
 ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду 
— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та 
да је Лазаревић имао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој  
 народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се народна може осетити, и празна душа може њезин дах у 
о се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли 
днела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпу 
војој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Сав 
ивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локо 
је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> 
ет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху 
амо се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздах 
ече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торт 
 прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства  
као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма к 
/p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, 
рекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А велиш да је признао?</p 
могла је знати и осећати.</p> <p>Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и гот 
акве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— Познато ми је д 
но снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на сто 
S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алексић о вашем 
>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те  
реће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом врт 
о су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Ско 
и, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпоручнику: „Мо 
 у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и цркве 
Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајо 
то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско 
жнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, п 
</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати На 
ста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно пут 
вор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу 
и не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и нас 
ико није ни помислио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што ј 
</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— 
О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> 
>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда  
а да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковника и полети мајци својој на  
до притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а где не би помогао брату свом  
ћи, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби, да се нису решили на непро 
метила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не зн 
о, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стот 
о ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне 
тио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети  
</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше и 
посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од онога новинара, није погледао на часовник, 
 ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се в 
"86" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још с 
лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали ка 
те, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка ли 
пасност по живот Јованкин.</p> <p>— Кад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш 
це, купила је све дневне листове, а кад се воз из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је  
реним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си 
и драги, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се ув 
p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља да се нашали т 
а примање добровољних прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb  
, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> 
држали своје заузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алек 
е док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у г 
прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила отуда од прозора ка својем друштву, и она се 
за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити ж 
ка је савесно извршила поруку.{S} А кад се вратила, није мировала док није навела своју госпођи 
о у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину дана вратио, лето му је било весело и т 
о — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку  
/> салауковини! — жаљаше га Јованка кад се састадоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљиви 
ле, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоце 
а седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па 
>Кад је оркестар почео да свира, па кад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа б 
, да се мајорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на  
из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли т 
о посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>—  
се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад 
лико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој,  
ш довршила науке из више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, п 
.</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посете, затекла је како се целим тел 
ри, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко 
>Обузела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло  
е мужевљева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно,  
 сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где с 
...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад ме пригрли на свој 
вило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свим 
жарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придо 
а публика је оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и настав 
е, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам  
 залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> < 
head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, 
ad> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући,  
 је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до д 
/p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу 
а и како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неран 
вар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?< 
м телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му  
току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и 
е, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па ка 
овићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчиде 
ати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, затекла га је, где још с 
во је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као краставац, али се после раз 
би!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља притече к њему, опколи г 
е се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авл 
 су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству,  
 спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези с 
ца ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ до 
ео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго п 
рао, али их оштро посматрао.</p> <p>Кад се вратио на Орлово Бојиште, рече:</p> <p>— Красан нам  
хаила, које је официр донео.</p> <p>Кад се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром 
Бог свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи 
 доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држат 
 га, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приме 
пута долазио и одлазио из куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p 
 ни кад је дан, ни кад је ноћ.{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{ 
аду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Ми 
 госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, господине Ранковићу, неће више примирити; али ј 
борник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из буди 
S} Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се та 
 страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш с 
ћавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он није ни за какав рад, док се не 
 снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богме и ја остајем овде  
ога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, 
ковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су бил 
 брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одм 
ирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и приј 
{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према  
но познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати,  
ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку ја 
лиже и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тр 
при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезин 
 већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и пат 
је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла вла 
крст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године, на једно место вратим, налазим пр 
раг.{S} Овде је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако 
и до Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно 
па и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, шт 
а овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим к 
> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„ 
писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске  
p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један јој ни 
у упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве б 
о Јованка, она и преко забране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, 
, какво је београдско друштво.{S} Какве се све женске не изређају код мене, какве све даме дола 
ј сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена,  
капитал који данас имају.</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба 
у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друкчије зову </p> <pb 
жницу — имам му и име прибележено, зове се...{S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка  
А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{ 
ставе на бојишту.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благосл 
 и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? 
зима му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“.. 
али неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, 
се, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру,  
презни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се  
укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика ма 
е се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исп 
-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</ 
о прозора, који није био прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије краје 
 појури напред.</p> <p>Очајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српск 
ко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савез 
нежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се да поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да п 
 уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При  
а против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" /> <p>После поду 
 Кад је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић од 
е од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне оч 
ући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво 
мо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} 
место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово с 
тро, кафана је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Пред 
он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, 
 као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је 
 зима.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном 
алазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсу 
 погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су срб 
ћа и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник 
е и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, о 
е на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> <p>После вен 
 где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p>  
ем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побо 
у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Го 
овима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше потиштене браћ 
 поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје ра 
 Одавде да надира према Овчем Пољу, где се имала састати са првом армијом која стојала под кома 
е, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута  
ладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранко 
у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, с 
— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у  
та за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p>  
епе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком догледати изгледало је на какав вулкан, у 
на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из  
живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечи 
обична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су 
ћи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезник 
нку живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости ост 
у.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама не 
пеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви 
у необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази. 
ом Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја же 
> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки 
нас грђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованк 
м обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости 
уће ломили, где се „зубма клало“ — онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољ 
 вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Ср 
 јатомице би прелетели овамо.{S} И онде се држи завет Косовски, али, како оно рече Ђура Јакшић? 
.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје ост 
 па дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, шт 
 /> <p>Ако пијеш само киселу воду, нађе се дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу  
 има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, такви 
ници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> ко 
паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурм 
в под киријом живио.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је б 
д на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвал 
 Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју 
тане песма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</ 
ви и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="2 
часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у  
 када наступи криза код болесника, може се он као отац позвати и рећи јој, да њезина претерана  
p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантн 
p> <pb n="565" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, р 
шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварал 
душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и  
>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра так 
нух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала ле 
ва екстаза, за Миловановића.{S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној  
ош се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— П 
га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S}  
, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља 
 у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Сло 
ати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p 
 дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече ч 
се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја 
ем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из 
 познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледа 
 њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није кри 
 своје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођ 
 сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пун 
цу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и сл 
да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбр 
оме правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворс 
.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, за 
, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је пре 
ом племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела обузимати нека забр 
сећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Воја, који је бесан, 
 обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас  
ихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>—  
било празно, мртво и пусто.</p> <p>Није се дуго колебала ни премишљала, већ је одмах села за пи 
ао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.< 
еднице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратн 
агоцени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и  
> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је 
 и попуштају на свима линијама.{S} Боје се ваљда да не избије европски рат.{S} Па зар ми да изв 
а изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем. 
оје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само 
дете из виших београдских кругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешин 
сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све 
ши почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледа 
имајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беш 
ктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младо 
.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом  
азаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се в 
шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузе 
према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у  
есовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ не треба да са 
 тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија  
<p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар  
p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} 
рста.</p> <p>Због велике даљине са које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" 
киде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато пит 
ање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узв 
али и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно провириваш 
ли и волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом  
; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, мог 
и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> < 
е састане са којим рањеником.{S} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрада 
имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у к 
дакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори  
е ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни  
х, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати; а наравно дознао није ништа.< 
 страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала  
се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се  
е је дошло да види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичк 
>Баш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако б 
ља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске нек 
— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која не престајаше, ско 
јатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце,  
<pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p> 
ли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше 
а испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња ка 
 спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, који 
ху загрејани патриотским жаром, донекле се љутили и пребацивали Русији и њезиној политици, што  
ило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруж 
лавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, 
но искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, гд 
м сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикрада, да очерупа орл 
ћу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин 
 већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спој 
са:</p> <p>— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и в 
>— Ове недеље је свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можд 
 као и измирења, она би већ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно мож 
/p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати 
је код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се  
ој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; гл 
в човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тр 
Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>К 
 не одмицаше, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у  
х родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, т 
 да је добричина.</p> <p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у по 
м.{S} Нико ме није познавао, ни са киме се нисам познавао; ишао сам, да је видим, да је се нагл 
о је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На  
а извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p> <p>—  
>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини об 
е најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, ов 
ру опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, изнео  
а, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изн 
је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да  
мена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код Катари 
рца, па после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? пи 
тераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала 
е он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишљеници  
е могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре,  
 и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до 
редног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" />  
је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се господину допаде последња реч, па рече мајорици:</p> 
 силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, 
 струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна. 
>status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу  
подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је  
адоше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учи 
 такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним кр 
мо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се  
рављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике 
евића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необич 
а мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би сушти 
 а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под заставу, али је, на ве 
и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији же 
Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу господина Радојковића, да и вашу ств 
 непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмо 
на за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па д 
потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о оступању не може ни разговора бити) наше војс 
, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на ко 
мејак, пун братскога саучешћа.{S} Нагне се ближе ка Јованци, дохвати јој једну руку и, милујући 
ом муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашу 
е сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати  
атече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му:</p> <p>— Ово је  
разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запет 
и лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Истина, Пера и Ната их зад 
 подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што т 
о у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајл 
нде, па онда покрије болесника и окрене се несигурним погледом ка родитељима, да им објави резу 
 за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковни 
глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и д 
је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти љ 
риге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци ирони 
дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје 
о нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српски 
ољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе ули 
но видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, који је могао жи 
и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности уп 
јући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не 
јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи поглед на воз, који је 
> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, му 
и комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А  
ни завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, кро 
.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше клонула и изнемогла.</p> 
га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облик 
 викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</ 
 је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из 
, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, у 
зио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p> 
ху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мр 
о изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројил 
зе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p>  
А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатеља и 
уцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у трој 
 е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се и  
 се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује Ва 
трина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> 
ог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је још д 
у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан 
ас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе 
да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за 
аш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанк 
ме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Бео 
 а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на ул 
, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила  
Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану 
им равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{S} Сасвим сам иста.</p> <p>Мајорица је несташна жен 
вић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се вра 
 и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Попови 
 Бабо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стр 
 жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, људи, с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али,  
?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете се из рањеникових руку и обори очи.{S} Осећајући да је  
 <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возо 
о је саслушао садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> 
ђо, рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...< 
га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца...  
личину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође 
заревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати,  
, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p>  
е, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Т 
д вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела по 
во и да се посвађају.</p> <p>— Оставите се свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам 
исију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p 
је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њо 
 радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p 
ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртви 
а Алексић.</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили 
 <pb n="67" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање 
 рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, господине мајоре, рече Радојковић.{S} Мени изгледа, 
 скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас п 
зак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, ј 
емајте бриге.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако 
 вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених кара 
колић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја разумем и о 
аговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши пону 
у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p>— Не предајеме се! одговорише Арнаути и 
... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно з 
дајте да не одоцнимо.</p> <p>— Не бојте се, милостива, знам ја кад је време — одговори фијакери 
с чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је в 
уке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља ко 
н.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се  
 рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Пред 
заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас 
одушност поче полако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а веруј 
грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекн 
 полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори очи, баци  
видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и 
и сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p> 
>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега правит 
} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Ст 
исте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са 
дан полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовет 
} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ  
че јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и ре 
пода из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сирот 
а Николу.</p> <p>— Врло добро.{S} Јесте се већ састали с капетаном?</p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, 
 Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одистински љубав описивао.</p> 
е знам, господине Драшковићу, али бисте се могли одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да 
а у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Мед 
х морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет 
— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит 
а“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око  
допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и  
надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити. 
у.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин 
исмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанств 
 бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српск 
ели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаш 
своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га  
са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на 
шлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник 
гледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она  
звијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахат 
што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч,  
} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згодне  
звршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, 
ао наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који 
јављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљев 
. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно мњ 
европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи То 
у сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да  
 осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n 
о умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он ниј 
икад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} 
м стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као по 
пља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крај 
 је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав 
{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по т 
урске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако 
 рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо б 
м одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" /> < 
исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искреним с 
</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва ви 
ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постара 
љевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не нестане. 
раћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати с 
е сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</ 
 био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напослетк 
дне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S} Наш 
апомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже п 
а сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до 
х положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничк 
 одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом ј 
> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p>Сит 
д девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591"  
 њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, 
, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мук 
него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат д 
> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши с 
ети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација  
а... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и з 
ну.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник 
срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Ус 
 и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њези 
што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тиј 
нај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и р 
е бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот. 
Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ Посл 
ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, не 
 бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце 
ви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p 
 саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су  
крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свег 
прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приме 
иловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити х 
 интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опе 
ци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате 
то су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства нар 
раво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разбија 
како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена  
} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да в 
 Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њих 
ћа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љуба 
ожда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца. 
бима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчм 
ктори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гле 
пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опс 
еће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина 
 још времена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p 
ог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп 
розор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радој 
на твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} 
.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, о 
о.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p 
после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи 
раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старц 
кога сакривати очи, пође даље и насумце се лати каквога посла.</p> <p>Најтеже је било и њему и  
ека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића теле 
ла.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да под 
д увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена 
нутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се  
е теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишља 
виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У 
p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше се збуњена Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софи 
вори брзо плави младић.</p> <p>Руковаше се пријатељски...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га  
ло то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина 
ровној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје савезничке дужности.{S} 
 <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом запов 
Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани мет 
а је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужн 
ост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} К 
— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, 
p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и с 
p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n= 
{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуб 
 што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино муд 
е у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, к 
да је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она га је познавала као пријатељ 
 опире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима. 
вориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, 
е снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њ 
у, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота 
име.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш  
ше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањ 
ко на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је наст 
/p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</ 
ржао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одма 
инова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да уд 
, брзо причврстише реденике, постројише се и потекоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у тр 
 да сад видиш Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава  
ији.</p> <p>Обоје заћуташе, и замислише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>—  
Београд!</p> <p>„Каналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је 
тен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и,  
ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, који је био истога мишљ 
а ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, рас 
а Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, 
S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, к 
на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра. 
искакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закр 
енула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на  
тлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихов 
 господин, ниједна госпођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, п 
иле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасвим истов 
увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме раз 
p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје вла 
срет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орлови 
прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручише друго.</p> <p>Дебела к 
, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шт 
 <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њ 
таницу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева, носећи Јо 
ал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући мар 
писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Катарина одахну душом.{S} 
ка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чи 
би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет кренила даље, као онај који, на свој 
уше и загледала их и одмах иза овога би се заплакала, мислећи на свога брата, који је од ње дал 
ад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се над 
, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати ис 
ијала, примети господар Гњаватор, да би се велики роман могао написати.</p> <p>— И признао си,  
адатке.</p> <p>Па мислиш, Пашићу, да би се ипак могло рескирати?</p> <p>— Ја видим, одговори Па 
 да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштв 
јковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном  
урске, није дало места ни помисли да би се иједна битка могла свршити другачије, но само победо 
сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себ 
еранџи, да би његова воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ пр 
о да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту си 
ужбу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и 
бе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчину постељу, обгрлила би и об 
ије добио жељена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је  
</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми 
у, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће послове изван кухиње, и они  
раз молбе и благодарности, опраштала би се од добре болничарке.{S} При полазу из болнице, свагд 
стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео стол 
идно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на муке и патње тих уне 
римо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се могли боље одужити отаџбини... <pb n="284" /> Двогуб 
оже ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да се и не враћам кући...{S} А што с 
а се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је  
а би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да она није знала вештијег човека посл 
ти није му ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом живо 
се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо д 
 у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болн 
оје су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори  
сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа у 
дици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи и 
иким европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народа као вите 
 да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лис 
 Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би се, Јарче, из бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш 
и суд или можда руски император, али би се обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p 
 заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скр 
 у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оста 
 ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к 
и сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану ж 
маревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске кара 
ла неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога је свакога пута покривачем з 
S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и кој 
разан Београд.{S} Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отиш 
 глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p 
а затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би јој пош 
зишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто са 
ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје д 
 Па како ви замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо 
а сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи 
 у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и,  
 га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи  
Радојловић, баш лепа.</p> <p>— Могао би се заљубити, примети Лазаревић иронично.</p> <p>— Бога  
еугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далеко изван града, само да се не мора ни с ким срет 
о је намислио, а после... после, ако би се нашло згодно друштво, не би марио да се провесели.{S 
воно</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> 
 су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили о 
нити наша повремена издања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква  
ишта не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> < 
аву; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопља 
p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p 
да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви  
p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше сваћа, но о 
ирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S}  
рву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер ј 
ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да 
а имамо, па би било све боље, кренуо би се народ и сасвим окренуо, и све би певало.{S} Е, али ш 
ан уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одужити отаџбини, двогубу жртву принети з 
бака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта  
оменуо јој је, да ако је жив, о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде 
 патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официр 
> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бе 
а, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Н 
почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји порти 
јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка  
ем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Бео 
је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p 
и каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличнос 
а и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољс 
! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за пос 
чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од сн 
 да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војн 
орица.{S} Нико од ње мира нема, не бави се озбиљном политиком, него само прави сензације, да вл 
ћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се  
 изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И немој оставити остарелу матер своју, да до гро 
!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за  
оту; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p 
чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и пр 
е осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је св 
— Моје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепос 
 грдњи, из напада на Миловановића разви се искрена и велика жалост, истинско поштовање.</p> <p> 
о исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се 
 Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После 
, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — 
од пушчана праха није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим  
најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се 
 али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа  
су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших плотуна очевидно проредише.{S} Ка 
ви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова бол 
да који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, 
</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључ 
Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме  
еном, неко бајонетом, неко сабљом — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више ошт 
ка донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива 
>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад при 
:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се руковаху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају  
оше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој  
рци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растум 
> <p>Док једни беху под Једреном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и 
е нађете.</p> <p>За време говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему  
ђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је забо 
ој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p> <p>Кад му је  
ати натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди 
p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p 
рене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно обра 
мо на један заједнички договор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да 
и? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, рече, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало  
вши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола 
спод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насме 
офији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви 
у се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине 
е стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка 
у.</p> <p>Лазаревић погледа.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <q 
у“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</ 
чаним метцима даје израз радости и људи се братски поздрављају, праштају један другом све увред 
леда своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на дом 
гестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан. 
> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком знак, да изиђе, она изиђе 
а?{S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкаш 
ала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се Оберкнежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај чо 
 сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви с 
уђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако,  
 Пањимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, з 
на.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јованка одважно.</p> 
сец дана.</p> <p>— Месец дана! — зачуди се бата-Лаза.</p> <p>— Месец дана, бога ми, па живим ка 
 И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ја био и видео 
а.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти гла 
Ваше Нате.</p> <p>— Наше Нате? — зачуди се Ризнић.</p> <p>— Немамо ми девојку Нату — извињаваше 
а-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не  
 камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала с 
ху: „Живео наш господин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели  
{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струј 
с:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Би 
 мира</head> <p>Заказано примирје ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе 
нке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>В 
њем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већи 
ао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога 
 и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара П 
о ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговор 
уша и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад  
 као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пр 
 хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите известит 
<p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не 
фицира, па по мало и брата.</p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као с 
дему.{S} Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски: 
Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако 
 у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе не 
вање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S} Артиљеријск 
у се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је 
е дигнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу с 
pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таков 
 принуђена исходом самих догађаја, који се развијаху, да као права и искрена савезница, Бугарим 
 Приморца и још неколико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу При 
ридошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.</p> <p>Пред подне се сун 
е, опази Радојковић, мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p 
</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно пре 
, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трај 
, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би ли бар један зауз 
вечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непроходно албанске кланце и избише на  
рса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на с 
ата њезина, младога комиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцк 
омиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио, само је један дан доцније,  
Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло д 
и неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти ш 
а о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</ 
ло је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих 
</p> <p>Перон је био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући дол 
додат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне во 
ролазио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њи 
остојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, 
Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, 
 јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би промену 
сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>—  
> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказа 
 моји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> < 
.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овд 
 беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа с 
 интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, био је млади артиљеријски поруч 
<p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати н 
ати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су  
си толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом 
ема за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин в 
а на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу гл 
о не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у об 
дгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежев 
ено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка  
Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхунца развио:</p> <p>— Господо и браћо!{S}  
 догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову с 
--> <pb n="503" /> <p>Предраговић, који се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију 
о поздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p>  
ромких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано  
ском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана  
ба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога 
е потоцима крви за отаџбину своју; који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као 
српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или да своје главе ос 
мрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састан 
ету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку т 
>Један од најзанимљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који 
 и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, с 
му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја к 
 је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепоседник из М у 
помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога, који му је  
ји је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић в 
мањасти пандур, који брзо говори и који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште уша 
Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Ска 
вони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко је? — одјекну глас 
шом малаксаше бдијућу над јединцом који се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих 
што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приват 
 у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом 
ене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусре 
ква је ова наша интелигенција.{S} Сваки се прави неки мудрац, мислиш, повија се под памећу, али 
ло у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све више нежних руку за неговање рањеника 
 <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће с 
.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} 
p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се се 
"698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изја 
 рекла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слаб 
да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љуба 
ла у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја 
p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтер 
тека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојко 
ве смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примирила?</p> <p>— Никад се она, госпо 
о негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а 
реба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.< 
значи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита предсе 
лице, рече му Радојковић:</p> <p>„Да ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на же 
у и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде о 
Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где 
ранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика- 
д њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском  
д нас.{S} Још да ми је сазнати: може ли се овде добити посла од којег би се дало живети, па да  
тешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим 
ма.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народнога посла?{S} 
 погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже 
 угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми ла 
/p> <p>Комита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег п 
кнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда. 
нала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и 
p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{ 
свом душом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Је 
а који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар  
до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„ 
кићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, прив 
ад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S}  
анџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S}  
а кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Беог 
ц...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> 
друго помислише „ђаво да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнеже 
Др. Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је 
а-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једно 
</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па д 
ала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбиј 
ече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да н 
ћку је дотле већ прешла несвестица, али се још не могаше држати на ногама.{S} Наслоњачу, на кој 
ог тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у  
и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само прошао кроз кафану, разг 
ј се великој идеји радило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S}  
 по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осв 
и рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћ 
 гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна зашто — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се 
ањимама потврђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за п 
{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све  
ови су извештаји били интересантни, али се нису никада косили са државном политиком.{S} Лазарев 
из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази 
о је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па о 
а хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и њезина пријатељства неће одрећи.</p> < 
те Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности  
</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај ма 
..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и  
} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</ 
 Не знају ништа?</p> <p>— Не знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Ал 
 се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, ко 
родила, била је мала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро у 
ој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је проша 
 <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако. 
а им објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цев 
 команду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама. 
>— Све знам, рече она, све знам.{S} Али се нисам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.< 
рвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Су 
ати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крва 
е држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије  
бију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злог 
наче наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Ј 
нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Сто 
 који дан, да им буде мила гошћа, — али се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> 
 тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604"  
кала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршен 
е.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се прин 
орбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да  
 подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја мога 
ешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S} Напослетк 
/p> <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о бу 
з Предраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа д 
 долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно од 
а анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одрешене руке и да о сваком закљу 
стина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али п 
е у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у оч 
— Молим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p 
— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</ 
та, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице прелети благ осмејак, а д 
тив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у бо 
случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава  
смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било 
 се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње  
 њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је б 
београдских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Так 
српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задиви 
реба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила  
Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козјаку, Крст 
оже, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања 
цирима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво пловдивско вино...</p> <p 
До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} 
тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуц 
м артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бар 
к престола Данило и књаз Петар примакли се својим великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина.. 
{S} Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.< 
и према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека 
то ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, који му г 
се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у ч 
А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p> 
имо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспективе не можете имати таки 
бајонетом на своје ослободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачи 
младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} Ал’ наскоро свега нестаје, па 
ворила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој  
у и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили  
p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сет 
у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасм 
 неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и  
престано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драм 
азабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више на оног вазда ра 
, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети 
чиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и ње 
p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> < 
p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш  
Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осе 
 тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле Краљевића Марка довикује дух  
ако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на  
к — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, д 
 као један и за непуних десет минута ми се приближисмо Арнаутима на нешто више од педесет метар 
„он“ и „она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе с 
да разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да го 
, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Т 
{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпостављених на главу, па не мож’ душом  
лавни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се зб 
 се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb 
ешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а мож 
 Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изне 
ве царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опаснос 
 тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасно 
ко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже м 
а песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи да 
се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо 
еба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриг 
 ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Бо 
ше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издиш 
оју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то 
сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провејава кроз читаву Срби 
 не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S 
заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навал 
p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и с 
ј.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, 
лико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, 
и се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас д 
речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић издигнувши 
о једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} К 
и био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутов 
устио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу на 
 било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто 
ја спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а 
.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја госп 
мао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више п 
часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као  
Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.</p> <p>Наједан 
 питање имао само један одговор: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div 
чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике  
ишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држање наше владе у политичком  
сматрати са перспективе, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</tit 
ш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја са 
 и данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су мож 
траховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неопис 
раговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада,  
брзином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко  
народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована ср 
— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се  
 искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не  
и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{ 
ћева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та го 
рагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину 
чницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с  
 (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} О 
.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из 
оспођо не!...{S} Иза ових речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху ни 
че:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници  
ва са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</ 
еље и за непријатеље.</p> <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке ж 
Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налази 
под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробат 
у јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако 
одушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p>  
 душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p> 
p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— 
 још није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <mileston 
аиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> <p>— Па одају пинчики пошту, пр 
у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажни 
они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p 
 него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово 
ад <pb n="189" /> дођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се  
у, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле с 
ним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама, поред раскиданих ж 
њу организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше колебати, изгубише равнотежу, и одоше у стран 
оз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после п 
ала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света! 
p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Јованке  
м, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, р 
аши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Тр 
амених речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба гос 
о, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске  
ујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Пан 
опет мало дуже остали...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— 
, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно,  
те били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било је песме, господине Војо? зап 
 пошто отворише пиво, диже бечку и напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запи 
 пошто отворише пиво, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као ру 
оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и он свечаније опојав 
/p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па 
смо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако де 
њења.</p> <p>После краће почивке искупи се велика маса радознала света.{S} Кад одједном засвира 
зив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари се примакоше да одведу Бачвана до постеље му, овај пруж 
ину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашније мисли онда, када о заснивању сре 
p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се 
, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чу 
посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио кома 
тно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., 
цу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си ви 
амо пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" / 
ешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан одмор.{ 
чим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>—  
оћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи на ту 
 свима је каванама пуно публике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У б 
од својих милих и драгих лије крв, бори се искрено и одано, као верни савезник, не знајући, как 
чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали —  
 Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Ист 
тричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочи 
p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом б 
ивела наша јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчи 
тпочнемо!..{S} Да отпочнемо!., — захори се из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и ст 
ео краљ!..{S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је  
p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Мило 
илошевића...</p> <p>— Живео!.. — захори се као из једнога грла.</p> <p>— А за перовођу — Настав 
.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има већ више од недељу  
ужења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суз 
ци, захори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та пес 
та се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо како јој је срцу о 
вића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа 
еда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати 
смо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са дево 
, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.</p> 
е много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мора 
Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац пр 
арем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јова 
на не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али.. 
а столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, к 
нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је уко 
ош и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запит 
 упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће имати 
рна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p>  
ну собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одго 
е Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу вид 
арском.</p> <p>— Да је на моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио ти 
меши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је зем 
— добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и 
и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" 
а Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> 
је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је пр 
вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пи 
{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата 
, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање изве 
ада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, а 
а лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S}  
на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш к 
 ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гле 
лади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа,  
а, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софи 
јој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ет 
говарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваз 
вај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли 
 ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи су 
стан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и преста 
ет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне 
ли се нашим победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена. 
року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске мировне конференције.< 
 до свог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило 
н део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од ко 
у жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше г 
еље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, 
егове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са 
а је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово гласно зават 
инудити на предају.</p> <p>Но, признати се мора, да је било и жртава.{S} Влага и назеб проузрок 
 свеж ваздух.{S} Али је морала ослањати се на руку свога брата.{S} Осећала је и сама, да се са  
еза и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се  
 <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за 
за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, како било, јави да л 
а је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на 
нице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</ 
пну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлад 
>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се са неколико боца.</p> <p>— А мама?</p> <p>— Ево је.< 
 његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Пр 
салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакл 
ак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан 
боди својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није ника 
са у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времена, к Милану, с левом 
<p>— Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на  
драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора ас 
 добро награђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су  
вде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оц 
 или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и каза 
ив божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника,  
зило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и о 
а и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> <p>Мис 
 за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те в 
њем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај ма 
меном, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу наслони на обадве руке па, махајућ 
рати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> 
маћинов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим  
стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, већ изненада засвираше Битољку, а  
> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави на место.{S} Потом 
нели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="6 
нса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико 
јајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правце 
љда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа  
имакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n=" 
е, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>—  
у искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и овог пута захвали на учињеној 
 којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда зв 
 се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкал 
главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљ 
 примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке очи, лак 
анку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу раствори п 
бхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда н 
ри до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Нер 
 Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p 
њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И 
, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" />  
кад би се он озбиљно наљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p 
} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад би се он озбиљно наљутио... не љ 
>— Много Вас поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу  
ре поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, 
е платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која ј 
о!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње,  
{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{ 
живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше мрак, 
 оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да по 
аци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши  
 њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreig 
акуца на врата, па пошто му они, љубећи се и загрљени не одговорише отвори врата и рече:</p> <p 
вами — добаци јој Оберкнежевић, правећи се да му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је  
p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде да не помаже, најзад пође.</p> < 
 су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазар 
госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с  
сом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.</p> <pb  
релу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српскога официр 
Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их з 
ме ипак није прекидао, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а ти 
ја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — на 
утити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривиц 
рема Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ћ 
сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или пр 
бије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек ф 
који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово 
и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног гра 
шћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p 
ису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљ 
учено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина 
а и још горе, одговори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је гов 
ног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Б 
<pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> < 
Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Дода 
сто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само још не-з 
ти?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, 
и. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци она 
умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко у 
урашношћу и издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је до 
весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то 
оштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини 
едно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованк 
еде на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p>  
 лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> 
нима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, али сам нешто 
 <p>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и ра 
 поздраве са придошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и к 
«, запита га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Пре 
 сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно. 
учио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истин 
уђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и са 
ки и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми 
рећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="66 
а... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{S} Ја сам о 
жити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље  
ди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се уми 
бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да  
е што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне 
ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан детектив.{S} 
о даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p>  
тника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p 
у па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што 
че! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазарев 
у сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни о 
, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из уд 
уд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а 
нако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и не 
се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Г 
а се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на 
ојници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није бил 
ложи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати  
кше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш. 
 да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори ка 
аласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само крат 
е познајеш, — рече Приморац, обраћајући се бата-Лази.</p> <p>— Како не бих знао — рече бата-Лаз 
овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред 
жеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по  
рдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је  
кликтати над крвавим ограшјем, радујући се богатому плену.</p> <p>А, као да је овај окршај само 
ош и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачван 
о перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу приреде.</p> <p>Конач 
го?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће пого 
ашно преврћући очима, весело осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је н 
били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер б 
 бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S 
ти у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb 
 се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједном, из једне мале кућице  
еници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки на једну руку и једну н 
огор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а м 
јанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је  
ш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намир 
још никад није пролазио.{S} Не осврћући се на неугодно време или мрачну ноћ, пустио би се далек 
е остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли 
а!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој п 
нке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред  
.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n 
 подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову. 
рати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и премишљао: зашто не до 
анете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p>  
гласа ни од куда.</p> <p>Већ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет н 
Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним Приморцем, који је наумио био то ист 
арала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрско 
ше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S} Њихов заклон, бедне и влажне  
е грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну м 
 мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p> <p>Јован 
ером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неустрашива  
ла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушкарање је 
 Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груд 
н, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отвори 
нци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њ 
цу да попије врелу каву.</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, б 
анчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и  
бар дан!{S} Добро дошли!</p> <p>Бегунци се пустише из загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сок 
еликог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријем 
/p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гом 
левци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Веле 
слећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Али 
еме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} К 
цу.{S} И о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко 
е, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а  
ала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда моли 
је беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем 
ћ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око 
Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и  
ртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p 
је од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај м 
 Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да 
олан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>—  
њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Ум 
ачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина и 
јем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе 
ко је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење 
 <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала 
ио је Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болест 
 дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели своја места  
итвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у 
столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило 
врати на своје место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу 
 показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић 
ице? — запита сада бата-Лаза, окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову посте 
ца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплат 
 јастук и поново завали главу окренувши се зиду.</p> <p>Предраговићка постоја неко време гледај 
ник јој баци благодаран поглед, насмеши се и рече:</p> <p>— Ако ми дозволите, госпођо, да га др 
9" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’ 
вић је погледа одужим погледом, насмеши се мало пријатељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А ш 
и војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не бо 
Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Tant mieux pouz vo 
аутско.</p> <p>Бој је био крвав и сврши се арнаутским поразом и погибијом пет комита.{S} Све су 
аналише се, калдрмише се, копа се, руши се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је пр 
p>На поновно питање Радојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као п 
 кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, 
и несреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ног 
стио сам одмах бугарског официра и овај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузе 
а стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— 
зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још мало поче опирати правећи се пијан, али кад виде 
 што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S}  
="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југос 
а?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискваре 
славенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, по 
лим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, д 
унакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отп 
никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од  
шио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си о 
и мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантата.</p> <p>— Батали, рече Воја, одм 
S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на гу 
гоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово 
 Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом  
евоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај  
ћи.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не рекн 
, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да в 
.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти 
освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника  
 је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове 
.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у тв 
за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да с 
ама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други  
реме, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Неко неодре 
је усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благ 
ести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> 
ије могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јо 
 недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приме 
ање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допада и да већ сад предвиђа да би с њиме 
оја би бесумње и подлегла бољки, да јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Виде 
не казујем.</l> <l>„Мајке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> 
е, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} На 
у, па је, једнога дана, замолила да јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је у 
у своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, 
е Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>С 
интелигенцији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, дост 
јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцал 
н, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може ни јавити.“</p> <p>После један сахат већ су  
>Прочита и опет братовљево писмо па јој се мисли задржаше на последњој реченици.</p> <p>— Кажеш 
тељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потен 
е очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњ 
је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није 
 трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за другу реченицу.</p> <p>— Вели 
 више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско др 
 и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је 
днако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже 
а.</p> <p>Отворила је капиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате 
 к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се д 
на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће  
 сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта: 
иди да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и г 
 милујући јој нежно подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти  
ења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро м 
— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S}  
 болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Отк 
ку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао 
итка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за 
сад је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мо 
ори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна че 
S} При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне  
уменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије 
исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да зауст 
шла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберк 
рала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем,  
 нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села 
ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас. 
мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>Пос 
сти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник  
 једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, < 
удног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни т 
 руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине др 
авлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пр 
но.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још 
 сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p>Истина, Јованка се после нед 
нци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове посете у Беог 
, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим лаким јелом.{S} Пропиш 
можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата,  
чи и замислила се дубоко.{S} Видело јој се на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је 
а-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада отеже нешт 
а се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчањ 
ин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени ла 
да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се облик једнога делије јасно показује на помамну дорат 
 пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на рамена и гласом пуним,  
стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да и 
нархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> < 
, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет п 
ед ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p> 
ина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећа 
вља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, имала би да 
је руке, али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у се 
а, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупн 
Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви ст 
ар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што т 
јанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лаз 
д стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметити да је врло љута.</p> <p>После овог н 
а извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне речи: „Напред!“</p> </ 
 јутарњу пошту, наиђе и на карту, којој се обрадовао, јер је по рукопису познао, од кога је.</p 
 тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезн 
 зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављењ 
е у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да 
иза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава 
аламе, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда см 
тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних 
 то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење наро 
Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте 
 разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Ко 
), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да о 
је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истин 
вирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p 
и је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Ал 
и.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна претстава, па јој је 
 сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седниц 
p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није дос 
 идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почело ра 
огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срб 
спео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да поч 
улумћара.</p> <p>На њиховим лицима ипак се могла опазити и нека неусиљена свежина и раздраганос 
и спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска пот 
а овом паметном и енергичном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p>  
ћ је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз  
о им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити изв 
га стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у в 
ла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па 
шмани попреко нас гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p> 
о погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасн 
као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник 
ватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нат 
д некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са у 
окојник и делом засведочио.{S} Покојник се као резервни поручник одликовао на много места, где  
е.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни  
и с Богом!</p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да  
одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без ре 
авља ради, да причекаш још дан два, док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не мог 
оће и жртве је поднела наша војска, док се пробила кроз оне дивље и непроходне албанске кланце  
же, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не 
{S} Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се 
говарао да он није ни за какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није ника 
и да им припази на кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налог 
 да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овче 
тиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap unit="graphic" /><!-- О 
а се неће више повратити све дотле, док се не одрече пријатељства с Катарином.</p> <p>Оберкнеже 
акво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избаци 
:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова по 
ицу почела је да избија лака румен, док се, напослетку, одважи да се дигне са миндерлука.{S} Ал 
аменова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Б 
ј једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећ 
и што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писа 
ављевић настави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо  
ао да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, с 
како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као ш 
равко је, истина рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних 
е се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу о 
але, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p 
воје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од милине, док душа не излети из ње.< 
е, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дом 
и, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је сна 
 све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> < 
 ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на п 
њу, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће велич 
варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној 
ad>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се  
рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Зида се, зида, но  
јности.</p> <p>По свршеном говору, краљ се, лако климнувши главом, опрости са представницима, о 
јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју от 
ви, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи м 
олугласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>К 
 ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко уве 
ч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре не 
а.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се допада садржина писма? — ослови је Оберкнежевић, ост 
упи Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништ 
p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веров 
 ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће 
ионалној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме р 
 те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како 
се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> вр 
 <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи. 
ари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не постоји интересовање, камо пу 
аску му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг  
а Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катар 
— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох 
S} Ја молим Бога да сване.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’  
 је злочина и преступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али  
да изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању  
номице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила 
МДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка 
смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрд 
ова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном тре 
је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, ка 
 вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отпоздрави га Катарина лако климнувши главом и уч 
 полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господине!</p> <p>— Здраво, Росићу! које добро?</p> 
 Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, к 
на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Ва 
писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или 
.</p> <p>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нис 
/p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} 
и разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p 
 осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину баш озбиљно љутио.{S} И ко зна да ли би  
појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам 
 Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србија 
 чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места 
редпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности. 
м рефлектором осветлим, но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p 
о добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам ого 
ја, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској 
евић.</p> <p>— Не, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је про 
е смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дичн 
им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика 
и?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби осве 
 није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се вој 
, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати. 
ала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} По 
ије много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тад 
ве?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко бреж 
гао, док будем могао...</p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју н 
и је било мало неугодно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демо 
ирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мо 
могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према 
лаву зиду, отпусти малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петр 
 бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнеже 
мана!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја  
 Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначк 
и, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини желе 
р народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим г 
левентујем, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, д 
ако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам 
ован Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио  
оји су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље приповедао.</p> <p>— Јов 
та новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, п 
p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај б 
радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу 
половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, 
читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код своје куће.{S} Још и боље.{S} Право ј 
волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и о 
атери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онес 
Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге прод 
аборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распитивао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Бео 
и?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш с 
м рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — рече При 
осило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се  
искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо В 
<p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p>— Не могу више, одговори Пер 
није размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себ 
егне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, 
цених <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Б 
 хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно 
у се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина 
омите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="49 
и су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред Европом много већи и снажнији, него ш 
е витешки краљ Никола видео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага  
е за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети прек 
анског савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне А 
 кад је доктор напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињени 
довољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом зауз 
 ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} П 
а смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како 
е и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пе 
а огромна поворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је ма 
се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p 
 слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тог 
мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>» 
осподине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препреке, јатомице би прелет 
е сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца  
а се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали. 
 верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" / 
ате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скор 
 том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мај 
екли, како купа нејаког Јована, беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над корит 
поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>—  
ођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> <p>Поред своје пож 
јници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска није никада погинула нити ће поги 
ђе, а само присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ 
еника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S} Даће Бог да и Влада преболи с 
рло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој страни.{S} 
легати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Јед 
тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Св 
егнем.{S} Кад сам дошао овамо, пријавим се властима.{S} Они ми рекоше, да по међународном угово 
 што је данас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо с 
вши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повин 
је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> < 
 било једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што г 
, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и 
авица, а не брат оних Обилића.{S} Бојим се зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко у 
над, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму  
!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715 
у, тај једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беш 
ољи је према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само ј 
баштини, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива ли 
рбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом 
 су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна п 
ина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати, па да се 
<pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</ 
 се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забу 
 ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су  
ручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она мишљаше — кидале и жене и  
Арнаутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнау 
.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„.. 
ревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе 
>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! пов 
у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не од 
истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној гр 
е.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— К 
суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде,  
риморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу,  
:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p>  
арка жива и здрава видети.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратил 
 задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве 
це и потражи свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к м 
ба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А  
ти.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што  
је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више не и 
..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад о 
е на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна док 
 је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио ју ј 
 да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисм 
ловита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, от 
 после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође Сто 
саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шук 
ј и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш  
а натерам, да ми све призна.{S} Одлучим се ипак, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинс 
еси постигнути за месец дана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p> 
хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом ве 
ва; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочи 
ик у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто  
пођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p>  
ад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он наз 
— захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто 
сте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак 
ока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви б 
онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него св 
амљује код сваког покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како и 
о! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту истицао као прави јунак.{S} Мени га је из да д 
огреба Алексићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.< 
ећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то је најб 
ођоше с њим на превијалиште, још једном се разабра и изусти:</p> <p>— Ено куле Краљевића Марка. 
...</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у 
писком објави полазак.{S} Воз, одједном се затресе и полако крену пут Београда.</p> <p>Још једн 
е стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по г 
е, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури  
а и не може бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше ско 
ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе глас: „Ево нам долази нов 
 За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко пријатно расположење.</p> <p>По 
а тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила дет 
рна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући крили расхлађује јој лица 
ашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одг 
 изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице  
 јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијом, а 
а нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута  
издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> 
 Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А  
не?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила  
раће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим с 
обар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напом 
ти. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не зани 
 Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић наша 
оји су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се к 
еме трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, 
саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико 
ављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је 
време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто 
ла Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио 
 соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на оружје, пуни одушевљења и пожртвовања, гот 
, лаким, свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко у 
то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за политику,  
, о греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писми 
е:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти  
/p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Л 
 која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Мо 
 <head>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећ 
 топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> <p>На савијутку друма, одједном се ука 
а, војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом о 
оме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном 
мо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну.</p> <p 
споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и мно 
ко седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних пријатеља и пријатељица који  
беше им се много сажалило.{S} Поп Милан се беше нагао над коританцетом, па му дуга коса беше сп 
.</p> <p>Она је заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се ум 
d> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да  
нка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна н 
га била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком, али у ве 
у.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује 
у у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S 
еће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приме 
редговорника.</p> <p>Но поред овога, он се осврнуо на неискреност Бугара, велећи, да није само  
 и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко отк 
ад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењ 
лади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Г 
{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш,  
 А кад погледа Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички пр 
је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђен 
ци.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти да се нагледа Београда, где се осећа угодно ка 
S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу 
 и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто оз 
љујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога 
е слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи 
, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади 
и од прилике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници  
 су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади  
ема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем,  
ма а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb  
, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштај 
гао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет 
га је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву  
 мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине,  
јева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција 
терес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.</p> <p>Када је ђен 
тан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год га пут нан 
та са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у се 
е говорио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду 
аш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем  
 у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној 
 тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{ 
ити вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повод 
говорио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлаг 
ора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p>  
а...</p> <p>„И предмет моје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему  
д, који се за правду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је 
 Албанских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена с 
лада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војниц 
упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> < 
</p> <p>Затим јој пружи руку, и руковао се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јач 
ежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С  
свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S}  
ву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању ти 
 своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и  
 <p>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.< 
ложај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правдао се Оберкнежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нан 
тео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се бил 
 подвио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше при 
одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло окретно и достојанствено, као да је председник  
мири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу, да му поверљиво саопшти и да га замоли, 
ан!..</p> <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође прода 
 види народ и капуташе.</p> <p>Састајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; 
а изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позаб 
умената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> < 
рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта и родити.</p> <p>Краљ се одмаче од свога дурби 
га роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике 
— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Х 
p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да 
арко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме р 
<p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У тр 
p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У вел 
 шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио  
му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао  
триотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна срца 
ји не беху везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који  
 би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он 
ћао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном  
омној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није би 
 каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је  
ога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познат 
р Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских  
лики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала ј 
мали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа 
> <p>„Наши оданде подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи живо 
ично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „ 
осећам да сам постигао блаженство какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени нај 
 пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој доба 
</p> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи др 
аће своје.</p> <p>— Живели!... — поново се захори, кригле се испразнише, песма се захори, која  
горева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опет подлактивши се на насл 
— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованк 
 причања и испразњивања кригли, друштво се загрејало, расположило па богме почело и да пева.</p 
својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувен 
ђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић саопшти вечерашњи  
 издржала.</p> <p>Око поноћи се друштво се разишло.{S} На Растанку мајор Жарко је добацио Радој 
ри шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> < 
p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкне 
S} Не може се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановић 
. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је 
оги запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истако 
е три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима земље Србије, 
се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и пош 
ликој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизо 
 беху неразумљиво написане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само  
Положај његов је био мучан.</p> <p>Дуго се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна  
и употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом раго 
.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор.</p> <p>— Нека носе.{S} Н 
ата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга  
 војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу 
/p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти и то ш 
ога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи  
шим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крај 
су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три  
та виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао? 
ледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош 
је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једн 
на је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финан 
ао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово осве 
рлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш 
рпљиво, па, како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био тол 
ер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио „живот, промашен живот 
/p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да рад 
ме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила с 
у су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом, јер је и сам био б 
чи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је 
ка, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци 
з какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби  
ић видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p>  
 те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интере 
вом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... био се пронео глас — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у  
 фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај до 
акође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> < 
од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, 
потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорга 
е скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигар 
дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да 
свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, 
га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити 
ао паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556"  
а баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа  
а добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао 
оворити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослет 
.{S} Краљ бурно акламиран, заблагодарио се рекавши, да га дубоко весели народна радост због поб 
поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанко 
не и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико 
ар буде све.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ поб 
 и из свих кутова Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се су 
pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лој 
ојом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се  
“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраго 
из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десн 
, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрт 
ђе, и он зачуђен изађе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, врати 
вном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом  
драва се...</head> <p>Краљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је пр 
.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у п 
 квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био  
>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и  
егазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале- 
p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетк 
уши беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен 
ане, био је нешто љутит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Н 
а, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат 
ра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју 
рад, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао  
 стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — ми 
војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бач 
 беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светисла 
о својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не 
мисли, да се нешто решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде 
саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, радећи на државним пословима зем 
м, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потв 
ли не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p> 
олим вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правн 
 а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је 
и девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве савете зевзек 
квити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијални 
, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Да, да, — 
зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{ 
p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Нег 
но од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути га још и друк 
кога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је до 
Кавеџија се мало замисли и рече:{S} Ако се не варам, био је, али се није задржавао, већ је само 
и мене — додаде Бачванин одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и с 
ући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јова 
ш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац 
сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогл 
, да непознат до зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису св 
х, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схва 
ку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, и ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност 
о год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, г 
, ништа.{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи.. 
ниче мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрт 
рштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p>  
неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се Пашић боји, да пред Европом буде енергичнији, захтев 
вају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Евр 
рата имају решити међусобно.</p> <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање  
е... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покаже 
ала:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани ра 
аја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се  
ајмлађе официрске генерације, а на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.< 
е, господине.{S} Ја сам се дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.< 
 може наћи?{S} Да ли вам је рекла, како се зове?</p> <pb n="68" /> <p>— Ништа не знам; за име ј 
Лазаревић ми рече: „Види Милована, како се истрошио.{S} Готов је; он је своју мисију свршио“.{S 
о.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га  
<p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина  
је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког губитка „проводи несретна“, но како ћ 
 n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љу 
пијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> < 
не знам...</p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што бо 
равља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каж 
м круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на његовоме ли 
 иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изић 
>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној конференцији у Лондону  
p>Нека остане копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест ј 
ну ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећаш данас?</p> <p>— Како ми, ето, Ната дође, мног 
ам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви  
 му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си  
ори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутиновић...</p> <p>— Ама оставте ви Ми 
 чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким неповерењем, не от 
руги оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред ше 
е ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p 
и, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Јуришић и потеже наново 
то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p 
е видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у 
његовог друга Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p>  
одитељску бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Д 
било време ручку или вечери.{S} Па како се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, т 
зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p>  
, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— С 
Мица вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше ве 
уђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима  
сподари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут д 
 живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, ре 
ки.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраг 
рина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце м 
 данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу 
новића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, о 
 се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци 
и црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посма 
>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватр 
ла, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле станови 
жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмехувши на Обркнежевића, који јој осмех, осмехом р 
љство.{S} Када је прочитала писмо, лако се осмехну на Јованку, затим јој пружи руку:</p> <p>— Е 
бише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но 
на о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем  
 га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p>  
 „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду  
ао сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под истраг 
показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p>Лазар 
е послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до  
оходити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпу 
у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасн 
 песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света би 
</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко замислила.{S} Жао јој бе како Обер 
 као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уве 
лажи, из дна душе је мрзео.</p> <p>Неко се време колебао, оборене главе забадајући свој штап у  
нуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ 
 и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не 
 сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај пс 
редраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образим 
 сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој приг 
/p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показ 
ти.{S} Поштује Вас Марта“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала за 
чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобр 
огли помоћи.</p> <p>После поноћи, Ранко се примирио.{S} Дисање му биваше све лакше и лакше.{S}  
а на крвну жртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада т 
то.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше  
новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, 
о-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај 
 остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — У 
у руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упу 
аза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке великих 
ик.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских в 
ужја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, н 
еку особену важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те 
ике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преобра 
 једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p 
кана али радошћу осветљена лица им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је 
 је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве армије, престолонаследнику Александр 
јска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично нап 
било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и снага с 
S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних  
 Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да после овакове битке број рањеника неће бити мали 
то, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехнувши, а добро око могло је запазити, да му тај 
 паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно и 
зео.</p> <p>Но за име младићево сазнало се већ исте ноћи после поноћи.</p> <milestone unit="sub 
а огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунал 
вршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу 
зином писању и њезиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат 
 је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно осећање и за 
 на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шт 
а славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница  
ојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народа.</p> <p>Јед 
.{S} Неко неодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> < 
к да се дели дан од ноћи.</p> <p>Почело се развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и изб 
адило, и, по изразу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је прим 
ење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мора радити и јавно и та 
е је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S 
му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са  
зговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} Највише,  
ницима се измешало и грађанство, грлило се и љубило са својим ослободиоцима, захваљивало им и б 
ије био прилично равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је  
умпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло н 
ламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у по 
је не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би,  
реко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туд 
е билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и са ужива 
 удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљ 
е ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све  
ретерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговат 
лип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Ниј 
дагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на 
 „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомба 
Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен  
ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са 
"14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> 
 и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као лава,  
p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песм 
 <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпочела.</ 
 кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежевић је имао младу, л 
</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је веч 
вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она  
кала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и  
 вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — до 
а нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако с 
и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам ос 
 је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно место, из којег се очекује да никне 
жбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђ 
лушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас — никако. — Рекавши т 
ле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, 
 је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често 
ј Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit= 
погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилик 
> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се ја морам демасковати, да ме познаду, па ми морају ис 
p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно,  
оги се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било ус 
а не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава се; не љути се он.{S} Бога ми, кад 
 на своје груди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времен 
оћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо т 
 председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потребно било  
ер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио 
</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непр 
а мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ б 
, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се в 
 код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојте ост 
ћи и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти  
им бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен 
 се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S}  
мо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад 
спођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно зами 
има звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министар 
Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано увера 
о лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо д 
ој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно  
ечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавестили,  
о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у  
е Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, 
е.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се  
 вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е 
спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудн 
изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко 
ересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред на 
а се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви му пр 
оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај 
 испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="5 
стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много виш 
ен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке мировне к 
е Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Х 
 гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али  
Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити м 
де је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Н 
андра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну 
е обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних зароб 
оложај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били д 
уписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд  
отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком  
ева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отп 
да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече 
натним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S 
риморац — а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војв 
а је дању и ноћу неуморно.{S} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Па 
ло; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чисти 
обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока скло 
 сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно  
а га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разуме 
 које дрхташе за време говора, очевидно се видело, да је био љут до крајности.</p> <p>По свршен 
е не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не  
рви мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Н 
Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар т 
/p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, 
 наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а ова је све б 
тит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p 
ност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло 
увише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, 
са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка 
звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе. 
Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чу 
у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војс 
по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је  
е ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S} Не брини се ништа.{S} Много се ради.{S} Кра 
ло из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да о 
анке и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“  
} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, д 
лужбени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад ј 
то се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично.{S} 
 ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на 
 ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискиваше 
ења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и ју 
пад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и 
 — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — 
 очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесн 
 влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p 
едљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику ирони 
 урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и м 
о се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници ве 
пству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин 
ећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљ 
 буду оружјем заузели.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према св 
иметиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и т 
а су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога госе.{S} Али с 
охвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да 
и, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне не 
>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претерано 
а тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, 
ати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се једна од њих отворено истакла са својим непријатељск 
е и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмо 
се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се 
цаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је 
ком.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и прочита с 
 несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју св 
нутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер г 
{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, ве 
:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га изб 
жа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и  
ико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости и ж 
 то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико 
} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило 
 је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на запад 
 га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је прим 
ко ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме ј 
м причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај ра 
 Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољу и  
кљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— К 
бацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасад 
баци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и прав 
у, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да је  
сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да  
лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софиј 
речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темпе 
 врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може  
акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У угов 
њем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што 
људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећа 
ебна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике 
 волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и воле 
> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p 
аћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом п 
 и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А  
 из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављају 
 колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу 
не на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нар 
тиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} О 
, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да је  
рео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, приву 
душно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве н 
о је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао: 
здахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем  
, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за  
 главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су преш 
687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих 
адрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтед 
е, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император веома  
их речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се пр 
ати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење,  
 руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би  
а тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно под 
вића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег вре 
 форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и све је 
ељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да ј 
 је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На чел 
 Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко свак 
ре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разло 
и дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када ј 
це, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења 
н, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је ја 
о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико н 
чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се  
си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причат 
ји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једне ку 
ојој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држа 
ила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руш 
та многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p> 
вић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим опреде 
шњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>—  
и.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће за т 
единицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни <pb  
, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати 
ж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удов 
мете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у ов 
ама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодит 
олина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са новим  
ацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш  
хов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био мучан.</ 
ом вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гим 
 се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојк 
ad>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника  
иван у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагичн 
ице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јач 
е сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све ви 
ње према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме т 
 било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски  
удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочи 
 нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезино 
огнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о то 
p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у суза 
е слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брат 
/p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичм 
 напи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да 
ости?</p> <p>— Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло 
ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за врем 
не копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, 
ик Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> < 
али је кочоперан, доказује нешто, нашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их,  
 умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мном мора догодити, неки потрес, неко прео 
и, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко о 
а томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Ака 
 би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и пл 
еће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла на дужност у бол 
доше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — настави Приморац — а за време одмо 
ове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога прима 
ше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављева погреба, добије 
ваквим изненадним питањем.{S} Но, пошто се прибрао, полугласно јој рече:</p> <p>— Па, ништа.{S} 
b n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Бр 
д и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n=" 
— ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља, није могао да доврши реченицу.</p> < 
окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дун 
нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Нати 
аћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га о 
ићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вратио и по други пут иза кулиса, није готово знао,  
о око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У 
едбу на састав резолуције.</p> <p>Пошто се нико није пријавио са примедбом он је стави на гласа 
учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у  
ко је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било,  
 у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога к 
нице.</p> <p>На његову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је 
о, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Е 
их топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим. „Хам 
јнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути 
ирне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, ча 
уцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном политиком, но мора бити задах 
 да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се 
 знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, 
драслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио 
олела, а можда ме и није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела? 
ин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Мага 
о другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу ци 
вонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи 
свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Срби 
ирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвозден 
политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи позове Тр 
 потпише рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој ње 
 предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нарочито Љума и 
>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав св 
ојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и  
 је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом 
 и са разним другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим пос 
</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се комад корском песмом завршава, а кад је, после предс 
 И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се пр 
ра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна бит 
тиву нас, не задаје ми много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугар 
 остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како  
ије знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред  
нка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога пи 
 новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</ 
а.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у  
.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пламен на Балкану, д 
анки свога вереника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нароч 
.{S} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>—  
у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо у 
> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукива 
које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати неш 
p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшн 
да је била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црв 
S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиља 
ти, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p 
зи у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином 
уд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <pb n="622" / 
 ни најмање рачуна о своме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Срб 
 стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан  
вића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ст 
ника неће бити мали, <pb n="603" /> јер се не освајају градови без жртава, без крви и меса, и т 
 очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добро, да је д 
Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14.{S} Официр ваља као и сваки  
у друкчије лају него дању.</p> <p>Говор се ноћи меша са звонењем звонцади на овновима.{S} Звонц 
днице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају ист 
ре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му руке и одговори утешно: 
 ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, 
оје је подоста било прегорело, а пандур се на њега наклопи, говорећи:</p> <p>— Прегорело... пре 
и темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не могу да се надишем атмосфере, која на в 
ћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном к 
} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанс 
 који је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну 
мирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема меша са животом ноћи, са говором ноћи.</p> < 
па, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и кој 
, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не може заспати 
е увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? —  
, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била угла 
И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} А 
у и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник  
 Николајевића.</p> <p>— Живео! — и опет се захори као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, 
а опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану једним жаром; ка 
се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка пат 
.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете  
мо полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и же 
коте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала т 
едну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ 
рина просто презире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— 
 о могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан  
о огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли  
као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој  
 заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас.{S} Признаје 
не.{S} Наиме, да је неки непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове  
дости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>С 
окопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p>По међусобном 
} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p> <p>Краљ и сва његова пратња, 
Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помаж 
{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику.</p> <p>— Но, Перо, како се осећа 
ранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху ж 
ети Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидај 
ву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече им ни збогом удал 
во друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у 
опутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његов 
и своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њ 
ори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежевић се лако насмеши и кроз зубе прошапта:</p> <p>— Женска п 
се нешто зида...</head> <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Беогр 
Народно ослобођење!</p> <p>Оберкнежевић се изненади, па гледаше младића <pb n="215" /> својим и 
хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, рукова се са њом и рече:</p> <p>— Е, госпо 
/p> <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} 
 новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало,  
</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић се насмеја и рече гласно:</p> <p>— Е, будала београдски 
 краћег разговора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпно 
ео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> 
иц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најжив 
ри сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов омиљени мали новинар  
за инат.</p> <pb n="99" /> <p>Лазаревић се разведри, насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћа 
ме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић 
мља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек ш 
стадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се рукова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су 
 немам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече,  
бији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о чов 
 „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после  
ак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши и са мало ироније рече:</p> <p>— Дакле призн 
и Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, 
што — одвали Бачванин.</p> <p>Лазаревић се окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате? 
p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болнич 
ри је био и Лазаревић.</p> <p>Лазаревић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је в 
но безопасна за режим?</p> <p>Лазаревић се лако насмеја и рече:</p> <p>— Могла би бити опасна,  
S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p 
 београдског друштва.“</p> <p>Лазаревић се поче мрштити.</p> <p>„Вама је непријатно, господине  
ет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, ко 
јникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!.. 
недељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> < 
го појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беш 
е задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да  
 питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста д 
ице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику г 
шкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Ка 
идно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> 
едну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматраше прилику, која му се учини да при 
ва Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S} И њему је било познато, 
под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога пози 
 слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле 
сак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комис 
т и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна национална  
аки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} При 
 <p>Једно јутро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му 
 се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово сви гости испред Москве погл 
p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу каву, а Лазаревић размишљаше о 
Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и муч 
ари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом свој 
тола Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе  
је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно кре 
 оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ  
ерен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су в 
да прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестр 
<p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} Поздрав свима</p>  
>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима 
знаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А ви 
 Николајевић прегледао Ранка, на његову се иначе веселу лицу, могло приметити, да је ситуација  
 нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак 
нат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друшт 
 по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободн 
ам.{S} Али сам непрестано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први ј 
 на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’ опет доста је било.{S 
дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и оч 
ј буде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада пр 
брану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу п 
ила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода битке, већ 
бедама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о 
tone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ру 
head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била одлучна; да 
тке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно са 
љно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бо 
екултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториу 
траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се да 
ше.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како ју 
илометара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, бате 
 узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.< 
а, кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а инте 
мрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — реч 
доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вр 
нин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се бар зна  
м дивно бостон играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручни 
 победама?</p> <p>— Радовати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— К 
ном.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник с 
>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају 
јући како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани т 
чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше  
а се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан 
Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Мус 
шао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и зате 
е ближи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа д 
положени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао по коју уг 
дећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} Морам вас пре 
тина, није му баш било најмилије, да му се његова јединица венча онако, како бачвани веле, сиро 
о ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу оног 
ти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>— Воде!... болно и и 
био сам, и већ је осећао потребу, да му се душа прибере.{S} Државни послови и велике бриге узму 
јатељски.{S} Водимо бригу о њему, да му се не би каква непријатност догодила.{S} Настојимо да м 
И донео ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у њег 
— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озб 
а-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме бра 
 јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи крај.</p> <p>— Збогом, браћо!.. можда је ово п 
отово знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у  
еном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је жел 
авно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, 
 пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће 
његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задавах 
ћа.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и 
е некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће  
а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па 
се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојков 
се повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао 
чник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, 
 Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец дана путовао п 
 када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p>  
а свом душом својом волела и предала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана  
певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад 
е.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао.{S} Она га је волела. „ 
оглед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе  
 и притиште на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или у 
ољу покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.< 
уди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</ 
то стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се сп 
и он свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српск 
 извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање другова, које му баш није најб 
абинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније рефе 
: „ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москво 
<p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почн 
ва му беше сва завијена.{S} Ни обрве му се не видеше.{S} Руке му беху опружене, а на једном му  
ем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у раз 
 ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Ва 
опкала га је и друга.{S} Наиме, није му се допао Катаринин одговор, када је рекла: „да јој је м 
љеве посете на извесним местима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је 
ћ извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се П 
 добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне с 
се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се вр 
испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраго 
је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље 
 на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се 
<p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново зајечи:</p> <p>— Мајко!...{S} Воде! 
души и крви...</p> <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шуба 
горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху 
лицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S} Присутни, који б 
ојвођанка — прихвати домаћин, а лице му се прели изразом задовољства.</p> <p>— Мило ми је.{S} М 
 животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звањ 
ивот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте ј 
> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке. — Јамачно имаш важних гл 
<pb n="798" /> свога пријатеља, који му се на муци нашао, који га је нахранио и одбранио.</p> < 
ју, о којем је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не  
ње, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак  
вори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово  
о — „Очи, моје очи!“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраж 
х види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пу 
Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свак 
нати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком 
иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник гов 
 добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на с 
 који никад нећу заборавити, обратим му се речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војск 
та уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} 
е допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила 
 /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" /> по свету д 
 је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отић 
и само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати на прст.{ 
ио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се не 
а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазил 
ва читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> 
бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бит 
јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече по 
упити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p> 
там Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са н 
 један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за час 
 посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да  
спаван, био је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</ 
ва.</p> <p>— Еј, мој Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви на 
абитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале; сваг 
> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ре 
на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Б 
 Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Оста 
диже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је  
ужајући руку мајору Жарку, а на лицу му се могла видети искрена радост.</p> <p>— А гле мог побр 
е потраја дуго, он се диже а на лицу му се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуп 
е извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и сед 
о? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити неко непријатно осећање.</p> <p>— Вр 
дзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> <p>— Како мириши на дев 
евољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родите 
аде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још 
арабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске грана 
и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизм 
ка-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по памети само писар Пера.{S} Замишља га како л 
а. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у с 
ко подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили 
 задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добр 
обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и узди 
се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто нео 
р, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p> <pb n 
ј глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила поми 
јом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војн 
орао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Сто 
 причу о курјаку и о ждребету, и Јовану се највише допадало, кад она каже „дебе (ждребе), дебе, 
 <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а на Јованчину лицу почел 
а тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гла 
ка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет ка рањенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Уз 
> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком пође ка потпуко 
ако си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљ 
<p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне р 
ифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда  
њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, из напада на Миловановића разви се 
рице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавил 
> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој 
анка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а по 
омунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Ха 
>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{ 
ци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p 
аш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па в 
је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза — А зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и 
не.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стр 
> <p>— Нуто, девојачка посла! — осмехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} 
 у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>—  
о да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви останите покрај нас бар донде, док ва 
анџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да  
</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљ 
оре бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће о 
вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Бугари!..{S} Не бих 
води ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас 
ђају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру по 
и питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај прв 
p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лифера 
од куће и отишао.</p> <p>Него на вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чуд 
неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу офи 
у дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазит 
н их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам  
ијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје уз п 
шњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају ти 
оје потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве кук 
воре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када 
 још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњос 
а знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово 
 електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбише и 
 снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} П 
весрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што  
има.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањ 
је савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, пр 
мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко обј 
агови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разо 
да као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све 
атила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђакови 
ели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада њи 
 и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да 
 научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом инт 
ли су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p> 
е с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болн 
>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло оз 
варили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун неве 
а Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То  
 могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искре 
ан озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их ф 
} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је о 
ј, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови жи 
тних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p> <p> 
.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — онде 
о у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било 
Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша разг 
е су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с друг 
вка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи 
ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на во 
ом и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели 
пала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нан 
 оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p 
упе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим труп 
, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p>  
рица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране  
оманде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог вр 
да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавин 
но и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стајали 
се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је И 
упно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се  
 за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим поче 
Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настал 
ти на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graphic" 
им повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на  
иди, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ мисли 
ан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио  
рисутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину по 
ли фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, си 
 онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увиде 
} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солид 
ign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан му 
ника Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и прав 
 у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.< 
ође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су остати 
олико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке 
ло, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи  
цање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да би о 
а дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада и 
</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петри 
ата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њ 
.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи 
мни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате вели 
> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ни 
га дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег ку 
S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, одакле 
оград, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника ко 
> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажарена  
ло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</ 
<p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огром 
ом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и го 
{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрс 
вом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</ 
="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта л 
> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили своји 
м напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају  
ожаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Је 
ј брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се уд 
S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подн 
мишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове 
ушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопек 
анка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали су в 
> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, 
Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут 
трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви 
{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу 
а и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучена,  
је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш м 
устафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутр 
апнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак  
 прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— А 
Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из  
ктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела разви 
овној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши и 
о педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска 
 поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао би 
здрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто,  
о ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а 
било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ак 
на-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важн 
јанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p>  
 Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу 
били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са р 
е у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у 
и, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био ште 
ти, зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: 
S} Живели!</p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах бе 
нуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — осу се громогласно као из једнога грла.</p> <pb n="726" />  
своје браће...</p> <p>— Живео!... — осу се као из једног грла.</p> <p>— А посебно, настави Пред 
ајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (те 
д руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се испл 
уго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} М 
 даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао 
д, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кре 
ан глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положа 
тању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлуч 
сенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је незна 
лузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њи 
него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге  
оследном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу по 
шљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је  
.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри Јо 
 Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће м 
 ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју 
 — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово ч 
ре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.< 
ато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} 
ћа.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима 
па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удр 
ружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p> <p>Лепо сам пазарио, и кући сам 
{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је прете 
не, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додад 
 причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од 
> <p>При оваком размишљању Предраговићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, д 
 младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамиц 
енесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{ 
S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Нед 
поуздањем, са грозничавом нестрпљивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, су 
 још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адрију заузев 
се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вес 
 војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне  
</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху п 
околи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем 
и.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга мес 
ри су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату 
На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а нек 
к, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то 
аву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S}  
вића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ок 
ф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> < 
 видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан  
д венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху до 
осле тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} 
 дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после  
 А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице п 
> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је 
 овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Сто 
чеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бор 
ео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који посл 
нпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> < 
једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — уз 
! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једн 
 са ручним бомбама.{S} Истовремено зачу се поклич са десног крила, да непријатељске трупе насту 
огасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше 
 ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Ката 
ћи очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкови 
м, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му се суза р 
је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше  
ј то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини 
е Лазаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз х 
а своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија:  
ри почели, заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве ту 
 овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била п 
Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је кревет намест 
, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Срби 
гао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, 
прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости исприча 
унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умел 
ве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не  
а столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те 
врло пријатна и <pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при т 
здахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо  
.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод  
ишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој  
и своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом страж 
, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети 
с код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелигенцији мозак разљигавио  
ном кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу њима беху мајор Жа 
ма има виногради и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинс 
крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовлада 
 је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло  
ни извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S 
, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</ 
ам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоће 
с одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{S} Шта в 
еља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, са 
ојску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе 
шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање  
бом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic 
— да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p 
несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p> 
др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчк 
е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети. 
до моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси ника 
 да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни мом 
одерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Ср 
ке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Ст 
ранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад пре 
по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин с 
га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи та 
има на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у наци 
а ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> 
 <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта ј 
и.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља не 
<p>„Драга Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др.  
ре, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по 
 па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, чов 
само не верујем.</p> <p>После овога још се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумел 
цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла  
S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне  
ла, но како пристаниште није дубоко још се из воде види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утон 
 стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издува 
<gap unit="graphic" /> <!-- Радојковић _се повуче и посматраше прилику, која му се учини да при 
 земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је  
то се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„По 
се је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанк 
на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приб 
ван лаконично.{S} И онда додаде, као за себе: — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из м 
ни пријатељи, да крваву борбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, к 
ог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску  
је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је 
ођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пре 
не мисли наметале; свагда је питао сама себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој  
евојке.{S} Двојаку је задаћу примила на себе свака болничарка: да негује и двори рањене јунаке, 
ма, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а  
јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити  
ај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се  
га савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим 
их у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпо 
 на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Доп 
ве.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка. 
ад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, 
ћ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут чит 
дања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.< 
а и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало  
од нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци здраву, тре 
е био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на свако 
ажен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови 
олази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик  
н у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није мога 
рече Радојковић.{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим  
није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти с 
 тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало 
запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један  
некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са ж 
ко озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко ј 
, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била другом кому д 
екати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучин 
> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показ 
 /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао но 
, али на основу докумената, које је код себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће б 
, мрзела га из дна своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гур 
гу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бац 
могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би им 
нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би тр 
з основа мора мењати живот, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна п 
 хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле, док сасвим не оздрави.</p> <p>Овај пози 
и је приликом поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, кој 
у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако у 
S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или вечером затећи онога 
у сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје и 
година свога владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> < 
раних полиција, него је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју служб 
ашао из куће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> < 
 сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихо 
е побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у б 
еда посматрају живот <pb n="278" /> око себе.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињ 
 код куће? — изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Нат 
 Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе своје најмилије и да им прича, како је се у старо  
, да је вама пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи,  
Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остал 
неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић приме 
ати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са к 
емером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за мн 
итаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је н 
Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очим 
/> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се  
у мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је 
Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и ост 
ео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се примири.</p> <p>Затим је одмах отишао по д 
тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају б 
S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцк 
S} Њега је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцк 
ири хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— 
 <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Обер 
а и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла ко 
собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Сил 
е душа њена била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тог 
ј дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузела је нека нес 
 Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини  
мо на вољу да пође за онога ког је сама себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбег 
 је верно извршила дужност коју је сама себи одмерила, према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је ч 
ешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са пита 
ој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љ 
некле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само с 
Влада преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи,  
ву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш у истини у 
преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ћ 
 Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држ 
оварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, кој 
шевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подвода 
у и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкн 
један део Једрена а други део да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и севе 
 отео од Арнаута неки јунак, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milest 
иво је ишчекивала Лазаревића, којега је себи позвала.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и уве 
 тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузео.</p> <p>Но за име младићево сазнало с 
не сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и раду, прикупља мисл 
 Влада отео Јованчин живот од Арнаута и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје  
 јадника.{S} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и не 
на се брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер 
ат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога б 
.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пођ 
Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџ 
олити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, кој 
ћем, но Ранко је покретом руке призва к себи.</p> <p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе 
уку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тад 
о лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог 
осто није могла за дуго време да дође к себи.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на с 
они стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Клањам се, — отп 
 ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи и брата њезина, младога комиту Милана, који се сад 
а много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p>  
е у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђим 
а преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окрену се и покајничким <pb n="377" /> кораком 
да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкуј 
хајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што у 
Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p> 
<p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим 
само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ја издржао, — рече  
цу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположе 
 <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и 
д се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од ње.{S} А љубила ј 
 се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се о 
ражена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало с 
> само о себи говорила, о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, ме 
заним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p 
а, <pb n="438" /> а Миле је представљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бив 
 самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, које 
и мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде  
ан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна, он није крио своје односе ни са људим 
своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харам 
 и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи 
> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати г 
лико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љуба 
е, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама 
а је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је о 
ута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли ме 
оком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{ 
иво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако в 
мивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлу 
авно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку би  
а чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и 
љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао 
ивковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</ 
рат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети ка 
и.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху  
ивајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу ра 
ав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала 
тина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за бра 
док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су д 
неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те ос 
у борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А з 
/p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да  
са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочитала 
на, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако,  
да са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам 
и поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у  
.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p>Ба 
ња па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те  
 од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај  
{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке не  
ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радост 
ница моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуна 
мер своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста прост 
у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједн 
ић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази  
иже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> < 
 снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем 
на није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриге  
ти буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, 
— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутр 
 госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p 
> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ћ 
не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам р 
 и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих непријатних 
мо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу  
благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да с 
о ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Србима и Ц 
</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо говорити  
ње добровољаца.{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Кос 
сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год 
е баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као  
о је земља великог ината и јединственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера приг 
СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред залазак сун 
сављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени д 
а Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је избацила неколико ме 
а собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, д 
н кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред. 
к не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је звиждао као помаман и засипао сваки кутић, с 
упи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, нара 
аузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захтев Европе, своју је 
емо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све дов 
ебра...{S} Одмах на неколико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не вара 
pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</ 
ше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе  
мија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, где беху највећа и најјача у 
 као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам 
уковник Кондић, који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак 
 усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг пр 
евљење народно, кад год је и где год је севнула мисао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узру 
/p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зат 
ично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, дај 
 обуче капут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер за 
би.</p> <p>Најзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p> 
ости. — Надовеже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнем 
гуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац  
зађе и Катарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окр 
— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су н 
647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Л 
>— На сваки начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је в 
акер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p 
ње Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра  
положењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се за 
к турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађе 
ко ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин то 
 на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Планину; и за  
испите, па нек заједно донесе.</p> <p>— Седам кригли пива — заповеди Предраговић.</p> <p>Кафеџи 
 поче полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једн 
је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p 
ина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, ј 
овољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаз 
ичај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и 
а, ми се не бојимо ђавола, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова у 
опије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која 
ругог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један чл 
дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекра 
нда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је  
 сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од пр 
ам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ седам дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p 
..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни више већ 
а поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направ 
алим помоћним одредима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија бе 
="chapter" xml:id="SRP19203_C71"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</hea 
="chapter" xml:id="SRP19203_C72"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Под градом Краљевић 
="chapter" xml:id="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у 
="chapter" xml:id="SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у бо 
="chapter" xml:id="SRP19203_C75"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА.</head> <head>Нови јади.</head> < 
="chapter" xml:id="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</he 
="chapter" xml:id="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?< 
="chapter" xml:id="SRP19203_C78"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</h 
="chapter" xml:id="SRP19203_C79"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Сахрањене лепе над 
="chapter" xml:id="SRP19203_C70"> <head>СЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</h 
xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану нед 
="chapter" xml:id="SRP19203_C17"> <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината< 
анима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— От 
 <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној стр 
aphic" /><!-- — Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу рук 
данас?</p> <p>— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу рук 
 му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи кав 
миљени мали новинар Росић.</p> <p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ам 
?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> 
морално свладао своје бујне парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела) 
ојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга 
ранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошт 
ачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по нер 
слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши но 
 а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чисти 
е даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састан 
</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Н 
ка.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дард 
о ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласова са бојишта?</p> 
и послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица мно 
е, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У је 
осле кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распореди 
знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као  
се око не вара — рече забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, об 
вно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На 
, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандил 
у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Миц 
ола, рече му Миловановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић п 
сао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акценти 
вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај п 
евић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро м 
е са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала 
апше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то  
му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот 
ци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капета 
асе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пешачких. 
/p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија 
а осетљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, сп 
е га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цига 
} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал 
осподине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</p> <p>— Можете ли ви, рече Марта, осетити, кад н 
Вече је.{S} Оберкнежевић и плави младић седе и разговарају.</p> <p>Оберкнежевић говораше:</p> < 
олицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разго 
есту на којем је некада њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весел 
А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака од њих и  
и до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види свој 
ти на ногама.{S} Наслоњачу, на којој је седела, муж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплаше 
дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p>  
јанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места 
p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не 
 секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан р 
ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао сх 
 Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у ра 
p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предме 
и шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму... 
/p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарк 
 и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се д 
ш и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу и гледао, гледао. 
вим један војник другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreig 
загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> 
присутан и Николић потпоручник, који је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у  
и? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети вој 
нда ми је сав зелен.</p> <p>Још дуго је седео бата-Лаза и размишљао о <pb n="505" /> приликама  
, ја га не испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, 
 Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ 
редраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, уст 
>Николић је после овога, још неко време седео и разговарао са Јованком о разним догађајима а ка 
ио на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се ба 
 му други — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дош 
а купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској в 
набе, на коме је, како она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари сме 
о.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет св 
 збацила са себе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се 
узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше оди 
</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p>  
ма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном буквом, на влажној трави, у пади 
о Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафа 
лобођених крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замис 
осао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешт 
nit="graphic" /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272"  
читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пр 
 на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју  
оново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташ 
ујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p 
ну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћи 
скликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p 
спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву!</p> <p>»Онда ми поче причати о својима 
 чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствар 
евић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, коч 
 црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је с 
д ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову 
ј којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Нера 
ма.{S} Види лепо, где на једној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила  
 нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скада 
х ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај х 
еоград, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево 
пред кафаницу, глумац Добра Милутиновић седи са једним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, 
вога живота.</p> <p>Краљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази проз 
љао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Ос 
миљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о ж 
егству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном пар 
head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанк 
, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу 
!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видев 
овест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла.{S} Мала је, обла и лепа, и  
из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млад 
њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се 
> <p>— Не!</p> <p>— Не?</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна 
 тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p> 
ила мила, врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лаган 
рамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црнома 
им интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја д 
ад!{S} Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S 
се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме бил 
>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом  
 испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана  
ај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на  
 кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада 
unit="subSection" /> <p>Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број за 
 моја посестрима!{S} Јуче сам пред вече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за  
у се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица  
ећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> <p>Госп 
S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе  
азаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Марта.</p> <p>„Благодарим, госпођ 
ој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Ви 
 стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целог 
p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућно 
 добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> < 
 а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наше као по кома 
.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и 
l:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</head> < 
xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Дола 
" xml:id="SRP19203_C27"> <head>ДВАДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Мртвачева прича</head> <p>Кад  
d="SRP19203_C97"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је ра 
r" xml:id="SRP19203_C57"> <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> 
" xml:id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p> 
" xml:id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћат 
xml:id="SRP19203_C77"> <head>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>С 
d="SRP19203_C87"> <head>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>На растанку.</head> <p>Када је оно в 
ml:id="SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</hea 
 xml:id="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Ката 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C7"> <head>СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Кукурикање мајоровога петла</h 
од ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и п 
/p> <p>Кад је био готов са прегледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како ј 
е такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине: 
 <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусн 
 срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, по 
жени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> 
есно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и  
стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— С 
несе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отв 
а.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдн 
ори врата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он  
оњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Налакти се на колена а главу нас 
ало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпо 
ез велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора,  
е у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај 
ести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесников 
p> <p>После овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак сам 
о одговорише остали.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек  
 попе на њега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај  
целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је св 
метити љутина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Вој 
 онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, п 
завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Зак 
8" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још ист 
p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига  
>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних 
еч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи састана 
 што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену;  
<head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо 
поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница господо, прочитаће се њихове извине и из њих ће 
не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p> <p>Први је дошао млади арти 
вако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до изве 
p>Освануо је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви члано 
успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој у 
и изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опши 
вић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви жестоко дебатујете! — Примети Радо 
пштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Паш 
е након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упуће 
p>А још исте ноћи је решење министарске седнице поднето краљу на одобрење.</p> <p>После поднето 
јвода Путник о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на с 
а уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку  
роз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радојковић се поново в 
кадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спрем 
је разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се прешло и на 
 одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога  
путио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им са 
ку, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже у пол 
едседник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предложите ви сами. —  
она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са седнице о 
ање официра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно м 
удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдс 
Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта да изн 
 у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p>Наиме, мени се не свиђа и не допада држ 
ио Пашић принуђен да сазове министарску седницу и да на њој се донесе одлука поводом тога питањ 
почнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свак 
а друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је млади ар 
а пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела 
а ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам д 
нак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да з 
о љубазно и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, 
рпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и 
рчмама и варошким кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандар 
м двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, ка 
 је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога ј 
ањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} О 
> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари 
а-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број ка 
 подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S 
а се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељ 
ио ништа, него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празно 
ријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, 
 се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи  
један младић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда уз 
а мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на пример, рођацима не да мира?</ 
ље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они ч 
ом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасвим интиман.{S} Они га поштују и воле 
ше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога ч 
у <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, 
ао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватре до ватре пронесе гл 
вога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када  
је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а 
отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе веков 
Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека дво 
/p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе над 
паде Милану на груди.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи 
дне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако пад 
ме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет. 
а још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш жел 
здише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — 
н:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} Ја сам већ прошла  
ваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет прит 
е у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} Али јаој, мене, брале, њезин Милан, 
p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није ј 
 настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас 
аци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страхови 
омови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји. 
сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар му рече, да му доцније реферише о де 
" /> зарађена а за њега приправљена два сексера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради  
ожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће д 
пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p>  
ђене комисије, да идем на северозападни сектор и пописујем ратни плен.{S} Кад сам пошао, обрати 
 који је руководио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} И 
е сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке в 
рпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћ 
тено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање фо 
а Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне нападе на свима лин 
и су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да 
е отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Ту 
м вам, да је артиљеријска ватра на свом сектору, била најстрашнија, јер је на овој страни било  
јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се пр 
чке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју оп 
одређени да са својим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрље 
 бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Беогр 
ен а бациш међ непријатеља, за неколико секунада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет ме 
 улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах за овим би се враћала болеснику, кога  
едио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секцира.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвач 
у и неколико признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник. 
да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посматрала Јова 
 госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је 
а на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом  
едној постељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина г 
е се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам  
у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога зву 
елепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време 
је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p>Јовановић се обрадова овом изненађењу.{S}  
адали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничко 
е нека непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> < 
г путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико киломе 
нина, крупна, млада и једра Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше  
ц дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрн 
...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише 
ц, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнак 
е владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— 
гла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одгов 
огме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише 
дело да га остави на место.{S} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души  
прости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини,  
већ две недеље навалио.</p> <p>Одмах је села и написала писмо, предала га Анђи да га однесе Рад 
у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Пај 
ан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— 
ога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у  
једило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко се замисли.</p> <p>Неко је време 
ан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише пр 
узели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је  
ојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и  
далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средишт 
го колебала ни премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„ 
мите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавал 
какали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Сто 
 Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назв 
небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потеч 
ло заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку.</p> <p> 
ти ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па глед 
/p> <p>Брат јој пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) 
 али замало.</p> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капета 
своју омиљену песму „<title>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ 
о је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} П 
ајтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи при 
скреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разго 
 да испрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, во 
 <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоноша донесе писмо.</p> <p> 
урао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Мо 
и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци 
купо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте бата 
 освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи  
 сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш 
> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Б 
ца не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Равница ноћу живи.{S} Ноћ говори.</p 
 десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад 
> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> <p>Са избором је ишло  
дачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било је очаравано његовим рет 
 најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{ 
и тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири,  
и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње с 
наест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш,  
лико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} Али колико ми 
лику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је 
ој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је с 
због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово је лепо појање имал 
тересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме није позна 
је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу  
{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су стра 
 избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у 
/> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузм 
тара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо нигде препрека и су 
ајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p 
поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у 
 госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и 
 воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би в 
о нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирућ 
њи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и у 
 цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S} Би 
каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но б 
идеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта  
дио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочоперни 
.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао ј 
у, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу ти 
 Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код р 
ће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парни 
оскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Рав 
<p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има жи 
дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> < 
 му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборав 
ије могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда је срце било  
лабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику,  
> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од кра 
овала глас јазавчев, кад пандур пролази селом.</p> <p>Кад је друштво на Орловом Бојишту свршило 
а он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне 
 на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Он 
авице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше доб 
 и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији 
ке.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са боји 
 — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} 
е било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагл 
ометара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} Арнаути  
наест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од првих дана, и 
утно заборави, онда се мало разговара о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p 
е фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло 
 дизати, јер он није само пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићев 
м, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Ужив 
косића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасе 
је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, ран 
здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелник 
до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у м 
/p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна,  
>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} 
е једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест д 
нини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике фи 
вет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се м 
ло, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, 
 говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по 
 једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у се 
евали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је 
абио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад ј 
а српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и да <pb  
виста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему 
 жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фру 
Војници и сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то зн 
метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима,  
е господе и госпођа, погурених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце 
 n="393" /> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{ 
њен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па  
днога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док она спу 
<p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је 
p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски со 
Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо 
ловена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија од 
 сеизи имају родитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајо 
/> <p>Већ се помаљаху и некоји сељани и сељанке који се враћаху железницом из вароши.{S} Првога 
 господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућа, чиновн 
ада нас изненада нападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бус 
>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је к 
 врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном пона 
<p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце 
е сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуцион 
горело... али није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чек 
смо имали бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оруж 
ез пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једн 
су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку, да надгледа Јована, а 
стајао се са многим својим познаницима, сељацима и капуташима; са њима је кратко разговарао, ал 
власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у нед 
} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, д 
на добра, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин к 
, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и  
ео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар 
ино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође 
ица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки и 
> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материј 
би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичај 
 се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p>  
 оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на н 
, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изне 
а то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само махнит може од 
одрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила на јуриш тур 
рити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као 
Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој 
еника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму из какве комичне опере.</p> 
и тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да л 
јем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, 
 се озбиљном политиком, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какв 
<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти  
ала београдске новине, а нарочито описе сензационалних љубави и љубавних авантира, сад је удара 
ле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републи 
у.</p> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е 
ло веран...{S} Све је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће ст 
, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових другова који падоше на бој 
им рањеником, она је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А усп 
?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S}  
рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима г 
а говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одбрани  
леменитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом испод дољње ус 
.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести 
сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају 
та самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасн 
уде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздрављ 
 веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p>После краћег разговора, који ј 
 је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p>  
 каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седн 
, као понуду своме другу.</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га П 
: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, и 
аслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у ми 
браћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена са 
истар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, минис 
те дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим.  
аучили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српст 
пали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричарка, кој 
tone unit="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у т 
ном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} 
растовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештеник Оберкнежевић, Јованов отац, а за санду 
/p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен м 
их има десет категорија, које почињу са сеоским пандуром, а свршавају са министром.{S} Они, кој 
свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седну  
че Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојлови 
у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабо 
о да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>—  
 <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умири 
е.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика- 
ођоше до сандука они се један другом по сеоском обичају, поклонише, Ђока се Јарац прекрсти, и Ј 
ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а 
и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву своме верном народу, пози 
млађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S}  
ености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објавила да ће с 
одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Јанко Вукотић а другим бригадир Митар Мартиновић 
 <p>Иза ових битака, одред под командом сердара Вукотића, јурио је напред, освајајући позицију  
и и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им је велика, а момку нема замерке“.{S} А она:  
жност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју р 
тешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као амане 
 Мило ми је — рече домаћица. — Изволите сести.</p> <p>Потпуковникова гостољубивост не могаше са 
, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојловићу.</p> <p>Радојловић седе.</ 
а.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S 
махнувши руком.</p> <p>— Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје на 
чувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p 
матрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и н 
оји убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и д 
азио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да за 
еника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд 
а њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да Оберкнежевић наједанпут так 
анком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости. 
ушевно код Јованке, када је мислила као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини  
> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сест 
пречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николи 
а сад одлазим; па пошто нема никога код сестре, дођох до Вас, да Вас замолим, да јој се нађете  
 до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драг 
ије само њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.< 
азблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свако 
ицу да преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> врш 
> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно у 
етници се све више окупљаху око брата и сестре, да њихове груди својим грудима заштите.</p> <p> 
нчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим ову прилику, а да не по 
</p> <p>Врло је разумљив њезин бол, бол сестре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је би 
{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он с 
у од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка примивши кутијицу од Ни 
мити побратимства моме другу Николићу а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из  
 нађе, а где не би помогао брату свом и сестри својој.</p> <p>Није, заиста, протекло више од де 
е он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа ни 
гује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом  
омиту Милана, који се сад није мицао од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кућ 
моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погину 
 сестрина нега најсвесрднија, да се под сестрином негом и најтежа рана исцељује.</p> <p>Прочита 
нат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она је осетила, да може да му п 
господина Радојковића и мог вереника, а сестрински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“< 
то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ле 
ама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А 
, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да им олакшају јуначке муке; да им 
ску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлила <pb n="388" /> ју је и 
 ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Позвала је к себи 
 њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо  
ме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућно 
ке немам, да јој се потужим,</l> <l>„Ни сестрице, да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на 
но се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} 
, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштише му читаву ства 
ајзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не пошту 
вор за пумпање и експлоатацију а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је т 
топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као п 
злог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам да се ов 
док се боље опоравиш.</p> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јова 
Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље,  
 Јованци рече:</p> <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сва 
ед тога, није му баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>Посл 
на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу ј 
 тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Мо 
о Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи Мицу, она  
и соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје вреле груди.</p> <p>Поручник Алексић је 
лас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се! 
гичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим 
...</p> <p>— Ако ништа, могао би је као сестру заволети.</p> <p>Радојловић поцрвене и погледа Л 
и се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врл 
слила, да ме воли... ја сам је само као сестру волео“..</p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуг 
тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а она је само мислила, да ме воли... ја с 
понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника... 
 гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напоменом, била је изнен 
езбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} О 
чниче!..{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгуби 
вао и као вредну наставницу и као добру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчев 
лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изг 
 који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те се 
ече весело причала, да ма и малу појаву сете растера.</p> <p>„Дан је, драга Катарина, већ краћи 
али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она  
у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пу 
</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом  
нка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој је била увек при р 
 од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја н 
м објави резултат прегледања.{S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчиц 
гласно: „разведрава се.“</p> <p>Краљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ 
/p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при  
оменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хват 
> <p>После обављеног верења, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога  
ића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече 
 пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чи 
/p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окре 
и на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад о 
било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све 
 у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег 
<p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си о 
тра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p 
/p> <p>— Е, децо, време је да се и куће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас  
 да не квари више избор своје кћери.{S} Сетио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он св 
 кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао,  
е дужег објашњавања, бата-Лазе једва се сетио имена и презимена, његовог Приморца.</p> <p>Болни 
жевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} 
.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојко 
ртва прилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега  
мита се мало замисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања 
 у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> < 
 гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те не 
товање ни прекор не могаше му растерати сету, нити измамити из њега речце која би разјаснила ње 
— Веома ми је мило, када се неко и мене сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговор 
ћ, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема предњака и како их жељно очекује. 
кла: „да јој је мило, када се и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао ниј 
моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снаг 
 полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе к 
ирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући  
}-VIII.{S} 1907., и који гласи:</p> <p>„Сећај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили см 
је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S 
гамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја  
окојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповеди 
 њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три  
ада сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} Сећам се свега и свачега, као да је баш јуче било, — ре 
вих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не сећам.</p> <p>— „Мене је“, рекао је, „истинита ревност  
ш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђиваше Приморац.</p> <p>— Знаш, оно, на Пр 
полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не са 
ти износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео,  
г о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пр 
 као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него ка 
уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек 
те мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да  
а пренаглити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, д 
 Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим 
ше мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију 
 отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате другови, када сам био о Петров-дану, као војни б 
{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, В 
 да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И милов 
и о слободи својој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Ни 
а и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долаз 
деш правац...</p> <p>— А онда?</p> <p>— Сећаш ли се првих Вукових речи роду свом?</p> <p>— Не с 
ови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару к 
о братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — пот 
<p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш 
ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав п 
у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу 
{S} Дед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Д 
ад, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако  
фија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — оте 
стави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле. 
амо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— П 
 према њему. — А ја сам већ мислила, да си нас заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, го 
 у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџб 
ри твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговор 
ањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да си био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на  
де полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су  
распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога бо 
S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О,  
 признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашал 
во: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали се доктор.</p> <p>Перино лице п 
чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом  
а сам већ прошла кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од 
<p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен ч 
{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који  
 му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прс 
 до оваког резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он 
, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет 
ран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи уда 
— прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S}  
опи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемирив 
љства на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какв 
е пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо,  
 знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неран 
> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи 
 <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, и 
ала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Н 
 три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> < 
га! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пр 
лбанске горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити с 
аче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S 
 окрену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја 
?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>— Немам 
...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџби 
ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- 
а к њој.</p> <p>— О, јунакињо моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни п 
ак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наивна?{S} Може бити...</p> <p>— Да 
отпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Ката 
/> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што 
е глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за нек 
душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату са 
то, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени, Недићева Нато.</p> <p>Када си би 
ачки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потл 
је, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погрешака мојих, али за све сазнала  
> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да б 
кар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, 
 већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; к 
ох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се 
дост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те ј 
е, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и пос 
сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде 
ош позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: с 
</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да с 
ложаја, беху преполовљени.{S} На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гон 
иш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна. 
ановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ни 
> <p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у  
, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама п 
и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на једно р 
рнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина,  
уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли 
нство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p>  
 ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништ 
</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, гос 
> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе ст 
?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су 
ити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Каз 
p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не мо 
о послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>—  
ви га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не  
ада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак 
.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, н 
ах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а 
 може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој да се задржаваш. — Рече  
 Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p 
>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти 
и ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хт 
Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи св 
ога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Катарина, да пишеш роман „<tit 
 код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар сви 
едати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита Пашић после неколико тренутака 
о противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p>  
ајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства с 
се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приреди 
г реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба влад 
 ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само нај 
н глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ освану 
 <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само  
м поуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> 
екоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло добро, да болесник, као шт 
ритиште ју на своје груди.</p> <p>— Сад си моја и пред Богом и пред људима — рече јој радосно.  
p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може б 
Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, погодио моју најживљу жељу!“</p> <p>А Мил 
рио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица 
 „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла.“ Побожни осећај махом јој савлада радозналост 
душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.< 
нато предсобље.</p> <p>— Газдарице, где си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на  
рина примивши киту и миришући.{S} А где си га набрао?</p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у 
ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p 
уби и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p> 
чека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и 
ама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, шт 
ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си ли му разумео?</p> <p>— Разумем!...</p> <p>— Добро п 
S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама 
</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... го 
на и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p>  
ика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јес 
 се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја с 
.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви 
, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} 
> <p>— Врага га нађоше!</p> <p>— А коме си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у  
удисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са д 
стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто го 
па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре,  
литета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>— Па?{S} Запита 
оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} 
n="78" /> <p>— Истину...</p> <p>— Да ли си заиста Јован Мијодраговић?</p> <p>Генералштабни пуко 
каквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p 
ва Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазареви 
а ми, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јав 
 је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после са Здравком налазио?</p> <p>— Једном само.< 
заревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком не може бити ништа?</p 
у на њих.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање ј 
оме, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госп 
ажи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Н 
 зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка 
уле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели 
 толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</ 
па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладос 
Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу с 
и се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије, и за то м 
 крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...< 
.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жарко 
> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти пра 
 не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што 
 оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У  
живе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си п 
ио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код 
и онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љ 
>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац 
м негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубав 
 ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао с 
ала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p 
>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју отаџби 
де!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики  
/p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А к 
и писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p>  
амо у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете  
о...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однел 
ј Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p>— Д 
тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла 
е хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Срб 
торе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у  
p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој 
о, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја,  
о код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— К 
53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> < 
и ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лаз 
друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још би 
 рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> < 
..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p 
х података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све  
{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај  
 његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао  
p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>—  
иси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.< 
и поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шт 
че:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Ја 
>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Ча 
ојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете  
 ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Н 
еда изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> 
 пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зак 
дељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му рук 
е, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била с 
и, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и 
/head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Ло 
ша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, кој 
> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, жи 
пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<forei 
не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли  
p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„З 
 чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p>„Л 
и обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако 
се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитерно 
никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си посла — примети други комита — када ниси погинуо до  
узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је се 
ао ми је:</p> <p>— Остани код мене, док си жив и докле год ја живим.</p> <p>Све ми је добро бил 
у ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Пот 
ога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је жив 
Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи 
и, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство 
од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу н 
reign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић  
p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" />  
е, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић од 
„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе са 
не обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она  
оман могао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p>  
, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Ј 
вићу.</p> <p>„Лакше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени п 
рчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Ал 
тварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодл 
о си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шт 
жа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш 
вене и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.< 
 рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— 
не лепе рупице на бради.</p> <p>— Видио си њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле  
у на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам 
p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој,  
 човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} 
<pb n="266" /> свака бараба напада, ако си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњ 
ик, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звон 
итику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; а 
, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па 
 таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p> 
згубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар 
жи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је  
вићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и 
/> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побо 
p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, јер рећи мораш!</p> 
и још и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — за 
а га понуди, да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе  
а топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к де 
иш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се  
кусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш,  
Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је 
м и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радозн 
и учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту 
:</p> <p>— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки 
</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одгово 
пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласк 
 Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знат 
у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши преч 
ла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} К 
дојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> < 
ад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њиме.</p> <p>— Ех, само да ми  
ају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: н 
у метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му честитам. 
 твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ  
чи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи  
де и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу,  
. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер неће им 
раговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим  
о с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је  
сно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> 
ућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</ 
руги пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што 
злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А 
тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија ими 
ала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замо 
 ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их њему писала?{S} Зашто га већ ниси заборавила.</p> 
стави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није 
Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцен 
ђег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" />  
 ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p 
оћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{ 
ознајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд  
исли, а друго је Бугарска.</p> <p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>—  
ијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — о 
и ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S 
ју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе са 
е!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а с 
ести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас си наш...</p> <p>— Ваш?</p> <p>— Данас је после подне и 
, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Како је 
икну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену необичну радост.</p> <pb n= 
p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао 
розор, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Кр 
ико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуш 
гон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз се полако к 
p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду са источног сектора, где је ш 
немиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је ком 
изабрао је врло згодно време.{S} Био је сигуран од међународних заплета, и са великом је верова 
 да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након 
огла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да т 
 јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стреп 
} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>По 
се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Н 
рски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које велесиле, јер они у оно 
а на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно и само С 
p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, не 
онако љутит процеди кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине 
или на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му пр 
слетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће 
тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е 
авио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је п 
ција је позитивна.{S} Пред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а  
 <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити 
у о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по ч 
јем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — 
ко је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна з 
адоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} 
 грдне жалости његове, кад Неранџа сама сиђе с кола и приђе право к њему.</p> <p>— Зар сама дол 
 прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби 
 обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога 
х на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причек 
нда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосмо опет ка огњевима.{S} Истом некоји почеше да сав 
 за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се пр 
вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназ 
.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мрако 
а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху  
</p> <p>На пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху ул 
ака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор  
урен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је је 
шавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за 
 кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад је изиш 
аше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут ста 
овић му приступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш о 
кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част на 
боду погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S}  
 му беху опружене, а на једном му прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена к 
 кад оно рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских цар 
ти и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им  
ца сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађа 
 бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошл 
еханизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради  
зма, којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на о 
је радио по закону и по реду, и никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона у 
, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у в 
е само на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> < 
одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра  
 бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радознали.</p> <p>Реч по реч па  
ротив Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво наче 
сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже 
раљ Никола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— 
ну.</p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се 
вање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била про 
говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она н 
е девиза бити ил’ не бити.{S} Па ако је сила, нека нас просто збришу са кугле земљине, ал’ за т 
ласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила се прошлост са будућно 
ној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше из 
ху до врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владам 
 Никола саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру 
ње његов одговор представницима великих сила, приликом поднашања њихове представке у питању Ска 
учак, да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра д 
али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло је незгодан и његов положај, рече П 
ћа, краљ је позвао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</ 
респектовати захтеве и закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Ср 
р, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читав 
рисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског 
одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке  
дњем свом одговору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној  
ви.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код 
 ове изјаве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да б 
ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</p> <p>„Међународна је сит 
} Жао ми је, али ову представку великих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем над 
да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова  
адржати.{S} А за другу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мис 
ији.{S} А дипломација европских великих сила је седела па рачунала: колико бајонета има свака о 
 кабинет.</p> <p>Представници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана изве 
демарша, представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора  
е чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, П 
имала право, када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Види 
па да морам као оно пре на пола пута да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигур 
 мајора Жарка, који се пажљиво и полако силазио, ослањајући се на сабљу:</p> <pb n="779" /> <p> 
ом на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силазити путници, који већином беху војници, официри и  
 је напредовало лепо.{S} Могао је већ и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати 
скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пешачити.</p> <p>Пошто их кочијаш намести, с 
к србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао, да приволе краља Николу, да се покор 
па макар га после морао предати великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници вели 
 да се одупремо свима европским великим силама?</p> <p>— Не може бити, да се све велике силе ди 
овинује и покори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да о 
p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и нар 
срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекн 
83" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на железничкој станици и отпр 
икако не би могли рачунати, али ме неки силан инстинкт гони, да помишљам и на рескир.</p> <p>—  
еђености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S 
дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Ост 
ено.{S} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске фор 
> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпор 
ј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, ласка њег 
" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији бе 
p>То није била душевна револуција, него силан, постепен, готово миран душевни развој, уверење њ 
{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог ча 
ко си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материјал пропада...</p> <p>— Та има 
 их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S}  
и и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци 
} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док б 
е се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика ст 
носи.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне  
не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово  
 онога момента никакве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна нар 
пет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању  
 била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{ 
уштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаревић имао право.< 
ово, не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} 
че своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дођ 
> <p>Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“< 
/p> <p>— Не може бити, да се све велике силе дигну против балканских савезника — рече одрешито  
у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју ли 
не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по  
} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојен 
рући се на кораке које предузеше велике силе.</p> </div> <pb n="757" /> <div type="chapter" xml 
е конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје отаџбине и  
 рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључи 
ла једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p> 
м се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње и сила девојачке љубави.{S} Борила 
изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен 
 оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентри 
сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда 
свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути др 
ела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> < 
тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим п 
до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њиме поступала.</p> <p>Ако се 
 је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанел 
 просто био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и њ 
ју Арнаути један преко другога.{S} Али, силесија их је.{S} Да по пет пушака испаљује наједанпут 
авили сви министри, народни посланици и силесија одушевљенога народа.{S} Госпође их почастише р 
 Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунско веће, на коме  
ним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и  
 друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је б 
бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити пре 
као, да неће попустити ником већ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од члано 
ја је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то!  
елика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја н 
Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.< 
а машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S} Мислио је брзо, оштроумно, са гвозденом логик 
и биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и теш 
 и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу.{S} Била је као 
хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> < 
и не малакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И нарав 
р, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила њег 
 породици беше млада, необично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она 
ју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у п 
p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити... 
о је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаутских, турска је вла 
од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У 
а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Ска 
х чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Мили 
чи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турс 
рено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница венац не 
жаве.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни, ако им је војска добра.</p> <p>4.{S} Главна је п 
и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржањем родио је „Уједиње 
а споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме него 
наследника.{S} И онда долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова м 
 /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није имала мира од  
вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да остане мирна.</ 
пно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим, но видих да сам се превари 
 <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе са бојишта у Б 
у Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> < 
е, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода  
к се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазар 
ништа друго, до ли савијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак са 
в!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу новом животном филозофијом, 
знати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и прими 
тиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је г 
а лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Пр 
ј још све нисам ни рекао!), а она ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, 
ко Росићеву енергију?</p> <p>— Па он је силно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам 
еломе народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„ 
родне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или  
 зазвони позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „П 
ица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу ск 
 глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће  
е стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p>Краљ даваше сам с 
ризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће 
 слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је 
„Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</ 
слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гње 
девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојан 
р је добро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом ре 
х смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском 
</p> <p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој зе 
едајући на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај 
који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањић 
а, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одуше 
 проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром 
клонула и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</ 
а, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да с 
 наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> 
ао, о њиховим бесним и добрим коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској пород 
/p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро 
 и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнеж 
тојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереника  
овитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb 
ше шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам о 
 и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, 
 не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити главу, да се од 
гог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска арт 
да је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, пос 
рце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најб 
ј потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није д 
види.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да излете живот из њега.{S 
аље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! 
на, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмо 
полумесец на рођеној грудви његовој.{S} Силом и преваром га отимали од лепе вере му православне 
о да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора свакој њиховој же 
е Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због  
ила.</p> <p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господи 
је.{S} Но зато наглашавам, да само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које по 
 се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се 
 све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, 
 није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак кап 
pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p 
па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} 
е, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити е 
писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији н 
дна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихова површина (преко 50 километара) преламал 
 удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је п 
чци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањолт и предње полож 
нархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкан 
ији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне 
ће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за њих био добар мамак, да се у 
 мах се две, само две речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> < 
тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Н 
p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се 
 да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када 
ваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Ст 
 сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове који воде старој престоници ц 
ика, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђ 
<p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освоји 
удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> 
дне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њи 
 вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав свима и желим усп 
ј сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ  
и град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Сло 
опасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим 
шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда в 
, брза и искусна лекарска помоћ доктора Симића, допринеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сир 
м чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утис 
потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићевим.</p> <p>Предра 
 већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је 
n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разго 
а.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... ил 
, вазда ми лебди пред очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија ко 
емо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По ч 
м ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да с 
ђу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Н 
} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењ 
њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај назд 
ви народни забрину се за живот младог и симпатичног наследника.{S} И онда долази друго, још сил 
жи а очевидно је приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са  
зо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука 
нија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкне 
замишљам: велика друштвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија. 
м Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви поче 
у идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен 
и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си 
га је после пола ноћи када је видела да син не долази, наваљивала на свога мужа, да се обуче и  
убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и је 
 је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се 
 <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока  
за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у остало 
ликом.{S} А да ли она зна, какав јој је син?</p> <p>— Зна све, али је луда за њим.{S} Он је рђа 
 очима јасан израз самосвести, да му је син верно и јуначки извршио дужност према својој отаџби 
 већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Петар је још 26. септембра испалио прв 
одилачком рату, доказао је, да је сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или см 
у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Об 
 ожалошћен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у 
оворио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</p> <p>Потпоручни 
>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по дољама и 
head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l>  
тњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву  
ковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час с 
ма, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај се посла, рече Пантат 
 с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: 
оје на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озби 
> <p>Иван је био врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот  
и од сваке прљавштине?</p> <p>И Јована, сина поп Миланова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И с 
.</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И очи 
 како поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен 
зили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло рећи, да је дете из виши 
ао је војнички за мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На л 
творено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казива 
му не би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капу 
<p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му  
ши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше об 
ком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</ 
сао:</p> <p>„Рукољуб и поздрав од вашег сина</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја п 
у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Срб 
абовом избору, пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, ро 
спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће 
уком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син 
сани државни саветник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.< 
>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Мил 
рстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опе 
ка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња  
ом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало,  
е црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне 
е поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Мил 
аговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Пр 
вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да освоји и Драч.{S} Лакше се  
ања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај 
, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па ш 
ићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с 
ика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у  
ечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта т 
је као восак, кроз болни крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и д 
ну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и пригне 
ће сетимо.{S} Па остај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, 
 и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригуш 
у, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S}  
али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћ 
 Нати натакнем на прст.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера ск 
ко тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрав 
тра.</p> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше  
 те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На 
 заливајући ову драгоценом крвљу својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балк 
који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да освете срп 
инама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнад 
них душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хе 
два виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само минут дв 
треба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч,  
ш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море! 
ожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само 
мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и ун 
у, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати 
ст своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Срп 
уном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не см 
у да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Сто 
вршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два на 
 само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар пра 
О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао  
важној мисији, а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у бл 
екора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то у 
оса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио р 
, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју прогов 
боде, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађо 
да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле уми 
S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао 
ашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам упра 
<p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>— Синоћ?{S} Пред „Москвом“.</p> <p>— Докле?</p> <p>— До п 
ио састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p> <p>— Да ли си рекла, да са мајором Здравком  
. — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S 
исту овај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним имен 
број „<title>Политике</title>“, који је синоћ на повратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часо 
неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу? 
вему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао 
дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се мало изненади.</p> <p>—  
а поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберк 
болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песм 
b n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да  
цију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше  
} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ранкових, н 
 брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и последњи ропац испуштао са лаким и  
<p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са  
оја је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао  
иваше никакве помоћи, болном, преболном сину његовом.</p> <p>Предраговићка је остала крај сина, 
вог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, как 
ли у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступ 
илан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.< 
 био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковни 
т четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> < 
м темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена свет 
м робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у з 
 смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у су 
 која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно превалило.< 
а и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p> </div> <pb n="555" /> <div type="c 
бљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш 
срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејал 
 <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То б 
ијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих 
.</p> <p>Када се разданило, отпочела је сипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова 
S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, селе, моја  
дајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, 
ок би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље 
ло било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Н 
ода нареди, да се креће.{S} Јесења киша сипи, да не мож’ ока отворити.{S} А магла се почела пол 
утро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После је 
 мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле ка 
и Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим н 
, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} Пита ме, 
ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се 
 ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Посрбијанчује се, али пати, много пати 
је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим,  
 осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим ла 
 што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Доне 
 и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има браш 
 чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасв 
смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан 
азврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва 
ну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та 
<p>— Сиромах Воја!</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>—  
волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, 
екоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Светислав!{S} Ваљда је запаљење плућа.{S} А да  
ве је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Ше 
единица венча онако, како бачвани веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а  
ова Бајка?</p> <pb n="156" /> <p>Где је сиромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} 
више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио д 
вић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дошао је, рече Л 
По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти ј 
кохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку и рече:</ 
, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила 
рата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> по 
а.</p> <p>Осврну се по салону.</p> <p>— Сирота, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме к 
ти готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лаза 
 пута жалосно главом и понови:</p> <p>— Сирота.</p> <p>Кад је изишао из предсобља, она му је па 
 и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху т 
 дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као в 
инеше, да се Ранко брзо опорави.</p> <p>Сирота госпођа Предраговићка, за ову недељу дана толико 
доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да испове 
 допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирота Јованка покушавала је све могуће, само да би што 
и.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} 
з родитеља давно, здраво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често ду 
да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био 
не земунице не беху довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво мног 
адног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње. 
— Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронил 
} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (к 
 помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу н 
суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Срби 
 сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наш 
е да кољу, већ да с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али 
, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу с 
на и многи лепо и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господ 
и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, о 
жаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и  
колебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку  
се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да  
обро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши долазе  
иротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а за њег 
тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сирома 
у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда волео, кад бих богат био.</p> <p>Жао ми 
S} Има, Јово, бога, а биће и људи, који сиротицу неће заборавити.</p> <p>Оборина поче да се сро 
нуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, сасвим отпадило од свога г 
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гро 
} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} А 
се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке, али их ј 
 <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио о њо 
ило страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила, због овога, да би морала свиснути  
 /> <p>Молим лепо, брат Ђока је заволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познав 
ркнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то 
а мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да још није снаге 
сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p>Јованка познавајући племениту душу госпо 
ј налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи 
 да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убиј 
ари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — обрецну се Лазаревић.</p> <p>— Бугари!..{S} Буг 
ако је несретна интелигенција и државни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак ост 
ило и раније, али се саде почело радити систематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој ди 
јатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, знајући, ко 
ка-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Н 
ови парфимиране бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је сто 
 <p>На пољу беше мрак, ветар је духао а ситна кишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљи 
познати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написана.</p> <p>То п 
а се одмах на припремање одела и других ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек < 
ом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарев 
ма, показаше, да дишу једним духом и да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих 
 Па... и није. — Рече Николић отежући — Ситница!...{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми 
..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоћ 
и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад ј 
 жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> <p>За м 
ако теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>После мале почивке поче Лазаревић лаг 
о је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, додаде Пашић.</p> < 
аче веселу лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко ј 
да остане мирна.</p> <p>„Међународна је ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописан 
малаксале руке и сам се заплака.</p> <p>Ситуација је била мучна.</p> <p>Петровић, који је све о 
војом браћом још једном састати.</p> <p>Ситуација на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} С 
имадоше куда, него се прилагодише новој ситуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их  
н, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључено, да се нападне 
о поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио, када је д 
 часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, х 
јући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које  
 беше до весеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" />  
у није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину,  
ани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њега пре рата бил 
упи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном време 
јала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку 
м службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чин 
 шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном зби 
збиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијак 
град чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијак 
утра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио  
 у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p> <p>Јован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Ба 
их на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разг 
 се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај погл 
чи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу л 
p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, 
 јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 191 
а јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</ 
згреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на све стране пе 
а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечу 
је.{S} Један образ је положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, д 
</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, 
 али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш  
и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у 
и кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је онако уж 
авну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао  
 јер је знао каква му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша  
иторијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравн 
а после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје за 
чела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="3 
 сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумел 
 посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> 
 Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млади резервни пор 
 и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то прек 
адра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзи 
ојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир он 
 брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Пре 
 погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује с 
веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добе 
олове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену  
ој конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Албанији, биле су просто ого 
Никола им је и овога пута одговорио: да Скадар мора заузети, па макар га после морао предати ве 
едњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С то 
о оне никад неће и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушав 
ешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Чита 
оје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћ 
акова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то не 
 Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ  
та је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац б 
ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила и за Јед 
а, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све 
ти врховне команде са једним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који с 
и великим силама.</p> <p>Као одштету за Скадар, представници великих сила понудили су Црној Гор 
Када је ова жива верига потпуно опасала Скадар после кратког времена се осетила малаксалост код 
вих је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболел 
 када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила извес 
где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно  
ла и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали 
м обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — 
, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} 
ви и муниција већ је била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вес 
 Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова глав 
аву пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне маниф 
> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукам 
 потоцима драгоцене крви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на  
ез којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А  
а, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанс 
<p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света.</p> <pb n=" 
уд нам добра не желе.{S} А када падне и Скадар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци ст 
а се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је 
еза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Албаније, т 
 <p>— Не може се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима 
 да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се решењу и закључцима лондонске ми 
огао приволети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојан 
ногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи љекар...</p> <p>— Ј 
новића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзи 
кама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" / 
кола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски гра 
их жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе заузети.</p> </div> <pb n="6 
 Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако за 
едлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Т 
дема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који 
ша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рук 
адар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте в 
рној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупира 
бити побуна гладних и изнурених грађана скадарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту ст 
 српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> 
топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, 
 савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у т 
у, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске  
ардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на кој 
оки Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> 
среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p>Једновремено са свију позиција отпочело  
> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде. 
радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по д 
СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су 
оме драгом народу, који је под зидинама Скадра пролио потоцима драгоцене крви; и сад када је Ск 
рава, на које полажемо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, ч 
адоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови н 
јника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје помирљиве намер 
сао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајор 
ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српски 
дана задаваху ми бриге, јер од освојења Скадра и његовог напуштања, од мог вереника не добих ни 
је прекинула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан,  
d> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на 
е сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n="745" /> <div type="chapter" x 
 се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви,  
 сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко. 
, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и н 
ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштв 
Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Та 
рет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p 
рану излијечити.</p> <p>А после предаје Скадра, преузеше власт над њим међународне трупе, које  
повратак</head> <p>После пада и предаје Скадра, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у  
свију позиција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански т 
 Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи ј 
развој догађаја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у т 
едрене.{S} Наиме, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Гор 
ра напусти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његов 
које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не нап 
но су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће дозволити, да ова 
раљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, к 
би.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни д 
 <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p 
сти.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром  
еликих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, кра 
> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне флоте“.</p>  
аповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународне флоте. 
следњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси  
од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада г 
.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је 
ни синови се још налазе испод Једрена и Скадра, ова два најтврђа града, ова два најмодернија ут 
, да преговара са опсадницима о предаји Скадра.</p> <p>Парламентар Есад-паша приликом преговора 
је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме  
цима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојиви 
од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него  
екоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће дозволити, да овај град икад 
 одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на предају.</p> <p>Сваку  
 стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, т 
енути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико измен 
да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је 
е покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата поја 
ом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нем 
 они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је од 
де црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане о 
 не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјасниш 
се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у д 
Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и пр 
мљивијих догађаја који се одиграше пред Скадром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота м 
њихова војна одељења која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи 
етан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихов 
јанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само 
средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p>Браћа се међусобно приватно разговараху 
нокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све 
и са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је отворено р 
олу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрациј 
ступам, оне силне жртве које падоше под Скадром.{S} Када бих се Скадра одрекао, не бих имао мир 
садној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидиј 
ен више него кад му је брат или син под Скадром погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превели 
било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични сок 
ог, да се распита ко је све погинуо под Скадром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка је 
>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је већ познато, да је мален 
ешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и  
бегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци већ  
известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати ко 
 сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска штамп 
етињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан 
ш увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, 
 ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле зас 
е о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова уп 
кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина бив 
руги.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дак 
га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам т 
другу какву згоду, наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арна 
 у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта  
али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни и 
ј идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за 
не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке 
а оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— 
n xml:lang="CU">И очисти ни од свјакија скверни!</foreign>“</p> <p>Нас? кога да очисти од сваке 
/p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одреч 
 на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза од Скендерије...</p> <p>— Како рече, како?{S} Кнеза од...? 
p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић!{S} Лепо би нам ишло.{S} Ја  
{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана Петра Јуришића 
 насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипи 
посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, зажарена лица младе комитке.{S}  
ти се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две,  
м на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу  
 — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу. 
{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један прстен и натаче га Нати на прст.{ 
Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме д 
<p>Дође, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта б 
Краљ се одмаче од свога дурбина.</p> <p>Скиде капу.{S} Очи му засузише.{S} По његовом великом ч 
велиш да је признао?</p> <p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и  
> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одмо 
ћица.{S} Ижљуби се с њом; поможе јој да скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, 
вати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанк 
и се на огради.</p> <p>— Дозволи, да га скинем, рече Јован, даде јој капут и наслони се опет у  
дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђено му место.< 
 све нађене предмете, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну бо 
 и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекр 
еше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После 
у за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p 
е краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому 
бо, Анђа је кревет наместила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина 
Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пиони 
ео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по  
Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу с 
ликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа за 
изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јо 
анас ми је писао.</p> <p>Јован поче, да склапа очи.</p> <p>— И питао ме је, настави Катарина, з 
тити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца 
А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога сл 
 за примање!{S} Петар Мрконић, наравно, склон је на велики рескир, али разум, разум мора да гос 
еч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капета 
Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} На руци је понела подобар з 
му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку 
 вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај 
 храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села је на плетену клупу, па је везла и посма 
едати.</p> <p>— Свеједно, ред је, да се склоним, рече Катарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се  
астртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је чет 
 жена испричала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој  
о рече:</p> <p>— Воде!.. — Затим понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до 
 замишљате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>—  
нађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p 
асити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти реко 
 на заталасане груди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка и 
/p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопивши руке.</p> <p>— Али...</p> <p>— Ја Вас преклињ 
 је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n 
, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у 
 <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је  
ави ме на миру, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb 
тала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој он 
е јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање  
е била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и у 
асвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Бо 
ју.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима 
</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим 
S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гла 
 опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опе 
 у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освој 
ђо, не дај! проговори Јован кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p 
у пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску  
лижио, руља притече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p 
ћка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраговић пак 
иције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> < 
дине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лаз 
лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдовог друштва.</p> <p>Б 
еми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у м 
.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стој 
епрекидној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно  
рви.{S} И још их само неколико јуначких скокова растављаху од Косовских осветника, кад зазвони  
ца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попадаше.</p> 
го им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире неприја 
<p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само на једном месту, да пођу оданде  
време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила пр 
ва.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну артиљерију: око 120  
мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новин 
 помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним  
реди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одмор 
вештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: 
ачанички кланац, даље на југ, да се код Скопља сједини са армијом престолонаследника, која је о 
ћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{ 
м ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превија 
ЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојан 
е хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга  
 мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести 
шао свега јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p> 
 — Још од оног дана када се кретосмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да уст 
гледа и види, да је брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="7 
лим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијс 
паши, пошло је за руком да код Велеса и Скопља концентрише пет дивизија, са припадајућом коњицо 
шћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма п 
пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти н 
ево нас већ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, 
к дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ов 
пске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници великих сила предузели су најенерг 
 сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљ 
акон неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и д 
шевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, српск 
ине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља Петра, завршио је с 
ка, која је домамила онамо сав гарнизон скопљански.{S} С војницима се измешало и грађанство, гр 
 Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишља 
део је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свога  
намо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају 
е градове као:{S} Куманово, Нови Пазар, Скопље, Прилип, Велес, Битољ, Охрид, Дебар и још друга  
>Браћо!...{S} Косово је освећено!...{S} Скопље, Призрен, Прилип, Охрид, Битољ, Приштина и друга 
 још нека места као неоспорно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступ 
огли би се били прилично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмукл 
она који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена ни да се осврне по Куманов 
ке трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министар 
, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави руск 
и, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степа 
ј је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предузме неговање свога заручника.{S} У 
>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало се команданту прве  
="696" /> онима, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, кој 
адостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржат 
p> <p>— И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то пис 
рала пред њом жељени видик, на којем би Скопље већ издалека могла сагледати.</p> <p>— Ово је да 
тане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојк 
тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби кр 
з и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тог 
умевају Битољ, Велес а вероватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрека 
оја је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво је, дакле, оно огромно одушевљ 
м сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме д 
нас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било  
али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели 
 <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату,  
ани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветни 
а.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо  
америти што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да нег 
ћ, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стој 
усти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, од 
 <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, 
о, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих пот 
јао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb 
 комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="chapter" x 
</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много м 
{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени колач, босиљак, воштаница 
а од Врање оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија 
во пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанс 
личанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно послужила.{S}  
ном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођ 
 ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, не 
с је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, сти 
 на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ју  
Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски  
кодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник и 
рнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор 
акој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде до 
вона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала праз 
 <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арнаут 
ље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином с 
 завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор поно 
ДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у ва 
, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи б 
ашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div type="chapter" x 
очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — 
отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху 
 n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе наше.</p> <p>Док је Ранк 
ови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се че 
ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођеном исполинском борбом.{S 
арати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремом, јер је п 
мили и они непријатељи њезини, који, до скора, само са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб 
рисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљеви 
Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које 
ише хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у 
ама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су  
жњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљи 
угарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и пре 
вкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу. 
тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина брата, дижући јој дух, да је осна 
ти стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан из 
ош данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и ч 
ка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе вам 
Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div type="c 
ство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи св 
о желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме сврше 
ростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до постеље. 
небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, 
тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата- 
новића о раду на балканскоме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли о 
е, песма се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да с 
 народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, пла 
оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго с 
ској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победам 
ова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скоро комична погледа, који је од врата до појаса био у 
 Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина 
е један од дописника заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопшти 
ту</title>“; направићу сензацију, какве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— За 
представе, изјурио са позорнице, сва је скоро већ и публика изишла из позоришта.</p> <p>Није зн 
ма, па и на политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— 
рже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасил 
тигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу  
p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети М 
ваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quo 
ру земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окрену 
..</p> <p>Краљ даваше сам себи рачуна о скоро десет година свога владања.</p> <p>Питаше сам себ 
ућу неким својим послом; где се задржао скоро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неран 
 је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p> <p>Када је дошао кући, могло је бити 
отив анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“</p> <p> 
в пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћ 
ких а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра 
 <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да је ово има 
="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после две године 
огорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена је србијанском  
онда им је много причао; причао им је о скором рату, о великој народној борби, која предстоји,  
и слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, пош 
, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв с 
итрча и опали из пушке.</p> <p>— Липши, скоте! — кликну млада јунакиња, а Арнаут се, просвиране 
327" /><gap unit="graphic" /><!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбам 
 оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, 
еше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса в 
зе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предраговићка примирила, муж  
м, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после по 
уку на раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је н 
 ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и пружи ми руку.{S} Опрости, рече, морам  
онце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> < 
и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд ви!?..{S} Добро дошли 
 ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</ 
авку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да ви 
430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S}  
 девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од завесе, да види ко лупа.{S} На њ 
ванке, који се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и поб 
ад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, па се продера: „Ао, лупеж гадни!{ 
јакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, отвори врата а Радојковић пропусти прво д 
ћу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог  
/p> <p>„Здраво Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си т 
зрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њо 
у неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минут 
> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла прочитати нека уз 
о! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постројише се и пот 
чео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p>  
не — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се ма 
аваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида  
 фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред парк 
p> <p>Ово је био једини пут и начин, да скренем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу и 
ђосмо један друм а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, мо 
 приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава он 
о Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе навед 
 налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“ 
ногих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај наше сад већ слобод 
у просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је ст 
, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, да предавање Ш 
.</p> <p>Господину Лазаревићу сам писао скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И 
зио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчид 
ма морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што ј 
јима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огро 
ајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као ш 
жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Е 
сматрала је сваког појединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушит 
ачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радој 
 лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова је метална в 
ује.{S} Ипак сам видио на његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ва 
али српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је 
ично и одморити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По по 
 уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се с 
 <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>Када је и 
ен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко гану 
 Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>—  
употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуално и да побегне.</p> <p>Но, ја се надам, 
 српске војнике када их ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запома 
ма, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници 
ти, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, пре 
римио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као 
зава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се о 
>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слу 
цивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави 
су идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели д 
век, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уз 
 онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната 
обљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се  
Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храбро 
е нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његовој невољи, која и 
рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type="chapter" 
</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд ба 
, него само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S}  
рпских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седео је Миле.{S} Она ј 
оше, да би већ крајње време било, да се скупимо на један заједнички договор.{S} Ради се о једно 
емо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је д 
прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? за 
ицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ било јутро, кафана је 
 /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке др 
ила, разбила се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспе 
у остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао 
е родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре књиге и листове, а у срцу је 
а да силазим.{S} Истина је, да је овако скупље, али је сигурније да се не морам силазити и пеша 
не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена треба, да с 
у стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска једва 
раним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојан 
вани прошетам по њему.{S} Време ми није скупо.{S} Имам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте  
е добро?</p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење 
артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгу 
широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф 
оји остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили. 
 стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S 
ни посланици.</p> <p>Председник Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао  
коло а када се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коњ 
 они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p>  
 Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови поче 
 у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочито 
а јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p> 
јанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и кол 
очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске  
ви који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интер 
, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас ј 
је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари. 
уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конфере 
озе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упуће 
 Народне Скупштине одмах после отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу 
ше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одговор <pb n="749" /> на интерпела 
 оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то  
о, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговара 
рске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли 
 за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен 
композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагичн 
> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога  
е растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> < 
тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још неиспаван, био је пожутио а испод очију м 
тојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се исповеда 
а“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као онесвешћена.{S}  
лан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, 
ардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је спос 
ранпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа ул 
е и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девој 
м на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и пружи јој обадве руке.{S} Девојка и 
ачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух н 
је истина ретка жена, али је ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} 
што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецива 
чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добр 
 да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са с 
 није запара.</p> <p>Јован запару, ма и слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p 
а, прикривена и силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није  
 Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео 
узама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p 
 чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у к 
p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу  
 мало одлучније. — Мица је још дете.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за 
Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платн 
име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подуз 
рани; а и да има оружја, <pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни  
> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад на једну, сад на другу стр 
ен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, прес 
 изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед мног 
 вицеве на његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода,  
воме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њези 
дистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко из 
су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предраго 
љеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало 
ни коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светлости, која се лагано и неприметно 
великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну поб 
о, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо ј 
г састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, к 
ког друштва.{S} Оно, истина, има својих слабости, али је здраво, његови мишићи силно вибрирају; 
 се пред њим прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке 
.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљона, — који 
 операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глав 
је!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни ка 
 српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После о 
ноги чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се 
а им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна. 
м, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у оном 
х дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света д 
е Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ов 
ли јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њ 
еројима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!.. 
мен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — поновише присутни као из једног грла.</p>  
је никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру 
а браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова,  
 /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво  
е спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помо 
у животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је постао пр 
" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумад 
веком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“. 
не Академије, јер од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто  
и се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли 
станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до  
угом.</p> <p>Камо је ишао?</p> <p>Према Славији.</p> <p>Да ли је са другом разговарао?</p> <p>С 
журих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академије сиђох, јер даље не  
Куманова, дана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи ц 
адија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Кос 
и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на  
ред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је 
е, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан 
Силног, граду Краљевића Марка и колевци славних Немањића.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
тоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуко 
 смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево сада је довршен и други чи 
ју да ослободе вековно робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се к 
 реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бит 
...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако 
нило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње српске д 
а.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ  
е своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и драге али јуначке отаџбине —  
ви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене бр 
d> <p>15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, 
као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељск 
 готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкра 
понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла  
и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан битке на Крстацу, поручн 
ху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико  
 све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само ср 
него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не 
head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао у  
ојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине. 
за брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим самопоуздањем, са грознич 
it="subSection" /> <p>Пољем пева сеоски славуј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} 
ољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер 
У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{ 
.</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У  
ТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Се 
ијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, дале 
 он Натин земљак.{S} Принесе му понуде, сладећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно  
евапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећ 
што криво.</p> <p>Мајорица је јела брзо сладолед, севала је очима, а Оберкнежевић је почео живо 
, далеко...</p> <p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у  
аде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш  
једно, било друго, једно с другим се не слаже.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га напа 
<p>Може бити, али се некако са силом не слаже, кад се Пантата љутне, па окреше господину потпор 
ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, 
и да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено у 
 — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одговорише остали.</p> <p>— Сад би потреб 
чи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председни 
под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угл 
ом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила се 
 је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соб 
ечним напором и јединственом дурашношћу сламала и одмах даље гонила непријатеља.{S} Није му дал 
ен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива  
вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, да ли лок 
са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пр 
 је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главо 
ај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сла 
> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био 
 какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирнут!</p> <p 
и се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type 
а.- --><pb n="538" /> застртим са нешто сламе, само да се могу склонити од влаге и незгодна вре 
а српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је  
еровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чи 
о: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S 
еоград.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p 
тан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста  
 главу на мајчине груди:</p> <p>— Јаој, слатка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још виш 
ео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предр 
плака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— Слатка моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Не 
 одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p>— Слатка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p>  
ећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одговора не да.</p> <p>Мири 
бурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде 
 да је ово довољно. — Сад, драги бабо и слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије наб 
мо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ —  
S} Како оно пише?“</p> <p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздра 
парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, д 
ркнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматра 
После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила 
лови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S} Мој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дива 
а подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па  
-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је,  
војке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Л 
а будућношћу.</p> <p>Охрабрена мајчиним слатким речма и подлегла неодољивој сили девојачке љуба 
ти, није марила за белу каву, бонбоне и слаткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали 
мо били на половини железничкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдск 
 сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у 
 ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било 
о род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца  
!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Ната слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — реч 
дмарати, поче полако дремати, па најзад слатко заспа.</p> <p>Кад се Катарина вратила са купања, 
?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека 
прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>—  
нике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко насмејала кад је из истог извора сазнала да је о 
або!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијаншт 
 Пипица иронично.</p> <p>Обркнежевић се слатко насмеја и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају ш 
 <p>— Жика Пуце.</p> <p>Оберкнежевић се слатко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па 
 моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</ 
ве крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрин 
Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном 
, па је везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован си 
S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни до 
и причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, по 
је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће 
ва и његово витештво не даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома м 
</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу в 
о.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у 
рија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко!</p> <p>— Бог в 
 величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.</p> <p>Док 
тољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке м 
 видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мали крстић, о 
еза је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, 
и женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не беше н 
 ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и не одговори ништа.</p> <p>— Ниси јо 
ти његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне раменима.{S} А Лазаревић му онда рече:</p> <p>—  
 помоћ под Једрене.</p> <p>Миросављевић слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се 
 да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали, после буре, на морској пучини.</p 
ћи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да  
а јој се једном јавио картом из Скопља, следеће садржине:</p> <p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пр 
вне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и ср 
> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погле 
ојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу 
а отвори.{S} Најзад га отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим 
и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захте 
шао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви мојем болу моје душе ил 
.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо и осуђујемо онога, који  
ку а да овде на овоме месту не истакнем следеће:{S} Право је и света нам дужност и част српских 
 је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здра 
, као одговор је написала Оберкнежевићу следеће:</p> <p>„Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, кој 
овић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши  
тојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Би 
 је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо доб 
S} А након неколико дана дође и опширан следећи извештај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће  
бардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се 
 мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Поштовани присутни!..{S} Посл 
 телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је уви 
на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру дип 
достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" 
 он преварио?{S} Опипа пулз рањенику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш м 
тање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени, а израз му лица казиваше неку неповољност 
ни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој 
посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезим 
и један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и одрешито прозбори:</p> <p>— Заповедајте, го 
мљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према онима, који нам све др 
адоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што каз 
је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престрав 
клизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се  
братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугар 
и и непромишљени политичари изведоше на Сливницу.</p> <p>Но каснији догађаји показаше великодуш 
здрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују наше во 
 жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно бе 
ну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане  
је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p 
рнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p 
, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и пањимамина идеала.{S} Постала је — ка 
да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југословенске кризе!{S} Сама криза, и сама 
биле затворене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у ота 
повске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме ле 
лило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и 
 Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којој једрењаче плове и галебов 
/p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> 
ти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светли 
нате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцв 
х, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежев 
шевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Министар иностраних дела 
су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубо 
на били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене 
 шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пе 
д затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} К 
, а на прочељном зиду венцима обавијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Але 
м ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоње 
огу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио ут 
њезин плавкасти дим гледао је задовољно слике из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује  
орене, али се пред њима ређала слика за сликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} 
е слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне и 
и.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада 
зиономија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" 
и, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у остало 
Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за  
ја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, под 
вања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од р 
/p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она 
часник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу С 
и и мене, јер бих вам могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чуј 
 неколико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Не 
 мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која о 
Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и загледа се у њу са велики 
ошао.</p> <p>Катарина је Радојковића по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је 
ва.{S} Ви Радојковића познајете само по слици, а када се будете састали лично, на први поглед и 
тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је б 
ли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних у 
ри распрскавању, била <pb n="734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блист 
за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирн 
p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било је писан 
До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се,  
/p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајо 
ити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није мог 
ности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве оч 
 јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним изјавама, да они с правом аспирирају на те град 
или Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војск 
 је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат 
победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима 
.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак, ја га не испуштах 
е, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоценом крвљу наших јунака, <pb n 
 са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода из крви ниче.</p> <p>Музика се одмарала, а коло 
воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метци 
ана 11. октобра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, 
ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и осве 
и по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе н 
 метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су расп 
 се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине 
готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> < 
ека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша гошћа и м 
 а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите св 
 да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену от 
/p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</p> <p>Након ма 
им другим елементима, па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима са 
о Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна,  
</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер к 
свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине и с њоме цело 
ја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, 
 је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече и о Бо 
егова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Ст 
м царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети лепи  
е Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљев 
 и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити  
 „Ја носим главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p> 
носи главу своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож  
оба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слобод 
ово позове синове под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спр 
 крв, животе своје положише на жртвеник слободе своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослоб 
 којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој стани 
та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, д 
е дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење 
чке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, 
 плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна при 
е ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме електричног звон 
p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логори 
ени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се своје ста 
.{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра ч 
ље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко вр 
ницама суседних држава, која нема свога слободна излаза на светски друм: на море?</p> <p>„На мо 
ном крвљу својих синова плаћене погодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченос 
руштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење нар 
очиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, С 
 <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Сл 
ва деца бити, временом, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђе 
 им пажњу на писак и вапај наше сад већ слободне браће, негдашњег азијитског робља, да Вас за д 
S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длак 
а.{S} До скора „сиротиња раја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена  
са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је 
ло се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичај 
ако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски капут, седе на понуђен 
.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није 
повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав  
“.</p> <p>Неко куцну на врата.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очи 
а, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отвор 
ј мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места 
 му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још 
са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи  
вићу.</p> <p>— Ако је по вољи можете га слободно и прочитати. — Рече Оберкнежевић, пружајући по 
свећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода плаћена је драгоцен 
више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које К 
 двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двој 
допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам своје ја,  
рилике.{S} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Т 
ајевић, најзад му рече:</p> <p>— Реците слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ 
ојсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило 
> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корач 
ћност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотвор 
е чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао  
огаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипа 
а, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хвалу сво 
ња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч б 
 и захвалности на јуначким подвизима за слободу подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањени 
дву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати закле 
оју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Цареви 
ла си га зашто родити.{S} Погинуо је за слободу своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео  
зумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен  
и за своју отаџбину <pb n="318" /> и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не  
аквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање н 
 и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије с 
жити отаџбини, двогубу жртву принети за слободу јадне браће наше.</p> <p>Али не брини се, сејо. 
<pb n="284" /> Двогубу жртву принети за слободу браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нис 
азао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ ис 
а?..{S} Зар ја не бих могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S 
е јаче од жалости за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити 
ванка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша јуначка посест 
поносом помисли: „Јуначки је погинуо за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и ње 
свете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобод 
лобода.{S} Мој је живот од сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је пост 
оји су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџбине и свога народа.</p> <p>Генерал Ж 
ће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!...{S} Али откуда салетиш 
 дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А врло лако може бити, да је отпраћен 
и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овог 
 у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно 
а браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис 
 живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да 
мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" / 
ји се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> < 
ли просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савреме 
јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишениј 
у састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан т 
је био прави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као 
, која је залагала живот свој за њихову слободу.{S} Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њ 
ја још није доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} 
 српски народ исполинску борбу за своју слободу, с времена на време ломећи и кршећи снагу турск 
 браћи својој извојују одавна очекивану слободу.</p> <p>Већ је и ноћ пала, а жива врева никако  
комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>—  
и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петвековном робљу, које пропишта у 
о су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна  
најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Са 
>Највише се ослањао на моћну заштитницу Словена — Русију, а одмах за њом на Италију, рачунајући 
ио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој словен 
а буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полицајци и шп 
е песме „Буди здрава домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си зем 
 какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад се вратим, донећу још једн 
 читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа</title>“.</p> <p>Неко куцну на врата.</ 
 добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се  
 одкако је он посланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије о 
ете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> 
ди, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чи 
title>“ и „<title xml:lang="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у ори 
свом, отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с о 
стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји родитељи,</p> <p>Ја са 
е Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојковића?! — зачуди се 
проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и две држ 
оњим нараштајима ових, причати, како је слога јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена бр 
да се међу балканским савезницима одржи слога, да се Пашић може на њу ослонити.{S} А са европск 
бину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели млад 
 председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> 
ко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор 
а оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на гр 
нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо 
нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам дошао из комисије, журно  
ђиваше Мицино обећање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жал 
су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безг 
 <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p> 
цирском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не б 
осудар.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и симпатично 
ужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет наше 
им плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду 
а поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свако поштовао и као вр 
 Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких  
и на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу ос 
Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст год 
уку.{S} Његова је прича била жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>П 
тири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе с 
ене и Скадар, ова два горда града силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због полити 
"385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јован 
вну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа. 
на и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама 
цом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан место ње 
 се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима е 
p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њ 
као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако 
/p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, истрошен, нагнут!</p> <p>„Ишао сам са Лазареви 
он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализован.</p> <p>Но 
p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на  
 пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена, свакога, ко их је познавао дуб 
гично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наставих, да је  
подине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министа 
ико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да се повуче ка Ресну.{S}  
ар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У 
ђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Обе 
 бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бог 
а се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</ 
та се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра Мађарица са  
ом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратим 
> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да не уђе у  
 <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари  
о пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном прилик 
егству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле  
бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Сто 
нда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечер 
дноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га 
 што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву 
оварила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако  
е стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код 
знија.{S} Одједном отвори врата и зовну служавку:</p> <p>— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p> 
p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвести 
е испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и нат 
8" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну о 
.</p> <p>Издала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целив 
 почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове преко, гласове на води;  
и српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб те 
ој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много н 
сујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу с 
— Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен н 
д је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па с 
 <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S}  
да српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срц 
мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао  
 своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и минист 
ен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски 
у на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола 
> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас. 
 <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је јед 
јмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не 
ојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је сино 
ира и поздрави Радојковића.</p> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља 
оново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му св 
ар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата. 
чка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> < 
тећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њој било  
ећином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике могао се ч 
о шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у 
рбина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не реч 
 — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда  
родовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову хра 
аверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Ср 
ече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу 
" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на  
у једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни са 
 n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здр 
сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још  
 који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњен 
што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру 
дседници да није више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чин 
етске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служ 
омци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и он, ме 
и прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и до 
мисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио н 
но оздрављење.{S} А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да бу 
о свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба виш 
 би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао 
алост своју, био неспособан за војничку службу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није 
лад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиције св 
 ситнијих потреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изне 
захвалност за јуначке подвиге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и мл 
су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао к 
ребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитрон 
ка генерала Живковића, отстојавши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном ц 
ма муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само чет 
 али тајна братства могу постојати, ако служе општем народном интересу и ако су далеко од дневн 
ад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни момци, и  
вечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косовских ос 
рче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p 
 у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали наро 
као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он свога века вазда је презирао,  
ам, да није верно и искрено послужила и служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти  
јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један мн 
краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Н 
 доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n 
дану, као војни бегунац дошао овамо.{S} Служио сам код марине.{S} Наврже ми се један од претпос 
ких правила?</p> <p>Кад је правник Раша служио војнички рок, па кад је постао каплар, научио је 
квој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за  
ушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споме 
ао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А у 
 о себи и само о себи, и све њој морало служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзн 
јачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша 
анду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно дежурни офи 
унака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на понос и дику.</p 
ијатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ 
повима им рушио куле и градиће, који им служише за одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео 
љутито изговарила, као да беху намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже врем 
и?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не ва 
ве саопштено ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри  
ни, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, < 
уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> 
 хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покр 
оворити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} П 
је ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p 
тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је н 
 о брату свом, није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем 
иловитих осећаја, о којима она дотле ни слутила није да постоје, и који сада одједном завладаше 
а за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања 
Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, једа 
</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно а 
а турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n= 
им, да јесте.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ј 
се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“ 
„Сасвим разумљиво.{S} Ви нисте могли ни слутити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осет 
p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокома 
 ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пу 
у јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве им 
д свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p>Наређено је, да на свима се 
</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Неди 
слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђаве имала није!</p> <p>Миливој је весело погле 
ело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше вели 
кусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не  
е с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још није 
оменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра, може иста судбина 
а разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и 
је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опорт 
>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војни 
 су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души 
{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно и 
ло поуздан детектив.{S} Име му је: пуки случај — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што  
 а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, 
ванредно расположен.</p> <p>— Сажаљевам случај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и  
тојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, не само као посматрач, већ и као  
та, али се вечерас десио један незгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ зап 
сића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у 
пљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин слом.</p> <p>Дошло јој је једн 
 довело данас к вама.{S} Један необичан случај.{S} Један веома занимљив догађај — започе Стојан 
ша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе пи 
</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне  
т и искрени савезник.</p> <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од  
дмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима 
ли свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад постанете д 
аду и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ српскога 
 предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div>  
 Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем.</p> <p>— Па где је сад?</p> <p>— На добром је 
ког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он још вечерас сигурно до 
а...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић п 
вирио за кулисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао н 
а тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је сто 
ози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се 
 полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре тр 
списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Лази, ко 
ости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, ш 
е причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај 
ијат, да полицију обавести о несретноме случају.</p> <p>Полиција је одмах дошла са лампама; јав 
{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Лок 
њост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p>— Гла 
отезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> <p>Из 
а корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслу 
ледице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском дв 
 пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добацио српском војни 
да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, који му се дубоко  
с је опет размишљао о једном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две  
 на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци из С 
 остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Ср 
рватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напр 
ра згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" />  
аутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у  
аревић се подбочио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић  
79" /> <p>Мајорица је изигравала као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фа 
љи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" /> <p>После к 
.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се офи 
 брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољством засјаше.{S 
/p> <p>— Па кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш н 
радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај само даље.{S} Истога дана, пред вече седим ја са 
ај, да дођеш.</p> <p>— Мало доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану нев 
си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, 
 слуте, али ми изгледа, да не знају.{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Леп 
— Не може госпођо брже, кад нас нега не слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, 
д, и заборавили на своје муке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих 
итаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе о 
целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак ко 
јка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељ 
е у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ, мирише душу његову.</p> <p>Душа се нар 
ана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој гру 
.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја заврш 
тојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— 
Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} 
.{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела д 
 измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време моби 
ка.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се н 
ђе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су стар 
ече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда им је даље пр 
ла ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје  
 први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри,  
ући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хл 
отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Петар прима 
карски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог вашег друга а и мог брата, који је  
ше:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас 
е по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и  
кините свађу.{S} Ми нисмо овде дошли да слушамо вашу свађу и препирку, већ да се као другови пр 
овићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, о 
ека вас Бог награди за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевал 
рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао сам Кубатову као Марженку... настављаше Оберкнеж 
>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике каква изгледа, али до данас нисам  
 таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица так 
 бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после мале почивке рече:</p> <p>— Им 
повала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидн 
ас, — приметиће један рањеник — који је слушао причу Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ћ 
одсвирала до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно о 
а нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, к 
 посматрао кафански живот београдски, и слушао како београђани гласно расправљају дневна питања 
 — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>—  
ек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, т 
 Вами, <pb n="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што  
оварати, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> 
еискреност Бугара, велећи, да није само слушао већ се лично и сам осведочио онде, где их Срби о 
еру писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нис 
ћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Слушао је за Лазаревића, како се прихвати многога човек 
 пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста  
очај и вапај браће своје не могоше више слушати мирне душе а да им као браћа не прискоче у помо 
чере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да 
је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за б 
 са разним сазнањима, а мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кум 
p> <p>— Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— 
њеника се пришуњало к њему иза леђа, па слушаху пажљиво његово бачванско причање.{S} А кад је о 
м.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— Дивна музик 
 жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих другова.{S} Он се задубио у свој 
, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад ј 
ска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја о 
да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} 
а на предстражном положају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и тре 
ч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и М 
а нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју понуду и будите нам ст 
 Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из  
еног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, к 
м од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у по 
им, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> <p>„Разг 
 национално потпуно еманципована, и она сматра обе поле за један народ.{S} А ако су послали аге 
је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p>  
да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експлоатацију а њезин 
 што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога 
{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим оби 
.{S} Код њега је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вреднос 
ате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући. 
ење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју наци 
итуацији, коју је начинио Оберкнежевић, сматрајући их као обичне излетнике и госте.{S} И једно  
ет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема љубави према њој, према јед 
љску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у св 
обро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у св 
е ових догађаја и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ 
ачнога пара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но  
 питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и став 
 мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш  
да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад  
чео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S} Њезин је живот,  
ладу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала 
ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло изл 
и себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати 
и предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњ 
</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самопоуздање, са којим  
о ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам  
 ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p> 
чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утростр 
заревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити д 
г човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом...</p> <p>— Јако грешите — прекиде је О 
чешћа примисте; или га на крају крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормал 
сподине Лазаревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да в 
нка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, јер г 
 мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбринуто сироче.</p> <p> 
азираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упо 
огао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно с 
 ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијат 
а одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би 
ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што с 
волела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је код куће и кад се сврше домаћи  
уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пу 
</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни за оца, јер она зна само за п 
вимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p 
>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник В 
 <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, п 
рада силом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Евр 
— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезино 
>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> < 
лике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p> <p>На те н 
ошћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p 
ела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворено да се изјасни.{S} И сама напомена Оберкнеж 
у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То 
ичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлу 
а им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамн 
} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!?  
 ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу пос 
"LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком д 
 да им се не састану.{S} Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изр 
тајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„С Богом ми оста 
ме гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столи 
а тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Н 
 <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово па 
очитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, 
шке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи  
</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и са 
 јаки и весео жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко 
толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе 
а, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S 
пита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се смејем, одговори Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у 
латко насмеја.</p> <p>— Молим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате,  
пи се. --> <pb n="236" /> <p>— Зашто се смејеш, Ђоко? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Морам да се 
уњени и постиђени оборише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па са 
 тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би  
наутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показати, јер се бој 
пети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је стр 
је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први кр 
о браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког пр 
чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био, док му је 
порно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што 
Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, к 
, Дебар и још друга места.{S} Нечувеном смелошћу се пробила кроз албанске кланце избила на Адри 
лицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, гос 
 морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и 
писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Ката 
номе погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за то 
шем јунаку је сад потребан одмор.{S} Не смемо га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без 
мо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пред њима приказујемо још мањи и слабији.</ 
>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам 
 Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по ма 
нча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па с 
ш не знају, ко ми је вереница.{S} Нисам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучн 
да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један де 
говору са Катарином, која јој је изнела смер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је п 
сне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју сп 
но утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> < 
егових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему  
 се виде све његове врлине као и поштен смер, који намерава.{S} Истина, из писма се да много шт 
у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним 
ознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца д 
задовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине преврат, и ако не буде могло друкчиј 
 /> негом лакше оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дан 
ланов син, који је бога заборавио, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом 
тавницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост, нежност и умиљато 
 јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, ко 
а никојим знаком да покаже народу своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака  
и и даље испољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и неприја 
едена и има онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд т 
м гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног 
ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онд 
 главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слик 
ја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може бити бо 
ма две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и т 
е Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад ст 
е Јованци да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стева 
е познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новчаник 
а оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпостављенима.{S} Она  
ваху с њиме, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и т 
и опседнуто, да не би војска из Једрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и 
 рана је била лака па ми баш није много сметала.{S} Неколико дана сам се морао на пушку ослањат 
и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Ту 
не бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох,  
не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Го 
канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све  
 учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој ми 
 енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала  
на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаш 
ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојан 
вољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трош 
АВА ДЕВЕДЕСЕТА</head> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Б 
би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време  
у често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>Познато је, како је, на пример, направље 
се загарантовало, да им се неће правити сметње, ако Једрене оружаном силом заузму.{S} Ово је за 
м ниже, разговор веселији за веселијим, смех здравији за здравијим.</p> <p>Катарина је радосна; 
иким сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокиц 
а чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона ко 
есто јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег бели 
p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова  
имедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Арнаута.</p 
</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они  
ин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легио 
>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си 
вим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измот 
атко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у т 
<p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутц 
<p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања  
"196" /> пружи руку и каже „ни једну не смеш гледати само мене!“</p> <p>— Сиромах Воја!</p> <p> 
ш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада 
, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> <p>— Писмо јесте, а и од Нате је, само  
ољне вести?</p> <p>Краљ Никола одговори смешећи се:</p> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Ч 
ко у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — до 
ашто се гломазни Амфитеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Л 
 да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић ни 
на ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце на 
</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Дагу је било и љућих непогода.{ 
а помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли 
ци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде 
огме да се бијемо! — одговори Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>—  
рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p 
n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је био један врло поуздан д 
ијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што  
 младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној  
 подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Ст 
драво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Неде 
ретпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше праш 
 његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, 
це: један је инострани лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу поли 
} Он није могао да представи себи: куда смештају и како смажу превијање, лечење и неговање толи 
донском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто н 
<p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стан 
ине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="su 
</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.< 
а.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И она је пр 
жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепото 
узе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се ра 
ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама 
и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" />  
 волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни поручник Во 
 пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па ка 
ремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер 
 душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућ 
собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој  
p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Не 
ојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> < 
е рат не сврши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?! 
— јер беше прилегла да се мало одмори и смири — донео је писмоноша једно писмо.</p> <p>Када јој 
-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, 
ead>Капетанови записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, 
оја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" /> <p>Другови и пријатељи к 
е сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага пос 
бацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео смисао пребацивања, испречих се и рекох:</p> <p>— Доста 
!{S} Пребацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, к 
зуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка 
p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</ 
оје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, када је Пера добио службу а поред 
е тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир 
оме, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тр 
неколико речи, онако, неразумљивих, без смисла и везе.{S} Последња му реч беше испрекидана али  
вима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да се љутим на в 
емља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тог 
/p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да га отерају на саста 
за.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању 
-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при а 
отребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезиним ра 
ст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог 
 да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С  
нда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти м 
Бачванин накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p> 
ва дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче о 
м га зграби за десну мишицу и већ да га смлави, кад Јованка притрча и опали из пушке.</p> <p>—  
 задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које ниј 
 општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, к 
е да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђо 
, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; а 
иге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш  
, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога 
а милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал 
Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Г 
тар Мрконић.{S} Испрва је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано у 
и Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била пр 
 али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати натраг.</ 
ити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} С 
ило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети мајор.</p>  
 гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја им се морам осветити 
ина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком 
ршају, насмејали.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за друг 
ја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он сасвим не оздрави. 
и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те 
вај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда наредбу:</p> <p>—  
војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Коз 
летали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турских откопа, мој 
зговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бугарски официр, капетан. 
метио лак и блажен осмејак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадос 
зи.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало 
аме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, 
одело, брзометку, метке и неколико дана смо издржали вежбу...{S} А при поласку дадоше нам још с 
 младић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{ 
вачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слобо 
 ми овде из <pb n="619" /> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} 
камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је  
исовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те 
 је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А к 
 рањеницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где с 
осте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— С 
ра зна да мој брат држи новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао 
 а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и пома 
обично здрава и силна госпођица.{S} Кад смо били на половини моста, она махну руком према Земун 
човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арн 
, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на половини железничкога моста, слатко сам се  
ам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили с 
олотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Кад смо се, рече пуковник Ђорђе, о свему потребном обавести 
но нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Как 
емо даље.{S} Знаш како је било овде кад смо оно полазили кући са бојишта.</p> <p>Јованци клоне  
ђе, о свему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничк 
 кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо је нашли.{S} Немајте бриге.{S} Заложите се и одмори 
на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арна 
ико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпо 
и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи с 
 поклона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало пр 
те власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу проп 
ети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он рањени.{S} Мени је просвирао куршум кроз  
бљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали по 
апитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже  
јица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саопшти нам какв 
унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како 
организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону го 
а, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се  
рали остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра  
ји не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А  
тављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се  
мо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни обл 
 јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p 
и:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} 
ам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сирочад, и све нас је живот ранио, па да  
! — рекох му сасвим мирно.</p> <p>— Сви смо ми под командом генерала Иванова — одговори ми он.< 
 се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и уза 
ану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не мож 
држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос. 
еном западу.</p> <p>— Значи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изоста 
Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p> 
 је изгледало, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац да 
чај — кокетно му одврати Катарина — али смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дв 
ља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедив 
дили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила  
нину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S 
 смо, да има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне дело 
ређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну политику, знали смо, да у Србији 
лико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> <p>После мале почивке р 
</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо интимно.{S} Можеш предпостављати, да сам јој се туж 
ароду нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо та 
p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали смо и распитивали... нико ништа не зна... нико моје чед 
е зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо видили, да и он не 
 и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Т 
Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећ 
 да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — при 
 неће извршити заветну мисао.{S} Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Пет 
т“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> <p>„Одобравајући Вашу мудру 
 интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поре 
ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли 
не знам, да ли нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Нег 
крено и поверљиво, немој замерити, били смо и код врачаре, и она је бацала карте, па каже: „Ниг 
цањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је била стража.</ 
смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзо 
Један нов певач, какав певач.{S} Седили смо прво код Коларца, па после поноћи кренемо.{S} Ником 
шњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је пр 
 чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку н 
 политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за политиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то с 
ом.</p> <p>Око подне 12. марта освојили смо све предње положаје крајним напорима и надчовечанск 
ма отаџбини и према роду свом; осветили смо Косово и ослободили браћу нашу: сад настаје време и 
ор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће  
рали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Реши 
, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} 
утито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к ва 
 разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у 
азећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p> <p>Одједн 
 тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пош 
— Ето, — рече Бачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мр 
нака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо, ево, да вас осветимо.{S} И осветићемо вас!“ А онај 
 чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је материјално и снагом наше в 
 ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p 
? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима 
г позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, ре 
ведао.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду  
> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притек 
Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме 
ране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпо 
ису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ћ 
шли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања. 
ја дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у  
и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p>  
у остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на зн 
тпор, али се паду приближио крај.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са с 
ка атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас 
јаку, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S 
 везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, господине потпоручниче, рече Мица, ноћас опет мало 
ркнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога 
 Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко поглед 
о да неће? запита Јарац.</p> <p>— Па ми смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p> 
ревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како  
та, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.</p> <p 
 и да се према њему определимо.{S} И ми смо се ето према Миловановићу определили.</p> <p>— Ви м 
 по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Пол 
укли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb  
вар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много 
 свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А б 
</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа д 
и се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је 
да оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми 
знурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим и поштовати закључке миров 
мо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. 
успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S} Летос с 
њем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били  
пције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије 
вету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном 
вездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто с 
 неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p> 
во сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p>— Нека  
од њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и зем 
хову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју,  
и и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега  
чи, да ми који смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним 
авијање колена пред силницима.{S} И ако смо према извеснима малени, ипак сами не смемо да се пр 
ост према отаџбини налаже нам, да и ако смо принципијелни противници Пашићу и његовој околини,  
оред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни пр 
е!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n="483" /> <div type="chapt 
ици и вашим каванама, и који знаш, како смо ми нацијоналисте организоване, можеш себи представи 
тни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо брат 
огаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?.. 
{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће би 
нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се ли 
а јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољ 
политика и њезини представници и колико смо мали, са својом попустљивошћу приказаше нас пред Ев 
ли у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Ми 
другом оним Приморцем?{S} Знаш, заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно воје 
p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић ј 
ас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које смо тога  
ом јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си 
нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и 
прилику и ванредно брзом паљбом, просто смо их косили.</p> <p>Но, ипак, они нам се доста брзо п 
о је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Мироса 
 са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је  
а и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи 
, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да 
 то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, 
рекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стри 
 срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо уз 
е могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n= 
, а погледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше  
им, да је већ време да отпочнемо, пошто смо сви на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су оста 
 непажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и н 
 Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комити 
ило противно њему и његовим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у с 
} О одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нап 
лександра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити зав 
пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све што од 
или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маро 
времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> < 
што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примет 
ом? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је јо 
од је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних з 
 одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за ве 
смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску в 
 карактерисати општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији 
 владу да буде према Бугарима опрезна и смотрена, јер брбљави и разметљиви Данев дао је за то п 
тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не  
ка својем друштву, и она се обрадовала, смотривши Нату где, весела облика, окреће бурму на прст 
ру са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није смотрио док му не положих руку на раме.{S} И онда, нека 
а нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да  
ет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесе 
ђе нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али  
удени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худ 
рано, али зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p 
/p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову ј 
менти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина 
 краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић им назва Бога, седе з 
мни моменти.{S} А основа мог живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам  
ви; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ових громких речи нешто  
p> <p>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p 
о оружје, не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити.</p> <p>— Море, гледај си по 
 <!-- ... не марим да погинем, јер моја смрт неће никог ожалостити. --> <pb n="503" /> <p>Предр 
су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша крас 
и вида“.</p> <p>„Плачем и ридам, кад на смрт помислим...</p> <p>„А живот? а живот?{S} А питања  
нам предстоји живот, или смо осуђени на смрт.{S} Не знам, не знам...</p> <p>„Него ипак знам, ка 
ика српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с косом међу њима.{S} Ш 
м о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећ 
у, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе 
врсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни  
а бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p> <p>Светислављев је сан 
емо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да направимо биланс његовог поли 
, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољу покосила.{S} А крај сваких вра 
ик сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од чов 
<p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек д 
ти образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учил 
пућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора уско 
 националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ов 
 чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко 
>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Сли 
ија данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно радити на ств 
бом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нац 
ји члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Ан 
ивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао,  
 одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мај 
лајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра ср 
 били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, и 
, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младе 
чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Д 
ad>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се имала одржати с 
одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се тел 
купљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу  
а постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на састанку у удовичк 
ајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на националноме делу мор 
/head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обу 
ука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Ду 
ори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди,  
рко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ бе 
анка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су  
 родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли  
?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да  
крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Евр 
ем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ 
S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као г 
{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> 
 смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја  
аљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали 
доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је  
 и где је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зет 
слећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила и 
S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна,  
војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевим 
трашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске 
осто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Ни 
<p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међ 
 било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке, Јованка 
ead>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p>  
чито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; и кад се први у 
raphic" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> < 
нчином, да присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вес 
о са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње 
 вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати 
у.{S} Њихова дружба зове се: <hi>Легија смрти</hi>.</p> <p>— Весела им и благословена мајка кој 
КА ОДАБРАНИХ РОМАНА СВ. I</p> <p>ЛЕГИЈА СМРТИ</p> <p>РОМАН ИЗ БАЛКАНСКОГ РАТА 1912/1913</p> <p> 
е израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ 
није ништа друго, до ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху 
лавом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је вла 
постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није била у стању 
кад не гине.{S} И миловања најслађег на смрти сетићу се ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто 
оказали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје  
здахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће никуда излазити, пошто се 
 живот са капетаном и своју жалост због смрти његове и због живота њезиног после смрти његове.< 
S} Али од кад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, в 
р, којим беше до дна душе прожет.{S} Од смрти никад не зазираше.{S} Неустрашив до крајности.{S} 
 да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунашт 
.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Њего 
де подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, г 
у пропутовала са мужом.{S} После његове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је 
да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њихово.</p> <p>Но, поред  
друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним нас 
ини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним б 
мрти његове и због живота њезиног после смрти његове.</p> <p>Живот је данашњи жезина жалост, је 
ебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од 
је он својом руком избавио од неминовне смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љуба 
а бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не с 
 томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са Лазарев 
рка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу,  
азговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мил 
 отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и ни 
почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени  
ао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се 
вија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји  
сете када јој је донео минђуше и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јован 
онај, који јој је донео поуздану вест о смрти њезина брата и минђуше које јој остадоше као аман 
 много места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и треп 
је загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, 
имети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутра 
ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у вој 
т врсне омладине начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци,  
 влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада узд 
а и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена)  
мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! 
бости, окрете се и опали из револвера и смртно рани свога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Че 
и.</p> <p>— Ово је зрно — рече — задало смртну рану нашем Влади.{S} Још пре операције је желео  
их, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, у 
ви, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао много  
 поваља онолико дрских нападача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде 
{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p> <p>Овако исто силно отпочео је  
чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђо 
ако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту ру 
, да се принесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!.. 
"CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају. 
ненадна опасност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреми 
 долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И то 
икаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српск 
аја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему згр 
 нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</ 
>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блис 
их се Скадра одрекао, не бих имао мирна сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у пит 
ругу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Б 
олесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко јетко, избацивши  
ана, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсна је за велике зада 
е толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и мучног  
розничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муни 
добро расположени Ранко Предраговић.{S} Снага му се на очиглед враћала.{S} За свакога је имао п 
једну врло згодну изреку, која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жрт 
ене ни вас не буде више.{S} А данас?{S} Снага наша скупљена није, и много рада и много времена  
<p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Бог, рече поп  
 сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукав 
а.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} 
моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој ј 
час издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти 
>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од  
окрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из ј 
им тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, кој 
оњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупама и ос 
ало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при  
, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти при 
изам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини ч 
илом покретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније рас 
} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала, сањала. 
и у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупремо свима европским великим силама?</p 
много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" /> <div type="ch 
ађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре о 
нистровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.< 
на дати знак, па да се крене сва сила и снага савезне опсадничке војске на Скадар.</p> <p>План  
на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугар 
тизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио је, да се више не јуриша,  
је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњ 
ош у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима ц 
оји је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град п 
ш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, малаксалим гласом, до 
} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте достојан да се назове господарем с 
о болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио в 
p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не  
ло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће он 
збиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу 
 све нас је живот ранио, па да још није снаге животне...</p> <p>— Ах, рече она и легнувши на ли 
 а поред овога један значајан део своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> 
итци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кроз непро 
овек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам мн 
ио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби 
д давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S 
о да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србиј 
есретно.{S} Нису имали довољно књижевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, в 
к не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бис 
а и непобедима војска има начина, има и снаге да ове варваре и разбојничке пустахије једном за  
ременом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних кр 
ар Гњаватор, за један роман не би имали снаге!</p> <p>Оберкнежевић га погледа и рече:</p> <p>—  
тео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господар Гњаватор, за ј 
{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано 
ит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о ње 
минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко д 
У томе раду на прибирању и организовању снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно р 
ошло је време, кад се осећао на врхунцу снаге своје.</p> <p>Дошло време, па и прошло...</p> <p> 
ачисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да уј 
о је задужили, кад смо је материјално и снагом наше војске помагали и помажемо код Једрена, па  
узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска страж 
ки савет, на коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену,  
енутку експлодирала свом силином и свом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Ст 
ожаје крајним напорима и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затек 
.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај госпо 
ода, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да осл 
одом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасн 
а наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко. 
, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <mileston 
ску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког кра 
оду, с времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје 
овима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападима опозиције.</p> <p>Миловано 
учена бригом и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне 
воре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаже са анадолским тру 
.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на ногама, и малаксалим гласом прозб 
држао јуначки и напрегао беше сву своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговор 
ли, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одушке своме неописаном весељу, <pb n="7 
еда оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>—  
естолонаследник и није развио сву своју снагу, него је битку отпочео само са два пешадијска пук 
била агресивна.{S} С обзиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређ 
</p> <p>Кад остане сам, прибира душевну снагу, враћа се себи.{S} Размишља о својем животу и рад 
 престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је св 
нага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости сламала па и сломила.</p> <p>Све 
од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети 
ска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски лав прикр 
аше девојке оданде имају велику животну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чув 
ти.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се јуначка крв лије.{S} Не 
а и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Брат ју је на рукама скинуо са вагона.</p> <p 
Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пож 
Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>—  
ени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти к 
d> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} 
 правац и равнотежу.</p> <p>„Београд ме снажи, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стоја 
и, Београд ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њ 
па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју К 
> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђима.{S} Док  
да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је, могла би на свакој руци по једног рањеника н 
 све више осећам, колико је њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна мас 
ко?{S} Зашто?</p> <p>Његов је мозак био снажна машина.{S} Његова је моћ мишљења била силна.{S}  
p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу,  
ам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> < 
да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас 
понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће л 
 n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се разданило, от 
са њим.</p> <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на 
 <pb n="95" /> <p>Био је све снажнији и снажнији, и дошло је време, кад се осећао на врхунцу сн 
 се приказали пред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ик 
нексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p 
?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта 
ме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром.{S} Понав 
.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијај 
аша видећи да не може да се даље одупре снажном нападу опсадничке војске, најзад је био принуђе 
а крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да  
в.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви  
ли, <pb n="784" /> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсус 
 стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет сва 
ве опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали  
тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да раз 
е беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разв 
>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.< 
вор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво, да се и  
клињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шт 
гаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један 
ао војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а ја сам морао да прек 
ла преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтав 
Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој  
да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и оставио забринуте ро 
легне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина, а 
е у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за ро 
пусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Н 
ош недавно кројили родољубиве планове и сневали о великој будућности своје отаџбине.</p> <p>Кад 
 за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио 
амањен малени народ није никада престао сневати о слободи својој, није никада престао сећати се 
 <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице 
да Јованку крај постеље, он се одједном сневесели и одмереним кроком, покајнички приђе ка посте 
 што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се  
ка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га о 
болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположе 
Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо.. 
је било, еда ли и његови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се  
>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снег 
те увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала 
и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало пр 
, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рецитује „ 
етворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се сабили код једног 
>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, 
одмерено, пазећи да не би оклизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и  
а вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни сев 
 обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту п 
ам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, а 
ни последњи пут опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу 
воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И 
ладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне 
рирода дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да сп 
ланински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млад 
 на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних 
{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту ј 
је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је 
 данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти 
ка, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Беог 
само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стри 
Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ј 
ебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти  
> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку 
, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотуж 
и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам,  
 Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и м 
{S} Сањала сам много и дуго; сањала сам снове разноврсне.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он,  
 прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb  
о.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки 
једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скоп 
ао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће  
ратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један ст 
затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекр 
 тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S 
решим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овак 
ве са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, т 
и људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир 
о ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војни 
осити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишл 
а сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</p> <p>„Ка 
ти.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса р 
он и његови министарски другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезн 
Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је  
о...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао...</ 
 доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у 
{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада бо 
ах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S}  
И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни 
око уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрин 
 дивљих Арнаута.</p> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа е 
 ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко.{S} Видело ј 
ће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгонила ону мисао, коју Јованку св 
Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела  
ка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и зашто баш с 
ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне 
а цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред н 
радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топ 
сама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је ве 
а на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом 
ри из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестера 
а ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојлов 
твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, п 
— рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} 
 још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Н 
 Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а н 
иниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се ст 
пођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су  
радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо  
азаревић прво показао.{S} Прошао је све собе.{S} Застајкивао је и код понеких постеља и група р 
посао“.{S} И даље је пролазила кроз све собе болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мот 
прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом стр 
е желела да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима свој 
ора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивал 
кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпра 
>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{ 
ни на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгле 
 бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Примамљив 
 је нечујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано  
> <p>— Ала си баш! одговори Катарина из собе.</p> <p>— Немој, Катарина, само да ме криво разуме 
 <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, забора 
о оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе немачки лечник, а за њим и његова болничарка.{S} Ј 
 речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жа 
његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагд 
чивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се о 
цу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, м 
пет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони главу на ње 
p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај л 
 њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још ни 
ице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њо 
у дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми смо, госп 
радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица г 
у и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених  
а тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја сав живот 
м.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Којешта...{S} Мати к 
ио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му ј 
творити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само 
 — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре једно пола сата отишла је код је 
о је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драг 
 руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да поле 
е поче већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и  
 <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула  
n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И са 
 би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој 
ог звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице и  
ше не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само из 
јер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе и  
ијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке, за 
 сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, п 
обро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад глав 
а југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира цел 
дам.{S} Напрегао је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> 
гарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је п 
ажим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза овога јој приступи ближе и пружи руку с р 
 удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао  
у ноћ изађе пажљиво затворивши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предрагов 
ору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованку крај постеље, он се одј 
теши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?. 
Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужу 
 више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући ситуацију митраљезима и 
а вечита самоћа и повученост повлачи за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом 
ом приликом рекао, да Вас је оставио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати м 
 брзо изађе на поље затворивши нагло за собом врата.</p> <p>Пошто је Радојковић отишао, на пита 
а и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и ч 
<p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, надајући се  
Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред 
Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми 
право јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европ 
и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> <div type=" 
анинскога потока, газила и сламала пред собом сваку непријатељску силу и крчила себи путове кој 
таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефи 
рнаутским руљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кр 
онесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом понела, онда поп Милан, почевши енергично „<forei 
 из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насм 
 је био врло, врло задовољан, и њега је собом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друшт 
о, колико би му било потребно да понесе собом новаца.{S} Наравно, рачунао је да за овај мах, ку 
вници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био ј 
дају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све собом по 
ико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p 
иће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку и пође прозору 
затим воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно 
ку железница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после об 
 презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода с 
ситуација“ говораше др. Миловановић сам собом „неописано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђ 
.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се нешто решава.</ 
<p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, а други пут њезину краву.</ 
ао кофер, а сад, када је полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ и 
таде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не владам.{S} Напрегао је све силе, да овлада соб 
p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта 
ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>— Ако, ако — примети Л 
диш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта 
, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у по 
бли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном мо 
д дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је о 
ах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од н 
>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и 
стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком з 
ратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта к 
Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као о 
ако ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изнен 
 му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или 
м Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му зате 
оћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спрем 
о рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрин 
 Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим  
 станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта  
нежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застај 
притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђ 
р са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упути 
Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао 
тала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори до 
лости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му даде  
 горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде 
купу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то 
а окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше 
же руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њ 
кле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гле 
и пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врати се Сто 
 већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите 
ала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је зво 
 присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући с 
тишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Ј 
о говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запеват 
ност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зи 
редовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у ч 
.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>З 
.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила  
а кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на  
 за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и године чи 
врше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, је 
 а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би  
ла у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој.</p> <p>— О 
 Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код  
еркнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом живио.{S}  
пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љуб 
ићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Јадна мати 
 пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и 
а Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затеко 
>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо, Анђа је  
није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није позлило  
д фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се с 
 тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је изва 
, па, будало једна, ја се нисам заразио Содимајом.</p> <p>„Мислиш ли, да ме је оставио на миру? 
иди Дунав, раван, и варош, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те ве 
каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p>—  
п као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрзак 
Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је  
ацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и ка 
ољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако 
а-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стри 
на срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру на своје в 
стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допала <pb n="302" /> позоришна 
ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањ 
 је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико 
и вечерас са Маром долазе</p> <p>Раша и Сока вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а  
з загрљаја, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да 
равник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и не може да се заљуби 
моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала, него му је пољупц 
авала, говорећи „но, ала је комичан“, а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала 
а Мара мајорица и њезина синовица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају 
оли.“</p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко пис 
нег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале 
што не носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако 
са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“< 
ао, животињо једна!“</p> <p>И сад му се Сокица свети...</p> <p>Раша је већ седио пред Москвом,  
ћа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то ни 
p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> < 
ена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу 
ца Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се  
 је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајорица Мара воли свог  
 па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу н 
м, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, пун великих нада, а зак 
есте ли добро путовали?</p> <p>И Раша и Сокица не имадоше куда, него се прилагодише новој ситуа 
рада, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио је, да на  
e unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског моста, одах 
ду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто  
и узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никак 
а Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом  
То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица  
је и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред Москвом, како, закићен великим  
"> <head>ОСАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head>  
>Дела, да видимо!</p> <pb n="104" /> <p>Сокица и мајорица смисле, да и Раши напишу писмо и да г 
Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокица је заћутала, јер јој дошло жао правника Раше са  
, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равнодушно:</p> <p>— Ваљда 
} Па ми смо род...</p> <p>— Ако!</p> <p>Сокица га слатко погледа, а Раша рече:</p> <p>— Па нек  
ла.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло 
 а Сокица је од једном заћутала.</p> <p>Сокица је заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, 
/p> <p>— За мене, одговори Раша.</p> <p>Сокица је добро приметила, како може бити врло опасно,  
ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим равнодушно одговори:</p> <p>— Варате се.{ 
Зашто не, одговори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша република 
ВА</head> <head>Бегство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић врат 
а, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати.</p> <pb n="1 
пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки го 
p> <p>Раша је одмах приметио промену на Сокици, и кад је пред вече по други пут к њима дошао (м 
<p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам, одговори Сокица готово про 
ић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Животиње једне, рече мајорица одахнувш 
(мајорица није била код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала 
ни рођаци, али и правник Раша, и ако је Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз т 
ино одмах је приметило промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре. 
ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S}  
</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокици, која са мајорицом Маром пише писма људима, те о 
гично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па све се  
мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животиње једне!</p> <p>— Слушао 
а Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој  
ш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођи 
чно носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она мно 
сто мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша није никоме пок 
слити, да она живот лакше сваћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Ра 
ки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах на 
 се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачк 
вим сами, Раша је раширио руке, загрлио Сокицу и рекавши „сад си моја, моја, моја“ почео је стр 
вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник Ра 
е смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја 
 окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, 
 Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— 
е тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да  
арише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сок 
>Мица јој је испрва говорила »госпођице Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била 
ао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Него  
фију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесим 
о.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душ 
вима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гу 
ћа.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не би правиле свакојаке препрек 
ође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем  
.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколима!..</p> <p>Крв њихова која је натопила ову земљ 
е; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <mile 
во, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је неприја 
ојника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црн 
звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пуш 
 који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 2 
енитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септембра — изда ратну објаву св 
атопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећи драгоцене живот 
ма би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али 
рвљу наших јунака, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, ос 
 <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће би 
а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше на ору 
 Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помози 
 у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који се срет 
ртиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри 
 смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови први крочише својом ногом на земљу негдашње Ту 
 скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки боре, не би  
 сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>У 
очевом.)</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим 
ио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на 
је мислила, да онда може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више 
епоњатан свет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} 
знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и д 
рина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — Одговори јој чик 
Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> < 
> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет к 
е драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна све 
Лепо сам пазарио, и кући сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и дев 
/p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и ноћ би 
око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазнати,  
ту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <p 
ао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати 
p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја је, да обрадује Мицу, до 
одном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, нај 
ојешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја 
 онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши 
 да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Цр 
да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Ст 
е стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војск 
јој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђов 
е војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се и 
јалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га слуш 
асипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} 
ше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S}  
и удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они 
на и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p> 
 психолошких закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви  
 му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами мо 
</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека бла 
е комичне опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на р 
скрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се  
е.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— 
но, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се зас 
е потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити з 
та па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече и 
огу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p> 
зме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и  
тра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone u 
е могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је другамо слутила из 
351" /> <p>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната 
ићевима</head> <p>Ризнићевима се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно пр 
то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девојци.{S} А ова, ви 
p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, 
о... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распуштеница 
p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да  
/p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала једна кафаница, од 
— Било је песме, господине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке пес 
Ризнићка.</p> <p>— Наша се девојка зове Софија Смиљанићева.{S} Поштена, ваљана девојка.{S} И он 
бачким жаргоном, а рекла је, да се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином 
p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у  
је био неколико дана код куће, и кад је Софија запитала Мицу, где је, она јој је ово одговорила 
ила и савладала опасност.</p> <p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш 
а је слика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На с 
р Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плак 
лавни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што  
њимама.</p> <p>— И глумци?! — зачуди се Софија.</p> <p>А Мица, смешкајући се, приђе к њој, загр 
обро ми је... остави... прошло је, рече Софија и опет је пољуби.</p> <p>Мица је гледаше радозна 
ом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p 
> <p>— Па да он не побегне са њом? рече Софија.</p> <p>Мица се насмеја и рече:</p> <p>— Не бери 
— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — 
овор о Војином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од де 
чно ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко,  
а.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p 
ЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат с 
уку за неговање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљ 
43" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и  
 и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни ос 
адовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „народни посао“.{S} И даље је  
запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили  
ше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта 
 обрадује Мицу, донео јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> < 
ЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога мл 
<head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па ка 
 си, злато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше 
, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p> <p>— Све је добро.. 
жно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори фл 
р своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Софија је горко плакала, и кад се Мица вратила из посет 
е... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, души 
ити.</p> <p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти  
у прсту сијаху две златне бурме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њ 
челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лагано од постеље до постеље.{S} Заг 
ловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" / 
 су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него  
је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну собу, која је убрзо дево 
ад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубок 
ш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болнич 
 напојила ју добротворном надом.</p> <p>Софија би сваки пут клекла крај постеље, оросила руку ј 
у последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратил 
а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, од 
а болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла б 
а, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се из 
 /> <p>— Не.</p> <p>— Него како?</p> <p>Софија рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла 
фијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао погинути у боју 
 <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева седила  
»Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удруж 
>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Ха 
есме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n 
, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то 
ве више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнићевих делио ни пору 
ри, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кав 
ле</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим ч 
p> <p>Кад пак Мица проговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад с 
и.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати 
 коју је почела волети.</p> <p>Једно је Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што ј 
е, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Београду. 
учник Воја причао садржину песме Мици и Софији, Мица се ражалила, а Софији је Смиљанићевој зуја 
и, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела, мало да се осолимо.< 
вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, ва 
ла дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, шт 
 одвали љутито потпуковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Б 
и је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стад 
Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p> 
че, није било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецну 
ица ожалошћена.</p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата пе 
ад се онда <pb n="210" /> завеса дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима с 
/p> <p>Воји се допадала и лепота и душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао  
ва.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој руке на 
 је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила је слика матере божије, испод к 
м жали.{S} Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад 
 тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста  
ећ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ри 
остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, 
>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>— Ми 
 недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она купов 
ионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: сам 
н Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ 
ћева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљан 
 се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а и  
ица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове 
 кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично 
овник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чуд 
 њезине душе.</p> <p>И Мица је знала за Софију Смиљанићеву само од онога дана, кад је она у њих 
развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим нова момачка појава, коју она 
фијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљанићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шеши 
 су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, коју је по 
тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу с 
ште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала 
 дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једно 
кати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и ст 
</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати  
а изиђе, она изиђе.</p> <p>Мица је лепу Софију миловала по зажареним образима, брисала јој сузе 
имама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста  
је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој н 
ројко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, вес 
то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носила црвени б 
 их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака  
 заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи к 
кинуше весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се виј 
овић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назор 
Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село 
је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S} Село живи ноћу.{S} Ра 
н мирише.</p> <p>Ноћ је.</p> <p>Село не спава.{S} Равница не спава.</p> <p>И ноћ има живот.{S}  
 четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум  
орим равнодушно.</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље ше 
то.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спав 
 везла и посматрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно зах 
Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен 
атила са купања, затекла га је, где још спава. --> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашиј 
атила са купања, затекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново б 
е, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div 
</p> <p>— Ноћ је, да се спава.</p> <p>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим за 
ој помајка:</p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p 
аписа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана  
рно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић с 
Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спава.</p> <p>Багрен мирише.</p> <p 
да се поврати и затече Јованку, која је спавала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди 
</p> <p>Јованци се полако прикрио сан и спавала је мирно док јој Ана, без куцања на вратима и б 
ких и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и 
после поноћи кренемо.{S} Никоме се није спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, 
> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (р 
пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако 
ругу карту, на којој писаше:</p> <p>„Не спавамо.{S} Није могло бити због детектива.{S} Биће!“</ 
p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После неколико дана доби другу карту,  
вао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стража 
које ми од петог разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S 
, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора примивши брзојав, оде краљу и п 
део, заклопио их је и још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао: 
моментално заспао.{S} И ко зна докле би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробуд 
p>— Е, бога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Бео 
{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповедничк 
о од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свиј 
ц. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим сном.{S} А  
у ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? — запитаће један из дружине.</p>  
е у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу  
 њих поседали да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на с 
тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спавајте, јер сви спавамо!“</p> <p>После не 
и.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који 
 њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрен 
у, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спава 
.</p> <p>На прстима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа н 
ла и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и  
редраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p>Ја 
и, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго  
 наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу 
.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо,  
ина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој није  
хватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ  
па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одг 
е за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S} Зашто се не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{ 
да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорнос 
p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.< 
у оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну команду, онда је стекао поново 
"194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трч 
="136" /> <p>Међу њему омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу  
 у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље нав 
ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја ду 
ица пратила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div typ 
зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Ср 
ћу.{S} Косово је освећено, ропски ланци спадоше, робље је слободно.{S} Истина, њихова слобода п 
ачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису  
Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шеш 
ном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио са 
>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег  
јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан 
била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу 
не.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Се 
ји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери т 
викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши с 
арно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на којој је стојало у по 
 задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је  
у спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам два сахата д 
 мајорици се нешто брига олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкн 
а, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила се од радости, па није з 
/p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распор 
фану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову О 
пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у 
н.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога  
е излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некако, слабо зарезује моје  
скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лаз 
S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај  
за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> <p>Пошто се вр 
гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где води за руку или носи на рамену,  
трила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p> <p>— И ниси га спазила, је ли?</ 
од Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мартине капије и видеше, како је 
а буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они други, ако н 
 којим би прекинуо све везе, да их није спајао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то,  
о стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Бео 
те разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска 
 над коританцетом, па му дуга коса беше спала готово до самога корита, у које су се његове врел 
 и мучног путовања, пролазећи кроз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколик 
ни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као  
м ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, ш 
стељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртн 
зи и неодређености, да ми је још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>К 
навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ н 
икву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврди 
рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци, захори  
ник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су,  
graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n="423" /></p> <p 
 свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учи 
 за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнањ 
оспођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је  
г новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слом 
анка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно 
већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па после ма 
и поштеђен.{S} Држао је, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па 
сенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје 
да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се  
нда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама припов 
уту у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад је Муса са својим зл 
н, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном срп 
е онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго ч 
не, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле ме 
ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече 
Арнауте и да међу њих онде, где не буде Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и б 
луме арнаутске и разабраше за муку лепе Спасеније.</p> <p>Огорчени дођоше и до кровињаре Петриј 
те... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовцима арнау 
:</p> <pb n="219" /> <p>— Мајко, доведи Спасенију кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се  
о, да одмах на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити. 
p> <p>Онда је Муса оштрим гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се 
ди у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време С 
 са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз в 
 са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију... --> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој тр 
 мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p 
отиње Петријине, еда би дома нашао лепу Спасенију и отео је.</p> <p>Један од зликоваца разби но 
 Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију.</p> <p>Љути и опасни Муса видио је једном на 
аку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ова...</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">И спаси, блаже, души нашја!</foreign>“</p> <pb n="191" /> 
то је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се они радују освитку тога благдан 
ead>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукош 
тране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више  
бност данашњу!</p> <p>— Она ми је данас спасла живот — додаде Милан, милујући јој нежну десницу 
ти своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљб 
ојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, рече она, господи официри 
 су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају  
му.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио. 
е у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах сп 
аша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p>Правник Раша н 
сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се 
 о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Ла 
нувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била? 
{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем је много премишљао, 
 је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико путних 
ру је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер беху неразумљи 
а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно с 
м Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заро 
нданта пука, да је потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Буг 
р се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена  
Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које сам 
 хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамдесет политичара, које ће изненада побит 
пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одго 
ћ, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну руком:</p> <p>— Води га!. 
аповест.</p> <p>Радојковић прегледајући списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само ни 
да сам књижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну к 
>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p> 
е у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и нади 
који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болници, 
астрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од кој 
мао право.</p> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоред 
е дрипаца, који пронађу, да свако јутро спљескаш боцу коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и ша 
приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако ду 
 и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отр 
на свима линијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја св 
нудио сам га њој.{S} Молио сам је да га споји са својим животом.{S} Да га је примила: започео б 
себе.{S} Жеља краљева и краљевске владе спојила се са жељом народа.{S} Један једити, један и ис 
да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, в 
им ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимира  
 ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер ј 
 не подлеже лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно о 
е зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с 
 умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> < 
ој се огреши о закон.{S} Будите, дакле, спокојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутир 
 нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем ово 
, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Р 
> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{ 
о је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обеси 
 — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине ку 
то ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или жен 
 <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је врло често 
 мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични он 
еговој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на 
лело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, да има националну 
и, колико год може, али њезине одређене спољашње политике нисмо могли видити.{S} Жудили смо за  
 мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамит 
у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, кој 
бија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре анексионе  
ке, бар већи део њих, највише полажу на спољашњу естетику мушких.</p> <p>— Боже сачувај!..{S} М 
пломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу 
, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело 
ла имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био будна глав 
е анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика 
штитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је други правац, у кори 
<p>— Лаку ноћ — одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упути 
прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предло 
p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на про 
трише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="7 
шић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло забринут, јер је у томе пр 
њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, просто био преоптерећен послом.</p> <p 
не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јав 
ћу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удруж 
 моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами  
 покрета.{S} На сваком се види по какав спомен од ратовања, али они га, како изгледа, и не заре 
/p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Лисице — р 
— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријате 
ре — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душ 
равље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који с 
ља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!...“</p> <p>„Слава му!“ — 
 у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре 
 /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био 
оздравио.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка уст 
модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи зна 
е да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p> <p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на  
есе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђ 
На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све при 
 гроб брата њезина, као и да му подигну споменик.</p> <p>Приликом дочека, Милан се Јованци још  
ћ је био пред Народним позориштем и око споменика кнезу Михајлу велики народни збор.</p> <p>Бео 
о подне се почео купити силан свет пред спомеником Кнеза Михајла.{S} Све корпорације, савези и  
ићу!“</p> <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим р 
боду своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5-ог и  
ицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.< 
лове и галебови лете.{S} На Катаринине „споменице“ првоме листу је слика морске пучине, по којо 
СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споменице“</head> <p>Свака скоро девојка има своју спом 
ота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је зап 
/head> <p>Свака скоро девојка има своју споменицу, па је има и Катарина.{S} Њезина је споменица 
{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Не 
 потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је 
био из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његов 
 је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино  
ч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно 
, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно д 
 је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се примену 
историју Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његову препоруку, Ристић скочи, љутит као рис, 
>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни го 
в гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од ср 
зијитског робља, да Вас за дуго времена спомињемо и да се са Вами поносимо...</p> <p>— Живели!  
лаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловажавају и потцењују 
 својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S}  
S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p>  
долазио, просто их, после велике бриге, спопаде очајање.</p> <p>„Бадава“ рече Драшковић „морам  
 мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу  
иде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе 
p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је 
ам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определио за п 
 Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако,  
 на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће б 
ора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести 
 <p>Ако се пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или м 
онуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> 
 је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечер 
х у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце  
ани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и да му п 
а Александра.</p> <p>Капетан Јуришић се споразумео са Белимарковићем, да једно вече проведе у Т 
 траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је 
оше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки по кафу и да се растану.</ 
/p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић није изговор 
ђу по Перу, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госп 
ив.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, на 
купити око лешева.</p> <p>По међусобном споразуму, непријатељства беху прекинута на шест часова 
хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватски 
е Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <p 
то показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Неверник 
карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>—  
џа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то 
а више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није о 
у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решит 
опље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гл 
м рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се слажу присутни са овако 
ија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да  
окретало из постеље.{S} Њезина је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жељ 
м, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да се ми и н 
 коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардо 
е потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно 
 вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb n="772" /> па се њихова радост претвори у 
пође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад с 
ретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му и 
, само на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и св 
ров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је кочоперан, доказује нешт 
чиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчић 
ко задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутости пређашњега дана.</p> <p 
е — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена. 
ца.</p> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарк 
тични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n 
и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диван 
и сву кућу преметли?</p> <p>— На горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме  
оју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослања 
на и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна  
ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> <p>— Држиш,  
пречег посла.{S} Лондонска конференција спрема нам колач, с поља се кува и ври све на наш рачун 
горску пешадију, која се са левог крила спрема за јуриш.</p> <pb n="665" /> <gap unit="graphic" 
био.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је примирје већ ист 
нде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="300" /> <p> <foreign xml:lang="CU">В 
резне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на то 
 <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишље 
СЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња велика битка: б 
 је дошао издајник.{S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретањ 
о у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима држав 
ска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир о 
ви батаљон добио је налог, да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом  
се могло приметити, да се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Т 
патом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде објашње 
је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запита га Јуришић за време вечере.</p> <p>Белим 
 бригу, већ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, св 
а.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с пр 
пасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, 
ке речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је давао министарству све, што је мога 
 увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се неуморно спремајмо“, и он је дава 
политиком и нешто крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије,  
сја, јако с нами Бог</foreign>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, С 
 слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на персоналној  
вица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену на 
асно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хо 
 да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и нап 
у.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да Срб 
Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост ово 
ао по његову жену и жељно га очекиваху, спремајући му нова пребацивања и заједања, која је Обер 
вај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи  
и то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве 
није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и ум 
тила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко о 
сет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се распита к 
уштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су р 
ла.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је д 
тарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, и 
.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала 
е Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање сас 
нице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуалности.</p> <p>А поред овога му ј 
арод ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је у 
цио Радојковићу:</p> <p>— Е, побро буди спреман!..</p> <p>— Зашто?..</p> <p>— Ове недеље је сва 
у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајућ 
е те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар,  
реузео команду једног батаљона који већ спреман беше на полазак за Скопље.{S} Није имао времена 
свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p>Кад беше готова са одабирањем р 
} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана и наредише и 
, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске 
зговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> <p>Војници и сеи 
служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него ј 
е војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Скадар, заповедник комби 
ну, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> <p>Под заставу позв 
дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама  
у послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> <div ty 
сле тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit= 
, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтв 
све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва  
су, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет са Софијом Смиљанићевом  
 отезало неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освр 
 су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су  
адојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања 
да треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S} А он нам ј 
ао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала 
чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне 
часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око п 
 поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете. 
кати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да 
ово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.< 
а преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој  
 намести постељу.</p> <p>Кад је већ све спремила за почивање и збацила са себе све одело, Јован 
постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на желе 
ица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.</p> <p>Анексиона је криза у 
аје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>—  
ом касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца.. 
 две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и 
 разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задо 
„Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзани 
одан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо о 
p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило 
укри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо  
р, који каже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може  
оро и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још ду 
и је једном придобио за свој већ одавно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p 
е пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да и 
аваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> 
колова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.< 
raphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" x 
но рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap unit="graphic" /> <!-- 
 да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка 
ра Жарка.</p> <p>Брзо је била обучена и спремна за полазак, јер по њезином сопственом мишљењу,  
дговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још  
ицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде ч 
 и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе донос 
 честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после в 
ле нарави, опет зато озбиљна и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка 
 стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену браћу 
а рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{ 
а Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непр 
х Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болничарке и бербери.{S} И  
 Официрски кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно 
ку, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин проводио жив 
општио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише ко 
ЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила 
адашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <m 
појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Д 
ење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да с 
о у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, го 
а сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала свој 
н је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка врат 
— Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоц 
примио за кума, баш ми јутрос јавио, да спречен изненадним и неочекиваним путем неће моћи да од 
 је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ја њега.{S} Он  
давно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жена напустила и отишл 
ерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важним послом, који 
још и сада извијала и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сил 
ају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S} Далеко од 
ду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p 
ћ да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је он 
 да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанк 
 образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски 
ало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика- 
иком и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај виде 
ем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће 
Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује 
 unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </d 
на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која ј 
дном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} 
едва се примаче ка најближој наслоњачи, спусти се на њу, забаци главу и покри своје сањалачке о 
а се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мај 
 <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нестрпељивошћу рас 
забринута мајка и седе крај Мице, а ова спусти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се 
болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, 
дита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Девојка спусти главу на заталасане груди рањеникове, а овај скл 
твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети 
p> <p>Обхрвала душевном борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>—  
е и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, овде, већ више 
 <p>Наједном, лице му се намршти, обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх г 
аутин покушао је да побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин 
 трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, је 
>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, д 
руго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која  
ш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и рече:</p> <p>— Седи, и пи каву 
ајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђен 
S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојан 
да је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах  
вце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога ј 
и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије се над своју посестриму и,  
p>Једно вече, кад дођоше кући са посла, спустила се Мица на миндерлук као да је сва преморена.{ 
треба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb n="320" /> 
што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замис 
 мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколи 
лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони од Натиних очију.{S} Н 
во у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</ 
људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се  
о права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — настави Приморац — а ми журно крећемо напре 
реко Качаничког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим вод 
овићу се лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</ 
а њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле  
дио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занеле мисли 
 опало лишће под једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ват 
м принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали  
p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи к 
ати, већ на предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђош 
а, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глава...</p> <p>— Боже ст 
љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јов 
та сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога спушта слушалицу, наследник престола Данило и књаз Пета 
де к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онд 
о љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то трај 
а ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланц 
Он их није осећао.</p> <p>На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такма 
зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> <p>На Беог 
век бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на 
ући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем у 
азећи за други.</p> <p>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном п 
агли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="499" /> <div type="chapter" 
а отворити.{S} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она  
х, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга об 
те дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све 
олемим завежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе  
илене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за т 
а врати. --><pb n="574" /> рече Јованка спуштивши главу, а лака јој румен обли њезино бледо бол 
довати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како се њихови, делегати на мировној 
гатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности,  
Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређат 
ве те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је уп 
ила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора поручника Стеванч 
и грозничаво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лека 
а себи изабрала.{S} Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадош 
 спречила изашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао 
јима.</p> <p>А љубав, права љубав, нема срамоте; њу никаква сила не спутава и не пречи.</p> <p> 
се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега 
ик остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРА 
ушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и  
 своју милу и драгу отаџбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као ш 
 седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.< 
ки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска 
бији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га познаш га“.</p> <p 
мо у сегединској апсани има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза 
т нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слов 
аша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога 
присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч 
 Још и боље.{S} Право је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам там 
е за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quo 
ци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји доб 
. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.< 
ћа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољ 
 и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао загрева, ми се не бојимо ђавола, ма он 
 да дође републик, видили би ми ко мрзи Србе!</p> <pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу 
бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се  
оперише долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под  
е л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде вр 
количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у 
из друштва је добацио Оберкнежевићу, да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине прик 
требан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један зн 
 код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству поте 
еба велику и опширну критику, но кад је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери 
и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да 
 знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су  
ило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гл 
Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе г 
времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне вл 
се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место 
ли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искрени савезници и пожртвованији у с 
 гледе, нека, нека нек се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобн 
 са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S}  
ен гађањем на врло велику даљину, дочим Срби нису могли нападати ни са каквог згодног места.{S} 
, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регул 
и, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духо 
 била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоставити, п 
врдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другде г 
тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, 
ас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво 
довање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непр 
томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме ув 
ди.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за 
Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ 
ан по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губици 
ћ се лично и сам осведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, кој 
чке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> < 
и се неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се  
рбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се ос 
p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда 
рупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу полови 
отпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само ка 
овник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би  
му је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезник 
итој намери, али, колико ми је познато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као доб 
.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p 
воје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу  
} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато,  
са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — 
мља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, где се толи 
— Прво и прво <pb n="362" /> знајте:{S} Србија не само да не жели, она осуђује сваку револуцију 
у, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме знати ни за мајку, ни 
почивке поче Лазаревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој пол 
 више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити р 
их савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ов 
ође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко  
 те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само 
з њих пакост говори.{S} Они се боје, да Србија не изађе пт овога рата већа и снажнија од Бугарс 
адра.{S} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе став 
 колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нема.{S} Знали смо, д 
навала, али је др. Миловановић знао, да Србија није само земља министарских криза, унутрашњих г 
 правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија ј 
пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан 
свећене велике силе, кад се поговара да Србија не сме задржати освојено албанско приморје?</p>  
о разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да  
слободним животом дише?{S} Кој мисли да Србија још није доста крви пролила за своју слободу, та 
угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ  
 и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућн 
 увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, ш 
/> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које  
узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се  
вене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштвом, а 
а појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" 
бу.{S} Био је кратковид.{S} А краљевина Србија није дотерала дотле, да и кратковиде момке примо 
питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од  
ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је  
свим определила.{S} Пре анексионе кризе Србија је имала општу спољашњу политику, то је била опш 
, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија 
авезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађа 
Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> <p>Лазаревић се нас 
га?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећ 
>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинам 
 свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике националне задатке.</p> <p>Па ми 
, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} Т 
аније.</p> <p>Дође 1913. година, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогл 
 n="750" /> А величином жртава, које је Србија поднела на олтар заједничких интереса, што угово 
 тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма д 
еђу нами, а који и засведочише да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој 
од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искрено и братски пружила.</p> <p> 
одним.{S} Оно самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни по 
>народа</hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и наро 
и овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих п 
ној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседањ 
ма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Буди задово 
а, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћ 
рајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</ 
проси руку лепе наставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време 
 тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то 
> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле  
и се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра  
 бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста  
орских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет из 
владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је  
 великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да ост 
 великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманципо 
у, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода свију 
— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако можеш.</p> < 
изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби и 
дај, мајко, бог нас није заборавио, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али  
змерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улог 
да и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> < 
 да је сасвим јасно и појмљиво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе как 
 њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи,  
земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да  
вом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>— Још и  
они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима  
 су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видн 
лади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пр 
вац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну политику, и да се та поли 
а рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Т 
 те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Н 
Морица Кривокућиног писца књиге „<title>Србија није Пијемонт</title>!“</p> <p>„Питаш: ама, који 
p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“, али своје обећање нећу и 
Пре неки дан сам прочитао књигу „<title>Србија није Пијемонт</title>“, која је, на жалост, код  
 на Балкану није.</p> <pb n="796" /> <p>Србија брзо изврши своју задаћу.{S} Осветила је Косово, 
</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Србија је муњевитом брзином извршила мобилизацију.{S} С 
шка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има много непријатеља, а Београд  
гу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са непријатељем већ довршила, а 
нистар иностраних дела Извољски.</p> <p>Србија није знала, да предстоји анексија, и у томе је л 
вић оживе за неколико сахата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те у 
Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми. 
итешки краљ Никола, знајући да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на друг 
ну 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бојовића, 
адска жена проститутка.{S} Београдска и србијанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена  
 крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од остал 
 тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском  
својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција није била радознала: шта ће он у Бе 
 било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дипломатс 
нање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је 
колико пута.</p> <p>Министар-председник србијанске владе Никола Пашић је свим силама настојавао 
очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадед 
ог тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се 
ићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му је олакшавао.</p> <p>Много  
дра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно де 
да на бугарске новинарске нападе почеше србијански листови оштрије да одговарају, пребацујући о 
b n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер је дуже времена и у Србији 
јивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабо 
, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе 
ародној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизира 
ривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ 
е, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n 
 погледаше их и пропратише са ироничним србијанским примедбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од  
оговори, она прича Софији о Београду, о србијанским обичајима, а понекад се расположи и прича в 
савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала је бесуспешн 
отсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима  
ио да пишу о повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести пр 
о није помогло против силних, несташних србијанских задиркивања.</p> <p>Лазаревић га није задир 
о се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па  
 се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха?“</p> </div> <pb n="97" /> <div ty 
зе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смеш 
 шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом п 
ро дводневна борба за варош одлучена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом  
ш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини чове 
 ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са р 
редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мр 
за рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помо 
тпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Битољу, где потпу 
ујне књижевности.{S} Немамо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремен 
их трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна тр 
гу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Ле 
заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу Србијанцима био је жив и нервозан, почео је полако чврс 
орам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо  
, слатко смејао.{S} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p 
оре, питање егзистенције <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првоби 
 делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, пред 
ла, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу 
> <p>Дирљив је био растанак ових синова Србије, правих и искрених родољуба, када пођоше на свој 
а не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, к 
нутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би с 
воје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закопчала па никојим знаком да покаже на 
ка и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велик 
о и са сопственим и животним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле,  
на.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој ов 
зио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20" /> <p>Вечерас је опет размишљао  
арским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињ 
и си се за новац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи 
љ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} 
шили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p>  
ста која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>На крају је рекао, да све оно шт 
је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, она 
а њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа 
ута обиђу Косово и сва друга места Нове Србије.</p> </div> <pb n="795" /> <div type="chapter" x 
и ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спр 
ва у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слобод 
рса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге,  
је била велика душевна револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, 
шио, радећи на државним пословима земље Србије, а још више је губио снагу, борећи се са нападим 
естао.{S} Почео је живот краља од земље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута  
ље Србије.</p> <p>„Живот краља од земље Србије“ прошапута краљ Петар и покри очи рукама.</p> <p 
Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверен 
96" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен међу нами!{S} Слава му!.. 
ушу сваком сину и свакој кћери напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно д 
ном, корисни грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, п 
 једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да ни 
ја“, а данас слободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целив 
> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала је поцр 
 да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одм 
орима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} Иако изнурени и малаксали,  
 просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперне, земље, која се не 
ислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак  
пре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n=" 
 <pb n="176" /> <p>— Не.</p> <p>— Ни из Србије?</p> <p>— Не.</p> <p>— Онда разумем.</p> <p>— Ми 
рбију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље  
а, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, ору 
већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну л 
их најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допун 
 на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p> <p>Одједном се Ј 
 народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећ 
скога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним 
падају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, из 
и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у  
оје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да п 
орали бисмо рачунати и на новчану помоћ Србије.</p> <p>— Па како ви замишљате, на који начин би 
 су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочито после оног Пашићевог експозеа одржан 
овног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи. 
 можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре 
и се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да  
изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубо 
 која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је  
а.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавина је демо 
рет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морају само нову славу донети.{S} Са најтврђим с 
правду, када онемогућише <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно  
и и Драч.{S} Лакше се почело дисати.{S} Србији је била отворена капија на светски друм, на море 
јско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но,  
званичне, већ и званичне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала  
 истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да п 
 неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више 
за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— С 
мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућише <pb n="752" /> 
епријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберк 
са мном као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекоса 
ла за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба  
 град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не 
и.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у уш 
едница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наша војска сут 
 суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb n="136" /> <p>Међу њему омиљене резонер 
гла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на В 
ло и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљ 
 је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је вазду 
праву припадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје  
е говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих сила је седе 
ој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју 
ркнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш уб 
мило му је било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много 
е извештавао велике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се н 
ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разг 
есно друштво подржава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу,  
а Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану 
 је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два три 
>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазарев 
и истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је 
они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова,  
" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пати; 
ртије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" />  
њење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>Мин 
о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација пол 
 размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и  
ни.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко б 
једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић 
илизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да пр 
каз о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним фактом 
војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобил 
ота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то  
 српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се и 
одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с к 
дон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</ 
 су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мир 
и демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са  
има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, 
„А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га 
томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле д 
сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво за 
новић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цел 
е земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{ 
ебни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и  
 Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у кућ 
м из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви с 
тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу мен 
у: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> 
исане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код н 
вијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{ 
 силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појм 
ас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, др 
одом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S 
сасвим одређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Ми 
овити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искр 
је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави партијском политиком,  
револуција земље Србије.</p> <p>Душа је Србијина и иначе револуционарна, али је анексиона криза 
лаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљењем одвојио, б 
кликнула је животна потреба из дна душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кр 
на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и к 
в најтежи посао био на главном проблему Србијине националне политике.</p> <p>Миловановић, његов 
и, ил се нешто зида...</p> <p>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у руш 
ма националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чин 
, али је знао, да се он много креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посма 
траних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Миловановић је био б 
 била велика политичка врућица, која је Србијину душу прочистила и спремила за велике задатке.< 
 држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до п 
.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски ваздух прострујио кад је  
новату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подаништавала, јер је није добро познавала, али  
а најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интересантну, и у с 
 <p>— Имаш, Миловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија ова 
ар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некако нам 
 да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Срб 
.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Србију сачувамо.</p> <p>— Кад си био код краља? запита  
их извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског по 
ција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у к 
7" /> <p>— Госпођо, не брините се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брини 
у мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми ог 
уга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба  
>Може се рећи, битољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Ста 
> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На Србију, Јово, зијају непријатељи као крокодили, и она,  
ша?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним с 
ика опасност.</p> <p>Др. Миловановић је Србију знао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чуд 
да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Срби 
војим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаревић радосно.</p> 
штанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да 
ма их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима меле 
него један део његових капутлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p 
 тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад т 
 врло рискантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, мо 
подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе.{S} Они  
ановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земља за неколико сахата.{S} Чу 
 разумем.</p> <p>— Мислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p 
ју.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну.{S} Но сад, сад морамо приклонити 
 и глупака</head> <p>Лазаревић је волео Србију, и она је била најмилији предмет његових студија 
2" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је опширно и 
кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Пашић га је слушао пажљиво, па п 
јим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачван 
раги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, да  
но!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p 
е засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевље 
 требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да п 
 Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и о 
ократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као код свој 
 на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, С 
абран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S} Почео је 
 претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напре 
иља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком праву при 
у садржину.</p> <p>Ни рођена браћа нису Србију добро познавала, јер је на њихов појам о њој мно 
ји беху непријатељски расположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да 
ни и неискрени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Ос 
асити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је про 
има се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А 
} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може  
злога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео 
ију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свим 
о није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипак Срби беху прави и искре 
ламен на Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и нич 
у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на приме 
оји признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, к 
ртвеник отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранк 
пасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, ко 
<p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове в 
ефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о Марку.{S} Сеља 
ла одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изговара <pb n="363" /> своје п 
а заграничних новина скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун ј 
о је свашта, данас није ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Обори 
мрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропишт 
беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај 
бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p>У  
сника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда  
у, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведо 
у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестри 
ојску и јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не  
uote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га сасл 
рбиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у д 
ога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми 
оре достојан је сваког признања а сваки Србин мора се дивити и поносити, оваком смелошћу браће  
зар ви нисте знали, колико је он велики Србин?</p> <p>— Знали смо, али није било довољно.</p> < 
ладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против Србије 
груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема,  
е...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена досто 
ца лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Обер 
 осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли  
 Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Кос 
.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каста, него је друштве 
мерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правичан и пријатељ сиротиње. 
 споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, мислиш?</p> <p>— Па, наравно.{S} 
свете, сневајући о златној слободи, јер Србин није рођен за роба, његова бујна природа, хоће и  
 у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама.</p> <p>— Како не! — потврдише остали. 
а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина Спасава!“</p> <p>— Живео!..{S} Живели младенци,  
ке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и дело 
у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А п 
еда.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке  
о резоновати:</p> <p>— Да јадна ли мене Србина!...{S} Зар ја да назовем браћом својом, оне херо 
мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној  
ги је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет 
намо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>Мајор Жарко је већ добраном  
едно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано ос 
ва, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност 
 на бојном пољу.</p> <p>— Заветна мисао Србинова — настави потпуковник Милошевић — донекле је п 
ка и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо завету мисао нашу.</p> <pb n="709 
им главу на жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то з 
ву своју на жртвеник отаџбине и слободе Србинове?{S} А мене ипак заболи, као да ми нож прободе  
 греши против родољубља и заветне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам з 
, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако 
узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљиви, јер беху скопчани с 
ара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у  
 сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобилизација наређена, мајор 
 паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по ко 
15. јуни 1389. године помрачао је славу Србинову.{S} Пет векова Србин је био роб азијату, пет в 
м желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио к 
 и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се 
е рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачу 
</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио испод ига и роп 
љавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђо 
е, да сваки онај, који се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ос 
, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопошт 
српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, које су сав свет задив 
, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разл 
ти рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од  
као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p 
 1913. год. први Видов-дан, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовск 
 А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Србина  
ара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— Не 
амо пио и ноћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишња 
јте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n=" 
осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем тру 
:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен. 
p> <p>„Драга госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечер 
{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јован 
 вратар звонцем објави полазак воза.{S} Срдачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друг 
орала пролазити.{S} И Јованка је свагда срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима. 
лина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p 
, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што с 
— притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Ла 
ало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb  
 замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело п 
ови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно поздравља</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="250"  
а Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила своју засебну  
не, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркн 
ина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.< 
им написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са Маром долазе</p> < 
 стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и јест гадна магла — прихвати Миле 
— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пако 
Видио сам и рељеф Мештровићевог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p>  
рник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету службу божју.< 
ла за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско 
оспођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику послужила официре.</p> <p>Пуковн 
д њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван 
рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му ј 
ицире у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из 
у врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разно 
че јој Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивал 
 на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему летњу ноћ: г 
на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле 
е ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеник 
е је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена м 
од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни 
е пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Срб 
лазак, са рањеницима и заробљеницима не среде и не отправе, дотле ми не можемо даље.{S} Знаш ка 
сти.</p> <p>Пре свега је мислила, да по среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којо 
вића.</p> <p>Даље је пак мислила, да по среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одба 
овић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинит 
мати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. —  
 на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка,  
е што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар бра 
то њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наши пото 
 тако и војне власти и донекле већ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти 
 писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти 
<p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у народу.</ 
ше једним дахом дишу, отрже нам из наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој д 
 а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пијемонт</ 
Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је  
е смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за њ 
бођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадром.</p> <p 
 да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ кој 
и, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива...</p> <p>„Ал 
те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то ув 
о боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека с 
е зна.</p> <p>— Па ипак мора бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— По 
скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници дол 
руга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни пакле 
в.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење  
S} Врло је опасан и спрема неко зло.{S} Средњег је раста, немирна је кретања, има засекотину на 
 <p>А међу овом децом издвајао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новин 
гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежљајем на леђ 
отела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице 
е и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија  
ке и да дозволи да она сама било каквим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ов 
анатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај је потхват очајан, потхват који 
е, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене. 
 а њезину сестричину не за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> 
 Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам исповедити, господин-потпуков 
о је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна краста 
вић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику среду одређен је општи јуриш и канонада Скадра.</p> <p> 
 и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, 
е пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су из бегов 
Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, којем у 
је и с интересовањем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао ј 
 правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински заволела.{S} Она  
егове смрти прошла је Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за 
есечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} 
озго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, која се на месечини види, тиха је и 
вну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које 
, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и добро жив 
 сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је  
> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша срео са Сокицом на корзу, заборавио је, да има пред шес 
има гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у  
.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала.{S} И он се њој допао 
њездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мал 
ки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у  
у Даница венац не даде...</p> <p>Био је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и има 
зван града, само да се не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој. 
 се Лазаревић кренуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разгова 
 и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{ 
а сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна беше када ју поставише наставницом у вишој девој 
, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто 
 љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме  
 бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рек 
тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе  
воју, да га покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београ 
вку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле св 
 гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви уп 
с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, доктор и пође даље са  
ећ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком са нами свима а посебно са мојим ратн 
де Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз Дарданеле и отпловила  
езина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет на 
ти.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично млади ал дебели и 
p>„Драга сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дуж 
ји.{S} За здравље нашег комите, који се сретно вратио.</p> <p>Куцнуше се, а Воја рече:</p> <p>— 
е Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био кројач, млад кројач 
.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја бор 
јно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеуд 
!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине лепе наде!..</p> <pb n="447 
 и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p 
S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом 
розбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде ни речце.{S} А он  
езнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увр 
 дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова! 
чем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задоби 
дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова дода 
ој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно и,  
 ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши с 
о овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас послужи, кад завршимо на свима линијама нашу  
ећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих  
је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко  
акши духом.{S} Иза сваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време 
а Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p 
ј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Пај 
мио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас ле 
ече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желели.“</p> </div> <pb n 
ију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа  
ло проредило.</p> <p>— Не мари!{S} Камо срећа да смо и ми с њима онамо командовани — примети ма 
еможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љ 
а, који носите слободу браћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> 
руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стој 
н пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до с 
>„Сећај се данашњег дана!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по  
вића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза 
г, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш 
 понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија  
 рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„Срећан пут!..{S} Пазите на себе!..{S} Против божје воље 
p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе, кад се распрсла, п 
нутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима наше дичне отаџбине 
ушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку сам морао бити обазрив, јер  
н од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је ста 
о, да је својеглава.</p> <p>— Камо лепе среће, рано, да је није онако душмански истукао; не би  
ке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке служб 
езује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задовољства на овом свету.{S} Кад  
лим, да здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је  
ти овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоис 
астрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишљају.</p> <p>Подигао се, напос 
јстрашније мисли онда, када о заснивању среће свога детета премишља.</p> <p>Зар је било што под 
ине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка,  
ада није био овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тај 
у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је п 
 сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова! 
ог брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у т 
нашу: сад настаје време и нашега мирна, срећна живота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то врем 
к, који га је себи задржао...{S} Еј, да срећна јунака!..“</p> <milestone unit="subSection" /> < 
глави рекавши јој:</p> <p>— Жива била и срећна!..</p> <p>— А зар је нећеш бар једаред пољубити  
ећ сад предвиђа да би с њиме могла бити срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако весе 
љала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је ис 
исани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени 
оклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући 
ликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенци 
пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</ 
не дадоше за сеоског писара.{S} А би ли срећнија била да је, по бабовом избору, пошла за каког  
 срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти,  
и, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред  
јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косо 
и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би ваљало да идемо 
ече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криз 
говори она одлучно.</p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прил 
амислио, па онда избаци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то  
о опоравио.{S} Операција његове ране је срећно испала и зарашћивање је напредовало лепо.{S} Мог 
раћи својој.{S} Срећан вам био поход, и срећно ми се дому повратио!</p> <pb n="369" /> <p>Недељ 
 /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у 
аначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— П 
 да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце. 
к душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепа 
 твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S}  
цу.</p> <p>— Велиш, брате, да сам којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S 
сена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четни 
у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасн 
нка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је о 
> <p>Један се од пратилаца Ранкових, на срећу, досети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Мо 
озорницу.</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за оки 
ја“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни 
 госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека Вас вазда сре 
здизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на крвавом ограшју боре за част и с 
лан беше на окупу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој 
о, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, п 
држине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам срећу и делим радост с Вами.{S} Живели!</p> <p>Бојовић. 
јанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја 
 криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које 
рајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло ис 
ви, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, п 
елим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакал 
ој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.< 
а моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блаженство и мој светли идеал.</p> <p>О 
е Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из 
ја загрли и пољуби, пожеливши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати о 
и ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два сата после овога писма, крећем по запо 
моли за дуг живот и здравље, за јуначку срећу онога, који је поделио њезино родољубиво срце са  
Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p 
и ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Ми 
љиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак раније, 
 данас пратила сваки корак али, на вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде 
рпска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку  
киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз ш 
рлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни 
м убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили моји р 
служила официре.</p> <p>Пуковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитет 
жавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запит 
свој.{S} Преко мртвих и рањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само 
несе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда онамо где је окршај најљући био,  
како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љуба 
 а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети 
а може изгубити своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје 
ћи да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску ре 
, и кад видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.< 
у ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља  
е заборавити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши м 
а изнесе пред породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер 
> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакоја 
ом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задовољства, стари 
не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје лете 
 тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом може 
ао своје рођено.{S} Добро дете и, добра Српкиња.{S} Да ју видите само како свесрдно одлази <pb  
{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела  
 А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата мн 
 санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у 
еливши јој дуг век и да као будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама 
, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати верени 
цу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва сретна бе 
пска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу нашим 
а ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници,  
слено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и Јованка, млада наставница в 
е пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкињ 
— Српкиња, да богме... има и међу нашим Српкињама свакојаких будала и измотација.</p> <p>— Но т 
репуне вредних слушалаца.{S} Родољубиве Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочит 
н све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p> 
и његове лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели! 
 то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале  
 и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког  
о њу постигла, већ и многе друге сестре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p> 
преузме неговање рањеника од оне сестре Српкиње, с којом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту  
ирокој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.</p> <p>Место свећа  
асположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њ 
е било. — Јецаше Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} 
тојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосни 
> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше било. — Јецаше Предраг 
еног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш  
упу, да поздрави и пожели срећу девојци Српкињи, која је и делом доказала, да јој крв струји за 
ам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи 
 је Милан о њој много пута говорио, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослобод 
градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе 
 n="585" /> Арнаута, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу в 
> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, г 
мно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчове 
иве главе испред њихова оружја.{S} Али, српска је војска надлетела и горске орлушине.{S} Растер 
 време оних бурних догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је д 
?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбиј 
ако?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријатељ разбиј 
title>Пијемонт</title>“, врло важан.{S} Српска војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води п 
витом брзином извршила мобилизацију.{S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници 
во, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} Видиш, да си 
оћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је војска надчовечним напором и јединственом дур 
она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радос 
ала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба с 
долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удар 
 Облакова и да се повуче ка Ресну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ 
довима гордо се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српск 
„Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране б 
ршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с дру 
рукова се с њом и одјезди онамо, куд га српска дужност, на коју га Србинов завет зове.</p> <p>М 
народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши х 
ј претпоставци, главна, или прва армија српска под командом престолонаследника Александра, имал 
пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле  
ињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса гледала је ову жену као са неком побожношћу 
, врло добра, и мека, врло мека сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи  
узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радо 
се и њима отме из груди поклич: „Живела српска војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ бра 
pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живо 
on" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у 
а се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двоглави орао, машући  
>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n 
/p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А такође и с 
 Краљевића Марка.</head> <p>19. октобра српска се војска кретала ка Прилипу, колевци и граду Кр 
о је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, изб 
ш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје п 
тке јављаху да је ова или она перјаница српска пала на бојишту.</p> <p>Потпуковник Никола Ризни 
нолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S} Ој!{S} А колик 
ила.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, ал 
рах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље заузела, не могаху се раздра 
рујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и Синђин, и кренула се већ да 
оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож 
да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опс 
у разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се сваки пут ограничав 
вовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватр 
ду.</p> <p>— Знам, знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазит 
и да даду исраза својој радости, кад је српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А ниј 
о победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Беогр 
ересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које је јуначки и муш 
/p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и савладала опасност.</ 
и себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин жи 
ни град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је он 
 А да ми се дете разболи?{S} Ваљда није српска војска спала баш на негу наше мезимице.</p> <p>— 
ање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која ће од негда 
на душе Србијине још оних дана, када се српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздају 
о Адрије, по свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S 
ита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима, отпоч 
диоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вре 
 штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене 
ободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ осв 
</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на у 
а влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена. 
 у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морал 
нада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разб 
није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш излазише и 
ем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им српска земља!“</p> <p>— Слава им!..{S} Слава им!.. — За 
мена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља  
одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори  
је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позиције, с 
остићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</ 
ги нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми см 
нира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки ч 
ло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“. 
е.</p> <p>— Српска војска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје маз 
— настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљериј 
да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не познаје никакву нем 
 и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљивошћу и недостижн 
да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила своју непосредну задаћу.{S} Са 
> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче По 
ских подвига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових,  
После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале 
такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке-Орлеанке, јунакиње, коју је он својом ру 
и на понос и дику.</p> <p>— Бранковиће, српске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Сто 
 се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком 
очекали своје ослободиоце, своју браћу, српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна, али и в 
твеник отаџбини својој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослобод 
ши све на свету, па и младост своју.{S} Српске мајке, које послаше синове на жртвеник отаџбини  
овски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази на црногорску  
је?</p> <p>Ето, откуда извире она снага српске војске, којој се команда састоји само из једне р 
оку ових дана оружјем решити, јер снага српске војне силе мора бити на извесним местима целокуп 
ићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред т 
оде да опет прима добровољне прилоге за српске рањенике.</p> </div> <pb n="291" /> <div type="c 
врђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не зн 
шљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од својих милих и драгих ли 
м се недеља пребијао на путу и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књ 
 и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике када их ови извукоше из скровишта и прат 
плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S 
десетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме пре 
</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија п 
има, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју 
иње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, од ру 
унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су 
 му опасност прети од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску 
 командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњичка пука са потребном  
цу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцег 
емила заповед главне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле свој 
ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је била под Једреном.</p> <p>Ђенера 
ског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави према сужњој браћи сво 
чувене и ван Србије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме 
нија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија 
о ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нове хероје, кој 
ови пријатељи нису заборавили на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкан 
е два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу, отрже нам из наше средин 
има прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ј 
докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извеш 
Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша с 
ц.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих т 
 у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати р 
се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, дон 
дао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да се никому никак 
раје и данас славе.</p> <p>После сјајне српске победе код Куманова, дана 11. октобра 1912. годи 
етници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака.</p> <p>Но, 
ајажљивошћу, већ на против, две идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и 
от онеспособиле.{S} Ја мрзим некултурне српске матере, мрзим, мрзим, и да сам књижевник, контрк 
реме је музика свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлег 
ји показаше великодушност и пожртвовање српске војске, која је с највећим напором и тешкоћама у 
нгарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши концентрација главне ту 
и величином одишућим крајевима негдашње српске државе.</p> <p>Немојмо бележити овде колико је с 
Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе ж 
"596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Жи 
бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S}  
S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске отуђили.“</p> <pb n="225" /> <p>„А и како се нећ 
савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, предс 
Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који  
дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцн 
њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разбор истицао надмоћност њ 
окличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко вратоломних 
е Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Куманова, Бак 
ро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе р 
у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми  
нађоше само Петрију, како очајно кука и српске осветнике дозива.</p> <p>— Аман, браћо... помага 
ћ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали 
а, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која је имала задаћу да покупи од њих ор 
 ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док све Србе једна мисао з 
одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила н 
о по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту 
а опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да је све 
 њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и 
ј радости на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине  
ан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенције официр се не искључује.</p> <p>14. 
и се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под Скадром.{S} Путоваћу преко Со 
 гледао је и бледио, док га врели зраци српске слободе сасвим не сажегоше.</p> <p>На Бадње вече 
на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира целом окол 
мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима. 
ерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био врло незгодан.{S} А поред овога и  
head> <head>Значајна седница и закључак српске владе</head> <p>За време оних бурних догађаја на 
И осветићемо вас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с б 
> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољних послова, био је врло за 
 крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске 
ас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теж 
каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Свак 
 дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интелигенци 
хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не б 
и, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапоштења.</p> <p>А да 
овца до Горњег Вртогоша.{S} Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је бил 
воје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, да оружјем наг 
 је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за пи 
ек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!..{ 
дне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете поло 
на.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршаја  
 негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци 
тку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од че 
и, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искаса 
>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ето, откуда извире она снага 
дину,</p> <p>Николи Пашићу, председнику српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p 
вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрс 
бојно поље, о ратним подвизима и држању српске војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка  
а је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је искреност с 
речима:</p> <p>— Екселенцијо!{S} Мајору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити В 
 где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу  
жаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студе 
 развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Полож 
рој српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале пр 
ања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном го 
да Срби нису баш онакви јунаци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој  
естрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад п 
ишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам с 
itle>“ донео ову местну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што ј 
> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, 
забележити, да је постојао један народ, српски народ, који се за правду и правицу жртвовао се д 
е весеље.{S} Иако изнурени и малаксали, српски витезови прикупише сву своју снагу, да даду одуш 
ише.</p> <p>Поред своје пожртвованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу  
p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јес 
pb n="537" /><gap unit="graphic" /><!-- Српски војници на предстражи око опседнутог града Једре 
" /><gap unit="graphic" /><!-- Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана! --><pb n= 
гству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војници спасавају децу својих душмана!{S} Не пит 
рка, да не пође на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити 
де врло великих задатака.</p> <p>10.{S} Српски официр има искључиво војничких задатака.</p> <p> 
учиво војничких задатака.</p> <p>11.{S} Српски официр ваља да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S 
а да буде савршен ратник.</p> <p>12.{S} Српски официр има националних и културних дужности.</p> 
нут националном политиком.</p> <p>9.{S} Српски официр имаде врло великих задатака.</p> <p>10.{S 
објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио 
била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, 
ога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско  
рпски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S 
омитски.{S} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире с 
ву код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери 
угови са најживљим интересом примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани п 
ме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљевски мајор Вељковић.</p> <p>— Господине мај 
Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове. 
политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један идеал, а тај је народно ос 
угом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, кол 
Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде 
 ропства: и сада се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанск 
аша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви 
верен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртав 
рзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом пом 
зор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први  
 <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору 
збуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата 
слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју слободу, с време 
сталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> зн 
етих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири  
 ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка пок 
чај:</p> <p>Једном приликом измешали се српски војници са бугарским и између осталих забава зап 
е човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принудити 
</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{ 
сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефтина и  
Други је њихов позив.{S} Да бране образ српски! да се боре за ослобођење своје потлачене браће  
на то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже с 
дећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни већ и они такође се по 
аје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај  
 јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекид 
радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом примити. — Српски 
цирски кор, па мноштво грађанства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо пр 
босиљак, воштаница и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисал 
ћи да је свака србијанска пушка и сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да 
ни, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не  
кровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег  
цу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидов 
Народне Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријав 
рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који је својим политички 
тор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истог 
ати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски роман? запита Оберкнежевић.</p> <p>— Зашто не, р 
ве то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p> <p>Н 
почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа 
мрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? 
а су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Паш 
 врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних је само л 
лобода зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај 
а!..</p> <pb n="332" /> <p>— Па, мислим српски рањеници — правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S}  
 престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечано 
, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замишљам: велика друштв 
 душа Софијина, али је он и као свестан српски официр осећао неку обвезу према српској девојци  
риштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратн 
/head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао 
 вашег друга а и мог брата, који је као српски комита, <pb n="491" /> допринео доста на жртвени 
у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити сл 
ише од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином о 
ским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним  
{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта ј 
једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му 
ве је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше мест 
ад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој 
трам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да 
вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем 
 У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске пра 
е је, истога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом св 
ама, мучен глађу и злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спаса 
а гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или 
 Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас  
, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да само њима 
 и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући одбијал 
су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске че 
а се истина може рећи, па да не заболи; српским се државницима крупна пребацивања могу казати,  
и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српско 
га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>—  
рило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под  
едања од стране бугарских војника према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогн 
а часа, она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, 
а, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Лака им срп 
рногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, да је гуслар 
вога ослободиоца.{S} Весељу и грљењу са српским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвеков 
ложење, или дајем као добровољан прилог српским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, ст 
је никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој  
> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су из 
оји се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро 
d>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон.{S} Свуда су  
шман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толик 
се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>— Ја није крив...{S} Ја нема ку 
 одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и г 
бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> 
и ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и  
ајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне  
ли младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, т 
пријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед с 
љује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p>  
b n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова с 
 у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случ 
едлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред  
абадани златници: дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком. 
и увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро загрејало, 
час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p 
 и спасава напуштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне 
х борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне вели 
се из јуначких грла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непре 
се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} 
на.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S 
јађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре су 
 у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је 
заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизн 
нске крви ваљда још нису ни збрисани са српских бајонета: ми смо, ево, срећни да објавимо једну 
пскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску: да ос 
 богме, и предњачи.</p> <p>Наравно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али  
 а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво 
а просвећена света дођу овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих се 
ах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале н 
</p> <p>Немојмо бележити овде колико је српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољн 
92" /> војника.{S} Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених 
су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазише на границу, а грађанство  
наком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за време мобилизације, и тужне уздахе м 
<p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак  
ма, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда н 
</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Мед 
ама мирних и недужних, голоруких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских 
и да је онде изгинуо и рањен грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке  
до очајања.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црн 
 је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа.{S} За њима један пук победоносне во 
 и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити 
{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, 
е карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је о 
рпској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчан 
ком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице?  
 Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи својој.{S 
лосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују 
а:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то  
м, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и тису 
на зрна звижде над главама неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спрем 
рва је скочила са воза „посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде поча 
љубљена им команданта и посестриме свих српских комита, прелио је, као електрична струја, и њих 
неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а  
 је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је сијати заклетвом: „Дошли смо,  
вижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јов 
ена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, ко 
ха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да се нагледам Недићеве Нате и њене л 
у сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђ 
е на бој, на Косово?..{S} Српски понос, српско родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!. 
исма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље од вашег највећег пријатеља М. Ник 
 умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Ср 
свагда прати она срећа, која је пратила српско оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове об 
ије ништа.</p> <p>— Србин?</p> <p>— Има српско име и презиме.{S} Јова Оборина.</p> <p>— А, рече 
зазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијали српско ст 
едову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи извештај:</p> <p> 
ство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641" /> просвете и црквених  
„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весељ 
>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p 
 звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију  
криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Сто 
 земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турак 
о је некада српско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и ст 
вори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стоја 
 али се бојим да би се могла огрешити о српско родољубље, и онда и сама себи пожелети смрт...</ 
исци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу 
знесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машт 
ске кланце, који избише на давно жељено српско море, на Адрију...{S} Не, не, ја сам кукавица, а 
ија држала на оку, ма да је носио дично српско име:{S} Вељко Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је о 
ом носила лепа ноћ и красно, симпатично српско друштво.</p> <p>Није имао обичај наздрављати, ал 
и никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</ 
убоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за тр 
оре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="366" /> <p>После службе божје, окре 
тстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се с 
иповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <p 
они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихових драгих и милих д 
ne unit="subSection" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи да 
везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па  
тоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опрош 
 тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчи 
азвија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све п 
а до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весе 
 показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>За обећано писмо, ради опширног 
 харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена  
ји су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је  
 казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну ко 
 ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{ 
тчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војск 
огла свршити другачије, но само победом српског оружја.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фе 
другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Буга 
равка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко био  
<p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије тумачише и 
и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једр 
на је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска  
рђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли  
двиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч српског министра-председника Пашића, бурно је поздравље 
својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре 
 вековног непријатеља и диндушмана рода српскога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском 
лавни јој је јунак разбуђени дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синов 
ијене слике краља Петра 1. и наследника српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски  
стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчун 
јом као велепоседник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, 
динацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника за своје стар 
} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника разјашњују нечувене и ван Србије и не  
повесница забележити <pb n="710" /> име српскога народа, који се борио и пао за правду и правиц 
тенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европс 
а, ни без пакосне лажи.{S} Али, сазнање српскога народа, да се започети велики хисторијски проц 
окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби иза 
е живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде нека нова мисао,  
 те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем  
јунаке, и како преклиње: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на  
огорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У том 
 забележен као освитак лепше будућности српскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској 
ва показао, као искрен и прави пријатељ српскога народа.{S} Јер, одкако је он посланик моћне за 
се, да се према њој понаша кавалирством српскога официра, па по мало и брата.</p> <p>Воји се до 
ежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} 
ЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога државника</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„И 
сије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ст 
дважност, самопрегорење и неустрашивост српскога војника, да је погледао био на то големо језер 
а у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није касно.{S} Ја 
 српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јој паде  
ло вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била ж 
 тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њ 
о за слободу!“</p> <p>Ко не познаје дух српскога народа и његову љубав ка слободи, а пратио је  
..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p>  
вишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља 
је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} Сваки је желео да продре на море, на 
 српски официр осећао неку обвезу према српској девојци из краја за границом земље.</p> <p>У Во 
е, 5. октобар, којег је дана проглашена српској војсци ратна објава краља Петра, дочекана и поз 
е, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очеки 
е и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког 
 маршевима и биткама разуме се, да је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>О 
иге, за верну службу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су 
чима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И  
их покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је скл 
поштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се  
ре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.< 
оја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> како она  
 палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, ра 
у и војску, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта ви 
лној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио је, да се све т 
потегоше задњој нади својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <p 
лободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека о 
етање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га  
ти — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S} Планински потоци и реке шт 
ти де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас свако 
То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заставо 
 била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на њ 
асти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — 
рича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да  
рпске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четник 
 господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од јед 
ју.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Н 
ао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога кр 
ањених другова срљају, да загасе жеђ са српском крви.{S} И још их само неколико јуначких скоков 
там би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли  
 бугарски пук, који је одржавао везу са српском војском правећи ланац око Једрена, био је устук 
српској служби и која по мору плови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка о 
 балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине 
 див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију победу, разбило је тв 
та; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли се већ пр 
ју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се рад 
х, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за 
почео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а ве 
лико је био дрзак, да је добацио једном српском војнику:</p> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш мо 
ије тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним 
агодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за дуг живот и здрављ 
ј поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито мени, што сам у 
учају, један бугарски је војник добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голот 
јрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет 
е тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да в 
о написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То ј 
љно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака, да 
да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божит 
озбиљна отпора дати победилачком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Кумано 
осланик моћне заштитнице Словенства, на српскоме двору, спољна политика Русије окренула је друг 
радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Т 
сао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га књи 
етска омладина изнела своју комбиновану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кре 
ука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо пл 
м трупама и множином околних Арнаута на српску границу код Ристовца, и борба се развила на цело 
у један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као велепоседник и 
гину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио 
.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску војску преко Санђовани ди-Медуа, заједно са вели 
пских синова да погину за заветну мисао српску: да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се р 
 Једрене, па се бојао, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турск 
пширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску из Драча и других м 
ног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косово.</p> 
он?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на 
мили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала,  
Његов план беше, да потуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом 
авица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па  
ра и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне 
ерно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном 
их руку подигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, 
 потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српску Заставу</title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и;  
ојединим добровољцима из разних крајева Српства нарочито одобрити да се придруже војсци и да, з 
удућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове, онај  
е у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвише 
 било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко по 
ом раду и рачунајте на помоћ васколиког Српства.</p> <p>Председништво“.</p> <p>После прочитане  
јевима Српства.</p> <p>Само непријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов  
 повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.< 
ти крв пламена, крв родољубива, на које Српство сваком даном приликом може рачунати.</p> <p>Иза 
род свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред ње 
Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање тре 
елом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно д 
чад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом је  
кав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина п 
ине запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на 
време, наставих, да је балкански народи сруше сасвим...</p> <p>— Јес’, јес’, сад је време, рече 
ала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњет 
више педагогије кад се на њезина рамена срушила брига и о себи и о брату, по годинама млађем од 
ја и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је  
који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал  
и се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио ос 
ају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше 
инијама нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде 
ер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађа 
љао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим дру 
оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете  
м, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а 
 је речи исповед моје душе, осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везу 
{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама  
љ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n=" 
о, до ли само мамац или замка за женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ј 
тело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да две велике српске душе једним дахом дишу 
к, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и ср 
 злим временом, прост српски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу  
м иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Мил 
е и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И онда, очевидно радосна, прозбори пуним 
ивоту, о несталности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде з 
ти да он није достојан њезина родољубна срца, њезине племените српске душе.{S} А док му је разб 
 чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Ус 
} Обоје се осећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове т 
ко речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу 
као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви б 
се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све: како је Ната н 
је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="chapter" xml 
е лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена 
 отменим вереницима и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати он 
ократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Добар се официр не бави дневном поли 
Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо р 
.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Нико 
 сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Сто 
ећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу,  
..</p> <p>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте у 
 вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју 
 за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неп 
сту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмог 
и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају песме, гла 
 би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p> <p>Кад је већ измеђ 
unit="graphic" /><!-- — Браћо, ја се од срца радујем... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим 
јанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испроси 
ење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да саму 
 запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — п 
овић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата п 
 братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино добро моје!“</p> <p> 
ила, како може бити врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи 
е Сокици девете пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а 
рађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград 
рах за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи 
дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисли Србинов 
 су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бле 
леда, а Раша рече:</p> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, пр 
 војна музика, која разигра и расположи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли о 
а, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио,  
, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад с 
ију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} О 
хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p>  
ен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалош 
ранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је  
е дало подстрека, распалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши 
кавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адрес 
нало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти  
акати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку милов 
и и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао 
а долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге  
као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх  
 n="378" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> < 
борила главу па се дубоко замислила.{S} Срце јој је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула ш 
е, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву со 
.{S} Она се заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном 
нама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом болело, одистински болело.{S} Можда 
ило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сиротој жени лакше закуцало, раширала је руке,  
х осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, дом 
жртвеник отаџбине и слободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p 
у носим на жртвеник Србинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме с 
 неку неописану радост и расположење, а срце јој поче радосније и бурније да куца препуно неким 
а Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цве 
ари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</p> <p>Ст 
очију оборених, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а 
> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар кроз све војне болни 
а све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га т 
 брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим,  
ј кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на сво 
да долази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова бри 
колине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ  
пушила душманска крв на рукама, задрхта срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346 
мене ипак заболи, као да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот ње 
их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде  
 болело, одистински болело.{S} Можда је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за село 
м што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј ј 
м, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{S} Па  
а глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико ист 
сти на овом свету.{S} И, на послетку је срце превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дан 
адмоћност њезина родољубља, дотле му је срце све више жудело за њом; све више је осећао празнин 
раљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам личн 
ва.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога родољубља што распаљ 
за, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун света, који се  
 морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш  
ј близини!..{S} Ја вам пружам ево, моје срце, моју душу, сав живот мој.{S} Молим вас, примите г 
, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси р 
рло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па ре 
} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваше срце.{S} Пристаните да скопчамо један с другим животе н 
едило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеш 
аче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без бога!</ 
п, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирни 
тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="5 
узи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дођ 
а“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекл 
 Вељковића да прими понуду.{S} Његово и срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А  
који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђ 
хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко 
бу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку н 
и </l> <l>Пријатељски свима,</l> <l>Али срце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n=" 
ње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шр 
не смрти, а ова му од оног доба поклони срце, поклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хте 
премајући се за пут, Катарини се отвори срце и преко обичаја и нехотице јој се оте из грла нека 
е још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балкан 
бовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови, србијански ваздух дисање му  
зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је сам, без 
нас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски 
нога, који је поделио њезино родољубиво срце са отаџбином њезином.</p> <p>Издала је још последњ 
јући се. — Али ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се  
е да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је пуно благих речи са којима је 
погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило пред Војом као ружа пред лепти 
, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим лицем, погледом п 
хе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се  
ованчина избијао, дохватао је и Ранково срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млад 
послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ 
ли.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p> 
ела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су 
рад.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је ње 
јишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, р 
опште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави п 
 то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубав 
у.{S} За кога је живела, за кога њезино срце куцало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко д 
љајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу овако прате.</p>  
онде о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својст 
згубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу за погинулим брато 
нашла благотворна мелема за своје болно срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, 
.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корачала лага 
ека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим 
руди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим  
 све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку 
удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>—  
.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и 
одније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Беог 
ану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буд 
аз!) мангуп, али и мангуп-девојке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца ба 
„„И када Лаза срце ми буде дао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, 
на.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећа 
брзометку и спремим „на готовс“.</p> <p>Срце ми поче јаче да куца...</p> <p>Када се приближише  
снијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви пр 
>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад јадујем ником не 
иво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, 
ћеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени, дала си мени 
у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то 
чествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрски кор не бави  
 Никола... или боље рецимо: проседи, ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породиц 
, окрепљена молитвом, слатке наде пуним срцем вративши се дому свом, отворила је писмо, ижљубил 
 не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним срцем весеља очекујемо.</p> <p>Брзојавом јавите долазак 
, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бит 
едагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктавати 
а рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку 
дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стри 
са:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрими својој? 
; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турц 
.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био  
{S} Неможеш замислити колико ми лежи на срцу срећа њих обадвога.{S} Кад се сетим само с коликом 
о колико је <pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој  
 из несвестице.{S} Обема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, п 
/p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представ 
аше говоре, видим, да сваком, од вас на срцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава в 
лној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капетанових.</ 
јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег 
о пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</ 
а одговором, осећајући лепо како јој је срцу одлакнуло после ове исповести.</p> <p>Изненађена о 
ћа, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> <p>А љубав, права љубав, не 
воју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао 
ше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразиј 
ше, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— 
а не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати бол 
ну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да чини, колико г 
ако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S} Сила детиње 
а.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> 
о, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка б 
тигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четниц 
етне мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у  
адгледа Јована, а она је дете на својем срцу савијала, неговала га и причала му причу о курјаку 
>„Господине,</p> <p>Не могу више својем срцу да одолим и морам све, да Вам поверим.{S} Ја Вас в 
а сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојо 
им жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне муке и пат 
ка мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} 
дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једн 
претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на 
е тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри љу 
оме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајев 
 открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаг 
штеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својој  
 потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле 
, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{ 
ке кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкн 
 Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> < 
ену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божјој 
му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то  
делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочит 
не везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не  
 жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу  
могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој послове, јер је  
увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то о 
та страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу 
и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајах 
је стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољуб 
 код народа као витешки њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Пол 
, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи га она помисао 
е нико није пријавио са примедбом он је стави на гласање.</p> <p>Резолуција је примљена једногл 
сенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Пр 
верила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближ 
>После прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на 
поручник завршио свој говор, председник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још 
ао под Једрене, он се са својом армијом стави на расположење бугарском ђенералу Иванову, главно 
и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве ће 
упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и они који нису овде присутни, у св 
 Дакле, пошто не налазим разлога да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити 
> <p>— Нека ми колега не замери, ако му ставим питање, да ли је дошао к мени каковим послом или 
езиним радом задовољимо и једино да јој ставимо до знања, да према Бугарима буде обазрива, наро 
е полиције светске и све своје искуство ставио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је вр 
каје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његови 
и би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту 
оја говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" /> А величином жртава 
 би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије 
с радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће вас одве 
ше у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у 
 радости.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са стол 
ку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, 
 не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову личну ко 
ене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, приро 
 фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се  
адоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p 
о на пуковнијском аутомобилу, па вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете 
ного штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу. 
ерим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на расположење, или дајем као добровољан прилог 
а о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постал 
милу Ви данас налазите.{S} Поред овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами у 
ред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p 
кав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и  
е освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га он 
 је Јованци и брату јој један аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотел 
хата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испит 
ентуалности.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и  
ик о самом решењу министарске седнице и стављено му је до знања, да буде спреман на све евентуа 
цима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што нам они пре 
а, пређе Софији, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За т 
, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној ма 
 мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} 
а да не падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је 
 лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S}  
— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, п 
.</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Р 
удовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се  
њу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине постеље и овај се диже те га поз 
о.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад стаде певати, зазвони позориште, а кад сврши, осу се си 
ежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> </div> <pb n="173" /> < 
p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S 
p> <p>— Ах, рече она и легнувши на лице стаде плакати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармон 
је су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и реч 
>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p 
 блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>—  
бу, запали кандило пред мајко божјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чед 
о довикну:</p> <p>— Здраво, јуначе! — и стаде пред њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи 
ша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријат 
 се, приђе к њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече.  
 на ноге па се залети к њој обгрли је и стаде ју љубити пуним жаром млађана срца свога.{S} И он 
ници прате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за 
заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је пом 
сти главу на раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта  
је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„ 
 срце моје плакати...</p> <p>Софија јој стаде руку миловати.</p> <p>— Не плачи, душице моја...  
м је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ј 
онио... док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истин 
ало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама 
рдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао та 
/p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџиј 
ман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Е 
 се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантна дама у 
ече к њему, опколи га и склопљених руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада  
 наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, па најзад сл 
/p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p> 
аповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војвода, а сам пош 
 разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли буко 
устише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је 
рдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.</p> <p>Ех, сел 
же помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па св 
 кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола,  
 су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их ј 
е приђоше к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају 
 назеб проузроковаше неке болести, које стадоше глава многих српских војника, који дођоше браћи 
т у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једн 
ли.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> <p>— Не остављајте нас!{S} А 
— Не предајеме се! одговорише Арнаути и стадоше сипати ватру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале 
.{S} И док би очитао „Оче наш“, плотуни стадоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла  
Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушком низ ногу.</p> <p>— Јесте ли нашли кога 
<p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико офиц 
одеран и крвав изишао; само нека се зна стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“. 
 ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда лепша  
љене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила  
.{S} Ја гледам за њим и, кога спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој поз 
е.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{ 
{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна 
ј је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно  
томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да  
 да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољубиви и не 
верена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темперамена 
 уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо. 
 искрена љубав, која их изведе на једну стазу живота, заверавајући се једно другом да ће бити в 
n="769" /> <p>Значи, да је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред  
о, да не би ослабио српску моћ, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињени 
а стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>—  
 њезину наду.</p> <p>Ната је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да ид 
тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у 
 указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и в 
а и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар 
ревозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и  
ито истицали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А к 
чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом 
о подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и 
гледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> 
цом поздрављала свога вереника, који је стајао на прозору свога купеа.</p> <p>Након неколико тр 
био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који ј 
ко затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и готово нечујно  
кова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и напи 
гнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, к 
вог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, 
 сељачка српска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначко 
овољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чу 
бустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди  
и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету дужност прем 
.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се одмаче из собе  
у, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се пред 
бијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, 
ктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главо 
сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S 
њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</ 
, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослет 
бунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде она претурила пр 
бмањује.</p> <p>Када је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и са 
ко је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча к својој гошћи  
ц, и друг, а према пуковниковици Љубици сталан и одан кавалир, па, бога ми, по мало и заљубљен. 
имите, мајоре, моју понуду и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло би 
тио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и ноћу по селу  
 са династијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити 
 није разишао, а орлови се већ јатомице стали надлетати и кликтати над крвавим ограшјем, радују 
о па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Св 
ем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на п 
 Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S}  
занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онд 
блику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> 
р, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта  
Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је чула 
ародноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту 
 не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи Ранковићу и рече 
{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</t 
јџија?</p> <p>— Ждеру ме непрестано.{S} Стално говоре, да сам проститутка!</p> <p>— А кажеш, јо 
ну дође жао због оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> < 
 Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са  
е, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутује 
з хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву би 
p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему завис 
 жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је 
е; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је почела да плач 
 ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега на 
 је све силе, да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да 
 није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим,  
/p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш 
еркнежевићу, да пише роман, али је овај стално одбио.</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на то 
pb n="690" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић на 
вијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дош 
ко неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ће 
сних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја  
е Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су к 
а има свака од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и проз 
 положају.{S} Како сам разумео, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели 
 ешофиран због Недићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и  
слушају, отказаше послушност.{S} Ако је стало до љутње, само се на њих можете љутити, а на нас  
има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш 
е све рећи, госпођо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помог 
 сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми с 
паса ју и намести јој под главу.</p> <p>Стало је муке и домаћицу и њезину служавку, док су млад 
>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у с 
ла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре не 
тке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет  
<p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не може 
, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџ 
х.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана п 
.</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} А 
> <p>Пера им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац полож 
у, <pb n="460" /> прибележи на њој свој стан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту 
нка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде пис 
еранџа дала и на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно ш 
аже, да је за вашу екселенцију спремљен стан.{S} Ако ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо  
крија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред  
метачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљ 
аву и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће  
је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће. 
о је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред  
, која се разлегала из даље код Мартина стана.</p> <p>Појурише доле, спазише неку гужву код Мар 
е, готово бесвесно.</p> <p>Од Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Ми 
испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му доч 
на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала 
тним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од кога не очекиваше никакве помоћи, бо 
, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, 
уке па, махајући с њоме и десно и лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних 
сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје 
 поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник  
" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је т 
се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јави 
тима се домакне до врата спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одва 
јује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне краје 
а к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ет 
ги пут да, данас не.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе ци 
 како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не б 
 онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још мало — заустави га Лазаревић. — Море, не рече 
енине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да им припази на кућу и на млађе, д 
/p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у кој 
и: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочи 
у у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад видеше да нема никога више кој би ишао  
м тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и си 
не.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{ 
ву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, слободније дисати.{S} Да ли ј 
оћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор,  
ора, па кроз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме 
 бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и 
је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанч 
увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p 
> <p>Ната их је испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду д 
целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није 
а, видео га је, где жури пут жељезничке станице.</p> <p>Након неколико дана, његовом друштву па 
{S} Ната је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, 
ка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобно кад и како да свадбу п 
p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Радојковићу и  
Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више бли 
је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељ 
шен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда нас 
тигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни пот 
Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево  
тио, једно вече на савској паробројској станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи 
рачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одв 
рдно предусрео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом ист 
аја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар 
илан народ га је дочекао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је  
p> <p>И Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венц 
о и полицији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Л 
мена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опр 
Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па мак 
рак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полаз 
 погледао је на сахат и видио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на  
е.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу,  
азак железничкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што б 
емо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за  
ред вече долазим сигурно, да изађемо на станицу да дочекамо мог побру а вашег вереника.{S} Деле 
ге класе, на путу за Београд.</p> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пр 
 поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен те 
 Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у пл 
после вечере је испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на ју 
не око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се во 
ући потпуно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>П 
атили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p 
у је на рукама скинуо са вагона.</p> <p>Станицу и њезину околину прекрилио народ и војници.{S}  
војој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap uni 
 често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нека намирисана писамца,  
рпска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пра 
заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и да се зага 
је, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, 
 свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао  
послао опширно писмо и препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даљ 
седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" / 
ти, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружјем.</p>  
цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клицањем; обасипало г 
у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која 
вљу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветнике.</p> <p>П 
те, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морал 
сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Зд 
b n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после  
танак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај 
ви нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ћ 
ша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас покушају истис 
урним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт 
пуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође Ст 
о, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, која је само своју дужност према својо 
>— Ако се не варам — рече официр — овде станује госпођица Јованка, јунакиња наших дана.</p> <p> 
 грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овд 
ост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тог 
о је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, реч 
 лицу, могло приметити, да је ситуација стања болесникова врло озбиљна.</p> <p>Неко је време ст 
обра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка ни 
 искрени и реците ми отворено, какво је стање са болешћу мога сина?</p> <p>Лекар слеже рамени,  
ко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним рефлектором осветлим 
ш када је Милан одлазио, код Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болн 
редложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и 
сам, а држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познаје 
којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јова 
е крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</ 
="663" /> <p>Док је код Једрена оваково стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром,  
тка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуна 
је ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио,  
 уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред  
ђе, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У т 
 и никако не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути с 
 је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича  
у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би  
што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очи 
ам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића 
 забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапута му: 
ого ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се  
тела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет кол 
и наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и 
упштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је бил 
аутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском 
лижавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али ј 
тоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— 
ованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена  
вованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога п 
ле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављени. 
, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступ 
фовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен д 
х хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> < 
ане доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђује  
који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше ко 
да се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ств 
 у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојавати да он није достојан њезина родољубна 
пустише га с милим Богом.</p> <p>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише г 
адром, беше заузеће Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те  
а — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ  
 кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу и одрешито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, си 
 још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>П 
 подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату, да ју подигне на ноге.{ 
из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати голему зграду из које је изишао.</p> <p 
S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина 
 Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакер 
p> <p>— Који си, бре?</p> <p>Он је опет стао дрхтати.</p> <p>— Бре, казуј, који си!</p> <p>Зуби 
 хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица  
 љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које с 
ћ је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава,  
седи јуначки краљ Никола, који и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био во 
 величина.{S} Средњег је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Раз 
ричај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријави стар господин, којега одмах примим.{S} Нешто је погурен 
 ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке бо 
 а мнозина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше мо 
а бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да ј 
Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> 
, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој н 
е прошапта:</p> <p>— Женска посла...{S} Стара песма...</p> <p>По подне је одмах отишао Катарини 
столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла  
и са ладноћом их понудила, да седну.{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је уз 
познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, ко 
а Лазаревић изненађено.</p> <p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издрж 
ку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S 
а је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу  
у мимопролазника.</p> <p>Но, зато их је стара Предраговићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Т 
 мајка на гробљу крст има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео с 
Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p> 
у.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам  
} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Била си свагда послушна, па послушај м 
брише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик 
, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог 
, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>П 
ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по соби, гунђајући. — Посукнула!..{S} Кој 
 поп Милана одговори, рече му кочоперни старац Арсеновић: „Господине прото, ми нећемо другог не 
Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад 
сположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у кој 
 на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну 
<p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p> <p>— 
и за сином погинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест п 
крченој одрпаном руљом арнаутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се в 
<pb n="544" /> добродушност а веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити д 
ца народног одушевљења и борбе за своје старе идејале.</p> <p>Али се влада Србије до грла закоп 
ој, није никада престао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгуби 
спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њег 
ЕДАМДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Обновљене старе везе.</head> <p>Ранко Предраговић не беше навршио 
и.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и пог 
о погребу Војином.</p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом 
ке драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе земље.{S} Расковали смо синџир са руку наше браће 
ђе.</p> <p>— Вратио се господин Воја из Старе Србије...</p> <p>— Ето, вратио се.</p> <p>— Ала ј 
 јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому,  
ала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске, који падоше некад на Косову, и нов 
скреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједничким успеси 
и к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSection" />  
на поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом наст 
ицира и сваког српског војника за своје старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер,  
 <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном  
 рече, са радосним изразом задовољства, стари потпуковник.</p> <p>И Софија је ишла и даље на „н 
/> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провес 
ер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> 
би — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њихов 
енутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељ 
сле венчања дођу код ње на доручак кум, стари сват и девер.{S} Никакве параде и весеља да не бу 
 лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у овом  
си могао сетити?</p> <pb n="56" /> <p>— Стари Магазиновић?</p> <p>— Да, стари, дивљи Рац.</p> < 
т окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и п 
 до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p 
овом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Лазаревића, па до 
p>Пашић је овом приликом показао, да је стари и опробани политичар, који зна читаву европску си 
 бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи срушила би се на под.</p>  
ете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чи 
— рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби 
 се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским 
на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био 
игоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан пре 
p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А д 
у необичну сјајност.</p> <p>— Да — рече стари кафеџија готово нечујно, а израз лица му казиваше 
е на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" /> жупник замоли „поп Мила“ 
 Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље промотри лице св 
 ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо гледати, да Срби 
 таквог непогодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p 
илан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој душе покојникове.</p 
лицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се.{S} Настаде опће рук 
е, можда, међу придошлицама наћи и који стари познаник, који стари пријатељ.</p> <p>Измешаху се 
 и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{S} Стара је  
да чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пож 
је за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title 
сиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се  
ирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у 
зато ипак није могла да заспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак 
д била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни.{S} У  
ступи, како је поступио.</p> <p>Он, као стари и опробани дипломата покушавао је све могуће што  
 последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евенту 
Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се није ни за часак по 
ини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Предраговићка је дошл 
с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> 
ло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече  
ло, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за с 
итавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то м 
ељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прилике у радикалној 
02"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала не 
 одведе до сред стана Ризнићева.</p> <p>Стари потпуковник и жена му дочекаше их најљубазније.</ 
вић га погледа, и не рече ништа.</p> <p>Стари Драшковић, стално до дна душе ожалошћен, приступи 
добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари пуковник Никола... или боље рецимо: проседи, ал с 
 не задржи срушила би се на под.</p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је при 
е мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше за собом <pb n="55 
, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" 
до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орде 
ве забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" / 
слетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја м 
итетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби 
можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па 
вића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече 
а кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи н 
давања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добр 
те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се п 
ије баш дуго ни потрајало, вратио се са старим доктором Симићем, кућним лечником Предраговићеви 
 потребама.{S} Петар се Мрконић бори са старим, искусним владаром, и гвоздена дипломатска логик 
 његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, рецитовањем евангелија (ах 
свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губили 
ић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је лекар Николајевић  
 да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужа 
лној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да с 
 — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, кој 
 не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика- 
> <p>— Прилично, одговори Лазаревић.{S} Старо, врањанско.</p> <p>— Ала даје ватру!{S} Ко гром ј 
о се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети.</p> <milestone unit="subSection" / 
 ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација евр 
о правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и заједн 
е најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења;  
ћ дрско и несмотрено вређају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек пос 
леко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе криз 
 заборавила, Пера је већ наш’о и кума и старог свата.{S} А од девера данас очекује одговор да л 
абогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале свате, ако не понесемо од 
уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраговића, лекар Николајевић престаде забада 
p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако ту 
 од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је завидео Јованкином бр 
љу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему 
p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој ниј 
емогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још не беш 
 <p>Овакве мисли прострујише кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} 
естолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанск 
им коњима, о силној и великој породици, старој, силној српској породици.{S} Причао је и мислио  
ску силу и крчила себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића М 
, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео ј 
ори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— М 
ло одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и старојка?</p> <p>— Имам.{S} Али они још не знају, ко ми 
 са срећним младенцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте св 
о шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="452" /><gap unit="graphic" /><!-- — Бра 
— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> < 
 Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и 
едрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да  
 и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим крајевима негдашње с 
е још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S}  
полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо 
p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу, који беху спремни свакога часа и 
ши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о 
извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај му као болник стиште грчеви 
о мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочита 
ожда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште  
— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="5 
— Ах, оставимо, рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Ка 
у.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти  
 у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — остаје— у 
ам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умре 
зад је постало изнутра још грђе него за старотурског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државн 
<p>— Његова стара мати.</p> <p>— Он има стару матер?{S} Он је издржавао?</p> <p>— Да.</p> <p>—  
огао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> <p>— Да, — потврди комита.</p> <p>—  
/p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, нас 
зубе сабија.</p> <p>— Ах, ја имам матер стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p> 
у је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са  
зина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Македонију, које јој земље по сваком пра 
ђају.{S} Потежу старо зло и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кор 
руја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак новога живота; и многи запливаше то 
е светоме месту пролише.{S} Жене, деца, старци и бабе склопљених руку подигнутих к’ небу, благо 
оје љубави звао се неко.</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та 
звије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стасита и крупна женска прилика.{S} И Мица је, брижљиво 
амну дорату, који је лепотом и јуначким стасом сву краљеву пратњу задичио.</p> <p>Жарко, — мисл 
>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим очима види се, да је у њој о 
<p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика- 
ле, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турск 
шене смо врло, па се бојимо и на пенџер стати.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изнена 
ака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту непр 
е ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је 
злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па  
у мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Је 
ила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто да вас друштво  
зак, јер по њезином сопственом мишљењу, ствар није за одуговлачење.</p> <p>Пошто је наредила Ан 
љу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино код свештеника запела, јер је овај хтео 
ш ништа да кажем, одговори Ранковић.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити 
 То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није з 
 ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти 
/p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ств 
ост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаг 
в сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред  
ругог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, 
 Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност своје домовине 
адовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ј 
 вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе таз 
рдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Овамо је дошао издајник.{S} Врло је опасан и  
време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац 
Радојловић.</p> <p>— Него да пређемо на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу 
о улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади  
говори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> <p>— Мушко, ми 
зјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменувши јој, д 
ече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и 
тње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у  
до.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па т 
нџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и  
а пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је врло добро знао, да ј 
ди наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима 
е Радојковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање 
 И сама напомена Оберкнежевићева, да је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не 
обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, м 
и чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу излећи већи зап 
ванка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино 
.. могу му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> 
 А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за  
 пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да крије 
{S} Слушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је поче 
а и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопшти 
да му будем на руци, али посигурно није ствар његова него национална“.</p> <p>Кад се са Бором п 
ет се морао да маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што 
но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} На два  
аван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жен 
 ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, ба 
 се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p>— За мене, од 
ишем да дођете и да се већ једном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то ист 
к ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвеза 
о је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n 
ставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји проти 
м могао доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — по 
а, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић са осм 
боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Иначе, овде нема нич 
врдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је  
кој конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугла 
 оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p 
е, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном  
ма.{S} А он нам је најпотребнији за ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше 
ена.</p> <p>Истина, који посматраше ову ствар површно, а беху загрејани патриотским жаром, доне 
те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са нами пријатељ 
и, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после оне непријатне в 
д тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> < 
сретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да уб 
.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја са 
 осећао срећним, када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да са 
е и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и друго држање према нама 
 ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на т 
чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, 
еликих сила не могу примити као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети н 
у га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— 
 Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> < 
ам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам изв 
— Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш веч 
 оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што 
рину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више 
стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Л 
 тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p>  
е сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бр 
Предраговићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко 
сама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу буду 
у жељу господина Радојковића, да и вашу ствар приведемо крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку 
оју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Обе 
сму, који је простодушно био одан богу, ствара нов поглед на живот и на свет.</p> <p>Прво је са 
стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војн 
з бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна  
мо мислити, мислити.</p> <p>Мисао му је стварала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, 
ла, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне с 
ипломатски актери и њихови разни органи стварали.</p> <p>Српска је војска, бесмримерном издржљи 
о, нашао је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе  
/p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш 
ноге европске дипломате, изненадивши их стварањем балканског савеза, за којим су Балканци веков 
ава народ.</p> <p>15.{S} Официр ради на стварању народа.</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на 
</p> <p>16.{S} Пре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, 
ћ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски сви  
ного.{S} Из њихове противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљив 
је догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„ 
и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска п 
 поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је в 
ни карту и да је позове, и да јој преда ствари а он сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., 
S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{ 
ци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни  
ада мора опрезно и неприметно радити на ствари српске нације, али већ данас можемо рачунати, да 
ати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.</p> <p>— Има, одговори Јуришић.</p> <p>— Говори 
СЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</head> <p>Кад је Оберкнежевић прегледао своју ју 
там хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни ко 
, да позове старинара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Јед 
<p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било 
с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у им 
а закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу мог 
 сву своју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је  
емогући интересовање за друге, крупније ствари, које се иза брда ваљају, и за које непријатељ н 
 жели остати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742 
 исте.{S} Доцније се прешло и на остале ствари па и на бојно поље, о ратним подвизима и држању  
<p>„Онда смо почели разговор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:< 
ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{ 
мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме  
е ради, да се добро ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио 
али у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће д 
есу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да  
исправан, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадш 
ско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне последице.</p> <p> 
ј радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друшт 
ој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин уп 
није вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, Об 
пштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће з 
и пре свега, проучио је све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за  
ем.</p> <p>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављено 
ра им саопшти, да је већ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Ч 
д буде добила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње  
 на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч м 
во си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно  
менуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на с 
ећи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и д 
у, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро загледала адрес 
 имала бих да јој пишем о једној важној ствари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам,  
оговор.{S} Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао  
да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворе 
м је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одг 
у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти с 
био олакшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је ожив 
иком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, 
урне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ј 
ишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — одв 
са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлагање,  
иких сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно 
> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и тим 
позициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта 
едник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико ни 
, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Т 
ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, 
ок не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић са 
ви што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много позд 
 није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а да о 
> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вама  
</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобрази 
 све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, кој 
у ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором пред 
, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан 
м картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје,  
ушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те 
поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала п 
ли и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> 
знео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, 
њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се преш 
у аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хист 
 трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, ј 
и, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пу 
и.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у сво 
И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу 
 гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Р 
наку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом пос 
ели смо; он је почео разговор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и осл 
 да би ми ико могао предпоставити какве стварне разлоге, да интерес наше отаџбине захтева толик 
жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци нама оставише у а 
раната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атм 
и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуал 
на абдикацију, да отерају радикале и да створе сасвим нов режим.“</p> <p>Пети извештај гласи:</ 
е и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њему се није могло ништа сазнати 
вљевић је са његовом корпуленцијом, као створен да буде стари сват.{S} И позваћеш још Недељка Л 
аси:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где постоји слично  
вну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те д 
ме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до  
ој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде 
м:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктора“, а он сам понесе Ран 
када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје реши; тада 
на рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p 
 неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада ство 
рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то  
жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала,  
нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начино 
 сплашњавати; илузија, коју је она себи створила, од које је њезина <pb n="251" /> подводачка д 
има јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу при 
ико рањеника, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најза 
ји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у које, можда, нем 
ин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Труд 
у томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која 
от?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевн 
 да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и вредне људе, али — све је у божјој ( 
дре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мајци, а комите з 
ко?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> 
љуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би  
творићу прозор и на писак моје пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> 
лим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се 
 абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи 
нерала Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације 
и и нерасположене духове према Вами, да сте верно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се  
p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи,  
алите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како 
Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој приј 
 Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p> 
јенијем, рецитовањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики  
его море!</p> <p>— Лепо богами!..{S} Да сте ми сви здраво! — рече мајор Жарко пружајући руку, д 
 но видих да сам се преварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држи 
гради за вашу доброту.{S} Слушао сам да сте својом руком и добротом свуд доспевали камо је било 
>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше б 
ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разли 
јој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој угл 
но јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло 
 први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и данас пратил 
је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу с 
лишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женирања.“ 
ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску в 
 које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас жи 
 а ви сами свршавајте посао, због којег сте се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> 
мам кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Су 
 собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте да послужите гошће!</p> <p>— Ех, залуд их зовеш.{S} 
а вам га стављам на располежење.{S} Где сте наумили да одседнете?</p> <p>— Не знамо ни сами — о 
његову.</p> <p>— Ако смем питати, а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га 
ас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p 
дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и де 
 која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево 
пак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не беху приј 
 љутим на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да с 
ома загонетно последње ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ств 
Поштовани пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после 
> <p>— Не могу, да вас разумем: до јуче сте се на Миловановића бацали камењем, данас од њега пр 
 баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога век 
е:{S} Ето, дочекали смо месојеђе, па би сте се и вас двоје могли венчати.{S} Још ми рече госпођ 
мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој највећој радости на овом белом свету. 
уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади, па бисте се очемерили, кад бих ја одисти 
Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачн 
икали не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна ру 
лим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мис 
 била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја 
Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана, комиту, — отпоче Ник 
са нешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам 
је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријет 
у, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић 
Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте в 
, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију, да државнике, у 
лим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Соломунову мудрост. <pb n="524" / 
колико безначајних дијалога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно 
е га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“</p> <p>Бујна сео 
и он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу: 
</p> <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" 
 моје Нате нигде нема...</p> <p>— Да ли сте власти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, п 
 се мало па их запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p>  
е један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви з 
се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, 
ојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интере 
 са речима:</p> <p>— Бога ми и погодили сте.{S} А неки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Увер 
зда срећа прати.{S} Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подс 
 Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте се овде п 
е.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом  
 промукао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствари 
не досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте ви мушки! — Добаци му Катарина. — Лепо бога ми!.{S} 
ете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Д 
о болесничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата  
— довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — питала је Анђа са неким непове 
 — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p>  
 је још веселије поздрави:</p> <p>— Ако сте ручали, нек вам је на здравље...</p> <p>— А ако нис 
еба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb 
, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{ 
вама, међу мојима, међу нашима.{S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли тем 
 У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Србин нигде на свету не изгов 
им родољубљем, осећањем и појмим колико сте вас двоје заслужни и много полажем на вас двоје.{S} 
 писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку  
 ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разлози, 
— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> <p>Ма 
а.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да дошл 
и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ  
лагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаш 
> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек би 
обацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за 
Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пр 
јемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоп 
Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајорица Сокици.</p> <p>— Ја не знам,  
 данас били мој заробљеник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни прест 
га тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили <pb n="562" /> није ништа друго, до  
а и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица. 
мо.{S} Ко би други и писао мени?{S} Баш сте ви жене кратке памети.“</p> <p>„Не можете се ни ви, 
ио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> и 
ћевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље ски 
е, мој пријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. 
сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си  
ексића.</p> <p>Јованка климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македон 
 више од десет минута, <pb n="442" /> а Стеванчевић се беше вратио, доводећи са собом и доктора 
испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчевић, гимназијски професор из Београда.</p> <p>— 
 и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје на желез 
мрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово прекорно, доктору још пре но што је 
олим, „господине поручниче“ — нашали се Стеванчевић.</p> <p>Јованка се осмехну болно:</p> <p>—  
и како да јој помогну.{S} Напослетку се Стеванчевић разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти,  
>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Јованци да се попне на њ, па се и  
а миндерлук као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој  
тво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} О 
утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} 
> <p>На станицу их је испратио поручник Стеванчевић и остали пријатељи и поштоваоци покојникови 
 душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болнича 
 него на живо створење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабри 
товаоци покојникови.</p> <p>На растанку Стеванчевић се рукова са Јованком и рече јој:</p> <p>„С 
 ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед 
ницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>Стеванчевић сабере обрве и поглед му се нешто натушти.{ 
ју је било после оног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, 
ију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи  
треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик,  
 и погледа на главну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њи 
базније, он или жена му.{S} Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са  
оиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „ 
о, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофанови 
без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен 
се у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S}  
pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава боли?</p> 
риљубила Недићева Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од д 
ми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутар 
 су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око Скадра, не би ли га принудили на пред 
 у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим ш 
нствено. — После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, оси 
 јој мајор Жарко — из далека путујем па стекао жуљеве....</p> <pb n="780" /> <p>На ове речи мај 
адају под његову личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ни 
И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који данас имају.</p> <p>На ове се  
ном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним панџама плаћеничке руље.</p> 
гонетних његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису за 
 био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима  
</p> <p>На ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог ј 
срећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и 
 једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три 
ољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао 
крено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су 
о смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо прав 
е онде већ искачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом 
 упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је писар Пера осетио ваздух  
обито се бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb  
 наш Бачван је и онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хи 
 себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арн 
пски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та о 
ком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опалом лишћу  
и Милана.{S} Једним коленом одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнау 
их Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изн 
етало јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. 
рнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — од 
езану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књ 
а смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду, наш Бачван је и онда ск 
а како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли  
 страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријатељске крви.{S} Али Арнаути н 
м.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, најзад сти 
се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш м 
p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја дуго и ми смо се били добро и угод 
тављеној власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави 
опсаду Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границ 
опље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, прек 
 Једрена.</p> <p>Пошто је ђенерал Степа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, раз 
ја је била под Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан 
<pb n="306" /> <p>Под командом ђенерала Степановића беху две српске пешачке дивизије, два коњич 
би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића, јер је знао каква му опасност прети од сје 
 онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустен 
p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људ 
ала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у  
хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обве 
команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> <p>И ак 
>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге српске армије, која је б 
</p> <p>По објави рата, армија ђенерала Степе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиља 
ке под Једреном.</p> <p>Армија ђенерала Степе заузела је положаје северо-западно од Једрена, гд 
а стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Исти 
десет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговоро 
оји уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој свет 
 упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет ха 
аузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше кл 
угарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку 
рично команданта српске армије ђенерала Степу Степановића, да с њиме преговара о предаји.</p> < 
 стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар,  
Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога  
<l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стих 
 просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевим 
браћо, да дозволимо, да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постав 
јску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника 
 само пред силом отступамо од оног свог стеченог права, на које полажемо јер под зидинама Скадр 
 тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српскога Народа 
> <p>Душа се њена све више сплашњавила, стешњавала и губила свој смисао, а напоредо са њом и ње 
 би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином пи 
је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим пратиоци 
ој власти.</p> <p>Када је ђенерал Степа стигао под Једрене, он се са својом армијом стави на ра 
 зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуго пре 
х бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{S} Маршал двора  
 за собом.</p> <pb n="556" /> <p>Кад је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Им 
мена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, затекао је Ержу, служавку у двориш 
већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p> 
у толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узв 
> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у  
/p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног бата 
у не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Кали 
што се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену  
рђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу т 
а ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам 
p> <p>— Од Жарка!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- 
еру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим  
ску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је под Сјеницу, где јој је предводником био млад 
> <p>Јованку је дубоко дирнуло, када је стигла на лице места и видела омању хумку, која се усле 
и по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска војска под командом ђенерала Петра Бо 
ече, после дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је доч 
о је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се обрадовале гласу, да је њена 
је свеж морски ваздух прострујио кад је стигла радосна вест, да је српска војска заузела Љеш и  
Банатом, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао ј 
чке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у дру 
једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе н 
> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све това 
> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах  
рти српских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да 
кад походити капетана.</p> <p>— Кад сте стигли овамо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра  
где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покуш 
 женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице 
ине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се изв 
 је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је доче 
pb n="333" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне  
совањем разговара као да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме 
атом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; кој 
не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „ 
лавна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Степана Степановића, која се с 
 ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="6 
да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у. 
ута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи 
мно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177" /> <p>Они н 
 чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путниц 
д А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељо 
 задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред в 
p>После доста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који ве 
им, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те шт 
/p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу 
а сестро!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S 
/head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, 
ње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> < 
рхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да 
кери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред  
у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положај 
 још кога, па кад је видео да остали не стигоше, приметиће:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p 
ругим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи ру 
>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Си 
ао представнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!. 
је од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помогоше Ј 
 не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један тр 
одични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљ 
 промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећ 
љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не с 
 очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми  
агледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако т 
.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.</p> <p>После овога је наступило братимљење и вес 
је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, груди јој се надимаху а срце луп 
е се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Сто 
ј ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је  
акну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који 
 у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче  
замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, мож 
у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ј 
— прекиде је Јованка, а одмах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p 
том на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p 
рад и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дични 
тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље,  
>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — к 
умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламента 
лико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све српске 
ађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јав 
рчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Ха 
на под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђено 
 неравну калдрму београдску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од зво 
дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који је п 
тојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова  
е кроз главу старога Предраговића, који стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у 
ху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина- 
одмах нађеш.{S} После подне брзим возом стиже мајорица.</p> <p>Лазаревић.“</p> <p>Оберкнежевић  
Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло  
 они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора 
pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам извес 
о, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофе 
му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику расп 
 <p>Већ дуже времена никакви гласови не стижу са бојишта око Једрена.{S} Од последње канонаде в 
а <pb n="421" /> непријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одлич 
еће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније пис 
реврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, 
на, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средове 
ло у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан иск 
.{S} Рањеника је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле 
е се почеле празнити а нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако вели 
 рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке. --><pb n="51" /> и красна, 
 рече она, седе на диван старонемачкога стила и зари лице међу руке.</p> <p>— Катарина...</p> < 
Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији заинте 
 (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта разм 
м <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Ла 
акше мало!</p> <p>„Рђаво си своје писмо стилизовао, јер изгледа, као и да мени пребацујеш због  
рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па да не заб 
озволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо 
је рече:</p> <p>— Дакле признајеш ме за стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разг 
це, сањалачке очи и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се с 
да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажар 
а поља.</p> <p>Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч заст 
ло, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, с 
оје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> < 
цем, погледом пуним милоште ка Јованци, стисне јој обе руке и молећивим гласом јој прозбори:</p 
 заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упут 
сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од о 
 Већ ми је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На 
и разумела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, види 
су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стигне и армија ђенерала Сте 
идио је, да на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стра 
амвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Ст 
ута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, само избранима...</p> <p>Прија 
з огња, и оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не  
</quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>К 
<p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка 
p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Че 
ре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је др 
ају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкуренти 
тачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она 
е и ноћ пала, а жива врева никако се не стишава.{S} По кафанама и крчмама ври као на ватри.{S}  
његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — уз 
који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирств 
отресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је живи 
ри.{S} А ова, да измами од ње коју реч, стиште јој главу на своје груди и, дрмусајући је, запит 
се.{S} Но овога <pb n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загле 
Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Т 
аром Предраговићу, а овај му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из гр 
аза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђен 
er" xml:id="SRP19203_C110"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Значајна седница и закључак срп 
er" xml:id="SRP19203_C101"> <head>ГЛАВА СТО ПРВА</head> <head>Разлаз</head> <p>Оно после подне, 
er" xml:id="SRP19203_C111"> <head>ГЛАВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и  
" xml:id="SRP19203_C110_1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Цр 
" xml:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење 
" xml:id="SRP19203_C107_1"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Бомбардовање Драча и Медове</hea 
er" xml:id="SRP19203_C102"> <head>ГЛАВА СТО ДРУГА</head> <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече 
er" xml:id="SRP19203_C112"> <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> < 
er" xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</h 
er" xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head>  
er" xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</h 
er" xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око д 
er" xml:id="SRP19203_C105"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТА</head> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутр 
er" xml:id="SRP19203_C115"> <head>ГЛАВА СТО ПЕТНАЕСТА</head> <head>Давнашња жеља.</head> <p>Збо 
er" xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ с 
er" xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У  
er" xml:id="SRP19203_C107"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p> 
er" xml:id="SRP19203_C117"> <head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану 
er" xml:id="SRP19203_C108"> <head>ГЛАВА СТО ОСМА</head> <head>На братову гробу.</head> <p>Једно 
er" xml:id="SRP19203_C118"> <head>ГЛАВА СТО ОСАМНАЕСТА</head> <head>15. јуни 1913.</head> <p>15 
er" xml:id="SRP19203_C109"> <head>ГЛАВА СТО ДЕВЕТА</head> <head>Пад Једрена.</head> <p>Већ дуже 
ним и онај пева.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за т 
о, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као 
 може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах  
S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p> 
нда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу  
 <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине 
S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Командант Скопља, пуковник 
, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српск 
/p> <p>Комита извади бомбу и мету је на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време се 
дбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу 
а своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У  
ђе из руку.{S} Положи брзо служавник на сто па, мотајући се од госпође Ранка и натраг, стаде се 
ка чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за 
сели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку. 
не.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази марку и жиг преко марке, на  
тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраго 
 са неком врстом охолости, положи ју на сто.</p> <p>— А сада — рече затим гордо — надам се да н 
о пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кав 
о пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна и начитан 
ановић, кад он дође и седе за министров сто, дакле прекосутра.</p> <p>Пашић поглади дугу, сасви 
>Лазаревић им назва Бога, седе за њихов сто па се окрену к Бачванину:</p> <p>— Откуд ви, браћо, 
бре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа 
тили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било време ручку.</p> <p>Дуго је госпођ 
из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, које је официр до 
оваоци покојникови заузеше један подужи сто који је већ био постављен, јер је Милан све то унап 
>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо 
зумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто и после краћег размишљања, као одговор је написала  
премишљала, већ је одмах села за писаћи сто и написала следећи брзојав:</p> <p>„Драга госпођо</ 
 прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> <p>Кад погледа кроз прозор, види, да је небо ј 
ући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хва 
отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару 
 <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба 
 беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и након дуже дебате се споразумеше, да попије сваки 
им кафанама нека двојица седну за један сто, ето и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро с 
у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби 
а скине огртач и посади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати  
о је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љутито, и добро је, ш 
али.</p> <p>Предраговић седне и лупну о сто.</p> <p>— Де, браћо испите, па нек заједно донесе.< 
 и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новац 
.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</ 
а ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу с 
гледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и 
} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетн 
 се побојала материна гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се о 
демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По  
 од сједињења ове две српске армије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију  
ј рекао ни речце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибр 
p> <p>— Знам да је ваше време скупо.{S} Стога одмах прелазим на ствар.{S} Јавно мњење жели да с 
да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причека 
 главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник и није развио сву своју снагу,  
ру сестру и као ватрену родољупкињу.{S} Стога је Стеванчевић онако свесрдно предусрео њих обоје 
да љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догоди 
Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А зн 
рео њих обоје на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком да 
ј Срба био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне  
олугласно и заповеднички рече:</p> <p>— Стој!</p> <p>Стадосмо...</p> <p>— Вољно!.. — рече војво 
<p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге  
ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p> 
стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затвор 
S} Српска је војска, са запетом пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ дов 
 маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку 
ољила, када је своју другу армију, која стојала под командом српског ђенерала Степе Степановића 
 се имала састати са првом армијом која стојала под командом престолонаследника Александра.</p> 
 угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванае 
ко рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, готова сваког 
а и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрин 
аш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времен 
маћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни  
 Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари сврш 
положио на њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност ниј 
казујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пера! 
/> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко  
зи марку и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо,  
ла и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, 
Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и они бадрцну. 
столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад се нађе међу Пером и Натом, дође му воља  
длан.</p> <p>— Ја био и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попиј 
/p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику м 
 са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, к 
Пера довикне онамо ка прозору:</p> <p>— Стојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p>  
еду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стој 
е седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме веренику, мајору Жар 
/p> <p>Прочитавши писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорил 
азговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како т 
дра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала д 
 /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку један брзојав, који га је 
 <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p>— Ко је 
> <p>Када је Јованка закуцала на врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читај 
ј ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојанка није га познала.</p> <p>Но, када га је боље за 
</p> <p>После ове изјаве председникове, Стојанка затражи реч пре дневног реда:</p> <p>— Браћо!{ 
ључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p>  
ђе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Стојанка видећи да се Јованка снуждила, да би јој одгон 
у одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Мирос 
ђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, ује 
пешице могла до Скопља отићи.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћ 
очекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.</p> </div> <pb n="301" /> 
 окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктор 
ку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу 
унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави сто, јер је баш било  
ну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка погађа.</p> <p>Неко је, време седео, премишљај 
равцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћ 
 ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити са до 
безбеди од свих непријатних могућности, Стојанка је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина- 
 задовољно, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин 
ена признати.</p> <p>„С Богом ми остај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те  
 писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Ч 
Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу  
цију.</p> <p>Кад је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући 
да дође.</p> <p>Кад је Лазаревић дошао, Стојанка му је прво саопштила, да је добила писмо од ст 
дети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb n="338" /> <div type="chapter" 
 у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први  
је једном приликом стала пред огледало, Стојанка је овога пута видела и сама, да Анђа има потпу 
Кад је прочитала и опет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својо 
 више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по  
еве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам ос 
вању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се  
о Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с то 
> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разговор, који се био до врхун 
p>Пошто је била потпуно спремна за пут, Стојанка је задржа на вечери, а после вечере је испрати 
шчепркали.</p> <p>По одласку докторову, Стојанка није ни настављала свој обед.{S} Прво јој је б 
ње о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Нов 
нка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење  
 плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Радојковића, ко 
исала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих послед 
бали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њези 
а му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка руку о руку — Одговори му да си писмо примила, 
head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, н 
 потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крај 
ише ни једног знака од ње не нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, 
и садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, 
 и патриоте и размишљени политичари.{S} Стојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересо 
ишљаше закопчан, него се исповедати.{S} Стојанка је истина ретка жена, али је ипак жена; слабиј 
ужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим 
е лежао рањеник са завијеном главом.{S} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из ког 
осле обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће 
и записи.</head> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је п 
равимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S} Стојанка, пробуди свога момка...</p> <p>— Смири се.{S}  
а настави своју болничарску дужност.{S} Стојанка ју је дочекала сестринском радошћу.{S} Загрлил 
 чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Ан 
оми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растројене душе, моје душе, која 
стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се  
овори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Стојанка.</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, д 
ена...</p> <p>— Жена!{S} Која?</p> <p>— Стојанка.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута 
ико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отиш 
говора, поручник Николајевић се диже, а Стојанка му се на поласку захвали на исцрпном причању,  
јати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни  
ј је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србији 
е драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрт 
ој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка једва прослови једанпут:</p> <p>— Жарко!..{S}  
ласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Ризнића и Ризнићке дозволу, да може  
се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољ 
p> <p>Радојковић се поздрави са свима а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох! 
 <p>Радојковић се опрости са друштвом а Стојанка га испрати.</p> <p>Када је Радојковић изашао н 
у у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седни 
/p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ј 
 војске испод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе,  
/p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не може се на дуже.{S} Још 
 неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> 
Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова  
ј учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Рањеник јој баци благод 
ћ!</p> <p>— Лаку ноћ! — отпоздравише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писа 
p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрави га Стојанка пратећи га до спољашних врата.</p> <p>Милан из 
ећег пријатеља М. Николића. — Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога  
p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако ва 
бног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепша 
ве ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није сретно свршила посао, добаци иронично мла 
и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>—  
е поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, ка 
е код Јованке је доста озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову д 
да се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јованци рече:</p> <p 
p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка је желела да Ната остане код ње, још за неко в 
смо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Бо 
нула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати  
p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина 
кшете, јер врло добро знате, да госпођа Стојанка има снаге, има моћи и ако је само до ње стало, 
а јој се не нађе при руци добра госпођа Стојанка.</p> <p>Видећи да стање код Јованке је доста о 
>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се примио за кум 
ренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ов 
</p> <p>Једном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између  
е оздрави.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мисл 
 да се сетим.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p>  
азећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.< 
антна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка и 
вом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрноме послужавнику 
ило време ручку.</p> <p>Дуго је госпођа Стојанка морала да нуди госте, јер ови се опираху, да с 
ог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ ј 
м, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p>  
ага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти ов 
олну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отиш 
е могли венчати.{S} Још ми рече госпођа Стојанка, да вам пишем да бабо оде до господина попе па 
чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је в 
 к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали см 
пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће више да се повлачи по  
pb n="527" /> <p>— А можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу 
кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрати своје кумове; који већ беху сели у 
S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спре 
ве то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме веренику, да он  
олела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и  
е дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахн 
 сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да о 
ј нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и материнском љубављу дворила и 
естре за братом рођеним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин,  
желивши јој сваку срећу.</p> <p>Госпођа Стојанка их предусрела на врати од собе и после поздрав 
ренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактер 
што живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начин 
ли и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка пошаље Анђу по Перу, да одмах дође код ње, да  
на ноћиште.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Ка 
адојковићу.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S}  
ман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и мирно рече:</p> <p>— Оружје оставите на свој 
ијатно расположење.</p> <p>Потпис писма Стојанка гласно изговори:</p> <p>— Српско вам поздравље 
осан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели бо 
b n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мисл 
 сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Оборина, одговори Лазаре 
ко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> < 
 се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још не.{S} Када га буде  
кривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан  
.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па 
.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Ра 
бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — на 
омогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— 
/p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S} Слушај 
резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање, да и 
ић.</p> <p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали  
а његову жену.</p> <p>Из свега овога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно пре 
 се водио међусобом разговор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Трк 
ао.</p> <p>Он је врло добро знао, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уд 
p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и 
о питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а с 
ини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да ви 
 одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојко 
грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, 
грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана  
tone unit="subSection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година. 
<p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала је Стојанка набројено пута, када је прочитала то писмо. —  
 Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше ко 
<p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ст 
јску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врло се обрадовала, и пољубивши је у р 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојанка прочитала један део записа, девојка јој јави,  
ње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По тво 
ојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је посл 
 јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, у 
нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</ 
 па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она је гледала и слушала ту одл 
уци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Па 
пио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>После упозн 
.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поно 
 те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и оп 
га труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јова 
<p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад 
лабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањ 
 трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Н 
> <p>Писмо је било опширно, око кога се Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вр 
чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Пај 
осматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, запитаће ју:</p> <p>— Је  
речавала, да се ослободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њ 
је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику и 
е код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате и јуначе, на своју дужност 
 натраг.</p> <p>— Истина? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди ст 
S} Моја лепа Ната својеглава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка. 
>Није потрајало ни пет минута, врати се Стојанка преобучена, али, како је отворила врата, за тр 
/p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> <p>Радојковић јој пока 
, одмориле се и поразговориле, и док се Стојанка преобукла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Ст 
у, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дн 
<p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војног, да се  
<p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно 
>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} 
 <head>Стари лисац</head> <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“,  
моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо мој 
говори Лазаревић.</p> <p>— Јадник! рече Стојанка.{S} Сирота његова остарела мајка!</p> <p>— Дош 
/p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Ње 
ића?</p> <p>— Језгро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али в 
 запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече Стојанка паметно, заиста нешто слуте, али ми изгледа, д 
а из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се 
уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти пр 
сти“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини он 
е виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.< 
ати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“? 
 <p>— Не брини се, Јово, за матер, рече Стојанка, која је имала јаке живце, но која је ипак ово 
петана Јуришића, или којег од њих, рече Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разгова 
она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фо 
их.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Не 
ји зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лаза 
на-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, ниј 
а то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да  
г рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта ј 
> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеш 
ска.</p> <p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборав 
ед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> 
о си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А овај настави:</p 
p>— Помозите, помозите им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и  
ише се.</p> <p>После неког времена рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p>  
та.</p> <p>После малога размишљања рече Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покуша 
што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да  
} Један веома занимљив догађај — започе Стојанка.{S} А Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили  
ње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, кад се посадише на меке наслоњаче.</p> <p>— П 
 мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје 
/p> <p>— А где је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ нед 
а се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то 
а је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, код које  
/p> <pb n="369" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српс 
аћица донесе послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом н 
ли да иде код Јованке, камо је отишла и Стојанка, или пак, да остане код куће због доласка њези 
му је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часо 
S} Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз да 
знавао дубоко је ожалостио.</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна ду 
потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</ 
епозната госпођа.</p> <p>Пред вече се и Стојанка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном 
 толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа? 
среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа  
њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растер 
ва!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме  
 кретала се одмереним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне 
ли, а капетан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер  
pb n="722" /> <p>— Како рано! — Настави Стојанка. — Па он овде отворено се изјаснио.{S} А поред 
румени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио 
евић.</p> <p>— А наша војска? — настави Стојанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуриши 
" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише или да душмана сатру, или д 
 грла.</p> <p>— А за перовођу — Настави Стојанка — предлажем поручника Николајевића.</p> <p>— Ж 
ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато, већ два дана је у 
град ме повраћа, али ме понајвише снажи Стојанка.</p> <p>„Ја све више осећам, колико је њизина  
заборавити.</p> <p>— Причајте! — Навали Стојанка.</p> <p>— Ноћ беше мрачна, — настави Николајев 
} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали  
Смири се.{S} Он мора рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе 
ић радознало.</p> <p>— Остави, одговори Стојанка, све је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Сто 
ог „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радо 
ознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојанка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p 
>— Зато је и освећено Косово — одговори Стојанка поносно и живим изразом радости.</p> <p>— Бре, 
/p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчину главу на своје груди. — К 
е да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка смешкавајући се. — Али ју је девојачко осетљив 
 После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n=" 
ену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Стојанка па и она седе према њему. — Има ли нових гласо 
ив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те п 
је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да  
На добром је месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и о 
и и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би поново Јованку до 
утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пу 
низму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то ни пом 
та, при ручку.</p> <p>— Пардон, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код об 
како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сум 
и мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</ 
дник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> < 
У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су прегово 
фицири и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по  
оју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим пра 
ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке  
ко ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити бољ 
 Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Бито 
ти искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од ст 
 слабији.</p> <p>На ову Анђину примедбу Стојанка се добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини 
о у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, да се Жарко ослања на сабљу и помало  
отврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к 
о потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овде за лечење рањеника.{S} Док 
...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p 
свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После по 
нутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати з 
 нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо  
то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом 
немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, 
авом.</p> <p>— Сад, лаку ноћ! — довикну Стојанка Анђи затварајући врата.</p> <p>— Лаку ноћ — од 
показа прстом.</p> <p>— Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах  
ш дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су сто 
 граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо,  
на полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Да:{S}  
head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка сн 
03_C9"> <head>ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Стојанка обавештава Лазаревића о бегству Недићеве Нате< 
 његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски образована.{S} Говори францус 
АВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћа 
евића о бегству Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем иша 
ћева Ната? или Рој без матице</head> <p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, а 
ВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега офи 
> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала 
 вашој, кличемо живели младенци!</p> <p>Стојанка, Жарко“.</p> <p>Када је Јованка прочитала брзо 
це моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, сто 
p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Стојанка се окрену, пруживши руку да прихвати писмо.</p 
су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на 
 моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није бо 
ја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у  
суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, онамо код прозора, позабавила са рањеницим 
 за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има врло важна посла и да се н 
е пажњу свију присутних госпођа.</p> <p>Стојанка се примаче к њој па је запита:</p> <p>— Откуда 
врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас 
д ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и девер испратили су мајора В 
ера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:</p> <p>— А одкуд в 
тише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их осло 
и на којој је она њих замишлала.</p> <p>Стојанка је одмах из речи Катариних видела куда ово нав 
труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела,  
, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше 
 комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојк 
познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису 
а отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се опрости са својим 
ром, а писмоноша донесе брзојав.</p> <p>Стојанка једва је могла да потпише рецепт о примању брз 
тојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да је месец да 
 Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила 
у у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није раније познавала, и кад је изишла из б 
који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редо 
...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је напрегла сву своју снагу, да се одржи на но 
сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отво 
слобода на балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" / 
таде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред т 
е, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После  
тка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа жиг на марки и ра 
ори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полугласно да чита пис 
онце на спољним вратима зазвони.</p> <p>Стојанка погледа на прозор.</p> <p>Пред вратима је стај 
зму, а звонце на капији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориш 
азматрања могло од користи бити.</p> <p>Стојанка је очекивала Лазаревића, којем је поручила да  
, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, развије га и пажљиво прочита.{ 
 у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није смела Јованки свога вереника писмо показ 
у већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала св 
упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше  
дно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је про 
 Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком знак Анђи да иде;  
здигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне по 
иво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први поглед.{S} Окрену се опет к 
 промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Стојанка није познавала Владу.{S} Није знала да је Влад 
пута Јованка, не отварајући очи.</p> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду 
ужбу отаџбини и слободи српској.</p> <p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно с 
ем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегству Недићеве Нате.</p> <p>Ди 
прену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено оборила очи и замислила се дубоко. 
, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да н 
и он не зна, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице. 
е дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила са њим излете у Банат, Б 
ебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стојанка му се опет сави око врата.</p> <p>— Па кад си  
о што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не 
 свој долазак — капетан Николић.</p> <p>Стојанка их је све редом предусрела весела и расположен 
ајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, 
вој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си  
да беру лаворике на бојном пољу.</p> <p>Стојанка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми пос 
а запишта и воз се полако крену.</p> <p>Стојанка је још дуго машући марамицом поздрављала свога 
на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда се окрену чи 
 приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове 
е најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нес 
 прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавно 
авало дахом идејама капетанових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у  
p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>Стојанка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа сум 
е је свршено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Г 
ала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S}  
дравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши писмо, неко се време била дубоко за 
ива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То  
анка</head> <p>„Драга Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу 
смено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S}  
 не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку  
е вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому прими 
 се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпа 
и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена нацио 
је познала да је из Београда и да је од Стојанке.{S} Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај сто 
шту.{S} Међу писмима било је и писмо од Стојанке.</p> <p>„Немој мислити“ писала му је „да не ра 
p>Обркнежевић још није добио одговор од Стојанке на своје последње писмо.{S} Очекивао га је нес 
ко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стоја 
о, најзад је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно  
пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили 
 <p>Једно по подне Јованка дошла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствар 
>Једнога дана Јованка дође по подне код Стојанке.{S} После краћег разговора јој саопшти, да ће  
аса и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијак 
овић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То веч 
енчања.</p> <p>После венчања дођоше код Стојанке, сад већ њихове куме, где је био доручак, а по 
времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходни 
 <p>Кад је Анђа, лепа подсвојка госпође Стојанке, послужила слатким, рече јој помајка:</p> <p>— 
Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде 
и би ми могли рећи, где је кућа госпође Стојанке.</p> <p>Официр је погледа са нешто неповерења  
 и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му баш било најмилије, да му  
 пређе лак осмејак:</p> <p>— Од госпође Стојанке!..</p> <p>— Много Вас поздравља, а богами и љу 
наде и рече:</p> <p>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p> 
може још доћи.{S} Остала је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p> 
им колегом мојим, а Ната је код госпође Стојанке.{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и  
хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о нерав 
гла, захваљујући брижљивој нези госпође Стојанке.</p> <p>Госпођа Стојанка ју је брижљиво и мате 
епоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit="subSection" / 
 на којем је био забележен стан госпође Стојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанк 
је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А са 
 прва јој задаћа беше да оде до госпође Стојанке, њезине добротворке и да јој се захвали на тру 
} Већ закључај кућу па отиди до госпође Стојанке и реци јој да ја данас не могу на посао.{S} Ре 
} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеш 
 на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организ 
ску.</p> <p>Кад стиже пред кућу госпође Стојанке, претиште дугме од звонцета а одмах за овим вр 
е, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође 
анка познавајући племениту душу госпође Стојанке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љуб 
, Јованка се сетила и своје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзоја 
 лепе веренице, наше родољубиве Српкиње Стојанке.{S} Дао им Бог сваку срећу!{S} Живели!“</p> <p 
лити.</p> <p>Са резервом се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојан 
ско поздравље Вами и Катарини од</p> <p>Стојанке“.</p> <p>Када је Стојанка завршила писмо, она  
рински загрљај и пољубац од ваше</p> <p>Стојанке.“</p> <p>Пошто је прочитала писмо, Катарина се 
Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p 
стојну награду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</ 
ша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка прими од Нате писмо, загледа  
а није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је 
 рече Оборина и молећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> 
 Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, да војници који беху као  
одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За јед 
нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја  
већ не волем да будем на досади госпођи Стојанки.{S} Не могу се на њу ни најмање потужити, ал’  
/head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{ 
естоко дебатујете! — Примети Радојковић Стојанки, која му је врата откључала и пустила да уђе.< 
у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и официрима:</p> <p>— Не могу, да  
 <p>Оберкнежевић се одазвао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим,  
head> <p>Недеља је била.{S} Одморни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу 
учаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Про 
>Мајор Жарко је већ добраном одмакао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стој 
многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа  
ла страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи 
вића.</p> <p>Лепе и прилично растављене Стојанкине обрве се скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко  
ољашних врата.</p> <p>Милан изишавши из Стојанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и уп 
ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџ 
 сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић се одазва:</p> <p>— Она 
е Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срц 
изе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Оберкнежеви 
одговори Анђа и закључа спољна врата за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p>  
аци:</p> <p>— Да је срећно! — и пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> < 
мао ни времена ни прилике да се нађе са Стојанком.{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути 
.</p> <p>Затим се дигоше и опростише са Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Т 
а по подне Јованка се диже и опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој  
обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, када се овај буде вратио 
у приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали једно друго реч да се једно другом допад 
их се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма није непријатна 
 се стидела да отворено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова нава 
— Не реци ми више „госпођо“.{S} Зови ме Стојанком.{S} Буди ми другарица.{S} Буди ми сестра.</p> 
!</p> <p>После кратка обеда са госпођом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских ч 
, и када је она остала сама са госпођом Стојанком која се до вечера није мицала из тих простори 
 са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја. 
днесе радосну вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштова 
ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекла где замотава разну понуду, без које 
по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја 
им отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд 
ма се Србија за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког саста 
жности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на Катарину, која је овога тр 
е пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, 
ила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављен 
је ствар деликатне природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену 
о.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шес 
</p> <p>Радојковић“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи 
ан кроз плач и склопљеним рукама мољаше Стојанку.</p> <pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да  
о речи рећи, већ отпусти сабљу и загрли Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> < 
> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој  
} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати  
ви Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем 
 Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка? 
но Недељко Лазаревић потоњи пут походио Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах  
вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љ 
осле овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спуст 
регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та  
> <p>Пошто је Јованка испратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред  
p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у на 
кну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазв 
задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је  
се каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p>  
p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љу 
 ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интере 
ћи ништа, извади једно писмо и пружи га Стојанци са примедбом:</p> <p>— Када га будете прочитал 
ему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића п 
иву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онамо.{S} Стојанку је затекл 
> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе одмах, згужвавши ш 
вори мајор, смешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Ла 
ој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p> 
срце и душа беше испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не дав 
/p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ј 
ска из К.</p> <p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов р 
је примљена једногласно и достављена је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када члан 
атити.</p> <p>На поласку своме рекао је Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премд 
, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, 
обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Стојанци кратко писмо, следеће садржине:</p> <p>„Драга  
 се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало 
посети.{S} Правце је одјурио ка госпођи Стојанци.{S} Не би дао био ни за које благо да јој друг 
анка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави своју болничарску дужност.{S} Стој 
у ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Ка 
епо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта 
кноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад  
{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој 
 јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци, која им се сваком даном приликом увек нашла п 
ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p 
 твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јованчино лице обли лака румен, а Стој 
 исповед:</p> <p>— Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не м 
S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци руку.</p> <p>— Буди срећан јуначе! — отпоздрав 
дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> 
о ноћи је легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те ве 
— радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка, примивши писмо, даде руком з 
} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изи 
ојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задрхташе колена; глава јој клону на раме мајо 
рада нигде ни за длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n=" 
о, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од те 
 одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.< 
p> <p>Када је Јованка прочитала брзојав Стојанчин, она се сети ње, добротворке своје, која јој  
ложајима испод Скадра, где се налазио и Стојанчин вереник мајор Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без  
а је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвеш 
нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Бабо! — викну Ната и паде пред њега 
ају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можем 
писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Па 
атекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} Стојанчина девојка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, ув 
ана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном радошћу, када јој  
 би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење своје био ослонио. 
у Српства на Балкану — допуни Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си 
од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</ 
 у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најзад је признала и примила руку од Стојан 
p>Пошто је Радојковић отишао, на питање Стојанчино, Катарина изјави, да јој се Радојковић допад 
њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце Стојанчино се све више и више загревало за Јованку, а о 
упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, 
свану недеља.</p> <p>Рано из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искр 
корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштва „Смрт или У 
могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> 
када одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њој. 
трахота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Николајевић не имаде куд већ рече:</p> <p>—  
лакомотиве, као да је електризовао душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, исп 
.</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, на 
је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра  
ати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући главу с к 
се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога венца, питајући нему ле 
ету, седе на један огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положи 
р Мартиновић.</p> <p>Онај одред који је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границ 
том.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје м 
ити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када  
ло колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> < 
} Небојте се ничега.{S} Можете слободно стојати, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете  
ко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћи 
ве више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест час 
сн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве пе 
брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је она њих замишлала.</p> 
јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, 
наче у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb  
— Добро вече! — и мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше сво 
ла до краја.</p> <p>Лазаревић је слушао стојећки, и ма да се на Мартин позив мрзовољно одазвао, 
Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загро 
ава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону стра 
ће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb  
ваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека 
венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је Жарко на 
најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то 
ли на списку поред имена и презимена не стоји случајно и надимак.{S} Одједном се окрену бата-Ла 
 оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер и 
сти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Ср 
пи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум  
к, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од камена истесан; оком промерава диста 
је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{ 
слављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жал 
ст и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти  
реман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем кра 
 они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Пре 
и:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутн 
љину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све не 
што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред  
и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад см 
поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази Нату к 
р тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на  
о доста јасну слику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше 
{S} Сваког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војник 
ву војном раде савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман 
ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А би 
гоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Рад 
рема уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни т 
вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако 
зати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља довела овамо 
у бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> 
ете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’ 
а за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова сам д 
збори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S} Главу носим на жртвеник Србинове с 
а.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој  
јуначке груди и рекне ми: „Извршио сам, Стојо, моју дужност према отаџбини и према роду свом; о 
данаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећај ме се.</p> <pb n="316" /> <p>Стојанци задр 
убље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти ша 
пског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стојо, да ли си била?</p> <p>— Била, бога ми.</p> <p>—  
ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <d 
улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову с 
аженство и мој светли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за  
као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужни 
от разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко 
ћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, заг 
— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога по 
ине, док душа не излети из ње.</p> <p>— Стојо, срећо моја!.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! 
тли идеал.</p> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад би 
отвори и прочита следеће:</p> <p>„Драга Стојо,</p> <p>Долазим вечерашњим возом</p> <p>Жарко.“</ 
="610" /> <p>Писмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се 
 Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје  
" /></p> <p>Остај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко... 
 те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио сву моју срећу, све моје блажен 
 поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твој 
мо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о  
ко нанизао ове речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу 
оји је овако гласио:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустит 
, где баш излазише из подрума.</p> <p>— Стојте — рече им мајор мирно, и војници стадоше с пушко 
 горњем спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркиња 
не, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока новинарска!</p> <p>— И Маржака, настављаше Оберкн 
рађивали оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> < 
падамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер н 
у у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по 
у столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја 
сред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за живото 
е се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више спушта 
скоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић — оцрта 
то.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супрот 
? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то 
ја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</ 
ине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују и 
у, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела с 
зарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непре 
ојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта коју је од свога б 
добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могло приметит 
/p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у б 
хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</ 
ао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Н 
, а потом се поврати на своје место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну 
 раса!</p> <p>Преко пута од њиховога је стола друштво мађарских Јевреја, које је дошло да види  
 Брзо и нестрпљиво га отвори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> 
се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних нов 
ешкајући се, и седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држ 
<p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста а 
 сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, весели, пуни живота.< 
/> <p>Другови и пријатељи који беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је к 
 видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била 
а освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића  
аџбину српске државе, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо 
земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама Српско 
n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, 
— Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке п 
 у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часов 
рећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о зиду и за 
 — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљд 
сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсо 
резире; није имао куд, већ се подиже са столице спремајући се за полазак:</p> <p>— Остајте с бо 
, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p 
снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен 
апији зазвони.</p> <p>Стојанка скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чу 
је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’  
ји се разумеше и Милан одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство 
вета и седе, налактивши се на наслон од столице.</p> <p>Кандило, које је висило пред иконом све 
огла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јованку и притиште јој врео пољубац на  
е место и опет подлактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ниш 
"685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То 
 у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато 
да седне.</p> <p>Бата-Лаза се рашири на столици и онда отвори разговор.</p> <p>— Па, дедер ми б 
едраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задремала.</p> <p>Предраг 
/p> <p>Стари Предраговић жену је привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је о 
тскакута до прозора и донесе му, отуда, столицу па га понуди да седне.</p> <p>Бата-Лаза се раши 
лонивши новине са стола, седе и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнеж 
ђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је нао 
ајзад, када се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спр 
, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по среди.{S} А за новац има људи, ко 
 Истина је, — рече Стојанка седајући на столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А 
начин. — Добаци му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се 
ћ одврне сијалицу и зазвони седајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који 
вако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — Без јаког разлога не бих се закаснио.{S} С 
71" /> <p>Мати се опет спусти полако на столицу, не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај  
тра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то ч 
о ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к постељи, намести се и отпочне:</p> <p>— 
а осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и седе, налактивши се на наслон од 
се Предраговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> < 
а се подиже са материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то вре 
зети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и он седе за свој писаћи сто. — Смем ли вас  
у под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да не 
ро...</p> <p>Стојанка јој примаче своју столицу.</p> <p>— Да није болесна? запита брижно.</p> < 
е лако потапше по рамену, привуче своју столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А 
.. — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш сав 
е га и, код првога стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и прид 
раго ми је — рече Јованка, понудивши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања  
евић слеже рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p 
ојане, брате!{S} Дед донеси отуда једну столицу!</p> <p>— Ево, ево! — одазва се Стојан; а кад с 
пусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стојала поред самога стола.</p> <p>Још 
и и зашушкани, да недопре до зелених им столова оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачуна 
"467" /> погођен.{S} Гости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код пр 
ских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса,  
м сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакривају погледе, да им се не састану.{S} Ни 
учку.{S} Сви официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога  
дном загонетном случају.</p> <p>Седи за столом и мисли.{S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; 
 су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разгово 
p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све изненадила.</p> < 
рипреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, 
вине прочитао.{S} Видећи оно друштво за столом а међу њима она два комите обрати пажњу на њих.< 
слуге, нуткајући редом све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као у 
 убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне двојице комита.</p> <pb n="488 
 каву и отишао међу познанике за другим столом, Лазаревић и Ранковић пређоше на разговор о узбу 
 другог позива, који је седео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU"> 
 је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и 
ађење, кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разгов 
ани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, ко 
енске расе београдске.</p> <p>За једним столом седе неколико официра, коњичких, артиљераца и пе 
рана лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрају живот <pb n="278" />  
у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимај 
ледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљним погледом посматрао кафански  
раљ је сам.</p> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за п 
Оберкнежевић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенс 
/p> <p>„Кад сам се ноћу дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет  
изнад главе Светислављеве горела.{S} На столу је лежао Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су 
тави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар 
арку, писала писмо, које је оставила на столу под платаном, затворила је кућу (послужавка ће це 
p>Кад је Анђа пријавила да је вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стоја 
 подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржином:</p> <p>„Слатка мо 
ом, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али  
м.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гла 
оведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p> <milestone unit="subSection" />  
 рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давн 
веца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она 
е за спокој душе покојникове.</p> <p>На столу беше ракије, вина, погаче, кашкаваља, пршуте и жи 
тове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је плави, лепи споменак.</p> <p>„Сећај се 
цу се мало разведри и понова се поврати столу, за којим је седело његово друштво.</p> <p>То веч 
а се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, спуштајући се на нас 
фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p 
> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их  
.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Р 
омитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху комите.</p> <p>— Браћо, примате ли  
<p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну  
ика укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и  
за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на 
ном исполинском борбом.{S} Свака њезина стопа је заливена драгоценом крвљу наших дедова, наших  
гу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом крвљу сво 
икако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе  
ршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље, заливајући ову драгоценом  
ешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт  
<p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чист 
ораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хр 
или пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао је 
и га принудили на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залиш 
 крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред њом жељен 
како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу 
19203_C100"> <pb n="632" /> <head>ГЛАВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у под 
ском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати с 
у ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, ко 
 у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма има 
се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике? 
сред собе па отвори:</p> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су он 
нас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака  
азују своме подмлатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелаз 
ути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој ј 
— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не 
 српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним п 
време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те к 
.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друг 
ења рата стигоше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} До 
у човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да прима 
и дух народа српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну миса 
’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он је на свако питање имао само јед 
рица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l 
а светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше  
ј сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за  
главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце јој беше јаче од  
е из болнице, али срце јој беше јаче од страве.{S} Срце јој подиже руку на кључаницу и — она уђ 
мислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за 
м пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што  
тина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Б 
шати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко в 
 већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S} Нико га 
ремљени и појуримо на место где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један ра 
нт, капетан Божин, нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до  
ила стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још  
сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у 
ца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брат 
 метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише 
ека несретна љубав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију об 
ство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између 
т лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а 
 поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет 
орац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајати његово право име и през 
а тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи,  
/p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потражи у списк 
е.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад је извидео и нашао да је онде све  
/p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо  
оц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у  
 тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљењу, воз га је прегазио.</p> <p>„Ваљда  
зму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горд 
/p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док зора не 
 месец, како српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, о 
остртој слами спавали.{S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} О 
 тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао ар 
ијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у  
итраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели 
змеђу турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изнен 
ста лирске душе са наше равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се поче 
<p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада 
ти, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом жи 
ите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприли 
ливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повучем на згоднију позицију да 
би код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведр 
вљево кокетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искренос 
ости.{S} Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног с 
ред овога, Даневљево кокетовање на више страна као и посете које је на извесним местима чинио,  
ог народног идеала, и, ма да се на више страна на њега помишљало и о њему говорило, камен темељ 
аква је данас, овако, како је ода свију страна затворена.{S} Потребна је Србија врсна за велике 
воривши писмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга  
!..{S} Слава им!.. — Захори се са свију страна.</p> <p>После овога, председник Милошевић седне, 
 <p>— Слава им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала 
p> <p>— Живели-и-и!.. — Осу се са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и 
ду.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војс 
p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипра 
, и српска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се  
S} Живела војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљ 
бично после историја записује на својим странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуња 
ицима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади је 
м.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му какав изгледа.</p> <p>Кавеџија се м 
о, а двадесет минута доцније, стојао је странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изи 
оје је име Орловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседн 
, господине, на љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} 
арској, где имам велик посед — одговори странац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> 
} Јавно мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета 
та више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским пут 
Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начин ув 
м Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Је 
обра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао п 
Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али 
ј домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме 
ик ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није дао збунити овим открићем капетановим.{ 
тима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како је др И 
 утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља од Србије дочекује руски госуд 
head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Боривој Радо 
у хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p> 
 стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи све 
о и да га отерају на састанак, па да са стране посматрају.{S} Напишу му ово писмо:</p> <p>„Госп 
е се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, коју су они то 
а је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p 
 тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Ка 
је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло озбиљан, 
 која је приликом блокаде Дарданела, од стране грчких бродова, сретно измакла и пробила се кроз 
вница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је косн 
или решавање овог загонетног захтева од стране Николића ју је понукало и она му изиђе на сусрет 
штаја, опширног и разложног излагања од стране Пашића, краљ је решење потврдио и одобрио.</p> < 
ло се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника према српским војницима, који  
ција отпочело је бомбардовање Скадра од стране опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсад 
 важан докуменат, као потврду, да је од стране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласи 
/p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од стране српске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри 
р сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећ 
а је срце било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је о 
онако већ пољуљан неискреним држањем од стране Бугарске.</p> <p>Када је краљ Никола видео да ос 
 стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уг 
га сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим ја 
 чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и 
обио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био т 
е.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p>  
опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат 
 стола, подметнуше му столицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не п 
{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је непријатељ изгубио готово сва утврђе 
>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> < 
уже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, изгледа као да је сва пруга запремљ 
сле привременог примирја.</p> <p>С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гр 
то се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дић 
 илунимиране, прозори осветљени, на све стране песма се орила, весеље неописано.</p> <p>Београд 
јска онде коначно сатрвена и, да на све стране разбијени остаци њезини неће моћи више озбиљна о 
тати пушка арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих  
 правцем да пође, јер се публика на све стране разишла, па је стојао на сред Кнез Михајловога в 
S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те та 
радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто  
о своме брату.{S} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Ст 
тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Март 
ојници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих божићну печеницу, а весела с 
ле тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша 
парчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране,  
 у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико 
оградски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до  
ао крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се 
чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону 
адох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Пр 
фера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Ка 
в је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање бугарских делегата  
зврше заветну мисао Србинову, а с друге стране жао им беше, гледајући по колу, виде, да им нема 
 То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се б 
е са бугарском војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Ш 
а разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру 
есе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чу 
кији односи.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, к 
ути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, онако, како то за најбо 
есу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању  
е јој више гласова.</p> <p>— Ја са моје стране предлажем за председника данашњег састанка — пот 
 имала више да вам пишем, него и с моје стране ја вас позивам да дођете јер и ја већ не волем д 
омбу са стола, разгледајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— С 
.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један преко другога.{S} Али,  
Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, 
приредила једна друга ратна лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.< 
а, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису у писму, ник 
ш у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге, па ода свуд.</p> <p>— Ево их! — ви 
а радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они из 
тише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и 
ош нисам војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да 
мрког небесног простора, са Југоисточне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра ч 
овима.{S} Ох, како је лепо!{S} Са Вишње стране сам га гледао, гледао сам попину кућу, и видио с 
штини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка, да је сто пута боље, да о 
А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по среди с 
ма намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу 
о, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те  
могао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберемо за јаде в 
p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасеније,  
ознато, Србија, засада, немисли примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb  
ко води испод оба пазуха.{S} С једне ју стране нешто придржава на ногама, а с друге ју вуче ка  
а.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела ј 
 завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава 
се краљ Никола колебао.{S} На једној је страни народна љубав а на другој сила, којој не може од 
у да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пр 
али!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим бесмислицама и егавим <pb n=" 
тупила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је т 
тору, била најстрашнија, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком  
а на југ, пошто је своју задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да п 
је право на Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ 
ри неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту по 
 сваки српски војник потребан на другој страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, 
ини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјак 
иљеријска ватра.{S} Не зна се, на којој страни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само  
е, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је о 
ом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спу 
јању један од другог, заседе према оној страни од које им је пуцњава најјасније допирала.</p> < 
на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздрав! — рече 
 из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањах 
 су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, 
 се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовских  
ди да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право.</p> <p>Коса за косом пада 
 му овај повери барјак.</p> <p>На нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући 
 запну му за око два страна лица где по страни седе за маленим столом и ведра погледа посматрај 
еколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори би 
 напослетку, доктор и пође даље са оним страним новинаром.</p> <milestone unit="subSection" />  
лицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Триву 
 се није спремао за њу само проучавањем страних полиција, него је проучавао и сам себе, како би 
p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у католичку  
ст.</p> <p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главни 
ектив.{S} Радојковић му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију  
 мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радо 
, пође смерно десном а Ђока Јарац левом страном Светислављевом сандуку, и кад <pb n="189" /> до 
их био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе и сваким даном шт 
ди и изравна ствар, која је, ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} 
ко од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p>— Ни мене — додаде Бачванин одлучн 
а се не брине, јер њезина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то б 
иво посматрати бегство непријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који с 
 је Оберкнежевић, остављајући новине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома м 
те од кога.</p> <p>Катарина баци очи на страну, премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло 
 па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S 
мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мај 
престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бити. 
е Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на  
колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, та 
 рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја бр 
ок стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад вид 
 наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца прстом и овде и онде, па онда по 
S} Ослушкују сад на једну, сад на другу страну и по који пут се и њима отме из груди поклич: „Ж 
о садржину брзојава, окрете се на другу страну и рече:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још то 
ћ, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио да се мајору Жарку навлачи облак  
хови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S 
 би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, шт 
и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а вероватно  
се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи бил 
ира повукли и истурили на своју западну страну према Србији.{S} А њихови листови су почели већ  
ију, која му се била искривила на једну страну. — Ја сад одлазим; па пошто нема никога код сест 
 осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни 
есто врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба 
арим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; само нека се зна ста 
си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговор 
како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да 
 <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељко Орловић велепо 
 прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближој за 
</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици.{S}  
ција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, да н 
{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</ 
Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски.{S} Водимо бригу о њем 
рата, морала будним оком пратити сваког странца, без разлике народности, јер је у Београд долаз 
ив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају,  
љева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а најбољи је према својем мајору.{ 
ићеву, па прича Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, шт 
ознаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву, па прича Ла 
прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањ 
аопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје мишљење о њему, и замоли капет 
енију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Б 
{S} Некад десет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ до 
ого креће, да Србијину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци  
рај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе ј 
авши „сад си моја, моја, моја“ почео је страсно љубити.{S} Сокица дакако није за њим изостајала 
та. — Али се опет зато држе јуначки.{S} Страст борбе <pb n="604" /> све их је захватила.{S} Нећ 
енуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа к 
стоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам то 
е срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурну из срца жељу за  
шли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело ген 
 јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} 
ати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи  
На лицима си им могао видети неки дивљи страх, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако крити 
далеко од њега одбила, јер је неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јо 
 своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја 
не, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама ми 
ти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав 
али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притво 
ше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећ 
Али сам два сахата дрхтала као прут, од страха.</p> <p>Потпуковник се окрену од Пањимаме, отшкр 
 него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p 
бити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га стадоше испитивати.</p> <p>— Који си, бре 
ој по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше да се одмах одважи: да ли да обиђе 
следњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасност 
едо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже ру 
кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на бледом лицу.{S} Посматрала је сваког поједино 
могућностима гледе исхода битке, већ се страховало за поједине драгоцене животе.{S} Повољан исх 
ла извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч да би Воја могао поги 
нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот.{S} Ненавикли заробљеному непр 
 за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јој саопшти онако искрено, ка 
још једини спас неки силан, неочекиван, страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потре 
е Спасеније, бацају бомбе.</p> <p>Наста страховит лом и битка.</p> <p>Комите срчано полетише са 
ованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с 
емљу, више наших глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну 
а ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ доносе са словенског југа.</p> <p>»Кад 
епу Спасенију.</p> <p>Настаде отимање и страховит лелек.</p> <pb n="220" /> <p>Комитски стражар 
опова огњених на све стране плину један страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну 
 се, зида се, прекопава се, прашина је, страховита је прашина!</p> <p>„Београд се развија у мод 
 n="601" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Страховита битка и освојење Бардањолта --> <pb n="602"  
раду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки притисак на душу и моз 
ра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити,  
ог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страховита огњена ждрела, па онда из њих, муњевитом брз 
а кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, беше језовита.</p> <p>Лево преко главице Ба 
шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне 
них стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небесном зениту и ту се  
вић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа.</p 
р Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Ку 
 n="665" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један 
 армија генерала Живковића прегазила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику 
рање...</p> <p>И гором немом одјекиваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи 
— понови командант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливе 
/p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови б 
а страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гр 
ја је наступала косом планинском, јурну страховитим јуришем од више стотина метара, тако да су  
 као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховитим и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирн 
ај прелаз српске војске преко Албанских страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помисл 
ало величанствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посу 
ни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да  
а нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, о 
 а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламала још страховитијим тре 
морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} 
бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу све редове  
дала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S}  
 видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са постеље и у трену  
 болничке.{S} И свагда би помно, али са страхом мотрила свакога рањеника.</p> <pb n="333" /> <p 
е речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у паме 
у, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та 
би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.</p> <pb n="681" /> <p>На молбу Стојанчину Ник 
ојнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао дос 
ресе, као кад је мањи земљотрес.</p> <p>Страхота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат ва 
наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхотама и подвизима српске војске, која, далеко од с 
звикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе  
се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше: „Јооој, госп 
Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегств 
лики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели 
е, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где падају наши ш 
ла ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и некада тако 
 <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе,  
ах напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На 
дећи их како и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше 
ан пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... девојка са чедом по 
 мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рамену, л 
<p>Из њезиних је само лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво 
мо лепих очију избио страшан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед сад 
tle>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за 
 сам ја за писање романа!“</p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио 
м океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео прос 
мбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> б 
ца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанкине виле се 
 меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, ј 
а, да је само сан, да је јава и права и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу н 
/p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један о 
рављена дана, српска је војска, бујицом страшна планинскога потока, газила и сламала пред собом 
ок пешадијску ватру није загушила ватра страшне артиљерије.</p> <p>И доиста, не потраје мало, а 
и с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, а 
S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за браћу се своју распитују.</p>  
се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, а сачма из 
но страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезиног 
века.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анексио 
 поникла друга, пета, десета, све једна страшнија од друге, па жена примизгује и једе, али као  
 <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао с 
ска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке се чете боре...  
 шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> 
ала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту мајку мучила 
и, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам сл 
итици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једини спа 
ера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога  
 имала јаке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а б 
ила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 мин 
> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l> <l>А Срб’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l>  
гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, 
адну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручников 
е експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала од језе.</p> <p>И и 
овских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: 
ер правога јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у ш 
. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна 
рти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да каже.{S} Но, ипак, ја га ра 
е ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{ 
а мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних несугласица изме 
а је искрено волела.</p> <p>Бојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.< 
ржали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије бит 
 Кад је био јунак на бојном пољу и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој с 
икад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која б 
и осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у први мах  
, која га је родила.</p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људско 
Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ да избаци з 
а не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу магл 
а ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика- 
тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа се сети Нате, па брише рупцем очи, а кад 
отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена  
ога не потраја дуго, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова 
 њих, за сваки случај.</p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала,  
дан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји: 
, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>—  
мору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и 
, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да  
а једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда  
ју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица  
ећ је дуго видила нисам.</p> <p>— А ви, стрина, познајете госпођу Стојанку?</p> <p>— Познајем ј 
џа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стрина! — дочека ју млада домаћица.{S} Ижљуби се с њом; 
— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к 
мити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је напала са стотином питања.{S} Он ј 
а код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била припр 
ро до подне.</p> <p>Кад се вратио кући, стрина-Неранџа га предусрете још на авлијски врати:</p> 
та!..{S} Па и Пера!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> < 
ти.</p> <p>Изненађена овим обавештењем, стрина-Неранџа склопи руке на грудима, подиже очи к неб 
ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је  
ој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да 
у.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</ 
но мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати к 
осади ју за постављен сто.</p> <p>— Ох, стрина-Неранџа, не могу вам исказати како се радујем шт 
ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од с 
у.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, рекла: „ао, животињо једна!“</p> 
 чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ 
!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} 
а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора. 
аново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уо 
 каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S} Ваше Нате.</p>  
Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје седиште, пусти с 
-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разго 
ин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S}  
х, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита н 
 онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јој не беше право она 
и га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> 
ази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и с 
о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и р 
 Натиној мајци ово писмо:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест. 
рао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на 
и казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да ј 
при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до 
у, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући  
 са овом садржином:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опрости 
 са својтом каквом.{S} Како је путовала стрина-Неранџа?{S} Кад је стигла кући?{S} Јесу ли се об 
p>Стојанка се већ неколико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату ни 
.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила се 
а, Пера и Ната их задржаваху, па и сама стрина-Неранџа није била противна да остану још који да 
зиваше неку љутњу и незадовољство према стрина-Неранџи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упа 
ицу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је ов 
p> <p>И Сокица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље то 
овица витка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човек 
а нарочито била спремила.</p> <p>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уј 
 лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још неколико речи, затим поже 
нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја жено, даси паметна,  
<p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш пре ј 
 није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако д 
богом!</p> <p>Ваша Сока.“</p> <p>Сирота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помисл 
Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Беог 
> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа ост 
p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге  
у</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату 
Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде —  
е прво саопштила, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су 
 цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуб 
} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наш 
чак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, стр 
инским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те  
-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њим, како би г 
 да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" / 
 <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Пај 
p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју  
ајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се 
једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није могла да заустав 
би и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настав 
>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца,  
аја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече с 
— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам умо 
/p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу  
аја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не зна 
дне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао о 
> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу 
{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном као са кћери рођеном.</p> <p>—  
ешто неповерења и рече:</p> <p>— Ви сте стрина, из Бачке?</p> <p>— Да, одговори она, па сам рад 
 без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да бу 
когод сазна мужевљево мишљење, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свад 
/p> <p>На поновни знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећ 
ојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb  
 праг, измеша карте, расцепа их па рече стрина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па ду 
не. </p> <p>— Јаој, мати је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жен 
крај пећи.</p> <p>— Знаш Пајо, — отпоче стрина-Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком  
9" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу све 
ти добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам 
 није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџа.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чи 
 нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини ме 
ајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да з 
мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет де 
их груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, 
се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пре 
p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Н 
ш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у ф 
авно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало спо 
 Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кух 
Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, када им листоно 
еочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часо 
 — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захва 
е послужење.{S} Окусише га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p 
оспода по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гост 
 и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледал 
одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила срцу на вољу.{S} А кад им 
није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ства 
пођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S}  
другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Г 
их већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати натакнем  
о седеле и разговарале све дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше о 
ојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> одједанпут засиј 
 је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Неранџа се одмах латила спремања на пут.</p> <p> 
еограду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгуби 
нђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и радосно узви 
нђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла п 
калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.</p> <p>После 
, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављеног и свршеног 
 бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не поз 
а.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема 
ићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Нату и стрина-Неранџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек  
<p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.< 
м.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку  
</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој замерити, бил 
пророк.</p> <p>— Нисам пророк — настави стрина-Неранџа — али мој сан ме још никад до сад није п 
 <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита С 
 моја мати!... — наслонивши се на груди стрина-Неранџи.</p> <p>Анђа која је гледала овај призор 
НАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Два пања или Стрина-Неранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина 
Како мислиш, Стојанка?</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо  
лост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су  
ени несретној, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у г 
 моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} П 
— Сад смо баш прави Србијанци — примети стрина-Ната смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То  
 да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— М 
у.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са  
 часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика- 
обити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему т 
 је одгодила посету Ризнићевима док јој стрина-Неранџа не дође.{S} Али, да сазна нису ли доктор 
воз се крену пут Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељен 
 Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone  
да кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе н 
тао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p>  
p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је прочи 
у матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те с 
великим кућама? — добаци му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па зн 
p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао прочитати њену  
ри сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шт 
д свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова воља била, када би се деца 
једаред пољубити реда ради — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да ви 
 тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа, видећи га, да је извадио лулу и дуванке 
ри, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</ 
/p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Неранџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо  
ј.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је об 
р нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборав 
 <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са 
ред самога стола.</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењањ 
о а на сеоској жељезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} О 
ead> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом  
ранџа кука за Недићевом Натом</head> <p>Стрина-Неранџа се вратила из Београда сломљена, јер Нат 
Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема ј 
>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.</p> <p>— А где је мо 
уде чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешк 
иганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа се изненади и срце јој задрхта.{S} Онда  
спех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну 
 нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрина-Неранџа је погледа, застаде, јер је нешто зауста 
 док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на посао око припреме за п 
 поздрава био одбацио крај себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била усп 
е груди, рамена и руке материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не им 
, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читат 
трпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Ан 
ан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јо 
 што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и  
езује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан  
и је соба осветљена или је мрак.</p> <p>Стрина-Неранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозо 
ем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо  
— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не могаде даље седети на миру.{S} Она се 
огло прочитати неко задовољство.</p> <p>Стрина-Неранџа је с времена на време из дугог времена,  
као; не би данас до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако  
но, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је ово приметила и након кратке почивке  
че:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Н 
 „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале  
букла, — беше већ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођо 
о — Ето, па види ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су 
Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи,  
Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— 
љају вас ваша деца Пера и Нана.“</p> <p>Стрина-Неранџа је недахнимице слушала и гутала сваку ре 
осити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Пај 
тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> 
{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, 
само изјутра мало ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта 
</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само 
 рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Права је, оригинална Шум 
им освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидн 
уден бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи 
тки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да би не жалећи материјалне жртве учинила крај 
ема, куће, бар овде код нас где постоји строга забрана пушачима, да своју страст не задовоље.</ 
овао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очим 
јска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и врсн 
држаше дуже времена и ако им је госпођа строго наручила да се журе.</p> <p>Лекар Николајевић је 
{S} Вели, да је захладнио и ако се буде строго придржавао дијете, може му бити помоћи...</p> <p 
се: жена је свему крива!</p> <p>Иван је строго одгојен младић, али је волео жену, удату, младу  
доба?</p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државн 
ашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им је забранио да пишу о повлачењу и сконцентрац 
ици обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци  
у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како данашњу омладину ипак тре 
ји је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријате 
омита, напоменувши да је код комита још строжија дисциплина него ли код војске.{S} Ми смо на то 
, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа це 
унакиња, а Арнаут се, просвиране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Мила 
етка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одјекнуше и све наш 
и и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као куршумом <pb n="467" /> погођен.{S} Гост 
 се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу словеначке песме „Буди здрава домовино, мили мој 
ршиш.</p> <p>„Немој бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску излож 
ано писмо, ради опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће т 
закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо 
</p> <p>Сад пак молио бих вас, да имате стрпљења саслушати и мене, јер бих вам могао доста јасн 
ути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жен 
/p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано јури из  
г је раста и већ је стар, али је његово стрпљење велико и силно.</p> <p>Разведрава се...</p> <p 
аљ се сети своје велике особине.</p> <p>Стрпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљ 
 био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и већ  
ум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мора данас  
/p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег ј 
p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде сво 
сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а 
 повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа 
ман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечи 
ју драгу Планину; и за мало па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао са 
је средина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој м 
де треба да буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, д 
ца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је  
 загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног сунашца. 
станце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и  
пских комита, прелио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мут 
<pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, ка 
pb n="166" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија 
раж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Ш 
само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће б 
 убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.< 
и, која је и делом доказала, да јој крв струји за својим родом, да љуби и грли отаџбину своју.{ 
ла у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој жи 
га.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па можда и за увек б 
и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које Српство с 
ак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се 
узели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас, Милане? —  
раме мајорово, а он је обгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Једа 
и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ни 
> <p>Жарко ју обвије с десном руком око струка и, с прстима леве руке милујући јој нежно подваљ 
S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега се дизала бела воштаница.{S} 
к врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Ср 
еудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гуслара т 
 ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у  
чима:</p> <p>— Ја сам Милан Николић, по струци ваш колега а сад резервни потпоручник.</p> <p>—  
о секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић пажљиво проуча 
Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејству локомотиве н 
а глађу примора на предају.{S} По оцени стручњака Једрене беше неосвојив град и свака кап проли 
 овим крајем.{S} Где год бацим око свуд стрши голо стење.</p> <p>После доста напорног путовања, 
а стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, 
ни ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима в 
ске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— 
 да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној лин 
} А магла се почела полако спуштати.{S} Студен бије...{S} Несрећа браћо...{S} Она стрмина клиза 
невери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бо 
 кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у к 
ло се да загрије планински зрак.{S} Она студена струја са снежних врхова била је јача од раног  
е зоре бесмо сви на ногама.{S} Ноћ беше студена, па се поранило да се групишемо око огњева.</p> 
олнице.{S} Ранка није могла задржати ни студена киша, ни оштра вејавица која је сваким даном св 
оворка кренула придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно по 
ите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг студене воде и слатку питу.</p> <p>— Помози, бог мајко! 
испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж морски  
заиста као горске орлушине.{S} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S}  
 инсцениран да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на од 
ар само за прегршт жеравице.{S} Од љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски чет 
ватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви ме, молим вас, пратите.</p> <p> 
и она је била најмилији предмет његових студија.{S} Србију је сматрао за земљу ванредно интерес 
овели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био хра 
ежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо 
но више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме т 
 рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом 
апетан краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење  
ело одавна:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави: 
стаје, па и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости 
у престоницу један странац који се, при ступању на српску земљу, исказао пред полицијом као вел 
бро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Само предњаке да доб 
, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гарде Жарко Бе 
ешен.</p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све пр 
у читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад 
да када сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот  
дајући на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— Н 
 стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати 
 одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој 
ашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољн 
базно дежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> < 
им се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом 
та сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа в 
>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом  
кључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојко 
 читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разве 
и зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој 
ћа по слици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на  
едише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је 
мерном радошћу, када јој је мајор Жарко ступио преко прага и, раширеним рукама, полетео да прим 
рија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност ниј 
рији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина в 
ш нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опо 
х вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на минде 
наишла је на сензациони напис преко два ступца „Бегство Раше републиканца са једном девојком“.< 
воли, да је јефтина и да <pb n="150" /> су песме.{S} Србин песме врло воли, а најволије оне о М 
ламени кључеви достизали <pb n="684" /> су до самог свода небесног.{S} Најпре се разјапе страхо 
мо раденика, и Србијанци <pb n="198" /> су почели пунити наша повремена издања.{S} Могло би се, 
„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и ост 
> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су пр 
<p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату. 
ића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи В 
 и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала једну општину, чије је сред 
то си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитовала глас јазавчев, кад пандур прол 
реб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, П 
трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале мужевима, да ови п 
а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливај 
 шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p> 
држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напретка с 
е у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипица.</p> <p>„Добро вече, Пипице“ рече О 
, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нис 
едника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину како оружја, муниције, тако  
ила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла друштву дати; радује с 
 и веселим интимностима.</p> <p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле,  
се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају. 
рамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на оружје у 
ла да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S} Стоја 
е Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „б 
ам из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погледао је на сахат и видио  
си у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању догађаја, који су значи 
анашњем скупу, стављам вам до знања, да су се писмено извинили.</p> <p>Њихов изостанак правдају 
 стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљ 
, које потичу из аутентичких извора, да су се Бугари приликом општег јуриша показали као праве  
ожење и радост код краља, држала је, да су преговори поведени са Србијом, да оставе своје трупе 
ој, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће н 
 утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде, као и оно код Жбевца, Бојановца и другд 
е на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај сво 
 говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а к 
а очевидно проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигош 
ава, настави Миловановић.{S} А види, да су моји назори највише за примање!{S} Петар Мрконић, на 
ревића: на југ!</p> <p>„Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и разм 
данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га о 
ени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов 
пкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p 
 да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутраш 
јину политику изнутра страсно прати, да су му посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Л 
ним лицима могла је јасно прочитати, да су ови, за више од пола године проведене на бојном пољу 
5" /> <p>Једном речју, може се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена дец 
број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне  
анова, Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се 
ри грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне, и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифи 
ака мировне конференције изјављујем, да су велике силе својим одлучним поступком противу моје о 
 нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Турске Цареви 
даље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским ру 
о отворио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место нови 
 Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ј 
ан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p>Но, зато 
 штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофило 
же, да је зевзек, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што  
ле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и потпуковник Миросавље 
збурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином п 
н!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} В 
аље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лондону, на 
а на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S}  
га тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успе 
 ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У ку 
а да нуди госте, јер ови се опираху, да су ручали и да нису гладни.</p> <p>После ручка Стојанка 
о по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих пресвиснула од 
Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам  
 Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да 
жују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања 
чајна борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их 
рено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да ј 
ана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} Поноћ је била прев 
називате досадом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манасти 
ла у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гн 
 би да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небрано 
прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо 
или електрисани њезиним речима, и ма да су се већ једном заклели на међусобну верност, дограбиш 
ји су се за време рата показали и ма да су као искрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг 
} Кад смо ишли на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш  
 заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприч 
 лепу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностран 
го трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба  
ли смо, да су му дали доста новаца и да су га послали к вама.{S} Ваља неку важну ствар да испит 
браћо, да је балкански савез готов и да су наши национални идеали пред борбом за њихово остваре 
читала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало 
ало се, да су Младотурци Европљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде 
ице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p 
ла уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чик 
 глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мнош 
рио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, ми нисмо дошл 
да су се они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у то 
а им је већ или нестало муниције или да су изнурени, малаксали изгубили присуство духа.</p> <p> 
а полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх напао.{ 
ано одело њихово даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што 
критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећи, све се може рећ 
ношевић, погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсут 
плотуна, беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после 
д Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павлови 
чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото псето се, напослетку, с 
, али пуном природне интимности, као да су сви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимнос 
а и снежне олује — Боже прости — као да су се најмиле да спрече пут српској војсци ка Битољу.{S 
 мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зац 
} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, ш 
а, који одговори:</p> <p>— Па готово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> < 
дети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и да је његова кћи у  
је су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи поред њих, за сваки случај.</p> <p>Н 
јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и програм, 
 и мирне вам душе могу рећи, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То 
/p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезницима, умес 
је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила 
таџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам раз 
" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнеже 
а више и мрки погледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбу 
ом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да  
 новчано помажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога  
{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се из ње могу 
керима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један  
 продужи.</p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србин 
твен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на овоме месту саста 
/p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ куп 
ш дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај све 
ле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уго 
ворима им је прошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу по 
њој водили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су  
своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, 
ћ били средили прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродов 
ead> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зар 
бардовање Драча и Медове</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи н 
још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш  
Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко  
и на мировној конференцији.</p> <p>Када су велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле 
ти.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, мор 
фроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута.</p> <p>Министар- 
 трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на р 
 је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К. 
у по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне исте мутне мисли наметале 
ле сретне да им наиђе на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али  
гледа као да га је воз прегазио, и онда су се брзо аутомобилом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је  
а тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војином животу, <pb n="194" />  
евима је завладао ред и закон.{S} Свуда су постављене српске власти, које дању ноћу бдију, да с 
аде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При овом јуришу, нисам ни приметио, једн 
</p> <p>Ви спремите сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се п 
ограда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем ка 
али смо синџир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена 
ио је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића и од, Јованке Николићу.{S 
о, да су <pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна 
оју војску из Драча и других места која су на мировној конференцији од Србије одузета.</p> <p>Н 
нтном госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила глас 
ћи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свако доцније писмо, било 
 он заустављао рањенике.{S} Заустављала су и њега господа и госпође, видевши на њему подеране и 
ају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала су свуда редом по нашим положајима, заривала се у земљу 
изјаснио.{S} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резул 
 за једним столом.{S} Међу овима седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали. 
и са њим, а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства 
 Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Терази 
 пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђак 
и испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музик 
ре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни т 
у сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи прикрадали оному месту на којем је некада 
ер овде има још сестара и браће, којима су они светли гробови као аманет остављени на чување.“< 
ше народне, него из гомиле оних, којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и кој 
обојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских то 
т до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, али га слабо пију.{S} Ослушкују сад н 
ћ, а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај посте 
ртиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нест 
а.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него пређе.{S} И раније је у 
рни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се и споразумели, да посете гроб брата њезина, као и 
к.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штампа је слободна, к 
ad>Рат је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пог 
непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А  
нцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је 
обро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па он 
млатку.</p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена н 
ар, научио је капларска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом  
ли је мајорица Мица некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и нес 
али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било ув 
, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је в 
рпске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступ 
ра и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматр 
дно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опр 
 били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p>  
} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на оне јавне зграде, које нис 
Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу од 
а је с дана на дан све више стизалу, па су се родољубиве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у б 
> <p>И Софија се радовала позоришту, па су је неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште 
} И стотине нежних руку српских сестара су спремне да примају и брижљиво негују своју рањену бр 
 има и официра и грађана.{S} Од официра су главни млађи завереници.{S} Они нису задовољни са на 
 ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће 
реним кораком.</p> <p>И Стојанка и Ната су испратили потпоручника Воју до вечне му куће.{S} Сто 
ваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуго седеле и разговарале све дотле, док и стрин 
вао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој живот тол 
стина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно 
 <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци 
 пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима 
ни и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај 
 доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расн 
а нишан, око пет стотина српских бораца су провалије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној ко 
осподо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину.{S} Пођоше, мало за ти 
 је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.< 
 толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје 
иве зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет. 
а фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са 
 <p>Раша је већ седио пред Москвом, кад су се са стране нашле мајорица и Сокица.{S} Био је врло 
, а Обркнежевићу се највише допало, кад су приповедали, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћ 
 и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је било, да је она у живот 
p>Најтеже је било и њему и жени му, кад су сели за ручак и за вечеру.{S} Обојима су се погледи  
цу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својо 
 а он их је онда очински поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, кој 
ткише, него је више волела месо.{S} Кад су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, р 
свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало  
преварили истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун н 
 их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио рук 
 хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! ба 
е посла.{S} Поноћ је била превалила кад су последњег положили на постељу.</p> <p>Софија је, сут 
ред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двој 
ла далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} А сад? а сад?{S 
и су душевно примили попа Милана, и кад су га једном затекли, како купа нејаког Јована, беше им 
џа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило 
p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S}  
ише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, 
ић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, м 
 надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде к 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су Раша и Сокица возом прешли преко гвозденог савског м 
 <p>— Лепо, одговори Софија.</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, 
пак могу да је прокриумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху ис 
 Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која 
м, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могло је бити већ око ос 
а, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p>  
а искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео ра 
један озбиљан и важан посао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да и 
дна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомил 
бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад су ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{ 
а виде своју јединицу под превезом, сад су они нашли да се једно од другога побојавају да не ос 
, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је  
, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се 
блике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу 
 моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S}  
ра Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Ка 
а, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S 
ећ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих р 
о, диже бечку и напи се.</p> <p>Јарчеве су руке биле космате и дебеле као руда, и нису ни задрх 
.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта ј 
е! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— 
} Он нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код ком 
гову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Београд је доче 
 му признајете заслуге?</p> <p>— Његове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу 
ооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови 
 Гора мора задовољити границама, какове су одређене на лондонској конференцији амбасадора, и о  
езнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено плат 
{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим и 
 поразом и погибијом пет комита.{S} Све су остале комите биле рањене.</p> <pb n="221" /> <gap u 
 Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на  
ујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу. 
 путних исправа са разним именима а све су се исправе подударале са његовим личним описом.</p>  
<!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chap 
у принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Милованов 
тили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му веза 
ера, Србија је ово, наша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... не 
злажаше.</p> <p>Еј, мајко, излази, овде су српске комите!</p> <p>Петрија изиђе, носећи крчаг ст 
тво.{S} Где је борба најжешћа била, где су се бајонети најљуће ломили, где се „зубма клало“ — о 
у оба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клав 
прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> <p>Но, пошто је већ б 
и — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздра 
 и Јарчеве, јер их Срби, па и онде, где су се пореметили, још имаду.</p> <p>Па кад се поутиша р 
пске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војском, која је с д 
погоде она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обо 
али су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као пивска бурад.{S} Од њихове 
осто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Д 
у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у зе 
одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да  
ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само  
 савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће доби 
</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору 
а, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве планове и сневали о в 
 окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције.{S} Одмах се  
атишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики бог 
ше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.< 
на окупу а време одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око се 
да буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>З 
 оно код Жбевца, Бојановца и другде где су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и  
ом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих поседали да се  
ема онде ни орлова ни Орловића.{S} Онде су вам, господине, све сами соколи.{S} И, кад им се не  
 четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије 
вање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остал 
у веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Б 
у је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помиса 
ним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земљ 
ене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише:</p> 
 канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И ка 
а повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би волео да су њих двоје млађи 
ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па откуд сада да 
 ли си, Београде, примио девојака, које су, осетивши сладост живота, поклизле и отишле у нови,  
броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би се разделиле међу њ 
Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бој је био крвав и  
о често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а  
 тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пр 
росте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосл 
!</p> <p>Колико ли си примио жена, које су поклизнуле и побегле од мужа!</p> <p>Колико ли си пр 
ужавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и и 
ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалуда 
ринемо за ствари и остале потребе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и  
благосиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чис 
о Србину оне величанствене победе, које су сав свет задивиле.</p> <pb n="305" /> <p>Дан 5. окто 
ба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима по 
 трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали н 
ахије и да покупимо од њих оружје, које су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Сто 
ше и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале као љуте змије, и, н 
ње, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли 
трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конф 
љезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио је 
<p>Стојанка и млађе јој другарице, које су с њом заједно слушале предавања о неговању рањеника, 
лећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им 
пским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне омладине начиниле велику  
ко се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште, да направе реда и поретка, као и 
рали? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Срб 
им кршевима издржала.{S} Сем оних, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет с 
смо нација, коју сви мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица О 
 у породици није познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.< 
а, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих из 
на ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на 
јна љубав, два народа и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, он 
везниче војске.</p> <p>Велике силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Ска 
с правом отела од ње оне покрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечно 
донским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади била је флотн 
н неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви,  
еском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак усп 
, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду,  
 То беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{ 
време Катарина спремила све ствари које су јој биле потребне, јер јој је писмо било сасвим јасн 
е спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше  
је имала мира од Арнаута и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.< 
еремоније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцниј 
p> <p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу. 
с два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико мн 
ма.</p> <p>Пред затвореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сли 
ене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо вл 
јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од стакла на прозору.</p> 
ру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда 
је време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су на 
 трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по наредби врховне команде.{S} А са овим т 
 оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико сахати већ могле отпловити.</ 
е престрављену матер и кћер.{S} Дрхтале су као прут и кад је Муса прво лепим почео, нису могле  
и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице.</p> <p>И ако нисмо знали, ипак см 
ајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека ост 
е успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје Бардањ 
њено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S 
сале, како је Иванов леш нађен и почеле су правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбин 
адар припадне автономној Албанији, биле су просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што 
ање рањеника.</p> <p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у 
еда је било само по лицу, обе ноге биле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на  
рчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, изгледа, била глава везана, па  
 прошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спр 
и светла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, к 
турске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су 
чен, и на његовоме јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</ 
предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање д 
Рат није давала Европа! све велике силе су енергично говориле влади: „Ратовати не смете!“</p> < 
ајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стра 
<p>Обе артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су 
 средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом до 
 на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљен 
е команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог 
 јавност осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказат 
гу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за влада 
билно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који стај 
ру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који ј 
мирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна орг 
 крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису  
тити.</p> <pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише до 
еосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обучено 
 Пашића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секул 
сао на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докл 
 изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, неми 
 сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, г 
 узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов леш нађен и почеле с 
 мала, лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му 
 већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута ка 
шиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу. 
e> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља 
, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.< 
ије могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада није  
тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb 
о говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је та 
м очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p 
сни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим п 
дласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо забавља 
тав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на ногама. 
евима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телег 
На Београд се спуштала ноћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Нас 
ишица је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овак 
опила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их није осећао.</p> < 
и за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужнос 
арати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце <pb n="327" /><gap unit="graph 
 стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било 
чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у лепом разго 
још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати јер железн 
ске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени 
ш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у  
по овом злу времену, нашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поу 
је, децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго  
 не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S} Боје се 
инић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су 
ше долином Мораве према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопљ 
самдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили 
на цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти  
неким повољним околностима.</p> <p>Срби су се истина почели повлачити и сконцентрирали се само  
пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете положаје.{S} А кад се осветни 
ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, симпатична породица.</p> <p>Стари п 
ој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике  
 сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и ст 
лошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, 
, види, да је небо још облачно.{S} Сиви су се облаци превукли сасвим преко неба.</p> <p>Краљ ми 
сник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p 
ад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кре 
кључцима лондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар с 
 са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су положај са дубоким размишљањем размотрили, рачунајућ 
лике заграничне новине о Србији, његови су извештаји били интересантни, али се нису никада коси 
еме устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српс 
е и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан  
у страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има вино 
а прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било  
ерне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобо 
ажније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијама одакл 
трану према Србији.{S} А њихови листови су почели већ отворено да пишу противу Србије, а нарочи 
ложени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ м 
, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„Место да 
 <p>Иза говора капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово п 
и дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се налазили на положајима испод Скадра, где се налаз 
ски официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимност 
држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу жртву, да зашт 
и као из земље.{S} Куља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{ 
 српских јунака пало код Битоља.{S} Сви су они драговољно дали свој живот за славу и част своје 
жимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, ме 
дговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванова, али ко ми гар 
 узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви га волели и сви би му радо б 
у присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одобравајући владину 
сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дот 
и официри, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сес 
 се зове Софија Смиљанићева.</p> <p>Сви су били поражени њезином лепотом, понудили су је да сед 
нпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, само се најмлађи пуковников син потпоручн 
знао, нико га није познавао.</p> <p>Сви су, међутим, мислили, да је извршено самоубијство, а зн 
подину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријав 
е га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати 
 чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> 
p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће о 
овитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и с 
био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи су изнели Ранка на кола и одвезли га кући.</p> <p>Мати  
аћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S}  
кљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p 
 дана, имао пуне руке посла.{S} Прилози су стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна сред 
мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се 
ијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, 
лта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу 
сећала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу с 
но јединство, а они делови народа, који су за политичком границом Србије, били су њему нарочито 
 живо радили на спремању догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су офици 
ледам израз пламена наших предака, који су за отаџбину своју радо проливали драгоцену крв.</p>  
метних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су п 
 и да се придржава оних закључака, који су донети на мировној конференцији.</p> <p>Када су веле 
кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да  
м послу, пошто нових рањеника има, који су донети из нових крајева.</p> <p>Једно јутро када уст 
сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да врши 
одред пешадије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин 
сметње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Со 
лемизирају са бугарским листовима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и р 
двиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p 
је крио своје односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри  
равно, био међу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Нико 
арио сам се, рече Јован официрима, који су га пажљиво слушали, преварио сам се...</p> <p>И онда 
вало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе Србије, врило је весеље.{S} 
атељство према својим савезницима, који су их до пре само месец дана онако обилно и искрено пом 
о изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом бравуром.</p> <pb n="763" /> <p> 
/p> <p>— Има их, примети Катарина, који су већ обрађивали.</p> <p>— Да, али доста несретно.{S}  
ста до предстража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски ш 
а, батерија и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни 
списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем  
 лично не могу после ваших говора, који су пуни оптужаба противу оних, који нам нанеше толико н 
<pb n="493" /> ова два наша брата, који су међу нами, а који и засведочише да им је Србија идеа 
о држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, к 
нутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед  
 тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда в 
ред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има  
аки онај, који је пратио догађаје, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и ув 
 приповедао своје ратне доживљаје, који су били веома интересантни а пуни мука и терете, које ј 
а је добијала поверљиве извештаје, који су били врло занимљиви.</p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема 
.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српс 
 којима су ноге од страха обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче 
оне људе, из Војводине и Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном прилико 
неће, јер Србија нема срца за оне, који су јој непријатељи.{S} Пријатељу и срце и душу, неприја 
Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметну камен спотицања <pb 
ле ноћи неки део, изузимајући оне, који су са пионирима сачињавали нарочити батаљон — добио и р 
је романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почети 
јући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упут 
има седела су и два рањена комите, који су нешто живо разговарали.</p> <p>Предраговић је каву в 
ароду гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг,  
.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога со 
жем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бо 
вот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се понесе мишљу да се ра 
т.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. мар 
 чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, д 
ек му приредише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p 
не Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да  
није могао наћи ни он, ни сви они, који су за њу били заинтересовани.</p> <p>Живот његов међу С 
, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у  
да смо ми имали право!</p> <p>Они, који су били противнога мишљења, рекоше:</p> <pb n="263" />  
лом локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше 
о дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне с 
 није рђаво.</p> <p>Остали сељаци, који су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се п 
ањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање  
 Па ипак ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p>  
oreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан 
мосту срео се са Пипицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видо 
 показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната!..{S} Па и Пе 
дио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од ос 
сланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата показали и ма да су као искрени и п 
 угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић  
уштену децу оних крвопија српских, који су, пре неколико дана, на њега смртоносне плотуне обара 
ворио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском народу.{S} Али, 
м о рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гаји 
 је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао 
ји су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели 
аво у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адриј 
.{S} Било је и много старијих Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским 
 доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као  
з сећања и поштовања оних витизова који су нештедимице пролили крв своју за слободу своје отаџб 
жавнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С  
S} Официри пионирског полубатаљона који су одређени да са својим људима при јуришу секу жице ис 
 два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сл 
о осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрп 
такође је била дупком пуна а многи који су се интересовали овим важним догађајем, морали су ост 
тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и петна 
ише му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију пов 
ка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви  
 који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који су својом крвљу за 
неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неустрашиво бацили на Ту 
 било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неран 
 ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на горостасне расцветана лале, други опет на  
време, начинити прави закључак.{S} Неки су од министара (али само неки!) били подоста узнемирен 
о тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га оче 
урског крвавог режима.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чис 
са других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско  
атни извештај од 10. октобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Конст 
е хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p 
зацарила.{S} И грађани и војници српски су распирили ватре на све стране и окретали крај њих бо 
или слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предводили комитске чете у Ту 
чки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би ли били на  
ам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — о 
 Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутовали.</p> <p 
нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</ 
орицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{S} Ако нису, ја мислим, да б 
е, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече  
сле више од пет векова!</p> <p>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала  
њеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Мн 
 њихова јединица седела.{S} Еј, како ли су онда ведра лица, свагда весело седали за сто!{S} Дру 
чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тад 
 су румене, лепе и допадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p>  
рцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе д 
е су се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године влад 
есе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио 
{S} Она му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је И 
 се развијала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} По 
 селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, в 
ложаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, сваки пут, десеткујући о 
ри.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Пе 
и је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се  
е положаје за српску артиљерију.{S} Али су ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер  
а; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из 
ве хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га ј 
на пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да 
кад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар  
 и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме 
ац из бечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису мо 
>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</foreign>“, а св 
 и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Че 
 прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јо 
ст.{S} Као кроз некву маглу приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S 
али су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а с 
ку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.</p> <p>За Ивана се могло ре 
сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један о 
у Арнаутима нема Спасеније, дејствовали су бомбама, које су разносиле месо арнаутско.</p> <p>Бо 
сати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пил 
p>Стојанка и потпуковник Жарко кумовали су.</p> <p>После венчања Радојковић је с Катарином отпу 
путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине напредних народа, и поуку коју 
отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали су за васпитање омладине 
е, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И Мица је 
е поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало  
ака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гон 
ободни грађани краљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену  
ате своје изгубљене положаје и нападали су веома жестоко, али су их српски бајонети и бомбе, св 
наједанпут.{S} Сви Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски 
о на војнике и на официре.{S} Изгледали су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз 
<p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> <p>Мајорица је јела 
 прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за соб 
е животе.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних изве 
> <p>— Све су ме они научили.{S} Казали су ми и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри  
ије.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука у 
громни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате в 
</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинит 
јковић.</p> <p>Пре поласка воза стајали су на перону станице.{S} Један полицијски писар приђе Р 
ећ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на пр 
доба између Србије и Бугарске постојали су најпријатељскији односи.</p> <p>Бар Србија са своје  
д, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их братски и поздравили сви министри, народни послан 
p> <p>— Остали, који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед сво 
д које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војнике и на официре.{S} Изгледа 
рбијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци 
 је његов напредовао врло.</p> <p>Имали су пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Ла 
рамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то 
и, да је извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазн 
бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога  
оложаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два  
ео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка кома 
b n="763" /> <p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар ј 
> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу и смрти.</p> <p>Јован је пос 
>Кад су стигли на лице места, разабрали су од скупљене гомилице, да је једна млада, лепа женска 
ересовали овим важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На  
дицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој сред 
/p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду, како би се у својем раду 
нствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису 
вали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су  
 војни обвезаници и добровољци долетали су са свију крајева и отимали се који ће пре да се приј 
вратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се међусобн 
па ми морају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ 
настијом за време анексионе кризе стали су пред алтернативу: бити ил не бити!</p> <p>Бити ил не 
> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању  
знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и готово  
 бурад.{S} Од њихове експлозије дрхтали су бедеми редута и стрељачких ровова и срца се стезала  
ред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне земље свега неко 
удна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су га берзијанцем,  
 који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који 
ападоше неки Арнаути, сељаци.{S} Пуцали су из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо 
p>Јер добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да поједи 
офија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата пев 
ице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор 
азговарао са вашим друговима.{S} Седели су прилично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, 
/p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору 
ља, представници великих сила предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај 
ићи нису подесили са народом.{S} Волели су и они Србију, али са народом нису могли да се подесе 
Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, што је та чис 
м двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црн 
</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да 
батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљеријску ватру.{S} О 
Истина и неки србијански листови почели су да одговарају и полемизирају са бугарским листовима, 
шњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На жељу будућег 
 филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се најзад сложише у једну 
есу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војни 
ри се да су му већ и одсекли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула 
аном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Беог 
д се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили К 
 су за политичком границом Србије, били су њему нарочито мили и према њима је осећао велику уну 
честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је при 
евић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијск 
и да изневери.{S} Познајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па х 
ајући а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуца 
аш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда очински поучио.{S} Кад су  
цијских чиновника и железничара, а били су присутни и представници свију београдских новина.</p 
че.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао закукурикао.</p> <p>Петао 
устављен.</p> <p>Сви излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У  
 човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а нарочито пребацивања, да је за време анек 
на као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчањ 
врше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани, путовали су Европом много, интересовали с 
а са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао  
ремена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања, слутње и нестрпљења.</p> <p> 
екоше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, 
у? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта р 
ар.</p> <p>План за општи напад израдили су ђенерали Бојовић и Мартиновић.</p> <p>Ноћу на велику 
је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о Светислављевом животу  
ута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мост 
били поражени њезином лепотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n 
дар, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој стра 
збацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи услед вешт 
на, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом с 
езоружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{ 
е.{S} Кључеви њихових позиција налазили су се на одсеку и на висини од 1200 до 1500 метара, ода 
 — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружавали српски војници.{S} Налазили су та 
и би му радо били помогли.{S} Прилазили су му један за другим, запиткивали га и преклињали, да  
Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине 
ке смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезницима, кој 
 хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А С 
 Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника 
</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, зажаре 
ору представници великих сила нагласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, в 
све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје л 
зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, 
анка, кум, стари сват и девер испратили су мајора Вељковића на жељезничку станицу пожеливши му  
е то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарн 
о разних неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у к 
и су сви као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики 
и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у оста 
а зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> < 
 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море 
а је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру,  
преко гвозденог савског моста, одахнули су душом, а још више, кад се воз из Земуна кренуо.</p>  
не акције.</p> <p>Последњих дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанп 
ју.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером и Натом.</p> <p 
а, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично 
ао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим в 
, па их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а к 
ње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истиц 
о.</p> <pb n="693" /> <p>За овима дошли су: мајор Здравковић, мајор Борисављевић, потпуковник М 
лиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве  
к мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији з 
 врло добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше 
е на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да 
винари исказаше своје мишљење.{S} Једни су били за, други против.{S} Росић, који је налазио у н 
у жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како  
Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Рад 
p> <p>На Бадњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздрав 
ила је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, 
тује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овлаштење, да вам предам Шук 
ком нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимназијалци писали песме  
егови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер са 
.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они смерају, да начине превра 
ки кор и револуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде  
отним интересима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на мо 
ад год је долазила кући из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру испла 
 све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, з 
tone unit="subSection" /> <p>...{S} Они су га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао до 
и ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав и 
народом нису могли да се подесе.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све 
наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најближи.{S} Па нека буде њихово за мога живота.{ 
у државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи пок 
 крупно <pb n="115" /> спремају.{S} Они су и против владе и против династије, а „<title>Ослобођ 
вори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> < 
има се допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је до 
руге домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.< 
н воли петлове, кокошке и пилиће, и они су део његове домаће среће.</p> <p>Кад се мајор Здравко 
е у својем раду могли определити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему из 
е Срби морали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај. 
p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај ог 
 кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођаци, али и правник Раша, и ако је  
не парохијане, седе и написа писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбо 
у.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили, па ми најпосле рекоше:</p> < 
смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове и нове ус 
а своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао сам сват 
аки војник а камо ли официр.{S} Одсутни су ови:{S} Мајор Жарко, који је послао опширно писмо и  
шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и 
 је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Поду 
љу, показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Глед 
са.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на својим секторима.</p> <p 
</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и кочоперењем се приказали пред 
ше разговор и о јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштво 
и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и к 
 ради.{S} Краљ и његови саветници добри су Срби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати 
езнам како га је оно Јова назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да 
ту је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се врат 
а Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang=" 
то се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта  
у жену као са неком побожношћу; официри су били електрисани њезиним речима, и ма да су се већ ј 
ђа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео офиц 
војачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са  
дноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и сна 
ну.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене нове 
ор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремањ 
рђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена 
збија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је 
елу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и да 
к често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отп 
како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били весели, а били су још веселији, кад је петао за 
Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути 
 су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неогра 
за је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима о 
еволверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; свега га је мука спопала.</ 
кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S}  
етинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве 
оли, а најволије оне о Марку.{S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и 
ли бог зна каквих потешкоћа, јер сељаци су по заповести општинских власти, доносили оружје у оп 
нице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и кад су га једном зате 
рви дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — добаци му Стојанка пру 
 је земља вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњ 
о хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Т 
b n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шт 
ј линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3  
ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до осам стотина.{S} Да 
</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили св 
ћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap  
ме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били поражени, а мајорици се нешто брига олак 
нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истера 
лили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и поново га у 
ну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све  
еним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положа 
 заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су 
положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p 
 освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и напад 
 мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се 
вим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећа изне 
лике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распр 
20 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p 
, радосно поздрављање.{S} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И 
тео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје 
е на диван и заклопи очи рукама.{S} Очи су биле затворене, али се пред њима ређала слика за сли 
о Светислав већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измучено 
бље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка 
ицу исписана му је интелигенција, а очи су му веселе и пуне културе и пријатељства.{S} Кретање  
ма бујна.{S} Бела је и ружичаста, а очи су јој сањалачке.{S} Свећа осветљава вез <pb n="73" />< 
..</p> <p>— Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше са 
ерена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га постав 
а скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мер 
ј:</p> <p>И ако је била густа ноћ, наши су војници пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пун 
ху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их смртоносном ватром.</p>  
а.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око п 
њимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хла 
ставника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на о 
посестрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громк 
да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он на 
ови под српском заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и  
размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је налазити н 
лићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра в 
 муке и домаћицу и њезину служавку, док су младу наставницу разбудиле из несвестице.{S} Обема ј 
ез ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су доручковале, одмориле се и поразговориле, и док се С 
 изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског савеза с правом захтевали, д 
от, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Ан 
{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, да „Само Слога Срби 
тамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l>  
и стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовањем Срби родитељи пратили свој 
душевности налазе своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има л 
утио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, к 
х стварањем балканског савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај права 
е до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле ваше?</p> <p> 
пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млад 
 се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на глас ја 
зана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка  
ахвалност за родољубиву готовост, којом су живот свој изнели на жртвеник слободе.</p> <p>И Ранк 
 слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Чело 
одушевљење и она голема радост, с којом су скопљани дочекали своје ослободиоце, своју браћу, ср 
чурлија — његови конкуренти — на сваком су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.< 
бадвога.{S} Кад се сетим само с коликом су љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам,  
е из околних села српских и мртвим сном су на простртој слами спавали.{S} Само је један стражар 
монику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности, и Оберкнежевић је, међу о 
итаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком дали 
т сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг и 
ади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донд 
има и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносито корачал 
42" /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p 
тојанка и њезини пријатељи официри живо су се интересовали за намере радикалне владе, хватали с 
оји су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим с 
учени раскошни живот.</p> <p>Дакле, ово су разлози, који су руководили Оберкнежевића да се поне 
о лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њезине речи: „Плачем и ридам, кад на смрт помислим,  
ца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остад 
ом по две ручне бомбе.{S} Наравно, прво су нас поучили како ваља са овима руковати...</p> <p>—  
не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природн 
 на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, 
гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, 
</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу ши 
рзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прег 
образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био  
аће ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга,  
емена.{S} Кад дође време, видиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По 
а годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу,  
е политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже нациолна политика државе, и о 
 тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени, вала није ни Пашић козу сисао — о 
 ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж вара.</p> <p>— А да ли је  
 ли они, или агенти провокатери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад зн 
матра обе поле за један народ.{S} А ако су послали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то 
 исто показало да истина и правда и ако су споре, ипак, на крају крајева побеђују.</p> <p>Невер 
ко служе општем народном интересу и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, а 
и као са неким страхом изрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде н 
новинар Росић и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јави 
<p>Прошло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда ус 
 <p>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се 
" /> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч ок 
летише два врана гаврана, да јаве, како су јунаци српски на превари изгинули.</p> <p>Из њезиних 
оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не в 
т.</p> <p>О, само да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихов 
а ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то 
 у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера  
дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар поч 
<p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па како су на дому? запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, 
а узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, 
се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и  
у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоск 
 натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разасл 
схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p 
дати и Мицу и њу, како су лепе и колико су радосне.</p> <p>Кад је оркестар почео да свира, па к 
терна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" />  
пила је експлозија и ватра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потон 
ни према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и 
 се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пра 
ке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну н 
т часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} С 
асова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да прелију гроб покојников.{S} На гробу се та 
жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не врати ружна и измучен 
пад на Једрене беше обустављен.{S} Само су предстраже морале стајати на своме месту, упирући св 
ли је са другом разговарао?</p> <p>Само су се поздравили.</p> <p>А кад је железнички стражар ле 
а Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} С 
једној класи Војне академије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама. 
ду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади, какве 
иких европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихо 
ему се није могло ништа сазнати, једино су дворјани опазили, да је краљ јако задовољан, што је  
 шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера ч 
перација срећно испала.{S} Пушчано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у не 
јно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p> 
S} Сељаци су свугде лепо причали и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме  
унце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је нарочити 
p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити  
ђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно  
ања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се 
p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топ 
е нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазареви 
чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, се 
бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине 
и ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од коми 
таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још н 
анка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се заверише  
о, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе  
p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</p>  
ти присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је 
пће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нису.{ 
збуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела ра 
нога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фин 
 </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, на 
и ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога дош 
а, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, из 
еде и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих  
де поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и  
мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наш 
м, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ствар већ приведена крају.{S} А уј 
ј турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хриш 
о да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацивши п 
еки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, а 
пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који ч 
горских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бој 
 Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то зн 
оћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па ко  
S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак 
 му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још тог 
олико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а анек 
хну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да тера 
 њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли добро п 
 око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је срп 
 да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изаш 
е обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њ 
>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{ 
чинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друма —  
и Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам доне 
ра.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били 
 које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска с 
их није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је у св 
 <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду с 
ако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао 
И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то 
одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи ствар 
дан директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закљ 
Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, 
ожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пада Је 
> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ 
е, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да  
балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, ка 
му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би 
атрао потсмешљиво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у бо 
ородици га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n= 
нџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за т 
/p> <p>— Питаш ме, рече Катарина, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?< 
 ван крепости од стране Бугарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртв 
очети бомбардовање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p>  
аде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дво 
 српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добро 
један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувеним напором и огромним губ 
утка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављев 
ако наиђу, ручаће са нама.</p> <p>Пошто су почели ручати, Јарац донесе из земље и из лишћа бечк 
 поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка заповеди Анђи да постави ст 
само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон 
тану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Ник 
нка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још  
росављевића, Јуришића и...</p> <p>— Зар су и они овде?</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ћ 
мрзе и против које су сви.</p> <p>— Зар су сви против нас? запита Пипица Оберкнежевића, који од 
у је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно  
задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић  
" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први српски топ опаљен, п 
и, да се не врати ружна и измучена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</ 
ема бугарским остала је бесуспешна, јер су ови наставили и даље испољавати своје непријатељске  
учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли 
 Пипица и Јарац носили собом пушке, јер су сви с реда били ловци и рапшици.</p> <p>Кад извадише 
о да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те 
али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост 
познавао и против које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је вр 
а њој су Оберкнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народ 
дмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и на 
те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчиним млеком присвојили наук, да слобода и 
<pb n="217" /> слабо би му помогло, јер су Арнаути силнији.</p> <p>Ни женска млађарија није има 
{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне вам душе могу рећи, не само да су дан 
ве стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном политиком.</p> <pb n="257 
 брегу и гледао, гледао.</p> <p>И данас су му најмилији ноћни снови, кад снива, да је на брегу  
 који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај две батерије:{S} 9. пољс 
ао било, и моје љуте ране због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, 
трина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много в 
мама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зенит; она је јау 
ћ.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу 
о наступати.</p> <p>На левом крилу, већ су као из неке нарочите љубазности, почели одашиљати по 
ка махне руком:</p> <p>— Батали!{S} Већ су ми постали отужни некоји страни листови са њиховим б 
акви захтеви да беху постављени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p 
могнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад науми 
испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ су били на Орловоме Бојишту, одакле је Оберкнежевић, по 
и у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз војске.{S} Јоца је Павин пров 
и јавити.“</p> <p>После један сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код трећ 
о чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, која је све из 
d> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или 
буђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутити и Радојловић врло енергично рече Марти:< 
звестити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како 
 везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p> 
х гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланиц 
 <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S} Сваки ред 
p>Краљ и сва његова пратња, на положају су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну. 
> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и ши 
ако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> <p>Ризнићеви су ето стекли 
разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваљ 
х је говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те  
 да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзојавно известили.</p> </div> <p 
ши њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца своји 
а даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степен 
 а ови опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови С 
у уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот 
крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећали и по слабој месечевој светло 
л, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они,  
 ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то 
ор <pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Наро 
омладине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога с 
тољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи братов гроб, будућ 
Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</ 
сар Пера осетио ваздух београдски, њему су се груди стале јаче дизати, јер он није само пио и н 
ву, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајм 
ици новинар Јован Оберкнежевић.{S} Њему су пријатељи из Београда писали, да Стојанци у свему бу 
ра Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народно 
н број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очекивале 
> <pb n="516" /> <p>Догађаји на Балкану су ме веома интересовали и пратио сам их из овдашњим ли 
ма притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце допуст  
и да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле заставе, ш 
; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов разво 
ке, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву своју опсадну ар 
и — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бур 
јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније други 
вани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са б 
тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад су с 
p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подн 
ана и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између 
 породица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p>  
уно задовољна.{S} На жељезничку станицу су је испратили Стојанка и Радојковић.</p> <p>Пре полас 
p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варади 
ила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петриј 
идне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини, који, до скора, с 
су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже с 
 час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор о 
ју брзим возом.{S} Збогом.</p> <p>— Баш су животиње ови новинари, рече Радојковић мајору.</p> < 
тпостављенима.{S} Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога о 
горскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмарати 
 СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина 
авила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суз 
C8"> <head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</he 
 голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравице.{S} 
.{S} Демократски народ борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Та 
/p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p> 
 <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одговорној влади,  
е, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, њ 
} А онај придев, јунакиња наших дана је сувишан и неприродан, — <pb n="573" /><!-- -Официр виде 
те.{S} Слабих је живаца.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је су 
је она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито потпуковник па се окрену Софији: 
Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p>  
већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је 
ију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да слаб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични момена 
ента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој... 
ију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, чести 
ђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише...</p> <p>— Има разноликост 
} Овако не може даље.{S} Краљ и влада и сувише су мирољубиви и попуштају на свима линијама.{S}  
не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, је 
да би могли покопати мртве, којих има и сувише а већ се и пси почели купити око лешева.</p> <p> 
жању.{S} Ја видим очевидно, да се она и сувише показала лабава и попустљива <pb n="677" /> прем 
{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ових речи о 
цу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пу 
 нам нису пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужниц 
/p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра  
усији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорској кон 
о што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб 
ојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарим 
 Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, д 
р по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p> 
> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољ 
невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно вре 
 xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„ 
/p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог приј 
им, како је и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и 
шљење о даљем држању.{S} Одговор је био сугласан: сви су нагласили, да морају допринети крајњу  
текао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину 
ише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држањем Русије и Пашића.{S} Јер ови су пол 
Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предговорника.</ 
лике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака како већина нађе за добро, пожелив 
ум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски император, али би се обе савезнице  
противречности он је стварао аналитичан суд о својој малој о својој занимљивој Србији.</p> <pb  
савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао ј 
цу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Стари Предраговић погурен, остављаше з 
ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, 
ка, <pb n="793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојно 
рашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајн 
<p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберк 
<pb n="396" /> овој кући на срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишава 
 тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, обле, слатке Данице, и једне вечери узнем 
да приликом заузимања Скадра, може иста судбина постићи њезина вереника мајора Жарка.</p> <p>По 
да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> <p>Софију је изненади 
p> <p>— Познато ми је да вас интересује судбина једне младе Војвођанке.</p> <p>— Недићеве Нате  
ојала се и стрепила да и њу не постигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве 
 кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и освећено Ко 
а, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге сестр 
убицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња 
 што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима би 
 али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини која га је снашла.</p> <p>На другој страни, беш 
д је овај видео да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврн 
уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И  
еби. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="692" /> <di 
о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко  
— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди  
цање сваке наде и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S 
 стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Сто 
узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи, — очи су његова недаћа.{S} Мора ју сно 
тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она  
и, додавши, да мени као војнику не жели судбину, која је њих снашла.</p> <p>Време је одмицало а 
часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек пом 
шњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину своју, било је врло глупо и нелогично.</p> <p>С 
 који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година кас 
не сећа и донекле се интересује за моју судбину. — Одговори Катарина пруживши писмо Оберкнежеви 
е и ње неко сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p 
само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица народног одуше 
ипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази 
ла грађане да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још в 
 у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој  
ући Бугарску; надали дреку и прашину, и судећи по њезином писању и њезиним захтевима; могло се  
онира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </di 
тпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде на земљи починио.< 
p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српска је груда оно на 
и том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор оптуженика.</p> <pb n="561" / 
 може бити, да је отпраћен пред вечнога судију, да му онај суди или опрости грехе, које је овде 
шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежевић постао врло наиван.{S} Жао ми  
 брег рони.“</p> <p>„Место да сами себи судимо, други нам суди; а ово је српска груда, јер српс 
готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Оберкнежеви 
данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам 
Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око началства, лиферација, министарстава, а то 
а да вас ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи  
ва и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше да најдуже робују азијатском Полумесецу.</p 
ење своје потлачене браће па, ако им је суђено, да и погину за слободу.{S} Јест, да и погину!.. 
 се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Д 
у наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска,  
 српске војске, која је из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих пре 
 очима <pb n="372" /> одједанпут засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато,  
страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удру 
!“</p> <p>Не беше ока које није орисила суза радости и одушевљења.{S} До скора „сиротиња раја“, 
ва робовања, после пет векова проливања суза, дочекао најзад да може пропевати.</p> <p>На овака 
ди сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стра 
 која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне стране ликуј 
 се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла слова распознати, јер јој се иста учин 
ицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна 
 <p>Јованка је крила очи које беху пуне суза.{S} Истина, срамота ју је било после оног прекора  
ванка отвори врата, а очи јој беху пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, к 
а се са свима редом, а очи му беху пуне суза, јер овога пута очигледно осећаше да му се ближи к 
 брисала влажне очи, које још беху пуне суза а које није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљ 
ази очи засијаше и за мало, па да му се суза радосница спусти низ образ.</p> <p>— Ево ме брате, 
ед на оца и мајку, а једна крупна му се суза скотрља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе све 
лавно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји 
.</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком 
ваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољства.</p> <p>Стојанка се, он 
е суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p> </ 
т има, да се обвије стара око њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p>  
мо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женскима да плач 
у на границу полазио, Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна ж 
 покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, ка 
.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По т 
та пустила срцу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повра 
а са сањалачким очима росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме  
 да му изиђе на гроб, да га сестринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну  
ну постељу, обгрлила би и облила врелим сузама младу девојку, као да своју срећу оплакује.{S} А 
рај постеље, оросила руку јунаку врелим сузама, нагледала се познатих јој али замрсаних црта на 
Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p>— Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено 
сипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија  
 Она је другамо слутила извор Софијиним сузама.{S} Сећала се страховања Софијана, кад беше реч  
жао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на леву слабину.</p> < 
ка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју,  
Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима се 
рату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе 
редраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе  
</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали см 
ојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојков 
асенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитски 
 подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је за Турке 
ива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</ 
ићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„О 
 на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, л 
а...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у ов 
коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено округло лице.</p> <p>Око  
} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> 
> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на очи, као видни знак његове дуб 
убити ону руку са златним бурмама.{S} А сузе јој роњаху као дробан бисер са раскинута ђердана д 
а постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предрагов 
а балкану из крви ниче.</p> <p>Стојанка сузе није пустила, кад над Београд <pb n="8" /> делетиш 
алице полетеше...</p> <p>Да би прикрила сузе окрете главу на другу страну.{S} Када осети, да ће 
 рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— Ето,  
>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако  
Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p> 
 <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p 
 то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убр 
нокрвна народа раздвојити.</p> <p>Многе сузе радоснице се на овоме светоме месту пролише.{S} Же 
сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте м 
ј засветлише и за мало да и она пролије сузе, но да би ово спречила изашла је напоље; јер је би 
амога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци послаше Нану поскуричарку,  
Стрина-Неранџа обриса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, ре 
рини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга 
чцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти  
 кад се поутиша разговор о Нати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се  
 Буди ми сестра.</p> <p>Јованци навреше сузе на очи, од радости.{S} Ижљубише се поново и одоше  
ца?</p> <p>Стрина-Неранџи наново почеше сузе да избијају.</p> <p>— Стрина-Неранџа, зашто, болан 
тољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узи 
узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ омекшао ка 
Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у  
Српкиње девојке, а на крају јој грунуше сузе из милосних очију па загрли и ижљуби зажарено лице 
војој на груди.{S} Из очију јој грунуше сузе као плаха летња киша.{S} А пољупцима обасипаше гру 
 са изразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала  
> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз сузе испрекидано му и пригушено мати одговараше.</p> <p 
е низ образ котрљаху, заплака се и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> 
о издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите комшинице, ја више не мог 
> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш о 
е девојке.</p> <p>Пети је пут клечала и сузе ронила Софија крај непомична, спаваћива рањеника.{ 
 појава.{S} Она је разумела и пољупце и сузе Софијине.{S} Лагано јој се приближи, положи јој ру 
да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> <p>Јованка је крила очи које 
 миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли  
материнским била ганута, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнеж 
текла Нату, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити 
ета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака се и кроз  
> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и с 
ојединога рањеника, скривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као  
скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино ср 
.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој к 
гиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре.</p> <p>Јованк 
вала по зажареним образима, брисала јој сузе, а кад се она поутишала, рече:</p> <p>— Немој плак 
ајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково. 
.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадосмо рана 
, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. --><pb n="74" /> и лице њезин 
, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра  
тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано,  
е у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати  
 страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</ 
 беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> <p>Молим лепо, брат 
C50"> <head>ПЕДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Сузе Софије Смиљанићеве</head> <p>Софија Смиљанићева се 
"> <head>ЈЕДАНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Сузе на златноме везу</head> <p>Стојанка је носила у ср 
сао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а п 
ов дводинарац под Приморчев јастук и са сузним очима отишао из болнице.</p> </div> <pb n="514"  
, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога јединца, гладила  
енка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не мо 
 је остала на перону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је 
 осветника косовских.</p> <p>Док ови са сузом радосницом после пет векова прослављају први Видо 
сао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветник 
} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода зла брани браћ 
ни, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радос 
н дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала р 
— Истина је.{S} Ми, до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из гла 
ске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни један господин, ниједна госпођа не раста 
блудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су та 
ине госпође и Оберкнежевића избио какав сукоб или неспоразум.</p> <p>— А, откуд ви господине! — 
га пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ствар сазрева сво 
бији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб је на Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та  
>ПЕДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није  
о са потсмехом говораху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњет 
шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколик 
рече, да га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вел 
даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p> <p>Писмо је завршио:</p> < 
Све довде, не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли см 
ити свега и свачега, па богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код иск 
 граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да  
стоничке новине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске вој 
упа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на с 
љен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, 
ма.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрски 
ока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да 
сно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге 
д ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спусти очи и лако се насмеши. 
 — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се разумеше и М 
се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... страшно је... на окрајцима војске неке с 
т, па је сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је 
ћега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S}  
 његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није сме 
а, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућ 
билић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао мученичку  
еби представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што  
урке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и н 
 да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке 
умњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S} Срб 
 човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула мо 
ам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обма 
те према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и служи отаџб 
би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— 
из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила 
 српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, 
а једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено говорити.</p> <p>— Ш 
.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном  
 се регенеришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас 
иловане, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је 
 <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда ф 
 проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руком окупити око себе разне 
е онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду 
 у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да 
е потпуковник одушевљено.</p> <p>— Нема сумње да је она ваљана и поштена — прихвати Стојанка см 
егов положај, рече Пашић.</p> <p>— Нема сумње, одговори Миловановић.{S} Али незгодан је и полож 
p> <p>— А даљи преговори?</p> <p>— Нема сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора прегов 
/p> <p>Један пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско 
м тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није по 
веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваља 
{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга. 
, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још којег повео онамо, преко Албанских гора.{S} А 
ца, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе — отпоче Стојанка, ка 
ри шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, д 
о ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава? — Прекиде је Стојанка.</p 
е боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>—  
ћ се одазва:</p> <p>— Онај, на кога без сумње већ доста давно очекујете.</p> <p>Стојанка познад 
а га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се о 
> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се с 
ка заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом намет 
 потраже остале своје другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у С 
после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима великих сила, прилик 
p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не позна 
итивну нашу победу није више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше 
им жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми  
p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, ви на састанку, ип 
пи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих разл 
ер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број  
 да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изостао.</p> <p>З 
 упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај  
изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да ј 
а пошло за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је беогр 
 ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Воле 
и напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и непри 
p>После оваког одговора, Анђа је изашла сумњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је пом 
 и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као  
ако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је д 
контра мишљења био.{S} И при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго 
у узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико в 
 „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да поп 
— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главом.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па... 
е прошао.{S} Нигде нисам видео никаквог сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Бу 
ад ни једног ретка не донеше о дотичној сумњивој особи.</p> <p>Ко зна, можда ју је гризла савес 
вога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослата да отрује водовод. 
Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро преко 
е терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића назваше „бугарофилом“ и да а 
и пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је 
8" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај б 
ији код које је обратан обичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гл 
раговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати млађан 
ако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаревића и 
ује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици, страсно 
кавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да 
е у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице постаје сјајно и лепо... принцеза воли и у 
p> <p>Када је Катарина прочитала писмо, суморно спусти руку на коју беше наслоњена, а лак јој с 
ексију, за неколико сахата запалити као сумпорно море.</p> <p>А о анаксији се није смело народу 
> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димило се и пламтило. 
 железница се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху 
Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцниј 
почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу 
а спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у једно  
рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам з 
> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из к 
и Арбанаси приповедали су, да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их за 
са снежних врхова била је јача од раног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да  
се и њезина се душа почела скупљати као сунђер.</p> <p>Један незнатан случај поспешио је њезин  
.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ћ 
ску и банатску раван, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> < 
та</head> <p>Писар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је  
пскога народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда  
ја идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, с 
ке каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и 
етак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом х 
јој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S 
 подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути полетеше на јуриш.{S} К 
ече седио на ади на дунавској обали.{S} Сунце је седало за Планину, моју милу, моју драгу Плани 
и својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је почела са 
 палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.</p> <p>Кад је пис 
редише око огњева.</p> <p>Пред подне се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета п 
носитом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропевати гласно божитње песме и оживети 
ићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S}  
, без зрачка радости и без наде даће им сунце икада лепше сијнути.{S} Седе за столом, а сакрива 
но рече Господ „Нека буде дан“, — сијну сунце слободе и оним градовима старих српских царева и  
 Оберкнежевић, рече Мара и поче „<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Кат 
 противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али  
елом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу света, сви се о 
у.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звук 
Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако их муж 
p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара м 
 врло опасно, кад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и о 
ad>Сокица и правник Раша или Љубав због сунцокрета</head> <p>Већ смо напред приповедали о Сокиц 
нежевић не зна, да љубав постаје и због сунцокрета.</p> <p>Кад је оно Сокица видила Рашу пред М 
 посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти  
ала, јер јој дошло жао правника Раше са сунцокретом...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha 
е слатко насмеје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји! 
, са стране посматрају правника Рашу са сунцокретом.</p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти 
че на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфи 
тра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p>Мајорица Мара и Сок 
ашу пред Москвом, како, закићен великим сунцокретом, свечано очекује даму, која и не постоји, б 
 великих нада, а закићен је био великим сунцокретом.</p> <p>Мајорица једва смех задржавала, гов 
озлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанствени 
> <p>Разведрило се сасвим.{S} Млаз пуне сунчане светлости обасјава краљев кабинет...</p> </div> 
т.</p> <p>11. март бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни т 
према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Рекло се: жена је све 
е и вест о смрти њезина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборав 
 <p>На станици је дочекао Милан Николић суплент и резервни потпоручник, онај, који јој је донео 
шу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младић 
ох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично 
ојанка, грчећи се на столици, седећи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — наст 
у крајева побеђују.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у  
а разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позива 
де и сама на столицу која је стајала на супротној страни од Оберкнежевића.</p> <p>— Имате поздр 
е испуштах из вида.{S} Како је седео на супротној страни од мене, а новине држао тако, да му ов 
ad> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве 
чекивано прошао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К.,  
 Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?..{S} Мисли ли на повратак и измирење?...</p> < 
ику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и  
 и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и от 
нежевић се слабо освртао на писма своје супруге и ни на једно њезино писмо није одговорио.</p>  
ородични живот Оберкнежевићев са својом супругом, која је била до крајности љубоморна а овај је 
сету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — П 
не услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но Оберкнежевић се слабо освртао на пис 
уго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире,  
ригрлим и легнем.{S} Камен простирач, и суро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми  
колачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухва 
сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p> <p>Обхрвала ду 
Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S 
е срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, 
е.</p> <p>Поред ње је још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је вид 
циповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Србију стално држе у шаху и 
 лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраго 
весеље.</p> <pb n="788" /> <p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху је 
олуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом 
та у држави која је склештена границама суседних држава, која нема свога слободна излаза на све 
ан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза 
а, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку  
 га је грчевито стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљиц 
 нисте навикнути да вас овакав ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођ 
цку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишо 
 као помаман и засипао сваки кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива 
годину дана, кад је дошао под истрагу и суспендован од службе.{S} Говоре да је неку дебљу погре 
 према мачету крај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} С 
нашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</p> <p>— А без сумње је и симпатична појава?  
, неспремна за рат, већ му је изашла на сусрет колико год су јој њене силе и снага допуштале.</ 
колића ју је понукало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када 
ергије а и разметљивости изашла више на сусрет и заштитила њихове интересе.{S} А наша политика  
Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до  
а од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ ако по среди буду у питању 
узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрливши је обасипала је пољупцима и влажила ј 
ц, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови се загрлише и братски пољубише.< 
Жарко! — крикну Стојанка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, ве 
аклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, п 
ратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозб 
 на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуковни 
е! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <pb  
ајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно вод 
, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољс 
ас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена измеђ 
а посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији морај 
 је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што 
е.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Недиће 
новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb n= 
арска правила.{S} Она су се односила на сусретај господина каплара са каквом интересантном госп 
им непозната прилика.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојко 
ази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише П 
она“ плану једним жаром; кад ми се жеље сусретну и једна другу обгрле; кад им се душе слију у ј 
p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загрлише, пољубише, стиснувши једни 
о из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина радо 
рока ни ручку ни вечери.{S} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, 
лаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345"  
а саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу јед 
ве потрчкавати за њим, како би га могла сустићи.</p> <p>Кад су дошли пред Стојанчину кућу, могл 
 налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пружив 
 сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових гото 
S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина узд 
то одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант — Вече 
рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весни 
клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у С 
јвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо  
 кад си наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Ми 
 се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно  
> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред 
ве куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није 
амо?</p> <pb n="358" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је 
<p>— Но — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе 
 А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на  
 да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији муз 
алом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било 
кант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. р 
лантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште д 
бијен.{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам как 
 је решење потврдио и одобрио.</p> <p>А сутра дан је брзојавно извештен и војвода Путник о само 
 све дала.</p> <p>Очекивала је Лазу, да сутра дође и да јој прстен од злата даде.</p> <p>И Лаза 
 уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> 
 до његовог кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надг 
једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се 
акључена је објава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, з 
ди њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече  
о ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра  
 онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> < 
то зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p 
узела је нека несвесна жалост, и кад се сутра дан састала са Рашом, била је према њему врло мек 
d> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чи 
м.{S} Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцо 
це. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, она  
творио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпунији  
песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Смиљан 
адојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју с 
 душе легоше на починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, пре 
и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересова 
су мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто са 
и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Јованка  
 се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, иак 
а изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да ва 
е краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све 
</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онда се пусти  
силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и 
м тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> <p>На поласку је рекао, да не т 
 је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са машћу кола ма 
Прексутра.</p> <p>— Зар не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радо 
евић одговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећем 
 се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра првим возом.{S} Или... можемо још и вечерас.</p>  
е Бачванин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше об 
ћним кафанама и бурдељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва њ 
Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће  
ечерас натраг дођете, јер госпођица већ сутра се враћа.</p> <p>— О, молим — одврати Радојковић  
 самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које н 
 везем.</p> <p>„„Од злата прстен добићу сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све,  
ad>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Жарко Вељковић, Стојанчин вереник, мор 
.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена д 
у више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу с 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим изд 
гство правника Раше и Сокице.</head> <p>Сутра дан, пошто се Оберкнежевић вратио са Светислављев 
ead> <head>Писмо испод Скадра</head> <p>Сутра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или  
тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетанове.{S} Она неће ни 
 врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика разбојишта беше страховита, 
ужења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хот 
веног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јованку су пратили на њезином путу да походи 
да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога већа, краљ је позвао пре 
а удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом,  
 му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се ч 
авити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је  
одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посла 
 пролаз, којим се могао провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окр 
 странац опет пред Радојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p 
рђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да  
дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пр 
ратио или бар дошао на одсуство.</p> <p>Сутра дан Катарина се враћала кући потпуно задовољна.{S 
>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља 
 било је врло глупо и нелогично.</p> <p>Сутра дан пред вече, после дугог и напорног путовања је 
ез златни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, а 
-Неранџа је, иако не потпуно задовољна, сутрадан ведрија лица отпутовала кући.</p> </div> <pb n 
 положили на постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} 
 се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, сутрадан, необичном љубазношћу дочекала своје госте на  
тра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Нер 
ом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да 
тео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је београдски лист „<title>Пијемонт</title>“ д 
октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке, заузела Велес.{S} У  
ора Јовановића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата 
 целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранко 
 занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га  
вели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила госпођи Стојанци, да настави св 
ни мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене  
ЛАВА</head> <head>Први сукоб.</head> <p>Сутрадан, служавка Јованчина већ није могла издржати да 
тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су п 
руге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним 
ватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ на ногама и нестрпељиво очек 
укова с њима и одјури као ветар.</p> <p>Сутрадан су, око подне, и Бачванин и Далматинац поносит 
града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној П 
ада најпотребнија мирноћа.{S} Дакле, до сутрашњега виђења.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад 
раше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин ј 
дмах, са првим возом врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење бе 
p>Она се пригне к њему.</p> <p>Он пружи сухе руке према њој, загрли је и притиште јој врео пољу 
ољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и 
ћи у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати 
топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне к 
ка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> <p>— А наша војска? — наста 
 и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Уста 
е осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправ 
цији мозак разљигавио и да јој се мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро п 
опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину 
следње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> <p>Јованка после овога, к 
ић. — Детаљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег раз 
 живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести,  
ги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспир 
, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове т 
пело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још к 
<p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећа 
 неког времена одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најз 
уши.{S} Родитељи му не могоше никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> 
.{S} Није могла дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту о 
а ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво п 
 до разумевања живота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су би 
осећала него њезине питомице, а сада је схватила, да је ово девојче јаче и, ма да је крочила на 
илизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и  
мишљала о својем малаксави, и како није схватила прави разлог, ма да <pb n="253" /><gap unit="g 
 сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он ј 
аде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може 
" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, као знак нов 
лично.{S} Колико сам из разговора могао схватити, разумео сам, да ви имате стару матер...</p> < 
} У двору би се, може бити, могло криво схватити организовање официра и грађана, па је, на једн 
е у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике  
 јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни на 
ним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Људи, који раде на народној  
 на свој начин, онако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> 
 ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајет 
ле, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, 
На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба 
ре, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно п 
игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је  
 <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да се обав 
реда.</p> <p>Било је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај ма 
d>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка 1912. године.)</head> <p>Председник вл 
а их непобуни Мица.{S} Њезиним доласком сценарија доби други облик.{S} А Стојанка заиште од Риз 
било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима  
ити, да сам, после оне непријатне ноћне сцене, осетила потребу, да се с вама искрено, интимно р 
епогоди.{S} Само му није причала о оној сцени после мучког напада Арнаута на Качанику.</p> <p>Ж 
ке живце, но која је ипак овом страшном сценом била додирнута.{S} Има, Јово, бога, а биће и људ 
алим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену, али би му милије било, да Росић није долазио и п 
ј — нашали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад 
шао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену код Радојловића.</p> <p>Лепе и прилично растављен 
мандом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем, после 
јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, д 
— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели ручак, па макар вам и ја мора 
> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а у 
</p> <p>7.{S} Добар је официр демократа т. ј. он слуша откуцаје народног срца.</p> <p>8.{S} Доб 
Кад му је Пера објаснио, зашто је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве 
нема им њихових драгих и милих другова, та помисао је бол, бол који и нехотице изазива сузу и к 
брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју задаћу, са 
хвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је била на искушењу.{S} А т 
вљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати. 
-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што  
скирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља 
ва бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином слободе.</p> <p 
ије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са 
е опсаде и освојења Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а к 
ј највише занимао отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, к 
 се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје д 
 створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни кара 
улу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат —  
ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расн 
покаже свакому с ким се год сретне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Ср 
аги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p 
оброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се за 
ако је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина када  
нило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-П 
жевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од 
себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запа 
еше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи  
</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Дођи мало, ако може 
 је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Ч 
јловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радо 
тина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p>  
>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он...</p> <p>— Све ће  
— Ах, пардон!{S} Куд сам ја залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{ 
цибатино једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! п 
ући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онамо.{S} Ја бих  
ку са напоменом:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, к 
у, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с т 
је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} О 
о јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу 
е постоји, он више није међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а суз 
 види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је суза радосница и жалосница.</p> <p>С једне с 
рцу лежи интерес драге нам отаџбине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и  
е, а камо ли да се одмори и прибере.{S} Та одлична својства и жарко родољубље српскога војника  
емој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми креп 
 у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад с 
ину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас  
руштво, не би марио да се провесели.{S} Та његова јединица је његово једино весеље.</p> <p>— Хо 
и тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као да је била један огроман резервоар, је 
до моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S}  
ако остављати „немојте се ешофирати.{S} Та ја вас добро и не познајем, а верујте, да о вама, до 
ла, да се никад више неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне дево 
 нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p> <pb n="99" /> <p> 
изи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> 
вац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „< 
и доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонират 
</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели као рођени брат и сестра.{S} Па  
утском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јо 
о смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске 
Али незгодан је и положај нас свију.{S} Та зар ја не замишљам и не желим Србију велику и силну. 
рђав, није покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, св 
опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S 
е пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на  
радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ва 
је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела  
у преговори <pb n="167" /> завршени?{S} Та они су још синоћ мислили, да су преговори још у току 
хињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој на 
евојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, 
! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, к 
таде опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А  
е назуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигур 
лим — одврати Радојковић салутирајући — та дужност, за мене је врло пријатна и <pb n="690" /> р 
свету се пробијам подеран и необријан — та ја сиротињи књиге продајем! — а када се вратим у сел 
пу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога господина овде.{S} Дед, прочита 
пита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о 
алним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојан 
ћи руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и новога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у ова 
ш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Нер 
поведачки материјал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор 
шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће т 
> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Ко 
ја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захладнио — рече Пера мало се осмехну 
оворите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо 
 један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бри 
ана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју ниса 
е те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неран 
 отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не позна 
ћи врата, која беху закључана.</p> <p>— Та ми смо, отварај само, никог се просто немаш бојати.< 
ачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> < 
ђа истрчавши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај 
му подсмешљиво стрина-Неранџа.</p> <p>— Та валда сам био солдат, па знам и ја за варошки ред. — 
атно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши  
аже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, девојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају  
Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гле 
ивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо 
нђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја. 
седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо 
амећу, али ништа не производи.</p> <p>— Та могло би се, рече господар Гњаватор, само кад би се  
је није могла лако зауставити.</p> <p>— Та ваљда сам ја отац, ваљда и ја има љубави према свом  
а-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика- 
е и овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте ж 
се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ак 
 не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада 
ина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљд 
то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S 
а болесницом и њезиним братом.</p> <p>— Та, ето, сломило ју ово мучно путовање - одговори Милан 
дан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја —  
— Ко је? — одјекну глас Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред  
.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p> <p>— Ако, ако,  
че:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S 
летку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућ 
а видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-П 
p> <p>— Данас и јуче никаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Пор 
, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} 
вићка ипак дочекала са речима:</p> <p>— Та где сте ако Бога знате!?... — које баш ни мало не бе 
 <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</ 
ја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати. 
ко рече, како?{S} Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити 
 невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јованка, смешкајући се — на Кара Д 
е без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало ме окрзнуло, ево, овде — одговори 
јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" />  
м и секирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели ч 
. — Потврди комита. — А зашто?</p> <p>— Та овај... — поче кафеџија отежући — био је овде синоћ  
а мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, али кум и старојко треба д 
</p> <p>— Зашто да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће о 
ази две бурме на Перином прсту</p> <p>— Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад т 
ју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће  
о сећа и интересује за њезину судбину.“ Та му помисао није давала мира никако.</p> <p>Издржавао 
 и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила.</p> <p>„Ја сам о њему сањала 
.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавно готово као нека струја у нар 
шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран. 
езиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела  
е испуњена љубављу према Стојанци.{S} А та љубав његова и његово витештво не даваху никаквој сл 
а и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа и равна да валда леп 
абере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудн 
<p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад 
 извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око Скопља и дуж бугарске границе 
ма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у ст 
правља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Само нек вам је срце сва 
а испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад јој војно полази, да ода  
у љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ проста и обична дужност  
ада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешад 
после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" /> Где је би 
ским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} Ни један од њих не  
пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и говорило се, како да 
p> <pb n="242" /> <p>„И онда је постала та струја, и схватисмо је као протест против старудија, 
<p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели  
ече Марти:</p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, госп 
p> <p>„Него ипак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> 
 деморалише.</p> <p>„А како је написана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам до 
, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једно 
к стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он, некак 
загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запев 
остане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у блед 
грала у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаће Стојанка нестрпељиво.</p> <p>— Н 
и, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — дочекаше га и Јаснић и Јаснићка.{S} А ова д 
 би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада  
 а да је пред свима не прикаже, — да је та јунакиња, његова будућа вереница.</p> <p>Капетан Јов 
њем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу својих отаца, д 
ак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна омарина!</p> <p>И онда је сасвим  
и истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та девојка.{S} Жена ми је једна пред вече овамо довела, 
но толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут несноснија била, јер је затварала пред  
p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где 
м.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та женска била, отворићу прозор и на писак моје пиштаљк 
залуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? — запита Стојанка Радојковића.</p> <p>— Још 
 стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у је 
p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како  
еру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српки 
 и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не зна 
.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме  
, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“ је годин 
ла игра маште или необорива јава: њу је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио  
="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржала.{S} Сем 
љања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само њу постигла, већ и многе друге се 
еранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја 
" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних  
ићеве Нате... мени је стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира,  
ма одређену агресивну политику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину рад 
новану српскохрватску заставу а када се та огромна поворка кренула придружила им се и група сту 
о</title>“, ви бисте видили, како би се та блатњава бара прочистила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p 
 изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на све 
о сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претставили.{S}  
а Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпо 
 доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну гл 
цију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко,  
 да је београдско друштво од ње јаче, и та је мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је д 
тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку паж 
 у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осв 
вати се: радују се.{S} Али многима је и та радост загорчена.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— С 
и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговори 
ешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p 
јој се надовезивало питање: — нема ли и та девојка брата, <pb n="290" /> или можда драгога, у т 
узама радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика- 
ничко лице.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собо 
ела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на сила 
 Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га  
 је била општа национална политика, али та није имала један одређен правац и није некако била а 
 ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључена и да се у раду на балканско 
ору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтед 
бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом уч 
 n="325" /> <p>Када Милана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти 
Вељој Глави сретно довршен!{S} Нека нас та срећа прати до краја борбе! — заврши Јованка гласно  
а.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, м 
ганизам много је — премного.</p> <p>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чин 
ла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала 
м синоћ ишла из дућана</title>“.</p> <p>Та је песма Оберкнежевића нарочито дирала.{S} Кад год ј 
своју Соку, са којом се сродила.</p> <p>Та она је почела више волети него своје другарице, и ос 
 се за ово време доста изменула.</p> <p>Та промена није јој задавала много бриге, јер у себи је 
а силна драж за новим сазнањима.</p> <p>Та га је струја носила све даље.{S} Даље од евангелиста 
а између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира.{S} Ишла је чак  
ице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадар 
ар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али с 
а, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност задаваше Стојанки бриге, јер је знала, д 
ћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се т 
} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због т 
опомињали на савезничку дужност.</p> <p>Та сва пажња србијанских листова према бугарским остала 
стигне судбина Оберкнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</ 
ви!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руско посланство, где ј 
 песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ не 
обудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српск 
о живе паразити.</p> <pb n="158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе! 
Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина- 
у те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та је средина била недавн 
/p> <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено 
вић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се 
 Милошевић заузме своје место и развије табак на коме је била исписана резолуција.</p> <p>— Бра 
 свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</ 
 сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале Азије.</p> 
лих Арнаута.{S} По подрумима, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту 
кнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— Н 
 њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и без наде даће им сунце и 
шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на  
ровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали, да се не вр 
ви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p> <p>Мица је, кад помисли н 
егов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Св 
езина кћи неће поћи странпутицом, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Ка 
е припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас  
.</p> <p>Невернику на супрот ономе, кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, с 
ак беше жао Арнаута, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се та 
 растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп Миланов син, који је бога з 
p>Пошто је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из 
е оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао нови 
де у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, с 
тивања и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад ј 
рви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</ 
Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p 
<p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одуговлаче а за  
ше обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док 
вим покори и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џав 
у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она била према њему пажљивија, па му је на ње 
кључак, да, питање Једрена оружје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и ср 
мало дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p> 
иње одмарати и прибирати; <pb n="71" /> тада о животу мислим и размишљам.{S} О животу промашено 
хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је спавала дубок 
ио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним 
ше да је Оберкнежевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напуст 
анима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госп 
г времена дође Никола Пашић, који ма да тада не беше министар иностраних дела имађаше великога  
сам га могао баш добро сагледати.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с пр 
амо према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим: нека кажу, да сам про 
ма нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ов 
е осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродав 
ао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек п 
штеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Није тада поп Миле ни први ни последњи пут опојао католика.{ 
ше, да Једрене припадне њима, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињен 
 душу њезину.</p> <p>Лазаревић јој рече тада, да је београдско друштво од ње јаче, и та је миса 
.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претоп 
по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</ 
„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на 
ет година био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је  
а владара рођен.</p> <pb n="89" /> <p>И тада, после облака, грмљавине и непогоде дошао је на пр 
и су се пењали високо, високо.</p> <p>И тада је поп Милан музиком ретке отмености молио „<forei 
може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко 
н опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Листа нестане на брежуљку, а 
 велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, приб 
ек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, 
да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи  
, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</ 
нференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и да се 
жу па и проституисану жену.{S} А ја сам тада била далеко од сваке проституције.“</p> <p>„Остави 
 И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S} Не осврћући се н 
 „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и и 
 да говори.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче предс 
ћима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> <p>—  
вег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S}  
 он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо с 
е се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим мале 
и батаљон — добио и ручне бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели 
пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му 
и, само на земљи и нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова с 
 морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је Петар Карађорђевић изабран за краља, и он је до 
највише поносили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно 
рестајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраж 
p>— Дед’, испимо другови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p 
им великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! —потврди Приморац. — Излете Благоје иза бусије и з 
.{S} Кому је мила била на рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Свет 
ва невоља или неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао  
 <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није прев 
ј кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај се обично забезекне од изненађења па, ако баш и не  
ично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и за 
рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде  
</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и за њега се свак спремао да  
ше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није ника 
аболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а муч 
мља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће ње 
ена времена.{S} Ко познаје наше ратаре, тај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак остав 
арађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Ср 
ој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који 
} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S 
 који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Во 
тва. — А кад се Радојковић нечега лати, тај лако не напушта из руку поверени му посао.{S} Ма и  
ко намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дипломације па, с 
нити.</p> <pb n="10" /> <p>— Море, јок, тај се не збуњује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шт 
оји је стојао под командом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења  
огу описати.{S} Само онај, ко је видео, тај може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је ма 
мњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још 
апитала ме.{S} Рекла сам одлучно: „Ето, тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала с 
и је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви град.</p> <p>Србијанска војск 
је доста крви пролила за своју слободу, тај само смрт жели Србији и српском народу.{S} Та просв 
 дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек у прко 
је, који су се одиграли на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био  
овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна ду 
ху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25. јануара н 
е испред кафане.</p> <p>— Сиромах!..{S} Тај неће дуго. — Примети један од друштва, затварајући  
ог појединог војника српских армија.{S} Тај је дух извојевао Србину оне величанствене победе, к 
адости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говорио: „Сад си ми, брате, п 
 <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са обе стране, но зато је  
е анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> 
оче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у 
 да освете српску пропаст на Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војн 
њеник који је лежећи слушао Приморца. — Тај је свој живот осветио.</p> <p>— Бога ми осветио. —  
>— Који народ оваке кћери рађа — рече — тај мора сваку силу победити!</p> <p>После кратка обеда 
бођење потлаченога српства на Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим 
громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хот 
Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза зн 
а српски официр има само један идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове  
е.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из окол 
души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин ота 
 је та сцена до дна душе потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осе 
вој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино било је 
 ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разговор о Војино 
и рече:</p> <p>— Не бери бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наго 
е од горе, који су баш били позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања за 
 како је најбоље знао.{S} А кад виде да тај лек не помаже, он се одједном досети и живо рече:</ 
Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да 
е он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед  
</p> <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је 
имама је са доброћудним осмехом примала тај назив, а и Пантата је осећао, да и њега и њу породи 
 и себи га задржао, па није ни разумела тај одговор своје посестриме.{S} Али је слутила да ту м 
љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одра 
оја је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соколови прв 
ђусобном споразуму.{S} Дан, када се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добије 
јала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта с 
да га оцепи од осталог света и да га на тај начин примора глађу на предају.</p> <p>За ово време 
анац имао од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и 
је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Н 
нка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S} Милан ју прихвати испод ру 
 напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је српска војска већ и Скопље зау 
својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду признање и захвалност за јуначке подвиг 
 се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку  
а моју — испрси се Јуришић —, ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао 
/p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна 
га ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти 
ци, није ни осећала.{S} А сад, када сав тај рад и стрепња престаде, она је почела осећати, но у 
 ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256"  
о треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за своју 
 у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођ 
да.</p> <p>Генерал Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем мога 
бав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено 
ћи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, 
а, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно, да интриганским 
 на Балкану.{S} Далеко од помисли да је тај странац имао од својих власти мисију да на тај начи 
х још Ристића, није ли му познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јес 
} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један  
69" /> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја  
 срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељ 
н?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао.{S} А госпођа Јаснићка се слатко  
— љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колик 
и своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она сама предвиђ 
је:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком н 
</p> <p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног им 
е скупише.</p> <p>— Па сазнао си, ко је тај несретник? запита Стојанка.</p> <p>— Она битанга Об 
не.{S} Дабогме да сам питао Јову, ко је тај господин?{S} Он ми рече некво мађарско име, али ја  
— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ни 
ност.{S} Полиција, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да  
вића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и у 
извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је тај крвави злочин извршио?</p> <p>Из разних се мишљења  
а</title>“.</p> <p>Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је бож 
ече Приморац. — Ви немате појма како је тај слатко спавао, да сам се ја сам наслађивао његовим  
е мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину козу, 
меном Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p> 
дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како га је  
очела је горко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна  
ежевић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин 
ви скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога, све команданте  
силом појављивао на лицу.{S} Орловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку р 
ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам ство 
 Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је 
у.{S} Но с радошћу можемо примити да се тај глас није обистинио.</p> <p>— Радост вашу и ја дели 
одно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин за балкански рат?{S} Ех, одговори ми лакон 
Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>М 
дно од другога побојавају да не осујете тај одлучан корак.</p> <p>Да, да.{S} Родитељима се наме 
 извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече х 
вежљајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу сви 
аказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојк 
ој прашини, али његове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради 
 хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба о 
омотива.{S} И зачу се, једва једвице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Па 
нада опсадничке војске на Једрене.{S} И тај догађај никад нећу заборавити.</p> <p>— Причајте! — 
рошао ручак.{S} Сада када су доживели и тај жељени дан, да виде своју јединицу под превезом, са 
 широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвирала коло, а колов 
жној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то нара 
казан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писм 
мер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</p> <p>— Позната је ствар, да један део журнал 
терао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето може млад да п 
и Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n=" 
недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га  
S} Али се некако намеће питање: није ли тај обешењак, тај злогук, завирио за кулисе извесне дип 
муклим гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те кар 
 те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p>Оберкнежевић сл 
отив Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими тај савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изглед 
теви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <ti 
тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.< 
у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико д 
осподин-докторе — рече Јованка и склони тај злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је 
ате, на који начин би се имао да склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада  
ане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да 
орких векова беше забрањено прослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре  
ече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци му стрина-Неранџа,  
лећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо је Стеванчевић, готово  
рце нам је задрхтало од миља, гледајући тај дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватим 
ћ беше отворила врата да изађе и изврши тај налог, он викну за њом још:</p> <p>„И сирћета!“</p> 
понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред  
овачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упи 
оститутка, сад сам подводачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдск 
— дрекну капетан Јуришић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко 
дала му се као дете мајци, па од једном тај да ме једнога дана напусти, заборави и охладни прем 
чним акордом:</p> <p>— Еј, кад би могао тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити го 
јнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуначки је погинуо  
као у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био увер 
Поручник Алексић је постранце посматрао тај одушевљавајући призор, не скидајући ока са лепа, за 
до бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске преко Албанских страховитих го 
 стегнуло срце од бола, кад је прочитао тај брзојав.{S} Али је његов војнички, његов српски дух 
ти неке срдачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко  
вну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико од присутних није знао, нико  
заревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви удар 
 у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очи 
е као необориво начело истакла: ма како тај рат испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</fore 
е.</p> <p>Ох, како је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намеште 
чком...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села ј 
нтуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потхват наше дипломатије.{S} Решили се Монархија на 
Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита р 
..</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, проч 
ства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху  
ћај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посестри 
 скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, преко 
ло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, в 
Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљ 
е рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>— Ка 
те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му с 
добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај м 
ли својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са  
 свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле не  
ем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину д 
ата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са сво 
ког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p>Н 
мери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао пок 
у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>— Ср 
а и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и загрл 
т узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио освети 
итра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се ја 
та комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да — ре 
ју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка гд 
о код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се и 
јанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешил 
 и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, 
видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— 
 Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу сед 
једном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко  
азало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао.{ 
а можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветов 
локобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поруч 
азва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суза. 
ненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је од 
>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се р 
 премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — О 
ављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> <p>Дужом 
и, а добро око могло је запазити, да му тај осмех није ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, тр 
 у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окр 
</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њ 
да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико  
.{S} Кад он само једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумева 
трахота браћо!...</p> <pb n="512" /> <p>Тај моменат вам просто не могу описати.{S} Само онај, к 
сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана, имао пуне руке посла 
рашан, неописано страшан поглед.</p> <p>Тај неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи п 
канци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је препоручио и црногорској в 
има на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен старим српским јунацима код Муратова тулбета, 
зо спусти очи и лако се насмеши.</p> <p>Тај осмејак Стојанка је разумела, но, да не би би понов 
власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај предлог који је подупирао и енглески посланик <pb n 
 и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ је навикнут да не ради, већ да само са пушком 
м као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је свако 
онекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла су 
здах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> <p>Оберкнежевића је пекла судбина мале, об 
исли, сетила се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно в 
јковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу на 
203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> 
 постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и м 
 осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме машта разгрејана, душа уз 
дисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се  
07"> <head>ГЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Сто 
у као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину каз 
о се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, сви 
ла оно необично понашање Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, 
ћ, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече:</p> <p>— Локомотива  
е држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу у 
ви учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо, — настави председник — 
овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, 
то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју ј 
ј све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <pb n="629" /> јер на њу много полаже, као што  
 А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662"  
вност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type="chapter" xm 
 /> <p>— Има нова организација?{S} Нова тајна патриотска организација?</p> <p>— Можда...</p> <p 
о је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се р 
д, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњост 
 ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало да 
о се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p> 
авршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не 
јега је места карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>» 
ну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) па написа латиницом:</p> <p>„Ви спавате!{S} Спа 
ала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе открити.</p 
е изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад ни једно 
роватно и само Скопље.{S} Ово није више тајна, јер неки бугарски дрекавци истрчаше са сличним и 
ине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи шта 
ицир не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе општем народно 
ту.</p> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако  
евићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић продао ствари. 
јона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — тајна.</p> </div> <pb n="662" /> <div type=" 
а се заборавља на обични живот и његове тајне болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у ко 
их бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заборавиле већ своје некадашње циљ 
успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n="20 
хе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>П 
аретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болова, болова,  
 два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ 
 некако пронашла, па су је она и Сокица тајно прочитале.</p> <p>Слатко и несташно су се смејале 
сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло  
националноме делу мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе  
 заборави на сталне болове, који су јој тајно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те нена 
 су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавали, па су најпосле саставили план 
је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p> 
м фактима доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за је 
спрема, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба д 
цијативом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Бал 
мора радити и јавно и тајно, а нарочито тајно.</p> <p>Још за време анексионе кризе људи су увид 
 није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре 
ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у цел 
м.“</p> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је проти 
“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из  
 рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено 
 утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазарев 
овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата  
РВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници 
а, а Београд је врзино коло од њиховога тајнога рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да п 
ји, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone u 
ајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је б 
н није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он много креће, 
чким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао док 
у на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, 
мах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Коми 
ило смешно, и једини, који је за његову тајну бол сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи о 
је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опста 
му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p>Јован 
радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к њој обгрл 
 култивише и која се етично пречишћава, така је акција потребна.{S} Рђави се људи боје новина и 
 тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред стра 
а само је полиција на Сави знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да  
ка у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе у Србији з 
на...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој  
т</title>.“</p> <pb n="244" /> <p>„Није така књига изишла из душе народне, него из гомиле оних, 
м <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>С 
спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као не 
лексић малочас издахнуо.</p> <p>— Зар и така мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте оте 
а, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} А 
ога је Стојанка створила себи закључак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <p 
 рачуна о свакој крајцари.{S} И да није такав од младости своје не би стекао онај капитал који  
и и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и ос 
 разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним.{S} Оно самоп 
могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки такав повратак њезин из болнице, преносио је то тужно р 
епет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и запажен од дичне нам сестре, српске Јованке- 
ио крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова уме 
 жељезничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да  
бурном времену, вероватно, да се пронео такав глас о њему.{S} Но с радошћу можемо примити да се 
ка Александра.</p> <p>Ратни је план био такав, јер се као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће  
оз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ј 
p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би  
а Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена 
е га други. — Његов положај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђен 
жје и српска изврсна артиљерија.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова. 
но зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи такви...</p> </div> <pb n="624" /> <div type="chapter"  
дом..{S} Када бих знала да су сви мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли по 
Може да страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Р 
>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за час 
н је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбин 
и се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећен 
/p> <p>— Грозно! — стресе се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњ 
товима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно извес 
у довољне, да заштите сироте војнике од таквог непогодног времена, какво многи стари људи у том 
тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{S} Закључала је врата од капије и отишла 
 узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> <p>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — 
ивали драгоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослоб 
, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје 
</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</p> <p>— Био је међу вама пор 
јка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Т 
топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слуш 
али...</p> <p>— Махни се, рече Воја.{S} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек каже 
/> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо ник 
ли за столом.{S} Стојанка је бирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донет 
м рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</ 
<p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће добр 
у!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника до 
родну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да се народној интелиген 
 на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предусретамо пријатељски 
 може само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и 
ити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док  
о.{S} Ви са перспективе не можете имати таки поглед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често п 
зад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић каже  
ада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и слични извештаји стизали су влади, и из њих се н 
 и ако су далеко од дневне политике.{S} Таким се братствима, ако су сасвим идеална, помаже наци 
ерен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у зе 
ом трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовањем разговара као да ради реферат о сти 
наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да стр 
јат</foreign>“.{S} Остали прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и 
аво давно осташе — сиротани.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакал 
у руку и, милујући је, покуша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост сво 
лим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Сада 
 јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{S} 
ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p 
 треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије 
 дрекавац, рече капетан Млађа.</p> <p>— Таких је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} 
у.</p> <p>Видео је др. Јовановић и више таких сцена, али га је радозналост привукла ближе, да с 
умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друшт 
p>— Верујем.{S} Али колико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па он 
оћ.{S} Сијалице су се распламтеле да се такмаче са првим мраком.{S} Настало је оно доба, када б 
е очи.</p> <p>— Но, но, — Стојанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} И 
еца а одмах за <pb n="554" /> овим лако такну жену по рамену и кроз сузе испрекидано јој рече:< 
раза, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Стојанка је видећи такву, није се мо 
у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, сваку кућу познајем, а Орловића велепоседник 
гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и по 
бјављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународн 
 свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попуст 
ио, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара  
“.</p> <p>Ова вест је Стојанку коснула, тако да је пребледила као крпа а Анђи је наредила, да в 
, када виде, да се њиховим савезницима, тако очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Ј 
 да се загарантује свакоме, како лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и хар 
у и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око 
упити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не  
ховитим јуришем од више стотина метара, тако да су наши на врху морали мењати своје положаје и  
живеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити од осталог света. 
данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то,  
ик читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Госп 
еде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто показало да истина и правда и ако су споре, и 
ану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ре 
е роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само  
зговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у  
дам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, да се ме 
 расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната стаде с њим код Перине п 
ли већу количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командо 
везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама 
се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Неранџа морала све потрчкавати за њи 
ом пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су 
 своју срећу оплакује.{S} А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу к 
каква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само 
ва, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оно 
у неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— 
 ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког њего 
бу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојков 
S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужн 
е знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А 
само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се скренули пажњу мимопролазника.</p> <p 
 је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни беле измамити.{S} Сваки так 
ијатељско расположење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који ј 
/p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане мин 
 рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у т 
.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p 
Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напоме 
што се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином рукопису, рече смешећи се:</p> < 
 Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесн 
њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је проз 
морали мењати своје положаје и програм, тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини пре 
, позабавила са рањеницима а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неоп 
аван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао. 
децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није треба 
 лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на 
 млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Кад 
Крстацу, поручник Влада Алексић је био, тако рећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана 
>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из очију измамио.</p> < 
услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно 
 ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа С 
којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло 
се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на железници се нађем са једним П 
ио чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е 
м жртвама Српскога Народа.-</p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски  
>„Мишљах о Србијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> 
ти.{S} Ја тада неприметно променух сто, тако да сам га могао с профила посматрати такође и сам  
ељу.{S} Не потраје дуго и ја сам браћо, тако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да  
м ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухва 
ежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију 
ружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским  
="295" /> <gap unit="graphic" /> <!-- - Тако.{S} Сад сам и ја спремна.--> </div> <pb n="296" /> 
 ли вековна „Легија Смрти“!...</p> <p>- Тако је!..{S} Живио!.. — Одобраваху остали.</p> <p>— По 
ност и да ли се прима кумство.</p> <p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобиш 
 ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с ти 
> <p>— Да, рече Пањимама, од бомбице... тако они... да ми мој син погине...</p> <p>— Море, глај 
истерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде  
. ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши... и љубав се осуши“... 
ачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцали из револвера, те  
 коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље 
ити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p>— Па, прелазећи 
упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим 
е пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она  
ла у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом  
але у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме  
 су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било ве 
ну част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас господа по варошима.“</p> <p 
али као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дана, кад је дошао под и 
/p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер је народ јачи.</p> <p>Тада је  
нда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и  
арта показује, ко врши проституцију.{S} Тако се Марта бори против београдског друштва.“</p> <p> 
ти, кад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт 
чкога воза.{S} Изишао је на станицу.{S} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео  
д је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити 
фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет зато држ 
штвена и национална симфонија!</p> <p>— Тако и ја мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што ј 
ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега по 
ли оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобраваху остали.</p> <p> 
уштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радо 
; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћ 
>— Ово је од госпође Стојанке.</p> <p>— Тако је. — потврди Катарина.</p> <p>— А ово друго?..</p 
расном супругом — друкчије не.</p> <p>— Тако!</p> <p>— Да. — Потврди Катарина кратко и одсечно. 
драговић задовољно смешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.< 
но долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А колико је мени познато 
и, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали.</p> <p>— Разлика 
порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</ 
ла и покрила меким покривачем.</p> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај 
 оружјем? — поможе му капетан.</p> <p>— Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све  
рала Иванова — одговори ми он.</p> <p>— Тако је.{S} Сви су официри под командом генерала Иванов 
} Таке вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече на 
ови проразговарамо и веселимо.</p> <p>— Тако је, тако је — одобраваху остали.</p> <p>Пошто се к 
и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваше Лазаревић.{S} Главно је, 
рши своју нацијоналну дужност.</p> <p>— Тако је, одговори Лазаревић.</p> <p>— Да ли си се после 
тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јованка, заруменивши се од стида.< 
је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ј 
пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја спремна.</p> <pb n="295" /> <gap  
ко пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бит 
>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верује 
 до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} 
 злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас  
сно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у 
 бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S 
 С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њој.</p> <p>Једном приликом 
у Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p> 
 извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекинем.</p> <p>Ов 
 наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који  
исли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сма 
стра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и заслужна моје пом 
вљем се баш не могу похвалити.</p> <p>А тако исто и Катарина, та добра српска душа, много је би 
Несрећа браћо...{S} Она стрмина клизава тако, да на сваки корак добро мораш очи отворити, ако м 
и га обично зову Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110"  
о.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што б 
иликом предаје а да Бугари потпишу и да тако потписани списак остане нама.{S} Командант Угринов 
ев извесних наших противника све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври.. 
 уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се не јаве госпођи Стојанци.</p> <p>— Ја  
ој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете?{S} Да поступате са мном као са какв 
бијали с краја на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отп 
..?</p> <p>Није њезина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у так 
ђице Јованка.{S} Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, 
ти; а кад је већ довољно растужио, онда тако запоји „<title>Плачу и ридају</title>“, да река ту 
јени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за тако значајну композицију!</p> <p>— Слаб?</p> <p>— Да с 
 куда ви из „Словенскога Југа“ знате за тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говор 
ве оно баш ја издржао, — рече бата-Лаза тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при  
ло село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</p> <p>— Ах, наша Војвођанка — прихвати дом 
 се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свад 
мах за овом одјекну и друга бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и 
ња Једрена.</p> <p>Но, та јавност, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпиру 
атне по лекара, јер их је Предраговићка тако оштро и љутито изговарила, као да беху намењене сл 
се замисли.</p> <p>Неко је време седела тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Сл 
у.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недељ 
е домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> 
јковића... — Ово је Катарина изговорила тако, да је сваки слог акцентирала.</p> <p>— Од Радојко 
<pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадорске реуније у  
 још са врата предрусрете:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је мог 
је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опе 
p> <p>Ех, кад већ и господа по варошима тако раде, онда је и стрина-Неранџа пристала, да свадбе 
е са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорче 
 врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања 
атекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пут 
езина брата, њезина Милана, кога је она тако њежном сестринском љубављу волела.</p> <p>Можда би 
евића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и поштовала.</p> <p>Размишљала је н 
 само да спасе ову девојку, коју је она тако искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је  
о, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="1 
стала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} Па тако, ето, сву ноћ.{S} Ја молим Бога да сване.{S} Као н 
р не склопи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатељ 
кирам...</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Па 
у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пу 
, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, г 
</p> <p>Софију је изненадило, да сестра тако говори; дође јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он ј 
да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да 
у... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као да се  
онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место 
х у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати 
слила.{S} Жао јој бе како Оберкнежевића тако исто и Катарине, коју је она тако искрено волела и 
тата је осећао, да и њега и њу породица тако назива из поштовања.</p> <p>Породица је Пантатина  
<p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова 
</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава п 
мамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о  
 или обадве ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене  
 бедници, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p 
 тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p> <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} С 
ам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привреде 
 невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада  
{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад 
аље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, па на Дорћол.</p 
лом натраг одвезли.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разја 
ена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и  
 а тако исто изнео је држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} 
?“</p> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се  
да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама пр 
то да је сиромах?</p> <p>— Та она га је тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског оф 
, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на 
војој дужности“.</p> <p>— Готово, да је тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у с 
сторију.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји 
/> и правог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се 
ле.</p> <p>Непријатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> < 
врло лепа и још млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишља 
793" /> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и мн 
рати и за вашу дворбу.{S} Али... кад је тако...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у ре 
ити помоћи...</p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако г 
што ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> <p>Она ме је волела.{S} Да ли м 
а мати, моја мати...</p> <p>Зашто ме је тако васпитавала, зашто ме је тако васпитавала...</p> < 
оклони љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца спој 
зи у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиц 
</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збуњен и једва се могао уздр 
 јој нешто жао, па рече:</p> <p>— Он је тако млад, још се ни наживио није.</p> <p>— Не може се, 
 пред војном власти ја.“</p> <p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} 
вимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко бело боље је од карловачко 
ња до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спушт 
 официра остало је свега 12.{S} Исто је тако и осамнаести пук имао велике губитке.</p> <p>После 
вом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здравица младом наследнику престола и с 
 Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше  
можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оста 
ату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, 
а нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашто је тако викала на мене?{S} Зашто ми је од ње све преседало 
е наде давао...{S} Прекинуо сам, јер је тако морало бити.{S} Ја сам је само као сестру волео, а 
акојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин  
 наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру ниј 
ањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш. 
 <p>— Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече ма 
века, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је кра 
p> <p>Материно срце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S}  
бадава новац издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мис 
катаром.{S} Болест је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате ч 
Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових 
е тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест од 
своју снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упит 
а срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су к 
Срби су поставили своје, како грађанске тако и војне власти и донекле већ били средили прилике. 
ова неправда од њихове стране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и 
 божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна  
 како их жељно очекује...</p> <p>Кад се тако изразговарају од села и од народа, стрина-Неранџа  
 свети зна је ли и жива!“</p> <p>Кад се тако изјада, он се извуче полако из заклона, погледи не 
пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио моје дете 
 се метци нису распрскавали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успеш 
ивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амбасадорс 
ком дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње да јој  
бележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.< 
ји.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div ty 
и што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа мало  
у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка  
рад баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела искрен 
вала.</p> <p>Брак јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана к 
мовини својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој 
</p> <p>Поред овога, на западу повукоше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати  
Предраговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав  
ада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицино 
 непријатеља.{S} Непријатељ разбијен, и тако даље — одговори Лазаревић, смешкајући се задовољно 
 је долазио дуг као година.</p> <p>Па и тако једва је дочекао да се смркне, да дође вечерњи воз 
алога размишљања, рече:</p> <p>— Може и тако.</p> <pb n="37" /> <gap unit="graphic" /> <p>„Како 
вала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је  
{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према  
ресима Србије.</p> <p>Да, они су ишли и тако далеко, да веле, ако Србија избије на море може уг 
 иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Пашића наз 
ромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо његовој деци.{S} Они су ми најб 
ировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши  
 се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано 
 ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено 
 протестовала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат...  
о тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лоп 
њезину сјајну, врану косу, и стојали би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мај 
е! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша вој 
!.{S} Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S}  
Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кава 
тобра.{S} Српски су ратни извештаји сви тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је 
к, али би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p 
кчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небес 
ном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не пр 
побратимство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — по 
а ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда в 
 Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва наша војска?</p> <p>— Би! 
лим, да ми опростите.{S} Опростите, али тако је морало бити.{S} Збогом!</p> <p>Ваша Сока.“</p>  
рца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говорио, а данас...</p> <p>— А данас?</p> <p>— Ах, 
 морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше не 
теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације...</p>  
е то интелигенција, која може да начини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна  
с!{S} Кажите вашим војницима нека и они тако витешки поступају с нама као ви.{S} Реците им, нек 
е ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, примети Лазаревић с 
онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар 
 би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре 
е код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече 
> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк 
 Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p>„О 
обро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве руке.  
p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и пон 
ћу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић г 
вљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и тер 
его други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја мати, моја мати...</p 
м:</p> <p>— О, мај!...{S} Та немој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по  
ању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде  
ке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу ње 
никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удруж 
 ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бу 
бом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила. 
Србија земља ината, али није баш сасвим тако.{S} Србија је и земља севапа.{S} Мало је земље, гд 
едо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе! 
евићеву, <pb n="518" /> како породичном тако друштвеном животу предстоје крупне промене.</p> <p 
 у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често 
редио своје прве суседе, с којима је он тако лепо живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво в 
гло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну ј 
 официра мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако 
ијатељ земље мисли да је тако, и док он тако мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Ујед 
бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је 
упротној страни од мене, а новине држао тако, да му ове заклањаху лице, нисам га могао баш добр 
единственог севапа.</p> <p>— Ја сам као тако есапио, рече Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него 
 их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнесе пред породични савет.</p>  
вет“ — мишљаше он. „Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би  
> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од овог трену 
 нисам могао ни слутити, да сам заробио тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и у 
/p> <p>Наравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при п 
 лице и опет намршти а обрве је спустио тако ниско, да му се очи испод њих не видеше.</p> <p>—  
у стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо заборавила?!.</p> <p>— Одкуд ви!? — кликну ра 
туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када сам Србин,  
ило.</p> <p>Његово је лепо појање имало тако сугестивну моћ, да је последња жеља једног његовог 
та-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Примо 
чинио.</p> <p>Јер онај горе, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ов 
ри Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само новине, рече мајорица 
овај начин и да се он може предати само тако, ако овај капетан буде имао писмено овлаштење гене 
 <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ 
> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>—  
бији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш га не знаш га, изгубиш га по 
но! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ранка пробудила, који је баш онога т 
м...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, ник 
од истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него ш 
 тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече С 
длучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се  
и руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како 
пример, рођацима не да мира?</p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у  
га?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој с 
оји је речено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пал 
ила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важни 
"368" /> нам још претстоје окршаји исто тако срећно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо  
врате кући.</p> <p>Сутрашњи је дан исто тако провео, само му нестрпљење беше куд и камо порасло 
мору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шал 
о, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак ствар стоји противно.{S 
ј је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{ 
ранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом 
е пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не пита 
пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледамо!{S} Овако не може даље.{S} К 
, наша крв проливена на бојном пољу зар тако олако да прође.{S} Па зар тако мирне душе да гледа 
латна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> <p>— Да није оцеп 
деље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржа 
а је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго 
кати, а помисао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она зем 
то.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји св 
енат мога живота...</p> <p>— Зашто опет тако говориш?{S} Мени је врло жао, кад тако говориш.</p 
а откуд сада да Оберкнежевић наједанпут тако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто непра 
ховој, после обављеног и свршеног а већ тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div 
у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо настати, да бар Србију спасемо.</p> <p>Паш 
сто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад није таквог видела.{ 
ћ се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао 
 хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" />  
у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још једин 
, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје Призр 
 увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, 
и тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што т 
 им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S} Још им је на 
трина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио 
ри такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада 
 је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не  
нам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем кр 
 био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследни 
госиљало их за поднесене жртве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто  
} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали главу испред српског мача, српска  
вене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису би 
ружавали српски војници.{S} Налазили су тако скривена и покојег преобучена официра турског.{S}  
е их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све салоне, али нигде нема Недићеве Нат 
мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.< 
родица из поштовања.</p> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p> 
угог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о  
левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очи 
рина.</p> <p>— Е, кад не разумете, бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку,  
 била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контра 
ујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да до 
у пристаниште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који  
 разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш сам 
ко се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је 
/p> <p>— Одлазиш од мене?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> 
видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, 
а-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.</p> <p>— Баш тако!..{S} Ваљда нећу лагати — 
p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи  
} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду,  
> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајо 
е...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам, да и дан и н 
иришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} 
ју дневна питања.</p> <pb n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд 
 њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да љубав постаје и зб 
 /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а на 
.. то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најп 
с и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> <p>„<title>Пијемонт</title>“, врло  
е и походити своје миле и драге.</p> <p>Тако се догодило, да су мајор Жарко, капетан Јуришић и  
обу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако је морало бити!{S} Јер пут к слободи, само преко ж 
ора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена  
о Пера и Ната их силом задржаше.</p> <p>Тако остадоше до сутра дан, када су са Пером и Натом иш 
 и привлачити ју на своје груди.</p> <p>Тако их је затекао др. Јовановић који је пошао да прове 
не и материјално и крвљу својом.</p> <p>Тако је под Једреном десио се и овакав случај:</p> <p>Ј 
ране српске војске био заробљен.</p> <p>Тако је гласио извештај мајора Гавриловића о паду Једре 
 козу, а други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти 
 дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме  
бима најповољније не изражаваху.</p> <p>Тако на пример, неко из друштва је добацио Оберкнежевић 
ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнеже 
су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке р 
и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим и данас, па м 
<pb n="542" /> <p>Сирота мати кад га је такова видела, побледела је као восак, кроз болни крик: 
 рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусоб 
> <p>Многе особе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће 
 <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад код „Москве“ и гот 
ао будућа мати Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, кр 
негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисли обрхваше, <pb n="644" /> седне и напише Ст 
када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не изно 
p>А као ехо народног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у ј 
ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајале ни Вашем заклетом не 
и херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке 
Оберкнежевић такав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена 
Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не могу се никако помирити.{S} Њима тр 
 пао за правду и правицу.{S} Ја се пред таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу 
..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спо 
 оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> < 
 Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такових вести, које потичу из аутентичких извора, да су 
та, језовитих описа а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни 
г тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — вајкаше се Стојанка. — Пођи драги брате 
 делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питање мора да се реши оружје 
/p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када је мислила 
е се, а надам се да о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.< 
 људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И  
 <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и рачунајте на помоћ васколико 
овако самујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{ 
 <p>— Ама оставте ви Милутиновића, нема таког министра!{S} Кажем вам: неће ићи без балканског с 
 Зашто?...</p> <p>— Сваки онај, који је таког мишљења, несталан <pb n="621" /> је и није за жен 
{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо н 
у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су 
е наши интереси крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под  
их није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу,  
ви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру само српска мајка рађа!{S} Живели 
својиви град.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој пом 
 Њихово обијање прагова на више страна, такође је недостојно једног правог и искреног савезника 
 комите, да ли им је познат њихов друг, такође комита; вели, име му је заборавио, али зна да је 
један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, некад је би 
другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом, дични соколи црног 
p> <p>Анђа која је гледала овај призор, такође је била ганута, очи јој засветлише и за мало да  
 претресати.</p> <p>Господин Лазаревић, такође, од неког времена није ме посећивао.{S} Зашто?{S 
робље и погибише славно на бојном пољу, такође не пустише суза, јер се као правим челик Српкиња 
 који су веома вешто крчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> < 
омоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу п 
д „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беш 
тарина не стоји са здрављем најбоље.{S} Такође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да  
дао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и по 
а душа, много је била на искушењу.{S} А такође и сам нисам био боље среће.{S} На сваком кораку  
 нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу ни 
 на којој је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери пор 
 неправда нанесена.</p> <p>Из новина је такође видела непријатељско држање не само полузваничне 
о по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, 
ојој не заплакаше.{S} Српске сеје, које такође послаше браћу своју да ослободе вековно робље и  
 накнадно огромне жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када с 
 за онај велики општи састанак, који се такође има одржати код ње, ради којег јој је њезин вере 
оздрављен <pb n="766" /> Пашић, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p> 
 католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад-паша видећи да не 
прелију гроб покојников.{S} На гробу се такође понови доста дирљива сцена, где је брат сестру т 
ски војници не остадоше дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539 
ко да сам га могао с профила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио. 
 часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису 
тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужн 
 која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p 
ника заступљена.{S} Галерија за публику такође је била дупком пуна а многи који су се интересов 
 задаћу на овој страни завршила.</p> <p>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом о 
дињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било потребно, да двор пре времена не сазна за  
<p>Коло политичара из радикалне странке такођер се живо интересовало, и један од главних људи п 
метан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођер, да ни Санџак пре анексије није својевољно испр 
ане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарк 
сам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо 
е штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрска 
 кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p 
ео, да друкчије није могло бити и да се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гор 
ци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је о 
ржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је,  
 Мица је, брижљивом негом која одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години свој 
кла са тако пуно бола пропративши их са таком резигнацијом, да и најтврђе срце морало би овога  
тка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упит 
ко ружног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, 
 Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Ј 
тепи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напу 
кић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и пришапу 
, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весеље  
шкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се дома 
 вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице,  
себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, 
{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу  
 да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> < 
нде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га  
ква“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такта и отмености.{S} Није правио никакве посете.{S} Ни 
има, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ак 
ођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:</p> <p> 
иштен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести 
а буде и једна опортунистичка струја из тактичних разлога, но не сме се заборавити, да и она тр 
Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих рез 
отелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку, а само је полиција на Сави знала, да је т 
ма, па је силом околности, приморана на таку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у сав 
<p>Иза овог малише, прихватише остали и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглун 
 у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихи 
где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов м 
азлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p> <p>Остао је  
} Нико није више могао зауставити силан талас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</ 
војака.{S} Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обл 
таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе бео 
ква ватрена помама.{S} Она се није само таласала, већ су њени вали запљускивали сам небесни зен 
ком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се 
ајвише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом на бајоне 
авни заповедник Брдице пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпу 
ина их се скрхало на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Госп 
т, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пр 
во Ђоко“ рече Оберкнежевић, скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Д 
рице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и по 
хат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућ 
тов је, сиромах“...</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јар 
 увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основн 
ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста 
.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до министарства војно 
p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шт 
рогаченим очима гледао Оберкнежевића, и таман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеск 
ава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" /> одем књижару Радошевићу з 
 Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отвор 
ст убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучио био да запроси руку лепе наставнице 
У одређено време је стигла на станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива 
или; свега га је мука спопала.</p> <p>И таман да официри опале, нађе се међу њима Стојанка и ми 
Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред ку 
 Стојанка дуже времена задржала.</p> <p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и ј 
ра осветљаваху простор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, к 
у да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже  
овезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну веселу пијесу, а у 
које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и ве 
дарен српски народ!{S} Пет векова га је таманио и истребљивао полумесец на рођеној грудви његов 
е још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати о слоб 
 било милина погледати, кад маса иде са тамбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На 
весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једн 
ad>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули 
p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даниц 
а.</p> <p>25. јануара ноћ беше мрачна и тамна.</p> <p>Нигде звезде да се појави и покаже нешто, 
Петријине кровињаре.</p> <p>Била је ноћ тамна и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вра 
ао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Нера 
шкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до зуба на 
у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортун 
во стање било, на другом крају бојишта, тамо под Скадром, такође, гордим и неосвојивим градом,  
p>— Мала једна кафаница, одговори Мица, тамо глумци залазе, а и господа официри воле тамо да за 
а, да, — потврди бата-Лаза.</p> <p>— Е, тамо још није било тако мучно.{S} Али после, да те бог  
је зову </p> <pb n="577" /> <p>— Дакле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши б 
кључка, да је сто пута боље, да остане, тамо где је, него да се враћа натраг.</p> <p>Пошто је п 
раво да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препре 
 да интриганским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву уло 
смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубо 
ојина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати, <pb n= 
као поларна светлост, блисну на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину  
ћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све 
обрана, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњен 
у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је т 
} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес. 
, за Београд.{S} Овде је моје место.{S} Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене м 
тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, 
а се пријатно изненади и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре п 
"691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p>— Тамо негде испод Вишњице.</p> <p>— А да ли се зна ко је 
и је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па с 
 и рече:</p> <p>— Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p 
ни припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе 
жртву мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од кори 
 ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код куће обмахнуо!</ 
 умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да погинем са  
лима се повучем на згоднију позицију да тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владал 
/p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p> 
ој кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађо 
т су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном поче 
у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шт 
} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{ 
а.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а  
 овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало 
Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госпођица Сокица  
Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, так 
у је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но к 
вили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову приме 
о да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме про 
 у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Свој 
чком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> <p>— Овде је Рад 
, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— 
е Стојанци, да се не брине, јер њему је тамо добро, премда би — рекао је — волео, да се од ње о 
глумци залазе, а и господа официри воле тамо да зађу.</p> <p>— Кафаница знате Соко, настави Вој 
ломљене руке и ноге лежале су разбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и ру 
вода је носила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звон 
је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Срце га је за селом бол 
јући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше п 
и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми кр 
 да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српске власти, које су заузеле становиште 
и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је  
лику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим с 
и:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта 
 на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а  
а твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици, бивши људи, кад  
<p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету 
падне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и пор 
ље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што там 
стајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} 
ли, и ако одређени као резерва, јурнуше тамо, где су после дуже паузе оставили позицију, уверив 
е можда тамо бити.</p> <p>— Готово да и тамо може бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе анти 
у дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се 
у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, 
јног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му 
у чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Ње 
је морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е, сад с 
мо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p 
{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима. 
.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништ 
 диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се  
ј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци.{S} Ви сте мекани.{S} Мој пријатељу,  
њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и да се могуће са својим сином сусретне.</p> <p>Ов 
штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главнокомандујући српске помоћне војске под С 
 својој.</p> <p>Знајући да сваки одлази тамо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад по 
нка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам. 
-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш ш 
у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији нал 
шао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаре 
е к Ризнићевима.{S} Њој да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} 
десетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу.</p> <p>— Значи, 
ко ваша екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах.{S} Ако пак, ваша екселенција жели остати но 
 месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се маскирам.</p> < 
> <p>— Може бити.</p> <p>— Па како наши тамо?</p> <p>— Било је весело, одговори Лазаревић, врло 
па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађ 
из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изи 
едном смрћу...{S} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто с 
бодија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам  
евић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после 
!..</p> <p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одгово 
 о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав, раван, и варош, коју не зову С 
сталим синовима наше дичне отаџбине пао тамо, где се раскидао петвековни ропски ланац наше поти 
еком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готов 
седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно  
ме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некако тамо срце вуче.</p> <pb n="234" /> <p>— Тамо је врло ле 
ри Лазаревић, врло весело.{S} Како само тамо руже на месечини красно миришу...</p> <p>— Благо т 
ереси наше савезнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Буга 
ло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доручак.</p 
е Соко, настави Воја, али некако волимо тамо по некад да свратимо.{S} Знате, овде се код нас ид 
есто где је била стража.</p> <p>Кад смо тамо стигли, стражар ми један рапортира, да су Арнаути  
че: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешир 
ислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем...</p> <p>Када је 
и?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p>  
ги боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш 
 Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у С 
склопи тај споразум између Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавн 
г и да свог вековног диндушмана отерају тамо, одакле је и дошао, јер му место на Балкану није.< 
вко воли своје Ваљево и своју економију тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} М 
 ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио 
 вратила из Београда сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим 
тишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они 
урених сељана и сељанака, који гамизаху тамо-амо, на прстима, без речце разговора или шапућући, 
еленцији.{S} Молим вас, водите ме одмах тамо.</p> <p>Официр ме проведе кроз мрачне казамате, и  
 Овде је Коларац.</p> <p>— Да ли је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту. 
{S} Ваљда нисам луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српск 
те били преко.{S} А интересује ме живот тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какв 
шем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је  
 преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у сво 
м, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћи својој извојују одавна очекив 
 доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић посетио,  
е шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.< 
амим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао пров 
"279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p>  
рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>С 
ара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме народнога гус 
ва из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулу 
о познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој 
ских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радили на спремању  
ри и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољних послова а уједно и п 
одан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, 
ду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, са 
сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, тапкао га је по леђима, гладио га по глави и тепао му ј 
ни позориште, а кад сврши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћа 
ска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића обли по лицу пријатна вед 
{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њихов, јер он је кључ Скадра, за који 
РЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно ја 
t="graphic" /> <!-- Страховити јуриш на Тарабош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе трену 
p>Пре свега је закључено, да се нападне Тарабош, користећи се неким повољним околностима.</p> < 
 повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Језером.</p> <p>Тај п 
>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{ 
и, спремаху се да јуришем освоје високи Тарабош, тај најтврђи бедем гордога Скадра.</p> <p>25.  
ор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводневна борба за варош одлучена 
тврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p> <p>Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен и 
тране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је по 
бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као чов 
 Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нема више места, на којем оба противника н 
о нису могли да одоле ватри са Брдице и Тарабоша.</p> <p>Једанаести пут када га заузеше, беху г 
је Бардањолт и предње положаје Брдице и Тарабоша.</p> <p>Значи, да је Скадар, односно скадарска 
ајали положаје, не би ли били на домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скад 
д двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="7 
се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био 
етврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где су већ пионири почели, заузимати позиције 
аром дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Та има и но 
авио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса.</p> <p>— Јавио сам ја већ, рече Росић.</p> <p>— П 
му омиљене резонере спадао је и познати Таса Бомбаш, који је био и на ситу и на решету, и који  
дође један официр из Неготина, са којим Таса оде за други сто, да прегледа марке књаза Михаила, 
оја се не да и која јури напред.</p> <p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</ 
Лазаревићу о радикалној странци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у  
лазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари радикал, познаје доста добро прили 
немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где бих данас био!</p> <p>— Како Росићеву енергиј 
ћу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много  
не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш,  
ић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Срби 
у.</p> <p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у  
Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пр 
 развија напред, напред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужив 
Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.< 
 мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</p> <p 
а, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S 
одство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светиславу ниј 
ло служити, па и ја и мој добри, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим не 
су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања. 
 саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клав 
ли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као с 
арина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао сам на брегу прву строфу  
ајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло 
ао, гледао сам попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си с 
које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је вајару Ђоки Јовановићу служио за мод 
и Јовановићу служио за модел при изради Таушановићеве бисте за споменик на Калимегдану.</p> <p> 
ало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од  
и председник — на дневном је реду: прва тачка, државне политичке прилике и држање владе у погле 
вором предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се  
леду њезине спољне политике; а друга је тачка општа питања и предлози...</p> <p>После ове изјав 
једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, 
Поред овога, изнео је све оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре 
ећ и на много места испрекидане са више тачкица.</p> <p>Најзад се окрете апсанџији:</p> <p>— А  
корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачк 
ла.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник Раша с 
је су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у за 
се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекл 
ахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. — Био је д 
 надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Кад је све пажљиво п 
, јер је и оно проглашено за операциону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Ст 
вором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнуто, да не би војска и 
и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народне одбране 
Европа бацила своје погледе на последњу тачку бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на  
говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том  
пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрин 
озива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над којим се још увек 
лужби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагда добро расположена Ранка Предраговића.{S}  
им, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Бе 
ога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда добро расположени Ранко Предраговић.{S} С 
у посматрања духовита а закључци обично тачни.{S} Лазаревић је извештавао велике заграничне нов 
сати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити колико ми лежи н 
<p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била ко 
нало Мица.</p> <p>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко 
 <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али  
 шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то 
>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је била силно изненађена овом за њу 
>— Нећеш се више враћати кући?</p> <p>— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, д 
— Тачно.</p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа 
љено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о 
 је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола  
> <p>Наређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљери 
 је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме дотичног, пошто је овај имао више и 
иш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том јо 
Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из ж 
ено, није из ваше куће?{S} Да ли је све тачно прегледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно  
ванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је имала прив 
а се на брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви бе 
гледано?</p> <pb n="264" /> <p>— Све је тачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући,  
рова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почињао је крвави 12. март.< 
лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерити, што 
е.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш 
зиром на оружану снагу земаљску није се тачно знало, који је њезин одређен правац.{S} Данас се  
м, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Евро 
Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се < 
к, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје право име и презиме.</p> <p>— Та, д 
тра, кад новине несрећу објаве, сазнати тачно, које несрећни младић и зашто је себи живот одузе 
 мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних п 
 и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био 
вић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека про 
ално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршит 
 на слогове, тако, да ју је свако могао тачно разумети:</p> <p>„Господину,</p> <p>Николи Пашићу 
мо имали поверљиве људе, који су готово тачно знали, колико који и каквог оружја има у својој к 
p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</ 
ио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> < 
ли својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак се по њима видело, да слуте, д 
у своју снагу и сву своју вољу, да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужн 
лона?</p> <p>— Апсолутно не!{S} Све смо тачно прегледали.</p> <p>— Да ли се госпођа мало примир 
, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивно 
де је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>—  
ажан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајл 
 другог, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у да 
 дивљом страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему бе 
еру и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру кано 
овић и најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи 
 као потоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра ог 
је, да је све још недовољно за стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари тр 
>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође до тачнога сазнања о престолонаследниковим националним уве 
а ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора они му рекоше.</p> <p>— Заслужићеш, Јо 
али би тако, Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>Н 
је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви  
њем, не отварајући врата, док не добије тачну информацију.</p> <p>— О, мај, та зар нас не позна 
код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јавите тачну адресу Катаринину, јер имала бих да јој пишем о ј 
чи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли тв 
укало и она му изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удал 
а питањима показала лојална, стојећи на тачци правде и правице, као демократска <pb n="755" />  
а је српска влада стајала на помирљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрив 
ио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поручник Жива 
 војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издрж 
p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, 
еха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, кад је рекао, да неће попустити ником 
добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан два, док се бољ 
<p>Сад онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да 
кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам дуго и много.{S} Мисли 
<p>Прими, Стојо, најусрднији поздрав од твога</p> <p>„Жарка.“</p> <p>Кад је прочитала и опет иж 
ад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били  
} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ет 
ражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осети 
репка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на миру.{S} Миран са 
руке па јој, сав блажен, рече:</p> <p>— Твој је живот, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти 
, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — понављала ј 
копљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник има врло добру негу.{S} Стога бих ти савет 
Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим  
</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258" /> <div type= 
 да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби  
рв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{ 
је књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје 
емања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо, Ј 
S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у  
лом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје, 
 пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала п 
S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти 
ан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо свога верен 
</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка прочитала п 
еџија отежући — био је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми ј 
 дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је јак толико, д 
.</p> <p>„Буди ми здрав и весео!</p> <p>Твој Јова.“</p> </div> <pb n="160" /> <div type="chapte 
ље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић отписа Лазаревићу ова 
им.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </div> <pb n="269" /> <d 
 послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p 
ожеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше 
ици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тоб 
} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако ис 
а ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> 
прободу <pb n="283" /> млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије 
 том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том час 
 твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Н 
им.</p> <p>„„Сретна би, драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живо 
а увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе,  
p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушају 
S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из  
итује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет пјенију чудес 
, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек с 
ју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја 
се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту, и ја падох  
есо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и 
ве опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p 
/p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима...</p>  
рла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба исту 
S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, 
з.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубит 
 делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њ 
рак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„С 
 си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме 
ај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом про 
 која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка 
 портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји т 
страже, твоје собарице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа  
 Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво срце растопило би се од милине.</p> <p 
ти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ств 
 војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!..</p> <pb n="332" /> <p>—  
ад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си  
казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите  
p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда б 
чињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје собарице и вице-собарице, твоје 
 обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљ 
 знам.{S} Али, кад је српска војска, од твоје последње посете, могла прегазити Албанске горе и  
че:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> <p>Софија 
ити“ писала му је „да не разумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштава 
!{S} Ја сам био срећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си  
и их, био дирнут.{S} Гледао сам сватове твоје...</p> <pb n="261" /> <p>„На столу мирисао је пла 
p> <p>— Ја видим, одговори Пашић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, 
ај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушк 
а Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n= 
ајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрен 
ажно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</ 
p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту 
увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>тв 
је, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си за 
ке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџб 
кар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као ш 
 у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, али знам и онај жар српскога 
лико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши јој  
о, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљ 
<p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост 
 твоја одлична.{S} На глини осећам месо твоје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вај 
вљати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприпов 
исмо гласи:</p> <p>„Драга Стојо!</p> <p>Твоје последње писмо примих, но позиву се не могу одазв 
ана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, л 
барице и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа —  
Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтере 
ћи се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и д 
 Змајеве стихове, који почињу „Накићени твоји свати“...</p> <p>Колико ли се пута Катарини, кад  
рпски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји портири из Прека, са твоје Предстраже, твоје соба 
о га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:la 
> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из њих видим, не само да има све  
 чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" /> гостију.{S 
но же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове 
 рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји сахрањена сва срећа; сахрањене све њезине л 
још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стрина-Нера 
 дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна 
боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} О 
не!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлаж 
их дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи бли 
екана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме нар 
атио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком 
нчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погреши 
буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала 
Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што  
ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну издао нашој доброј госпођи Стојанци.</p> <p 
дома вратио, на столу писаћем бисту сам твоју нашао.{S} Стара је пакет примила и отворила, и би 
ву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се 
о да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то 
дна моју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем 
ра је пакет примила и отворила, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је по 
 ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић изва 
 смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте  
губила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те  
 Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, који се на  
<p>Подижући Јованку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунак 
ких краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос неп 
ди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела? 
етету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи 
о је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је готов.</p> <p>Лазаревић је посматра 
 предака, онако неустрашиво јуришала на тврде непријатељске опкопе и обарала их, док није очист 
у највеличанственију победу, разбило је тврде бедеме неосвојивога Скадра.“</p> <p>После подне с 
амидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено око 250 мет 
ша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најснажнији напад био на нашој страни, он и 
 и пријатељима.{S} Мајор Здравко је био тврди камен, који ништа није знао и од којега се ништа  
 веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крвав злочин.</p> <p>Само ко је  
 локомотиве дирнут!</p> <p>Они, који су тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</ 
у.{S} И најпосле онима, који падоше под тврдим и неосвојивим бедемима Скадра и Једрена...</p> < 
ска официра који су, борећи се пали под тврдим <pb n="744" /> бедемом сломљеног града Једрена,  
хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима Скадра.</p> <p>Но ипак, да покаже своје 
 Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни  
ги бугарски официр, капетан.{S} И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо с 
овор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уг 
их метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су  
— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам пророк — на 
посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се  
риказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалу 
не, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматра 
p>Лазаревић исприча разговор са Тасом и тврдњу о постојању партије вештака и глупака у Србији.< 
ра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после мора 
 оно бата-Лаза растао са Пером и Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног  
српска војска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том  
 добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за с 
ао што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом п 
 неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> негом лакше  
бичај.{S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S 
— осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордије 
ованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин брат, Милан, њезина утех 
жени.</p> <p>Једнако је двоумио.{S} Али тврдо се решио, да се са женом не мири и да К. напусти  
<p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио да не квари више избор своје кћери.{S 
p> <p>Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, ко 
јском, да јој помогне при заузећу овога тврдог и неосвојивога града.</p> <p>Но, витешки краљ Ни 
ке орлушине.{S} Растерала је Арнауте са тврдог Карадага.</p> <pb n="340" /> <gap unit="graphic" 
и рече:</p> <p>— Опасна рацка секта!{S} Тврдоглава Рацкиња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли 
да сам испросио Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју п 
га ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побоја 
горци нису имали а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромн 
манова.</p> <p>Кара Даг је био природна тврђава љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стењ 
о подне на свима секторима око опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја  
свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће  
а на крај огромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се па 
 ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама.{S} А баш и не приличи нама као женским 
еко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и об 
ији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! рече Мица 
 зими се <pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко 
разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, 
је треме и јавила му се необична снага, те је од срца певао.</p> <p>Него кад је био при крају п 
Ако је прозор отворен, скочи кроз њега, те се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло 
а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари кафеџија да 
топу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања п 
осе спао је до пола њена румена образа, те је одаваше, као никад до сада, тако лепом.</p> <p>Ст 
се све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и да има оружја, <pb n="217"  
ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна 
куд је локомотива преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказ 
да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме 
орна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави друштва до болнице у којој је  
ухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног гр 
олазио и прекидао разговор о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p>  
 беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је соба осветљена или је 
а са мајорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је  
рлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако заједно одоше...</p> </div> <pb n="494" /> <div 
ју а остали остадоше на својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору 
етно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кро 
, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мар 
ампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађански 
 Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те ови допринеше паду ових неосвојивих градова.</p> <p> 
ам...</p> <p>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Јо 
ајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> <p>Лаза је био  
>Ни влада није могла остати равнодушна, те је наредила својим поверљивим људима, да испитају шт 
и и миру свештеник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су и 
S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо 
, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупират 
раздрагали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е,  
бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле т 
p>Један од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{ 
 увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешава 
 Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</ 
 пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ обра 
боји за случај бурних времена, за себе, те држи, да би га опортунизам спасао.</p> <p>(„Поразило 
<p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од ових њезиних пријатељ 
естрано испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према вл 
 рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и 
 начињен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни ја 
потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и ако је ње 
 <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!< 
вна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нис 
а се граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским  
стина он је слабији и по грађи од мене, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам мо 
д куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се о 
е, он је пре свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на  
огао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао о 
едставници европских сила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о 
ма у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о поб 
шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, који се бех 
ци а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> < 
адне радости била још лепша него иначе, те је дивота било погледати и Мицу и њу, како су лепе и 
о признатих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад 
, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе с 
по; а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се за 
ти сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна 
дојковић и капетан Вујић брзо прозрели, те га је полиција пребацила преко Саве и...</p> <p>— По 
мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реформу“.</p> <p 
ми тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и  
о није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.</p> <p>Ни влада ни 
а мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да ск 
 с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p>  
о!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову примедбу на састав њезин, нека  
х пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у т 
ша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорц 
 али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му буду гости, да р 
ити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде с 
нџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак.</p> <p>— Е, децо, време је да се 
> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако н 
ији на београдској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је леж 
Вас замолим, да јој се нађете при руци, те да је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мој 
 шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори поквареним српским језиком.</p> <p>—  
гове очи продиру кроз тај дебели облак, те види, да се ради, да се добро ради и да се крупне ст 
авид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остави на миру.</p> <p>Ово је врло појмљиво, з 
 да се с Вама пријатељски поразговорим, те се надам, да мој позив нећете игноровати.{S} Поштује 
 мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помеш 
је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувши свој зимски кап 
рина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и 
положи срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p> 
брзо говорио и подоста се правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је 
лизнуо, јер снег је био влажан и мекан, те није искључено, да је и најмањом непажњом могао окли 
отвореном дилемом: или да буде лојалан, те да се повинује и покори пред великим европским силам 
 кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, те не даје девојкама никакве наде.</p> <pb n="113" /> < 
бар познаник Радојковић био је дежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дош 
и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> <pb n="532" 
и да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а о 
Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и  
ји се примирио од кашља, беше малаксао, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није  
ада га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Чита 
ама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</ 
ерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. до 
p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више 
, знајући да јој син још није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је 
је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта  
>Крупне му пахуљице, ветар је разносио, те је са њима засипао олуке, прозоре и сваки кутић, кам 
ебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би га извукао из незгодног положаја, у коме се на 
е мог побре! — зарадова се мајор Жарко, те се са овим загрли и пољуби.</p> <p>— А види ко је јо 
<p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у По 
Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села на диван и дубоко  
у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, 
ном мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тре 
је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју 
зишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнежевића, да закопча зимски капут.< 
и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину од срца болан глас: „Ох, Миле, једино  
ао привремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако пот 
рачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу 
а.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да 
велепоседника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао  
 из пушака.{S} Ми брзо заузесмо бусију, те одговоримо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало м 
о бледо лице, доби неку још блеђу боју, те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска  
у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> < 
е сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не  
ном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не даје велику важност.</p> <p>Коло политичара 
граду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехотице сврати, да попије каву, јер и онако му је 
 а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Све 
а те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не 
>Стојанка познаде Радојковића по гласу, те му одмах отвори врата и пропусти га са речима:</p> < 
 <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p 
бе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућа изгледаше као да неког очекује.{S} Домаћин, дом 
рним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> 
ина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митро 
.{S} За столовима седе по неколико њих, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четвр 
емој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Н 
нтелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не могу више да видим 
уо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарадити, био се одао продавањ 
азила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила.</p> <p> 
ји се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је 
вих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p> 
ху се предавања о неговању рањеника.{S} Те дворнице беху препуне вредних слушалаца.{S} Родољуби 
ви синови једнога оца и једне мајке.{S} Те интимност не смета ништа одавању поштовања претпоста 
 врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али су убрзо за ти 
 којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала је српска пешадија на бајонет 
правити комбинације о његовој смрти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</ 
е хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њо 
а.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} 
шо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толико 
е одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се радо заба 
 глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и они изљубише са срећним младенцима.</p> <p>— Ђо 
умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен,  
 нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одуз 
апређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија 
во да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи 
158" /> <p>„Та зар народ нема снаге, да те паразите стресе са себе!</p> <p>„И зар не може народ 
 није било тако мучно.{S} Али после, да те бог сачува — рече Приморац, одмахнувши руком.</p> <p 
 сутра Видов-дан.</p> <p>— Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори: 
азованост бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да  
је предузео експедицију, са задаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их 
дост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита  
Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот с 
и си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p 
свршити.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде рас 
е сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар,  
аци пешачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се з 
из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер знај, брате, да је сес 
те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по мене послао?“</p> <p>„Није, него Светис 
>— Допусти, Ђорђе, — рече Стојанка — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Цр 
»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздрављ 
 дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа  
ожио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S 
е срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече 
ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер  
 пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти 
бом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се 
уби.</p> <p>— А види ко је још дошао да те дочека! — сврати му пажњу Стојанка, показујући прсто 
а нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговори 
 ја жено, даси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки срб 
 опет даље почео пребацивати.{S} Напада те наше тамо, напада Содому и Гомору, те напада и мене, 
p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?< 
онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из др 
ди се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балк 
ој врућици, а тај је разговор био криза те врућице.{S} Овака криза значи одлучан преокрет на бо 
 се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна ш 
но једна!{S} Зар да нам лажеш!{S} Та ја те добро из Абације познајем.</p> <p>— Оборина! повикаш 
раш, ево, да признаш, да она сила, која те је вазда привлачила к њему, није била просто пријате 
уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачила к њему, да она није ништа д 
е јавиш, јави се госпођи Стојанки, која те воли као сестру рођену.</p> <p>Твоја мати Неранџа.“< 
 брате и јуначе, на своју дужност, која те зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити  
лаксалим гласом прозбори.</p> <p>— Нека те вазда јуначка срећа прати, Жарко! — Даље не могаде н 
. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко приближио, руља прит 
 умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба и 
о моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет 
p>После кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распор 
ало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљив 
 сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестано привлачи 
назијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је однела далеко, д 
и, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p> 
 да се повинује закључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по 
>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> <p>„Драги Лазаревићу!</p> <p>„Имаш п 
своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p> <p>Јова.“</p> <p>„Драги Јово!</p> <p>„На тв 
 дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те твој Јова.“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам 
 се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне опасности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз  
већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако  
ана Божина и једна девојка војује; а на те речи јој се надовезивало питање: — нема ли и та дево 
 поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стојанка ју познаде на први погл 
који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати д 
на госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена  
изјавама, да они с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и пред 
и освојено албанско приморје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што ј 
ику мозга под Рујном, па долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! —  
зановета и врача.{S} Пруга је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само  
 речи дао.</p> <p>— А каква је садржина те песме од несретне љубави? запита радознало Мица.</p> 
 <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} 
е рањенике.{S} Како да вам кажем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњав 
 ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо,  
прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас славе.</p> <p>После сја 
иво, не појимајући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p> 
 човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге и моћи и јесте д 
је покварен, али диже дреку.{S} Та због те нас дреке ви тамо не разумете; ви држите, све је то  
 што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S} Мајка те је, дико моја, лепу одра 
 главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакв 
t="graphic" /> <!-- Срце моје, само кад те живу нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све о 
ечи до ли:</p> <p>— Срце моје, само кад те живу нађох!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тро 
— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата 
мита — када ниси погинуо до сад, од сад те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо дос 
шу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те је див 
 ништа не родило...“ Нема мени мира, од те песме, данас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чини 
а.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} И 
ва сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, о 
ну, беху набујале преко сваке мере и од те долине начинило се огромно језеро.{S} А српска главн 
 кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустану.</p> <p>Доцније пак када је миров 
>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — питала ју је Стојанка.</p> <p 
 могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожрт 
 је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су тако срамно склањали гл 
ајтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, 
н.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћ 
агледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а  
етрну.</p> <pb n="781" /> <p>— Ни бриге те побро — добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоће 
, прочитај ову карту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та 
с њим код Перине постеље и овај се диже те га поздрави радосно:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро д 
де, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јој по 
, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким страхом изрека 
> <p>Колико ли се пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p 
омора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и ра 
се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишта.</p>  
 писмо; али га никад нису нашле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се чове 
 она претурила преко главе и, где су је те непогоде снашле.</p> <p>До њезина стана су обоје поч 
вети.{S} Није било довољно да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и  
нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу државу ста 
су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав и 
/p> <p>Преко пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено 
 ми дошао!</p> <pb n="297" /> <p>— Боље те нашао! — отпоздравља је мајор, необично весео.</p> < 
е јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да би и њезин 
алога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и знатне успехе на то 
p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића 
ријатеља и родољубивих садругова, једне те исте родољубиве заветне мисли.</p> <p>На њиховим опа 
 брзо направи лице кисело а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је м 
Беране, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођош 
них, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> <p>Поздравља те твој</p>  
 ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учин 
ње, нека подземна криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој 
многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Неб 
се карташ, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само 
, нека своје евентуалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа  
<p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> < 
ма смисла и да њихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да  
еном ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, д 
сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни на 
по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не!.. 
ојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, је 
 са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши 
д већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато 
пште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а 
азим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, 
рви поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежев 
узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, госпо 
 ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је Срп 
кле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море 
чито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном западу. 
...{S} Миловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте мини 
о да ми нож прободе срце, кад ми изрече те кобне речи.{S} Страх за живот његов као да ми одгурн 
у Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих синова плаћене п 
али другим <pb n="165" /> речима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.< 
ет покварити срећу своје јединице, а из те је мисли поникла друга, пета, десета, све једна стра 
а војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дужности, он подиже 
 одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далек 
 оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да ва 
 пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<title>Србија није Пије 
дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо при 
ким рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник,  
 читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их једва разумеш.{S} Васцео дан је на нога 
ше да се одмах одважи: да ли да обиђе и те рањене јунаке, или да се врати ка свом послу.{S} Чин 
/p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се че 
 да их се тако тачно сетим, те да вам и те појединости испричам.</p> <p>Снег, помешан кишом, пр 
 те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао.</p> <pb n="462" /> <p>— Ех, — од 
није ни отпре осећала ни слутила, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачк 
ао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хл 
у.{S} Да си данас, Нато, овде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, че 
p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече пандур.< 
ај ми здраво, драга моја Стојо!{S} Љуби те до гроба твој Жарко.„</p> <p>Жарко...{S} Мој Жарко — 
ми здраво, и буди спокојна.</p> <p>Љуби те твој брат</p> <p>Милан.“</p> <p>Прочитавши ово писмо 
..{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо 
ши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш 
џине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака и зајеца:</p> <pb n="528" /> <p>— С 
ђе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се ка 
и да пева.</p> <p>Комитска песма „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите  
уо завој, запитаће га:</p> <p>— Боли ли те рана?</p> <p>— Каква рана! — одмахну с руком Бачван. 
се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме дове 
>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не д 
ером и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не  
радимо с њима?{S} На јуриш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно 
а суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња су 
тије.{S} Ви сте се на своју руку латили те гнусне работе.{S} Јамачно са намером да, ако вам пос 
} Али јаој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске ру 
и смо данас и преко обичаја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни  
таљније вам није писала о самој суштини те ствари?</p> <p>— Не.</p> <p>После краћег размишљања, 
ш није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет држи за великог рачунџију, али ми, који смо ти  
а баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи.</p> <p>Стој 
добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној та 
 облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, данас потпуно разумео, зашт 
Ранко је дочекао на железничкој станици те љуте осветнике Косова.{S} Дочекао их са венцем од бе 
рске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неколико митра 
е разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда  
ом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив изр 
 раме.{S} И онда, некако збуњено, скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у  
и смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те вести свугди, али знај да друштво постоји.</p> <p>—  
урме.</p> <p>Софија паде на колена крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону  
емља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако си ист 
 као сестра о брату свом, о крви једној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој 
 Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорили да их има до 
/p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> < 
 сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам 
/p> <p>— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу  
рце, варала до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична с 
. — Зар ме познаде?</p> <p>— Познао сам те, да простиш, по орловском носу.</p> <p>— Па како си  
кле овако од прилике каже:{S} Волео сам те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађ 
аш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, Нато, и срцем и душом, а љубав своју дала си мени,  
.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили с 
олела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Волела сам 
.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S} Нисам те послушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја 
само још једно лице има на свету, којем те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода  
/p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећа 
 на свету.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам  
ign>“ Ја се размишљах, да ли да поновим те речи, или да га натерам, да ми све призна.{S} Одлучи 
ла је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва 
отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, ко 
род, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом п 
— Катарина...</p> <p>— Остави ме, молим те...</p> <p>— Катарина зар си заборавила, како сам ти  
апред.</p> <p>— Види, тата, рече, молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто 
и, знаш како је“.</p> <p>„Остави, молим те, господство!{S} А зашто си дошао? да те није тата по 
је Лазаревићу, кад дође.{S} Седи, молим те; како си могао већ два дана изостати!</p> <p>— Био с 
раган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, к 
 петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ј 
аш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у та 
остранство са једном девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<titl 
.</p> <p>— Овде је Радојковић.{S} Молим те, да ли су данас, можда, двоје младих одавде отпутова 
да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreig 
> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, да је Раша републиканац побегао у  
и ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти мож 
ни.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n=" 
 нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале с 
скупштини поднели интерпелацију поводом те ствари.</p> <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ћ 
али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих преговора, најзад ту 
ућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није долазио, просто их, после велике  
е“ и готово на сваком месту добих један те исти одговор, као и онај код „Лондона“.</p> <p>Али њ 
е, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах  
вности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић дати изја 
 поче да размишља „ко ми је само послао те карте?{S} Она?{S} Да није она?{S} Није она...{S} Ниј 
?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ств 
замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много старијих Срба к 
 он поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l>  
 <p>Да доктор није при поласку споменио те две загонетне речи, можда би оне Ранковим родитељима 
рива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају  
 но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне  
, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хт 
а...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући  
реше господину потпоручнику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну 
 само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове с 
т може одважити да преведе војску преко те воде.</p> <p>Српска је војска показала да она не поз 
д бомбе или од куршума...</p> <p>— Нико те, злато наше, од нас не ожалости?</p> <p>— Нико...</p 
су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе још није написао.</p> <p>Београде, они се у т 
руди рањеникове, а овај склопи руке око те драгоцене главе.</p> <p>Болничарка их мораде растави 
 мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да руча 
, Крстацу, Пристату и Мукошу.{S} Ми смо те висове редом заузели и освојили Марков Прилип.{S} Су 
озничавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волије 
замотуљак и извади из њега пушчано зрно те га пружи Јованци.</p> <p>— Ово је зрно — рече — зада 
а му Стојанка и рукова се с њим срдачно те га одмах поведе к столу, да седне.</p> <p>Лазаревић, 
именталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> </div> <pb n="258"  
моје и твоје пријатеље.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој Недељко.“</p> <p>Обркнежевић о 
чаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p>твој</p> <p>Оберкнежевић“.</p> </di 
нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите 
лико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у 
 с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, кој 
е!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам бабо.{S 
p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо овде  
устити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, 
м на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S 
зио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у мени  
твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину имао!{S 
ослушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељима:  
 отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четник 
ја.</p> <p>Зашто си отишла, душо, зашто те нема, Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љуба 
 да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} 
ојни и небојте се ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се  
добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да  
>— А ја сам донео и Натина, те нећемо с те стране имати никакве кубуре.</p> <p>— Још је по сред 
 нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те стране простора око Једрена светлост поче да се по н 
е, госпођо“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно е 
етана да му, истим путем, јави резултат те посете.</p> <p>Орловић је имао довољно времена да, у 
ре надчовечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећ 
, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си потпуно равна њему...</p> <p>— Па 
рупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла је Лазаревићу, кад дође.{ 
иди и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се нацио 
орам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрес 
раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколико метака 
е слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка послужи слатк 
ривукла ближе, да се обавести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакну 
оге и велике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> 
ш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је св 
ло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет враћаше на 
анка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју 
е унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође приносити залогај по залогај, као тешком бо 
не се са столице и нагне се над постељу те пође намештати збачен покривач и зашушкавати болесни 
отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да  
апућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њо 
ановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и Србијине и српскога народа. 
ј трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не  
и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме  
>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци ко 
и? понови Лазаревић изненађено, које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији 
ањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, вршиле са пуном оданошћу.{S} 
запита Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради 
одинама истребљавали.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, срп 
} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фа 
ка.</p> <p>— Ја сам нашао Недићеву Нату те сам осрамотио београдску полицију.</p> <p>— Срдачна  
е!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пер 
мићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p> 
ра песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад већ  
ења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је жи 
програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у с 
 како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има свој 
и; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p> 
Какво журење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање 
.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалности, јер су још са мајчи 
онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p> 
па.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на парампарче; ако си најбољи политичар, дрип 
иљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована средина припада тој ме 
 пред људима — рече јој радосно. — Отац те је мени поклонио.</p> <pb n="411" /> <p>— Будите сре 
али, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величанствено.{S} 
што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type= 
а тамо преноћимо.</p> <pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отп 
поштовање лондонским закључцима.</p> <p>Те мере које су предочене краљу Николи и његовој влади  
ћом да покупе оружје од Арнаута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био п 
шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полази 
уо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала Иванова, да у з 
ога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли немило дираху, али је он тврдо био одлучио  
хнула моја искреност и моја отвореност, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све 
том новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби с 
/p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа 
њам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искреност и моја отвореност, теб 
 остане код ње, још за неко време.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад 
к са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка п 
т јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе грли твој брат</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је доби 
елим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> <p>Жарко“.</p> <p>Прочитавши писмо с 
S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, н 
и не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.< 
енила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што  
 магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мо 
, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасвим занела, и почела сам снивати.</p> < 
ему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас  
, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испиш 
на Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза 
дан твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло важног посла с тоб 
овао, да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси  
ротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на друге женске.{S} А знаш ме 
 мене помислиш?</p> <p>„А ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p 
и, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смис 
вој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш т 
аштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опр 
{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на 
— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само  
есто мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је најузвишенија врлина — з 
хта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је т 
у и тако лепу.{S} Како је лепо овде код тебе!{S} Само, рано моја, да ниси тако самохрана.</p> < 
лободе Србинове, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливоје 
рбинове слободе, а срце моје остаје код тебе...{S} Ако погинем, сећај ме се.</p> <p>Стојанка је 
екана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" /> <div type="chapter" 
а политику.</p> <p>— Да ли је скоро код тебе био састанак? запита Лазаревић.</p> <p>— Синоћ.</p 
жи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити п 
/p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом прописаном брзином.</p> <pb n=" 
о те је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја  
 да и погину!...{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина  
уо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у  
 драги, била, да твоја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> 
— А како бих се ја, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја  
 ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види  
 сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела наша  
ње.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бир 
 кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља те Лазаревић.“</p> < 
и није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је о 
си никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искрено волела.</p> <p>„Живот сам волела од младос 
 Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p> <p>Јован је добио наде 
 нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p>„Истина, пре 
ћ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} А од кад је болест 
 али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само волим, волим, волим.</p> <p>„„Сретна би, драг 
мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, нема, нема...</p> <p>— Их, немој,  
мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори равн 
ном:</p> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростит 
ну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p> <p>Тебе грли твој</p> <p>Жарко.“</p> <p>Када је Стојанка п 
кад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Тебе, и само тебе ја сам искрено и одано волела.</p> <p 
о и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</ 
 <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, 
 омилила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са  
 јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> <p>„„И када Лаза срц 
ради и да се крупне ствари спремају.{S} Теби је, рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да  
а — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S} А да ми се дете разболи?{S} Ваљ 
>— Ама, ово је наша златорука Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недић 
шалити са другим рањеницима.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, бо 
ао, дати му срце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам 
имио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српск 
јим замућеним очима и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити,  
а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор,  
 у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и силну побожност.</p> <p>„Бисту сам твоју  
се вараш; да је идеја моје љубави према теби брак.</p> <p>„Ја бих сретна била, да сам твоја, ал 
 ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! 
шено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Јованка  
рижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнул 
назисте и глумци...</p> <p>— Зато ли је теби празан Београд! — прекиде ју Пањимама.</p> <p>— И  
ко... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином зл 
шевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p> <p>— Т 
идимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А како се теби не бих радовала! рече она и поче се повраћати у св 
то је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је 
рага моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.</p> <p 
 цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Мени су, кад сам била девојчурак, гимнази 
се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је силно 
/p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби не 
есечини красно миришу...</p> <p>— Благо теби, кад можеш тако излете да правиш.</p> <p>— Ја ниса 
атрала Јована, како слатко спава „Благо теби“ мислила је, а кад је Јован силно захркао (он јако 
 Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Благо теби и твојој нарави“ — пребаци му, мало зловољно, стри 
 А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро... 
<p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуација!</p> <p>П 
>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>—  
ама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и у 
 насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>Пос 
мао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред сед 
к, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта м 
чи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и јунакиња, за част и с 
 сутра, ал Лази дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, с 
новић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те свет  
их и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твоји  
аже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа дев 
у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти 
није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone uni 
</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш виш 
и му, мало зловољно, стрина-Неранџа. — „Теби је још до јела.{S} А ја бих, да могу одмах на пут“ 
 тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ — беше први поздрав стрина-Неранџин.</ 
дан као и први, али друга ноћ мучнија и тежа од прве.</p> <p>Средиште је српске војске према Бр 
 а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бо 
вимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је атмосфера борбена, а така атмосфера в 
!{S} Положај његов и његових другова је тежак и мучан.</p> <p>Не мислим само његову личност да  
Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их мо 
тмосфера борбена, а така атмосфера врши тежак притисак.{S} Ми смо пред страшном борбом.... но о 
 понекад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке опе 
еодлучно. — Знате, код Алексића је врло тежак, да не речем, опасан случај.{S} Ја баш сад долази 
веће бриге, и његов је положај био врло тежак.{S} С друге стране пак задаваше му бриге држање б 
р су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешк 
е.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га за 
 он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, која им п 
ке бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, прибира д 
рина гнева и не би ли, стога, навукла и тежи грех себи на душу?</p> <p>Да се обезбеди од свих н 
иња.{S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој  
у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што  
 вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ  
 моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до  
ша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана на та 
ли, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p> <p>— Па зашто журиш  
 човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе,  
и ослободилачком рату, тај може осетити тежину неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.< 
е, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да на 
охол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у живот 
 најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где м 
тавите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да 
о?{S} Јер је болестан, јер му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би ра 
.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> <p>„И онда је по 
епшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на свој 
авам, да се та политика сасвим слаже са тежњама Стојанке и њезиних пријатеља, и да је, према то 
.</p> <p>2.{S} Војска служи националним тежњама државе.</p> <p>3. И мали народи могу бити силни 
це било слабо, па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у 
</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Н 
земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио  
ла и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без злурадог ом 
довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне мисл 
ежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сно 
огла ни ручати, већ се само прихватила, тек онако мало, реда ради.</p> <p>Спремајући се за пут, 
ло на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубив 
 је Стојанци, да је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужности 
ованка на ово питање одмах не одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један  
источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре неколико дана сазнао како изгледа ред и безбедн 
је Ранковић пажљиво проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдиш 
 када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са  
> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Краг 
 пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет-дванаест година, по 
ше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње пол 
ки рањеник мирно подноси своје муке.{S} Тек понекад отме се овом или оном по један тежак уздах. 
 официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крв 
 их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведрио, кад покрај одређене му беле 
 које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на домаћинов захтев коло престаде, музиканти се уда 
p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> испаљених наших плотуна, беху  
атељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очај 
отреба за своју нову народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у т 
— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум с 
ји показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Н 
{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије  
ила, тако, да електричне сијалице једва тек неколико метара осветљаваху простор око себе.</p> < 
га жандарми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нес 
исију свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одгово 
то је садржину брзојава прочитала, тада тек боље загледа и види, да је брзојав испослат из Скоп 
рла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници прате два Арнаута.{S} Насме 
чвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите? 
 га и Стојанка и стрина Неранџа, и онда тек изиђоше с бојом на среду.</p> <p>— Морам вам испове 
аватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S} Пијем сасвим мало...</p> <p> 
а разговорност Миланова.{S} Његова сеја тек онда подиже главу, када се воз, после дугога чекања 
м не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сам 
 годину служио код Народне Банке, а она тек постављена беше за наставницу више девојачке школе. 
е сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протутњила преко савског мо 
} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељи 
ви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није Ленку во 
ли и лепо су се са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан 
ла да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> 
таде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p 
ead> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио. 
младића је прешао последњи воз, који је тек пре двадесетак минута прошао, и по стражаревом мишљ 
а и нека намирисана писамца, Здравко је тек био поручник.{S} Мара је била и као девојка велики  
аје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке 
не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S 
 двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са трга кућ 
чили на глас јазавчев.</p> <p>Пандур је тек онда видио, каквога се печења најео, па кад је Ђоки 
> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> <p>После пола 
са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџ 
говором означена као спорна и такова се тек након окончаног рата имају решити међусобно.</p> <p 
зали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар т 
ви, где беше рањен.</p> <p>Бата-Лаза се тек сада примаче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз 
имање добровољних прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subS 
о ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и жена му, 
о и раскопавају стару рану, на којој се тек последњих година, танка кора пролаза и оздрављења б 
јој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног  
 рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски р 
јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи 
{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неопис 
 И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мисл 
рећи, ставља на све европске кантаре, и тек када се осведочи, да има праву тежину, тек је тада  
ћ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одову 
очитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, д 
лепа, зажарена лица младе комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапо 
ко, да је од бола долазила к себи.{S} И тек тада би донекле била нормална, и тек тада би сама с 
теља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је доктор напоменуо Ј 
исмо, прво га загледа са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стој 
 се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу на одобрење.</p 
ованка? — прослови доктор још с врата и тек онда се поздрави са болесницом и њезиним братом.</p 
следње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без в 
трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n 
 до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио.</p> <p>И опет настаде г 
организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто међу официрима.</p> <p>— 
е конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озбиљна и д 
осно млади наследник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у о 
нџу?{S} Или их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и  
p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши писмо, ра 
, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала.</p> <p>Оберкнежевићу беху те речи мил 
ока је врло миран, али није Ленку волео тек онако, него истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је  
, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.< 
бе.{S} Разуме се, ово последње би имало тек онда смисла, ако би суштини самој одговарало.</p> < 
 пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана,  
је новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу страну, јер је спазио д 
шић, да је твоје гледиште тачно, да смо тек на половини наоружања, да би сва Европа била против 
<p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као ш 
 рече Миловановић, не можемо.{S} Војску тек спремамо за велике задатке, а и да нам је наоружање 
 вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће 
ећ и подне близу.</p> <p>Стрина-Неранџу тек сад обузе право нестрпљење, кад пођоше к Ризнићевим 
 <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, да смраиш собу — пребаци м 
ових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико 
ње канонаде влада потпуно затишје и тек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих 
чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легла, када је написала писмо Стојан 
се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из  
о што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је  
јој њене силе и снага допуштале.</p> <p>Тек када је рат објављен, бугарски генералштаб је накна 
да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђ 
аци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазво 
..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа пусти Нату, која  
тег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између  
 разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко 
са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво посматрати бегство непријате 
а их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојк 
ну софру.</p> <p>За вечером је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Назд 
је седео крај Јованке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињен 
ушајте само, <pb n="9" /> како је ствар текла.{S} Лепо ме је примио; сели смо; он је почео разг 
аху о згодније положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у сит 
/p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Сто 
 је био потрешен.{S} Сузе младе девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше 
, њима је стало да сачувају бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћни 
ије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и 
p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога даде му два три сексера  
римио министре, која су му реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</ 
рсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, д 
 Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показ 
сканим и раздробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> < 
 само живину, него је држао псе, мачке, телад и ждребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула ј 
.</p> <p>Како мајор Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на штал 
 шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашње 
вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p> <p>А међу овом децо 
ко... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Живот 
ости, оде кући, те Обркнежевићу послаше телеграм, а мајорица се стаде спремати за брзи воз.</p> 
 са Светислављева погреба, добије оваки телеграм:</p> <p>„Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту  
а вереници“</p> <p>Мајорица показа Раши телеграм, а он, насмешивши се, рече:</p> <p>— Ако... не 
жи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас поздрављају и вечерас са  
tion" /> <p>Пошто је Оберкнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и 
а околина Скадарског Језера.{S} Оптични телеграф од брда до брда, од позиције до позиције искра 
р: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <p 
тојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не бри 
 преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вест:</p 
 који су одсутни послали су писмене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности пр 
ресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића краљу донео је к 
p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани  
ђе од лондонске магле.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срди 
.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А сада нека с 
 свету грудву Косовску, која је покрила телеса за слободу погинулих српских јунака, морао је си 
вао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то  
/p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</p> <p>Марта је, до разговора са 
ила у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али је сасвим свесна била, да код ње на 
 једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мајци: стаси 
 месту.{S} Здраво! — заврши Стојанка и, телефон зазврја.</p> <p>Још је написала и отправила одм 
> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше капетан Прибићевић, који јавља с 
} А по одласку обојице, зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном стран 
ло посаветовали, капетан Јуришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— 
<p>— Моли га један пријатељ, да дође на телефон.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S 
 <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала мајора Здравка, којем је све саопштила 
 обед.{S} Прво јој је било, да зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Ода 
tle>“...</p> <p>После једнога се минута телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.< 
 сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте в 
p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— 
 фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем де 
ођа мајорица на први брзи воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— 
p>— Разумем, господине капетану.</p> <p>Телефон је зазврјао, а двадесет минута доцније, стојао  
боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљи 
главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо став 
ј.{S} Ми смо већ осећали победу.</p> <p>Телефони су зврјали са свију страна јављајући све нове  
та ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да се јуриш 
нам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме  
ка и Лазаревић известише од Радојловића телефоном, али он их, на жалост, није могао ничим обрад 
</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима, да сваки у своме ре 
чни дошао на ручак, да ме одмах извести телефоном.</p> <p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај 
/p> <p>— Господин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дођ 
— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Ра 
дмах дошла са лампама; јављено је одмах телефоном било и полицији на београдској железничкој ст 
!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним з 
љиво, и кад из пријатељских кућа добише телефонске одговоре, да Иван те вечери к њима није дола 
са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак телефонски извештај беше о заузећу Једрена.{S} А након  
е сазнаду.</p> <p>Радојковић затражи на телефону везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{ 
рца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти б 
</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру  
о у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, 
о решава.</p> <p>Решио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> 
у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило дежурно лице, рече му Радојковић:</p> < 
срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Кра 
о да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо д 
Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у први 
о привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду 
 неописани страх осетила.{S} Све јој је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p 
ка, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жил 
а своју службу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално уса 
р мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ на против, он је 
којим разгањаху осећаје патње и крепише тело своје, да може одолети свакој непогоди.{S} Само му 
уке му беху опружене <pb n="444" /> низ тело, а с прстима је непрестано скупљао и стискивао пок 
асцео дан, али не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, 
и уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хо 
ио јаки, па је брзо деловао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време 
и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> <p>Још н 
олничарка.{S} Јованка паде сад на мртво тело свога несуђена заручника и горко јецаше, док ју Ми 
р ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И доктор и Стеванчевић отпрате 
ињено је расположење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегн 
у док први бол не попусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стиг 
<p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања дос 
ао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиш 
ак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p>Још једном јој пружи руку, пожеливши 
анас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако н 
ла је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио ј 
 човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је  
ју болове.</p> <p>Сироти родитељи!..{S} Телом и душом малаксаше бдијућу над јединцом који се му 
ла брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После краће паузе, Сто 
а је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На њезиноме стасу, на лицу, и по лепим 
p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махинално подиже са 
воме здрављу, јер се беше сва и душом и телом заложила за свету ствар Србије.</p> <p>Од претера 
д Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и телом.</p> <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н.  
ек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S} Из писма се виде све његове врлине као и по 
собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p>Сирота  
 да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуженичкој  
и даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се крв см 
S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњим возо 
>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завап 
ила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у со 
, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су се слег 
г Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Ру 
и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом силан.</p> <p>„Мориц се пред њим прави важан, лас 
умњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непрестано живе паразити.</p> <pb n=" 
ош не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но 
ла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска 
окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда б 
имо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу животом а не сентименталношћу.</p> <p> 
ена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огро 
00 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно језовито п 
д као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се милијон громова у  
њега помишљало и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb  
лед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акције.</p> <p>Последњи 
 уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господин Лазарев 
научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару — одговори Бачван лаконично.{S} И он 
у којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је сличан један другом, а 
ја се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p>„Молим лепо, друштву се нис 
је београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И сувише, господине, и сувише. 
догодило, због излива живог србијанског темперамента госпође мајорице.</p> <p>— Па ипак, рече г 
омерно развијеном телу не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њено 
како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да вас се нагледим, не м 
и, али, после једне њему миле и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:< 
и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења сасвим о 
 извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераментног живота.“</p> </div> <pb n="262" /> <div  
рагоцену крв.</p> <p>Захваљујући таквом темпераменту Србинову, он се помоћу њега и ослободио ис 
леду јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ра 
ад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга Катарина, 
им тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра,  
свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца 
ва млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набрекле.</p> 
егову, било је очаравано његовим ретким тенорбаритоном, његовим старим карловачким пјенијем, ре 
свештеник им је овда онда својим дивним тенорбаритоном помагао.</p> <p>Јован је био ожалошћен,  
} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата 
шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну ст 
e>Српске Будућности</title> из В.“ рече Теофановић, кад приђоше к нашем столу.{S} Ја се пожурих 
огу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у  
{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и д 
ога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јо 
о Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева  
га дана, пред вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо в 
кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превл 
.. животе мој!..{S} Стојо, душо моја! — тепао јој је Жарко после свакога пољупца.{S} А Стојанка 
о га је по леђима, гладио га по глави и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Пај 
арице, где је Дунаска Дивизија на Папаз-Тепе, проломи се ваздух од пешачке и митраљеске ватре.< 
д Кара-Смајила и преко Марице код Папаз-Тепе и код Екмекчи и Могиле, — свуда где се могло оком  
очне стране Једрена, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубич 
пук, двадесети, имао је да заузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{ 
ат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Конд 
р оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафи 
ом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост,  
Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч-Тепелара и Ајваз-Бабе, десно код Кара-Смајила и преко М 
еђену млаку атмосферу и прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сиг 
рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а н 
утисцима и из ината, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о ту 
ни младост протерао.</p> <p>— Није, али тера.{S} Живи тај ки гроф.</p> <p>— Ех, живи... па ето  
о, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најб 
ом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао 
 бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> В 
којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине ул 
ен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на Теразијама са једним другом.</p> <p>Камо је ишао?</p> < 
>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, т 
{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану 
настане преокрет?{S} Та она је дошла на Теразије, да се слатко насмеје Раши, који, закићен са с 
д Јованчина стана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокро 
удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају правника Рашу са с 
ризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани ка 
 а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом: 
p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посеб 
према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и об 
 донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пож 
} Калимегдан је жив, а главна је његова тераса пуна публике, живе, немирне београдске публике.{ 
јавио!</p> <p>„Видила сам га на главној тераси на Калимегдану.</p> <p>„И он је мене видио.{S} В 
зговору стигоше на Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску  
рске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио ку 
ртиљеријска ватра, која има да припреми терен за општи пешачки напад.</p> <p>Ноћ се ближила кра 
<p>Непријатељ, користећи се веома вешто тереном, брисао је артиљеријском, митраљеском и пушчано 
адати ни са каквог згодног места.{S} Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће н 
у се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да ње 
је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p>  
чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и  
атила га је.</p> <p>Оберкнежевићу спаде терет са срца.</p> </div> <pb n="230" /> <div type="cha 
 осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да њезин отац нема  
 када је споменула брата, навали јој се терет на душу а телом је пређе нека језа.</p> <p>После  
спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет, гледајући га да вене — да га нестаје.{S} Жалост  
 тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била у 
зеба и промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вер 
а националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало дахом идејама капет 
 Сасвим ми је саде лако.{S} Неки велики терет спао је са мене, неки тежак живот...</p> <p>Добро 
Неранџу, која овога пута осети истински терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе к 
љаци из околине, и кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што  
/p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет долазио отуд, јер је сматрала да  
ајем на леђима.{S} Док она спушташе тај терет, дотле одело њезино привуче на себе пажњу свију п 
ј <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, који јој се на душу већ две недеље навалио.</p>  
 Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза овога не потраја дуго, дођоше 
p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила  
 душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо 
им дало се лепо прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Вели 
Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш по 
 би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p 
нала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан  
у били веома интересантни а пуни мука и терете, које је српска војска имала да поднесе, а које  
S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка 
да.{S} Мрзак му је био — као да је њега теретила нека кривња.{S} Кукавно псето је спочетка поку 
тако, да и многи мушки би још под мањим теретима одавно попустили.</p> <p>Она је заспала...</p> 
p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио први ду 
уморан путник са далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из  
, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писар 
еликих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штет 
, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење гр 
а је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није 
 она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставити ван крепости. <pb n="750" / 
ти и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босн 
као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем 
} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море, пи 
д, Битољ, Приштина и друга места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим  
а сна.{S} Скадар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и чи 
ко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, 
оле.{S} И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очим 
 и вице-собарице, твоје куварице, твоји тестераши и таљигаши, па и многа твоја господа — то су  
 <p>После подуже, доста оштре препирке, тетка са својом сестричином оде код адвоката и саопштиш 
ија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дала знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамид 
 Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на с 
оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела 
рибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна беше сва узаврел 
ку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и 
или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужас 
 кроз зубе:</p> <p>— Сигурно се госпођа тетке заситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим нем 
о је супруга Оберкнежевићева отишла код тетке.{S} Одмах прве недеље му је писала писмо, опширне 
сам код куће, јер му је жена отишла код тетке.{S} Њезин одлазак је био као нека врста демонстра 
га је жена напустила и отишла код своје тетке, мислио је Оберкнежевић, да бољу прилику не може  
та сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на против, беше 
<p>Сирота Оберкнежевићка није смела све тетки ни да исповеди, јер знала је, да је строга и да б 
сала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та те 
аопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога 
ва се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине  
р једном дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб из 
 за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веров 
о, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Тетка је зна 
о изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак О 
 младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја одлична.{S}  
јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити погре 
за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни ога 
око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраго 
ила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак  
ложају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и 
ктера за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати 
 А када би се, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом шт 
разе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину — Ја вас потпуно разумем.{S 
ј одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, да се не брине, јер њезина кћи неће поћи стр 
почице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се 
 ме је силно, крепко, са пуно оптимизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ А 
м све који беху за столом.{S} Неке пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад 
м!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је  
е да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да 
 помоћи.</p> <p>Још дуго је Предраговић тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња 
Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се још <pb n="531" /> више ражали и готово 
е к њој и искреним саучешћем је стадоше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину 
смеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљеника.</p> <p>Те 
ћи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb  
а, па се мора прво њима помоћ пружити — тешише га болничарка, смешкајући се разлогу његове журб 
оспође их почастише разним ђаконијама и тешише их љубазним, материнским и сестринским речма, ко 
</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> <p>— Вријеме је најбољи  
и или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и он се није спремао за њу само про 
 <p>Одмах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Ха 
заставом.</p> <p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је  
Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутр 
а му отписа:</p> <p>„Зар, побро, терета тешка на срцу имати можеш, а да га не искажеш посестрим 
 очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S} А никад дотле слутње рђ 
то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плака 
и је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је политика Србије била у његови 
 и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разо 
што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, је л 
а болничарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али,  
у својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је земља, која има м 
а потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих си 
недаћа.{S} Мора ју сносити ма колико му тешка била.</p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу  
ве сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу  
ио је на службу својој отачбини.</p> <p>Тешка је врло тешка служба његова.</p> <p>Србија је зем 
е.</p> <p>Кад се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јај 
 и стискивао покривач, који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јел 
рце му је задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га 
правдала се пањимама. — Ох, Боже!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, та 
 чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је 
кају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није да 
/p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два т 
сан.</p> <p>Саучешће села олакшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је и 
у били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме леж 
 погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце. 
 се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малакс 
уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које се иште челично  
ка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нестрпљиво очекујем, рекла 
Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистр 
 као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} Значи, да би на просто м 
ио у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликуј 
су заузете још неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на зго 
ицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити.{S} У гово 
креним саучешћем, и кад је видео, да је тешки излив већ на концу био, рече благо:</p> <p>— Ката 
за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбур 
не опсадричке артиљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p>  
ик Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је  
 Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова 
а Предраговића је изнова притиснуо онај тешки сумор који му је већ једном почео био подгризати  
ладину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесних моћних чинил 
дноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој б 
тику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p>„Зар, побро 
о није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нисам  
а пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...</p> <p>Стојанка му отписа:</p> <p 
.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу главицу и учинио  
сам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да л 
каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој браће? 
ићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна сн 
у мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима  
ујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна конфер 
иловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је њего 
 пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпел 
>Све до пола ноћи, болесник је јечао од тешких болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, 
 времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружити — т 
 <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесно да одговарају на нашу артиљериј 
 на добро изађе.{S} Је си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ра 
причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједног дана. 
<p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке посла.{S} 
 се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора с 
ји појавила?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад до 
мо писар Пера.{S} Замишља га како лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превиј 
 кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално  
врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Простења Ранко ј 
шио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гледати како се мучи а не могу му помоћи.</p>  
обљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стрина-Неранџа је о 
те, свирајте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз  
од нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p>  
> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велик 
, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не ја 
траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са наро 
он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму  
вић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обича 
на крај? рече др. Миловановић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се в 
а ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и р 
— питала ју је Стојанка.</p> <p>— Влада тешко рањен — промуца ова и опет заклопи очи.</p> <p>Ст 
с у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези 
ри тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их неистрошена издржала.</p> <p>А камо ли мини 
дође Ната из болнице па ако јој не буде тешко нека и она дође.</p> <p>— Зар нећете милостива ве 
д буде дошла, где сам и ако јој не буде тешко да и она дође.{S} Јеси ли разумела?</p> <pb n="52 
ућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама.{S} Петар се Мрк 
 каже да је отишла код Јованке, која је тешко болесна.{S} А поред овога јој рече, да кад дође Н 
равља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, у 
одмах крећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази 
прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то ме 
деале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и п 
 —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Ш 
обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који ј 
рмонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="20 
пет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси устава 
 је жив, или је мртав?“</p> <p>„Врло је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га  
<p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подн 
адар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, 
тиславу није добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у б 
драговићка је остала крај сина, који се тешко мучио и од болова јечао, као мало, изнемогло дете 
о покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, дома 
еху радосни и весели, само Јованци беше тешко, јер остаде сама самцита, и данас када је њен нај 
иховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и 
кад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себ 
ије добро, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па  
и одмерено много разједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србиј 
} Потом је села на канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да не 
ћи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка бил 
во, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655 
ало.</p> <p>Ранко је био окренут зиду и тешко дисао.{S} Очи му малаксале беху полуотворене.{S}  
трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово ик 
о ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође...  
 највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховита душевна омарина, неки 
ушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко.{S} Нисам ја овамо дошао, да левентујем, него да  
дносно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала  
па је притисак од стране тежње за селом тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло в 
у из Скопља: „Овог дана је под Прилипом тешко рањен пешадијски поручник Влада Алексић и донесен 
отећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко 
је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време стајала крај ње 
 тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што  
у прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у вр 
ада...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>После ових речи 
 снагу, градећи се, да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће г 
и својој, па јој за братом не беше тако тешко, јер је знала, и ако је погинуо, дао је свој драг 
S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао, никакве  
е дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да бол 
ђа.{S} Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом уби 
p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све,  
е разиђоше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У то 
{S} Али је мисли заљубљене девојке врло тешко свратити са оне стазе, која правце води к њезином 
штеника.</p> <p>Са избором је ишло врло тешко, јер је поп Милан био велики Милетићевац, па га к 
 <p>— Добро вино, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то ј 
ували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!..  
ову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, ко 
и тешко...</p> <p>— Не сме теби код нас тешко да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дођ 
ни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S}  
болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше  
ла на глас да је поручник Влада Алексић тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала 
ељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од т 
да дође... не да Мица, да њезином злату тешко дође...</p> <p>Софија се насмеши па је пољуби.</p 
а њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити краљ од земље Србије!</p> <p> 
дова, српска се војска повукла да се од тешког напора и борбе одмори и открени.</p> <p>Освану В 
 уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их  
требно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћет 
и смо дошли да ослободимо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће ц 
, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} Одмакнуо је подаље и стао посматрати го 
 да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре свега је закључе 
да само тачно и савесно одговори својој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ иза 
а је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, 
нџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је и 
е чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске т 
зумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p>  
егове су заслуге велике, он је радио на тешком народном послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— 
 и неспавањем, напрегне сву снагу и, са тешком муком, подигне се са столице и нагне се над пост 
далека пута претоварен теретом, који је тешком муком на себи носио.</p> <p>Из воза почеше силаз 
<p>Све је ово тетка врло добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју с 
} Па још да се могао подичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узал 
 а Ната, гутајући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони 
 пође приносити залогај по залогај, као тешком болеснику каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на т 
није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је нашао изла 
м, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази готово ус 
доста дирљива сцена, где је брат сестру тешком муком подигао са гроба њезина вереника...</p> <p 
аџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова ј 
ригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — српска је в 
ке војске, која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним ј 
.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је поднела наша војска, док се пробила  
цртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крваво 
> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви д 
 јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са великим пожртвовањем н 
је страха од смрти.{S} Он не мери ратне тешкоће и опасности.{S} Његова је лозинка: „Напред — к  
Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} На 
н нас лепо прими и саопшти нам какве су тешкоће и дужности комита, напоменувши да је код комита 
 живот опрости?{S} Зар си заборавила на тешкоћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико  
а нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се њезин бр 
 отаџбине и мога народа, овима дубоку и тешку рану задали.{S} Но, као мален и изнурен народ у о 
 и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у рад 
ељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <p 
> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио је најбоље полиц 
и, па те молим, да примиш исповест моју тешку.</p> <p>„...{S} Она је седила сама и златом везла 
нас изнурено тело, које пребољева једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату  
кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код  
ојничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког српског војника  
ли би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше прогу 
рице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје  
а живим?{S} Ја?</p> <p>Катарина:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, 
а, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, ти јуначки соје! — кликну Милан, и опет притиште сестру 
 Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одго 
здану.{S} Који су се одржали на ногама, ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене н 
 мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, та 
рви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жа 
</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти  
n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си 
кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета  
маш оне, који су пали.</p> <p>Београде, ти си место свршених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} 
 доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли с 
ој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице полетеше...</p> <p>Да 
 свију одговор и мишљење.{S} Главно је, ти буди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састан 
воја дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да 
волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао 
и не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро познајеш живот и доста си посвећена у та 
прсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још  
вали онај радознали.</p> <p>— Море бре, ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пр 
промену, па рече Сокици.</p> <p>— Море, ти ниси према Раши више као пре.</p> <p>Сокица сасвим р 
е — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима познала а не по гласу.</p> <p>—  
 су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће з 
и.{S} Је ли, Стојанка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопљ 
ина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те, Катарина,  
рајеве Албаније и Приморја.</p> <p>— О, ти Бугари! — прозбори сада и Жарко срдито. — Нисам ника 
 желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудице моја! — прихвати Стојанка и притиште Јованчи 
у га позвали и рекли му:</p> <p>— Јово, ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да нов 
ећи очима, окрете се Стојанки, госпођо, ти ме још једина можеш спасти...</p> <p>— Одговарај, ре 
 <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за но 
еном негодовању.</p> <p>— Та мани жено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љу 
насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је  
ће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p>  
е Анђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смеју 
 си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме волео.</p> <p>„Ниси веровао, да те волим; држа 
у разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, шт 
тишала, рече:</p> <p>— Немој плакати... ти си код твоје Мице... немој, срце моје плакати...</p> 
и за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p> <p>Београде,  
г живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Кат 
 што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с 
 <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти си било пуно и препуно осећаја и љубави за своју ота 
и, као зачуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Д 
ским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n= 
а домовино, мили мој словенски крај!{S} Ти једина, ти прекрасна, мени си земаљски рај!“ Тата ме 
Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Тебе је обмахнула моја искренос 
граде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си вели 
плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза 
и.</p> <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S}  
</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си пророк.</p> <p>— Нисам про 
мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</ 
о се вије победничка застава српска.{S} Ти градови и крајеви око њих, данас су српски и мирне в 
 и о средини, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје 
 Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphi 
и само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из осве 
 винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> 
 на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски о 
> <p>Катарина:{S} Није тако, Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} 
требе, које су једној кући потребне.{S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне 
жници — разуми дужници и ништа више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем  
ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, 
>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</ 
ек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питат 
 се српски официр не бави политиком.{S} Ти <pb n="33" /> знаш, да српски официр има само један  
умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а песма ме је од 
 мој Лазаре, ти си још добро прошао.{S} Ти си, ако се не варам, још код Преполца рањен.</p> <p> 
ли тако?</p> <p>— Тако је бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи по 
орђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си се за новац примио да радиш против  
докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз 
у.</p> <p>— Не, одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени 
 за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности 
иза бусије излете Благоје Призренац.{S} Ти га Лазаре познајеш, — рече Приморац, обраћајући се б 
ад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бор 
маш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш пра 
ина, како ја живим?</p> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S}  
ох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p 
:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S} Реци мајци тво 
 ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ј 
ј Петре! — окрену му се Миросављевић. — Ти би тако.{S} А би ли тако и сви наши официри и сва на 
живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{ 
утовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинит 
сасвим начисто.</p> <pb n="205" /> <p>— Ти имаш снаге, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само тре 
ијатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{ 
 био код Коларца.</p> <p>— Не!</p> <p>— Ти си био на телефону код Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p> 
ада, које се нису оствариле...</p> <p>— Ти би, рече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</ 
ила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањам.{S} Ја знам, да с 
 <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Ост 
 о нашим националним задацима.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S 
дојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем. 
амо њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка и погледа Лазаревићу ду 
n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p 
говорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — за 
и си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p> 
ем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао тамо...</p> <p>— Не.</p> <p>— Ти си тамо још 
, — рече један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p 
 заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују 
<p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо 
 са мном као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је т 
е, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да и 
ага моја? запита је Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је л 
ио свој говор, рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам. 
ао?..{S} Да:{S} Вељко Орловић.</p> <p>— Ти си жив регистар, Стојанка — нашали се Лазаревић.</p> 
чних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и с 
а брани браћу своју заробљену.</p> <p>— Ти плачеш, Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрл 
и, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам,  
утим и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи 
> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А 
путовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да ли је заборавила?</p 
ијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено мно 
Да!{S} Кажи ми сасвим искрено?</p> <p>— Ти си посматрао живот и људе и стално их посматраш; под 
ма и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n=" 
и га Приморцу:</p> <p>— Ево брате, нек’ ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.< 
жи је Нати с речима:</p> <p>— Ево, нек’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је 
ик што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — запитаће га болничарка.</p> <p>— Та, ј 
 да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на сахат, скочи жураиво и  
мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спре 
 тебе, а видиш да немаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатељ 
 у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћем 
те.</p> <p>— Мислиш?</p> <p>— Слутим, а ти знаш, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздух 
што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болнице и потражи свога Приморца.{S}  
 ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји 
стезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очит 
лнице.{S} А ви ми остајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави  
иједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p>Не потраја ду 
них облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога ра 
ужине.</p> <p>— Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио  
већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пр 
 на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ја сам твоју тајну изд 
ивке:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...< 
.</p> <p>После мале почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p 
а ниси рекао, да ме не волиш!</p> <p>„А ти си ме волео.{S} Не, ти ниси неваљалац, ти си ме воле 
 <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си  
први поздрав стрина-Неранџин.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па 
н, да га врана попије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — при 
мо не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и у 
сници страних новина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неп 
нда оном своме приши:</l> <l>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ за 
ну моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ исп 
> <p>— На служби!..</p> <p>— Деде, бога ти, одведи овог пријатеља — рече Радојковић креснувши о 
јанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек д 
„Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Ла 
ће очински благослов и теби и оном кога ти избереш себи за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то  
вести.</p> <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то  
божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гро 
авни лек.</p> <p>„Нисам расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу в 
ебе), дебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Мил 
ак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врл 
ага Катарина,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, и 
— Које добро?</p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Неди 
 Лазаревић те поздравља, па ми рече, да ти саопштим, како се национална ствар повољно развија.{ 
на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти 
но.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сах 
о, зато ипак, могла је јасно видети, да ти људи, све те ратне тешкоће и подвиге, сносили су са  
д јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лаза 
хвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе.{S} Разуме се, о 
и мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти кажем: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да  
 сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање на 
Јоване.{S} Ти ипак живиш, ја осећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{ 
да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Ц 
 столицу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро 
ди.</p> <p>— Већ сам давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</ 
, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти вр 
разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p> <pb n=" 
а к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али ни 
 опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти знам спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји 
а стилисту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, С 
> <p>Ох, Стојо, моја драга Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту 
ље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је било данас гледати ову славу; твоје родољубиво ср 
>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског шт 
Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је 
/p> <p>— Да ми нешто кажеш.</p> <p>— Да ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, од 
</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се  
Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам го 
— Натице...{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљ 
 а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упал 
 летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југос 
алче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога гр 
> <p>Ех, селе, моја мила селе, — сад да ти је било стати па гледати!..{S} Капетан Божин сам пол 
 <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због твога греха?</p> <p>„Мислила сам д 
 млађане груди, а твоја сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена не 
е снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шт 
 сеја не може да ти из даљине долети да ти превије рану, да те рањена негује и двори.{S} Јер зн 
 ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док ј 
о голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно  
--> <pb n="87" /> <p>— Остани, барем да ти зашијем капут.{S} Подерао си се на огради.</p> <p>—  
однога.</p> <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам 
ана та несретна књига!</p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала тр 
вши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењући се на 
 Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{ 
м се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на час 
 Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра 
у томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p 
ке, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини пријатељи стали су  
сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање и 
{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Нат 
S} Ето, тако стоји ствар кад не знаш да ти ја кажем.</p> <p>— Е, ти си жено баш промућурна — пе 
м сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро отпевамо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </ 
 шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила ж 
е они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> < 
 и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него д 
ави, Катарина...</p> <p>Катарина:{S} Ја ти кажем, ти ипак живиш.</p> <p>Јован:{S} Па молим те,  
Као окупан, брате.{S} А ти?</p> <p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу он 
ика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да је какав млађи, ти би га и по корацима поз 
, дакле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво  
на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, так 
p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стри 
вао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе прежи 
<l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим сваког дана:</l> <pb n="260" /> <l>Да ти скоро 
{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао ју 
оже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На А 
сту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му ч 
сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</p> <pb 
е красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А где си 
 кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота на бајо 
ко упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и скљука 
та одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњених леш 
па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си, дабо 
а, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како смо желе 
кташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљев 
о сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура 
се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} Пруга је покварена  
 се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи 
 Оберкнежевић задовољно.{S} Е, Катарина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да на 
 поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l> 
 <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l> 
>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p> 
 Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окре 
>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>М 
:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> <p>Јован:{S} Ја живим?{S} Ја?</p> <p 
је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си т 
огледа изненађено, па рече:</p> <p>— Па ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...< 
оки пребацио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти  
 и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси била солдат — реч 
 Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му  
, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти знаш, да сам искрен.</p> <p>— А од куд баш данас да  
моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига и старање наше.{S} Бил 
 сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, ваљда, поњаш, ти, од које мелем очекујем.</p> <p 
азуо опанак и да га дотера на нози — та ти би могла састављати и сановнике кад си тако сигурна  
ка“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знај 
а ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама 
то посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да боље  
у:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам зараз 
ше:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по т 
 <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да 
ина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катари 
 можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>—  
ете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући 
амигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негује 
то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Ни 
т народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар 
, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради се, р 
дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је 
шике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„ 
днокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?</p> <p>— Рече ми: „Кажи им још једном, да м 
 ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да један Нати ната 
а Катарина,</p> <p>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован  
; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чи 
, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и њего 
сак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говорио, а говорио је одрешито српски, држао је ш 
 се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови крајеви привуку пажњу на себе и стану ти пр 
ед?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?< 
че, Пипице“ рече Обркнежевић, „а од куд ти тако доцкан?“</p> <p>„Та дошао сам по вас“...</p> <p 
ј мало љутито одврати.</p> <p>— А одкуд ти можеш знати!?..{S} Ти тако тврдиш баш као да си прор 
јду, доста је...</p> <p>— Ама де, откуд ти да будеш тако солидан — добаци му други — кад знам,  
 испуштао из своје.</p> <p>— Али, откуд ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне,  
.</p> <p>— Јованка, сејо моја!{S} Откуд ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p>  
Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд ти овде?</p> <p>— Не питај, Перо; само нека Бог да да о 
— Добро јутро, Стојанка.</p> <p>— Откуд ти тако рано?! — зачуди му се ова и пружи му обадве рук 
ст, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p>— Дошла сам — рече Јованка, ра 
 могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде ко 
 матер?</p> <p>— Немам.</p> <p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће. 
а познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, 
/p> <p>— Ти је познајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом. 
ут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени  
десну — а оно онамо је друга.{S} Остале ти не могу, са овога места, прстом показати.</p> <p>— Е 
не знају варошког реда.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш ка 
ештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погод 
-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи,  
<p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, да попијем каву, да се с т 
ла према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Март 
бро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је  
 да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ! 
ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени моје дај.{S} Лако је за банку добити рукопис из 
е, на жалост, код вас изишла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, вр 
 рече, већ нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату са 
 онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе слегну, као оно вали,  
вој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш каквог другог посла.{S} Главно је, да пошт 
од њих и колико би милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломат 
ну руком:</p> <p>— Води га!...{S} Па се ти с њиме споразуми како знаш.</p> <p>Још Радојковић ни 
 локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.< 
ш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Пантал 
акве скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да  
.</p> <p>— Е, гле ти њега, од кад си се ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и  
и за овај ожиљак.</p> <p>— А како си се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита г 
собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговор 
да је сва пруга запремљена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са р 
о се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p> 
ричати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му онај радоз 
моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада  
>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је В 
овић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе кри 
 — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити.{S} 
о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је ра 
Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам се ј 
ит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам 
ена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te salu 
 У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дај 
о Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио.</ 
речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка с 
 <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће 
 ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га неће 
и оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише с 
у свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} Њихо 
>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински  
ори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би б 
ш пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти  
чарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p>  
и.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавно 
ити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће 
стељи, намести се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по  
долетела врана те га попила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну д 
ећа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату 
рао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— 
S} Би!.. — продера се Јуришић, — И ја и ти и Жарко и сви официри и сва војска наша!</p> <p>— Жи 
мо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже 
алда лепша не може бити.{S} И, као ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{ 
етара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш. — Приметиће један.</p> <p>— Можеш, 
елик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш  
ај се данашњег дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме  
је:</p> <p>„Кад мислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је пр 
о:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и  
та крвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто т 
<p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — прихвати Ната ра 
ним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који пут, рече Лазаревић.</p> <p>— Она није крива.</ 
та, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и у 
овору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бата-Лаза, окр 
ити и надгледати онако исто као да си и ти сам поред ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала 
ке горе и испасти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се нат 
p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си и 
а сам, да твоја бити не могу, знао си и ти, али прекора за тебе, драги, немам, јер тебе само во 
осићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Роси 
p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S 
 како.</p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овам 
 иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а  
Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Зас 
денцима.</p> <p>— Ђорђе, старојко мој и ти, куме Перо и Недељко брате, ви сте сведоци мојој нај 
нске груди.{S} Ох, да си којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица н 
ог резултата дође...{S} Мора да си му и ти бар донекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те п 
ни својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, 
и твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно пр 
у.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p>— Тако је!{S}  
и, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па 
по примила, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца им 
оја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нат 
ним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.< 
рина ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубав 
а, жалосна вратила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе до 
> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотиву...</p> <p>— Али не брини се ти. 
Прилепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поноси 
кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести —  
што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је наш Пера?{S} Одведи ти мене к њему.</p>  
ч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, да се нешто спрема? запи 
ајко, нама казати све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И о 
ћи се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је с 
је дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина- 
жим.{S} Рекох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја 
. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</ 
— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p> 
рчења сасвим отворено.</p> <p>— Јеси ли ти Београђанка?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па, болан брај 
аред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у жив 
 па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пе 
а — да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“? 
</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнод 
же ми:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p 
— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци... 
ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не знала, да је овај јунак оставио кашику мозг 
дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да мој брат држи новине, па, кад 
ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Миловановић, каквих вести из Русије?</p> <p> 
злогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћ 
а се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душо 
много.{S} Мислила сам и премишљала, али ти не могу друго рећи, него да мислим, да је покајање з 
да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна о 
ст, тебе су занеле кризе душе моје, али ти ниси сазнала све.{S} Сазнала си много грехова и погр 
м расположена, да ти држим придику, али ти ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити п 
аје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе друкчије гледам него на  
м је мој ратни извештај завршен.{S} Али ти морам испричати један ванредно дирљив призор који уз 
 разабра и рече Милану:</p> <p>— Остани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десе 
нистра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив 
ви, очито сневесељен:</p> <p>— Слаба си ти за ову ломљаву, сејо...</p> <p>— Не бој се, Миле.{S} 
изнањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недићева Ната, а друго: да си Перина Ната — нашали с 
рихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сад 
.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао  
ва на овом свету.{S} Кад помислим да си ти моја, онди осећам да сам постигао блаженство какво с 
 к њој па је запита:</p> <p>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} О 
рену оном високом:</p> <p>— А откуда си ти, брате?</p> <p>— Ја сам са Приморја па, ето, и ја до 
 те Недићева Нато, сунце живота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пу 
д Коларца!</p> <p>— Не.</p> <p>— Кад си ти био на телефону код Коларца, онда је оркестар свирао 
оуздањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p 
твар да привредем крају, бар сад док си ти овде.</p> <p>— С Катарином?...</p> <p>— Да! — Потврд 
љига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „ 
опло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрену се доктор опет к девој 
 печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија имитов 
ован:{S} Не!</p> <p>Катарина:{S} Баш си ти...</p> <p>Јован:{S} Тати сам се јавио.{S} Запевао са 
рина, само да ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S 
амо да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и еру 
 <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви гла 
сети па рече оном другом:</p> <p>„Скочи ти, Момире, на кола па створи, ма откуда, каквог доктор 
е ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Немој да 
треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити белу к 
че јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није  
— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у в 
а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p 
и за слободу заробљене браће своје, док ти светли идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим ку 
ди му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуд 
ру?</p> <p>— Божјом вољом.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ов 
м путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним нашим људима из удружењ 
оје примих и рузумех све.</p> <p>Јављам ти, на жалост, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу 
езгре и здравих инстиката.{S} Ја, морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте,  
и могао ништа разабрати?</p> <p>— Морам ти рећи, да ми се Јова врло изменио.{S} Ни налик више н 
е равни на Мртвој стражи.</p> <p>»Морам ти и за себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам 
е зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно здрава.{S} Готова с 
Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби  
 до данас.{S} Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која т 
ово је наша стрина-Неранџа, о којој сам ти причала.</p> <p>Анђа остави на сточић слатко, пољуби 
ли да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душе 
p>„Драги Лазаревићу,</p> <p>„Обећао сам ти писати о књизи „<title>Србија није Пијемонт</title>“ 
>— Катарина зар си заборавила, како сам ти рекао, да мораш бити јака.{S} Сви смо ми велика сиро 
 о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, оп 
 Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас  
ам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незна 
 сасвим не оздрави.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа 
ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у р 
о да се овде с нама забављају.{S} Кажем ти, празан Београд.{S} Отишли сви официри, званичници,  
 је Предраговић. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, 
 једног рањеника носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одл 
о и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он  
:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао  
во извршујем, и, пре свега, испоручујем ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери з 
itle>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Сокол 
ја је од данас српска и божја.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће за 
ко ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опште радости српск 
> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог облог, пластичног, темпераме 
от.{S} Живи, живи, живи...</p> <p>Желим ти праву срећу!</p> <p>Желим ти, да извршиш мисију свог 
шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде нема!{ 
ено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не зн 
решито јој рече:</p> <p>— Ех, мати, син ти је јуначки погинуо.{S} Буди поносна.{S} Имала си га  
чином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позоришта?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уз 
те да правиш.</p> <p>— Ја нисам роб као ти.{S} Ја сам слободан, свој, сасвим свој; ја сам ја.</ 
а имам право.{S} А сви су људи таки као ти.{S} Неће дати жени заправо, све дотле, док напослетк 
иву нађох! --> <pb n="379" /> <p>— Бабо ти је све опростио.{S} Ни речце ти неће прозборити о он 
 пише:</p> <p>„Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, сед 
т.</p> <p>— Можеш, синко, можеш.{S} Ево ти дајем благослов.</p> <p>Пера скиде брже-боље један п 
и карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, рукујући се с њим, с 
се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надр 
{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> < 
емо с њом на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која д 
испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ  
ћ“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја с 
их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њ 
полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману р 
уд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече 
наку, Стојанка запита само:</p> <p>— Ко ти рече?</p> <p>— Новине — прошапута Јованка, не отвара 
>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се застиди.{S} Исплете 
исму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p> 
 ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одг 
 ево ти пушке, а ти је само избаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока ов 
 је прошло...</p> <p>— Кажи, злато, ако ти је код нас нешто криво.</p> <pb n="271" /> <gap unit 
рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да обавимо нашу веридбу.</p> <p>Стојанк 
ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="283" /> млађане груди, а 
ља довела овамо, овако изненада.{S} Ако ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најср 
 не спрдај се — одбаци му Стојан. — Ако ти заручница сазна да си оставио кашику мозга под Рујно 
 те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па дајеш полета одго 
ако си ми?</p> <p>— Ја добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p> 
али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S} Ми, мој Никола, морамо  
Испричао сам госпођи Стојанци оно, како ти је Алексић спасао живот; али не могох прећутати ни о 
, млади господине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, леп 
и си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутр 
тала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</p> <p>— Лепо, одговори С 
 вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свакако!{S} Не могу живити од кирајџи 
 рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост  
а.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити  
 те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радост 
 мојој пријатељици. <pb n="84" /> „Како ти се овај допада?“ запитала ме.{S} Рекла сам одлучно:  
е вечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепш 
ам, да и ти баш не имаш онолико, колико ти је потребно.</p> <p>— Ех, немам — љутну се бата-Лаза 
че:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити...</p> <p>Није завршила 
 знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где п 
 да ли је он побегао или није, а остало ти мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова в 
лећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не м 
ња сензације...</p> <p>— Ако, ако, само ти мени реци, да ли је он побегао или није, а остало ти 
 приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни 
ариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама 
и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на ствари.< 
и, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одговор, кад се са девојком разговоримо.“ Рачунамо,  
 за великог рачунџију, али ми, који смо ти близу, видимо, како ти се очас јави стари занос.{S}  
мо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а  
е једном од слугу његових исповедио; но ти знаш, да ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штир 
у.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ ништа нисам послао, а знам, колико волиш чоколад 
 нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчи 
проштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је д 
 Бабо, опрости ми! —</p> <p>— Опроштено ти је, дете моје.{S} Опроштено ти је све!{S} Али прошћа 
ка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога 
авело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да 
, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда 
се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p>  
млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је О 
 замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бо 
<p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада 
p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</p> <p>И пита багрема мирис: кам оде моја Ната?</p> 
м хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једр 
прављене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и  
смеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече мајор 
тну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је  
ој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди Јова 
 им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у р 
че лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан.{S} 
вот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад се  
 не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити доб 
е.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада б 
ше у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом задово 
епила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само да би 
је него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача.{S} 
чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане леве  
ори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни от 
 моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под горостасном 
не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па 
 више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетила се 
и.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, Срб 
 па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разрогаче 
/p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Неприја 
 буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га ув 
прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже  
е.</p> <p>— Сад нек’ је доста!..{S} Бар ти Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Н 
орица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици 
ћу и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све з 
 и, дрмусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних пре 
сић му се приближи и рече:</p> <p>— Зар ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ра 
 у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p 
 стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> < 
Не знам.</p> <p>— Е, мој брајко, па зар ти не знаш, да је Србија земља вештака и глупака.</p> < 
које су те две партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p 
разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога  
Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори ка 
<p>„Остави, дакле, Лазаревићу мене, јер ти врло добро знаш, како ја Србију схваћам; а знаш врло 
{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колен 
је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... ууб 
стај ми с Богом, Перо сине.{S} Од данас ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Ст 
ом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опред 
аћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја ид 
n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{ 
познато.</p> <p>— Ако се не журиш, могу ти причати — рече доброћудно Приморац.</p> <p>— Какво ж 
о бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и  
ети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја п 
 још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказати како бих се радовала да је нађу...{S} А чуј 
 црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Срб 
ло у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта  
rituri te salutant!</foreign>“ и кад му ти исто одговориш, дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> 
еснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p> 
и крајеви привуку пажњу на себе и стану ти причати о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти п 
 то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на д 
 њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе дево 
еро имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам донео и 
е љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с  
инар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар сви 
у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; т 
задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ 
 наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу б 
а је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи. 
ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— Одла 
-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем 
 Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а тебе г 
се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње реч 
е има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S} Г 
на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти нап 
 и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове болн 
ико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин н 
коме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</p>  
 њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и вес 
>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> < 
 ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи 
Кад стигнем на опредељено место, писаћу ти опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дне 
{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцније.{S} Јављам ти, да сам се нашао са извесним н 
/p> <p>„О себи, драга Катарина, причаћу ти, кад се вратим.</p> <p>„Срдачно те поздравља</p> <p> 
тиком.</p> <pb n="257" /> <p>»С радошћу ти саопштавам, да се та политика сасвим слаже са тежњам 
ивела, никад заборавити нећу, ал сам их ти опростила.</p> <p>„Па да ли икад на мене помислиш?</ 
реник има врло добру негу.{S} Стога бих ти саветовала, твога здравља ради, да причекаш још дан  
итао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, немој да се вараш; 
наш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се б 
 је ваш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, 
p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе 
<p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља ината, али није баш сасвим тако. 
парче; ако си најбољи политичар, дрипац ти обеси канту па све звони.</p> <p>— Ама, зар нема сол 
едо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ож 
чно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> <p>— Тачно!</p> <p>Марта је бил 
 <p>— Јово, заврши млади пуковник, плач ти помоћи неће, јер Србија нема срца за оне, који су јо 
ндина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија уку 
Лазаревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — 
S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господин си, знаш како је“.</p> <p>„Ост 
умио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављевић 
 зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту  
 свршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар  
 кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину з 
/p> <p>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је  
емој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p 
но.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде 
н, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било говорити с 
те</head> <p>Београде, Београде!</p> <p>Ти си наш велики свет!{S} Ти си наша Пешта, Беч, Париз, 
 наша Пешта, Беч, Париз, Лондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње,  
 и многи роман копреном покрива.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије 
м преко ноћи автономне Албаније.</p> <p>Ти знаш врло добро какве муке, тешкоће и жртве је подне 
у избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она 
у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и 
</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си за живот.{S} Живи, 
де пред мене, дрско ме погледа и рече: „Ти си Бора Радојковић?“ Потврдим.{S} Онда он рече: „<fo 
 Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се  
бри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за з 
 хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p>„Ала си груб!</p> <p>„Но ја 
е, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да  
ј бити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разгов 
.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p 
да тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширниј 
воме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како и 
, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш  
вим одређену спољашњу политику.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија  
ада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју жељу, показала своје дарове.</p> <p 
еће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја сам тебе искре 
јати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија.{S} Како ти наредиш, он 
е бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} Ти знадеш, ко је  
као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо пр 
ерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{S} Командант, капе 
материних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влаж 
питаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе В 
гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било ж 
аговићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она по 
 за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су 
н то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p 
кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки 
и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу 
е, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и недужних, голоруких 
 Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у дру 
да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српских крволока.{S} Сав горим 
је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступком они изневерише своје савезнике.{S} 
се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече бујица н 
снаге народне постало је по мало, а, за тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињ 
јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су му реферисали о текућим 
чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p 
епотом, понудили су је да седне, па, за тим, и да руча.</p> </div> <pb n="114" /> <div type="ch 
ан сахат већ су били пред селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пре 
ћу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне 
 немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане тајна!) 
е, конопац је с ногу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p 
пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа. 
вори Раша озбиљно.</p> <p>Сокица је, за тим, стално мислила, да је Раша републиканац, а како је 
и, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилаг 
о му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад  
ико не отвара.</p> <p>Радојловић је, за тим, звонио дуго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У  
.</p> <p>Пипица отера таљиге, да се, за тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу 
, много волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уве 
та му је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> 
з отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим погледаше, а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, х 
<p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и 
ло, да смо се преварили, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа. 
њем ме гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јав 
мера им је била, да га расположе, и, за тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после 
роши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим. 
ед Распећем, на које је погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је го 
.</p> <p>Краљ опет оде до прозора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p 
 задатке.</p> <pb n="91" /> <p>Краљ, за тим, размишљаше о последњем реферату министра инострани 
се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојал 
седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Т 
ечке пио пиво.</p> <p>Покушавали су, за тим, и други, да из бечке пију пиво, али нису могли.{S} 
орају истину рећи.</p> <p>Питали су, за тим, и питали, али нико ништа не зна.</p> <p>Већ је изб 
е.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направ 
 писмо, даде руком знак Анђи да иде; за тим брзо и нестрпљиво отвори писмо свога вереника.</p>  
н је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за све 
>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, привуче своју столицу и  
ем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчевом, <pb n="656" /> Васином па поред  
ресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку  
Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му  
> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше и опет плачући:</p>  
амо о политици, па ми већ досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети ро 
 уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n=" 
ненађеним ал проницавим погледом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народ 
м случаји, ову недељу може извући. — За тим Николајевић пружи руку старом Предраговићу, а овај  
 а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно завапи:</p> <p>— Зар само имала!..{S 
овић позва гомилицу, да се разиђе, а за тим, зазвони на Мартину капију.</p> <p>Нико не отвара.< 
о до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> 
{S} Некад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о п 
 после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је до 
> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! 
 док се пандур није добро набокао, а за тим су почели избацивати гласове, који су личили на гла 
е.</p> <p>На пазару је прво мерио, а за тим јој је као пријатељски приступио, но она се одмах д 
та; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи. 
вима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софру.</p> <p>За вечером је 
а девојачку душу, рече полугласно, а за тим гласно: еј, газдарице!</p> <p>Нема одзива.</p> <p>О 
че Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, нехотице, прешао на догађа 
ен.</p> <p>Српским је политичарима а за тим и руским лебдила пред очима идеја балканског савеза 
и, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" />  
сретне љубави, настављаше Воја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са  
ом.{S} За тим рече:</p> <p>— Лозинка за тим!</p> <p>— Бомба народноме непријатељу! одговори брз 
 n="238" /> <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегор 
е све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и  
ад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на станици новинар Јован Оберкне 
.</p> <p>Мајорица затражи артије, па за тим написа мајору овај телеграм:</p> <p>„Срдачно вас по 
ревић је неко време био замишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</ 
>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не знам ништа, али се вечерас 
у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били ка 
ледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топл 
ог пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуцибатино једна!{S} Зар да нам  
> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за тим Радојловић.{S} Где је?{S} Где се може наћи?{S} Да л 
ући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да н 
</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну кале 
ш три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо на север отпловила.</p> <p>На путу је  
ећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Мице добијала.</p> <p>Мица је Софију брзо зав 
 упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{S} Тако смо се раздрагали, да смо пуцал 
м, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си до 
рзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца поред „Москве“ пролазио је погреб 
хне или омахне десном руком, да њоме за тим опет лице поклопи.</p> <p>Тешко, врло је тешко бити 
е усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџиј 
натих лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ра 
Спасенија се вратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</ 
<p>— Ти си му писала оне карте? рече за тим врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља м 
него је полако изведе.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> < 
 поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазво 
јон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у је 
би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањи 
јући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, да је кава отрована 
 на истоку, тамо према Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземно 
и обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад 
 бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови.</p> <p>Морски је пу 
<p>Лазаревић се предомишљаше, па јој за тим рече:</p> <p>— На болничарство.</p> <p>— Збиља! реч 
читим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахат 
 одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао је ред у  
путише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном сало 
а она говори истину.{S} Пођоше, мало за тим, и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдск 
а — ратна објава краља Петра, а мало за тим и ратна објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Б 
м раду на балканскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др.  
 Какво је ово лепо вече.</p> <p>Мало за тим Мара поче свирати и певати „<title>Кад сам синоћ иш 
 контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, 
ор о обичним стварима.{S} Прешли смо за тим полако на политику и ослобођење наше браће у Турско 
 неколико метака.</p> <p>Но, наскоро за тим, стиже и немила заповед главне команде, да се све с 
е „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањима 
е.{S} Ја сам Оберкнежевић!{S} Младић за тим рече брзо и енергично:</p> <p>— Народно ослобођење! 
тиште.</p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p 
 је писала она.</p> <pb n="24" /> <p>За тим силом поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужни 
ситила, или тетка сестричине.</p> <p>За тим немарно баци писмо на сто.{S} Но, случајно спази ма 
еки суров и немилостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хај 
поду официре кавом послужити.</p> <p>За тим је госпођа Стојанка испекла добру каву и на сребрно 
ом својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, господине мајоре, 
оја је била стојала на столу.</p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у  
рата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим рече:</p> <p>— Духни још једанпут.</p> <p>Стрина-Не 
 и надчовечанском снагом одржали.{S} На тим нас је положајима и ноћ затекла.{S} О одмору није м 
 Петар!« или »Живела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p 
ишић.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, за 
вим, па ако нужда захте и да погинем са тим незахвалним Бугарима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та ид 
.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако 
торију Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије победничка застава српска.{ 
 али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокругом обасјано.{S} Љу 
 владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар  
њење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p> 
уштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим с 
срдачно пружала руку свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сук 
p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, д 
ицу скрије.</p> <p>Оберкнежевић је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци  
ску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тог 
... --><pb n="453" /> и кум причају и о тим биткама, јер су они од онога дана, када је први срп 
регови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњака.{S} Са неких се в 
 и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— 
окори пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код н 
да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била готова, онда настави; — Тако.{S} А сад ми не з 
да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покличом отезало неколико дана, због недовршене спр 
мо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо били готови.{S} Нађем купца, па продам и кућу и 
 је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо 
ља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.< 
c" /> <!-- ...гледај, докторе, пожури с тим превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.  
 као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје потврдила.{S} Прво: да си ти Недиће 
вириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стари доктор, кој 
> <pb n="635" /> <p>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да с 
 том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се два одељења треће српске арм 
ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p> <p>„Теби се не жури“ 
е питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само  
ој те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Ње 
ше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мој 
 интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој т 
ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са не 
карно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за тоб 
 блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у деб 
ом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часов 
ном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунил 
живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној ств 
ду подјармљене браће своје.</p> <p>Међу тим рањеницима беше и десет до петнаест комита и три Ар 
и и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо го 
!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор 
мична, спаваћива рањеника.{S} А кад је, тиме, олакшала срцу и подигла се да пође, рањеник уздах 
утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена, који преда 
окрајине које су некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може  
аци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p 
вићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, 
ако рећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да 
х! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што с 
ушом својом...</p> <p>Па јесам ли се ја тиме огрешила о патриотску дужност своју?..{S} Јесам ли 
 <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта ст 
и свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има још времена.{S} Кад дође врем 
, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина самога писма 
нархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{ 
приказаше нас пред Европом још мањима и тиме сами себе пред другима потцењујемо.</p> <p>Сматрам 
<p>— Он има много друга посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли  
важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> <p>Тако на пример:</p> 
а, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати је неко време ст 
и Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина прочита писмо.</p> <p>Кат 
омисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако леп 
е страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили 
а рамени глава, тај се морао задовољити тиме, да на Бадње вече и о Светлом Дану сакупи око себе 
е, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени стручњ 
а он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, је 
 ја бих на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Јед 
бих имала права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која  
свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> свршен и стрина-Нера 
ди?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био сам на вечери код Теофан 
винили.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њих 
 су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бу 
ј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p 
д.{S} На Синчу-Тепе стајао је командант тимочке дивизије пуковник Кондић, који је руководио нап 
вао дивизијом, која је била према нашој тимочкој.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бит 
ција на бојном пољу је мутна.{S} Европа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у 
 само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону с 
игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златној слободи, ј 
 и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нес 
 није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше неописано жао.{S} Ја сам га 
же ми, кад је добре воље, да сам Горков тип, да сам босјак, и да не могу на једном месту више о 
 само један адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомо 
а Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb n="44" /> је Здравко  
пим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Пр 
и уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадо 
ан, лепе телесне структуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђ 
за руком окупити око себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска же 
S} Како сте красни, како сте симпатични типови, а колико ли темперамента имате.{S} Не могу да в 
ачкој Кафани“, био је стан организације типографских радника.</p> <p>Кафана пуна.{S} За столови 
ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањ 
, па су најпосле саставили план, „да се тираније коначно опросте“.</p> <p>Мајорица је била жена 
ља, које процвиле и пропишта под игом и тиранском владавином азијатских зулумћара.</p> <p>На њи 
избила на Адрију заузевши Драч, Медову, Тирану и покорила северни део Албаније.</p> <p>На захте 
ном снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену браћу и 
друштву, помео Н. на Сави са оним М. на Тиси и, наравно, бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — 
е био препун света, који се нестрпељиво тискао један поред другог, очекујући долазак воза.</p>  
сет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и 
рода српскога, који је покренуо стотине тисућа српских синова да погину за заветну мисао српску 
едњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; о 
ом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план беше, да потуче прву, гла 
пских комита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу п 
ита, да се свети злотворима за тисуће и тисуће невиних жртава, да се бори за слободу потлачене  
у, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте ко 
адама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте  
На три километара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверза 
 дочекује руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот мл 
тоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу 
а домаку Тарабоша, Бардањолта и Брдице, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо 
 било слушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њи 
 неосвојивих градова.</p> <p>После пада тих градова, српска се војска повукла да се од тешког н 
 па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу коли 
а се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грље 
ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</p> <p>Једно јутро, поручник Влада Алекси 
е слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, 
њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање  
е уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко је пошао из свога стана и  
.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошут 
ога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву  
је генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску  
етанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од тих записа.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n=" 
 и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљењ 
рпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих прометних запрека на свакој станици, ми бисмо већ д 
и банатска снива...</p> <p>Београд није тих.{S} Јер је ноћ, јер је месечина, а Београд воли ноћ 
> <p>На официровом се лицу изгуби после тих речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрин 
и уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуше и поседаше око краља, да с пуним гру 
 и душу, непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у к 
 пут згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи  
азио руски новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и 
јанком која се до вечера није мицала из тих просторија, онда се исповедила својој доброј предсе 
, и многа је његова одлука произишла из тих саветовања.</p> <p>Пашић је, наравно, био међу оним 
 на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што се то  
{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не може изнети живе гл 
ам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врло много сазнао.</p> <p>„Пуна срца  
 пуне суза.</p> <p>Стојанка је одмах из тих суза закључила, какав јој глас Јованка доноси...</p 
вако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се развије права и искрена љубав,  
 ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин прену на поздрав неког господина, 
и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голубије срце, 
Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи 
гарофилом“ и да ако дође до истинитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p> 
адоше на крвавом разбојишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног наро 
ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тра 
чиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве  
ку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога  
розничавим нестрпљењем очекивале пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама при 
а Косово прима с благодарношћу заклетву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихов 
а је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија ема 
бало је још извојевати и погодбе животу тих покрајина, животне погодбе Краљевини српској.{S} А  
 па им се почела развијати жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су 
а и банатска, која се на месечини види, тиха је и снива.{S} Раван сремска и банатска снива...</ 
>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S} Време је саставни део Бео 
у употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, пажљиво, али са јасним изразом страха на 
 строју.{S} Све је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соб 
же над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S}  
с до овога дошло.</p> <p>Стрина-Неранџа тихо плакаше.{S} За тим, бришући полако сузе, говораше  
и неприметно губила.</p> <p>Било је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да  
есеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше од стола.</p> <p>— Док г 
слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не уми 
ина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која жена? запита Лазаревић изненађено.< 
но подваљак, нагне јој се ближе па рече тихо:</p> <p>— Ја бих желео... ако ти пристајеш... да о 
е био доручак, а после овога се мирно и тихо разиђоше сваки на своју страну.</p> <p>Тек када се 
ревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радоснију, коју веселију 
рену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећно вам било!...{S} А сада, можда би  
на и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је 
лав“...</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} 
м понова склопи очи.</p> <p>Предраговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, 
ада се мало прибра, седајући на столицу тихо и готово нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чут 
 борбом, клонула спусти се на наслоњачу тихо и нечујно зајеца:</p> <p>— Ваљда нису сви људи так 
черњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из г 
тупамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — ост 
стану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди, а  
<p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш  
питање, Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награ 
оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте  
а удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп 
p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, 
еоградски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ниш 
тио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су прешли на разг 
 њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи ме тако дале 
но одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ прве неде 
хнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не верујем да  
" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих да 
же себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не хтедоше 
љују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте 
рној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турск 
дања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о њезиноме абор 
главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опши 
>— Махни ђавола! — рече мајор и настави тишијим гласом —:{S} Право да вам кажем, ја немам вере  
Одох, Стојо, и ја, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио орд 
 могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред врати 
им великим дурбинима.</p> <p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душ 
 је отпио.</p> <p>И опет настаде гробна тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања 
имну с главом.</p> <p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јова 
а и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>По 
<pb n="580" /> <p>Те ноћи је владала је тишина.{S} Сваку смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} 
 на сто...</p> <p>Неко време владала је тишина.{S} Предраговић који и иначе био слаб, сад још н 
ећи какав се оркан спрема, из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска 
ци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џин 
еговог венчања.</p> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> 
ad>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра п 
а обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око дев 
мен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљ 
одужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p> <p>— Госпођа Стојанка вас је позд 
ју чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњаваше јецање и плач матере и кћерке.< 
а или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређене — како он мишљаше — за то, да  
ав! — рече Оберкнежевић, да би прекинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подиг 
к.</p> <p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им ј 
а, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше гласи, да  
рема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраље 
ма Арнауткеју, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та с 
 се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стеванчев 
ом нема деце.{S} Њега је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, ш 
д којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора стрести кад погледа, 
 је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горк 
 А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо  
.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде  
тупила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:</p> <p>— Тако.{S} Сад сам и ја сп 
о по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних 
атера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље разлоге, и  
 <p>Поред овог случаја, дешавало се још тма задиркивања и заједања од стране бугарских војника  
 очинске љубави према детету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостав 
еба од јучерашњега дана, облаци мутни и тмури почели су се разилазити.</p> <pb n="727" /> <p>На 
илу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„З 
м јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још све нисам ни рекао!), а она ме је 
нци и анархисте све саме неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац 
ла толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећ 
нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Д 
епоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели го 
дајући је са сваке стране.</p> <p>— Да, то је — потврди комита.</p> <p>— Слушао сам отприлике к 
"123" /><gap unit="graphic" /><!-- „Да, то је био мој јавни протест.“ --><pb n="124" /> равноте 
тиком јаке и одређене воље, и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула 
свећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је приметила, па јој је једном приликом и рекла:</p> 
 душе.</p> <p>Кад је министарска криза, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без  
о и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ин 
ичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, 
чарка.</p> <p>— Та, је ли колико тешка, то ти не знам рећи, јер ју нисам мерио.{S} Али, да ми н 
.. промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</ 
ара, Куманова, Бакарног Гумна и Битоља, то све беше мало онима, који беху опсењени лажним писањ 
унам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p 
уза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да  
</p> <p>— Госпођицу ова тема не занима, то примећујем по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на ш 
кетовање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезн 
во познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, може бити ипак помо 
 и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужују, јер они нису ништа дру 
ило угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се рад 
 га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Матија, нема другог Матије осим њега.{S} О, о, Ма 
и одлучнији.</p> <p>Пашић је дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањ 
 мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, каквих данас врло мало има  
у службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и онда, ка 
зиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офанзивне и дефанзивне акц 
да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у с 
јући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу  
ћао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да 
анас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и 
 пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном, пре неких десет- 
уги, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно  
презире смрт.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут  
е — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А  
о је завршио:</p> <p>„Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада  
пре једнога сата однео амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је  
у милостива срца ова господа и госпође, то нема више.{S} Сасвим други свет.{S} Није као онај ко 
о је из Београда...</p> <p>— Одакле је, то није тако тешко погодити, него од кога је?</p> <p>По 
ега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Беогр 
им крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и д 
новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине, он је пре свега сам прочи 
али ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стрина-Неранџа је, иак 
> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће би 
убав, изазвала је кризу.</p> <p>Не, не, то би било страшно.{S} Колика грижа савести би сироту м 
настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна б 
оси.</p> <p>Бар Србија са своје стране, то своје пријатељство је и видно је испољила, када је с 
 <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуција земље Србије.</p>  
ј руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио, кад му  
Ђевђелија са једним малим делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати правед 
лиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да  
ли мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства 
до, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако вас руководе други разло 
о пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Как 
ете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml 
з сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био посао“, а Оберкнежевић одлучно рече:</p> <p>— 
жавања око припремања задоцнили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који 
што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> 
ренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, коју од дужег времена у  
p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осведочисте да је неправилно и неправично. 
ичати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једини, који је за његову тај 
са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Ри 
.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног  
ког савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милути 
9" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и 
ити ил не бити!</p> <p>Бити ил не бити, то се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције 
смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не помишљамо већ Вас с радошћу и пуним ср 
х!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад  
о, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена је нешто сасвим обично.</p> < 
варају: „Ко губи, има право да се љути, то јест прво кад плати.“ Те се после овога полако удаљу 
а се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После малог размишљања рече Лазар 
ној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима 
јим околинама имају припасти Бугарској, то он, Пашић, свечано изјављује, да су ти градови и вар 
<p>„Драги бабо и слатка нано! — Ја сам, то јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана с 
} Јер живот, какав ја са њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>—  
с ставим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против  
Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша дипломатска ситуа 
 пак не би постигао међусобан споразум, то би питање решио изабрани мировни суд или можда руски 
иљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио кум!.. — ос 
имназији.</p> <p>Пошто није био писмен, то замоли стражара, који је стајао пред врати, да потра 
се Жарко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{ 
{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као с 
највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb 
оме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна онај министар, како се зове...{S} Миловановић.</ 
, заборави и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих мог 
дин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канце 
 сасвим напустио К., али где је отишао, то нису могли сазнати.</p> <pb n="643" /> <p>На поласку 
бо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина без краја  
паштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и самог Пашића руко 
, да оно мишљење, које јој је он изнео, то исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј 
ан да не пали.{S} Када будем ја опалио, то нека је знак за брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, о 
еби и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S 
равог Србина родољуба.{S} А да је тако, то је покојник и делом засведочио.{S} Покојник се као р 
сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Об 
ом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу 
 именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb n="427" /> Дунава до Охрида и  
 у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, могла је знати и осећати.</p> <p 
рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S}  
Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, ш 
ко издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велика сила.</p> <p>Може бити, али се некако са с 
еди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{S} Али полеђина притискив 
 за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе  
лади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампан 
ог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка Једрену 
о лична, тако исто и имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p 
>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић у 
ја је Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова зн 
рбија је имала општу спољашњу политику, то је била општа национална политика, али та није имала 
но што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пр 
адно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтевао баш сам интерес наше отаџбине.{S} Па и с 
и српске владе, јер по њезином мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Срп 
{S} Ако будеш жив, потражи моју сестру, то јој однеси...</p> <p>Иза ових речи је изгубио свест. 
Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Вознесенск 
лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, погледа радосн 
евић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, реч 
 на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна, — рече Лазаревић, пруживши леву руку 
Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „к 
о, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, 
 Кажите ми без женирања.“</p> <p>„Па... то сам сматрао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?< 
ећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањимама.</p> <p>— Но — заврши потпук 
мој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто много допада“.</p> <p>Тако мисли правник 
е завело па згрешила својим родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде 
светнике.</p> <p>Појава сасма природна: то не беху освајачи, него ослободиоци; не беху душмани, 
о је рекао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Бил 
јанска жена, госпођо, није проститутка; то је жена здрава и паметна, и сасвим је добар темељ за 
 дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то и 
 лединачко бело боље је од карловачког; то је са Брестова.{S} Како само мирише на грожђе.{S} Пи 
, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и 
 здраво, његови мишићи силно вибрирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно 
а јасно казивало, или је <pb n="331" /> то био продукт оне загонетне привржености која се у Миц 
ше, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} Реците ми, како ви то замиш 
ли он њу воли?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљ 
о отимају.</p> <pb n="707" /> <p>Не!{S} То никако не могу дозволити и са таковим мишљењем не мо 
.{S} Промашен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Пром 
смешећи се.</p> <p>— Лепо бога ми!..{S} То ми се допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо 
евљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} То се не пристоји бар Теби, која си као права Српкиња и 
.{S} Катарина се нада, нада, нада...{S} То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, 
 да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Бо 
 Ја није крив...{S} Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, кој 
а она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и бр 
от...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња оног 
сле поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S 
ија, то није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, т 
нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и  
утима иза леђа, нова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничко 
S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Доб 
есто пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло боли!{S} Та ако морам <pb n="151" /><gap  
дивила, како се бранила и одбранила.{S} То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p 
 Стојанка га је са сузама испратила.{S} То је било први пут, да та дивна жена сузу пусти, кад ј 
рање <pb n="326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајоне 
Него?</p> <p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Бол 
ругим речима, на првом кораку корпа.{S} То ми се никако не допада. — Рече јој Оберкнежевић изди 
вује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту 
 Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве поро 
 да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар онај, кога би ја свом 
ора данас да потисне Петра Мрконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив 
p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше  
 покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српск 
тиву Мирковићу дати потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} К 
ромне и некада тако страшне тврђаве.{S} То је био сасвим несвестан отпор, али се паду приближио 
а не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="47 
оцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p>  
 шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква п 
ловажавају и потцењују наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога  
и света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица п 
вукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да с 
ли и проводили своје слободно време.{S} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите. 
 старешине и ове за своје потчињене.{S} То је карактер, то је морал српског народа.{S} У тому л 
гледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али 
ференције мира, немило по нас звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света прав 
 што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојковић вели, да се 
какве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити 
и Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, д 
ом притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> 
реног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена пом 
а полазила из болнице, отпрати кући.{S} То беше само наставак оних пратњи које су често бивале  
ти најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забрину 
ајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних 
а прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" />  
исело насмеја и рече да се ја варам.{S} То је, рече, велик подузетник, који много путује.{S} Ин 
ш у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подзем 
 сам, да сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катари 
да каже.{S} Но, ипак, ја га разумем.{S} То је карактер правога јунака.{S} Прави јунаци више стр 
е сасвим изјаснио.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би г 
на дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад се распоредише и сместише  
, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тра 
увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да с 
е а неко доцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спрем 
аб, и сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто оп 
 број није био још сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби  
и мени остави</p> <p>— Није побегао.{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намешт 
о је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело скоро до очајања.</p> <pb n= 
стима није му се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов п 
ућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи д 
едати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезно 
то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине само тако направиле.</p> <p>— Да, само нов 
ем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без 
но је потврђен пад Приштине“. — Ето.{S} То је један службен српски ратни извештај од 10. октобр 
, моја госпођице, то је друга ствар.{S} То ми војници знамо.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p 
 а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Полиција, без сумњ 
ко звани, живот?..{S} То није живот.{S} То је бесвесно вегетирање: радња онога механизма, којим 
о пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли 
ина срећа — њезин живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цеп 
, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин, Србин, велепоседник.{S} А можда ј 
чао нам је Алексић о вашем јунаштву.{S} То је било при једном ручку.{S} Сви официри, колико их  
е да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комитских чета, ка 
има душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису људи.{S} Истина, то име носе али га не заслужуј 
 напад.</p> <p>Ноћ се ближила крају.{S} То се осећало по свежини коју су војници на лицу осећал 
ма. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник 
ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске 
ткоћом јавља да је освојио Приштину.{S} То беше његова задаћа, и он је задаћу извршио.</p> <p>П 
а позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи  
о учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно у 
све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутк 
емо очекивати љубавничку катастрофу.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> изв 
.{S} Мало окрзнутих и прокрвављених.{S} То ми сами превијемо па крећемо даље.</p> <p>Заробљене  
уша у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј  
у.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је  
ви ногу.</p> <p>— Видиш овај ожиљак?{S} То ми је спомен од Нагоричана.</p> <p>— А мени ово од Л 
а је пута звала, да бегају.{S} Камо?{S} То вижљаста Винуча није знала, јер она је само хтела да 
 Ено куле Краљевића Марка!{S} Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен 
 n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. -->< 
орају принети.</p> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласк 
угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, да, да, он је...</p> <p>— Вукасовић, је л 
" /> <p>— Ех, — одмахну Пера с руком. — То је било а прошло.</p> <p>Бата-Лаза се осврнуо и десн 
доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње речи Алексићеве, кад се растао од к 
умрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter"  
 и таљигаши, па и многа твоја господа — то су свршени и почети романи.</p> <p>Нико те романе јо 
..{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира 
</p> <p>„Ви мрзите Србију и Србијанце — то ја знам, али се изненађујем, да своју мржњу тако цин 
— Није „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ 
раше тврдо верујући, да неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је и 
ако грешите — прекиде је Оберкнежевић — то гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофир 
здуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} 
сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су српски соколи — настави Стојанка — који се завери 
 овај воз врло спро напредује!</p> <p>— То твоја нестрпљивост обмањује тебе.{S} Јури он својом  
ић. — Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали 
ином територијално засићена...</p> <p>— То нико паметан није веровао!</p> <p>— Сазнало се такођ 
огодбу за признање анексије...</p> <p>— То ми до сад још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то  
ете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да 
Софија, а теби се причинило...</p> <p>— То је моја Ната.{S} Недићева Ната, из мога села.</p> <p 
itle>Продане невесте</title>“.</p> <p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седи 
шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговештаваше стрина-Неранџ 
Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то 
сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и ум 
сна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико  
дсече територијално од Солуна.</p> <p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p 
томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши 
ао те карте? одговори му Бора.</p> <p>— То је споредна ствар.{S} Писао је неки добар Србин.</p> 
> <p>— Па нек се и срца сроде.</p> <p>— То може бити ствар врло опасна, примети Сокица.</p> <p> 
о па је, стога, и не посећује.</p> <p>— То ми је некако загонетно.{S} Та њих двоје су живели ка 
да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са о 
штву има материјала за романе.</p> <p>— То је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обра 
е а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Настави Стојанка. — Могла бих му замерит 
 за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала  
ешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из оч 
из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти ба 
и будите нам сталан заштитник.</p> <p>— То већ никако не би могло бити.{S} Мени може свакога ча 
м давно помишљао, да ти дођем.</p> <p>— То верујем.{S} А где си синоћ био?</p> <p>Лазаревић се  
а је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и 
ори Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак вре 
да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у  
бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> < 
ћи на супрот младом поручнику.</p> <p>— То беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не 
тавио за собом болну преболну.</p> <p>— То је истина — одврати му Јованка — али само Ви причајт 
ним немирним осмејком на лицу.</p> <p>— То је све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, 
 ми смо га сви звали Приморац.</p> <p>— То није довољно, рече му стражар, на списку мора стајат 
оћи да одржи своју задану реч.</p> <p>— То је најмање! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу с 
ић га зачуђено погледа и рече:</p> <p>— То не могу допустити.{S} Како би ти легао под локомотив 
>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име они 
>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и ре 
у то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Но 
.</p> <p>— Па ко су те комите?</p> <p>— То су борци за народну слободу, српски револуционари.</ 
..{S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкн 
 мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад же 
оже, напослетку, и мене снаћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме о 
ни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</ 
емо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, м 
аша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То се још не зна — одговори сухопарно Миросављевић.</p> 
са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао 
логу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, 
, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао, јао мени не 
 како је београдска жена проститутка, а то није истина.{S} Нема сумње, да је вама пошло за руко 
 се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам 
ло, ко зна, какав би био исход овоме, а то би значило стављати на коцку не само најновије успех 
м данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p> <p>— Красни сте  
 мора одговарати истини и стварности, а то је опет скопчано и са осталом евентуалном предспремо 
бојишта, где се још водио крвави бој, а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска 
д те ни бриге.{S} Ја само једно знам, а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S 
 и његов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брач 
 наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, ал 
ом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам ни 
играва велико и искрено пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију с 
ој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та д 
д болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очиј 
 опоменути и ставити му нож под грло, а то је повлачењем наше армије испод Једрена.</p> <p>Ја с 
лети своју војску, да напусти Скадар, а то је, да се граница Албаније повуче до Бојане, те Црно 
листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо,  
ло осмехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Обер 
с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да 
пиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање 
а не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S} А и Пера каже, неће 
то би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносни 
 срцу лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.< 
д Јованке се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се рас 
ад, или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећуј 
нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проши 
ности присуствовати — рече Стојанка — а то су они, који се налазе под Скадром.</p> <p>— А какав 
ина.</p> <p>— А ово друго?..</p> <p>— А то друго, — осмехујући се, Катарина га посматраше тврдо 
и само једно — примети Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— М 
ињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш  
тра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече онај стари, — Е, ако је сутра свадба,  
беше испрекидана али сасвим разумљива а то је:{S} Јованка!...</p> <p>— Добри брат мој!.. — Зава 
анама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји се, да залази тамо и  
ем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова сим 
о и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> <p>—  
ат?{S} Ех, одговори ми лаконски, а кога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? 
рао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њихов син није мало дете те да иде  
 Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису п 
утно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарског народа, з 
</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је један пречанин 
ту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужнос 
 и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве су 
ом реч преко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако  
војим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђ 
ли на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланов 
ја, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све  
им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Т 
Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојко 
да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> < 
о родољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој  
ивота“...{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> 
цањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арна 
олан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко час 
нтересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу  
роштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарин 
је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арн 
дине, рече Лазаревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Р 
ехну се потпуковник. — Ја ју, богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни пос 
асти на Адрију, ваљда си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— 
, са врло незнатним изменама.{S} Но, за то им се даје право на Једрене и одштета на другој стра 
гао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да г 
е Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јади нападну 
ш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш, да она сила,  
>„Да ли знате, господине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој 
вишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, ш 
ах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина, односно верење.</p> <p>У по 
е куће, одређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на  
 просто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један 
лукавству, да преговоре одуговлаче а за то време, да своју снагу на бојном пољу принове и оснаж 
 мало му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>С 
 теткина.{S} Наопако да је ова знала за то.</p> <p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследил 
да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постала Софија? — окрен 
 српског официра везати; мала је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи 
.{S} Осетљива је сувише.{S} Није она за то.</p> <p>— Реци: комотна је сувише — одвали љутито по 
 — рече Софија.</p> <p>— Није ни она за то — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{ 
ти.</p> <p>— Када?</p> <p>— Кад буде за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> < 
ад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање 
 седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне очи, које још беху пуне суза а  
ла свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по г 
да се вратио кући, стрина-Неранџа је за то <pb n="593" /> време била приправила све за пут, сам 
<pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагну 
ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време прегледао његове списе, подиже главу и одмахну 
ер брбљави и разметљиви Данев дао је за то повода.</p> <p>После мајора Милићевића говорио је ка 
носити.</p> <p>— Кажем ти, Мица није за то — понови мати, али сад већ мало одлучније. — Мица је 
 матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава  
.{S} А казала сам лепо, да Мица није за то...{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у 
 ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Мица није за то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потп 
 део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом стане на пут Србији у њ 
н играо, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври... 
сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{ 
вац примио да радиш против Србије, и за то мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</ 
 нико спавао и ако је имао времена и за то.{S} Живци код свију били су затегнути од очекивања,  
аш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шп 
ић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том ни 
двиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јав 
/p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као  
тита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен сти 
ник престола, обавести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве  
 Недићева <pb n="29" /> Нато?{S} Зар за то љубав даде, да ми одлетиш незнано, далеко, далеко... 
 другови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису иск 
инитости тих гласова сву одговорност за то понеће Пашић.</p> <p>Пашићев је положај био врло муч 
и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштај 
надити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нан 
жина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно пратити сваки изр 
жено!{S} Не греши, болна.{S} Зар баш за то да отхрањују српске мајке своје синове, да их Турци  
 одговори Стојанка.</p> <p>— Ти знаш за то? запита Лазаревић радознало.</p> <p>— Остави, одгово 
днесе на пошту и да га преда.</p> <p>За то је време Катарина спремила све ствари које су јој би 
 њезине мајке, није је нашао.</p> <p>За то је тај зликовац први пут повео собом једну Петријину 
</p> <pb n="464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза  
ри.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тв 
p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас да ме саслушате ка 
а правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га каменујет 
моја неодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја 
 Кнеза од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Ју 
 ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, дабогме.{ 
аш није морало бити.{S} Прекужио бих ја то и тамо, ал’ бих бар смакнуо још кога Арнаута.{S} Е,  
аћем времену; пошто сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезин 
} Но, када је добио извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на р 
 да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је горко плакати.</p 
ш, коју не зову Содома и Гомора, а која то јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p 
ка млада неискварена душа југославенска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад ј 
јанка набројено пута, када је прочитала то писмо. — Јест, мој Жарко.{S} Мој и своје отаџбине... 
ше ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод ру 
, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине во 
нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити,  
издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— То је Ната! 
ави:</p> <p>— Браћо!{S} Док се Бугарима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоц 
, које је мој народ драгоценим животима то право искупио.{S} Жао ми је, али ову представку вели 
знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај  
 време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та  
у Приморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне ср 
но говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, тр 
</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе 
свакако маскирао.</p> <p>— Збиља!{S} На то нисам ни мислила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ћ 
отом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бо 
мандом ђенерала Степе Степановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагла 
вали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су с 
правац и друго држање према нама — а на то ме гоне, да овако поступам, оне силне жртве које пад 
</p> <p>— Наша војска била би готова на то, било против које силе, али, није она позвана да одл 
 ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуцала.{S} И сирото пс 
 нешто наговестио, и напомиње ти, да на то не заборављаш.</p> <p>»За Недићеву Нату сам се распи 
{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S}  
ризе определио за политику, која иде на то, да се Аустрија одсече територијално од Солуна.</p>  
тање земље.</p> <p>Краљ Никола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволит 
за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије. 
ом су га кораку исмејавали, он би се на то слабо обзирао.</p> <p>Један мали дечко притрчи Предр 
икну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, 
сеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и рече да се ја варам.{S} То  
 Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити  
нчике са огртачем...</p> <p>Јарац се на то насмеја.</p> <pb n="235" /> <gap unit="graphic" /> < 
е мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мај 
ка одступила од огледала и није више на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао,  
рској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није 
открити.</p> <p>Мица је, кад помисли на то, помало и жалосна постојала, јер је мислила, да онда 
рио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене д 
 готов половину мога имања жртвовати на то.{S} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то тако 
 <p>— Не знам је ли истина — примети на то Миросављевић — али сам начуо, да и Бугарска саветује 
p>— Зар сама девојко!? — Примети јој на то Стојанка.</p> <p>— До Битоља сама...</p> <p>— А од Б 
 и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <pb n="613" /> <p>Оберкнежеви 
а његов рачун.</p> <p>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још 
" /> <p>Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити свој 
српскога војника, да је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине,  
Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све већ познате ст 
 пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић  
, али се сваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. ок 
иплина него ли код војске.{S} Ми смо на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету ње 
ипак помогла, но ја сам изгубио вољу на то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p>  
.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али сам ипак сти 
т, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући де 
 слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално  
а у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} 
авим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако тешко поднела.{S} Ја јој ништа нисам обећавао,  
богме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њ 
имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативш 
тоји, а и некако се она много врцка, па то Раша све некако пажљиво посматра.</p> <p>„Ама“ мисли 
рашковић није погинуо од локомотиве, па то је мислио и Ранковићев пријатељ.</p> <p>— Кажем ти,  
 се замлаћује.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска 
’ нас је већ стид да јој досађујемо, па то нас је и натерало да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза о 
рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S 
у зграду из које је изишао.</p> <p>— Па то болница? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика- 
оли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не бри 
а брата.{S} Осећала је и сама, да се са то мало снаге несме још пуштати на тако дуго путовање,  
 бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> < 
ј сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка  
 узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Лазаревић!</p> <p>Бата-Лазино лице, које 
е опће руковање и грљење.{S} Регби — та то су све сами стари познаници, стари другови.{S} А нис 
дило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.< 
ла чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је 
 <p>„И без Натиних писмена?“</p> <p>„Та то и мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; м 
е да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као д 
очетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била сасвим обична, домаћа постеља.</p> <p>— То ј 
е своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</p> < 
p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски по 
жа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај  
 очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица 
а ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p>— Е, 
лканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанк 
, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај  
ead>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битк 
 ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим главу н 
љу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S} Ти 
 срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се завер 
ко је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је с 
хни још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Ст 
 великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао може да буде? — Настави онај први. — Зар 
на толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чек 
тан свога позива и дужности.{S} Ови кад то видеше, морадоше за онај мах од те намере да одустан 
а је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је речи и у дело п 
лами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошк 
бу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турс 
називао и за каквог се држао.</p> <p>Од то двоје имао је да бира једно ма које, јер места му ви 
кола му је на то одговорио, да му народ то не би могао никад дозволити, да пристане на ову трго 
S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то 
 и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати,  
</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви са перспектив 
а бојишта?</p> <p>— Ништа новог.{S} Све то исто: српска војска потукла непријатеља.{S} Непријат 
ун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када ј 
здробљеним деловима људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше  
волуционарни кругови спремни су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, н 
олела Сметанину оперу!...{S} Ах, да све то оставим...{S} Све је прошло...{S} Није она то тако т 
штину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће вла 
на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу к 
а београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни н 
ако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, нар 
и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци 
ни да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоменем следеће:</p> <p>Ми се осврћемо 
подмећана.</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљ 
ћи се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јес 
д се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се руши, ил се нешто зида...</p> 
ћ. <pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отиш 
жбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, да их за увек ра 
народ истребити.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, нег 
ци.{S} Причао је и мислио је, да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој н 
их, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из кој 
савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n="686" /> <div  
 а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског темперамента 
ане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једа 
} Распитивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала 
се може рећи, све се може рећи, али све то ваља стилизовати.{S} Горка се истина може рећи, па д 
 је већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће 
че љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени, јер не 
им.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем,  
ао га је, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и  
к ови људи су живи сведоци, који су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када 
ла око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мај 
 време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо 
не.</p> <p>Као гром из ведрог неба дође то злокобно писмо од Боривоја Радојковића, са оном дели 
 савез?</p> <p>За време анексионе кризе то је изгледало готово логично, но политика се не прави 
м, и кад тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са  
estone unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио с 
дена.</p> <pb n="66" /> <p>— А каква је то женска? запита Радојловић брзо и нестрпљиво.</p> <p> 
ход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, в 
рено се изјасни пред Стојанком каква је то важна ствар.{S} Но, када ова навали на њу, напоменув 
је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Срб 
корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то интелигенција, која може да начини тако грубе национ 
га и преклињали, да им каже каква га је то беда снашла, али из њега не могоше измамити речи.</p 
S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок т 
/> сребрнога звука.{S} Мислио је, да је то најлепше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{ 
а.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, п 
које су сви били, јер су мислили, да је то љубав тек онако.</p> <p>Ђока је врло миран, али није 
е њизина душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пласт 
а, него су тако побегли, мислећи, да је то нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао  
не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S} Твоја сестра је баш она, која је у  
еђу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несв 
 и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатељ 
о све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече Милан немарно одмахнувши руком. 
м, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо из Београда.{S} Окретао га је, превртао, 
 реч.{S} Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна ра 
 је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из друштва. — А кад се Радојковић  
ирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, која има своју дубоку садржину.</p> <p>Ни ро 
е није својевољно испражњен, него да је то Италија поставила као погодбу за признање анексије.. 
у у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је примети 
права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга  
у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и т 
 изневерише своје савезнике.{S} Када је то командант српске војске видео, он је био приморан, д 
очела да мотри на њега.{S} Овај када је то приметио, једно вече на савској паробројској станици 
још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{S} Из дуга вр 
е?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је 
жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта  
ћи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, 
једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан прасак... рука му одлети... дево 
буде.{S} А као разлог за ово, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би  
је била просто пријатељство.{S} Била је то најидеалнија љубав...{S} Јест, ја љубим Жарка...{S}  
а, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита канонада:{S} Пројектили су падали на каса 
 била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>К 
и, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је би 
двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>Снажна је телом и лепа.{S} На  
везени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич  
 и за живот спремна.</p> <p>Катарина је то вече остала код Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p 
 Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да 
и бриге; не бега тај ни с ким, видра је то.</p> <p>— Али ако га она наговори...</p> <p>— Море,  
ти ни непријатељске лешине.{S} Доста је то, да се још ни дим од пушчана праха није разишао, а о 
јорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња вуњара и 
 и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> <p>— Б 
p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не з 
ја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> <p>Стр 
епа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пуш 
 <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа... мале 
по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу  
у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они шт 
ога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчано зрно  
 чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да остане код 
 Иван могао бити.</p> <p>Радојковића је то саопштење врло изненадило, и, по изразу његова лица, 
 О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, који га и сами не могу изре 
рациону тачку.</p> <p>Ђенерал Иванов је то саопштио ђенералу Степановићу, заповеднику друге срп 
ам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече. 
је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{ 
 ви тамо не разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, реч 
 од боја и њихових преливања.{S} Све је то давало величанствену слику, непрегледнога, страховит 
че, кашкаваља, пршуте и жито.{S} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтев 
а и други лепи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као же 
 наше домове опљачкати.</p> <p>— Све је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су о 
 су, да све то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агреси 
— Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</ 
до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Пашић, као стари и опробани политичар умео да предви 
и тепао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му  
овори кратко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одго 
га има, али <pb n="775" /> најновије је то, да смо сад дошли, па се богами нећемо ни враћати на 
А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="cha 
<p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не С 
лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а овај је наредио онима на  
ктуре, лица лепа и типична.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Ја 
анске.{S} Дивота!</p> <p>— Ама, који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S}  
а шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева Ната?</p> <p>— Мислим, да јесте.</p> < 
/p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, и 
м лакше, слободније дисати.{S} Да ли је то аутосугестија, или је баш тако?</p> <p>„И онда сам с 
отопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Српкиња, да богме... има и међу на 
ни најближа и најпреча.</p> <p>Да ли је то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају к 
е од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљн 
 глава...</p> <p>— Боже страховит ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећ 
ако охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У ње 
чео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је то послао?“ говораше сам са собом. „Да ли они, или аген 
>Но, како веле, интерес опште ствари је то захтевао, и он се повиновао претпостављеној власти.< 
 за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са  
Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам икада био у т 
ником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласкало.{S} Њој, сиротој и смерној наставници Више 
Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет 
по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је О 
S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић извади своју посетницу, <pb n="46 
} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Једне ноћи већ нис 
ze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи,  
је Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече ком 
ине Есад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу  
 по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од л 
, давао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банка 
 повратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољу 
рече Лазаревић.</p> <p>— Ти знаш, ко је то? рече радосно Бора.</p> <p>— Не знам.{S} Причај даље 
 сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То 
тај ми се, на пример, допада.“ — „Ко је то?“ запитала сам. „Боривој Радојловић“ одговорила је о 
железнице“...</p> <p>„Реците ми, ако је то мој Иван?“</p> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} 
аницу за телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде  
 далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика државнога стања у Србији.</p>  
<p>— Па, дедер ми бар испричај, како је то све било.</p> <p>Пера му исприча, по реду, све, и св 
његову сину, помоћи нема.{S} О, како је то тешко!...{S} О, какав је то бол!...{S} Бол родитеља, 
огме.</p> <p>— Па дед ми причај како је то било...{S} Ал’ немој.{S} Остави, док дођеш кући и св 
 и сувише галантан.</p> <p>— Е, тако је то данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Пај 
ећ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују послове женскињу.{S} А казала  
 други пут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, 
о поступала и извела онолико, колико је то до ње стојало.</p> <p>На крају, мислим, да неће суви 
ла?</p> <p>Код Мицине природе, тешко је то питање размрсити.</p> <p>Једно вече, кад дођоше кући 
ого траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који 
елу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Во 
се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> н 
требно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је ве 
та у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} 
вом снагом својом...</p> <p>— Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је  
одаде он мало доцније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје 
нтересовање је било велико, нарочито је то јавност једва очекивала, јер је знала, да оно што бу 
 овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је  
о обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнеж 
о јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она 
 ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били о 
 не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Опираше се овај.</p> <p>— Ни речи! 
ца је радила задате јој послове, јер је то била воља њезина оца.{S} Она је била свагда послушна 
да се мисија повери каквој дами, јер је то најпријатнија пратња.</p> <pb n="26" /> <p>— Ти знаш 
е је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло 
творење.</p> <p>Поручник Стеванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку наста 
ап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекарево <pb n="545" /> приметио, те да би  
ње Софијино и она тајанственост коју је то понашање доста јасно казивало, или је <pb n="331" /> 
 за време рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је 
е да му постане посестрима, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која  
нао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао.{S} Но, да не би  
упна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <pb n="35" /> месец дана раније, саопштио руски  
ином мишљењу, ваљана и добра душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног т 
ша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни тако.</p> <p>— Та знаш, због прављења сензације.. 
таше мајорица Рашу.</p> <p>— Море, није то бегство, одговори Раша енергично.{S} То су новине са 
 Но, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, а 
гао говорити са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не 
е даљине потрудила овамо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>С 
ш онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Нат 
нчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} То је господин, кад је обуч 
ави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Оберкнежевићка н 
, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам  
ашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рекла: да!</p> <p>„Но ипак, ипак, н 
и хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p> <p>„Да си ме то питао, ја бих ти рек 
 у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отишао стари Предраговић по лекара стара Пр 
 Мара Ваљевка, и он је Ваљевац!{S} Коме то мајорица Мара и Сокица везу...</p> <p>Несташна мајор 
! — одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом 
.{S} Али, онако смерна, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S}  
чим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро знате, да су се Бугари  
део, али сад није згодан моменат, да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према  
тку стидно оборила главу, знајући да се то на њу односи.</p> <p>Радојковић видећи да је овим до 
их се лица одмах разведрише, тако да се то очевидно могло приметити.</p> <p>Радојковић се поздр 
оручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити.</p> <p>Када је млади  
е мислим ја“ — прихвати доктор — „да се то збиља догодило.{S} Та рекох вам, да се о Ранку не да 
ије пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом град 
им гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, ниј 
ону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она н 
у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној  
ilestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га др 
 па коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где 
м...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љутит би 
терес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет д 
кла:</p> <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији 
 шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да даде обја 
креној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање наметнило, када се растадох с њим, али не нађ 
шно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p> 
да републиканац.</p> <p>Допадало јој се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а п 
ице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила ра 
е мој...{S} Али куку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти б 
и оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест  
м их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеуд 
речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљу 
 седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Пре 
копреном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, уз 
кој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и животним интересима Србије. 
ји је њезин одређен правац.{S} Данас се то одређено зна, данас Србија има одређену агресивну по 
рно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу  
само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све комплетн 
још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не 
ђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић,  
оја ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријат 
о, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p 
 <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено  
ој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода, кад 
осте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога им 
му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па дана 
="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — од 
 кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</ 
 нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да  
мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p 
нити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо цени 
 да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и с 
емо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкнежевић, р 
Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању  
гих векова морио.{S} Величанствена беше то метаморфоза, кроз коју је облик петстолетнога роба,  
— уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Настави Николић — Свуд и на сваком се месту 
 очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, д 
рисутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам са 
ватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља муч 
Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику ир 
за узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога  
ени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога ми 
 к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту р 
и око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Командан 
 разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се почела 
пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену к 
ијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју 
овине донеше вест, да је било сукоба, и то доста озбиљних између Арнаута и српске војске, која  
свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших кругова.{S} Љу 
 старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан предмет да изнес 
кица је несташна као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви 
 градови без жртава, без крви и меса, и то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p 
кога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са 
то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарско 
ем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим к 
еоград, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд не би могао 
ога притиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турс 
/p> <p>— Послом поштована колегинице, и то врло важним послом — ово је последње нарочито наглас 
р ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање 
 зар <pb n="507" /> ми нисмо другови, и то ратни другови.{S} А зар се не сећаш, како смо залога 
p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешт 
нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служав 
ире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</ 
> <p>— Преко пет стотина рањеника!{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезе 
 <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> 
мо нашу браћу од тешкога робовања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ре 
 овако близу својој жуђеној срећи.{S} И то га је раздрагало, да није могао даље тајити своју љу 
што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам поз 
ли у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатова 
тнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> 
тну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, с 
м, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња пород 
ше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина  
и да их измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богм 
b n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нов 
е добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан 
војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији 
 реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Ка 
 не налази међу живима.{S} А знала је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те ре 
атеља њезине госпође.{S} Али знала је и то, да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе ј 
 на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири —  
т, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, На 
био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове старинара и да му прода све ствари пошто  
 тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину 
та била обавезала.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом са 
слали агенти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се  
заревић са осмејком, ко зна, зашто је и то добро, и ко зна, ко је прави инспиратор те новинске  
е хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту д 
а душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> <p>А још од већег ј 
н под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Рад 
нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчанство.</p> <p>— Махни ђавола! — рече мајор и  
је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p>Стој 
митској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — п 
 на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш 
м се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механички, као нека машина се крећу и 
>.{S} Нека спремају.{S} Дочекаћемо ми и то на бајонет.{S} Је ли, Стојанка? — заврши Лазаревић.< 
 <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конференцији у Лонд 
јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе, може да буде међу њима а д 
е неначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је 
о дана сам се морао на пушку ослањати и то је било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже 
а се са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану,  
озволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{ 
а од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" /> она  
д баш не могу да се сетим; а знао сам и то.</p> <p>Међутим, стражар се окрену од бата-Лазе и за 
ло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држање руског амбасадора 
да јој јаде кажем,</l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао 
S} А било је и суза?</p> <p>— По мало и то, рече Лазаревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си упр 
ком оружју српском.{S} Али се саснало и то, да је битка код Куманова ванредно крвава била и да  
 среди нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обој 
.</p> <p>А поред овога му је стављено и то, да сам развој догађаја захтева, да се и питање Скад 
 ја Србију схваћам; а знаш врло добро и то, колико су ми огавни назори и нагваждања метиљаве фа 
шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у к 
век је на крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његов 
омислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши стрина-Ната пљеснувши руку о 
не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло добро, да данаш 
алмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?< 
анак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ништа против.{S} 
еби за друга.{S} Ал’ ми је на поласку и то рекао, да се без тебе не враћам кући.{S} Он сад једв 
увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али 
да, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом — друкчије не 
 Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адрес 
ршеног рата и предати...</p> <p>— Још и то!...</p> <p>— Охо-о!...</p> <p>— Никада!...</p> <p>Та 
p>Напоменула је Катарина Стојанци још и то, да Оберкнежевићев поступак и његов разлаз са његово 
 премишљајући од <pb n="559" /> кога би то могло бити.{S} Након краћег премишљања, погледа у Об 
 у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало смисла.{S} Донекле, ја бих имала права да 
амети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени п 
Коме!{S} Можда само Катарини.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално п 
ао што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предрагови 
баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичаје 
љену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би то био диван материјал за приповетку, рече Катарина.</p 
иле и да ради по својој вољи.{S} Кад би то могао, онда би знао зашто живи на овом свету; знао б 
лавно је, да се за масу напише, а ви би то могли. --><pb n="202" /> то значи написати роман.{S} 
лавно је, да се за масу напише, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама изд 
амисли, не би ли се могао сетити, ко би то могао бити.{S} После краћег премишљања, одмахну руко 
сци морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p> 
и лекарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала нек 
оказиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када вид 
му рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња 
ас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ваљда ипак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика- 
ћ прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, вер 
иловановић.</p> <p>— Ама, знаће те и ви то, господине Пашићу, иако моментано нисте министар, ре 
и написати роман.{S} Реците ми, како ви то замишљате.{S} Кажите ми сасвим отворено.</p> <p>Госп 
 код Јованке, премда јој је она по Анђи то поручила.</p> <p>Када поустајаше, Стојанка их је као 
јничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p 
оје су били посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада 
чи Оберкнежевић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није 
ре, па ти си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а н 
жљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у р 
то јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било?{S} Из родитељске куће одбегла девојка, к 
игарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организациј 
у сличним околностима, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Умо 
 децу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним  
.</p> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— С 
а рекао: „Па млад је док се научи“, али то није помогло против силних, несташних србијанских за 
— Била сам, и све сам им саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су  
о себе разне сумњиве типове женске, али то још не значи, да је београдска жена проститутка.{S}  
<p>„Свакако је било екстравагантно, али то је био мој јавни протест“...</p> <p>„Ваш јавни проте 
око урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом  
криљене множином радосна народа.{S} Али то све као да кроз неку копрену гледа.{S} Само јој се о 
ести из те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уве 
 и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то, господине Пашићу неће ићи без балканског савеза.</p 
о шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, т 
Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо  
вет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на то Стојанка.</p> <p>— Па 
воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу.. 
иринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из села на Дунаву до вароши.{S} Они се праве  
Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али ни то није сметало јуначком духу Господара каменитог стења 
родичних несрећа.{S} Но не оспоравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако так 
p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам заразио Содим 
 у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код н 
 се овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чик 
чуђено, рече:</p> <p>— Гле!{S} Ти ли си то, Софија?{S} А ко ти је овај јунак?</p> <p>Девојка се 
ко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то, господине! — обрадова се Бачванин и пружи му руку.  
овић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да  
 њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је гла 
нђа.</p> <pb n="526" /> <p>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући  
:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Катарино, 
е да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p> <p>„Бла 
{S} Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> 
према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме ти то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте,  
 даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p 
 и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ово питање одмах не одгово 
увши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— К 
ршимо све по закону.{S} Приповедаћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће  
 вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да Србија слободним животом дише?{S} Кој мисли да С 
ан Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упит 
бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скад 
ој је, а и с правом јој је могло годити то одликовање.{S} Она је верно извршила дужност коју је 
 се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном, а војвода искочи иза буси 
> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом ок 
 више зиду.</p> <p>Предраговићка видећи то, прође је телом нека језа са страхом, која је махина 
 почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</ 
злети напоље.</p> <p>Предраговић видећи то, сумњиво заврти главом а преко лица му пређе лак и н 
агим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одмах за <pb n="554" /> ови 
крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној 
ва се са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли 
јој, да јој она изнесе пред душевне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} 
 један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе не  
"549" /> и да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака.. 
 уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић се био зацрвенио као паприка, не рече  
рпске мајке више не рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да 
ите с такима — да се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет с 
Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше низ образе, за тим и 
 бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од 
да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожел 
данас, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било  
{S} Једнако да је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полициј 
те љутити, а на нас — никако. — Рекавши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље пра 
о им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Предраговић баци поглед на сина, који баш у о 
у своје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну  
ерала Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе: 
а три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— 
да, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до прозора и донесе му, отуда, столи 
Катарином.</p> <p>Оберкнежевић примивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар 
а отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и поново заје 
е се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примети.</p> <p>— Ако се не варам — рече официр — 
вот и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искр 
> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједнички закључак 
 више никад вратити.</p> <p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када  
р ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није 
езин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више огњиште и гњездо  
 богме и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих су 
ко хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао  
кану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се поговара да  
 до душе, нисмо људи сујеверни, али нам то привиђење никако не излази из главе.</p> </div> <pb  
 још ниси рекао.</p> <p>— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време 
аш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је он са осталим синовима 
у девојку.</p> <p>— Није потребно да им то кажем — рече мајор и осмехну се.</p> <p>— А ви остан 
не боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће 
 по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била 
са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" 
 то, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, ј 
рно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас!“ Били су поражени, а он их је онда 
 потиштеној браћи својој.</p> <p>Свечан то беше моменат, када се браћа сусретоше и братски загр 
 на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... само не  
пође за Стојанком.</p> <p>Кому ли је он то пожелео срећу?</p> <milestone unit="subSection" /> < 
а сећала, јер једном приликом јој је он то лично исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би 
о у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, 
 обавити.</p> <p>И сам Пера је заступао то мишљење, јер и њему самом не беше до весеља и галаме 
је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, већ поко 
 замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, 
ила?</p> <p>— И ти баш био онде и видео то! — зачуди се Ната и пљесну дланом о длан.</p> <p>— Ј 
са једним Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мог 
 време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— 
 један коштуњав, повисок Приморац добио то „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до 
амо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" 
рану, налакти се на сто премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати. 
 баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасви 
 то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући  
они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> <p>Ризнићеви су били добри људи, 
не, а на вами је да решите, онако, како то за најбоље нађете.</p> <p>За време говора, млади се  
} Све је то било спремљено, онако, како то српски обичаји захтевају.</p> <p>Пријатељи заузеше м 
p> <p>— „И можда ништа више“...{S} Како то ти говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико мл 
 би боље било, да је има.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Каже, да би раса била здравија.{S} Девојке 
 је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несретник се свакако маскирао.</p> <p>— Зб 
о значајној са Аустријом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверав 
 да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> <p>— Нашла се, једним пуким случајем. 
главом и намигну с оком. — Знам ја како то иде.{S} Ни попи се не мора платити за погреб, али и  
а се установити награда онолика, колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уго 
другим животе наше.</p> <p>Док је Ранко то говорио, Јованка је мучила се да савлада дрхтавицу ш 
 упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Јо 
годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљење народно, кад год ј 
 експозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је  
ако се није <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да з 
> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чик 
и нама као женскима да плачемо, па било то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на о 
а ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турч 
 готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет  
>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчк 
ед тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног  
 на лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху н 
 је све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, к 
а име је нисам питала.{S} Могу вам само то рећи, да говори мени симпатичним бачким жаргоном и д 
г љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу девојку, да и она ње 
ду своје смерове.{S} Јасно је било само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то 
 Јово!</p> <p>„На твоје писмо могу само то рећи, да сте тамо сви с реда бедници, бескичменици,  
трао за екстраваганцију“. </p> <p>„Само то“?</p> <p>„Да.“</p> <p>„Свакако је било екстравагантн 
чне да се збива...</p> <p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним р 
 дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болеста 
мо пред страшном борбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу 
ме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сноси 
ах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу 
ојаких будала и измотација.</p> <p>— Но то је баш измотација.{S} Како само иде; као на дроту... 
е он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и  
угима него нами.{S} Али данас је главно то, да наша савезница, Бугарска, која је и писменим уго 
аути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! 
е стало било, да се та девојка пошто по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната 
 Натом, тврдо се решио да мора пошто по то наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се 
инара и да му прода све ствари пошто по то, па да се и не јави жени.</p> <p>Једнако је двоумио. 
ујући одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се  
ђења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњиште, да га и он 
огао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за с 
ио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава 
боко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но  
еку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> 
х, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p>— Ноћ се одавно спустила, — на 
е, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све ст 
би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изиђе на гроб, да га сестринским суз 
кацији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потреб 
 што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њега и његовом је руком писано.</p> <p>— 
шем, којим су зујала пушчана танад, јер то је био једини пролаз, којим се могао провући.</p> <p 
а ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан рано сви беху већ  
потписан, тачно се не може тврдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак пот 
!</p> <p>Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је так 
енти провокатери?{S} Добро је и то, јер то је знак, да слуте, да ипак може бити, да се ја ипак  
е сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> < 
p> <p>Величанствен, али и дирљив призор то беше, када су две једнокрвне и братске војске на ово 
цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на Милану се видело како му коса расти, а н 
{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади ба 
српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће 
се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео је да размишља.</p> <p>„Ко ли ми је  
очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Рекавши то, Николићу се две сузе скотрљаше н 
у.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање 
браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најпријат 
едном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, ч 
је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су дец 
а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Живел 
да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику р 
о се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полете 
ованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога кре 
и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} 
ћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је в 
p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p> <p 
 да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Реко 
чупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био  
стру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне  
ера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не б 
положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за 
еде према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо 
p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече  
тило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници 
асове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентриса 
све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима великих 
да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на Би 
 Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Миланом  
и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица дад 
а се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је уч 
. увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се об 
оче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично знају.</p> <p>Оберкнежевић на  
ко је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи ка 
 Пита ме, ко сам и одакле сам, и кад му то кажем, распитује се за браћу своју из ових крајева.{ 
лазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар има код нас 
да створи себи слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазил 
украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо!{S} Как 
е главе.{S} Мени рану превију, а Милану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.< 
реба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одговарати истини и стварности, а то је опет ск 
ије никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека 
то такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра во 
шира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— М 
пу девојку, да и она њега воли, и да су то јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранств 
на, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно ве 
ринцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога значаја, али је Миловановиће 
<l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи;</l> <l>Ал је тешко правог </l> <l>Пријатеља ст 
 децо, послао!{S} Јаде, велите, више су то, децо, него јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго тра 
ханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p 
ћ је свим тим био дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској  
ељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код  
 ју:</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наш 
 Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој на 
{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> <p 
м их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изасл 
ника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> <pb n="753" /> <di 
а и киша је ромињала.{S} Комите се беху то вече вратиле из околних села српских и мртвим сном с 
се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако рекао:{S} Нека „културтрегери“ васцела просвећ 
а, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546 
огледа га мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече 
p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим 
и ја сам се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Вр 
устаде са столице спремајући се, да још то по подне посети неке поверљиве људе из удружења, кој 
nit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се 
зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш имамо једну врло згодну изреку, 
а свом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два- 
е до њих стајала.</p> <pb n="724" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој 
је имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчанијих комитских чета, која ј 
е и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера 
и његове другове.</p> <pb n="748" /> <p>То вече је одржана министарска седница, која је трајала 
напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да 
век </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се нада, нада, 
ти анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара знао, а у Србији је зна 
Буди ми здрава!{S} Збогом, душо!</p> <p>То су јој биле последње речи његове.</p> <p>После тога  
ошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервозности и огорчења  
кав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} С 
сто, мирисаво пловдивско вино...</p> <p>То вече је саопштено војницима и официрима да ће општи  
сати роман, добила је савезника.</p> <p>То је био књижар Никола Радошевић звани Гњаватор, који  
ка, немирна, несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не за 
 да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педагошка метода, јер се због препрека 
> <p>Анђа је већ била на ногама.</p> <p>То беше Стојанка, која се враћала од болесне Јованке, к 
 почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он је иза кулиса 
блике.{S} Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице  
 беху баш доста крупно написана.</p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} 
/> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S 
 где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере још дуго седели и провели у леп 
ва је метална вредност све већа.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњи 
ава страх војника из Мале Азије.</p> <p>То је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузм 
лежила источну границу Албаније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва  
ровне амбасадорске конференције.</p> <p>То је био њезин захтев.</p> <p>Али остале велесиле не х 
кама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, 
ри удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила — 5. октобра — ратна објава краља Пет 
о дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револ 
, да се још о којечему договоре.</p> <p>То вече су као и обично легли, да могу раније устати је 
жеља, да се „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, 
 поноћ, а Иван никако не долази.</p> <p>То је за родитеље било нешто ново, готово непојмљиво, и 
ки, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то је рекао Пашић, који сваку  
 с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освој 
услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ виш 
трима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она 
шкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{S} Та ти си то 
ра, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. 
чна.{S} Прави је то биран Србин.</p> <p>То је био Ђока Петровић звани Јарац, Оберкнежевићев дру 
 којим је седело његово друштво.</p> <p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>П 
 постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се 
авише га Стојанка и мајор Жарко.</p> <p>То вече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано 
и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се 
војски сви без разлике помажемо.</p> <p>То захтева отаџбина и њезини интереси.{S} А он и његови 
 када им листоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому п 
е и непогоде дошао је на престо.</p> <p>То је била воља божја и воља народна.</p> <p>Обреновићи 
ната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њезино питање је.{S} Ран 
а.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него силан, постепен,  
м седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови записи.</p> <p>Изнећемо неке од т 
ата жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер 
ом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну 
 својој отаџбини и свому народу.</p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у ж 
 осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на лепу Софију, и сасвим је раз 
та ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазнала, кад се једно пре подне вратила са тр 
а је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшковић, па, ма да је био врло у 
 тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p>То беше крв оних соколова, оних витезова, који не жалећ 
преме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, 
 и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног ид 
а да затече кућу празну — пусту.</p> <p>То јој беху главни разлози, који је руководише, да ни з 
емље свега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрест 
таласаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пешачки напад.{S} На Синчу-Тепе 
е прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоцин 
упим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је ваљало разјаснити, на коју је 
д би Сокици омилио правник Раша?</p> <p>То не може бити!{S} Сокица никад није била заљубљена и  
 убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела  
.</p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одм 
 истој је изостао.</p> <p>Зашто?</p> <p>То беше тајна...</p> <p>После овога, новине више никад  
иза изврши. „Нека се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је 
оји јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинам 
та против београдског друштва“.</p> <p>„То не разумем“ рече Лазаревић.</p> <p>„Допуштам, господ 
 се ми и не познајемо довољно“.</p> <p>„То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да 
 Радојловић“ одговорила је она.</p> <p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p 
>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер се нека снага у мени  
уштва; друштву се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није д 
градско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врата и повезана белом 
шој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима сусед 
а организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане 
тарелу матер своју, да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу сво 
м борбама вукла нека неодољива тежња за тобом.{S} Више пута као да ми се причуло где ми са куле 
.{S} Отац ти је све опростио и плаче за тобом, а мати је твоја ожалошћена, као да те је за увек 
га Стојо!{S} Да ти знаш колико тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице о 
то не заслужујеш,.. већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири  
.{S} Ја, истина, нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у 
иш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти и отсјај радости на лицу, отсјај опш 
а се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано 
ао ми је да би имао врло важног посла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p 
о да те видим, да попијем каву, да се с тобом мало разговорим, па да идем даље.</p> <pb n="247" 
т и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осв 
ицирима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш по 
огледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвестица? — пита 
} Па сам, ево, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем,  
 тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче мој...{S} Али куку јадној мени а 
 Стојанка.{S} Ја желим о нечем другом с тобом да разговарам.</p> <p>Стојанка га обавести о бегс 
е?..{S} А ја бих тако радо разговарао с тобом.</p> </div> <pb n="314" /> <div type="chapter" xm 
ије тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног п 
шта.</p> <p>— Тако је, али волим опет с тобом да разговарам.{S} Казаћеш ми, може бити, исто, ал 
отегнута канонада код српских батерија: тобџије су померале даљину и мењале нишанску тачку.</p> 
г, и од генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у  
 су преносни бродови већ били скоро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било јо 
ачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Госп 
пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иван 
м , капетана Лазара Миловановића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најја 
цио, овај му рече:</p> <p>— Па ти си од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао. 
 „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Ује 
оздрављена неизмерним одушевљењем.{S} И тог је дана и Србија ступила на ратну позорницу, да изв 
ње, рече пандур.</p> <p>— Ако је повољи тог печења, рече Ђока, донећу.</p> <pb n="238" /> <p>—  
м штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио  
ећи, продрзљив.{S} Његова одважност је, тога дана, надмашила свако јунаштво.{S} Где је борба на 
нијим, веселијим звуком дозивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама 
и куршумима српских соколова, и бој се, тога дана, прекинуо, али је непријатељ још и други дан  
> <p>А Милан Николић, вереник Јованчин, тога је дана више пута долазио и одлазио из куће и свак 
е чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени  
ктор одлучно, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио бриж 
не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је кара 
<p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином својом на 
 волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осуш 
а, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди 
радскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тога, Марта је полагано почела осећати, како је београд 
а на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n="704" /> већ  
омислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, 
дио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила жилама Србиновим 
есто, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да ле 
дињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети 
у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окр 
e unit="subSection" /> <p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вес 
у као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон добио је налог, да се полако спрема з 
се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана затвора и на пропрату најближ 
ошао.</p> <p>Није само полиција мотрила тога странца.{S} Он је запео за око и кафанској публици 
нка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема тога начина, на који би васцео народ могао узети на себ 
 не беше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну л 
ветар са суснежицом бије.</p> <p>— Нема тога зла времена, госпођице, које би мене могло примора 
а!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је  
коме савезу и о скорим великим задацима тога савеза, па га онда мисли одведоше на себе и своје. 
Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треп 
 немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</p> <p>— Била сам, и све сам им саопштила, а 
и ја са своје стране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повик 
 сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му се, тако рећи, ништа не види.{S} Види се,  
лазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спавати.{S} Замолио сам Теофановића, д 
, тако, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога н 
е је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезну 
ња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен 
 чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би могао коју пару зарад 
кад се Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не ч 
во смешне, но зато ипак, они, који због тога надигоше прашину, ни најмање не зазираху од остало 
г кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди с 
пству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина поступања:{S} Стога мислим да се морало међ 
све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом.{S} А колико ми је познато, болесни 
ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, б 
умесно сумњиче Радојковића, она их због тога доста оштро прекоре:</p> <p>— Браћо, јако грешите  
 изгледа, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капут 
пак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је то Па 
м се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи 
нако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзлости.{ 
лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је дотле, 
аху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући једни  
 веку, веку културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрв 
и смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не у 
у скопчани са огромним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се ув 
ам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари 
ти пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао,  
ња, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни ж 
много већа од мојих заслуга.{S} А поред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачк 
ти весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, н 
као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није б 
ер и покушај Оберкнежевићев.{S} А поред тога јој је показала и писмо које је добила од Оберкнеж 
жје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали поверљиве људе, који су готово тачно зна 
ињо моја, можеш ме разумети.{S} А поред тога рачунај и са здрављем својим, јер мали и слаби дух 
 уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да вечита самоћа и повученост повлачи за  
отребан одмор после болести.{S} А поред тога, болнице се почеле празнити а нови рањеници не сти 
сам наслађивао његовим сном.{S} А поред тога знам какве је све јаде и несреће претурио преко гл 
, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило било, да пред сестром описује тр 
 — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ет 
, не има крај себе рођеног свог а поред тога јој паде и она народна песма која се у таким прили 
о мој вереник као српски официр а поред тога још рањен, не може добити слободан прелазак у овом 
 у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према са 
 сад, када је Пера добио службу а поред тога можда би Пера када би се повратио натраг био крив, 
еше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вере 
рљивој тачци становишта, али је и поред тога била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се дог 
је <pb n="700" /> Србије.{S} Но и поред тога признања остадоше при првобитној одлуци својој а н 
ске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске  
у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво болећиве и осетљиве 
p>Он је одржао реч и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на  
о је било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четн 
цима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје сле 
мртоносне плотуне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа  
ала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о т 
ји заинтересовала, али је далеко био од тога, да призна, како је то једина карактеристика држав 
.{S} Не задржа мене, господине, нико од тога.{S} Пробићу се ја онамо ма и странпутицом.</p> <p> 
шћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не  
и.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се све више с 
јаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене уч 
е и гуштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима 
мисао на њу поразно деловала.</p> <p>Од тога је дана почела инако размишљати о београдском друш 
ца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, српска је војска, бујиц 
и — да је непријатељ сатрвен.</p> <p>Од тога је дана Ранко био опет онај вредни, тачни, свагда  
а је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се баш добро осећала, јер је почела о 
ија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетку Ристић —  
из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на новчану по 
вде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа  
ла, весеље неописано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и п 
ти нешто неочекивано.</p> <p>Домаћин је тога дана био и код попа, код кога се дуже времена задр 
ац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе 
 топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по којима  
орбом.... но оставимо то!{S} Вечерас је тога притиска нестало, вечерас — међу вама, међу мојима 
Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање ј 
ореним очима ређале су му се живе слике тога живота.</p> <p>Слика се за сликом ређа.{S} Код мно 
ета на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдск 
ексију сматрао за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо 
</p> <pb n="134" /> <p>Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да  
ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју 
ски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збого 
отврдише остали.</p> <p>— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да с 
 — потребно да се одморите најпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, ка 
ликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога телеграфска жица разнесе на све стране следећу вес 
 даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат 
така ипак доста разумљива.</p> <p>После тога дође један официр из Неготина, са којим Таса оде з 
биле последње речи његове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути прев 
ат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта ј 
 како би иначе опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душ 
ња владала душом српске војске за време тога јединствена помена!{S} Сваки поглед тих срећних ср 
ругима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те га мисли не 
/p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред 
штва.</p> <p>Био је празан, јер дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>В 
 и спокојан брачни живот.</p> <p>Она се тога сећала, јер једном приликом јој је он то лично исп 
е, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, ал 
сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p>„А нем 
то што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твога господина, који нас лепо одведе у к 
росвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у 
 прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљ 
зиме пред крштеним својим именом.{S} Из тога закључујем да ви припадате оној нацији код које је 
што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеа 
ој унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Цр 
а љутих Арнаута.{S} Они вероваху, да из тога стења и из тих провалија ни горска орлушина не мож 
ачанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и Ранково с 
и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све ч 
дача, колико смртоносних зрна полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стр 
, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога застајања избијао је неки карактер силе.{S} Гледао 
 се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и  
зити, пошто се зором врати са гробља, и тога дана неће никога примати.</p> <p>Осећа потребу, да 
>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!... 
ићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на оку, ма да је носи 
 то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n= 
е што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у П 
е скоро није било.</p> <p>— Махни се ти тога.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће  
екоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је  
егли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би волио био сазн 
ких осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одушевљење, радост и милина 
 да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" /> <p>Када Милан 
 полиција будним оком прати сваки корак тога странца.</p> <p>— Морам вам исповедити, господине, 
ма одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи саст 
 Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{S} Јованка је и онако другом пос 
овоље.</p> <pb n="575" /> <p>— И ја сам тога мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</ 
 у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — рече Јованка, а одмах иза ових се речи т 
цу и да на њој се донесе одлука поводом тога питања и тек након седнице, решење поднети краљу н 
авности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици интерпелисали у тој ств 
 и др. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш,  
 животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није  
 свега сам прочитао новине, те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме  
ебацивао ми је, а ја сам разумео смисао тога пребацивања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме 
а разгоне петстолетну таму, која је, до тога дана, покривала оковано Скопље.</p> <p>Разумљиво ј 
ла, и своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи в 
нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Операција њего 
ој са потпоручником Влајком који му, до тога дана, додељен беше на службовање.{S} Влајково ће м 
 трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није он њој рекао ни речце сличне овој изјави 
ао.</p> <p>(„Поразило ме је, кад сам до тога сазнања дошао.)</p> <p>„Како ли се вара!{S} Како б 
е и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да се та ствар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је 
вихор и промаја не доспеваху.</p> <p>До тога дана, Ранко Предраговић из куће није излазио.</p>  
ку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар  
ајте с Богом!{S} А ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо 
 остати због оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано 
овори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опр 
руди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања 
ечи Катариних видела куда ово наводи, с тога јој одмах рече:</p> <p>— Е, драга моја, немојте ви 
 шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезору 
.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p 
 узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, да се Иванов леш ископа и пажљиво секц 
 n="253" /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто 
 није онакав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак 
 ипак је свога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама о 
у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто 
 сумње и то му није баш право име.{S} С тога ја држим, да се Радојковић вечерас због тога задрж 
ванку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} И 
е одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце  
лепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове министарску седниц 
на станицу на време не може стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у 
дужност матера, према деци својој.{S} С тога има тма прилика, где деца не разумевајући дубље ра 
а четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност уз 
 јаког разлога не бих се закаснио.{S} С тога вас молим, да имате стрпљења, те да ме пре свега с 
осподин Радојковић је ручни девер.{S} С тога Вас позивамо, да изволите доћи, јер на ваш долазак 
ек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био принуђен да за извесно време не прелазим у 
ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашно 
заћутала...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар так 
е на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећи 
е чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас тако дуже се задржала.</p> <p>— Е, то је 
ршеним од стране савезника Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара 
да са машћу кола маже.{S} Сва се кућа с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, 
 ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и по 
етан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хо 
е се стање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са  
здржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарн 
<p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути крећу, нароч 
тудије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у псих 
ивремено неспособан, нисам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба  
е изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице,  
оме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да т 
 ипак жена; слабија је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане  
<p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли интимно разговарати, те су једва чекали 
им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и са 
 сам Теофановића, да он скине копрену с тога ниткова пред Јовом.</p> <p>Стојанка је снуждено об 
екао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било доне 
опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје испославши свога п 
стазу неискрености савезничке.</p> <p>С тога држим, да наша влада видећи то, сад се налази у јо 
гу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорником, да би требало владу п 
ена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је после пола ноћи када је видела да син не долази 
о последње неће поћи за руком.</p> <p>С тога вас молим, да ме за вечерас извините, морам да вас 
 и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели потајно договарати да се дигну на ору 
 не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улази 
„Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикр 
вреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском  
приспелих прилога и сву кореспонденцију тога одбора.</p> <p>Тај је одбор, одмах од првог дана,  
и се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су ред 
ситељу света, сви се они радују освитку тога благдана и побожним песмама, најсвечанијим начином 
и на нацијоналноме питању, али садржину тога рада они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, 
 обе савезнице морале повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — ре 
леда своју жену и њезину тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се  
е Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стоја 
е била испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред  
ски димове делили....{S} Да л’ се сећаш тога?..</p> <p>— Како море, да, се не сећам — потврђива 
ила, разиђоше се, те <pb n="674" /> још тога дана известише своје владе о мишљењу и држању Црне 
:{S} Море не квари ми сна.</p> <p>А још тога дана краљ је известио ђенерале Бојовића и Мартинов 
о овоме.</p> <p>А министар војни је још тога дана известио бригадира Бећира заповедника у Скадр 
воје добротворке Стојанке па јој је још тога дана послала следећи брзојав:</p> <p>»Верила сам с 
 Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен 
ку невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико  
ајонетима направили.</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам  
, ма он имао и седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орл 
 се могло то исто приметити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедош 
ругова, које се добро васпитава.</p> <p>Тога дана, кад је ноћу лешина непознатога младића измеђ 
естима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом он 
ела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала на ручак, <pb n="568" 
н и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана Стојанка је имала пуне руке посла.{S} А Анђа  
длучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седели за столом.{S}  
ешење поднети краљу на одобрење.</p> <p>Тога дана када је сазвата министарска седница, Пашић је 
рејина и све му је свари продао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друшт 
 стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио да иду кући.</p> <p>Исти 
аговештаваше да неће бити добро.</p> <p>Тога дана, пошто се није, најбоље осећала, није ни ишла 
ш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити силан свет пред спом 
 тика.</p> <p>Пањимама, Пантата, Љуба и Тоза заволели су Софију и свима им је некако мило било, 
на њега наде полажу.</p> <p>Николин син Тоза је апотекар кицош, кавалир, али је сувише озбиљан, 
 свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и пожртвовности.</p> <p>Међутим, б 
 коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврн 
ед собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне тврђаве, коју је човеч 
а жена покренула бракоразводну парницу, тој вести и сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три 
ну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је оз 
јој се повери пренашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дан 
з једнога грла.</p> <pb n="726" /> <p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи  
Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео 
оворно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би тај био?</ 
и његова многопоштована средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у остало 
тако да би спасли ове и пре времена, на тој близини прекинути паљбу и једним краћим јуришем дос 
/p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу 
љци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми је познато, Србиј 
 њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен не 
ичке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и и 
 што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и највише топовс 
p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од дру 
чима идеја балканског савеза.</p> <p>На тој се великој идеји радило и раније, али се саде почел 
арање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу н 
</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне говорио  
начка крв лије.{S} Не могу одолети даље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем 
аревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало па их запи 
банских гора.{S} Али је он и радовао се тој наредби врховне команде, јер је њоме отклоњена свак 
от за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, још најодан 
машта тако јасно јој показала.{S} А при тој молитви је, место зборника, свеудиљ држала у руци п 
одинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бајонет, бивало је 
ешкајући се запитати: — Где ли се научи тој борбеној вештини?</p> <p>— На Темеринском вашару —  
околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслушати — 
 да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово разлага 
 нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости познавали, 
 и добро живе, али има и сиротиње.{S} О тој сиротињи нико не води рачуна (господа из вароши дол 
 великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одл 
ањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном јунаку, Стојанка запита само 
поред овога је Пашић напоменуо, да се о тој <pb n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвиго 
нашем поштованих људи разговарали смо о тој евентуалности и одлучили смо, да осујетимо тај потх 
 отпловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{ 
.</p> <p>— Да ли Радојковић још ради по тој ствари?</p> <p>— Он има много друга посла, али се и 
Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — жаљаше га Јованка кад 
та, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео он 
дила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењ 
ила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је са  
а, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под ко 
а да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Стева 
орно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то ув 
тојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан! 
сле огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и 
у господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за  
ста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни сис 
ла да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народа  
и био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био дон 
 је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</ 
аде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна м 
ти: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, н 
није, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div type 
ог Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S} Не 
ки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p 
е црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око лого 
везано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне грани 
редседник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толик 
атну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одиграно  
 борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, јер 
аницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико рање 
та трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особе 
и неким неразумљивим задовољством прате ток игре, добацујући своје примедбе.{S} Играчи се свађа 
, да с пуним грудима ваздуха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главн 
стребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада п 
ио је да ствар сазрева својим природним током.</p> <p>Но, поред ове помисли, копкала га је и др 
родне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државнога рада, убрза 
ти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто у 
бардовала Драч и Медову.</p> <p>О самом току бомбардовања српско министарство је добило следећи 
српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одм 
/p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, који  
е.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поно 
то се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које пр 
ош синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно  
најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне с 
д човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као вевер 
 живу и здраву вратио са ратишта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости остави 
пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике страдалнике?..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе 
 и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица није могла да појми ту  
у рањену браћу.{S} Млада комитка, после толике патње и ломљења, није пожелела одмора.{S} Она је 
p>Никакав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала  
 Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ дуже времена шпијун 
лики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје зв 
шта где се толика крв пролевала; где су толики јунаци кости оставили; са којег су толики богаљи 
“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње прим 
пуштати на тако дуго путовање, отештано толиким сметњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће 
победничка војска није нигде дочекана с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и 
 војници молили да не излаже свој живот толиким опасностима.{S} Његова глава за њих све мисли и 
ас животно питање.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у н 
у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и невоља.</p> <p>Док једни беху под Једрен 
како смажу превијање, лечење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за приме 
животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших романа!</p> <p>Колико ли си примио жена,  
 је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стиг 
излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали 
е међу руке. --><pb n="51" /> и красна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Тр 
> <p>— Судбина Оберкнежевићеве супруге, толико ме је поразила, да бих радије остала и даље да о 
ући, зашто су њега, због те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао и 
>У овој препирци један бугарски војник, толико је био дрзак, да је добацио једном српском војни 
, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ није никада престао сневати 
м, готово детињским очима тако радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p>  
се сећам, моја последња посета код Вас, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је пораз 
 опојао католика.{S} Кад снегови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и  
о никад до сад.</p> <p>А како не би.{S} Толико време прође, те се није видела ни са једним од о 
њолту.{S} Али он то није ни покушао.{S} Толико је био сломљен, претучен, изненађен и деморализо 
ужајући поново писмо Катарини.</p> <p>— Толико поверења према мени! — добаци Катарина Оберкнеже 
је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и 
 друге, до сад резервисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Срб 
свагда на месту, браћо.{S} А моја глава толико исто вреди колико и ваша.{S} Паднем ли ја, ево в 
 рубља причаше јој једна болничарка, да толико тешких рањеника, као јуче, није било још ниједно 
овече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика 
 беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како сти 
ам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јављали.</p> <p>После овога писма, 
га моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, д 
га Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћет 
ојати на ногама.</p> <p>— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и л 
а где сте Ви господине Оберкнежевићу за толико!? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које с 
мено пресели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала  
мет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могл 
ани живот, и који је његовим родитељима толико бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, не 
соби беше десет белих постеља и на њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је  
спођа Предраговићка, за ову недељу дана толико се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим  
а још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> < 
ођаци и добром познанику не да мира, па толико пута задиркује и саме сеизе.</p> <p>А како, на п 
ама и милотужне песме народнога гуслара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мо 
је ништа необично, јер он је иза кулиса толико пута већ видио, како се старији глумци и глумице 
а рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb 
ли су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду скупштинском је био одго 
носиш и друге боје? питала га је Сокица толико пута, а он обично одговори:</p> <p>— Тако, волим 
ти свагда благодарни и верни, када виде толико пожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће поди 
ња, дуге, раздељене браде, због које је толико личио на покојнога Косту Таушановића, да је ваја 
о што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, да већ нисам могао слушати, па ко вел 
, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Ин 
чне Бугарске према Србији.{S} Ово ју је толико озлоједило, те је одбацала новине од себе и села 
ајор Жарко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње вре 
јску, која им ето донесе слободу, после толико вековног робовања.</p> <p>Од овога места, црного 
ма, који Душанов Призрен и Скопље после толико векова повратише натраг; онима, који освојише Ма 
ске војске на овоме месту састаше после толико векова, доносећи слободу златну потиштеној браћи 
, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам права да се љутим на Вас 
S} И напослетку је она сама прибрала се толико, да га бојажљиво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жа 
 земља севапа.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде 
Сад се види, да су радикали, на које се толико викало и патриоте и размишљени политичари.{S} Ст 
едрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатко смејао.{S} Коли 
се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осу 
ељу дана боловања, Ранко Предраговић се толико опоравио, да је већ и постељу напустио.</p> <p>Н 
.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје п 
који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренем 
д њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{ 
и.{S} Но ипак, зато се Грци не показаше толико себични и неискрени према својим савезницима Срб 
 Нико...</p> <p>— А зашто се злато наше толико ожалостило?</p> <p>— Тако... дошло ми тешко...</ 
 оптужаба противу оних, који нам нанеше толико неправде, да одобрим поступак наше владе, која ј 
страшнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S 
рка, проста сељанка, а толико душевна и толико добра.{S} Како ли је она Перу и Ленку дивно одго 
ће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он пов 
на другу сустизале, а они би имали били толико много да кажу једно другом, на само, у четири ок 
?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам дивљак, 
мљама.</p> <p>Недељко Лазаревић нема ни толико стрпљења, да седећи попије кафу.{S} Непрестано ј 
ов, јер он је кључ Скадра, за којим они толико теже да га се дочепају и противу воље Европе, ко 
опет изгубити једну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су  
говориш, драга Катарина.{S} Ти, која си толико млада <pb n="50" /><gap unit="graphic" /><!-- —  
бљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар чо 
енција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да сваки онај, који се осећа не само С 
и озбиљност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам 
 рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прирастио за срце, да је одлучио да прође макар  
е, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад пр 
</p> <p>„Ама“ мисли правник Раша „немој толико да се врцкаш, јер... овај... то ми се нешто мног 
у исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да би најрадије желела да и не мора излазити из 
ух није такав, већ на против, он је јак толико, да подигне и оснажи изнурено тело твоје.</p> <p 
овићу, неће више примирити; али је ипак толико јака, да се са њом може разговарати.</p> <p>— Мо 
.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толико издире на сестру!</p> <p>Молим лепо, то је велик 
овори <pb n="431" /> Ристић —, онда вам толико могу рећи да му је име Макс Рихтер.{S} Откуда је 
отменији женски свет, та га се сутрадан толико слегло пред војном болницом, колико га никада не 
 према својем мајору.{S} Ни с ким се он толико не разуме као са мајором.{S} Кад он само једном  
ну.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и послушност 
то је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан, него се и 
теванчевић је то видео, те да би колико толико охрабрио девојку настави са више топлине и одуше 
33" /> <p>...{S} Једнога дана је стигло толико тешких рањеника да су лечници имали пуне руке по 
а поља и оне горе, по којима је недавно толико крви проливено.{S} Јованци је та магла стопут не 
 кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге бој 
ости?</p> <p>— То сам ти, Стојанка, већ толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити. 
сну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке 
 боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симул 
атеријал пропада...</p> <p>— Та има већ толико материјала, примети господар Гњаватор, да би се  
 — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да јој сваког часа досађ 
ви, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пу 
а да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знат 
 Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас бар 
је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама предуз 
дра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоста 
фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>Ста 
ux pouz vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml:l 
тарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да сам се већ био забринуо за њез 
p> <p>Нисам страшљивац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам,  
имена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, 
сположени према Србима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао у 
ише вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами је да решите, о 
 <p>Кад је већ између матере и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разго 
пена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи цело 
чи: „<hi>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не  
и с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубит 
с толиким одушевљењем, <pb n="474" /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско ста 
злоге, да интерес наше отаџбине захтева толику претерану попустљивост.{S} Да сваки осећа онако, 
привидно насмеши да ова не би приметила толику иронију код њега.</p> <p>— А, то не!..{S} И суви 
а нас све збришу са земљине кугле, него толику попустљивост и слепу покорност да покажем према  
о је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вечера 
 руву и свом круву, па било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу т 
ли читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Радојковић, пред Стојанком  
кује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да том приликом потребује сваки војник а камо ли официр.{S 
м Косовским јунацима.{S} Први помен, на том месту, после више од пет векова!</p> <p>Какве ли су 
едничке војске, генерала Иванова.{S} На том сектору су наши савезници сконцентрисали и сву свој 
ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би се тако и свршило, да није зло искрсло.{S} Јадио 
брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која г 
Јованка стидљиво спусти очи и, занесена том изненадном али, можда, жуђеном срећом, клону на јун 
 <p>— Тако је, и никако друкчије.{S} Са том жалосном ствари ја сам сасвим начисто.</p> <pb n="2 
и своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и д 
да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, али ја ипак држим, да Срби, Бугар 
вала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пружи руку Лазаревићу.{S} А 
 људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве и 
сестра, која негује рањенике, па сам са том намером и дошла овамо, да дворим мога јуначког чето 
 а и Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на 
рских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је пра 
е читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није виш 
пањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жа 
хташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том необичном појавом, пред том неразумљивом променом у 
.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, крупније с 
то војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Тек после <pb n="581" /> исп 
о знак новога живота; и многи запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, кој 
им зашто? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша 
овић изашао на поље, мрак је био, а при том се и јака магла спустила, тако, да електричне сијал 
>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам му и име прибележено, зове  
задичио.</p> <p>Жарко, — мислила је при том — мој Жарко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у  
ље и заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живк 
лава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им се и то пророчан 
 и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио о 
, некако, слабо зарезује моје мишљење о том његовом великом подузетнику, па нехтедох долазити у 
оди к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и даље тај начин  
ест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку аферу са полицијо 
у казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа  
ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> <p>— Прексутра.</p> <p>— З 
нути.{S} Сад је всује разбијати главу о том...{S} Здраво, Предраговићу!“</p> <p>Да доктор није  
 интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још гот 
сто, који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.< 
 се опет почела анархија јављати.{S} По том је ишло све горе и горе, и најзад је постало изнутр 
латка нано!..{S} Мене баба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога п 
{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку ноћ изађе пажљив 
ја. — Нема љубави материнске нигде — по том загрли Нату и дубоко и горко заплака.</p> <p>Ната ј 
вић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину. 
>— Врло важно! — Нагласи Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кр 
<p>— Имам још једну — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала.  
ље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољс 
 опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у р 
— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, не задржи сруш 
ом браће своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дич 
ош добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз н 
азнати. — Одговори јој Радојковић, а по том се окрете Катарини:</p> <p>— Госпођицу ова тема не  
ођи са мном! — Рече му Радојковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притишт 
и му Катарина седајући на столицу, а по том се лако насмеши, јер је видела, да се Оберкнежевић  
отелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дош 
ати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окрећући га баш као оно мало д 
 мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело  
ој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p>— Да, Ваш брат и ја допадо 
и дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна живота, ти си  
ом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Тера 
потражи неког његовог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хо 
и, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац  
шали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S 
заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у 
а да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Але 
 је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има в 
стио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет.{ 
ј се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су 
 и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну 
с твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је 
 ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната ста 
еде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим 
>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разго 
S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је 
" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стојан 
дајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кре 
нду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} Т 
ади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предра 
ле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунци  
в; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срц 
е време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се задрж 
шља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш  
 рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше и  
 нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S}  
е да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћ 
о не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но,  
мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се та 
м, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка,  
 — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</ 
а беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој  
, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помого 
е крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за времен 
p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам и 
иде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га  
 никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Нер 
ити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неко 
е; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом 
лазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је  
м савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизме 
 остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која ка 
ојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оц 
д Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српск 
ти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују  
, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се колачу нисам надао.{S} Кад ја и моји једномишље 
ограда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи 
ни нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја 
жеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, 
интересовање, камо путујем, и да, према томе, нећу бити праћен.{S} Но ако баш мора бити, да буд 
нке и њезиних пријатеља, и да је, према томе, отпала потреба намераванога притиска.</p> <p>„Изг 
смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> < 
али ни један положај заузет.{S} И према томе, први положаји, који су пали код Једрена, пали су  
вке рече Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњ 
адирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу стражу а са осталима се повуч 
 од Војне Академије до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> 
, да је Стојанка још пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Рад 
> <p>Катарина, која је стално радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да 
</p> <p>Кад је сазнао, да и Катарина на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку  
 може наступети, с тога су настојале на томе, да се Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што  
акедоноствујушчи комитет“ њихов ради на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охр 
им делом опасно и ретко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунаки 
оба више није виђао, јер је и он сам на томе месту допао рана и даље није ни ишао.</p> <p>Сирот 
оже бити.</p> <p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из да 
 закључке великих сила.{S} А као разлог томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду  
 јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији дога 
 жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, да не прови 
осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Њезина служавка Анђа, то је пр 
атекла га је, где још спава.{S} Није се томе изненадила, нити је за њу ново било, што је преско 
ео северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху наговорени од које  
<p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то нема смисла и да њи 
 Једреном.</p> <p>Ђенерал Степановић се томе захтеву противио, јер је био свестан свога позива  
 мишљењу, то попуштање је и сувишно, те томе види неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренут 
пија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слична пребацивања, доживљавали су Срби али су све 
а и срца се стезала од језе.</p> <p>И и томе паклу кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и троми 
ам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну на Стојанку показавши прстом на 
е да се растане са братом својим, а при томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шап 
 судбину њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће би 
 га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лаз 
опадљиве очима, али су без мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина де 
 узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на  
, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку 
нешто сасвим природно.</p> <p>Раша се к томе осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као  
 неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешто мисл 
ста журно надирала напред, али при свем томе, морала је бити опрезна, како је не би Турци какви 
у кроји.{S} Јок вала!{S} Ја се противим томе попуштању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича  
 n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера 
ћ гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја брига.{S} Је си л 
вао велики бол за Недићевом Натом.{S} О томе, наравно, никоме није смео причати, јер би, у њего 
стоји, беше јој дошло жао.{S} Зашто — о томе она сама себи није могла дати рачуна.</p> <p>Обузе 
 природе, може да буде међу њима а да о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а 
 за то време.</p> <p>— Како би волела о томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити. 
ије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао  
ије ме посећивао.{S} Зашто?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно  
ри доброј вољи, са својим пријатељима о томе невезано разговарао.</p> <p>Ранковић према њему ни 
 ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </ 
ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Па 
штовала.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих  
ак знам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига  
сестримо, изгубљеном.{S} Мислио сам и о томе, како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} 
 о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генерал 
тању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напомену 
аш красни Мориц?</p> <p>„Могао бих ти о томе на дугачко и нашироко писати, но оставимо то, пошт 
S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p> <p>— Дед’,  
собност и вештина.</p> <p>Нећу да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас з 
лекара га наново секцираше, те за тим о томе саставише стручан записник.</p> <p>Кад је Ранковић 
лити, и они су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" />  
ве јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разумела, да у њему им 
и било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли он у бог 
 на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турч 
а рече Стојанка:</p> <p>— И синоћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Ин 
нам је ли истина, али сам нешто начуо о томе савету бугарском.</p> <p>— Да је на моју — испрси  
итику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, давао никакве сав 
ити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ су о томе разговарали, а капетан Јуришић је рекао, како би С 
поменуте болести Морицове, ма да нећу о томе опширно да ти пишем, једно ти морам напоменути.{S} 
кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које п 
 мени, и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао 
 овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се др 
 прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласно саопштава, да је  
а седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p 
ен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, јер  
ода у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног 
елико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој, бо 
таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших пред 
ан:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ни 
/p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски мага 
е напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Па 
ва је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у душ 
 приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај 
ву, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Срб 
 је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када је  
је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал 
— занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — уп 
е!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много во 
а сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздиг 
 балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p>  
ити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична  
и, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> <p> 
воју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста  
8" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Ст 
шљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке,  
 није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић с 
послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но  
ле, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве влад 
је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>—  
већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p>Ка 
 није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Миловановић  
le>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина,  
међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено руме 
утрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> <p> 
, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте,  
и у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она кад 
одног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе премрз 
та који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским  
жемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и мун 
и, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликат 
Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао  
ту не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S 
ваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а неко 
а решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — рече  
 већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>— Ме 
 наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једн 
о се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> ћ 
ису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискрено 
ош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p> 
во, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њезин 
а сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини о 
ири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема,  
ине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина.< 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне пос 
</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га  
, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, који 
здо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229 
е београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине.</ 
ако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, који 
е да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до по 
а ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је би 
се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" />  
еба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Пом 
мећени, а нико не пита, колико је свему томе крива мати.</p> <p>Да, да, ко је створио те недора 
тела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено извести свога вереника мајора Жарка.< 
е, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста  
ост, која тако мало води рачуна о свему томе а која данас потпирује мржњу Бугара противу нас, н 
е да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У ос 
 вечеру се није на време вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, к 
убоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску 
ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Т 
арошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она је об 
мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није орисила с 
 Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она 
 села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војск 
 грдан број српских осветника.{S} Према тому су српске Самарићанке грозничавим нестрпљењем очек 
ије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, ј 
ење и неговање толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рач 
!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А данас?..{S} Та  
о довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњ 
већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која од вас, међутим, извукла из народно 
 — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви тешки јад 
тео живот?“...{S} Не разбијајте главу о тому, добре душе!{S} Осим Ранка, само још једно лице им 
седника под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Беог 
Сјенице и на врлетима Качаника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме 
 свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачка  
актер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубави  
е повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у осв 
<p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малакса 
 у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она т 
езин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темпер 
е мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни непријат 
 особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женс 
 ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли 
џа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стоја 
ац већ омекшао као памук.{S} Променио и тон и облик, па и он пође гладити Мицу по бујној коси.< 
спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је дипломатском радњом на 
а грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпу 
жи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела о 
g="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, висок 
али против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савезничку дужност.</p 
оцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз не 
 је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег  
 они од онога дана, када је први српски топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној бор 
ш 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорц 
мах је издата заповест, да се два тешка топа не истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију 
ано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да је на обе стране било испаљено ок 
<p>На њој су била још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана 
воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шеб 
његов омиљен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна. 
 Е, па сад нема стида, — започе домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала 
стискао под пазухом.{S} Суснежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спушт 
 <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца.{S} А кад му је жена испричала све:  
душа снажна; изгледа ми, да је то мека, топла, привлачна маса.{S} Њезино је тело пластично, све 
ао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Даница пратила га је.</p> <p>Оберкнежеви 
 је сретан.</p> <p>Даница је била лепа, топла, слатка и имала је сањалачке очи; била је вредна, 
началства, лиферација, министарстава, а топла се душа свега тога клони.{S} Гледа своју кућу и с 
забављена националним радом, али њезина топла душа не заборавља на своје миле и драге, а њезино 
свим нормална и природна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован 
да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, ј 
мишићу излив душе.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разг 
одоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију на својим плећима.{S} Њих има у  
љу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топл 
говор са њима мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те 
носе Србију на својим плећима.</p> <p>— Топле душе носе Србију на својим плећима, понови Лазаре 
 нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић.{S} А какве су, го 
 уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја нисам нигде, нигде слушао.</ 
ркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе свој 
ј се мора стрести кад погледа, макар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра прити 
S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топле душе, и разговор са њима мелем је на моме срцу.{S 
подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни до одмора.{S} Она је седела као на жераин 
ћ.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече д 
ој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загрљај браће своје.</p> <p>— Живели!...  
 је обасипала је пољупцима и влажила је топлим сузама радосницама.{S} И ко зна докле би та цере 
 на лицу видиш, да су задовољни са овим топлим, искреним изразима признања и захвалности на јун 
уби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја 
ен дан.</p> <p>Ваздух је врло топао.{S} Топлина је његова сасвим нормална и природна.{S} И земљ 
и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила је срдачно, и ј 
о у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> <p>Само да л 
толико охрабрио девојку настави са више топлине и одушевљења:</p> <p>„Не плачи, сестро!...{S} Т 
слабију не подноси.{S} Он воли природну топлину.</p> <p>Ваздух је топао и мирише.{S} Мирише лип 
азједају ову земљу, и тешко њој да нема топлих душа.{S} Топле душе носе Србију на својим плећим 
 фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвији 
мље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле душе држе Србију 
и са две постеље једна до друге — мало, топло гњездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе с 
дићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топло заузима за то.</p> <p>— Па како си ти овде постал 
риродна.{S} И земља је топла.{S} Све је топло, и ако није запара.</p> <p>Јован запару, ма и сла 
е, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На пространом хоризон 
га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кр 
о је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из турскога ро 
мо једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, так 
м за своје.{S} Све као нека душа, нешто топло излази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећ 
b n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не 
е у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде живце одмарати, поче полако дремати, п 
 костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље још мало није, да није топла земља гроба  
е деца не разумевајући дубље разлоге, и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђуј 
и Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте  
на дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у љ 
у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифр 
да, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене  
пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, са 
и сву своју опсадну артиљерију: око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку опште 
грла, а тишину далеко проламаше грмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престаја 
не тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још нису ни збрис 
а, јер је на овој страни било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно на 
јанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит океа 
а у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језе 
ртиљерија нема муниције.{S} Од двадесет топова који служе за одбрану Тарабоша, пуцали су 18. ма 
пет гласовитих паша; отела им осамдесет топова, силну муницију, на десетине тисућа пушака и огр 
.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезничке опсадне војске.{S 
теле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20. пук 
ан сат и 30 минута два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео  
ња.{S} Иза Брдице помаља се дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{ 
 нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра надмашила 
аурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража  
страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> 
трану Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут јуришу, такође с 
о да ради реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога 
иљерије.{S} Србијански тешки опсаднички топови имали су ванредно дејство.</p> <p>На артиљеријск 
а још два тешка опсадна топа.{S} Остали топови и муниција већ је била испослана под Скадар, ода 
 неке важније позиције, а тешки опсадни топови су примакнути ближе Скадру, на згодним позицијам 
ат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповес 
ио напад северозападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као 
очео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и градиће, који им служише за од 
д јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђ 
њене, предајући ситуацију митраљезима и топовима.</p> <p>За жице, које су нам сметале брзом про 
и ди-Медуа, заједно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овак 
</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе проломише мирни ваздух.</p 
рања ватре.</p> <p>Та паклена ватра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, и 
спеше до самих жица, које је већ раније топовска ватра на много места покидала, прескочивши жиц 
</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовска, која на мах охрабри и развесели лица бораца.{ 
Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p 
 да вам је знати, како су страховити ти топовски огњени вали, ти пламени њихови букови и ерупци 
ху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљ 
и, на западном сектору, имали и највише топовских оруђа.{S} Небо се проламало, земљи је било те 
Пала је ноћ, коју осветљаваше пламен из топовских <pb n="668" /> грла, а тишину далеко проламаш 
ује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком с 
иле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су први били испаљени код Призре 
овским валима овога помамљеног пламеног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир 
плозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена  
крајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и само небо запалило 
писмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњич 
 за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све јаснији...</p> <p>Дан се забели...</p> 
ке се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по лив 
и из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје про 
 код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке,  
редише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, с 
вет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог в 
/p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао с 
ав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несретн 
Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</p> <p>— Па 
 пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати 
а у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као д 
Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разговара 
им шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та препот 
 Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли  
ј себе.</p> <p>Стрина-Неранџа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p 
 чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, изва 
ојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p 
место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно писмо и предаде га Стојанци.</p> <p>Стоја 
индерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с ким се год сретне 
/p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој с 
 рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади се на једну столицу, која је стој 
<p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и легнем.{S} Камен прос 
— рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, напра 
е, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових другова 
многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где се не сеје. 
гледаше му путну исправу, прегледаше му торбу, промерише и њега добро с очима и — пустише га с  
етка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог Сада бакаром пок 
се и не види.{S} Једна за другом гађају торпедске гранате од одреде ђенерала Митра Мартиновића. 
 се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега!), дајете доносиоцу добар бакшиш, п 
о, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела торта, као од снега 
S} Лепо вам је госпођица Сокица послала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној  
није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (красна, бела тор 
 дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече сво 
а парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} Лепо вам је госп 
еварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву Солом 
ћу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне 
е.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је 
 се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врх 
дећи под горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у ло 
рата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је био по вољи селу, јер је  
трана брегови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногра 
ревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</p> 
а је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће под једном буквом, а ми се спустисм 
?</p> <p>— Јесам.{S} Нађе ли му где год траг?</p> <p>— Све сам главније каване прошао.{S} Нигде 
руку поверени му посао.{S} Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> 
ра због Недићеве Нате оставила је дубок траг на Мартиној души, и разговор са Лазаревићем, кад о 
нића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла у 
тати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне гов 
, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S}  
е ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им неће  
а дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету до 
ј кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би ли 
на је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док с 
бог тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из др 
столу.{S} Ја се пожурих да још за врућа трага запитам Ристића, ко је онај господин што му се ма 
 ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине 
рпски комита, о коме дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако,  
ић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Ла 
е млађима.</p> <p>За вечером не беше ни трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном др 
 њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Стојанка топл 
апорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку нотицу, д 
ишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p>— Не могу ти исказ 
чна снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија смрти приближавала се...</p> <p>Марта није би 
е нашла.{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служ 
и догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, дост 
тко да се задржи на томе, већ наступају трагичне катастрофе.{S} А ти јунакињо моја, то не заслу 
уде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„Помисли:{S} 
сувише слаб, одвише растројен.{S} То је трагични моменат мога живота...</p> <p>— Зашто опет так 
к продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан 
S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и иначе врши своју нацијоналну дужност 
 Видите, господине мајоре, да није тако трагично.</p> <p>— Само кад није оно горе, рече мајор,  
 ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Наравно, сваки од њих је гово 
е.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберк 
ини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судбини Оберкнежевићевој.</p> </div> <pb n="6 
мем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жен 
?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички  
 баш мило било, да пред сестром описује трагичну смрт њезина брата.</p> <p>После подуже почивке 
 кратера.</p> <p>Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима.</p> <p> 
а.</p> <p>То је обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављал 
 је револуције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</ 
ра, остаће светао прилог о моћи народне традиције, и као доказ сећања и поштовања оних витизова 
т очајан, потхват који може инспирирати традиционалан понос и одлучност расе, али га не може оп 
рт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже за себе...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упа 
— То су, драга, наши јунаци који носе и траже смрт.{S} Носе је душману, а драговољно је траже з 
излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се с 
 ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то спо 
ак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова војна одељења која се на 
жност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S 
езница, Бугарима, као савезницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју,  
си Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, са врло нез 
сне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тражења, најзад га нађе и претиште.</p> <p>Звонце зазво 
им владама опширне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугар 
гарске, пошто су га они сами прекршили, тражећи накнадно огромне жртве од Србије, које такође н 
ају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за преговоре.</p> < 
е, приђе једном официру двадесетог пука тражећи изрично команданта српске армије ђенерала Степу 
обијајући прагове разних државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификац 
атим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учеств 
е У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теб 
ихов син није мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма гд 
p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га један пријатељ, да дође на теле 
срете једна болничарка са питањем, кога тражи.</p> <p>После дужег објашњавања, бата-Лазе једва  
би загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Застала би, по којипут, код к 
е остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, да је ма само једном в 
кује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је 
{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка  
 ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Кад је стигао код Стојанке, друштво још б 
без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи по 
он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола  
шао кроз кафану, разгледао као да неког тражи и одмах је изашао.</p> <p>Ја одмах пожурих даље.{ 
т пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита пон 
ш’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему: где ли си Нато ти?</ 
н за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати сином  
верио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевидно је приметио, да овај само симулира пиј 
гледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — 
ти потпунији налог.{S} То бити мора; то тражи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из з 
бијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И ов 
сти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се увер 
 тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу, рече Обер 
ј оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове. 
опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На  
емљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је било немогуће наћи ус 
а сломљена, јер Нату тамо не нађоше.{S} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се 
и, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо нашли, но наишли смо на знак, да  
 свију народа на свету.</p> <p>Заман би тражили личност која би имала да претставља улогу главн 
млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тражило међу њима Јованку, да ју посебице поздрави.{S}  
ледах по њој, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и  
еодољива потреба.“</p> <p>„Али ја то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас м 
ао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Ла 
м њега.{S} О, о, Матија, од кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је  
е сумњива личност, ако не баш она, коју тражим, биће да је друга.</p> <p>Када је испио каву, пл 
е.</p> <p>— Дакле, ипак сте ви та, коју тражим — рече официр затварајући врата за собом.{S} Иза 
 разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си м 
згодан.{S} Дајте овлаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је 
у саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи ран 
ју вештину, да сазна и за друге ствари, тражио је додира са разним људима, од којих је мислио,  
могуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је ов 
осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се 
и жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Сиромах Светислав!{S} 
 задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је тражио да му се одобри придружење ка српској војсци.{S} 
{S} Није правио никакве посете.{S} Није тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима ули 
о је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је глед 
огинулим за слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом ж 
ако одсутном ствари, одсуство не бих ни тражио.{S} Сад и сам осећам, да није лепо од мене што с 
их, али нигде не нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на 
— Онда молим за опроштење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — 
>Неко се време окретао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запал 
и није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S 
служи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околишили,  
то не тражим“...</p> <p>„Знам, да ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим 
гом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано, код тебекана, а код ког 
рекао, да он нема појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ 
ени није потребна.</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти 
као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На поно 
не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхи 
.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан, схватио његову дужност, у 
кле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:< 
 на српском двору.</p> <p>Ова је посета трајала више од једнога сата.</p> <p>Тој посети је прес 
је одржана министарска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење  
му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише рас 
ала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> < 
ј несвестични сан.</p> <p>Криза је дуго трајала.{S} Али је српска здрава крв ипак победила и са 
рани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор  
је објављен!</head> <p>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне 
ала се свога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се м 
ртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора 
ство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојк 
 скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађа 
с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрен 
овала против анексије.</p> <p>И тако је трајало скоро пола године дана.</p> <p>„Рат... рат!,..“ 
е, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна револуци 
а стазу живота.</p> <p>Сватовско весеље трајало је равно два дана и две ноћи без престанка.{S}  
оворимо паљбом на њих.{S} Неко је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> 
nit="graphic" /> <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесв 
--> <pb n="222" /> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесв 
д.</p> <p>Топовски двобој је непрестано трајао.{S} А српске артиљерија добила је вест да пази н 
 им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А 
 ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p 
амо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари и не утисн 
го јади.</p> <p>— Неће, мајко, још дуго трајати.</p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то  
е опсадне војске.{S} Артиљеријска ватра трајаће све дотле, док се не нареди <pb n="729" /><gap  
код искрених и верно оданих супружника, траје дан а највише два па се опет измире, бацајући у з 
а, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ват 
нешто отеже с јелом, само да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да ни 
 и свађе и сукоба.{S} Наравно, ал то не траје дуго.{S} Бар код искрених и верно оданих супружни 
пустише срцу на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор 
се, како му се судбини свиди, па све то траје само кратко време.{S} И његову главу обоји јесен  
чано зрно су му извадили, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не зн 
са железничке станице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред кав 
ничком проливеном крвљу испод Једрена — трајна слога и братска нераздвојна љубав, два народа и  
на највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И ја, само жене могу да  
ићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без с 
новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце забораву и запеч 
te> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.< 
во и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, без зрачка радости и б 
рена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата,  
, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, како  
ку поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; вардарско, према Србији и Ц 
а беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфорасти — с 
овог рођака.</p> <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се жур 
зиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је т 
ега.</p> <p>Ја се пожурих, да седнем на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче. 
ина.</p> <p>Ја брзо пожурих и седнем на трамвај, који вози за Славију.</p> <p>Код Војне Академи 
време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер 
ози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, јер од Војне Ака 
на трамвај, но око плаћања се задржах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотели 
очио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, те га није могао стићи.</p> <p 
а скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две леп 
а у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар знак, Пајо! — наговешт 
 када је предвидела несрећу силазећи са трамваја код Војне Академије.</p> <p>— Видим да имаш пр 
је ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, али је топчидерски трамвај већ био одјурио, т 
у, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било? 
pb n="208" /> Где је био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине,  
!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трамвајем са железничке станице до Славије — пред Трајк 
ра.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети с 
 <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам као оно пре на пола пута да силаз 
</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича 
д је трамвај стигао до Војне Академије, трамвајски кондуктер скрену пажњу публици, да не вози д 
 туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски кондуктери и кочничари, али ни један од њих  
едан од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више,  
е могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве  
вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина их беше лако рањени.</p>  
ли прилике.</p> <p>Баш када су последњи транспорти српских војника на грчким бродовима стигли у 
ш то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојиц 
бојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један  
.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у 
же стићи.{S} С тога је отишао на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегу 
нала, кад се једно пре подне вратила са трга кући, нашавши на столу парче артије са овом садржи 
цени живот свој.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да  
г младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је младића, к 
н, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се данас налазе  
нила.{S} Кита је мирисала.</p> <p>— Ју! тргла се Катарина, која је почела да се брише (руке, пр 
Бог зна докле, да војничка тачност није тргла мајора из те заносне идиле.</p> <p>На опомену дуж 
и.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.< 
> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не може још д 
римедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже 
о.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ће 
 да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кренем.</p> <p>Позравља те тво 
S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих де 
у скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, пре 
званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глум 
n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“, својина аустријског Лојдов 
 блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају напустити црногорска пристаниш 
рбија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бојну морнарицу пристаниште.</p> <p> 
ише површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типографск 
ну своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац  
 друштво, са она два комита, напустило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу ко 
ба стигла на крајњи део Дорћола, где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира 
гао никад дозволити, да пристане на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника,  
 био на прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бос 
преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</ 
гранична места, но то није сигурно, јер трговци са људским месом ипак могу да је прокриумчаре.< 
 одговори Радојловић.{S} Ти знаш, да су трговци са људским месом врло препредени, па ћу сам оти 
 устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb n="6" /> <p>Стојанка је домаће српски  
војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је <pb n="510" /> био тик  
ета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собом, да се поздраве са придошлом браћом, на 
 после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подн 
нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, 
та пуковник Ђорђе.</p> <p>— Јес’, јес’, треба отворено говорити, рече, а ја га даље нисам више  
а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на саве 
напасти непријатеља, или ако он напада, треба га одбити па онда гонити док не буде сасвим уништ 
, право и немаш.{S} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, 
ођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним кругов 
несташна каћиперка.</p> <p>То, наравно, треба на свој начин разумети.</p> <p>Не задиркује она с 
ога ми, рече Катарина, доста си спавао; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p 
ојска!..{S} Сад већ српска војска!..{S} Треба српској војсци нега твоје мазуљке...{S} Којешта!. 
ало се, ето, да је то добра тактика.{S} Треба енергично напасти непријатеља, или ако он напада, 
орукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти из 
х све обиђеш.</p> <p>— Нек’ се деру.{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем  
 Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв н 
ије ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенциј 
ем ја, а он сасвим равнодушно:</p> <p>— Треба, треба да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што  
о.</p> <p>— Каква друга ствар?</p> <p>— Треба се журити натраг, онамо.{S} Да ти знаш колико је  
те.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до истине.</p> <p>— О 
еме анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу  
 Најзад је остала при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву де 
у за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане врачаре на салашима код Вароши, д 
 — Протествоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни с 
д је Срби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се мо 
цније.</p> <p>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у  
јанским меродавним круговима.{S} Србија треба <pb n="360" /><gap unit="graphic" /><!-- — То је, 
е.</p> <p>„Ја разумем критику, и Србија треба велику и опширну критику, но кад је Срби изван гр 
и кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумст 
њем не могу се никако помирити.{S} Њима треба показати песницу и очитовати наше огорчење према  
ња која се налазе под Скадром, ово дана треба да реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренут 
љена није, и много рада и много времена треба, да се снага скупи“...</p> </div> <pb n="216" />  
лога, но не сме се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је траги 
пристоји.{S} Па и ти, селе, као Српкиња треба да си радосна кад се можеш назвати вереницом херо 
 већ на против, пред тобом је живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јован 
ружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смера 
српском народу.{S} Та просвећена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине аз 
д неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p> 
чење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће 
ни</foreign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„< 
амо?</p> <p>— Није то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас  
 прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пронаћи, пратити, и кад наступи потреба осујетити 
с’, сад је време, рече он.</p> <p>— Сад треба, наставих, да се сви заложимо за ослобођење наше  
још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црве 
 вас, истина, тамо који држите, да овде треба да буде и једна опортунистичка струја из тактични 
 <p>Но, зато ипак сматрам, да и на даље треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге 
ом:</p> <p>— Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— П 
 мислите да икад постанете домаћица, не треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је 
тако опасна, и да ако се ко разболе, не треба болест одмах тако трагично схваћати.</p> <p>Нарав 
вота.{S} А ко разуме и схвати живот, не треба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, С 
да кликне — Брате мој, дико моја!{S} Не треба да ми се исповедаш.{S} Ја знам твоју радост, та и 
твар готова.{S} Спомиње и верење.{S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и прав 
му је главна тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад  
а стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688" /> дати повода да се отуђују и 
хово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас 
јанка лако такну Јованку по рамену — не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш  
ке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господо и браћо, да вас моје речи ишчуђавају.{S}  
- Одврати му Предраговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, п 
рно Стојанка и севну очима.</p> <p>— Не треба да са њим правимо дуг процес, рече мајор Жарко.{S 
е је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па 
шити.</p> <p>На поласку је рекао, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније препис 
ваше, да ствар још није сазрела и да не треба никад ништа пренаглити.</p> <p>Са резервом се још 
те на своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је посла 
о и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се н 
чних, приватних болова, болова, које не треба на пазар износити.</p> <p>И он их има као и сваки 
зите на себе!..{S} Против божје воље не треба роптати и жалити се на њу.{S} И ако сте далеко од 
спут су се мало споречкали, но, томе не треба давати много важности, то код старих људи и жена  
о пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што  
 никог, ко би за мном заплакао.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружј 
ам позват, те с тога ми се не може и не треба пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поно 
 каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, јер врло добро знате, да госпођа Ст 
а ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу. 
њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали 
везу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Стојанка и њезини п 
за брда ваљају, и за које непријатељ не треба да сазна...</p> </div> <pb n="119" /> <div type=" 
е мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>О 
 он пак продере по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам 
з те две речи: отео живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, д 
учено ни запаљење плућа.{S} Али зато не треба десперирати.{S} Гледаћемо да предупредимо и једну 
 вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајев 
драговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајл 
 десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој 
 је.{S} Ако није још и већи.“</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне  
семо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрин 
 ти тако погосподио, па да знаш како се треба владати и понашати по великим кућама? — добаци му 
згубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче слободе сачува.“</ 
ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што 
рипадају.{S} Јој, али проширеној Србији треба живети.{S} Није било довољно да се освоје те стар 
јелом.{S} Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, а 
е затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је 
:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У остал 
Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ није далеко.</ 
 да се то питање износи на тапет.{S} Ми треба и дужност према отаџбини налаже нам, да и ако смо 
чка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи 
 ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одго 
уде само о љубави: и други занимљивости треба да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој св 
p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић на 
говорило се, како данашњу омладину ипак треба слободније неговати.</p> <p>Прође и сахат после у 
— Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи ов 
е права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда прима.</p> <p>— Живио  
нало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жртвеник, али оне не сму 
е устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је  
Српкиње похиташе онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задес 
х готов био и данас, али кум и старојко треба да се мало одморе.</p> <p>— А имаш већ и кума и с 
е, само ваља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</ 
и бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног  
циних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помо 
м.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и 
рекох:{S} Ама, господине, Пашићу, ви то треба тек да знате, и с вама разговара једна Српкиња, у 
 све истина, рече Оберкнежевић, само то треба обрадити.</p> <p>— Има их, примети Катарина, који 
p> <p>Ди ли је све тако било?</p> <p>То треба полицијска истрага, да разјасни.{S} Она је одмах  
одина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам пок 
 свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само но 
S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо нађемо 
 Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нема.{S 
ас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што 
 треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша кћи</ 
х питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора одгова 
 здраво болећиве и осетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затв 
данас не купује књигу, него маса; за њу треба писати.</p> <pb n="200" /> <p>— Оригинални српски 
службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у 
А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Са 
Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Миловано 
»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула се земљ 
етан Јуришић је рекао, како би Стојанка требала и са Лазаревићем да се разговори, јер би и сазн 
у целину, која би спољним непријатељима требала да отпор да.</p> <pb n="703" /> <p>Но, зато ипа 
ка једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведена.</p> <pb n="66" /> <p>— А как 
ви су имали момка и куварицу, али им је требала и девојка, која би се бринула за друге домаће п 
се била снуждила и сневеселила, иако је требала да буде весела и расположена, због доласка њези 
атарина изиђе обучена.</p> <p>— Ниси се требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, 
поменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по њеном мишљењу, не би би 
а је оно деликатне садржине, за коју би требала само ја да знам.</p> <p>На ове речи се Оберкнеж 
ма.{S} Нарочити на оним местима, где се требале да воде ратне операције.</p> <p>Под Једреном бе 
моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће 
а вас никад неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" / 
е Стојанка:</p> <p>— Још би један начин требали да покушамо.</p> <p>— Како мислиш, Стојанка?</p 
зиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде,  
није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да се јаве, све се слило у  
ашао излаза.</p> <p>По његовом мишљењу, требало се повиновати и респектовати захтеве и закључке 
да се освоје те старе српске покрајине: требало је још извојевати и погодбе животу тих покрајин 
граду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити морало.</p> <p>Сл 
препреден, рече капетан Млађа.</p> <p>— Требало би, да се начини балкански савез, кажем ја, а о 
 да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на  
е, ваљда се ради; можда се и не ради, а требало би да се ради; добро је, ако се ради; ако ови п 
крње, ја сматрам, да би таког савезника требало опоменути и ставити му нож под грло, а то је по 
стру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљ 
за жену, већ за средство помоћу кога је требало њу, тетку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у 
исли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам  
, коју је ваљало разјаснити, на коју је требало дати тачан одговор, па да се ислеђење заврши ак 
 није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</p> <p>— Можда нисам заслужила.</p> 
ас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја сам се одмах одлучио на т 
а мило и са захвалношћу.{S} Баш то није требало.</p> <p>— А зашто да није требало? рече Раша.</ 
гима потцењујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада бу 
тога се слажем са предговорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буд 
и за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старо 
м начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ствари и остале потребе, ко 
</p> <p>— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p> 
има:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри 
ћ нашао и стан и ствари за које би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чека 
екарски позив не врше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколи 
да, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости тре 
вести тек кад ствар за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоу 
?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више н 
рђе.</p> <p>— О, драги мој брате, ја не требам захвале.{S} Ја сматрам, да је то моја дужност.{S 
тарости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо к 
е ишао од срца.</p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са бо 
 већ да се љуте на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ поче 
а и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.</p> <p>Рачунао ј 
д нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао, да је својеглав 
ако, најзад је дошао до закључка, да би требао да оде до Катарине.{S} Писмо му може служити као 
S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код 
они?</p> <p>— Рекоше, да се ипак официр требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задоб 
а сам дивљак, да не агитујем.{S} То бих требао, да раздам?{S} Коме!{S} Можда само Катарини.{S}  
о бечку камарилу рђаво познаје!</p> <p>„Требао сам, истина, то да му кажем, јер би искрена реч, 
отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет само слегне рам 
омоћи Бугарима, да освоје Једрене.{S} А требаће, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из 
цу ближе Јованци. — Сад видим, да ти не требаш савета.{S} За твоје године, ти доста добро позна 
 ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p>— Мало доц 
уше.{S} Та је душа колико топла, толико трезвена.</p> <p>„Кад смо били сами, разговарали смо ин 
ић.</p> <p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— М 
; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле 
.. али то се не да ни супонирати о тако трезвеном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранк 
>„И зар не може народ да избаци здраву, трезвену, корисну интелигенцију?</p> <p>„Каква је то ин 
овеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како им се  
 имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необично, јер он 
Кад је Пера почео певати, нестало му је треме и јавила му се необична снага, те је од срца пева 
била један огроман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена ка 
, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет,  
сећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бар 
итиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десн 
уса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила мај 
 јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собо 
ду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам питао  
 Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и ко 
, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и по 
о да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, као да нека 
 Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је треба 
ору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где је 
p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на зе 
која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</ 
учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја ду 
заљуља и махом обневиди.{S} Срце јој за тренут ока задрхта силовито и онда одједном као да изле 
сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно о 
 наших дана.</p> <p>Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да 
ки карактер силе.{S} Гледао је неколико тренута лешину, па за тим приступи Нани, пољуби је у ње 
бучена, али, како је отворила врата, за тренутак један стала је као окамењена, па онда притрча  
го места покидала, прескочивши жице, за тренутак полегаше и отворише брзу паљбу...</p> <p>Десно 
, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти их унут 
не, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Господо и браћо,  
је Стојанка прочитала писмо, била се за тренутак снуждила, јер јој беше непојмљиво, одкуда и за 
аследник одмакнуо главу од дурбина и за тренутак два очи покрио дланом деснице.{S} Кнез Петар п 
и разлози, који је руководише, да ни за тренутак не напушта кућу.</p> <p>Госпођа Стојанка знају 
ај зна, да они своју кућу не воле ни за тренутак оставити саму.{S} А нарочито се љуте онда, кад 
бића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоћ 
уђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Зат 
 <p>По том је изашао, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега. 
ападног сектора.</p> <p>Топови за један тренутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одах 
етоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак д 
а све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, ко 
рота стрина престаде дисати за неколико тренутака.{S} Помислила је, знајући, како је често пута 
 оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претр 
 код краља? запита Пашић после неколико тренутака.</p> <p>— Синоћ, одговори Миловановић.{S} Зна 
зору свога купеа.</p> <p>Након неколико тренутака воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи с 
о и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, изађе један други бу 
му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсници или да позове своју жену  
ју на нашу артиљеријску ватру.{S} Овога тренутка се био артиљеријски двобој незапамћен у светск 
ознат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>Најзад га отвори.{S} Јер то 
викну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој Оберкнежевић постаде одвратан.</p> <p>— За 
о, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није ни 
 очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом стида, очију оборених, г 
ечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталоже 
анови пропадоше, а нарочито после овога тренутка, је очевидно приметио, да га Катарина просто п 
и, којој је то годило.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком поша 
јом, да и најтврђе срце морало би овога тренутка омекшати.</p> <p>Настаде тајац.</p> <p>Предраг 
ујући вам се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред 
ром изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јо 
с сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло неприја 
 његову жељу и намеру, за коју до овога тренутка није знала.</p> <p>— Верујте ми не! —одговори  
/p> <p>„Поштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, к 
 мира никако.</p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде ов 
и гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва пажња, коју сте мени посветили 
 управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце,  
а је Ранка пробудила, који је баш онога тренутка био заспао.</p> <p>Предраговић је због овога п 
p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка пао силан терет с груди.</p> <p>Борба је на це 
е на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе н 
уштерови.</p> <pb n="623" /> <p>Од тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> 
 се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је да заспи, али све 
са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— Па пошто су редови н 
а са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка донео и предаде га Стојанки.</p> <p>Стојанка п 
а испослана под Скадар, одакле баш тога тренутка стиже врло радосна вест, да су Срби пред силно 
де царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и с 
дерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена светиња брака, кућа на п 
етан и несмотрен.{S} Планови му од овог тренутка пропадоше.{S} Овога тренутка био је на раскрсн 
оврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан терет, терет оца, родитеља, који 
чном животу, за који је она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но,  
о, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре таково стање, — в 
ј рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хлад 
ђуше од покојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека о 
дна милосрдна болничарка, готова сваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао  
реше питање Скадра.{S} Значи, да сваког тренутка се очекује општи јуриш.{S} А ви бар знате, да  
ложај и служба је таква, да може сваког тренутка бити спречен непредвиђеним случајем.{S} Знам ј 
 нада, да Милан, њезин брат може сваког тренутка искрснути, па да затече кућу празну — пусту.</ 
евима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе,  
на, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> < 
 потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да крену на свога вековног непријатеља и динду 
етаљно и опширно писати, јер сам сваког тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи при 
 пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној висини на којој је  
— рекао је — волео, да се од ње од оног тренутка не одваја.</p> <p>Стојанка, кум, стари сват и  
абом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја нисам могао ни слутити, да сам заробио тако 
 предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић известио генерала Иванова о н 
 време била нагнута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровиће 
ет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јављати ж 
 Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневесели 
завши прстом на Катарину, која је овога тренутку стидно оборила главу, знајући да се то на њу о 
 Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са  
ри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише 
а и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута  
живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено румено ок 
> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> <p>— За  
јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је био збу 
зад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар преда опсадниц 
јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећа 
 — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p>Ове реч 
ло срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо ситуациј 
у част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Нарочито са 
 на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туге, као  
трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена. 
гласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер в 
 текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када се Јован 
 превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођоше комш 
ић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу, да чу 
Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата  
који Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватр 
ва заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и  
артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом својом 
 на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и милину, је 
н.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се у 
 су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, т 
 јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који су тра 
дједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га  
да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је  
џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Предрагови 
оће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за 
дговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> < 
оји већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи собом чик 
ецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могл 
а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те га 
вши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи т 
 неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмо 
ово логично, но политика се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се 
ати, кад се сузе мало осуше, кад се бол тренутно заборави, онда се мало разговара о селу и о на 
ла у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у о 
се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Господин Рад 
храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, о 
д себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и да ситних  
дене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрпели и мушком дурашно 
ерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила,  
 оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо моје среће, да је 
, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепи 
олини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконц 
е истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин  
ересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој тајно 
грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова бе 
ет ижљубила писмо, Стојанка је склопила трепавице и предала се машти својој, да јој она изнесе  
>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тре 
, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија рашири руке на 
} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је 
 дим српских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног нар 
ила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако ружног вре 
видео никога.</p> <p>Њему је пред очима треперио само лик лепе наставнице, јуначке комитке Јова 
ед иконом светога Николе, поче пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на ико 
пека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим зверовима и крвопијама мирних и н 
 разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога.{S} Као такав је и за 
пуцкати, треперити и догоревати.{S} Тај трепет бацаше сен на икону и лице светитеља, који у ово 
сматра, да нешто ишчекује, — ни оком да трепне.</p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, 
вукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута очима, потом отвори очи, које упра 
бу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здравих које рањених Турака 
мбу!“ — командује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Дина 
к!{S} Сузе измешане са смехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видет 
мандант.</p> <p>И опет грмну страховити тресак.{S} Опет се зацрвени стење од проливене непријат 
а му је било, као нека грозница, све се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</ 
о присебнији, осећају, како им се земља тресе под ногама, а остали и то не осећају већ механичк 
 жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске се сукобљавају... стр 
наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из рук 
 посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушл 
са једним неописаним звуком и прскало с треском од кога се кидају живци.</p> <p>Њихова бледа св 
 појачано грувањем топова.{S} Као да се тресла сва околина Скадарског Језера.{S} Оптични телегр 
ела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до  
афа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо су се тресле све куће као да је највећи земљотрес.{S} Сутра д 
ра, та топовска грмљавина од које су се тресли небо и земља, имали су мађијско дејство на војни 
 Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски  
 силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригушивани бол избио је као 
календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— Нисам веровао, рече љут 
у!</p> <p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега ис 
командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске караул 
ла их је, гледала, за тим се стаде лако трести и испрекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чис 
а сахранисмо крај друма — рече Приморац тресући зуб о зуб — а гроб му обележисмо прекрстивши је 
грмљавином, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапне 
сти за мајком својом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером  
 <p>Свуд и на сваком месту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако ка 
какво се само може постићи на земљи.{S} Трећа је реч мени најмилија, најслађа и најмилозвучнија 
 колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаб 
" xml:id="SRP19203_C53"> <head>ПЕДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Све је спремно.</head> <p>Срби 
 xml:id="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> < 
официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила <pb n="421" /> непријат 
xml:id="SRP19203_C103"> <head>ГЛАВА СТО ТРЕЋА</head> <head>Са бојишта — Јуриш на Тарабош</head> 
" xml:id="SRP19203_C23"> <head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> 
d="SRP19203_C93"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Код Катарине</head> <p>Када се пред  
id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Свет 
xml:id="SRP19203_C73"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</he 
03_C83"> <pb n="473" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Бож 
 xml:id="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту или Жар по 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C3"> <head>ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>Тајанствена вест о доласку шпи 
онисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо чита 
о среди могу бити прсти некога или нека треће особе, којој не годи њихово међусобно поштовање и 
 тим покличом кренула су се два одељења треће српске армије из Призрена и Ђаковице, преко врато 
д селом, па, за тим, таљиге стадоше код треће куће од краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао ч 
у овамо и нека од српских резервиста из треће армије, од наших простих сељака узму једну лекциј 
ријатељства неће одрећи.</p> <p>Друге и треће недеље стизала су писма сличне садржине, али свак 
о?</p> <p>Свеједно.{S} И прво и друго и треће је једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једна 
од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница писну и  
 њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Сву 
 велика потреба за болничаркама.</p> <p>Треће недеље престоничке новине донеше вест, да је било 
од нових писмоноша Београдских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште п 
ако се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бога ми брате, ми смо га сви 
ш и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борб 
</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити  
њезин, за толико време не јавља.</p> <p>Трећега дана, од како стигоше прве вести о сукобу у арн 
ек да изађе мало на свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом 
на, како да спомене то Стојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на  
авља и поштује</p> <p>Катарина.“</p> <p>Трећега дана, Катарина је отпутовала брзим возом у Беог 
м приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се 
 из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, достигоше наши куршуми и они мртви попада 
, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пла 
их, те једни играју санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола  
смо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се о 
 на месту за посматрање.</p> <p>Недељу, трећи дан битке, поздравила је на освитку појачана арти 
итика</title>“ све вечерње новине...{S} Трећи: „<title>Нов Телеграм</title>“ врло важан!..</p>  
царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То 
валили се па безбрижно, одбијају дим, а трећи развезли причања о претуреним дотадашњим ратним н 
е ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем 
два дана и две ноћи без престанка.{S} А трећи дан младенци одоше као брачни пар на пут, камо ће 
а покривачем зашушкавала.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа 
други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> < 
батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихватном положају држећи поседнуте р 
е, док је први батаљон, касније други и трећи, наступао самом косом, развијајући се у ланац лев 
о се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, не беше више путника.{S} А он би с 
Тешко... тешко...</p> <p>Јарац избаци и трећи метак и рече:</p> <p>— Еј, само да дође републик, 
бе све одело, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачиш 
 /> <!-- ...{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро 
и, оштра студен на ове врлети — настави трећи. — Бриде прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих ч 
испите, па нека донесе још.{S} Прихвати трећи, и сви се куцнуше и испише на бело.</p> <p>— Дај  
опусти.</p> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Во 
ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и  
ојим до зуба наоружаним зликовцима и по трећи пут дође до сиротиње Петријине, еда би дома нашао 
} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да 
 богати трговци су дали новаца“.</p> <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука 
ри састанак са својом јединицом.</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, 
им пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом  
ак.</p> <p>Када смо се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на т 
аша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две трећине је сам божји дрипац!</p> <p>Непознатоме се госп 
скви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, на 
Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину служио код Народне Банке, а она тек постав 
о немогућу, јер није познавала никакову трећу особу, која би била приступачнија Катарини, од Об 
 <p>Мартина служавка послужи слатким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић уз 
вник Ђорђе погледа несретног пажљивије, трже му лажну браду па за тим рече:</p> <p>— Ао, вуциба 
ја је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p> 
pb n="279" /> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу. 
 много и дуго, и из размишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог  
е суза.</p> <p>Иза ових речи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде с 
 бити места.</p> <p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет ча 
на врати.</p> <p>Јованка видећи официра трже се, обриса сузе, прикривајући да овај то не примет 
него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мис 
а тако замишљена, док је неко куцање не трже.</p> <p>— Слободно!.. — одазва се Стојанка.</p> <p 
е дођем овамо по вас.</p> <p>Јованка се трже на ове речи свога пратиоца.{S} До тога дана није о 
 Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и з 
мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па гневно запита:{S} Па зар ја не бих могла владат 
е наш! — поздрави их радосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јова 
есреће претурио преко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама 
 греху...</p> <pb n="96" /> <p>Јован се трже.</p> <p>Писмоноша је донео пошту.{S} Међу писмима  
појање будилника.</p> <p>Предраговић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше п 
адесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кан 
 рече Јованка, а одмах иза ових се речи трже, јер се тиме одала пред Стојанком, да јој садржина 
добар сахат’ нисам спавао, кад одједном трже ме иза сна снажни заповеднички глас војводе:</p> < 
нам.</p> <p>На ове речи се Оберкнежевић трже;</p> <pb n="616" /> <p>— Онда молим за опроштење.{ 
помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо  
ешто да каже.{S} То само опака бољетица трза његове живце.</p> <pb n="471" /> <p>Мати се опет с 
p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по здравој дасци“.</p> <p>„Сам 
ме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S 
е, а из тога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете пок 
бацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те св 
манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је боле 
пи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису н 
па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном можеш бити гола, а да оста 
.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том трену 
сле тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са  
p> <p>Ако потреса дуже времена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко 
ивота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, кад си ми тако говор 
, леп број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љут 
ако јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" / 
 своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније родила, да би и он сада мога 
е опет се склопише.</p> <p>Не прође два три тренутка: рањеник опет прогледа.{S} И поче се јавља 
’ сад можеш.</p> <p>Приморац повуче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— Посл 
у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили предње положаје на 
а.</p> <p>Белимарковић махну главом два три пута и са осмејком рече:</p> <p>— Сад нешто разумем 
су вожње, а још поред овога даде му два три сексера напојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа  
ао само др. Миловановић, Двор и још два три крупна политичара.{S} Дру Миловановићу је то, на <p 
 Вељковић, био је овде на допусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За т 
иновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титрају се у усија 
> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и то: тракијско, према Бугарској; ва 
ке.</p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења оба 
и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радојковић баци светлост из електричне ламп 
ст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде га Стојанка жалостиво.</p> <p>— Не  
употребио то време да заиштем допуст на три дана и да...</p> <p>— Само на три дана? — прекиде г 
говарати са њом о њезиноме привиђењу на три дана пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам 
ољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно изашла из крва 
, тих кључева гордога Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска 
/p> <p>Морски је пут од Медова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један  
 утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до капитулације не долази.</p> <p>12. мар 
о? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад  
о је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вредно бар 
х речи Катарини се очи засветлише и две три крупне сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умири 
ођи Стојанци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма ст 
рага моја Стојо!</p> <p>Кад написах ове три речи, морадох спустити перо, да се науживам у оном, 
а.</p> <p>Комите срчано полетише са све три стране, и кад видеше да међу Арнаутима нема Спасени 
ту.{S} А кад изречем или напишем те све три речи, када кажем драга моја Стојо: онда сам изразио 
ћ тешко рањен под Прилипом, Стојанка је три дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому  
кад се распрсла, па њему ништа; само је три дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живо 
ко снажнији и свежији, него саде, после три године.</p> <p>Истрошио се, много се истрошио, раде 
оштрије погледала на њ кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усам 
дигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли 
стављам на повољно знање, да сам од пре три дана постала вереницом мајора Жарка Вељковића.</p>  
 код куће, продавао је књиге, па је пре три дана дошао.{S} Сав је био најежен, зима му је било, 
и — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полиција вам је и онда и дан 
p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати ле 
се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изг 
} Једном приликом, а то је било још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумен 
} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на Миловановића, називали су  
ити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, ос 
инаести пук другог позива, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чи 
Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајт 
из јутра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а м 
и потражио ју је, од тога доба, и два и три пута, али је нигда не затече на дому.{S} Рањеника ј 
 на бајонет, бивало је да су и по два и три Арнаута насрнула на њега.{S} Али наш Бачван, као ја 
ицима беше и десет до петнаест комита и три Арнаута.{S} Дичне Београђанке почастише и разбојник 
адесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са пот 
 <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко би их не 
вога венчања и сватова, који су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то  
ао брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд 
 ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>П 
сам се необично обрадовао.</p> <p>Након три дана, Оберкнежевић је довео једног Јеврејина и све  
рт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Јед 
о припремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилн 
d>На раскрсници</head> <p>Већ је прошло три недеље како је супруга Оберкнежевићева отишла код т 
нађе неко, који би се жртвовао, да само три године издаје „<title>Мали Лист</title>“ или „<titl 
да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постала, рано моја, наша 
аку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки д 
борба све се жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај б 
а, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала 
познатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— 
.</p> <p>— Море жено, кућа нам сама већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Н 
 дан од његова одласка.{S} А сад је већ три недеље прошло, а он јој се никако не јавља.</p> <p> 
>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шет 
ћ и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С б 
ред каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три ше 
али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је ст 
асна, толико пуна живота, ти, која имаш три срца.</p> <p>— Три срца!{S} Некада си имао право, к 
лаву забринута и снуждена.</p> <p>— Још три недеље!... — зачуди се стрина-Неранџа, а по том и о 
мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за тим котву и брзо  
 рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахн 
дну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да брат Љу 
 ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведоч 
ко родољубље налагало.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је с 
p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га С 
ном, из једне мале кућице припуцаше две-три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка 
S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити иск 
рећан гледајући дарове твоје“...</p> <p>Три године по том пише:</p> <p>»Ти си пластична и пуна  
 хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и 
историја није припуштала избору.</p> <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ на 
аговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, оси 
сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њи 
викао: „<title>Балкан</title>“, „<title>Трибуна</title>“, врло важна!...{S} Други опет: „<title 
— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је знао, да Росић не пије алкохола.</p> <p 
>Лазаревић се мало изненадио, кад му је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да  
ло разумети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгл 
вина!</p> <p>— Па, бога ти Росићу, рече Тривун добродушно, зар си и ти тако неписмен, да верује 
ирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем  
 одговори Росић.</p> <p>— Келнер, зовну Тривун, белу каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна 
и о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део задатка врло брзо извршио.{S} Он је 
подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> <p>Тривун и Лазаревић се насмешише.{S} Долазио је њихов ом 
е, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за др 
ељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној орг 
есовало, и један од главних људи позове Тривуна Ранковића, једног од најбољих полицајаца и чове 
ро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p> 
е у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам.</p> <p>Лазаревић се мало изненадио 
убијству младога Драшковића поверено је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продр 
ter" xml:id="SRP19203_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head 
ter" xml:id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потп 
ране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пе 
ља гори.{S} Друм је остао од нас бар за тридесет метара доле.</p> <p>Коњски топот биваше све ја 
нада она дејствује.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти мо 
болница?</p> <p>— По несрећи, има их на тридесет.{S} Видиш ону велику кућу, то је одмах једна,  
pb n="110" /> <p>Пантата је пре више од тридесет година био сасвим млад потпоручник и тада упоз 
 и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, ка 
 ми поче причати о својима, које је пре тридесет година оставио и амо дошао, о њиховим бесним и 
оли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, 
ногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, с 
ам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="1 
е један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде  
ита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са малим жутим брковима 
gn>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима 
} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздр 
рбина не Бачке.{S} Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су 
рица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за тим је брзо отпловила према Медови 
="chapter" xml:id="SRP19203_C31"> <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима< 
="chapter" xml:id="SRP19203_C32"> <head>ТРИДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Капетанови записи.</h 
="chapter" xml:id="SRP19203_C35"> <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C37"> <head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C38"> <head>ТРИДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Неразумљиве ствари</he 
="chapter" xml:id="SRP19203_C39"> <head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од 
="chapter" xml:id="SRP19203_C30"> <head>ТРИДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Бегство правника Раше и Со 
му није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разговарао сасвим отворено.{S} Знао је 
xml:id="SRP19203_C113"> <head>ГЛАВА СТО ТРИНАЕСТА</head> <head>Повлачење и повратак</head> <p>П 
 уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог позива, који сузбише три огорчена  
није приметио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба д 
="chapter" xml:id="SRP19203_C13"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>С 
кво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је 
ишљао: зашто не дођоше?{S} А рекао је и трипут Неранџи, да се одмах, са првим возом врате кући. 
— Зар ти није Анђа казала да сам те већ трипут тражио?</p> <p>Стојанка се насмеја.</p> <p>— Опр 
, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма 
азговором разоноде, морали би му по два-трипут једно исто питање ставити док би измамили из њег 
ић паде на Јованчину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — жи 
ед њега стојала. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p 
ра 1912. године славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново С 
љена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори...</p> <p>Она још није била за 
p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Трифилија“ и „Занос“ остале су две већ после неколико с 
 сасвим истоварен.{S} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору пло 
 и да нису за бомбардовање.{S} Само је „Трифилија“, стара слаба лађа, коју зову стара тетка дал 
трајало 45 минута.{S} Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна т 
> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— 
 Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је  
умела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим преселио.</p> <p>Између остало 
з мириса а при томе дршка им је препуна трња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стоја 
м и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав подеран и крвав изишао; с 
 излози дућана били су искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима б 
ла им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> <p>Војна  
 стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n= 
х Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење тродневне и двоноћне тешке и крваве битке.{S} Војници н 
разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се згледаше, а из зачуђених погледа им јасно пров 
 То ме је просто изненадило.</p> <p>Све троје заћута.</p> <p>— Ама, ко је та девојка? запита за 
им усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо,  
да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су м 
овића и капетана Јаношевића.</p> <p>Ова тројица се повукоше да саставе резолуцију а остали оста 
 брзу паљбу.{S} А дође ли до нужде, она тројица, који буду најближи непријатељу нек’ употребе б 
кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор као по коман 
ло — настави председник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре из 
 револверских метака необичном брзином, тројицу обори, па падне мртав.{S} Крв његова се проли п 
ијом.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала 
— Тек сам и сам то недавно сазнао.{S} И Тројни Споразум се већ за време анексионе кризе определ 
жим, да Срби, Бугари и Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Д 
 врхунца огорчени оваковим држањем сила Тројног Савеза.</p> <p>Одмах послаше својим владама опш 
</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне, да иста припадне Грцим 
лбаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта 
то био преоптерећен послом.</p> <p>Силе Тројног Савеза беху му задавале највеће бриге, и његов  
икола саслушавши ноту представника сила Тројнога Савеза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узим 
годише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково становиште, да ово питањ 
 јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анексија 
 кроз бледу јутарњу светлост, лаганим и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе 
х!</p> <p>Стојанка, домаћин и домаћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гле 
а, завршио је свој поздравни говор овим тронутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су маче 
> <p>— Како, море!?...{S} Још питаш.{S} Троструко сам рану моју осветио.</p> <p>— А ма де, бога 
м смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу 
злишан.</p> <p>— Та, није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете ве 
алудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није мени стало 
тну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долази 
добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни за његов н 
ерила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а поврх свега тога слабо се лаћа рада.</p> <p 
аји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младе 
ских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{S} Али на тај радостан глас, да је  
рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> < 
:{S} Од претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и 
па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји с 
есели.{S} Јер вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју  
 имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је изли 
 <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познаје наше ра 
S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша  
ала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа Стојанка из превел 
ти због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p> 
 изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, 
 бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и б 
стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога подузећа.{S} Морали бисмо рачунати и на н 
 n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знали не би сад долазили, док он 
да не би било последица по Ваше и онако трошно здравље.{S} Бар он ми је једном приликом рекао,  
бијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> < 
дна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина 
 беху као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тог 
че и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} 
 угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном з 
зговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печеница.</p> <p>Коман 
p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај  
 да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити у 
асвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, опет 
ечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и  
 у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен струком босиљка, а из њега 
рију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но,  
благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези, под белим стоњаком, и по поду разастрта слама,  
српскога престола Александра.</p> <p>За трпезом српски официри, редом по старешинству, сви су у 
они при ручку за заједничком породичном трпезом.{S} Мајор Здравко са њима са таким интересовање 
 данути.{S} Ја као свестан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну при 
о је моја жеља и моја заповест, која не трпи никаква приговора.</p> </div> <pb n="322" /> <div  
ћу остала она војничка тачност, која не трпи одлагања.</p> <p>— Та где сте ви данас?...{S} Већ  
атње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских зулумћара, неослобођени народ наш.</ 
узања и лизања?!</p> <pb n="214" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка мл 
е би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому, шта га  
Србин је био роб азијату, пет векова је трпио и пропиштао под игом азијатским, али му је у души 
меници, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p>Поздравља т 
еву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мислити, мислити.</p> 
метњама а загорчено и злим временом.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, 
 једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати активну снагу моју од младости  
та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни карактера за акцију!</p> <p>Мене још једино  
ерета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем мога 
трпљење!</p> <p>Краљ је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S}  
 пребацити, а ако потреба захте и бојна труба поново позове синове под онај свети барјак слобод 
у мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p>Разне тајне организације и заб 
сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим путем да ударе.< 
вци, који послужи суседном батаљону као трубни знак — на збор!</p> <p>Иза тога први батаљон доб 
ругу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде знак и воз се крену пут Београда.</p> <p>Ка 
ени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одједн 
а.</p> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено пр 
вић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко А 
 госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — пр 
но оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојанка задржала  
а озбиљно, госпођа Стојанка није жалила труда и жртава само да спасе ову девојку, коју је она т 
глим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељском дому.< 
оју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се према њој понаша кавалирством српског 
.{S} Гледа своју кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду  
добар ђак и добар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p>  
дно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква  
 сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она студена ст 
од уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, госп 
 седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељезница писну, пара запишта и воз с 
зине добротворке и да јој се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с в 
p> <p>— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и  
хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам  
госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој јунакињи, која је залага 
себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала ш 
му и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши прис 
сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљ 
ају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочи 
баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699" /> 
 Пантата каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дом 
а толиким жаром, да се к њима не сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И  
е:</p> <p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> 
оре:</p> <p>— Браћо, јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не 
Каква је то интелигенција, која нема ни трунке разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој 
мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p> <p>„Али, госпођо“ ...</p> <p>„ 
с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па ни трунке опроштаја“...</p 
езници повлаче, држаће Срби велики број трупа код Брдице.{S} Но будући, да су те позиције попла 
и, да би подигла морал и дух код својих трупа и сузбила нас на освојеним положајима.{S} Али је  
 повлачењу и сконцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарс 
а.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српств 
} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебн 
а и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку муч 
отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале.</p> <p> 
ју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова  
на су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукобе Турци  
вај први, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику 
о наредби врховне команде.{S} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албан 
октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на српску границу ко 
ном пољу принове и оснаже са анадолским трупама.</p> <p>Изговарали се, да немају потпуно одреше 
га ове армије, са потребним инжињерским трупама и осталим помоћним одредима, износила је око се 
али мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају пред собо 
 Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешко заболело, јер је саосећала  
отребном артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз 
аповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму одсудне напа 
у своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су с 
ри поведени са Србијом, да оставе своје трупе под Скадром, довели до повољног резултата, па је  
саветовала нашој влади, да повуче своје трупе из Албаније, јер те крајеве, веле, Србија никако  
ључцима великих сила те да повуче своје трупе из Скадра.</p> <p>Сутра дан по одржању крунскога  
им да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велике силе предузеше флотну де 
ран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када је добио извештај, да С 
n="771" /> назначеном року повући своје трупе из Скадра и предати га команданту међународне фло 
оклич са десног крила, да непријатељске трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона 
p>А пронесена вест, да су се србијанске трупе повукле, није се обистинила.{S} Ово је веома пово 
 избити европски рат.</p> <p>Србијанске трупе, одмах после пада Скадра, морале су се повући по  
урци су се повукли испред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три чети 
S} Из новина је прочитала, да се српске трупе повукле и да су већ на путу за Скопље.{S} То је б 
це.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентрисале око Скопља, представници 
ала са највећом жестином, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба 
е из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када ј 
крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пош 
дра, преузеше власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке а 
} А са овим трупама повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је  
а то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне спадају под његову ли 
 Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати команданту међународ 
моније око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније с 
доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт 
 том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</ 
и да о свему томе известимо главну нашу трупу, која је истина доста журно надирала напред, али  
анас рој, који је изгубио своју матицу, трутови су га засели, а народна се брег рони.“</p> <p>„ 
, који ради, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити м 
ула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуч 
анџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не по 
 прави важан, ласка његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатност 
 посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једно 
> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи и поштоваоци покој 
а? — изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>—  
ка довикује дух Марков: „Ишчупај, сада, ту тежњу из срца: не греши против родољубља и заветне м 
 се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафа 
.</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, проста сељанка, а толико душев 
ми је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, 
г мајора, а где је несташлука и љубави, ту се нађе и њихових плодова.{S} Њихова је кћерка Олга  
зо клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи ниј 
у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, кога траж 
а ти о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав 
е. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш  
а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, кој 
новије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силни 
вати.</p> <p>— Не плачи, душице моја... ту је твоја Мица... овде си, злато наше, међу својима.. 
Тамо је живот и борба, а овде се спава; ту је за мене место.</p> <p>— А зашто, Јово спаваш?{S}  
новинар, политичар, трговац, дипломата; ту ти је пуно лепих жена и лепих девојака.{S} Оркестар  
> <p>Мајор Здравко сам насађује квочке; ту је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негу 
и са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показа прстом на другог комиту он је био машиниста у 
S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предуср 
 Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени је нешто 
спод руке и доведе је до миндерлука.{S} Ту се обадвоје посадише и пустише срцу на вољу, да се и 
е дуго није знала ни трага ни гласа.{S} Ту се на гробу горко заплака, тако, као никад до сад.{S 
} Био сам на вечери код Теофановића.{S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S 
ата у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и в 
да и не мора излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону бе 
јер даље не вози због оправке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Си 
 а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, новинар, политичар, трговац, дипломата 
равно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли ле 
адра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови  
 Једрене и одштета на другој страни.{S} Ту другу страну, сигурно подразумевају Битољ, Велес а в 
дред, који већ своју задаћу извршио.{S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и  
жући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном  
да јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први батаљон, касније др 
њеника са две златне бурме на прсту.{S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гл 
} О, камо среће, да сам тамо, тамо... — ту руком показа на југоисток, и пошто се дубоко закашља 
један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај пол 
ринским сузама прелије, па да му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвеће 
е је срце моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та 
 Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори кап 
д куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, само новаца.“</p> <p>Стрина Нера 
, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та вино је тако добро.{S} Ово лединачко  
ишта више.{S} Ти већ можеш мислити кога ту подразумевам.{S} Не волем да будем пророк, но према  
 тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а 
<p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, < 
чице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комит 
ерујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању инт 
стина, било необично, али је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Нед 
у учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек к 
 своје посестриме.{S} Али је слутила да ту мора бити неке срдачне везе, са које је настао тај п 
 за Недићевом Натом, и да те замолим да ту потрагу обуставиш.</p> <p>— Како то?{S} Зашто?</p> < 
 са оним меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све  
е ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква ла 
ри, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезност.{S} Оволико за сад ради знања.</p> <p>Прим 
требно, да двор пре времена не сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити 
.{S} Каже мој: „3а сваког другог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не 
и престао, па кад би му когод поново за ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трз 
{S} Растанак наш грозно ме је казнио за ту превару, за то обмањивање.{S} Мораш, ево, да признаш 
а.</p> <p>— Ти дакле, Јуришићу, знаш за ту посету?</p> <p>— Знам.{S} Зато је ишла, да се дође д 
 Морам вам искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n= 
идели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица, анекдота, језовитих описа а бог 
-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао сасвим избио из главе и више о томе није ни ре 
и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако на ноге па се залети к 
на.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крају јој грунуше суз 
њу посестрила, она је гледала и слушала ту одличну госпођу с пуним поштовањем.</p> <p>— Седи, Ј 
својих.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем 
од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насме 
ојом је наизменце <pb n="416" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стоја 
>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића, отстојавши свету службу < 
{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} С 
примети један из друштва.</p> <p>— Нема ту брате никакве вештине и мајсторије — рече комита узе 
да обрукате Здравка...</p> <p>— Па нема ту бруке, одговори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упа 
— насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у но 
ош за времена онамо.{S} Али, видиш, има ту и тешких рањеника, па се мора прво њима помоћ пружит 
огодбе слободна државнога живота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S}  
 дипломатије.{S} Решили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима наши 
а ове двојице, опоменула је и довела на ту помисао и злу слутњу, да приликом заузимања Скадра,  
вић се обрадовао, кад је добио позив на ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему г 
 промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од гл 
ку каквом.</p> <p>Јованка се насмеши на ту искрену дворбу и послушно примаше понуду која ће је  
адске публике.{S} Месец гледа одозго на ту нервозну, живу расу, а раван сремска и банатска, кој 
а нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је свагда поштовала.{S} Желела ј 
Стојанка и њезини пријатељи стали су на ту мирну тачку сазнања и сад живо раде на питању народн 
b n="355" /> <p>Тако је провео два дана ту и онда се вратио онамо откуд је и дошао.</p> <p>Није 
; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим друговима.{S} Седели су прили 
 ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпоручни 
n="517" /> доста опасно болује.{S} Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Обе 
и.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупре 
меш.{S} Васцео дан је на ногама.{S} Сад ту, сад тамо нађе некаква посла, а од свег тога рада му 
p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, Стојанка.</p>  
Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше,  
етници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли добро спавао ноћас,  
<p>Гле, Јова Оберкнежевић!{S} И Јова је ту!{S} Ту је Нана, и Ђока Јарац и Пипица!</p> <p>Мени ј 
смо нашли, но наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} 
да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу 
звирала силна жеља за ратом, а влада је ту жељу морала гушити.</p> <pb n="41" /> <p>Европа и вл 
Стрина-Неранџа му је знала нарав, па је ту његову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав мес 
> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их све обиђ 
сталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Раша.</p> <p>Оно они су као неки даљни рођац 
помислио на реч Српство, или кад год је ту звучну реч споменуо, пред његовим се очима јавило ње 
ељи заузеше место.{S} Женскиње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући ре 
еднога господина и госпође; како јој је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, как 
м.</p> <p>Према свима извештајима он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је  
обно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер није познав 
 Он је своје обећање испунио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p 
м по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције.{S} Операције, за које 
адно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им је Србија обилно, онако искр 
ла и официра и војника српских.{S} Није ту нико помишљо на смрт, која је непрестано махала с ко 
 другог мишљења, па рече:</p> <p>— Није ту тако баш потребна крупна реч.{S} Треба водити рачуна 
се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> 
нав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрз 
 питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено изјаснише и силе Тројног Савеза да су од 
нила на захтев велесила, али је доцније ту своју одлуку повукла и оставила своје трупе да остан 
, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да насл 
а српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А од 
 усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жеравицу.{S} Кому је мила била на рамени гл 
и и за госпођину кућу.{S} Рекоше, да се ту официри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу  
мо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на ос 
 је овде синоћ један твој земљак, па се ту распитивао за тебе.{S} Рекао ми је да би имао врло в 
Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допу 
 сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми баш им 
 поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свог 
ски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни б 
ја!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отво 
 спрату још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на с 
.{S} Трпиће, мишљаше она, и савлађиваће ту жељу још дан два, док јој се снага боље прибере, али 
ме пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те изво 
е детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишља 
а што их је он себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу н 
ладић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, прич 
сећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра председника Пашића друкчије  
траљеске ватре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас оте 
кој војсци пре Скопља или Овчег Поља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, гл 
 Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао с 
 јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потисја, па је не 
 који је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за н 
 посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та  
оме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима. 
 их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, шт 
хваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на починак рани 
p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити с 
е илузије, право горе небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те 
 онда, примети господар Гњаватор, не би ту требало да буде само о љубави: и други занимљивости  
{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поруч 
/p> <p>Ето тако: пише им писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, зак 
, да би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам  
 и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој  
<pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове,  
рконића.{S} То је врло тешка борба, али ту је категорички императив великих сила.</p> <p>— Врло 
адије.</p> <p>Међу овима, који су имали ту задаћу био је и Милан комита, брат Јованкин.</p> <p> 
ми уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику српске демокрације?</p> <p>Ет 
сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са  
а је покварена те покварена, па били ми ту ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, 
ли се Јованка не даде намолити да прими ту свесрдност.</p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје  
е јунаке: само Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила за 
} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда 
ти, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине  
ахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на 
 и кревет се затресе.</p> <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— К 
гујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја негујем р 
дањем одговори:</p> <p>— Само кад си ти ту!...{S} За ме се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И  
да се мало заложе.</p> <p>Спавао сам ти ту ноћ, селе, под вредрим небом, као на свилену душеку. 
рнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот заробљени 
Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пред њу  
ј Бардањолта са страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n=" 
ишић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће С 
лична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идилу, сви би поскочили и полетели к њима, да  
гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{ 
висини свога позива и дужности, бранећи ту једину још тачку, тај једини град на западу, над кој 
рила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз 
Јер то беше једини пут и начин, да реши ту загонетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована  
о стари доктор, који је покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нем 
танице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p 
обном разговору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Н 
сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечењ 
 једна пред вече овамо довела, и ја сам ту жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести 
ла, и због ње ти пишем.</p> <p>„Кад сам ту жалосну књигу прочитао, врло ми је жао било, и моје  
 па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S} Ех, да ми <pb n="458" /> је се осветити оном ђ 
и топлоту мајчине љубави, недостојно им ту љубав награђују.{S} Кад постану одрасли и самостални 
Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> <p>— Какав би 
воју отаџбину неизмерно волим.{S} Волим ту немирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипа 
ла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по миндерлуку 
 бићу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ни 
к, да дам поштену реч, па и сам изустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, 
на ствар, Радојловићу.{S} Потражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где 
ао врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију по 
 ижљуби мајку своју.</p> <p>Да се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа  
о тежим за тобом!..{S} Кад бих ти могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше  
> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гледао је и бле 
ерала Митра Мартиновића, а који је имао ту задаћу, да опседне Скадар, тај по природи неосвојиви 
ђо.{S} Нама је највише стало, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете д 
м крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођу сви заволели.</p> <p>На официровом се лицу и 
атарину — Ја вас потпуно разумем.{S} Но ту ствар не треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У в 
ам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестрано претресати.</p> <p>Господи 
знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа, нешт 
оше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</ 
болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности С 
ести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, д 
а се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је с 
остељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код преда 
на није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви с 
р се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњ 
јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, и 
о вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда  
сак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утв 
на чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из Једрена допреше г 
мисли Србинове!“ — Ја сам примио к срцу ту опомену, јер сам знао да теби није криво што у мојим 
ших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Неки су личили на гор 
ужби господине!</p> <p>— Да ми се нађеш ту код врата.. — заповеди му Радојковић.</p> <p>— Разум 
вео рат!</p> <p>— Дакле и ти потврђујеш ту радосну вест? — притрча му Стојанка и рукова се с њи 
 што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се били прилично и одморити, да Скопље не  
ој ратној опреми.</p> <pb n="720" /> <p>Ту на лицу места десио се трговачки пароброд „Скодра“,  
 ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех 
ти огромних материјалних жртава.</p> <p>Ту исту неправду осећа и братска нам савезница Црна Гор 
оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одговорност, за коју би нас наш 
цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво л 
аког састава знатно је ослабила.</p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену 
она Перу и Ленку дивно одгојила.</p> <p>Ту је и Ђока Јарац.{S} А где је његова Бајка?</p> <pb n 
на нешто више од педесет метара.</p> <p>Ту застадосмо.</p> <p>Ја наредих да се испале два плоту 
терије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао времена и за то.{ 
јој тешкој стражарској дужности.</p> <p>Ту је тамну ноћ изабрао арамија Муса, да са својим до з 
м женом и да се ожени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек 
ке ја нисам нигде, нигде слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> 
и вод је обавио посао и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због они 
товање без потрошена и једног залогаја, туга и нестрпљење сломили јој беху и задњу снагу.{S} Бр 
ћу по селу певао, него је и србовао.{S} Туга му је за Недићевом Натом срце притишњавала, а нови 
вог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родитеља; за јединцем, који им  
ом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало шт 
 се, да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело п 
 у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Г 
ово писмо, Јованци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мо 
што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племе 
<title>Плачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жал 
 оте из грла нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, желез 
Стрина-Неранџа је већ исплакала очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта  
 са твоје смрти бити већа и снажнија од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино с 
ст, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се  
а, због овога, да би морала свиснути од туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљ 
тила без тебе!{S} Бабо би ти свиснуо од туге кад би видео да ја сама, без тебе долазим.{S} Немо 
 задрхтало од радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је углед 
а лицу му строга озбиљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да м 
 онамо.{S} Ја бих пресвиснула од бола и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Нем 
у на његове груди и гласом пуним бола и туге рече:</p> <p>— Миле, роде!{S} Данас је твојој сеји 
тку као да је оживео, са изразом бола и туге, као да наговештава несрећу и жалост која ће задес 
— ишчезава.</p> <p>Предраговић пак, пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу м 
 најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованци и брату јој један 
из њега речце која би разјаснила његово туговање.{S} Могли би га били на ватру положити, — ни о 
} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену саучесним глас 
има је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу примила на  
!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу за големим губицима; како јуначки сносе ударе свој 
пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о  
уша да каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да ниј 
 је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ 
аника.{S} И по тому је разумела потпуно тугу и жалост своје посестриме.{S} Кад је себе замислил 
сана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S}  
он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти р 
} Све су оне схваћале и делиле Софијину тугу, помишљајући на толике рањене јунаке: само Мица ни 
> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> <p>А поноћ нема одго 
а легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се трамвајски конду 
 по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, а ни с  
езеро.{S} А српска главна армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Бито 
пе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Европ 
pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себ 
и преступ.{S} Пријавили сте се овде под туђим именом.{S} Није истина да се ви зовете Вељко Орло 
 прави Србином и јунаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ран 
и Пера каже, неће више да се повлачи по туђим квартирима.{S} Па сад драги и мили моји родитељи, 
S} Моју сумњу поткрепљује и ваше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле 
унаком...{S} Дичим се туђим јунаштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} 
олико пута понављано празно обећање, за туђу корист.{S} Па нити га варварски крволоци, нити вер 
о шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше  
тао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{ 
ди рачуна, а о мртвим и рањенима женске тужбалице зборе.{S} Народни гуслар пева и живе и погину 
ише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше  
, јер дрво расцепљено на двоје болује и тужи.</p> <p>Олакшања неког има ипак.{S} Стојанка је жи 
нисам до сада још пред тобом поклекла и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир и 
 једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка ниј 
{S} Можеш предпостављати, да сам јој се тужио ради грехова својих (ах! то ни теби ни њој још св 
рати се комити.</p> <p>— Брате немој да тужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора 
ad> <head>Нови јади.</head> <p>Од онога тужна растанка са Јованком, Ранка Предраговића је изнов 
ма, стара свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на врати 
ти, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петрија није могла сачувати своју лепу Спасенију. 
рпских војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансоне 
лен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, 
> <gap unit="graphic" /> <!-- И када се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. - 
 беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку,  
по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај највише занимао отменији женски свет, та  
поврати сузе натраг, окрену се Бори, па тужнији него до сад и са мало промуклим гласом рече:</p 
и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за ма 
p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{ 
а, одох — настави мајор тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођ 
покушавала и даље тај начин растеривања тужних осећаја.{S} Помагао јој је и Миле, како је најбо 
 ниси заборавила.</p> <p>Она га погледа тужно.</p> <p>— Зашто ниси мени писала?</p> <p>— Ти би  
вој сили девојачке љубави, Ната погледа тужно своју нану и одлучношћу пуним гласом рече:</p> <p 
и још један поглед на Јованку и промуца тужно:</p> <p>— Збогом, Јованка!</p> </div> <pb n="392" 
, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа мене, господине, нико од тог 
у дана вратио, лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и ми 
едео за другим столом започе, свечано и тужно „<foreign xml:lang="CU">Вјечнаја памјат</foreign> 
 који су својом крвљу залили и осветили тужно Косово и донели златну слободу нашој браћи, петве 
милујући јој богате плетенице, прозбори тужно:</p> <p>— С Богом ми остај, Стојо, душо моја!{S}  
изнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење  
.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста тежак.{S} Наша је ат 
осову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао 
ти тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино приписиваху Ризнићеви њезној п 
вратак њезин из болнице, преносио је то тужно расположење и на остале младе Српкиње у родољубно 
ратом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би се на тај лелек и лед растопио.{S 
је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{ 
у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> < 
на је седила за клавиром и свирала неку тужну песму.{S} Видевши Лазаревића, <pb n="120" /> она  
првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисућ 
ницу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и 
онда им не би открио био разлога својој тузи.{S} Трпио је, венуо је, не спомињући никада никому 
, сад нас већ троје зна за разлог мојој тузи.{S} И ја сам ти, Стојо, сестро моја, сад потпуно з 
 вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас ли 
етати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било  
ма росила златни вез сузама, и певала о тузи својој за Оберкнежевићем, коме је и срце и све дал 
љству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезину, 
 окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у своју 
но, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја 
 беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Пр 
биљност.{S} Јер ако је права озбиљност, туј сам па и ја, ако треба кум, то јес’ ако се понуда п 
е је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам био рђаво дете.</p> <p>Зашт 
 пореметила!</p> <p>Зашто ме је онолико тукла, зашто ме је онолико тукла...</p> <p>Та ја нисам  
ћи — пустите људе да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се 
оложаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево 
на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и  
/> <gap unit="graphic" /> <!-- Муратово тулбе на Косову Пољу. --> </div> <pb n="341" /> <div ty 
ен старим српским јунацима код Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће света 
ћ своју победоносну војску код Муратова тулбета, на оном месту, где је разапет био свилен шатор 
да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере са себе.{S} С 
-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је пред о 
 као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намер 
 његовој несрећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није  
принудила ме, да зажмурим и да једанпут тумарим главом кроз ово трње, макар на ону страну сав п 
ље своме детету.</p> <p>Многа деца пак, тумаче ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S}  
укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говор 
Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p> <p>Но, п 
умачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да је отишао по његову жену и жељно га очекив 
о кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је 
ту то се питање третирало и свако га је тумачио на свој начин, онако како је ко знао и схваћао. 
ловић је тај осмејак капетанов на добро тумачио, па напослетку рече:</p> <p>- Ја бих вас, дакле 
жности.{S} Значи, да би на просто могли тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српс 
{S} А неки пак већ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> < 
и одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на разне начине.</p> <p>Неки су тумачили, да ј 
 сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке  
ог министра председника Пашића друкчије тумачише и гледаху то са закрвављеним очима.</p> </div> 
виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p>— На  
о настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p>Ранковић је размишљао 
рдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то  
/> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тај 
 је брдо горе високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо глед 
аговића.{S} Ове две речи одјекнуше тако тупо и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол н 
 левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локо 
ка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи 
рпска је војска 15. октобра очистила од Турака Овче Поље, а сутрадан је, после огорчене битке,  
Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опе 
овитом мрцварењу изгинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивљ 
p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још ј 
ну:</p> <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, 
 <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнаута, да одбију страховите српске 
омбу, која паде баш пред највећу гомилу Турака.</p> <p>Бомба одјекну, земља под нама се затресе 
новништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, али се св 
} Неколицина, које здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на тр 
аво у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо,  
 живот.{S} Али то не треба ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни  
рамену, на руци или на плећима по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху  
зницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао вео 
 пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаж 
са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} 
ћно сврше као и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства,  
а Балкану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онд 
"DE">Land der Sonne</foreign>“ за бечке туристе, аустријска бајонета вири из свакога кута и зам 
с на освојеним положајима.{S} Али је за Турке све већ било изгубљено.{S} Нико није више могао з 
 с ножем на пушци неустрашиво бацили на Турке.</p> <p>Настало је очајно гушање, које се морало  
аланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југозапад.{S} И таман их је поче 
, можда, да и Грцима помогнемо истерати Турке из Солуна.</p> <p>— Помозите, помозите им, Жарко  
Коњички потпоручник Воја Ризнић, гонећи Турке <pb n="382" /> од Велеса, данас јуначки погинуо.{ 
што рат још не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје 
у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим правцем.</p> <p> 
 Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су се они ут 
оз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом стра 
рску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Настаде нов тресак.{S} Неколицина, које здрав 
у и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба ши 
собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, голог 
 пошао даље, излетише из једне куће две Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано о 
салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га преклињати:</p> 
 оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше душом.{S} Бацише 
вало.</p> <p>Многи су од њих, видећи га туробна и зловољна, почели пецкати и правити вицеве на  
лне протесте противу зулума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би 
S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече о 
 тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоки 
оразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што  
Куманова била одлучна; да је маћедонска турска војска онде коначно сатрвена и, да на све стране 
покрет последњи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај 
ела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једн 
ину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав се оркан спрема, из о 
а, који сузбише три огорчена и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија п 
ову, стиже оданде брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Д 
ода је порасла до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> 
и?</p> <p>За време анексије понудила је Турска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и про 
от се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрола.{S} Док је раније, нека сваки за 
.</p> <p>Ово је врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте проти 
:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбар 
лини, једно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и че 
урске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је своју војску поделила на три главна бојишта и 
ога дана, своју задаћу извршили.</p> <p>Турска је караула на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не  
дили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска сама по себи је била трула и немоћна да стане на 
стана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи  
 да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како је схватила дипломација у Бе 
 лево код 13. пука а десно код 20. пука турске маузерке.{S} Преко Марице, где је Дунаска Дивизи 
 то опет спрема?{S} Та Србија је против Турске водила рат и с правом отела од ње оне покрајине  
 балканске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устост 
јати само донде док не сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити ме 
а и овако и онако, да спречи рат против Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“  
, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би се иједна битк 
и наиђоше на жесток отпор, јер се поред турске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаут 
и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим  
ну и јединствену панику међу све редове турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри- 
адаћом, да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред. 
ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и  
ши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника т 
ена је србијанском артиљеријом, која је турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p> 
 најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спава 
догађаја, који су значили слом европске Турске.</p> <p>Српски су официри, међу осталим, предвод 
м, али су српске трупе јуначки одбијале турске нападаје.{S} Положај Срба био је незгодан <pb n= 
, док се не доврши концентрација главне турске војске на Овчем Пољу.{S} Стога престолонаследник 
та.</p> <p>Арнаути су били за владавине турске, обесни, разуздани и неограничени господари, чин 
есну, мислим гора се пролама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу 
р смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе.{S} Сви су они завршени турским по 
 крочише својом ногом на земљу негдашње Турске, са заветном мишљу, да браћу своју, петвековно р 
ом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</ 
ћена Европа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S 
 Једно крило српске војске, потискујући турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, а 
опи избиле су велике наде на преображај Турске, веровало се, да су Младотурци Европљани и да су 
 по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредност и искреност пријатељства. <pb n="166" / 
 бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести пук показали с 
ти на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, ч 
 не испаливши ни једног метка, — заузео турске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у  
 времена на време ломећи и кршећи снагу турске империје, откидајући стопу за стопом своје земље 
рекрстио, динамит је већ лежао на прагу турске карауле.</p> <p>„Натраг!{S} Лези!“ командује даљ 
 Пољу.{S} То јест, одсудна битка између турске вардарске и српске војске.</p> <p>Турска је свој 
ска пешачка дивизија.</p> <p>Команданту турске вардарске армије, Зеки-паши, пошло је за руком д 
вековном робу скинут је био, тога дана, турски синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пр 
е, Јањине и један део северне Албаније, турски делегати се томе опираху, наравно, сигурно беху  
опило би се од милине.</p> <p>Пређашњи, турски председник скопљанске опћине, дочекујући краља П 
али четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходн 
 је тренутку српска артиљерија запалила турски магацин, са артиљеријском муницијом, која је у о 
у.</p> <p>После дугих преговора, најзад турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један де 
, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, са поруком, молећ 
војводина брзометка одјекну, а један се турски коњаник стропошта из седла.{S} Одмах за њом одје 
на, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тројнога Савеза заузеше таково ст 
ограду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана  
авијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} 
су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошто су Срби Крстац заузели нечувен 
где је окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге 
а на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити кома 
 пуковник Ибрахим Талат-беј пао и да су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Од 
 који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живо 
ило је све тихо и мирно и на нашим и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се с 
де су имали мањих али крвивих бојева са турским трупама и арнаутским руљама, мислили да имају п 
могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се 
е контра нападе.{S} Сви су они завршени турским поразима.</p> <p>Осећало се, међутим, да турска 
мбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну једа 
и час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни положај 
 У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство. 
 се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата по поноћи.{S} Почи 
м, проламала још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху н 
ипати на нас паклена артиљеријска ватра турских топова свих врсти.{S} Ова је страховита ватра н 
рску силу: поразила је деведесет тисућа турских бораца са њихових пет гласовитих паша; отела им 
жајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским дивљаштвом јуришале. 
ких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвнички у бедеме форо 
ада смо били само на неколико корака од турских откопа, моји су се војници с ножем на пушци неу 
ена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа откинуло српској посади у Скоп 
аник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb n="292" /> војника.{S} Не питајте колико је 
} Почињао је крвави 12. март.</p> <p>Из турских батерија, многобројних и тешких, почели су бесн 
е наше као по команди...</p> <p>Десетак турских оседланих коња осташе празних седала.{S} Ми осу 
нце кишом и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прег 
гла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима О 
аљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро цео с 
>Више дана су већ трајали сукоби између турских трупа и српске пограничне страже, које су сукоб 
 утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а  
узео сам, да саставим списак имена свих турских официра, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукр 
орити, да Скопље не беше пуно скривених турских војника и подмуклих Арнаута.{S} По подрумима, м 
земље.{S} Сад је ратна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предај 
ћи турске трупе, продрло је било већ на турско земљиште, али, пошто рат још не беше објављен, о 
ра.{S} Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинил 
еко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу,  
 потиштене браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали с 
.{S} Да ти знаш колико је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би ра 
о скривена и покојег преобучена официра турског.{S} То је преметање турских и арнауских кућа от 
, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Срби 
аробише многе турске војнике па и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред  
 овом јуришу, нисам ни приметио, једног турског рањеника, који је већ издисао, и када сам проша 
ћу њега и ослободио испод ига и ропства турскога.{S} Да тога жара, да такова крв није струјила  
их дедовина, да ослободе браћу своју од турскога ропства: и сада се подигла баш само на српски  
d> <head>Радосно писмо.</head> <p>После турскога пораза код Прилипа, писао је мајор Жарко свој  
же се рећи, да су Арнаути били за време турскога режима, размажена деца немоћних родитеља.</p>  
о благодарило Богу на избављењу свом из турскога ропства.</p> <p>Исто је тако примљена и здрави 
е.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни и 
 народа на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незабо 
угарска бојећи се да неће моћи да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу изба 
и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као  
а слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуције у целој Ев 
ловила незнано куд и камо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А 
витешког краља Николе, објавио први рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та 
е од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме се, да би и Ранко отишао био под зас 
ити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} По  
еђу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p>  
о на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска 
 њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да  
рочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као војнику не жели су 
то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи  
, да одбију страховите српске нападаје: турском је госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{ 
с-паши, промени с њиме неколико речи на турском и изјави:</p> <p>— Претпостављам, да останем ов 
двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико и искрено пријатељство, а то 
мо по њихову гудању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и слом 
, која је стајала пред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне 
а каже: свршићемо ми брзо са том трулом Турском.{S} Ето наших јунака о Божићу већ на дому.{S} О 
ожда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку к 
но у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, и он је коначно одбијен.</p> <p>Српс 
 је већ нису продали за Бугарску или за Турску.{S} Онда се, бога ми, неће више вратити.</p> <p> 
озиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10. октобра стигла је по 
наследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг је био природ 
јава рата.{S} Наша војска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док  
а.</p> <p>Таква је војска морала сатрти турску силу код Куманова.{S} После дводневне борбе Срби 
ћи пред собом на бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више мо 
епа Степановић код Криве Паланке прешао турску границу, разбио је Турке и потиснуо их на југоза 
уљама, мислили да имају пред собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српск 
риш смо им отели те положаје и тако смо турску Маћедонску војску коначно одбили према Битољу.</ 
ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазареви 
 у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле поку 
ледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Нас 
мије.{S} Стога је Зеки паша истурио сву турску вардарску армију пред Куманово, и онде се изврсн 
а и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло з 
ла и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, м 
браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балка 
непрекидне борбе, смрвила је и последњу турску силу: поразила је деведесет тисућа турских борац 
 нечувеним напором и огромним губицима, Турци су се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому  
; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> <p>Но ипа 
поче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са знатним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се 
пу, колевци и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили измеђ 
уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, к 
урске положаје над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..< 
дневне борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, не 
дан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да поврате своје изгубљене положаје и 
них седала.{S} Ми осусмо брзу паљбу.{S} Турци беху изненађени и збуњени.</p> <p>Не потраја дуго 
p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српске трупе, али ми  
онутљивим речма:</p> <p>„Пре пет векова Турци су мачем освојили ове земље.{S} Сад је ратна срећ 
ка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора српској војсци пре Ск 
рпске пограничне страже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско з 
.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас, — приметиће један рањени 
а одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно за 
рата се разјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и  
туда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми полетесмо, као из  
, морала је бити опрезна, како је не би Турци каквим препадом изненадили.{S} Незнам колико је м 
х душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима 
ци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци знали, да се савезници повлаче, држаће Срби велик 
јка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадн 
ем, мислећи да он бега ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висови 
 се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима.</p 
ашно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлектора.< 
о дејство.</p> <p>На артиљеријску ватру Турци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, 
им и на турским положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p>  
е било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.</p> <p>Када се раз 
>Лево преко главице Бардањолта, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се је 
поштеде од бомбардовања.{S} Но, зато су Турци били препредени, па су истакли беле заставе и на  
шила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на западном сектору, имали и најви 
рањују српске мајке своје синове, да их Турци и Арнаути искасапе?..{S} Јок, море!{S} Други је њ 
ило велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису 
p>А сада ево „ратног извештаја“.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим в 
 око 120 топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.< 
у разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђа, не могавши добити прилик 
не спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен 
ну преполовљену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" / 
имо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало се, ето, да је то добра 
љеника сретно изашла из крваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још не 
 бомба, која тако исто начини русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуш 
ску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и Арнаутима него да се овде с нама забављају.{S 
е српска војска одржала коју победу над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији 
Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо к 
ете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389 
ш ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да с 
, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турцима и с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си 
казати.</p> <p>— Свршили смо ми већ и с Турцима и с Арнаутима!</p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваш 
четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад ослобођења своје потиштене браће испод в 
?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа ст 
} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — као да  
} Из овога кратког али жестоког окршаја Турчин није ниједан изнео живе главе.{S} Нас ниједног н 
n="459" /> није ли и њега оштетио какав Турчин или Арнаут, или, није ли, можда и погинуо.</p> < 
p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и  
љој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али ж 
непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, је.{S} Ако није ј 
 продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, ве 
апоменути.{S} Да Србија сутра зарати на Турчина, да рат буде победоносан, да се запламти народ, 
 тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаре 
га — вели — „пушчани ветар каквог лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном 
мрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</p> <p>— Јесам богме.</p> <p>— Па дед ми при 
х.</p> <p>— Је ли, море, а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од 
а које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево си се и сам у 
па Милош Обилић, па ајдук Вељко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p>  
и; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља.{S} Већ ти гледај, докторе, пожури с  
их претстава док не раскрстимо рачун са Турчином?..{S} Је ли, Софија, реци ми: жао ти је позори 
 зрелости.</p> <p>Али, ето, изби рат са Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских  
у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беш 
оћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и љутим Арнаутом?</p> <p>— Богме да се бијемо! 
д жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнаутом.{S} Да знаш одушевљење и  
ији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за Косово — отсече Бачванин.</p> <p>— Па да се  
ез мене.{S} А ја ти одох, да се осветим Турчину за Косово...{S} Ето, тако је било.{S} Е, а на ж 
, и за тим се кроз јутарњу тишину разли тутањ, сличан подземној грмљавини.{S} Та светлост, као  
} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стреља 
пођа не растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех 
пожеливши „збогом“ свима, неприметно је тутнуо последњи нов дводинарац под Приморчев јастук и с 
едало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ва 
тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одл 
 њезином неправедном и силом наметнутом туторисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје врем 
ака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла ј 
} А поред овог писма, морала су још бар туце писама претходити па да до оваког резултата дође.. 
п број!... — додаде један.</p> <p>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну с 
S} А и то је погана нација, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред  
ма ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све по старом дете моје — одговори ј 
оси!{S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штам 
, гле ти њега! сигурно врачаш.</p> <p>— Тхе, можда си и погодила.{S} Нећу трамвајем па да морам 
ој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p> <p>— Дивота! р 
 који је то? запита Мица.</p> <p>— Пера ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} 
 београдскоме дну</head> <p>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао ј 
<p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} 
.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади.</p> <p 
е зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је п 
 популаран.{S} И ту су га прозвали Пера Ћата.</p> <p>Брзо се подешавао са београдском бохемом,  
 како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео на постељи, обгрлио колена и пушио  
нда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе Пера и кад ст 
ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спустила погуст вео да се склони 
 са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За ч 
<milestone unit="subSection" /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али п 
/head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није  
/p> <p>— Па нек’ је срећно!</p> <p>Пера ћата се, до тога дана, био већ прилично опоравио.{S} Оп 
хема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, те се песма морала поновити.</p>  
 је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове речи дао.</p> <p>— А  
ући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо п 
о је овде прокопсати.{S} Борба је овде, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S}  
је оштро гледао, па рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да не 
а таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> < 
вараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господине.</p 
дотле испевао, застаде.</p> <p>— Певај, ћато, рече Лазаревић, којем се певање допадало.</p> <p> 
<p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија земља инат 
шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичмењаци. 
о, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи дос 
насмеши се и рече:</p> <p>— Имаш право, ћато.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, 
 Пера пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја 
и слушаше изненађено.</p> <p>— Бравост, ћато, рече, кад је Пера песму испевао и пружи му руку,  
отово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми  
о није ништа друго него борба.{S} То је ћато, земља ината.{S} Ко овде нема тврде кичме, тај је  
 тим рекао:</p> <p>— Знаш ли, мој драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу св 
и другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља ината.{S} Тешко је овде прокопсати.{ 
о добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља велик 
д испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, запевај ону „<title>Кад сам синоћ ишла из дућана< 
 Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју жел 
?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да гр 
ао да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јецала је 
 тих морских пристаништа <pb n="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови о 
ија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — 
алом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и ј 
то сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати иначе доста трошка.</p> <p>— Та није баш ни 
 је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју ажда 
е у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами моћи заузети...</p> <milestone unit="s 
абрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У 
<p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку, тако свршити.{S} Али, какви је љу 
не.{S} Као надам се, јадна мајка ја, да ће дан окренити на боље.{S} Ал’ оно, ето, и сад ватра и 
г енглеског премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и  
е она све до овог тренутка веровала, да ће искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржава 
 за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то безусловно наступети.</p> <p>Сирота Обе 
ла, тако јако и силно, да се бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој 
еника писмо показати, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се уз 
 за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи и свога брата Милана.</ 
та, на које је она кад-тад рачунала, да ће јој добро доћи.</p> <p>Откако се тамо заведоше српск 
 нађоше.{S} Стојанка јој је обећала, да ће јој одмах телеграфовати, ако Нату нађу, а тешила је, 
јанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <di 
тика“ је нарочитим издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>О 
смрти Миливојеве ја сам се заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења. 
га дана је Пашић изјавио новинарима, да ће поводом оних питања која избише на јавност и поводом 
ајмање не зазираху од осталог света, да ће их овај сматрати као незреле и неозбиљне, они ипак о 
 говори.</p> <p>Јован је добио наде, да ће му живот бити поштеђен.{S} Држао је, да му је живот  
а собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „ 
 Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозво 
шавши кући Стојанчиној, замишљао је, да ће код ње затећи још кога, па кад је видео да остали не 
 а то је, да постане оцем, неверује, да ће му се икад та давнашња жеља његова испунити.</p> <p> 
му они дозволе; а ако му не дозволе, да ће без Ленке стално бити несретан.</p> <p>Пањимама је п 
та га: како је путовао, надајући се, да ће му овај одговорити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио с 
 све већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p>  
је по који пут обиђете.{S} Надам се, да ће те мојој молби изићи на сусрет.</p> <p>— Како, да не 
олико времена не јавих.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време има 
 Стојанка добаци:</p> <p>— Надам се, да ће те сматрати за дужност да још вечерас натраг дођете, 
ини са примедбом:</p> <p>— Надам се, да ће те по рукопису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узе 
њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p 
 рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Радојковић изнети разлог своме задоцнењу — добаци Ра 
но ипак се по њима видело, да слуте, да ће општи напад бити извршен ноћу.{S} Официри издадоше п 
ом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком 
ободиоце?..{S} Ми се надамо, додуше, да ће српска култура од ових курјачића створити поштене и  
 <p>„Имаш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања,  
 а надала се као и остали Ризнићеви, да ће се тајна живота Софијиног кад тад сама од себе откри 
а колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> срп 
воту.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо ње 
ђу оним политичарима, који су знали, да ће анексија бити проглашена.</p> <p>— Никола, рече му М 
кнежевића препоручили, јер су знали, да ће он најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области  
е према Скопљу.{S} Срби су рачунали, да ће њихова главна армија стићи под Скопље кад онамо стиг 
о нисмо знали, ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи, догодити нешто страшно али и величан 
 барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако се одмах одрече Скадра, добити од велесила фина 
е најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аустријом.{S} Комбинује се, 
лостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку комитску чету, да 
како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарске седнице Пашић  
, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њег 
зиним захтевима; могло се очекивати, да ће сваког тренутка избити европски рат.</p> <p>Србијанс 
мораш бити!“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Срби 
лаву на другу страну.{S} Када осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у трену 
умараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешто неочекивано.</p> <p>Домаћи 
ног бола избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну ср 
жао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпоставка, која је важила  
 После краћег разговора јој саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Ујед 
 га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонета пробости, окрете се и опали и 
ке владе, био је разочаран, мислећи, да ће Србија повући своје трупе испод Скадра.{S} Но, када  
их војника, својих официра, знајући, да ће и сада, као и вазда до сад, извршити своју дужност,  
и да одоле турској сили, рачунајући, да ће Турци највећу силу избацити према њој, зато је хитно 
Нане врачаре на салашима код Вароши, да ће јој она све рећи, само нек понесе белегу и воде нена 
 опрости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад бу 
то само, макар само мало, а ја знам, да ће то бити твоје, само твоје, па ма и не било све компл 
вановић био неопрезан!</p> <p>„Знам, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе  
ем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то питање изненадити и збунити.</p> <pb n="10" /> 
почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Прав 
ћу своју, одговори Пера, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић  
и ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив био па видио — рече стрика-Неранџа ма 
је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас 
} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити једнодушна.</p> <p>На пре 
 и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само 
, о свему опширније писати, а држим, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је н 
ди. — Какав зазор?{S} Само се бојим, да ће ти тешкоће путовања, по овом злу времену, нашкодити. 
им крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути  
идошлом браћом, надајући се међутим, да ће се, можда, међу придошлицама наћи и који стари позна 
дин је Пашић, рече, јавио телефоном, да ће доћи.</p> <p>После кратког времена дође Никола Пашић 
Предраговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола про 
ј даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског јарма, досто 
 погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити о 
Стојанка.</p> <p>— Па све сам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравам 
 дана је захладнио и лекар је рекао, да ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} Т 
 <p>На интерпелацију Пашић је рекао, да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан сво 
 су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, да ће Пера Ћата певати, јер је имао намеру, да их изненади 
 развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико са 
 са великом је вероватношћу рачунао, да ће Србија, под силним притиском великих сила морати да  
 то је, да јој је Радојковић обећао, да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобит 
а разним људима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељс 
 леђа долази.{S} Одмах сам помислио, да ће то бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризови 
но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити анексија, тражио је и добио од њега и ре 
ала страшна паника, па се очекивало, да ће <pb n="762" /> бити побуна гладних и изнурених грађа 
е као сигурно <pb n="536" /> држало, да ће одсудна битка бити на Овчем Пољу.{S} То јест, одсудн 
је Тривуну Ранковићу, јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ра 
>— Зашто?</p> <p>— То ти је сигурно, да ће онда Раша по теби да распали.</p> <p>— Е, није то ни 
.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла да нађе згод 
кле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, понос 
 каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гласио рече, тако  
е извршено самоубијство, а знали су, да ће се већ сутра, кад новине несрећу објаве, сазнати тач 
и као наелектризовани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, к 
 објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене кра 
оверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење 
вара.{S} Белимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, 
, која ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје при 
ијом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бит 
 сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћ 
 што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање в 
ку ноћ и напоменувши јој, да се нада да ће јој сутра дан бити на ручку и оде.</p> <p>Пошто је Ј 
са обе стране, тако, да нема изгледа да ће до мира доћи.</p> <p>Док су представници балканског  
it="subSection" /> <p>Иако је писала да ће још онај дан походити Нату, Стојанка није то учинила 
912. <pb n="274" /> године, објавила да ће се око Једрена извршити војнички маневри.{S} А јавно 
о.{S} Па је и овога тренутка мислила да ће је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p 
 била заруменила тако, да је мислила да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Мил 
и Стојаници.{S} Још им је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нароч 
е је саопштено војницима и официрима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p> 
с речима:</p> <p>— Ја мислим, за сад да ће ово бити довољно.{S} А кад се будете сместили и види 
и.{S} Изволите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конферен 
 као свршену ствар, јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окрену 
рати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да од 
штај:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене твр 
и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом зад 
Јованку болну преболну, ослонивши се да ће јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> 
 војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град, <pb n="404" /> све злоста 
аху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животног питања и еманц 
 који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни т 
увши јој, да не крије ништа од ње, и да ће јој врло радо изићи на сусрет, не само саветом, већ  
се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи 
и су сви веровали, да је Ната жива и да ће се, кад тад, вратити; само су се многи прибојавали,  
ви и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околино 
 с правом аспирирају на те градове и да ће им Србија после свршеног рата и предати...</p> <p>—  
 нека нас збришу са земљишне кугле и да ће светска повесница забележити <pb n="710" /> име српс 
дњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора подн 
родну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народом, а уверен је 
 да ће за неколико дана одговорити и да ће дати опширан свој експозе.</p> <p>А баш када се деша 
 бојала, да ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за р 
и се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити на железницу.</p> <p>Сказ 
 и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељск 
исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним началником у новим крајев 
и, не само да су данас српски, већ и да ће и остати српски.</p> <p>То не кажем само ја, већ то  
е месец дана путовао по Арнаутлуку и да ће јој много приповедати о стању многонапаћеног народа  
а тај његов поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p 
о комадић лубање.{S} Али доктор вели да ће зацело преболети и оздравити.{S} Буди спокојна, драг 
ао, осим, стара пребацивања и претњи да ће се отровати, ако јој на то писмо не одговори.</p> <p 
ила одговор, и као сам развој ствари да ће јој све саопштавати и да неће ништа од ње тајити, <p 
 одмах за њом на Италију, рачунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На треће 
у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати 
и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће би 
{S} А кад се будете сместили и видим да ће између вас децо бити живота, онда је друго моја бриг 
ерно, доста је трагичан, па се бојим да ће то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> 
живота, заверавајући се једно другом да ће бити верни и одани до гроба.</p> <p>Кроз писма су се 
 срце. <pb n="335" /> Напојена надом да ће сутра, можда, моћи већ говорити са оним рањеником, о 
ара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до куће однети.</p> <p>Након десетак ми 
било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог посла, сад се опет изговарао да он  
.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити.  
пиџик и све јој се представљало, као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p 
— Никад боље!{S} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата. 
он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује  
ко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освећено бити...</p> <p>— Не јадај, мајк 
/p> <p>— Дао би бог, децо, али тешко да ће то икада престати.{S} Тешко да ће Косово икад освеће 
хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, 
ти само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се прибави важност и поштовање з 
а — па није још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све он 
их сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бро 
е у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћи из руке масли 
ића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> < 
злом стражару, да ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као 
 може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том н 
овања.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће гра 
међу Србије и вас тамо?</p> <p>— Засада ће бити довољно, да ваши меродавници даду мени уверење  
и хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се о 
Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магла разићи, па кад ти ови нови к 
Одлазим, али где, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од в 
прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислит 
аша је земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико ника 
не.{S} Када га буде вода избацила, онда ће се без сумње сазнати. — Одговори јој Радојковић, а п 
ти о својим скорашњим доживљајима, онда ће ти путовање одмах сношљивије бити.</p> <p>Јованка је 
в Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе плена.</p> <p>—  
тор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, леп 
их јунака о Божићу већ на дому.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш  
еном одупро се о стену па мотри: откуда ће се појавити „беле крпе“ арнаутске.</p> <pb n="343" / 
оживљаје.{S} А кад је свршио, бата Лаза ће још запитати:</p> <p>— Кад мислите да се вратите кућ 
еће тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуци 
ије никада довољно поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хла 
p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом уве 
, већ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке,  
ле те границе јака војна појачања, која ће нашу државу стати огромних материјалних жртава.</p>  
ка демократска култура и просвета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нераде 
S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојт 
ве интриге, никакве силе неће бити која ће ова два братска и једнокрвна народа раздвојити.</p>  
ао да наговештава несрећу и жалост која ће задесити овај дом.</p> <p>Предраговић се трже из мис 
у дворбу и послушно примаше понуду која ће је оснажити, али је ипак тај, па и други дан остала  
брижљиво негују своју рањену браћу која ће пролити крв за слободу оних, тамо, патника у некадаш 
тлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, место мајке, ти у 
а и саставите са вашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба уга 
платаном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дуна 
владаром, и гвоздена дипломатска логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи врем 
} Мој и своје отаџбине...{S} Ох, колика ће то радост бити кад се Жарко врати са ратног похода,  
агда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама  
асија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажена:</p> <p>— Не могу довољно благод 
а дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То ј 
д га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им се страховит символ  
да у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.< 
што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском  
пред смрт Иванову?</p> <p>— Можете; она ће вам све тачно рећи.</p> <p>— Истина је, дакле, да је 
вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> <p>Други дан б 
се исплаче“ помисли, „то је потреба, па ће се после разведрити.“</p> <p>Он је гледао са искрени 
а успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац.{S} Твоја је старија. 
оварај, рече она, господи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем р 
, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој 
ци.</p> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва 
ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене пост 
ко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што и 
тати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, кидисати с бајонетом на своје ослобод 
ћ слегне с раменима а подигне обрве, па ће снебивајући се:</p> <p>— Кажем: не знам је ли истина 
регледањем, седне и он крај постеље, па ће запитати:</p> <p>„Како је провео ноћ?“</p> <p>„Кад г 
а у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали са стрина-Неранџом:</p> <p>— Кажем ја ж 
аш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се 
е нам силом наметнути тутори наносе, па ће према овима бити енергичнији и одлучнији.</p> <p>Паш 
 ниче из земље; народ из земље ниче, па ће и предњаци никнути.“</p> <p>Тако разговарају, пију в 
?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати 
 да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше 
с’ вала, оно излијечи рану косовску, па ће вала и ову рану излијечити.</p> <p>А после предаје С 
обедитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, у 
 се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти и 
ће прићи к њој, погладиће ју по коси па ће материнском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је 
м.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Н 
 постеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Са 
S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео, добри весниче мој 
 Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А то ли је!.. рече он 
{S} Бега безобзирце.{S} Ето.{S} А сутра ће и прексутра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће г 
тни капљу.</p> <p>„Пева!</p> <p>„„Сутра ће доћи Лаза, дами прстен даде; примићу прстен, ал кад  
слила.</p> <p>— Но, сутра или прексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирот 
} Мој вереник је крај мене и прекосутра ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцим 
 да није ништа ни било, један од комита ће да отпочне:</p> <pb n="489" /> <p>— Ви се сећате дру 
порно њихова, а Скопље и још нека места ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима. 
p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње да  
S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћам с 
а и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се 
ди официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећ 
а рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спавати.< 
е! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу седио 
шла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да 
е.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква ците 
анска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и пред 
 одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога 
еби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из далека п 
о се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично 
да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па д 
ховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} Тре 
p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву ч 
прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не. 
прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима.</p> 
 пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говори по 
бију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је ода св 
и у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну 
у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља сазна.{ 
ојнице.</p> <p>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да зна 
едно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ће 
краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће се власт бринути да никому ни длака с главе не неста 
{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће вашу кућу и вас чува 
 да ратују, нека им је просто.{S} Њихов ће савез, вели, трајати само донде док не сврше рат про 
 n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је си видела колико тешки 
 све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљ 
чају дана још походити и јавити им, кад ће бити погреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хоте 
 на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> <p>О домашају свога бегства н 
Они нису на друго мислили до на то, кад ће једном бити на само, кад ће једном бити своји.</p> < 
ицу.{S} Ослушкивао је и ослушкивао: кад ће већ једном зазвиждати локомотива.{S} И зачу се, једв 
ове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљона који треба овим пут 
b n="730" /> општи пешачки напад, а кад ће то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — 
о зида...</p> <p>„Зида се, зида, но кад ће величанствена зграда бити готова?</p> <p>„Не знам, н 
, праћени Пером и Натом.</p> <p>Баш кад ће се воз кренути, стигне и госпођа Стојанка, да испрат 
што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су Павиног нагло позв 
ти за Скадар.{S} Како сам извештен, сад ће да се предузму све мере, да се Једрене и Скадар, ова 
авао!“ — „Свршавао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервис 
н је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су до сад стојали у резерви.“  
е савесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан  
се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати ис 
а се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с првим возом вратити кући, те се диже на полазак 
 Стојанку, сећате се да јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је 
 си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери бриге.{S} А, напосл 
ања краљу Николи и његовој влади, какве ће мере предузети да прибаве поштовање лондонским закљу 
то у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога  
мизма тешила.{S} Каже: „ако, ако... све ће још добро бити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у 
ник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро бити.</p> <p>— Брине се, да Стојанка није срет 
оспођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="18 
р: „Окани се, жено.{S} Добро је.{S} Све ће добро бити.“</p> </div> <pb n="414" /> <div type="ch 
штенички син, верује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у жив 
 као стоку исисавају.“</p> <p>„Него све ће добро бити, јер народ се трза, и почео је ступати по 
 грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, можда и неће.{S}  
а.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</p> <p>— Ко зна, 
, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вереником, ка 
а је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да завлада туга и жалост несретних родите 
ојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш да 
 премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве н 
и тамо да му се и споменик подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>С 
и коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече 
рпске руке, постати питоми крајеви, где ће завладати ред и благостање свију и свакога.{S} Где ћ 
з напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрж 
ед и благостање свију и свакога.{S} Где ће да доспе српска демократска култура и просвета, која 
амастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>— Код Врдничке к 
„Допуштам, господине Лазаревићу.{S} Где ће још подвођење имати идеју!“</p> <p>„Па“...</p> <p>„А 
И сирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико 
, већ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу 
рстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p> <p>„„Од зла 
лим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да покаје тужно Косово.{S} Не задржа м 
е да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, када их изненадимо.</p> <p 
елесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се подигне економско стање земље.</p> < 
у списак од седамдесет политичара, које ће изненада побити и направити преврат.“</p> <p>Таки и  
редседник — да се изаберу тројица, које ће да саставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде С 
 да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу 
е власт над њим међународне трупе, које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Алб 
е, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити оза 
.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао 
 отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним одредом пешадије, проћи 
же Скадру, на згодним позицијама одакле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на кон 
бро кри?</p> <p>— Да.</p> <p>— Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик 
тимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово трајати?! — Докле? — Како нам срце не крвари 
е казати: „Море, гл’ај си посла!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Д 
 бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p 
слим нешто, одговори Оберкнежевић, боље ће бити на Орловоме Бојишту.{S} Подаље је, али ме некак 
живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазн 
собно покушати праведно да решимо, коме ће да припадну.</p> <p>Истина, бугарска јавност, када н 
 собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину или жени.</p> <p>Један се од пратилаца Ран 
огоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити обавештени пријатељи из генералштаба 
 га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати његове помоћи.{S} Али овај опет са 
Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима притече у п 
S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не ће ли откуда загроктати пушка арнаутска.{S} Погледа на  
арнаутска.{S} Погледа на све стране: не ће ли откуда забелити „крпе“ на главама тих крволока.</ 
е тако везала...</p> <p>— Везала!{S} Не ће она српског официра везати; мала је она за то.</p> < 
ви.</p> <p>— Ето, јесам ти казала да не ће бити добро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што ј 
} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пешице ићи.{S} А кад стадоше пред Ризнићевом кућом п 
мин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничко 
ћ близу Куманова, а оданде до Скопља не ће бити тих запрека.{S} Можда ће се, међутим, и та магл 
 не буде криво на мене?</p> <p>— Ама не ће!{S} Зар га не познајеш.{S} Само се марваши, измотава 
у је човечија рука створила, а да је не ће српски војник било којим начином освојити или принуд 
 је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, 
ла на Вељој Глави разорена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратк 
јска сутра прелази турску границу, и не ће се, ако Бог да, зауставити док не стигне до Охрида и 
 он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети живот.{S} А ја бих вам донде врло радо  
се извуче полако из заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од  
ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што  
м веру, да вас нико ни зло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов жив 
} Сем овога оружја, наши војници вам не ће ни крпице изнети одавде.</p> <p>— Али, још док је ва 
 се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо се обучем, и док је Јова говорио 
јај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке 
 јер те крајеве, веле, Србија никако не ће моћи задржати.{S} А за другу половину великих сила ј 
амо да одведемо Ранка кући“.</p> <p>„Не ће он моћи ни отићи до куће на својим ногама“ — прихват 
подне можемо пустити глас.{S} Око подне ће за јамачно доћи пресбироу депеша из Беча, па да је д 
дњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће се вршити из свију топова, који се налазе код савезн 
адити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеала, и, ма  
о исто и <pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{ 
драгали, да смо пуцали из револвера, те ће бити мало окапања.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Сок 
м и Натом, дође му воља да се нашали те ће запитати девојку:</p> <p>— А знаш ли ти, јада не зна 
лободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је живот од сад живот за слобод 
све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, д 
 <p>— Добар, недобар, мора се.{S} Иначе ће нам Арнаути народ истребити.</p> <p>— Па зар је све  
а први поглед и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкне 
ко причање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се 
pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе 
ти овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађани краљевине Србије бити слободни.{S} Наша ће с 
е, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје 
одговорност због крупних догађаја, који ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прог 
и нерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то м 
апламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитат 
 по среди.{S} А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођен 
о сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непознат до зараде дођем.{S} А а 
{S} А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А 
и да није рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.< 
есто нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам сило 
рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Обер 
 пиштаљке створиће се овде жандар, који ће вас повести собом.</p> <p>Радојловић извади пиштаљку 
а сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањолта са страхопоштовањем газити 
ирала све таке предмете разговору, који ће Јованци разоноде донети.{S} Али је мисли заљубљене д 
дних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати, како је слога јач 
ни, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ниш 
ати једног или два наша поузданика који ће поближе да означе све појединости, и да са вашом вла 
} И нисам ја сам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба  
ити на расположење једног пратиоца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S 
и су са свију крајева и отимали се који ће пре да се пријави својој команди, односно одбору за  
 да се смркне, да дође вечерњи воз који ће му довести његову јединицу.{S} Ослушкивао је и ослуш 
ако да нема, рече мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово 
вни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увез 
а ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступит 
лиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још з 
Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи икада Косово осветити!</p> <pb n="239" /> <p>— 
кивао, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог  
/p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb 
мо, одакле ко зна, <pb n="714" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћо 
или да их има до осам стотина.{S} Да ли ће, Боже, ова деца бити, временом, корисни грађани слоб 
Па докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија 
 више бити револуције.</p> <p>— А да ли ће код нас доћи републик?</p> <p>— Тешко... тешко...</p 
" /> да ли ће се икад повратити и да ли ће се икад са својом браћом још једном састати.</p> <p> 
але као љуте змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смр 
 има један Приморац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове 
оптимизма и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам би 
А од девера данас очекује одговор да ли ће се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="59 
p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ће од њих двеју освојити душу сироте девојке.</p> <p>Пе 
ивати сва људска и грађанска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађи 
 логика ће победити Петра Мрконића, али ће ваљда ипак доћи време, када ће старац стати пред нар 
</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће мало после опет:</p> <p>„Па кад мислиш на пут, да ти 
 црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Ж 
 са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траже, много тра 
 грађани слободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они,  
S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће ваљати ни се 
пско било, мора опет бити српско, — или ће нестати Србина!“ Тако је говорило и старо и младо у  
p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p>  
ваш. — Рече му један из друштва. — А ми ће мо сами да обавимо посао.</p> <pb n="653" /> <gap un 
та ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све ниче из земље; народ из земље ниче, па 
ању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити тражену граничну линију коју су предложили, с 
лет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и  
.{S} А женска није никада погинула нити ће погинути под српским мачем.</p> <p>— Нека носе све ш 
т ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље 
 Нека га врагу!..{S} Ако ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разг 
м, него да радим.{S} Надао сам се, наћи ће се душевни људи, који ће ми бити на руци, да непозна 
</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврш 
 Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо п 
раћена твојим људима.{S} Кад дође, рећи ће ти „<foreign xml:lang="LA">Vale Caesar morituri te s 
 код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за свој 
а, да му с леђа ослушнем дисање“ — рећи ће доктор.</p> <p>Отац окрене болесника онако, како је  
чи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гостију — „али ово није добро.{S 
 <p>— Славно смо осветили Косово — рећи ће напослетку потпуковник Миросављевић, — само.., само  
> <p>„Ја још нисам била заљубљена“ рећи ће она толико пута, и просто триумфује, кад то говори.. 
ашно су се смејале.{S} После смеха рећи ће мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубље 
мо мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> 
и су једну снајку, а, бога молећ, стећи ће још три.</p> <p>Зет свакако неће бити дротар, ма да  
еви су ето стекли једнога зета, а стећи ће још једног, и стекли су једну снајку, а, бога молећ, 
а ову ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служб 
ије била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође  
 Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи здерати одежду мира, истрћ 
то сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама го 
{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми  
жђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све  
ћи на невољи наћи.{S} А и Бугари и Грци ће нам остати свагда благодарни и верни, када виде толи 
Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> <p>И Зека се није преварио 
 зрети и зрикавци почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... наци 
ају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли братски загр 
p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења. 
кућа... две лепе девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети  
о; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, го 
џбину.{S} Док је Срба и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покој 
сад ми отпочини на миру.{S} Миран санак ће те оснажити.{S} Помисли да си Српкиња.{S} Колико је  
S} Ја немам ништа против.{S} А састанак ће бити по међусобном споразуму.{S} Дан, када се има та 
аље поступи против вас.{S} Један војник ће вас одмах отправити онамо.</p> <p>Странац се није да 
ме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} 
ора и, за тим, полугласно рече: „сасвим ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њ 
а, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, на које 
а из позоришта.</p> <p>Није знао, којим ће правцем да пође, јер се публика на све стране разишл 
слонити.{S} А са европском дипломацијом ће он већ знати изићи на крај.</p> <p>— Не знам је ли и 
о, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „ 
, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном ко до вијек живи, имао се рашта  
 заузела Приштину!...</p> <p>Али, о том ће ратна повесница причати.{S} Генерал Михаило Живковић 
ада је отишао турски парламентар, један ће млађи официр добацити команданту:</p> <p>— Зашто пре 
ући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати: — Где ли се научи то 
, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисл 
бе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Стојо, ко живот разори.{S} 
оја вечно будем; без тебе живот разорен ће бити, живот разорен ће бити.“</p> <p>„Ти знадеш, Сто 
к се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се вратити дому свом?{S} Срби не ће њему одузети жив 
: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ај си посла!“ П 
 и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, 
онекле писмом исказала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} М 
дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на 
ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрзим непријатеље мога народа 
 га бунити.{S} А док му буде боље, и он ће се, без сумње, обрадовати твојој посети.{S} Стегни с 
 чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ц 
ри речи да му одговориш, а након њих он ће ти бити искренији и отворенији. — Рекавши то Стојанк 
распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то.. знаш, ја се не р 
ти.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло ми беше нео 
 само нека ти доктор помогне.{S} Његово ће бити, макар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У т 
додељен беше на службовање.{S} Влајково ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним пор 
е, неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са 
та смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас новаца добити.</p> <pb n="80" /> <p>Преварио  
p>Сви су са интересовањем очекивали, ко ће се на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> 
угог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стражари и осталима рече да могу отпочинути док з 
м гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Светислав“...</p> <p>На 
ћу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, здраво давно ост 
ста је незгодан положај лекарев.{S} Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића косн 
 говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радостан <pb n="153" / 
 су саставили опширан план о томе, како ће се о свему известити.</p> <pb n="161" /> <p>И синоћ  
 затворио телефон, поче, да мисли, како ће сутра свом најбољем детективу Мирковићу дати потпуни 
о, као верни савезник, не знајући, како ће им се све то доцније наградити...</p> </div> <pb n=" 
је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној ситуацији.</p> <p>Пре с 
ов.</p> <p>Лазаревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је п 
су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутра новине о њему лепо писати.</p> <p>А Софија Сми 
ље прогријати.{S} А <pb n="469" /> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи пр 
. Миловановић „кад земља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бит 
ажи интерес земље.{S} Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче  
и.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихвати Пера ћата, који је седео н 
тра бити опет тако.{S} Ја већ знам како ће гласити ратни извештаји све док се мир не склопи.</p 
ког губитка „проводи несретна“, но како ће јој се губитак надокнадити.</p> <pb n="227" /> <p>Ка 
да мир.{S} Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна 
денци одоше као брачни пар на пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да свр 
му ни длака с главе не нестане.{S} Само ће онај бити кажњен по правди, кој се огреши о закон.{S 
пошто су испуниле своју задаћу.{S} Само ће се појединим добровољцима из разних крајева Српства  
осврне по Куманову.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошт 
 здраво!...{S} А оно, „отео живот“, оно ће се временом и само одгонетнути.{S} Сад је всује разб 
упирати.{S} А детаље са седнице опширно ће му јавити.</p> <p>Писмо је било опширно, око кога се 
м да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити већ на путу.</p> < 
, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мрт 
 она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p 
 савеза.</p> <p>— Не знам, одговори, то ће да зна онај министар... како се зове...{S} Милутинов 
/> како ће се болест даље развијати, то ће се тек сутра моћи приметити.</p> <p>Предраговић и же 
 Ако ће истину изрећи и бити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као стар 
рође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n="469" /> как 
ожртвовање наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Ж 
 у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме  
осто збришу са кугле земљине, ал’ за то ће светска историја забележити, да је постојао један на 
риморчеву.</p> <p>— Е, мој брате, на то ће Приморац.{S} Турци су се повукли испред главне српск 
бо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, та то ће бити од Нате!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Ч 
узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једнога гос 
Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту ради 
ом као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо 
> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софи 
а одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о дејств 
о да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} 
а у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</p> < 
.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција зна д 
озориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се рад 
ро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити послато,  
који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ако јо 
а-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на што  
волити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши 
зници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, 
ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дворит 
 харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на  
ји глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да буду  
ашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек кад 
езарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарин 
катери?{S} Ако су ми послали они, зашто ће ми толико примерака, кад знају, да сам сам, да сам д 
о после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја  
е му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи 
а мисле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бег 
јер је једном приликом рекао:{S} Скадар ће бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000  
х остави „<title>Мравињак</title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице М 
а им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково. 
авајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја 
у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумирати од глади.{S} Ако пак то неће, нека им  
а страхопоштовањем газити ту земљу, јер ће знати да је та земља натопљена <pb n="607" /> крвљу  
конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће  
 моћи и ако је само до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, ш 
те у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p> <p>— Не дао Бог ниједном од вас, ал 
то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи ш 
лана попусти мало та изненађеност, опет ће је запитати:</p> <p>— Откуд ти овде, Јованка?</p> <p 
о те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао ка 
та у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.</p> <p>„Ни речце!“ — избаци доктор од 
.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће стари потпуковник.</p> <p>— Теби је све којешта.{S}  
, крви своје.</p> <p>А високи Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једн 
</p> <p>— Заједно смо дошли.{S} Јуришић ће нам бити кум, а Миросављевић је са његовом корпуленц 
ни да објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интере 
S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаре 
арочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на културном и просвећеном запа 
 који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је роди 
/p> <p>Али не брини се, сејо.{S} Братац ће ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја 
обедоносан, да се запламти народ, Мориц ће бити први, који ће засукати беле панталоне и манџете 
вили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> < 
е било све.</p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити,  
муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А гд 
афане „Албаније“, бата-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевап 
<p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћевапчићи су му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћев 
 му ванредно пријали.</p> <p>Сладећи се ћевапчићима овако је резоновао:</p> <p>— Нећеш Лазаре в 
</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаутима —  
 команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати још један рат издржати.{S} Па рачунам да ба 
е и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра отерати — рече напослетку доктор и онд 
удим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радостан глас. — Заврши с 
себе.</p> <p>— Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам 
аше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> < 
чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас добити радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p> 
, да кажем врло му је тешко, и тешко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тр 
p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке о тебе.{S} Само истину говори.</p>  
рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p>Говорећи ово, седи к 
је врло лепо, рече Јарац.</p> <p>— Онда ћемо тамо, одговори Оберкнежевић, па их позва на доруча 
ферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо изаслати једног или два наша поузданика који ће по 
у.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо са катаром.{S} Болест је озбиљ 
 спавало, а ноћ дивота од ноћи!{S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира,  
ди ти мене к њему.</p> <p>— После ручка ћемо те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да 
сва документа, која су Вам потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. 
ивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> локомотива пређе преко  
.{S} Заложите се и одморите се мало, па ћемо још пре подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била умо 
еш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговарати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у о 
су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре месе 
а, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, та 
пада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да 
рцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> <pb 
„Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> < 
а.{S} Остајте ми здраво!</p> <p>— А кад ћемо моћи походити Алексића? — прозбори Јованка изнемог 
, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо одмах видети — рече Анђа истрчавши да откључа врат 
едном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе 
и ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <milestone unit="subSe 
ше тако неприродну граничну линију, где ћемо стално имати сукоба и вечито бити на ратној нози,  
 делом око ње, то су спорне тачке, које ћемо међусобно покушати праведно да решимо, коме ће да  
ати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доб 
и.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" /> <div type="chap 
 <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстимо рачун 
сукоба и вечито бити на ратној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна по 
ца запита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли ћемо ми дочекати републик?</p> <p>— Незнам, одговори Об 
шили се Монархија на ту пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватск 
збаци, ако ти Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија 
римите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свога господара.{S} Алахова је вољ 
то се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} Само нас немојт 
ју кући и не брини се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке,  
и почните, рече господар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пу 
колењима пева.</p> <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе з 
елите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама  
к та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу дов 
р Жарко.</p> <p>— Е, онда госпођо, доћи ћемо пред вече, сви скупа па да идемо на станицу пред г 
а сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале сва 
 рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, ово ћемо писмо прочитати. <pb n="83" /> Свакако опет њему п 
својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и влад 
ногом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече  
говарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ја се тргнем и про 
ад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Нер 
— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— Само ви почните, рече  
а је старија.{S} Како ти наредиш, онако ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“ 
изоване, можеш себи представити, колико ћемо перја томе сулудом петлу почупати.</p> <p>„Пиши ми 
а, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата је пре ви 
 грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S} Како сам изв 
и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и магловита ноћ између 5- 
ипрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште да заузмемо у томе пита 
ак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо доцније видети.</p> </div> <div type="chapter" xml 
јковић излазећи — па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, дост 
— изненади се Стојанка.</p> <p>— Да, ту ћемо сад остати. — Потврди стрина-Неранџа.</p> <p>— А з 
до, прочитаће се њихове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеж 
лежао.{S} Место јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и ка 
ајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пу 
није ништа помогло.{S} Зликовци отргоше ћерку од мајке, гурнуше Петрију и повукоше лепу Спасени 
 не јавих.{S} Из ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дан 
 лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена 
<p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, 
часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушат 
га!), дајете доносиоцу добар бакшиш, па ћете торту пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увеч 
а тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“ 
аме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран  
вања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексића.</p> <p>Јованка климне глав 
 тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ћете једном почети да се регенеришете?</p> <p>„Почео са 
сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S} Мајстори сте ви....</p> 
мо.</p> <p>„Господине Лазаревићу!{S} Ви ћете ме врло обвезати, ако ме посетите.{S} Осећам потре 
најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <d 
дне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сам 
 јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одг 
 и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хо 
тила...</p> <p>Воз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Пра 
ћ.{S} Ствар је врло загонетна.{S} Да ли ћете после подне бити код куће?</p> <p>— Бићу.{S} Ви ће 
 те две речи нису загонетка.{S} А да ли ћете ви кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој 
јем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послушати, да весељу и великој галами сад  
, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете бар допустити да и даље...</p> <p>Ту јој се речи з 
ога официра.{S} Господине ађутанте, ово ћете одмах телеграфски дојавити госпођи Стојанци.{S} А  
у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а за друго се ништа небојте — рече мајор. 
лио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добро о њему — од 
ад год вам је воља, на пенџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт заве 
S} Одакле, ако смем питати?</p> <p>— То ћете одмах дознати — рече Катарина и пружи их Оберкнеже 
пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијо 
ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржава 
ни бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакне столицу ближе к п 
н.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш реч: да ћеш га саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и  
итати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Кад дође, ре 
вити.{S} Буди спокојна, драга.{S} Можда ћеш сутра већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утеше 
 ми се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толи 
 још о томе размишљати.“ </p> <p>„Ваљда ћеш заклати бар које прасе за печеницу?“ </p> <p>„Иди,  
 још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ  
{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио 
право.{S} Понеси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако  
стима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужег 
сно.</p> <pb n="590" /> <p>— Отвори, па ћеш одма и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијај 
p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је тражили, али је нисмо 
а-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад 
и наумио?</p> <p>— Ех, слушај.{S} Сутра ћеш ти приредити вечеру.{S} Позваћеш на вечеру Миросављ 
 Нема ни тамо.</p> <p>— Добро.{S} Сутра ћеш добити потпунији налог.{S} Сад иди кући поред Булев 
о — заврши потпуковник одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном  
ао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али о 
, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то 
је победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{ 
чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина њег 
а Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта 
 Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није бил 
 би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S} Ево  
и према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на сузама. 
 само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и  
запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о томе 
а ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адвокат, 
окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер све н 
> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи 
исли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађање 
ипак морам рећи, да је близу време, кад ћеш добити прилику, да делом покајање извршиш.</p> <p>„ 
сам по вас“...</p> <p>„Опет вас!{S} Кад ћеш се једном свићи, да ми кажеш ти!“</p> <p>„Па господ 
; треба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београ 
> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад ћеш почети новине да издајеш?</p> <p>— Новине?...{S} Мо 
 коњи...</p> <pb n="248" /> <p>— Па кад ћеш доћи? рекох му.</p> <p>— Никад... мрзим ону интелиг 
 куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нагађањем дошао и кући.</p 
235" /> <gap unit="graphic" /> <!-- Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже беч 
з бечке могао напити пива?</p> <p>— Сад ћеш видити, рече Јарац, и пошто отворише пиво, диже беч 
 ће бити и Александар обавештен; за сад ћеш само ти сазнати.</p> <p>— Има, дакле, ипак нешто на 
мишљен, па за тим рече:</p> <p>— Од сад ћеш мени писати таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у 
 потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајо 
пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људ 
би</l> <l>Искреност трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Ката 
 узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји 
наштвом и туђом славом.{S} Не, не... не ћеш Ранко тако даље...{S} Овако се не може...{S} Када с 
Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео сам те, 
 у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју 
ла је код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чут 
 Главно је, да поштено зарађујеш, да ли ћеш гурати колица, лепити плакате, или певати у позориш 
ња!{S} Да она побегне...</p> <p>— Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</ 
равцима на националној ствари ради; али ћеш се, надам се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у  
 поправити, рече Раша.</p> <p>— Бога ми ћеш и да поправиш, одговори енергично мајорица.</p> <p> 
е и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје гру 
ко, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републиканац.</p> <p>— Зашто не, одговор 
м нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p> </div> <pb n="82 
чи још!..{S} Доста ћеш плакати...{S} Ти ћеш ме и сувише жалити...{S} Али она... она... — Иза ов 
от прогутати.</p> <pb n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S}  
вима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти ћеш, рече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити,  
м и готово братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S 
S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о болесноме типу у јавном ж 
 веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Пањимама, и Сојка ће ић 
ити љубопитљив.{S} Стрпи се.</p> <p>„Ти ћеш ми доћи на југословенску изложбу, па ћемо разговара 
тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније п 
мела зашто се мени жури.</p> <p>— Стићи ћеш ти, брате, још за времена онамо.{S} Али, видиш, има 
и, да ти се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </qu 
Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме те могу послужити.{S} Био с 
ојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихватати? - говораше неки р 
 Он још вечерас сигурно долази.{S} Само ћеш видети.</p> <p>— Тако је. — Потврди Стојанка. — А к 
и кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим 
ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату,  
<p>— Заслужићеш, Јово, новаца.{S} Одмах ћеш доста новаца добити.</p> <p>— Преварио сам се, рече 
атким од трешања, које су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p 
 и наложи му да покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку вој 
ена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, шт 
ом дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p 
 га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, па рече:</p> <p>— Па јест... са 
, како је један од Питомих јео код Ђоке Ћиринога печенога јазавца.</p> <p>Питоми то су они из с 
пода, рече Ђока Јарац.</p> <p>— Не воли ћифта народ, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифт 
>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</ 
, примети Пипица.{S} Зато и не волим те ћифте из Вароши.{S} Говоре као женско и воде собом пинч 
 тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најбоље бити да ручамо?</p> <p>—  
ије ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћифте, па их је мрзио и он; мрзио је куждраве и пантљик 
ла, како иду по пијаци, па кад наиђу на ћифту са огрнутим пинчиком, они се пинчики јављају.</p> 
тор око себе.</p> <p>Таман да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну чове 
је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николај 
и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није до 
е знам, не знам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се к 
ам дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19"  
 Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да ћу да распалим!</p> <p>Лазаревић се смешио на ову сцену 
ећај, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Ваш 
љах, не знам како ме завара помисао, да ћу овде затећи све наше друштво, па ће по томе и радост 
>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља писати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.)  
 мишљах, кад сам сада долазио овамо, да ћу се морати постарати и за вашу дворбу.{S} Али... кад  
 Стојанку, којој задајем тврду веру, да ћу је до гроба љубити.</p> <p>Затим ју притиште на јуна 
обро!{S} Е, кад се Воја врати, знаш, да ћу да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</ 
м одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија сп 
дну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се примити побратимства моме другу Николићу а сестри 
сине!..{S} Гле!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се  
цима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p> 
 сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одгово 
мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</ 
ечима.{S} Из те друге стилизације можда ћу ипак нешто ново сазнати.</p> <p>Лазаревић се насмеши 
рам још данас писати Катарини.{S} Ваљда ћу од ње добити тачније обавести.{S} Неможеш замислити  
но му добаци Катарина.</p> <p>— Е, онда ћу вам пожелети добар апетит, т. ј. кад будете отпочели 
е, госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га пок 
" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван 
рам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојан 
ваш брат пре вас погинуо?</p> <p>— Онда ћу ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка  
<p>— Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили  
{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој постељи!</p> <p>— Тако је, даб 
 Нехтједне ли ми Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће 
о зараде дођем.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само  
>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене 
ај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ћ 
Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с каквом тољаг 
:</p> <p>— Када га будете прочитали, ја ћу вам тек после објаснити.</p> <p>Стојанка примивши пи 
:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи,  
врши са свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>—  
е брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онако исто као да си и ти сам 
 Димићеву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p>  
и:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики што га ј 
пођице Маро, рече господар Гњаватор, ја ћу певати Бранкову „<title>На студенцу</title>“, а ви м 
{S} Не бери бриге.{S} А, напослетку, ја ћу замолити господина Лазаревића, па ће се он постарати 
 Пера песму испевао и пружи му руку, ја ћу те препоручити за позоришнога користу, а можеш сад в 
што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити већ душевно мртав...{S} Госпођице Маро, 
ред Москву, закитите се сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које  
бођења.{S} Ти си погинуо за слободу; ја ћу те осветити.{S} Из освете ће нићи слобода.{S} Мој је 
 Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче  
ана резолуција.</p> <p>— Браћо!..{S} Ја ћу вам резолуцију прочитати, те ако неко имао какову пр 
еш.{S} Није још ниједна код куће.{S} Ја ћу то сама.{S} А ти забављај дотле наше миле гошће.</p> 
зове.{S} А за сестру се не брини.{S} Ја ћу јој бити при руци, ја ћу је пазити и надгледати онак 
 вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномишљеницима, и онда ћемо из 
аду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије  
сад ми лези ту на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби св 
да се и ми тога дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у 
н ће вас радије дочекати вечерас.{S} Ја ћу вам ставити на расположење једног пратиоца који ће в 
 му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и онда ћемо видети како стојимо 
ње! — прекиде га госпођа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ов 
ћи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јој експрес писмо и позвати је д 
х речи оно мало неповерења.</p> <p>— Ја ћу вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда по 
љи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те осветити, рече.{S} Мој ће живот од сад бити само  
 га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" 
сићу, сасвим мирно спавати.</p> <p>— Ја ћу спавати мирно, али их има, који не треба мирно да сп 
, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће казати: „Море, гл’ 
<p>— Нареди једном да оде по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— 
ајпре после тога тешкога путовања, а ја ћу се међутим распитати, кад ћете моћи походити Алексић 
жи.{S} Нека вас моје речи не буне, а ја ћу бити слободан, да овде пред свима изјавим, да наша г 
шем наслонити главу на моје груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљ 
ванка тужним гласом. — Вечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере 
p> <p>— Иди саде, Анђо, па спавај, а ја ћу господу официре кавом послужити.</p> <p>За тим је го 
ети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„ 
ш Недељка Лазаревића, па доста.{S} А ја ћу већ, разуме се, и незван доћи.</p> <p>Стојанка је, с 
гова је крв и његова душа болесна, и ја ћу ти о појавама те интересантне болести усмено више ре 
у чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> 
им те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, д 
, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу  
{S} Треба и опанчари да живе.{S} Али ја ћу богме да обиђем све болнице.{S} А ви ми остајте с Бо 
е, а ви би то могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако х 
а, ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда под 
а Нато, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине. 
тампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Маро, рече Оберкнежевић 
 с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пушке.</p> <p>Лазаревић промери  
 А ја сам радио онде, радићу и овде, па ћу животарити до Божје воље.{S} Је ли тако?</p> <p>— Та 
у вас, стрина, одвести мало до горе, па ћу вам онда показати кућу госпође Стојанке.</p> <p>— О, 
ци са људским месом врло препредени, па ћу сам отићи тамо.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Само да се ма 
ратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се снажим, кад ме нађ 
ок ти ја опет не дођем.{S} После одмора ћу ти донети понуде да се заложиш и окрепиш.</p> <p>— О 
 други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне 
, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одговора  
нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се л 
а тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би требало 
чио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Турци 
пчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као ђенерал Живковић Арнаут 
товањем.</p> <p>— Седи, Јованка.{S} Сад ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже она 
ина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кри 
едва се разумело, да рече:</p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зове 
о то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем могао, док будем могао.. 
м, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо  
о ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и онда...?{S} Па с 
Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>—  
{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавити.{S} Поздрав госпођи Стојанци а теб 
ам, како се појавила та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има с 
окренувши се поново к Пери.</p> <p>— Не ћу дуго гњечити ову постељу.{S} Доктор ми вели, само јо 
ада — рече затим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>К 
амо кад си изнео живу главу!{S} А ја не ћу жалити трошка, само нека ти доктор помогне.{S} Његов 
.{S} Пре поласка рече још: „Данас му не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на гл 
ила и постала, рано моја, наша.{S} Теби ћу све рећи.</p> <p>— Говорите стрина-Неранџа, са мном  
<p>„Молим, госпођо; само не знам, да ли ћу бити способан за интиман разговор.{S} Ви знате, да с 
венској изложби.{S} Био сам једном, али ћу отићи више пута.</p> <pb n="249" /> <p>„Наши оданде  
S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и одакле је та де 
ци — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> <p>— Дакле?</p> <p>— Од Боривоја Р 
е ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, да им помогнем... 
ад се вратим, Јованка, са бојишта, доћи ћу ти да ми предаш моју својину. — То су биле последње  
>— Бићу.{S} Ви ћете доћи?</p> <p>— Доћи ћу.{S} Гледајте, да будемо сами.</p> <p>— Дођите.{S} Пр 
раги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јованка,  
се продера: „Ао, лупеж гадни!{S} Гркљан ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш  
>— Не знам, рече Воја, тачно речи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</ 
их Вам — рече Николић — али догађај ако ћу изнети верно, доста је трагичан, па се бојим да ће т 
у с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где 
а се има тај састанак одржати, накнадно ћу ти јавити, кад добијем од свију одговор и мишљење.{S 
де на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти  
им вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на реч 
тавим под оптужбу пред војним судом, то ћу вас вратити полицији, да она даље поступи против вас 
.</p> <p>— То није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и нал 
 Јованка изнемоглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времен 
ада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз ове б 
тави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p>  
додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Затим с 
то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> <p>А  
озина је света млад, па и ја овако стар ћу да га поведем.</p> <p>Музиканти се не дадоше молити, 
 опширно <pb n="611" /> о путовању, јер ћу водити дневник са овога пута.</p> <p>Поздрав свима а 
 стари, дивљи Рац.</p> <p>— Но, вечерас ћу са њим провести.</p> <p>— Боже сачувај!{S} Вечерас с 
рло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу вам жељу испунити — Одговори Катарина, лако се осмех 
толико пута говорио, па кад желиш, опет ћу ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србији 
 ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу д 
м поћи.{S} А ако дозволите, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против бео 
ки изнесе своје гледиште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Б 
о икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>Поздрав свима.</ 
и о њезиноме абортусу опширно пишем, ту ћу ти жељу врло радо испунити.</p> <p>„Буди ми здрав и  
 фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p> <p>— Ти је 
це, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венчати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варади 
полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А с 
ече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику, да се осветим Турцима и оном га 
идер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су коли 
 Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у  
арамицом гладила и отирала свој плишани ћурак.</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у в 
ћа, која се спуштала из Бугарске, преко Ћустендила ка Кривој Паланци и Кратову.</p> <p>Главна с 
p>— Дивота! рече Мица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? 
>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и  
Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за Недићеву Нату.</p 
 доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица су ћутали, и изгледали су као да им је на нешто криво.</p> 
је све знао, и он га је разумео.</p> <p>Ћутали су неко време, а онда рече Лазаревић дирнутим и  
наш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још припитамо портире и собарице по хотел 
 га душмани гоне.</p> <p>После подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном располож 
им свој; ја сам ја.</p> <p>Након малога ћутања рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигд 
ња.</p> <pb n="618" /> <p>Након подужег ћутања, Катарина да би прекинула тишину ослови га:</p>  
е у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми ш 
, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— Ваљда ће бог милостиви дати,  
 слободно господине докторе!...{S} Ваше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ј 
укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити 
еме.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо он 
них разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам последном пут би 
</p> <pb n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је 
питања, непознати није одговарао већ је ћутао као заливен.</p> <pb n="657" /> <p>Кад је Радојко 
ти, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за тим рече:</p> <p>„О Ивану не з 
није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао је, посматрао и размишљао.</p> <p>Росић му се при 
p> <p>Неко време је после овога Николић ћутао, јер и сам сећајући се онога момента, био је узбу 
све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p 
лимарковић му је дао реч, да ће о свему ћутати.</p> <p>— Да ли ти је, Белимарковићу, познато, д 
јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко време.{S} Напослетку Лазаревић прекиде то ћ 
арочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Имадеш ли ти, запита Мило 
има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дан 
де седе и раде ручни рад.</p> <p>Обично ћуте, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и разми 
 Калимегданску главну терасу, одакле су ћутећи гледали на сремску и банатску раван, осветљену з 
им човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да  
ти овде, бата Лазо?</p> <p>Бата-Лаза се ћутећки сагне, задигне десну ногавицу па искриви ногу.< 
Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда ни 
у не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо молим!{S} Немој ти мени ту наслућиват 
е, јер Мица много не говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко. 
 овога пута нећу преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене 
те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна,  
ао ме је, настави Катарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p 
но хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> доста говори, и тада  
>— Три туцета... добаци други.</p> <p>— Ћутите, море — љутну се трећи — пустите људе да причају 
водила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јован 
них речи младога поручника, присутни се ћутке згледаше.</p> <pb n="705" /> <p>— Не треба господ 
а наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке прећи, јер ствар је деликатне природе.</p> <p>Ина 
ад се радује као мало дете, а за тим је ћутљив и суморан.{S} Некад десет дана говори о политици 
о бриге задавао.{S} Он је изнова постао ћутљив, невесео, замишљен.{S} Кад би му отац или мајка  
 доживљавали су Срби али су све мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори прос 
та да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, знате...{S} Алексић је тешко рањен.{S} Докт 
ечерње, кад а момци (бетресници једни!) у олтеру служе службу.{S} Све беху обесни и раскалашни  
 <p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам 
тка Сокица (мангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натова 
у канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да з 
ћка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи, свак 
, рекох енергично.</p> <p>— Јес’, јес’, у потпуноме слому, рече он.</p> <p>— Сад је време, наст 
Die schwartze Hand in Serbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шк 
 згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке гос 
 ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших п 
 <p>Три године је готово трајала борба, у којој је народ најпосле победио.</p> <p>Кад је једном 
у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има  
а мировној конференцији доктора Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које  
раћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Наст 
 Не питајте колико је српских соколова, у тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац сам 
 Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најави 
онај, који знаде сладост пољупца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тра 
рата, <pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео  
гаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испале по неколик 
 до раздражености када је турска влада, у половини септембра 1912. <pb n="274" /> године, објав 
лебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његов 
беркнежевић добио телеграм из Београда, у којем му се јавља, да су Раша и Сокица побегли, погле 
 пред себе.{S} Спољашњи облик Београда, у овај мах, није могао измамити његову пажњу.{S} Није г 
ош никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пристали да ја с 
дној те истој, о судбини њиховој, тада, у тим тренутцима јој беше тешко — здраво тешко.</p> <p> 
а је пак ово дубоко тиштало.{S} Премда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих 
Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем  
да би га извукао из незгодног положаја, у коме се налазио лекар Николајевић, најзад му рече:</p 
/hi> бугарског.{S} Али друго је Србија, у којој <hi>народна</hi> династија влада и народ са дин 
 напомена, од стране бугарског војника, у ово доба, дубоко га је коснула, окренувши му леђа уда 
> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка, у овој би земљи били сами лопови и издајице.</p> <p>— П 
престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћан 
.</p> <p>Но, када га је боље загледала, у њему је познала Милана, брата Јованчина.</p> <p>Стоја 
кер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико сати треба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — 
 Па ма да сам се здрвенила и скаменила, у мојем срцу има мекана места за тебе а и за врење у ду 
ј у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњачи, а пред њом гомила разних новина.</p 
рских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је т 
артиљеријом и осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још ј 
ена (разуми: три месеца највише!) нема, у Београду је издржати тешко.{S} Настане нека страховит 
 и пратио сам их из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив ј 
и чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благослова.</p> <p>Пера и Ната прихватише  
n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводи 
звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а 
ижевник, контркарирао бих оним списима, у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о ср 
девојче са развијеним пластични прсима, у лицу готово стално зажарена, а тела врло лепа и врло  
његова сама спремила српским војницима, у знак својевољне предаје.</p> <p>— Ово ћете предати, а 
 неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата налазила, на Стојанку  
/p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Радојковића, долазим лично, да с вам 
упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјениц 
о, иако није још ни завирио, тога дана, у новине.{S} Али како би иначе опростио брижне родитеље 
онаследнику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на ч 
 читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било само то истина, да Раша воли једну лепу 
весеље.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајо 
ote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јавља праискреност српска, али она ипак још ни 
унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују змије и гуштерови.</p> <pb n="623" /> < 
чку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</ 
— опет ће Лазаревић, који је Бачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде 
баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Београду не живимо тужно, али је ипак наш живот доста 
p>О, како јој то беше тешко!{S} Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав пр 
ослала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и ос 
а излазити из своје собе.{S} Ту је она, у миру, гледала душевним очима својим ону белу постељу  
да јој открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обви 
нате, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворе 
вљао себи ону крваву борбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни  
 провући.</p> <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Т 
војих пукова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњ 
 ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим су колима седиле две лепе девојке, једна у шеш 
ати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и 
 дарови <pb n="476" /> српских официра, у знак благостања и жеље за напретком.{S} И по трпези,  
и, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације.</p> <p>Тако се најпосле мор 
о. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника.</p> < 
{S} Море, Србија је то!</p> <p>Пантата, у осталом, сад то само каже, али је било време, кад је  
ека карактерна, и повери му, да испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n= 
оса беше спала готово до самога корита, у које су се његове вреле сузе круниле.</p> <p>Сељаци п 
тојанка завршила писмо, она га прочита, у намери да види, да није какову грешку учинила, те да  
но друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonne</foreign> 
м примити.{S} Не брини се, ћато, ништа, у земљи Србији биће и за тебе места.</p> <p>Пери је зуј 
толом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са Вељком Орловићем.{S} Јова ме није  
ху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тренутка да кр 
ина и пањимамина је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је  
ијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на ногама, ти 
ма се не даје ни онај минимални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину 
е браће испод вековног ропства турског, у то доба између Србије и Бугарске постојали су најприј 
ло није, да није топла земља гроба мог, у костурници би брзо иструн’о, јер тебе Нато више нема, 
умфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у  
ан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.< 
 нешто живо, како је нешто гони напред, у напредак!</p> <p>Поп Милан га погледа радосно и рече: 
и Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, 
 предузму противу њега и његове државе, у први мах је држао да дотле неће доћи.</p> <p>Највише  
риметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у којем позива своју кћер Нату, да се врати кући.</p> < 
ком.{S} А за време здравице домаћинове, у лицу се била заруменила тако, да је мислила да ће јој 
е.{S} Један је висок, подбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од 
n="395" /> сазна — којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то п 
ешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема?</p> <pb n="3 
м све несноснија бивала, да се не нађе, у извесно време, на рогљу према болници, куд је Јованка 
р повољно развија.{S} Београд је, каже, у великој и густој прашини, али његове очи продиру кроз 
е доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основан 
.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке  
 седам бињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији. 
ривач и зашушкавати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би  
 n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте озебли.{S} Изво 
е свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, била државна и дворска тајна, која се брижљи 
жно Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, г 
анства и сви српски војници, које није, у тај мах, служба другамо привезала.</p> <p>Кад спуштах 
 хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи на 
ла као немогуће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном не 
ине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину наш 
 може знати како је.{S} Сирома Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртн 
<p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пре 
то створили организацију, да државнике, у које, можда, немате довољно вере, морално присилите н 
е рад исто тако важан као и рад војске, у нечему, може бити, важнији.</p> <p>Обоје заћуташе, и  
це у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се за 
ти и на самога краља, за кога је дотле, у свако доба био готов положити драгоцени живот свој.{S 
ња жеља његова испунити.</p> <p>Надаље, у бледим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случа 
 сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачекати да се ти силовити осећаји сами од себе  
 белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно н 
код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем нестрпљење најнесносније бива.{S} Али да грдне  
којим послом он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачв 
 и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештака ипак доста ра 
раћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме пусти у ра 
е с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто да бега у  
амо.</p> <p>После овога, остави новине, у лицу се мало разведри и понова се поврати столу, за к 
е му је писала писмо, опширне садржине, у коме му је пребацила да он више пажње посвећује Катар 
ead> <p>После оне несвестице Јованчине, у коју је пала на глас да је поручник Влада Алексић теш 
 националним радом.{S} То те саопштење, у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима 
</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној бли 
ина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и његове тајне бо 
е Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узет 
ало се и певало.{S} Највише, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике дра 
ранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је 
рати дуго и озбиљно.</p> <p>„Зар ти се, у осталом, груди већ нису зажелиле србијанскога ваздуха 
 Јуриш! — кликну поручник, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогу 
и и граду Краљевића Марка.{S} Турци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и 
 Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали с краја на крај огромне и 
 не би били велике патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ п 
<p>Тада се дигоше комите да се опросте, у намери да потраже остале своје другове, који без сумњ 
, да је добила писмо од стрина-Неранџе, у којем кука за Натом и пита, еда ли су за њу бар што г 
у с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју рук 
 целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници великих сила наг 
 за њима, да с њима осећа, с њима дише, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави св 
пколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су мислили, да су их 
 зна Вашу атресу, имала би да Вам пише, у некој важној ствари.</p> <p>Катарина, пошто је добро  
полетеше на јуриш.{S} Кад се примакоше, у руљама, на својих тридесет метара ка линији српских ч 
 да седне.</p> <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p>  
 њих двадесет на тој тачци — поскочи и, у маленом растојању један од другог, заседе према оној  
чкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијат 
авно, никоме није смео причати, јер би, у његовој новој средини, то по мало било смешно, и једи 
д горостасном буквом, на влажној трави, у падини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љу 
арац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и за тим ц 
адост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</p> <p>На 
редила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p> <p>Куда? — То ћемо 
ца твога, у свет је пош’о, да те тражи, у свет је пош’о да те тражи...</p> <p>И пита поноћ нему 
души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се руши, ил с 
као са каквим лупежом?{S} Је ли Србији, у овим тешким приликама, на одмет помоћ прекосавске јој 
кодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су појмови у вр 
а: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Н 
 дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што р 
 па да јој продеру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер А 
ај безброј Арнаута све погасио.{S} Али, у најљућем окршају зачу се, Арнаутима иза леђа, нова ср 
гинуо је велики број Турака.{S} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши  
еже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Та је душа колик 
бави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често  
.</p> <p>Ове речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S}  
ојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„П 
где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S 
> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} Пре а 
нање, да и они који нису овде присутни, у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и предсе 
унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Белимарковићу добро знаш, да се српски офици 
имично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велике југослове 
кле, од данас моја својина.{S} А ја ти, у замену, дајем мој живот.</p> <p>Јованка стидљиво спус 
 у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш испо 
 одговара таком појму о женској лепоти, у осамнаестој години својој била жива слика пантатина и 
је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била снуждила и сневеселила, иако је тре 
авник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се надамо... љубимо...{S} 
из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао 
 које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични и револуционарни инс 
о сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне 
сле вечере подигао је здравицу Јованци, у којој је изнео њезино пожртвовање, које је достојно х 
а.</p> <p>За време бомбардовања вароши, у истој је завладала страшна паника, па се очекивало, д 
атску владу и седога краља, да се овај, у много случајева показао, као искрен и прави пријатељ  
ог назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без тражње, као поморски капетан,  
!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као 
, те се поврати к постељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то о 
ан је Стојанка била спремна за полазак, у том стиже и Анђа.</p> <p>Стојанка јој саопшти, да има 
.{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S}  
у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом веку, веку културном, и научном, поред тог 
ас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред ових наведених разлога,  
ену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имена и презим 
сваком рогљу.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је во 
ма сумње — то нешто значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу д 
љака, кроз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како ј 
тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако 
еста имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> женском друштву, помео Н. на Са 
о не могу да се помире са новим стањем, у коме су се нашли после рата.</p> <p>Арнаути су били з 
, и залети се, у десној са голим мачем, у левој са револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четниц 
pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате та 
>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући где је она, свакако примају „<title>Политику</ti 
ма појма где би га могао тражити, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то  
е гледао.</p> <p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се 
 издањем објавила, да ће се дан за тим, у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ 
адила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више акт 
је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама орошен рубац, подбочио се на ле 
ољи?“</p> <p>Предраговић одмахну руком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стиг 
и посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информац 
 који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка ос 
ој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак он се једнога дана  
и се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској г 
нова јаја.{S} На свако јаје бележи дан, у који је снесено.</p> <p>Мајор Здравко сам насађује кв 
ају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у освитак, бој је почео поново.{S} Турци су покушали да 
догледати изгледало је на какав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се 
и: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случај 
а платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од своји 
е упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах престаје противник.</p> <p>„Право рече Ла 
е зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако ти крвници наши прободу <pb n="28 
ољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</p> <p 
е.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу изиђе  
е.</p> <p>„Али само сањала!</p> <p>„Он, у ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобра 
изали су влади, и из њих се није могао, у прво време, начинити прави закључак.{S} Неки су од ми 
о, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га знали као сведока ма у к 
ом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само  
баш није најбољег владања и да друштво, у коме се кретао врло је сумњиво.{S} Један из тога друш 
утит.</p> <p>Наљутио се био на друштво, у коме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву б 
естримства и побратимства.</p> <p>Него, у последње време, писма су његова постала друкчија него 
рану кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две п 
 на главни трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да  
, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да се одмори <pb 
ило.{S} Видим те, лепо те видим, Жарко, у низу српских слављеника, који носите слободу браћи св 
а сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни кад је био у 
да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам се једнога закључка, к 
ко много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари препредени,  
p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него како теби изгледа данас наша диплом 
ко сам добио од једног пријатеља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један о 
 је, да је добио једно поверљиво писмо, у коме му се обраћа пажња, да је овде приспео неки шпиј 
 му је овај глас веома пријатан.{S} Но, у души је овога пута ствар контра осећао.</p> <p>Он је  
х државних звања тражећи службу.{S} Но, у недостатку извесних квалификација и докумената свуда  
стематски и са пуном паром.{S} Наравно, у највећој дискрецији.</p> <p>И министар Миловановић уш 
ме је то после подне седео.{S} Наравно, у друштву беше и не Срба, који се баш о Србима најповољ 
улисе извесне дипломације па, случајно, у превеликој ревности новинарској, избрбљао нешто од он 
, а ови последњи равнодушно и иронично, у место свађе, одговарају: „Ко губи, има право да се љу 
 чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title> 
братским гласом:</p> <p>— Ти ћеш, ћато, у Београду остати, па ћеш ваљда и њу наћи.{S} Ми смо је 
на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи њезина сва кривица.</p> <p>— Нуто, девојачк 
ислим?..{S} Онда кад и ти.“</p> <p>Ето, у таким питањима и одговорима им је прошао ручак.{S} Са 
дмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О 
 тек не мислите да ћу и ја, овако стар, у српске комите?{S} Није Србија спала на оваке богаље!. 
..{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина...</ 
рупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његов 
на, када сам последном пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се  
p>Општина београдска је издала проглас, у којем је позвала грађане да искити и илуминира куће и 
ен.{S} Доктор Јелкић ми рече баш данас, у подне, да је операција срећно испала.{S} Пушчано зрно 
} Поуздано сам сазнао да ће се вечерас, у крунском савету, одлучити објава рата.{S} Прокламациј 
аци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је да поб 
знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија 
е, у њихову животу налазећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос.</p> <p>Бардањолт је 
 да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљати болови моји.</p> <p>Пробудио се  
 Благоје, у који је мах завитлао бомбу, у исти се и срушио, смртно погођен турским куршумом.</p 
 сад мирније размишљала о првом сукобу, у којем се и њезин брат борио.{S} Два-трипут је понавља 
нка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му затекоше ј 
е већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је сту 
инако размишљати о београдском друштву, у њој су се почели јављати други погледи, стала је нала 
Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допуст и ево ме 
а то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што  
ва пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба п 
бајонет, и разбијајући турску пешадију, у дефинитивну нашу победу није више могло бити сумње.{S 
сеља и галаме, јер је осећао ситуацију, у којој се земља налази.</p> <pb n="635" /> <p>— Дакле, 
 те да из њих види политичку ситуацију, у каквој му се отаџбина, у овом бурном времену налази,  
<pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се  
ла.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело куцати, књижевна је идеј 
њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће они наићи свуд на гостопримство и топли брат 
} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и 
емљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p> <p>„Годинама сте ову зем 
ојска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о могућностима гледе исхода 
ве четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што  
аписао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. от 
закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и скаменила,  
а отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} А по одлас 
е да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди  
е, које су нам сметале брзом продирању, у бегству се закачио једном Турчин и стајаше као укопан 
толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да нема очинске љу 
ише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, као да је и она са 
 <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p 
 нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао 
 далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та 
тила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се из тога,  
их.{S} И та се заветна мисао грлила ту, у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем мет 
учникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрва погледаху на свога во 
упила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вера очвршћавала је с 
на каквом <pb n="371" /> забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и се 
зна ништа.</p> <p>— Па распали, Росићу, у „<title>Маломе Журналу</title>“!</p> <p>— Дабогме, да 
шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као да се хладној г 
 одбила тај позив, мотивишући, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста 
у.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту 
нка је до подне радила, пуном оданошћу, у одбору за примање добровољних прилога.{S} А кад се ње 
вестио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положај заузет 
пуковник би и даље прао Натину кривицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај  
 овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и предаде јој с речима:</p> 
} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе Ранка опе 
ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим болничким кошуљама, где се  
литика Русије окренула је други правац, у корист српскога племена.</p> <p>Истина, који посматра 
„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избачену земљу 
 стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује 
а окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп.. 
ћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узруј 
транац озбиљно, поносно.</p> <p>— Из М. у Потисју?</p> <p>— Тако је, господине.</p> <p>— Имате  
ме.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озб 
што је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Ор 
о сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али 
} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} Па, ето, ја радим по васцео дан, ал 
ије за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> 
} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нату такођер заволе 
орен, природан, искрен, и <pb n="70" /> у томе говору осећа се свеж србијански демократизам, је 
 и судбоносним приликама <pb n="713" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је ч 
реном, други се задржаше <pb n="694" /> у Скопљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослоб 
сећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена им команданта и посест 
вановић са лаким осмехом, <pb n="39" /> у теби још није изумро револуционар.{S} Спољашњи те све 
и изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не престајаше.{S} Тек на д 
мисао на силан материјал <pb n="199" /> у српскоме друштву и народу, који је пропадао, јер га к 
елисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<for 
а ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаре 
ападну.</p> <p>— Бајонет на пушку!..{S} У стрељачки ред!..{S} Напред! — загрми команда поручник 
нормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућима катар...{S} Не могу још позитивно рећи, али.. 
> <p>„Не знам.{S} Нико не познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на б 
песма ме је однела далеко, далеко...{S} У оно време кад су и на мене књижевне наде полагане.{S} 
нак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало 
обегне.</p> <p>— Како?..{S} Зар ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S}  
<p>— Ако, ако — примети Лазаревић —.{S} У осталом, нека њих не боли за то наша глава.{S} А да б 
авише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ 
 се пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој се 
дједном као да излете живот из њега.{S} У то ће потпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, 
тао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и ова девојка, сестра мога мужа.{S}  
.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је уд 
арактер, то је морал српског народа.{S} У тому лежи снага младе српске војске, која је из љубав 
д од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арнаути на нас пуцају, али  
окој душе палих косовских осветника.{S} У свакој српској души тога дана врило је и кипело одуше 
оља, и ту је очекивана главна битка.{S} У тој претпоставци, главна, или прва армија српска под  
арода у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће Србија доћи до мора, до свог животн 
ли је с њима најчовечније поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и стр 
>Капија Стојанкине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лел 
јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том тренутку сећала се свога венчања и сватова, који  
ала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тишми испадне пред њих резервни поручник Лаза Сте 
ти и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подмет 
али у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трпезарији изнела на сто божитња печени 
ених и почетих <pb n="13" /> романа.{S} У теби се српски романи свршавају и почињу.</p> <p>Твој 
рен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје постигнут споразум.{S} Скадар је пао  
ата је неко време стајала замишљена.{S} У себи је размишљала, да ли да иде код Јованке, камо је 
е исправа са више имена и презимена.{S} У осталом то му није било баш толико ни потребно.</p> < 
 па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш зн 
и је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су д 
>Стојанка је занемила од изненађења.{S} У силном љубавном заносу пала је на груди свога вереник 
 зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену ока били смо опремљени и појуримо на место где  
ке, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, < 
носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Б 
у а сестри Јованци за ручног девера.{S} У то име кличем из дубине душе:{S} Живели!</p> <p>— Жив 
притиште дугме електричног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже де 
ајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот 
обро расположена Ранка Предраговића.{S} У родитељском дому не могу да му се начуде што се тако  
тпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други 
.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S 
ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мало неугодно, но доцније сам се с 
?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У сваку кућу да сместиш, једно на друго, по три рањиник 
 а из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и 
ази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није могао докучити, с тога се и решио да г 
не скидајући очију са свога јединца.{S} У тај мах се две, само две речи пробише, као силом, пре 
је био безгранично трпљив и стрпљив.{S} У стрпљењу је његова величина.{S} Средњег је раста и ве 
у књигу писала трула, покварена крв.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини 
железница се из К. креће за Београд.{S} У пола пет Катарина је већ била сасвим опремљена и нест 
е српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>О 
уће Катаринине, био је као ван себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640 
апута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако резоновати:</p> <p>— Да јадна ли  
шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени колач позабадани златници: дарови <pb n="4 
моје?</p> <pb n="374" /> <p>— Ту је.{S} У доброј је, у врло доброј кући.{S} Али... та ви сте оз 
с њим разбијају окове сиротиње раје.{S} У левој им беше запаљена буктиња, али не да поджижу кро 
е свуд и ниче и онде где се не сеје.{S} У сеоским крчмама и варошким кафанама нека двојица седн 
 која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потпун израз среће, мога савршена задо 
> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разл 
, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест српских стражара.</p> <p>Кад  
омитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву донео ју је сам Ранко.{S} И донео 
право.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезиној осамљености он јој је био једина заштита.{S}  
ан аутомобил стављен на расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопс 
спорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућност.{S} И владар то  
стеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се на 
врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај плач изливала се једна добра, врло добра, и мека, 
наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под м 
Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је  
коро све товаре на копно истоварили.{S} У пристаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су в 
кроком, покајнички приђе ка постељи.{S} У себи је очитао „Оче наш“ за спас душе свога пријатеља 
/> Положај за нас не може бити бољи.{S} У толико за непријатеља гори.{S} Друм је остао од нас б 
ални живот српски, праживот народни.{S} У њојзи је било српске праснаге, пракарактера и прапошт 
 сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, 
 ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће бити осим њи 
 велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заостаје иза остале интелигенције, него јој,  
ла писмо, Катарина се мало разведри.{S} У души је осећала неку неописану радост и расположење,  
шака мојих, али за све сазнала ниси.{S} У срцу моме има још тешка терета.{S} Но оставимо то...{ 
 ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу 
треба одмах тако трагичном сматрати.{S} У више случајева су баш саме жене иницијативу пружале м 
ав, не морају сви мушки такови бити.{S} У осталом, ја сам још пре доста времена о њему извештен 
ијански ваздух није могао изгладити.{S} У говору већ има доста београдскога аксана, али сам, уз 
ем, ћато, на писарију немој мислити.{S} У овој је земљи доста писарица, него да се ти прихватиш 
биљност.{S} Ни сенке туге и жалости.{S} У очима јасан израз самосвести, да му је син верно и ју 
е Јованку задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањ 
ј састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу.</p> <p>П 
сам, да је видим, да је се нагледам.{S} У селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уж 
д таковим одушевљењем дубоко клањам.{S} У томе одушевљењу његовом гледам израз пламена наших пр 
p>— Не могу ништа тачно да ти кажем.{S} У осталом, разговараћемо о том још.</p> <p>— Сутра?</p> 
рпским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и б 
лно енергичан; ја му просто завидим.{S} У њему гледам парче Србије, немирне, нервозне, кочоперн 
оје се морало свршити нашом победом.{S} У овом страховитом мрцварењу изгинуо је велики број Тур 
етим Турцима и оном гаду арнаутском.{S} У новинама пише да смо већ осветели Косово.{S} Али ја и 
ом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непрекидној ватри, приближују се скок по скок, четнич 
, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми не дођосмо, трећи  
 знате, да је Пашић грдно препреден.{S} У осталом, ми треба полако да се разилазимо, јер поноћ  
{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се та сумња породила одмах како сте ми се претст 
та.{S} Исти рукопис, али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Доб 
аљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи га и осуђивала да је немаран, да 
чкога моста, слатко сам се насмејао.{S} У купеу беше једна београдска породица, која се враћала 
ен-дан.{S} Видиш, да си добро дошао.{S} У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, реч 
пије?{S} Боље да си га ти био попио.{S} У Пере је и овако мозга на одмет — приклопи га досетљив 
 Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужа 
час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да  
у је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мислима је био несталожен.{S} Лупао је главу, како и  
ризор који нас је до дна душе гануо.{S} У редовима војника, мало-мало спазисмо по којег где вод 
</p> <p>„Био је стасит, здрав и леп.{S} У њему је било пуно снаге, а та ме је снага привлачила. 
оћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, ко 
после огорчене битке, заузела Велес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, 
траже, јер ти си за њих велики свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа д 
 се већ био забринуо за њезин живот.{S} У осталом, од Вас нећу да кријем, да сам се на Катарину 
ебе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јако и силно, да се б 
e>Ослобођење</title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто х 
е буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи  
о се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се повра 
вити де не могу примити вашу понуду.{S} У српској кући нема ни робова ни робиња.{S} Код нас сва 
уживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје душе, осећај мога срца и м 
сазна за ту патриотску организацију.{S} У двору би се, може бити, могло криво схватити организо 
 се повукли и зауставили на Козјаку.{S} У тому положају их је ноћ затекла.</p> <p>Сутрадан, у о 
чку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће  
че ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећи, ни спазио када Ната с 
у пространу собу и пространу кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је бил 
 утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јо 
е да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику 
рзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S} Ми поле 
љиво.</p> <p>— На поуздану је месту.{S} У кући старога потпуковника Ризнића.</p> <p>— Ах, зато  
е, — младић готово да помери памећу.{S} У служби својој ни налик на онога вредна и тачна, свагд 
продужила.</p> <p>Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар 
 знао рећи о његовом другу Приморцу.{S} У једној је групи наишао на једнога комиту баш из чете  
граници.{S} Одредише ме за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S}  
?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем  
м јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован:{S} Од поноћи нисам могао да сп 
о је тешко повређен“...</p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p>  
ису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми здрав и весео.{S} Лаку ноћ!</p> <p>—  
ован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам  
он иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор п 
ласу, да је њена госпођа нашла Нату?{S} У које доба се он кренуо од куће? — и још многа, многа  
:lang="FR">Cossulich et cons</foreign>« у Албанију, на којем је броду било тридесет хиљада пуша 
, магазама, таванима, разним стајама, — у сваком могућном скровишту налазили су их и обезоружав 
ина-Неранџа тако тепала својој кћери, — у Натином се срцу бориле о превласт две љубавне силе.{S 
с и није ништа друго до ли загонетка. — У овај мах Оберкнежевићу глас је почео да дрхће, а нека 
шић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мисл 
лико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни потрајало, вратио се са  
— Е, одма после тога — настави комита — у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у 
је село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране шк 
о олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми ико могао предп 
 да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам и сама...</p> 
.</p> <p>— Да, да, — настави поручник — у томе је тренутку српска артиљерија запалила турски ма 
ше први рањеници — до две стотине њих — у Београд, где су свечано дочекани.{S} Дочекали су их б 
:</p> <p>- Зар ја први дођох?!</p> <p>— У име Бога, јунаци су свуд и на сваком месту први — доб 
е пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци м 
 пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не пише, јер зна, да и ми овде из <pb n="619" / 
ј само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му Радојковић, а по  
ету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — о 
де је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја 
ераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, ко 
у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} За 
нестрпљењем очекујући одговор.</p> <p>— У близини Дебра...{S} Одмах на неколико километара севе 
знају, али се живо интересују.</p> <p>— У своје време ће бити и Александар обавештен; за сад ће 
као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се ка 
је, она јој је ово одговорила:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео 
тан Јуришић га погледа и рече:</p> <p>— У њезину моћ ја верујем, али треба да знате, да је Паши 
редвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p>— У место да су нам захвални као правим и искреним савезн 
 је, међу осталим рекао и ово:</p> <p>— У овој области нашој не може више бити бујне књижевност 
талим рањеницима и довикну им;</p> <p>— У здрављу, браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улиц 
послу...</p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању  
" /> <p>— Да ли је заборавила?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато мо 
 сама...</p> <p>— А од Битоља?</p> <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јов 
ету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било з 
 рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, ра 
кле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика.</p> <p>— А ко би  
а да буде.</p> <p>— На пример?</p> <p>— У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p 
је још тамо Недељко Лазаревић?</p> <p>— У сали је на концерту.{S} Ко га тражи?</p> <p>— Моли га 
овога — допуњаваше стрина-Неранџа — ал’ у овај пар, дете моје, не могу свега ни да се сетим.</p 
ц дана доцније објављен ратни проглас!“ У срцу му је буктило и родољубље и нетрпљивост.{S} У је 
г лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда  
дник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да ваши 
— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n 
ang="CU">Сокровишке благијих</foreign>“ у тоновима поп Милановим, који су се пењали високо, вис 
од Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима, те тако  
ица, која се враћала из иностранства, а у породици беше млада, необично здрава и силна госпођиц 
и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као мати, мог 
 Јованка је била опремљена као млада, а у то време и свати били су на окупу, те се у име бога к 
даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац н 
ише рано за то. — Опираше се Јованка, а у тај мах је обли румен стида.</p> <pb n="722" /> <p>—  
 Грозно је то! — примети му Стојанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и  
 смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне  
<p>— У оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слут 
канабе и дубоко се и тешко замислила, а у души јој нешто наговештаваше да неће бити добро.</p>  
 је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика- 
, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се многи и многи роман копреном покрива.</p> <p> 
а им!... — захори се са свију страна, а у многом се оку тога тренутка суза заблистала.</p> <p>— 
дност. — Још љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу  
о!..{S} Зове се да је српска општина, а у њој, овамо сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта  
о је видела да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично располо 
хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина ч 
 овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна.</p> <p>На ове речи Стојанка претрну.</p> 
ад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгл 
ч претплате на добре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио  
знам за неке омладинске организације, а у двору се говорка, али тек само говорка, да има нешто  
еступа пао, алкохолизам се потискује, а у политичком животу развио се жив, али нормалан уставан 
 наставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није в 
ало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и  
бира згодно место, иза бусије, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" / 
ору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором пр 
ља публика.{S} Сви су ресторани пуни, а у Москви и пред њом маса публике.{S} Ту ти је официр, н 
/p> <p>— Опростите!..{S} Сад је мрак, а у мраку никога не познајем, док ми тачно не каже своје  
има и желимо им из свег срца дуг век, а у дугом веку им нека их свагда прати она срећа, која је 
мњиво <pb n="609" /> окрећући главом, а у себи је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако 
дини под <pb n="282" /> Вељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капет 
у га многи знају и врло је популаран, а у породици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породи 
То је само мали број политичара знао, а у Србији је знао само др. Миловановић, Двор и још два т 
ћ устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" /> на ноге сви официри 
 да би и он могао с браћом на Косово, а у другом је горио <pb n="385" /> од жеље да српски мач  
римивши то писмо, згужвао га и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој од 
аравно, сваки од њих је говорио тако, а у себи је сасвим контра мишљења био.{S} И при поласку б 
ковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прил 
ијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала 
а почела свирати једну веселу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Ма 
здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојном пољу; који 
 песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрт 
Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S} А у најсретнијем случаји, ову недељу може извући. — За ти 
у се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму нулиус“, како га згодно неко прозва 
 српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни говорило о другом чему, 
 кад-тад предстоји достојна казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> 
вару или гостионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без прест 
 да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу осталим рањеницима наћи 
д те тражим, већ ми ноге отпадоше.{S} А у тај мах се бата-Лази очи засијаше и за мало, па да му 
е мало дете те да иде да га тражи.{S} А у осталом јој је рекао, да он нема појма где би га мога 
отпочели још жешћи и крвавији бој.{S} А у мислима свак осећаше потребу да Тарабош мора бити њих 
а љубазности — поклони се странац.{S} А у себи помисли: — Ох, да наивна света!{S} Та ове би мог 
ј добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај 
гова је лозинка: „Напред — к победи!“ А у томе му предњаче његови јуначки официри; улева му у д 
ј удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p> 
 дана била је невесела, нерасположена а у души је осећала бол, бол Српкиње, која осећа терет и  
 се више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песни 
спољавати своје непријатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство пр 
мах иза овога стидно обори главу доле а у лицу се поново зарумени.</p> <p>— То је тачно. — Наст 
е већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту  
 из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну, спаде јој терет, 
> заиграше коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} 
ажаваш јунаку, који не преза од смрти а у оваким стварима је неодлучан.{S} Твоје јунаштво си и  
одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели,  
во, крив је онај псеудо Вељко Орловић а у ствари Макс Рихтер.{S} Када сам тачно о њему информис 
<p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног раз 
а, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подлаштво и неправда.{S} Па нека 
уно одсекле од осталога света.</p> <p>А у најновије време те две савезничке војске имале су и з 
ња у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када се спремао општи одлучао напад на Ска 
 изборима за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land  
ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио 
рби изван граница критикују, онда треба у великој мери да су опрезни.</p> <p>„Много се може рећ 
/p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од куће.</p>  
ину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих 
а га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да с 
говој.</p> <p>Наступила је очајна борба у његовом животу, у тој је борби очвршћавао, и нова вер 
је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.</p> <p>Спољашња је  
 да овлада собом.{S} Он се стално веџба у владању самим собом.</p> <p>Поче опет да мисли, да се 
 тамо, али га озбиљност службе задржава у Београду.{S} Министру треба, и министар га је премест 
вити.</p> <p>Оборина поче да се срозава у наслоњачу и да плаче.</p> <p>— Јово, заврши млади пук 
ило само то, да влади годи свака појава у којој се изражавало то самопоуздање и ватрено одушевљ 
 треба да се плашите, јер људи су глава у кући а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често вра 
.{S} Онда ће тек бити веселих претстава у позоришту.{S} И ти ћеш ићи свагда с нама.{S} Је ли Па 
еру волела је...</p> <p>Писар Пера пева у ноћи...</p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швал 
, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предрагови 
уму нулиус“, како га згодно неко прозва у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови п 
о човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је св 
ена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја док одједанпут, са стране, стадош 
ц донесе из земље и из лишћа бечку пива у једној руци, а Обркнежевић му рече:</p> <p>— Да ли би 
 дотле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Так 
ишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресал 
ерују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! н 
одинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви мрзите Ср 
српске владе и министру спољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење и 
...{S} Најпре као да се милијон громова у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се 
 опет на своје седиште, пусти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када  
аше тврдо, туђинско акцентирање гласова у српском говору.{S} Дакле, пошто не налазим разлога да 
да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним столом.{S} 
ава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутних прија 
осао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, те кућ 
елезничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених крајева 
, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка пошаље м 
ом правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.</p> <p> 
вако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима, над оним би се надвила да му бар једну једи 
 опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху из ње ни бел 
емља, на којој смо ми стајали отићи сва у понор.</p> <p>Обе артиљерије својом ватром златиле су 
ји, која и неимађаше никаква познанства у Београду. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери  
ује, стрина-Неранџа му да лепчић, да га у Вароши присмаче, и зар да се сећа, како народ нема пр 
.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио  
S} Не знам, би ли доктор дозволио да га у таком стању походите.</p> <p>— Ја ћу молити господина 
могао докучити, с тога се и решио да га у свима болницама потражи.</p> <p>Како је био огладнео, 
ђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у  
.</p> <p>Иванов леш ископаше, донеше га у мртвачницу и неколико признатих лекара га наново секц 
ки поучио.{S} Кад су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили,  
 Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јо 
 n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глави и рече:</p> <p>— Жив 
 је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштан 
лепе вере му православне и претапали га у туђе јато.{S} Борио се по најстрашнијим бојиштима Евр 
Најзад се наже над њим, замотавајући га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>—  
јаву своме верном народу, позивајући га у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа  
 сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек 
нио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањ 
ом приликом и покушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је ов 
а му је на прозору дала знак, али су га у кући вребали, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван уш 
их неприлика с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које јо 
еђу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо су се одвезли према Топчидеру, брзо с 
ако спонтано избацио, јер се нека снага у мени јавила.</p> <p>„Иван поче засукивати рукаве.</p> 
осадни брачни јарам; или просто да бега у свет, те да потражи слободу, за којом тежи по његовом 
сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и камо надвисила.{S} Стао се побојава 
они му кажу „ти“ и „Здравко“ и код њега у кући су они при ручку за заједничком породичном трпез 
м пио пред „Лондоном“, а трећу код њега у канцеларији.</p> <p>„Дочекао ме је, наравно, осорно.{ 
 n="232" /> локомотива пређе преко њега у онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен. 
 део изврши напад, беше глас вапијућега у пустињи...</p> <p>Војници јуришем доспеше до самих жи 
испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин.{S} У мени се 
, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудил 
ваки откуцај срца постане одјеком онога у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот... 
р за то сазре.</p> <p>Требало је с тога у официрима краљеве гарде наћи најпоузданијег и поверит 
<p>„Право рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазар 
 си истакнут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да  
иву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ дође поново на прозор и п 
ред тога и ти, брат њезин, имаш заслуга у овом ослободилачком рату.{S} А ја која сам прожета па 
њаста, свакако београдско дете, а друга у лепој, модерној тоалети али са дукатима само око врат 
је стигла заповест генерала Иванова, да у зору све трупе на свима секторима имају да предузму о 
учак, такав, да је јасно предвиђала, да у Оберкнежевићеву, <pb n="518" /> како породичном тако  
да београдско друштво није разумела, да у њему има неке силе, која је од ње јача и да је Лазаре 
дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равноте 
 Степи ова заповест није баш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их на 
отном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском девојчету, које отворено каже, како 
pb n="79" /> <p>— Кажем, понови она, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковни 
сарадња није потребна.{S} Главно је, да у министарству будем предан својој дужности“.</p> <p>—  
душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, 
анду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисног и да је ис 
 да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је 
а потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са капетаном и своју 
е они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лазаревић се обрадова 
гао написати.</p> <p>— И признао си, да у српском друштву има материјала за романе.</p> <p>— То 
 Довели смо Карађорђевића, верујући, да у Петру није изумро Петар Мрконић.{S} Испрва је изгледа 
 нови рањеници не стизаху.{S} Значи, да у болницама и није била тако велика потреба за болничар 
жевне снаге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрха 
о свему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве  
 има националну политику, знали смо, да у Србијиноме срцу има места за све народне делове, да ч 
љеве гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер б 
 измири.</p> <p>Тетка је знала и то, да у свакој кући мора бити свега и свачега, па богме и сва 
39" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њих много пат 
 ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— О, не дај ме, гос 
партије?</p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" / 
доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој маси, и ако је несретна интелигенција и државни с 
емо; а ти, који знаш, <pb n="159" /> да у нашем народу постоји ипак јавно мишљење, и то далеко  
еоград?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</p> <p>— Нисам ја, рано моја, за Београд.{S} 
и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у којем ће се скупљ 
А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и сва друга места Нов 
еке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна, али су ти добри  
да му буду гости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су  
исам могао слушати, па ко велим идем да у старости не страдам за бадава.{S} Па ако требам да ум 
ш?</p> <p>— Видим, видим...{S} Видим да у њеним жилама нема ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама  
корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним питањима није могао продрети, морао је устук 
кав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орлови 
е, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељ 
љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин преврт 
добегли бегунци из Скадра причали су да у Скадру од последњих дана влада глад и да појединци ве 
 просто захтевала и тражила да се влада у овим питањима изјасни.</p> <p>На основу ових гласови  
 Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштовања закључака мировне конференције изја 
прикажу пред Европом, да само њима пада у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редови 
ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, врло тешки“...< 
 Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута звала, да бегај 
учује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве владе, јер она носи одговорност за п 
Не питајте, зашто је тако, јер то спада у историју.{S} Примите само к знању, да је тако.</p> <p 
="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете би 
</p> <p>Кад је, једне ноћи, из Београда у комитскоме оделу на границу полазио, Стојанка га је с 
ка сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране осветљавала је лица ових го 
кад <pb n="142" /> доста говори, и тада у њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p 
меродавне стране наноси голема неправда у питању Албаније и мора, које је по нас животно питање 
прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n=" 
крају додао и свој коментар и то свагда у стиховима.</p> <p>Истина, дечурлија — његови конкурен 
 шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина његове отаџбине.</p> <p>— Зато је и ос 
окреће бурму на прсту и задовољно гледа у њу.</p> <p>Стојанка се наже прво к њој и Пери па онда 
 код Једрена, па ипак, ко дубље загледа у њезино држање, видеће, да је неискрена.</p> <p>Њезини 
 новине и онако више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан органи 
 на своје вреле груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p 
ти.{S} Након краћег премишљања, погледа у Оберкнежевића и заврте главом:</p> <p>— Немам појма о 
отле беху једнако затворене.{S} Погледа у оца, који је стајао крај постеље, прогута пљувачку и  
 после овога, крадом, испод ока погледа у Стојанку.{S} Погледи се сукобише.{S} Јованка брзо спу 
ио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p 
чи се Јованка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чис 
Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у матер, а ова ће:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А 
и, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам ни провео с њим више од пола часа. 
Иза овога Стојанка подиже очи и погледа у Јованку, која је овога тренутка била обливена руменом 
ори Сокица готово простодушно и погледа у Рашу, а погледом као да је питала: па зашто смо ми уп 
еси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p>— Вечерас, Миле; ве 
огледи јасно говораху да су сви од реда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишено 
они ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случај 
зрекао.{S} Иако су му Пера и Ната вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од  
 Муса на кућу надре.{S} Ми ћемо се онда у трен ока овде створити.</p> <p>Спасенија се вратила м 
 једнака врлина.{S} Сваки од тих повода у једнакој мери заслужује поштовање и дивљење.</p> <p>С 
ЋА ГЛАВА</head> <head>Занимљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена,  
тручило веру и поуздање српскога народа у лепшу будућност његову.</p> <p>Европска је дипломациј 
дову, многи непријатељи српскога народа у томе гледаху великога баука.{S} У томе видеше да ће С 
тојанки о тешкоме стању српскога народа у Арнаутлуку.{S} Његова је прича била жива слика слома  
ре свега официр ради на стварању народа у војсци.{S} Од војника ствара ратнике, људе, Србе.</p> 
 заклона, погледи не ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, 
.{S} То се, колико сам приметио, догађа у <pb n="171" /> извесним интервалима и данас као да јо 
рива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да 
.{S} Дочекао их са венцем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p> 
 Живковић Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио. 
ликом.</p> <p>...{S} Враћа се из Париза у отачбину.{S} Почиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и 
д видеше Оберкнежевића, Сокица се сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <p 
амбурашима пред вече из горњега бирцуза у дољни.{S} На педесет корачаји пред попином клупом пре 
уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо са 
имајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа друго не видим, до ли непријатељско располо 
аслућивати којекакве будалаштине.{S} Ја у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опруж 
, да су моје слутње обично тачне.{S} Ја у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> < 
најмање се брините за поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо,  
т савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у своме веровању и сумњи разуверим.</p> <p>На послетку, 
а, који ће ме спречити да не будем и ја у бојним редовима своје браће...</p> <p>— Живео!... — о 
ем сведок ових најзнаменитијих догађаја у повесници Србије.</p> <p>— Препорађају Српства на Бал 
Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> вазни на клавиру, зашто воли по 
вали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да се нашали с 
о срце почело куцати, књижевна је идеја у његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се саст 
и њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу и Медови створила не само трговачко већ и за бо 
.</p> <p>Нагласио је и то, да је Србија у току рата, била принуђена исходом самих догађаја, кој 
 је прашина!</p> <p>„Београд се развија у модерну варош, и кад све то видиш, питаш се: ил се ру 
ра и митраљези оглашују, да је пешадија у акцији.</p> <p>Први резултат: пала је Муселимова глав 
се јаче <pb n="40" /> зближују, Италија у Тројном Савезу није никада довољно поуздана, а анекси 
n="298" /> <p>Светројима се лице засија у радосном осмејку.{S} А Стојанка ће, видиш, сва блажен 
ика матере божије, испод које је Софија у очи свеца и недеље кандило палила.</p> <p>На столу Со 
<p>Једнога су дана седиле Мица и Софија у Софијиној соби и везле, а Воја дође и седе.</p> <p>—  
А ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је 
ке.</p> <p>Како је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски пост 
ције поникла република, па је традиција у народу остало, да је републик револуција.</p> </note> 
био ослонио.</p> <p>Погранична полиција у Земуну беше рада да <pb n="395" /> сазна — којим посл 
икама.</p> <p>Ено, мировна конференција у Лондону нанела нам је и наноси толико неправде, да св 
оцније пак када је мировна конференција у Лондону, створила закључак, да, питање Једрена оружје 
до овог времена је мировна конференција у Лондону обележила источну границу Албаније.</p> <p>То 
дињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</head> <head>(Слика из 1908. год.)</head> <p>М 
ина била недавно готово као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој с 
66" /> Јака је, готово је најача струја у земљи, која мисли, да ће први рат имати Србија са Аус 
етник Драшковић имао је сина Ивана ђака у осмоме разреду београдске гимназије.</p> <p>Иван је б 
мала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јунак разбуђени дух народ 
у о постојању партије вештака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација п 
анкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку лепе Спа 
 угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју мајку, у којој ће он 
 педагошка метода, јер се због препрека у срцима Раше и Сокице почела љубав све више разбуктава 
 је, да је на њега пре рата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга пог 
лу и дела светскога гласа других језика у преводима.{S} Српски су јој писци ипак најмилије чита 
дине.</p> <p>— Имате ли којег познаника у Београду?</p> <p>— Немам; али имам добру препоруку на 
анковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га одмах, рече  
а известио бригадира Бећира заповедника у Скадру, да повуче трупе из Скадра и исти има предати  
атра.{S} Неколико су војника и раденика у лађи погинули.{S} Лађа је потонула, но како пристаниш 
елкић се забезекну, кад затече рањеника у таком стању.{S} Пригне се ка немачком лечнику и приша 
, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова последња четири 
зачу се јасан и разговетан глас војника у запевци, који послужи суседном батаљону као трубни зн 
лити крв за слободу оних, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, с 
ељом Главом, а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти 
 послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше раздељени 
ак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац 
а је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n="16" /> <p>— Нисмо ми ништа, р 
 <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и чет 
са свију страна.</p> <p>Милан и Јованка у тај мах беху збуњени и постиђени оборише главе доле н 
така воз ишчезне пут Скопља, а Стојанка у пратњи свога кума, стара свата и девера отишла је кућ 
би је помислила, да се госпођа Стојанка у томе јако вара и да сама себе обмањује.</p> <p>Када ј 
ваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ето, дочекали смо месојеђ 
p> <p>Ту слабост и малаксавање Стојанка у оном бурном времену, када још пристизаху рањеници, ни 
огло догодити с њиме? — питаше Стојанка у искреној забринутости.</p> <p>— И мени се то питање н 
 зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја зн 
.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи одело да га остави 
..</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу 
<p>Наиме, када је беснила одсудна битка у пуном јеку, један бугарски пук, који је одржавао везу 
окојног брата.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и  
а је ствар народне одбране и државничка у правилноме току, ми смо свој рад, као допуну државног 
0 километара) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкасто-жућкастих, руменкаст 
ла Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети ско 
евићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и да сам носил 
и и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску 
ибојавала — сама себе.{S} Није веровала у своју свест.{S} У глави јој је крв струјила, тако јак 
ви знала, да је така девојка допутовала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непоз 
лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући  
 насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није могла дуго да се разабере, д 
лавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено му лице, на којем не могаше да нађе ниједне  
ављена, Стојанка је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која 
ету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у очи Жарку, ишчекујући нестрпљиво, да јој открије ту с 
и.</p> <p>Јованка је равнодушно гледала у брата и слушала његове речи, али јој оне не допираху  
<p>Софија је већ неколико дана похађала у болници онога младог јунака са две златне бурме на пр 
итви је, место зборника, свеудиљ држала у руци писмо Жарково.</p> </div> <pb n="370" /> <div ty 
зина госпођица никада тако дуго лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важно 
ског ђенерала Степе Степановића послала у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову  
 брат борио.{S} Два-трипут је понављала у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети  
ући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући бех 
морни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао ср 
телеграфију без жица, и ако је то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да 
шла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити 
прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.</p> <p>Још не бе 
/p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јова поздрави са:</p> < 
одвезли га кући.</p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, —  
 из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико ст 
а додаде још:</p> <p>— Ваљда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем 
у и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није могла 
емој бити тако проста.{S} Где би лупала у пенџер, кад знаш да по господским кућама има звонце и 
 онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та девојка? — запитаћ 
печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунаке српске 
ме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у врату.{S} Велики, значајни одлучни тренутци.</p> <p>Ј 
е одбегла девојка, ко зна, би ли остала у Ризнићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг 
 али је ипак тај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је 
 на прсту.{S} Али га је свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима 
анка се при овим речима гушила и грцала у сузама, а њезино бледо лице, доби неку још блеђу боју 
поздрави.{S} А она је поносито корачала у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздрав 
Овако, — и жалост и срамота.{S} Одбегла у свет, јер је бабо и нана не дадоше за сеоског писара. 
 обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој се трзати, Катарина, преда мном  
, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће је живот прогутати.</p> <pb n="60" /> 
у; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је до зоре освежио, а кад  
сле дугог и напорног путовања је стигла у Битољ.</p> <pb n="723" /> <p>На станици је дочекао Ми 
, Бачком и Сремом.</p> <p>Кад је стигла у Н., одакле је правила за тим излете, дочекао је на ст 
рујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скроман стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при ула 
 хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забу 
вољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову и судбину њезин 
у.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, која јој је изнела смер и пок 
била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за срећу онога дел 
и је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа,  
т српска, али она ипак још није доспела у „срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Ру 
станицу и таман је извадила карту, села у другу класу, локомотива писну, влаковођа трубом даде  
седник из једнога великог српскога села у Потисју.</p> <p>Београдска је полиција, за време рата 
а непозната млада и елегантна дама села у кола са Радојковићем.{S} То беше Катарина.</p> <p>Кад 
, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледало, па кад је видил 
, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непријатељских, прегоревши све на свету, 
а је, до разговора са Лазаревићем, била у душевној врућици, а тај је разговор био криза те врућ 
на заштита.{S} А знам, када сам ја била у Н. она је и онда постицала Оберкнежевића на какав бил 
> <p>Истина, иако је српска војска била у врло рђаву положају, но ипак је она то све са мало му 
> <p>— Али, још док је ваша војска била у Куманову, говорило се да ће нас Срби, ако освоје град 
ење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо 
p> <p>— Познајем је.{S} Кад је она била у нашем крају, била је код нас...{S} Тако смо ту госпођ 
еш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у 
српско народно позориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њез 
 <p>Сутра дан Народна Скупштина је била у пуном броју посланика заступљена.{S} Галерија за публ 
ри другови.{S} А нису.{S} Стара је била у души њиховој само она заветна мисао, коју су дуги низ 
/p> <p>Спољашња је политика Србије била у његовим рукама, и на њему је лежала велика одговорнос 
иближавала се...</p> <p>Марта није била у стању, да поња тај брзи душевни и телесни процес, али 
 јој карту; а како Софија још није била у позоришту, повели су и њу.</p> <p>Воја им није рекао, 
ени, Недићева Нато.</p> <p>Када си била у вајату сама, да ли се сећаш, да ли се сећаш Недићева  
 је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да неће бити добро, знајући да јој син још ни 
седео је Миле.{S} Она је душом већ била у скопљанској војној болници и пратила сваки дисај свог 
анџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истр 
била већ сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често п 
ала као краставац, али се после развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</ 
а неког има ипак.{S} Стојанка је живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакша 
Недићеве Нате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и не 
а се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту и размишљала је о ноћашњем састанку некол 
ха и земље</head> <p>Катарина је седила у парку, писала писмо, које је оставила на столу под пл 
редлог.</p> <p>Још неко је време седила у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у  
но, да не би би поново Јованку доводила у неприлику прешла је преко тога ћутке, само јој је нап 
а мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и н 
и једним делом коњице, која се налазила у претходници.{S} Но Срби наиђоше на жесток отпор, јер  
нуду, без које она није никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочек 
 ако се прилично осећала, није одлазила у болницу на дужност, јер јој је препоручио лекар, да ј 
је посестриме.{S} Кад је себе замислила у њезину положају, онда би се очајно бацила на Јованчин 
уку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се војска 
питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и  
четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, она лупи с пушком о тле и задовољно рече:< 
тљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом приликом 
т нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђоше једном српске комите и не при 
 рањеника довезоше данас па сам мотрила у свака кола, нећу ли и мога Воју спазити међу њима.</p 
 Турске.{S} Нашла се и така велика сила у „просвећеној“ Европи, која је као необориво начело ис 
 Србија не покори закључку великих сила у питању Скадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудно 
ку, Ната.{S} Ова је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сва 
тноме везу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крај 
слободи.</p> <p>Кад се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међу 
ва воља била, када би се деца повратила у село, јер вели, њих двоје су већ прилично стари па би 
сећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да га душм 
>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је 
трах, те је са својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спас 
е, када се из његових писама осведочила у његов поштен смер и прозрела му душу, тада је и она б 
p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата неко закуца, а одмах за овим на њима  
ас иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да 
 ал срцем и душом млади пуковник Никола у својој је породици и њезин патријарх, и отац, и друг, 
и! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар 
се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p> 
ега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само она, као 
ло важног и неодложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му 
ш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београду и дотле док се рат не сврши са свим.{S} А ка 
руги је дан стрина-Неранџа већ осванула у Београду.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иако 
у; како је рањен; како га је Ната нашла у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се сто 
зивању доктора Јовановића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала 
шао из предсобља, она му је парком ишла у сусреће.</p> <pb n="49" /> <p>— О! кликну Катарина ра 
и.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служб 
</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разг 
} Закључала је врата од капије и отишла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, кад 
 Предраговићка је дошла к себи и отишла у спаваћу собу да надгледа свога оболелог сина.</p> <p> 
авија.{S} Код Битоља је и природа дошла у помоћ Турцима.{S} Киша и снежне олује — Боже прости — 
<p>Кад је Софија опет једног дана дошла у болницу, рањеник је баш заложио се био с понудом и бо 
ино потврдом, да је Недићева Ната дошла у Београд.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне 
је Софија због неке тешке прилике дошла у Београд, и да у срцу њезиноме лежи нека тешка тајна,  
пази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмешила на те његове речи 
 самопоуздање, са којим је Србија пошла у рат против Турске, није дало места ни помисли да би с 
осле освојења Прилипа, Јованка је пошла у војничку болницу да преузме неговање рањеника од оне  
 вратима, млада болничарка би јој пошла у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој про 
ружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Јед 
ад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневне лис 
изнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла 
аграђена и пажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали мо 
елим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S} И оне су те послове, неколико дана, 
збиља играо на берзи?{S} Да ли је збиља у његовоме националном моралу било проституције?</p> <p 
во, навела је то: да пошто је сад земља у таком бурном времену не би имало смисла правити весељ 
 од масе направе клупче, које се котрља у корито реке.</p> <pb n="606" /> <p>По заузећу Бардањо 
едраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па о 
уче два три дима јаче, затим се искашља у отпоче:</p> <p>— После битке на Преполцу, Турци се са 
на море, на Адрију.</p> <p>Радо бих, ма у најкраћим потезима, описао тај прелаз српске војске п 
ело.{S} Свуд су га знали као сведока ма у каквој парници.{S} Тако се пребијао до пре годину дан 
чнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} А кад изречем или напишем т 
м, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S} А у Београду се, те зиме, није ни г 
 не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му о 
ез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе нас 
 и размишљао о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле  
ла у разговору о догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Кад 
 културном, и научном, поред тога плама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипло 
зан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а зар си се ти в 
мама, и Сојка ће ићи, сваки пут, с нама у позориште?</p> <p>Пањимама потврђиваше Мицино обећање 
писао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које су од красне и за живот врсне  
.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедонији са народом, који је до скора аспирисао на  
d> <p>Софија Смиљанићева седила је сама у соби и везла, па кад се размислила о животу, уздахнул 
имати.</p> <p>Осећа потребу, да се сама у себе повуче, да у мислима преброди свој лепи живот са 
де; примићу прстен, ал кад останем сама у ноћи, сузе ће моје оросити вез, који златом везем.</p 
p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије...</p> </div> <pb n="197" /> < 
ачно прегледано; платна таке врсте нема у нашој кући, јер тако платно нисмо никад куповали.</p> 
ди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S} Али трагање још није обустављено.</p> <p 
о их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу проституције.{S} Један ми је тамошњи лек 
и општи карактер земље.{S} Смотауза има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је 
 знали, колико који и каквог оружја има у својој кући.</p> <p>Дешавало се, да је по неки Арнаут 
што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко 
{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> <p>На сва ова питања, непознати није  
 тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иако има у мени нешто нестално, немирно и несређено, томе нисам  
ни карактер, каквих данас врло мало има у редовима данашњег друштва.{S} Ви Радојковића познајет 
зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе се и налази се, наро 
же Србију на својим плећима.{S} Њих има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а им 
 се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, војничка строгост, и гов 
и, тај има права на живот.{S} Трутовима у лепој кошници Србије, нема и не може бити места.</p>  
нас велика реткост и с каквим се људима у данашњем друштву ретко, врло ретко можемо сусрести.</ 
ла жива слика слома младотурског режима у европској Турској.</p> <p>После младотурске револуциј 
иватно разговараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и прежив 
Драшковић, после тога, дојури на колима у болницу.</p> <p>Мислио је, да је младић тешко повређе 
..{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово послед 
 тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <pb n="12" / 
кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много причао; причао им је 
да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи велика одгов 
 везани за постељу.{S} Пуштао се с њима у разговор и распитивао је, не би ли му који знао рећи  
а да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали 
 своје снаге оцепише и послаше Бугарима у помоћ <pb n="597" /> пред Једрене, па се бојао, да не 
ких војника, који дођоше браћи Бугарима у помоћ, а који им се касније недостојно захвалише.</p> 
 је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, све сам је више мрзио.</p> <p>Ја са 
p>Дужом Качаничкога кланца, на врлетима у висини од 1800 метара растурене комитске чете изгледа 
опљу, Призрену, Битољу и другим местима у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој среди 
ави корачајући крупним и брзим корацима у правцу своје куће.</p> <p>Катарина пак остаде до крај 
озив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови пренеше српску в 
обе послале су Есад-паши и такова писма у коме га преклињу да преда Скадар, јер ће сви поумират 
 се још сећао и Стојанке и њезина писма у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа 
.</p> <p>„Пуна срца отишао сам од Ивана у варош, у густу прашину, међу раскопано камење и избач 
а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној строгости држао.</p> <p>Ста 
љство, у славу тога најрадоснијега дана у години.</p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњет 
ог оних заробљеника; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо  
раљ Никола са владом је још истога дана у двору одржао министарски савет, на коме закључише, да 
} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са они 
ије чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочитала, да се српске 
остижном ратном вештином својом, с дана у дан задивљавала свет.{S} Победа за победом крунисала  
 удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сва 
и новинар Амфитеатров, који се тих дана у Београду бавио.{S} Росић се руковао са њим и готово с 
ри Јарац.{S} Кад сам био пре месец дана у Вароши, видим двојицу из нашег села, како иду по пија 
главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа др 
ла војска!.. — захори се са свих страна у главном логору.</p> <p>Тек сада је било занимљиво пос 
чним бачким жаргоном и да је била дивна у бранењу против подвођења.{S} Видите, господо, да и оз 
ст колут око очију и која је била дивна у одбрани против подвођења.</p> </div> <pb n="69" /> <d 
у колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, 
ковник Милошевић — донекле је приведена у дело.{S} А сваки од вас, браћо, зна и појми да ни јед 
ник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио ста 
е“, на неколико дана је била предвиђена у неким страним листовима, који су према Србији и Црној 
и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелн 
ле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Београду, али ћу вам рећи истину.{S} Не знам, ко је и 
е ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилагодити вашим обичајима.{S} С 
уљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има толико рање 
до вечне му куће.{S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гута 
ом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два одреда.{S} Једним је одредом командовао сердар Ја 
ој открије тајну, коју од дужег времена у срцу свом скрива.{S} Но, помисао, да би и сувише прен 
чни био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био д 
амеру, своју жељу коју већ дуже времена у своме срцу скрива.</p> <p>Кад је стигао код Катарине, 
сним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела  
а дигла, Софијина је душа била понесена у више сфере, у којима се заборавља на обични живот и њ 
лицом, у болницу, која је била смештена у другој београдској гимназији.</p> <p>Пошто није био п 
бро познајеш живот и доста си посвећена у танчине и суштину његову.{S} Ради сама по твојој чист 
еда.{S} Не види се место, јер је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и  
ла дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница министарскога са 
ечег посла има од овог!{S} Зар отаџбина у питању, а он има пречег посла.{S} Лондонска конференц 
ћ му рече да отпрати странога господина у касарну, у аудиторску канцеларију капетана Вујића.{S} 
 јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала  
 поји опело, и сада је песма очева сина у више сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен пева 
ро и кишновито небо покривач.{S} Истина у почетку ми беше тешко, ал’ овога ми пута то је била с 
а деца немоћних родитеља.</p> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је порекло 
е су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци. 
 јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо мо 
ла интересантну београдску публику, она у тим тренутцима заборави на сталне болове, који су јој 
већ изгубили, главно је било, да је она у животу.</p> <p>Сваки су се дан надали, да ће се Ната  
ад је из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана. 
љанићеву само од онога дана, кад је она у њихову кућу дошла, а надала се као и остали Ризнићеви 
рбијиној души.</p> <p>„Ето, тако је она у кризи, у рушењу, зидању, прекопавању!</p> <p>„Ил се р 
о — занека пањимама. — Не разуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро —  
тављати и сановнике кад си тако сигурна у твоје снове.</p> <p>— Слушај само најпре да ти исприп 
а и она сама због тога неће бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено в 
акуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у 
у брашна, соли м тридесет и девет круна у готовом...</p> </div> <pb n="157" /> <div type="chapt 
уле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много  
писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја К 
 се није водило рачуна о добу обедовања у својој кући, тако се није <pb n="352" /> респектовало 
е Оберкнежевић, сетимо се мога ђаковања у Карловцима.</p> <p>— Кад си оно замислио, примети Кат 
гони.</p> <p>Три су године министровања у Србији три тешке године, и снага дивљег магарца тешко 
летву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и  
.</p> <p>Седоше за тим обоје — два пања у кући празној... празној...</p> </div> <pb n="77" /> < 
итиком, али га крупна национална питања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствар 
о једина карактеристика државнога стања у Србији.</p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвиј 
раљ Петар вратио се са јутарњега јахања у околину Београда, за тим је примио министре, која су  
ме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто време када  
уда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљивост, одва 
ало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покушавао је д 
тна мисао, коју су дуги низови поколења у аманет примали од отаца својих.{S} И та се заветна ми 
инистарске седнице Пашић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове 
 је и то, да Јованка и ако беше Српкиња у правом смислу те речи, ипак је свога брата много воле 
се Стојанка.— Таквих зверова и животиња у људском облику има у данашњем свету!...</p> <p>— Нађе 
 с којима заједно пођоше на душмана, па у љутом боју падоше и остадоше на крвавом разбојишту.{S 
е од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у страну.{S} А нисам  
з ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> <p>— Газдарице, 
 с њим.{S} Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} С 
рним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за  
ило за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупло весеље.{S} Л 
сећам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад,  
ст и некоји листови донели.</p> <p>— Па у оном бурном времену, вероватно, да се пронео такав гл 
 драги ћато, камо си дошао?</p> <p>— Па у Србију, међ браћу своју, одговори Пера, есапио сам, д 
раби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већало је крунско веће да установ 
 његовој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему буди 
 да легнеш потрбушке, јер она се расипа у висини.</p> <p>После још дужег објашњавања, причања и 
ше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом реч 
ио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, да мислим, кућа гори.{S} Ако је прозор отворен 
ид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем битољском слому на висовима Облакова и да с 
 краљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједи 
 даваху никаквој слаткој варци приступа у његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што м 
кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жртава, да је сасвим јасно и појмљиво 
зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Ник 
 А Пера је данас добио службу за писара у једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S 
је.{S} А има дејство на тридесет метара у кругу...</p> <p>— Их, бре, па и ти можеш да погинеш.  
на неколико километара северно од Дебра у једно арнаутско село.</p> <p>Све довде, не имадосмо н 
 се рећи, да је екстаза, него се језгра у души народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички  
инула битку.{S} Бардањолт, врата Скадра у нашим је рукама.</p> <p>Сутра кад освану дан, слика р 
 дана изашли су многи бегунци из Скадра у групама, од 40—50 наједанпут.{S} Сви Арбанаси припове 
е сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила ј 
 Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу будућност, вапај „сиротиње раје“ и тежња за сло 
че Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато створили организацију,  
е, разуме се, у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазареви 
b n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидно изненађен.{S} И  
ампарији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пун 
се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ов 
ш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога им 
е било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се такове деликатне ствари и 
аја захтева, да се и питање Скадра мора у најкраћем времену а по могућности још у току ових дан 
започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило је од њега све непријат 
 шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, 
Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Стојо!{S} Да ти је бил 
Ја Вас волим неизмерно.{S} Дођите сутра у вече на концерат пред Москву, закитите се сунцокретом 
дговори:</p> <p>— Па да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела 
 дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је би 
ма, и онда настаде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, н 
у на вољу, да се исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да ј 
а у ваздуху осећам, да је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава 
а са њом?</p> <p>— Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје 
ест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу јо 
значајнија седница министарскога савета у Краљевини Србији.{S} Закључена је објава рата.{S} Наш 
лашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој души.{S} Родитељи му не могоше никако да схва 
ед вратима је стајао млад српски комита у потпуној ратној спреми.</p> <p>На први поглед, Стојан 
и ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно је то мени, а нашао с 
ама.{S} Ваља неку важну ствар да испита у корист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано 
ј је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није потрајало ни пет минута, врат 
 то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло добро зн 
по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожал 
е жешће развија.{S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арна 
вини српској.{S} А зар може бити живота у држави која је склештена границама суседних држава, к 
упиле су старијим госпођама своја места у одбору за примање добровољних прилога и прешле у коло 
писало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Боже помози! — Помисл 
ине.{S} Та ме појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе 
ратску помоћ, а непријатеља, „као листа у гори!“ Кад би му пак његова непоколебива вера у лепшу 
алена, а Турака и Арнаута је „као листа у гори.“ Морамо се браћи на невољи наћи.{S} А и Бугари  
упио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — ре 
ом на другог комиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се н 
 о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> <p>Мајор Здравко има, наравно, и мајор 
му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, да ту 
по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда се мало разведри 
ицима које непрекидно довозе са бојишта у Београд, па би се сваки пут згрозио од помисли на мук 
потпуно спокојни.“</p> <p>„А нема ништа у данашњим новинама о Ранку?“ — опет ће Предраговићка.< 
морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска вла 
ичала све: како је Ната нашла склоништа у кући једнога господина и госпође; како јој је ту добр 
браћи, петвековном робљу, које пропишта у ропству дивљих азијата.{S} Браћо, сваки онај, који је 
атра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност.{S} Пол 
 ми је израдио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај м 
лно уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само до разумевања живота.{S} А ко разуме 
га олакша, кад је спазила Оберкнежевића у њиховоме друштву.</p> <p>Оберкнежевић весело изиђе пр 
 били отсели.</p> <p>Поред Стеванчевића у њиховој пратњи беху још многи пријатељи и поштоваоци  
<p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n 
ка трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p 
другове, који без сумње беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друш 
нку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога  
х хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме 
вољно ми је било, да се надишем ваздуха у српском селу, да се нагледам лепих српских девојака,  
 немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, сад, баш нема никог, ко би за  
прстену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон игра 
ати, због политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола  
 предању битисало и тињало као жеравица у пепељу.{S} Зло би сналазило ону српску кућу, у којој  
p> <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збун 
срца.</p> <p>— Да, од срца, рече Сокица у приличној неприлици.{S} Па ми смо род...</p> <p>— Ако 
ена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тренутку изгледаху бледожута као восак, коса узд 
подне, после очајне борбе, пала Сјеница у српске руке.</p> <p>Срби су задржали своје заузете по 
и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак и вапај н 
х прилога.{S} А кад се њезина писарница у подне испразнила и одборкиње <pb n="293" /> поодлазил 
Месец дана, бога ми, па живим као птица у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативш 
ја је с друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} За 
ужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, да га жандарми по вољи намекшају, па би га 
и пред очима и круне и сваког појединца у земљи српској.{S} Све стоји спремно да се полети у бо 
ал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају нову домовину, своју м 
ма нашу дужност, нека се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изја 
а, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, носећи у  
када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди да је најсна 
> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге..?{S} То ће већ будућност 
ла и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка  
 мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од 
о је и Пипица, трбушат и плећат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост  
х оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини си 
 комита, брат Јованчин, отишао на позив у нове крајеве; одакле ће са осталим комитама и једним  
мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајницу, добила је х 
ада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је инострани лист нашао веома смешну, д 
и.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој бри 
свадба.{S} А од недеље се крећем натраг у команду.{S} Јер тако ми изгледа можда, ћемо морати јо 
м превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, кој 
м превијањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову же 
/p> <p>Када га је отворио, ничега новог у њему није нашао, осим, стара пребацивања и претњи да  
и о стању многонапаћеног народа српског у ропству бугарском и арнаутском.</p> </div> <pb n="184 
диште а на завршетку ћу поднети предлог у овој ствари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео ј 
 после оног Пашићевог експозеа одржаног у народној скупштини.</p> <p>Истина и неки србијански л 
и каже, како ни ја не вредим ништа, кад у Содоми и Гомори могу да издржим.{S} Рекох му:</p> <p> 
Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, 
цу балканскога савеза, али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p 
d>Нове сметње.</head> <p>Престао је рад у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време не 
ра, а ти су му разговори мили као и рад у министарству и спремању земље за крупне догађаје.</p> 
 само романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, саха 
графски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише, сви су се  
 с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да 
 јунаштво си и делом посведочила, а сад у овој ствари твоја неодлучност те карактерише, да си п 
по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — 
е, тим путом, с дана у дан одлазила сад у једну, сад у другу болницу.{S} Сваку таку прилику упо 
ају какви изгледи и компезације, па сад у мутном лови на другој којој страни на рачун наш у кор 
p> <pb n="313" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бач 
беше непојмљиво, одкуда и зашто баш сад у овако бурним тренутцима мора да се одржи седница удру 
p>Говорећи ово, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очеви 
.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешто, што би јо 
 дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијиц 
одлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџ 
боко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. — Одговори Николић. —  
ена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револве 
жају и скамени.{S} Онај малаксао поглед у ком не беше зар ни искрице живота, он ју је скаменио. 
ом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} 
вности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмок 
ом непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Миловановић, зна 
едити.{S} Половину године владао је ред у Турској, а онда се опет почела анархија јављати.{S} П 
</p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом 
на је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплашњават 
задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а преобр 
 са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто 
а да проведемо сутра у Планини, где год у близини Раванице.{S} Понећемо јела и бечку пива и све 
атити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва пограничн 
 време, када ће старац стати пред народ у пози Петра Мрконића.</p> <p>Пашић је гладио браду, и  
дружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослободилачком рату, доказао је, да је сваки син 
цивања могу казати, па да се ипак народ у оном крају нацијонално не деморалише.</p> <p>„А како  
адали.{S} Но, као мален и изнурен народ у овим ратовима, приморани смо се покорити жељама вашим 
што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S} И пре три дана сте били овде.{S} Полициј 
 мајор Жарко, али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, 
p>Јован:{S} Вараш се, Катарина.{S} Тебе у заблуду доводе моји изнимни моменти.{S} А основа мог  
је ожалостио, злато наше... не сме тебе у овој кући нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе н 
 се мајор Здравко врати са тешке службе у министарству, одлази, да покупи нова јаја.{S} На свак 
 догађајима и приликама у којима се обе у овај мах налазише. <pb n="572" /> Када се већ и сутон 
стилизација политичке и економске борбе у Србији заинтересовала, али је далеко био од тога, да  
 собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревно 
м часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави долазак.</p> <p>Овај писак лакомотиве,  
у до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у 
ањем Срби родитељи пратили своје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину 
одлаштво и неправда.{S} Па нека.{S} Све у своје време.{S} Доћи ће време, када ће јој народи зде 
орисању.</p> <p>И опет ти велим:{S} Све у своје време.{S} Кад стигнем на опредељено место, писа 
 прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb n="612" /> <div type="cha 
ве се тресао, па тако... леже... па све у некоме заносу“...</p> <pb n="148" /> <p>„Сиромах Свет 
ачу и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све  
p>Кад је извидео и нашао да је онде све у реду и да је и турској караули све мирно, врати се у  
, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине се за даље, за школу,  
оцније свршава са животом.{S} То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И ј 
е требала склањати, јер ја сам ипак све у огледалу видио, рече Јован.</p> <p>Катарина погледа у 
од...?</p> <p>— Та гледао сам ја то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богда 
p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима се Србија за време рата н 
.</p> <p>„А ти си, видим, поломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Доб 
кривајући и купећи сузе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу  
 треба бодрим оком да пратимо рад владе у интересу драге нам отаџбине.</p> <p>Са своје стране п 
ржавне политичке прилике и држање владе у погледу њезине спољне политике; а друга је тачка општ 
 не свиђа и не допада држање наше владе у политичком држању.{S} Ја видим очевидно, да се она и  
стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинову, а с друге с 
кон неколико дана, његовом друштву паде у очи одсутност Оберкнежевићева и почеше то тумачити на 
 својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Молим вас 
 веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на другу с 
х непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе гануо.{S} 
е саде друкчије разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је цар 
целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у се 
е нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила 
 је Николајевић отишао, Стојанка остаде у салону наслоњена на сто, размишљајући о ратним страхо 
опирала.</p> <p>Поручник Алексић остаде у близини Јованке и Милана.{S} Једним коленом одупро се 
о дошло!{S} Не сме, соколови моји, овде у кући да се плаче.{S} Дед’, помозите Пантати, рече и п 
и није стрепио од сигурне смрти, а овде у овакој много мањој ствари стрепи и не сме отворено да 
теља писмо, у коме ми јавља, да се овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ мн 
тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главно је правити се важан и бити дрз 
саветоваху се да му потраже лека ма где у свету.{S} У то стиже вест, да су српске комитске чете 
убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на пругу донесен.</ 
ош није издравио, те да би се могао где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је ув 
 а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погинути.</p> <p>Стојанка, није с 
ила звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу  
омчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је поштовала, и недељом и свецом ј 
и твога господина, који нас лепо одведе у комите...{S} Ето, сада знате све.</p> <pb n="464" />  
довести.</p> <p>— Зар жена да ме доведе у забуну?</p> <pb n="429" /> <p>— Добро си испливао.{S} 
а Белимарковићем, да једно вече проведе у Топчидеру, јер жели са њим нешто поверљиво да разгова 
/p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>Између  
ранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb n="482" /> с 
е било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по 
кратког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у  
тљив организам опија.</p> <p>Јован седе у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази п 
ачно се опростише и мајор Вељковић седе у вагон друге класе.{S} Влаковођа трудом да сигнал, жељ 
ст сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску веџбаоницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p 
ирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у соколану на веџбу, па је од куће и отишао.</p> <p>Нег 
е.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде распита и чује шта је са ње 
 Свакој је Српкињи света дужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софи 
г кума-Лазе, и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу  
утујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од  
се само на једном месту, да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува и 
 указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало је јасним факт 
ечи, затим пожеливши им „лаку ноћ“, оде у спаваћу собу.</p> <p>Стрина-Неранџа и Ната су још дуг 
 представницима, окренувши им леђа, оде у свој кабинет.</p> <p>Представници европских сила, раз 
је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болни 
уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску собу, запали кандило пред мајко божјом, и с 
е да надгледа марву а после доручка оде у варошку кућу неким својим послом; где се задржао скор 
, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, подуже седе 
ти.</p> <p>На ове речи Ната скочи и оде у спаваћу собу и одмах се натраг поврати.</p> <p>— Бабо 
убав или дугови“ промрмља стражар и оде у топчидерски комесаријат, да полицију обавести о несре 
попину кућу, и видио сам тату, како оде у воћњак.</p> <p>Катарина:{S} Да ли си сишао доле?</p>  
ад сам кући дошао.{S} Ето, она тако оде у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, 
.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, али срце ј 
 ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе роману?</p> <pb n="203" /> <p>— Од љубави.</p> < 
е:</p> <p>— Молим вас, то треба да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То  
 једној канцеларији и неће више да буде у позоришту.{S} Па каже, да вам пишем да дођете и да се 
а више не могу.{S} Нека му сам Бог буде у помоћи. — По том јој пружи руку, пожеливши јој лаку н 
упи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{ 
читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се понов 
p> <p>На пријаву Анђину, Стојанка изађе у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред соб 
ошаљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да о 
а на време из дугог времена, да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом глади 
p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој, да је ђаво носи!{S} Саме љубавне авантире!</p> < 
које ће дотле господарити, док не пређе у руке автономне Албаније.</p> </div> <pb n="773" /> <d 
редраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припре 
се брзим возом довезе из Београда, дође у киоск.</p> <p>Таман је музика почела свирати једну ве 
рода и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушајући народ,  
ао на последњи Стојанкин позив, да дође у Београд и да, међу осталим, види и југословенску изло 
 на Радојковића, који је требао да дође у заказано време.{S} А неки пак већ почеше тај изостана 
 тешки положај српске војске, која дође у помоћ својој браћи Бугарима.</p> <p>Војници су станов 
 читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек 
о се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао.</p> <pb n="98" /> 
вар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресн 
ти на миру.{S} Она се већ дигла да пође у сусрет својој јединици, кад се Ната отрже од потпуков 
ао ју је већ на ногама, спремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? 
ка-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се жи 
азе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па се срдачно руковао с њиме.</p> <p 
ну улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато пред 
ој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља 
ћ Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Уг 
 се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чо 
нчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој ниј 
питати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономадне г 
д га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрет 
то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Када је 
аутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата- 
воре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумети, е 
ћу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S 
<p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо 
м стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде руком 
по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, рече,  
и?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</p> < 
/p> <p>Тада Приморац подиже ћебе и леже у кревет, а на лицу му се могло приметити, да му није д 
осмо из Скопља са погреба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте ј 
а утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно пр 
ута над сином, овога се тренутка подиже у намери да коју проговори са Петровићем, но Ранко је п 
утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га  
д једном буквом, а ми се спустисмо ниже у падину где су комите већ потпирили ватре и око њих по 
е осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са б 
и.{S} Нареди да га свуку и да га положе у постељу.{S} Када дрхтавица прође, да му даду добар, в 
дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, не 
, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо може у девојачкоме срцу да настане преокрет?{S} Та она је до 
 којима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора с 
 Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његовом друштву, ал’ ти мој Јова изненада погледа на  
ше свога пријатеља.{S} Гледао је подуже у самртника и тек онда се помакнуо с места, кад је докт 
 /> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи 
ао и о најновијим гласовима, који круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да ја 
ерљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спре 
зређају код мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу 
је у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> <p>Интересовање је било велико, нарочи 
и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> <p> 
зразом покорности вољи божјој, без сузе у очима а наслоњена на руке својих кћери, кретала се од 
умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зу 
акав, за каквог је држала.{S} С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумња 
</p> <p>— Пише ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мис 
а из села; не знају где, а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скуп 
а лицу, и по лепим очима види се, да је у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобо 
га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних врем 
 своју срећу, и сасвим су свесни, да је у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подост 
 веселе му старачке очи говораху, да је у млађем добу морао бити друштвен и врло радо виђен у с 
ашње новине донеше кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коме 
ј није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били 
с — отпоче Оберкнежевић отежући — да је у једној битци погинуо.{S} Ту су вест и некоји листови  
 исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у коверат и предаде 
ина брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за  
а да је Пера на путу оздрављења и да је у великом послу, пошто нових рањеника има, који су доне 
ова не само да је Ната жива, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неран 
 држању политичком, пошто сматрам да је у своме досадањом раду коректно поступала и извела онол 
уцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пијан.</p> <p>Радојковић му приступи још ближе 
ирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на влажну траву и опало лишће  
мештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу њезину.{S} Још никада није био овако близу својо 
ебало дати воде, нарочито сада, када је у јакој ватри.{S} Вода би му могла само нашкодити.</p>  
Истина, у један мах се радовала када је у себи осећала љубав према домовини својој, па јој за б 
 јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија је у тој другој задаћи болничарке заиста нашла благотворна 
} То је грчка лађа „Трифилија“, која је у српској служби и која по мору плови под српском заста 
је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођена, и како је на 
ст.{S} Твоја сестра је баш она, која је у првом реду а тако исто и на првом месту достојна и за 
ин, са артиљеријском муницијом, која је у оном тренутку експлодирала свом силином и свом снагом 
разумевања за Србију, за земљу, која је у тешкој борби, за земљу, у којој живе њезина браћа!</p 
љем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто дубоко замислила.</p> <p> 
врата, Стојанка, <pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са с 
Недићевом Натом, која је жива и која је у Београду.</p> <p>Морао је остати иза кулиса, јер се к 
ами, потомцима наших великих предака је у дужност стављено, да не останемо само на ономе, што н 
648" /> да отвори врата, но Стојанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање  
екох:{S} Господине Пашићу!{S} Турска је у потпуноме слому...</p> <p>— Не знам, рече он, то зна  
че Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и,  
о право.</p> <p>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јур 
 од постеље до постеље.{S} Загледала је у свако лице.{S} У којег је глава била сва у завојима,  
ве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да с 
 се Стојанка вратила у Београд, била је у сталној вези са њим, а њихова међусобна писма била су 
 онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросав 
ма, и она му је то постала.{S} Нашла је у њему дубоку душу, душу, која је проживила многе и вел 
па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењу, па је појава вештак 
му се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила помисао на силан материјал <pb n="199" /> 
колико је мени познато, већ два дана је у великом и пречем послу.</p> <p>— Какав то пречи посао 
а душа, није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје  
S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим оружјем, и 
а Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах посумњала у свој очни вид.{S} Но, када је Јо 
наишли смо на знак, да је ту.{S} Она је у Београду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, н 
 ти поздрав од Стојанке.</p> <p>„Она је у великој мери забављена националним радом, али њезина  
у реферисали о текућим пословима, па је у својем кабинету остао сам.</p> <p>Већ више дана није  
head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту брзо напредовао, јер није имао сам 
ном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје 
одушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну,  
м поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала 
Радојковић ману руком:</p> <p>— Тица је у кавезу.{S} А још ноћас, добиће достојну награду.</p>  
е мајорица:</p> <p>— Ама, Соко, Раша је у тебе заљубљен!</p> <p>Сокица се насмеја и одговори ра 
е неки пријатни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јо 
лешкала у постељи, а камо ли сад кад је у таком великом и важном послу.</p> <p>На прстима се до 
 <p>— Боље вас нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је 
 јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе за сто.</p> <p>Раша и Сокица 
ли попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући р 
ити поштене и вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то н 
писак Бугари потписали?</p> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>Пос 
, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути  
и је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром расположењу остао скоро до зоре.</p>  
друженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</p> <pb n="579"  
, да он жали и незнатне трошкове где је у питању њезина срећа — њезин живот и будућност.{S} То  
} Отац му је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пр 
ала друкчија него пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде 
зних се мишљења створило једно, које је у Београду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злоч 
и војнички маневри.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира моб 
шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и  
ику па слеже раменима.</p> <p>— Пулз је у реду.{S} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини,  
ину, па за тим приступи Нани, пољуби је у њезину смежурану ал топлу руку и рече јој:</p> <p>„До 
15" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор Жарко.</p> <p>— Добро јутро, Стој 
ије поступала.{S} У очима тих нељуди је у исти мах пламтела и мржња и страховање за свој живот. 
ћи о будућности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="c 
ешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда пролазио?</p> <p>Испитивали су се т 
рнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p> <p>Ранко испу 
рнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га  
 на то рећи непознати господин, који је у купеу седио и мајорицу са интересовањем посматра.</p> 
— — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био продавац новина.{S} У то доба у Београду 
 и тужила ти се, и ти не знаш, да ли је у души мојој мир или бура, али ти морам рећи, да ми је  
овори Оберкнежевић.</p> <p>— А да ли је у Старој Србији републик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— 
искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је,  
сасвим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не зн 
и је луда за њим.{S} Он је рђав, али је у њезиним очима златан.</p> <p>— Сети је се и ти који п 
, док јој се снага боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су 
то би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њ 
на светски друм, на море.</p> <p>Али је у исто време пуко глас да некоје велике силе хоће ту ка 
> <p>— Све је у реду, — одговорио ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавањ 
тпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са једном лепо 
 из руке маслинову гранчицу и видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином непра 
 ти овде?! — зачуди се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и с 
ди из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кандилу, па за тим седе и чита 
ила, врло се обрадовала, и пољубивши је у руку, рече радосно:</p> <p>— О, драга моја стрина-Нер 
а да је на путу оздрављења, а у души је у оном тренутку осећала неко необично расположење и мил 
 долазе први добри гласи.</p> <p>Бој је у пуном јеку.</p> <p>Борба бесни свуда: око Бардањолта, 
ка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци. 
а је снага споро се враћала, али јој је у толико силније расла жеља да оде Скопље, да сама пред 
или, али криза још траје.{S} Рањеник је у неприкидној несвестици.{S} Не знам, би ли доктор дозв 
нама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће неш 
цу сузу из очију измамио.</p> <p>Док је у Скадру владала радост и весеље, дотле је европска шта 
априку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја сам се бојао да ће нас из 
ед вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пре 
е прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало  
ски поручник Влада Алексић и донесен је у овдашњу болницу.“</p> <p>Спусти лист на под, надвије  
.</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна 
тања у великој мери интересују, и он је у многе крупне ствари посвећен.{S} Влада и Двор, у оста 
ј неописиво страшни поглед садржавао је у себи даљи програм њезинога живота.</p> <p>— Ја ћу те  
ма.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму од Недићеве Нате, и кад је потпоручник Вој 
зионисани пуковник Никола Ризнић дао је у „Политику“ овај оглас:</p> <p>„За пуковничку породицу 
 соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена 
анду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки краљ Никола, који и ако је 
ствари, и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем де 
оји је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти. 
во изненађење и задовољство прочитао је у новинама вест, да је српско министарство <pb n="641"  
ичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду само мајор Жарко, организатор комитских чета 
оку борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А 
 на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у п 
уо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио деб 
добар материјал за демократу, отишао је у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p 
анскоме савезу, а мало за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не б 
ијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску престоницу један странац који се, при ступању  
80" /> <p>Преварио се, каже, и дошао је у Београд, где га нико није познао, јер се маскирао.</p 
м слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помисли: како 
.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду на балк 
ј, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шт 
мишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике галаме и буке 
коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпоручник Воја 
ритоном.{S} Певао је ипак лепо и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p 
ренутка ништа није знала.</p> <p>Био је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео  
спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збогом, Катарина!{S} Ид 
живље саобраћајне линије.{S} Залазио је у кафане, у пиваре, али ни ту није тражио да се с киме  
.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам лично тамо међу браћу своју, д 
ше потресла.{S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дот 
о где у друштву задржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</ 
p> <p>Напротив, стрина-Неранџа и ако је у души и сама то исто осећала, ипак је и преко своје и  
товали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено било!</p> <p>— Животиње! рече мајор 
им и језивим звуком.</p> <p>Заурлало је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијук 
е воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} 
 из Србије.</p> <p>Место новина било је у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на ко 
p>— Па где ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> < 
иким шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То је та преп 
 кадгода сазнати које је то лице, то је у божјој руци.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији најглавније, и то је главно, што се  
ов јако је сличан један другом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне сре 
лежала судбина његове кћери.{S} А то је у великој мери стишавало и његову нестрпељивост.</p> <p 
} Неустрашив до крајности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан  
ру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Мајор <pb 
огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код својих  
спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у ко 
е, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у томе:</p> <p>Она је врло добро знала, да Оберкнежевић 
пи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо 
сме, глас му за мало не застаде, јер је у гледалишту спазио Недићеву Нату.</p> <pb n="211" /> < 
ви.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тачност, која не т 
странца, без разлике народности, јер је у Београд долазило, скоро сваки дан, разноврсних смутљи 
Ђока се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и 
х послова, био је врло забринут, јер је у томе предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Н 
— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>—  
> <p>Снег, помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чи 
естре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно 
ник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици опште зват Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дар 
ивота.{S} На ту неправду, огорченост је у Србији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се т 
ио.{S} Овде га зову Пера Ћата, и већ је у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се бр 
нут споразум.{S} Скадар је пао и већ је у нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скада 
никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S} Из новина је прочита 
ила: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} 
е?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен оваквим изненадним питањем.{S} Но 
узети.</p> <p>Поручник Влада Алексић је у сваком боју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта  
ена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору навео, да су <pb n="751" /> мека места к 
фу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у  
уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом к 
 ју је верно послужила.{S} Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар с 
у вест о Недићевој Нати.{S} Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни док 
забирао о њој.{S} Истина, Јованка му је у почетку ређе одговарала.{S} А доцније, када се из њег 
и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Катарина прочита 
л сазнавао, био је Лазаревић, кад му је у очи оштро погледао.</p> <p>Лазаревић, оставши сам, от 
ан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом 
ропиштао под игом азијатским, али му је у души вазда тињао плам и жар освете, сневајући о златн 
дили рачуна само од онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били н 
 допала Софија Смиљанићева, и они су је у своју кућу срдачно примили.</p> <p>Софија је добила с 
пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина  
 његових информација, и Миловановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћ 
лише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у превеликој милости послао вас к нама.{S} Ми бисмо нај 
друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и којега су сви звали Пипи 
лушати разна мишљења о Србији, а тих је у врењу до Кумановске битке било много.{S} Из њихове пр 
еко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за 
 Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, 
вао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашнога знач 
 љубав ка слободи, а пратио је догађаје у овом рату за ослобођење потлаченога српства на Балкан 
а, да се бори за слободу потлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу доту 
рава за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши св 
а мезимица, његова брига велика постаје у лицу ведрија, коса јој је светлија, суморно лице пост 
ести општинских власти, доносили оружје у општинску кућу и сами.{S} А поред тога смо имали пове 
 не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Врућина је.{S} Али је жешћа ва 
заузимати позиције.{S} Одмах се развије у ланац и отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчев 
оље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио крај себ 
е муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> <p>— А  
ику, и да се та политика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S}  
p> <p>„Оружје прослављене српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском 
о оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако се јави каква лепа девојка, дав 
залутао!{S} Та М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек 
.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да се не јаве госпођи Стојаници.{S 
ваког пецкања дошло и до свађе, да није у тај мах кафеџија донео кафу и метнуо на сто...</p> <p 
Сећам се једнога закључка, који се није у дело привео, да се Пашићу пошаље анонимно претеће пис 
а једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто 
да српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да догађаји којима се 
и и кочничари, али ни један од њих није у то време приметио на трамвају таког и таког младића.{ 
актички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Велике силе које су н 
половила, а друга као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир  
да је захтевала од амбасадорске реуније у Лондону, да јој ова да одрешене руке и да дозволи да  
копља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскочише <pb n="477" / 
ића.{S} Са тог положаја обе су батерије у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и бате 
 на јавност и поводом оне интерпелације у скупштини сутра дати, свој експозе у скупштини.</p> < 
поштујући закључке мировне конференције у <pb n="771" /> назначеном року повући своје трупе из  
ој.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турс 
/p> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони 
час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало  
24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној  
 националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради  
културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} Официру ј 
прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{S} Краља  
е да искити и илуминира куће и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p>  
 оно зујање из Србије, да их не збуњује у рачунању.</p> </div> <pb n="428" /> <div type="chapte 
и твој син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје ст 
с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој со 
шла је код Стојанке, да је ова саветује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка 
саопшти, да ће вечерњим возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ св 
па ми рече, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Ви 
 <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује 
силе, али, није она позвана да одлучује у томе питању.{S} То питање спада у делокруг краљеве вл 
а, приликом поднашања њихове представке у питању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је сам 
 тако, рече Стојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде 
{S} Ви и не слутите, колико има трагике у бегству те лепе девојке.“</p> <p>Мартина служавка пос 
 Жарко.</p> <p>Одсутни, сви без разлике у извини изразише свој пристанак и сугласност закључака 
ри радикал, познаје доста добро прилике у радикалној странци, зна прилично психологију Пашићеву 
ата је ствар, да један део журналистике у Монархији војује за то, да Монархија оружаном силом с 
 је признала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна з 
Она је дошла са мајком из једне паланке у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и 
ас!“ А онај свечани дочек српске војске у Приштини значио је, да Косово прима с благодарношћу з 
едрена сметала надирању бугарске војске у Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата 
..</p> <p>— Има разноликости, има поуке у њој...</p> <p>— Врло лепе поуке може да се нађе у њој 
доше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила главу па се дубоко замислила.{S} Срце  
у пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцниј 
татак баци оружје од себе и дигоше руке у вис, у знак предаје.</p> <p>Један Арнаутин покушао је 
н одлучно. — Ако се не нађе за ме пушке у Србији, ја ћу, о свом руву и свом круву, па било то с 
лили, да су их опколили, избацише пушке у ваздух, и повикаше:</p> <p>— Предајте се, бре!</p> <p 
нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву с 
ине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Маломе Листу</title>“.{S} Тако се људи поправ 
ања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са бугарском војск 
атру.</p> <p>Комите ни сада нису пуцале у месо, него одлучише, да јурише на Арнауте и да међу њ 
етету свом и још тма јој мисли се врзле у глави, наравно да није изостављена и по нека оштра кр 
 већ окупан и обучен.{S} Очи су му биле у пола заклопљене, а образи беху на измученоме лицу вид 
је Нату такођер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да л 
повукле су се и оне трупе, које су биле у Албанији, јер до овог времена је мировна конференција 
</p> <pb n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да  
, Миле, једино добро моје!“</p> <p>Миле у истини беше једино добро Јованци.{S} Као полетарци ос 
а види Београд.{S} Јеврејке се зажариле у лицу, очи не скидају са официра, а коњичкога капетана 
му би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци  
ћ једино сили.</p> <p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држањ 
сумњиво име, прибележим га и сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дот 
ш тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио 
за примање добровољних прилога и прешле у коло болничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устаја 
 жена, које мужа нису волеле, па отишле у бели свет!</p> <p>Колико ли си, Београде, примио дево 
тивши сладост живота, поклизле и отишле у нови, у велики наш свет, да живе зар животом новим!</ 
ом, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са 
м.{S} А ако се не нађе, ја ћу онда даље у свет отићи.{S} Та нису свугде људи само за инат.</p>  
вором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рат 
авао, и многе свршио; сад ће други даље у дело да приведу, друге, до сад резервисане снаге“. —  
а Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није била душевна револуција, него с 
евне очи то величанствено српско славље у ослобођеном Скопљу.{S} Њезина жива машта ју је верно  
ће морати лежати најмање још три недеље у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти 
, само преко жртава води!</p> <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ 
но окренуо и оставио забринуте родитеље у тузи па би или отишао од куће или би се повукао у сво 
адосно.{S} Али се трже кад загледа боље у бледо, тугом разорано лице Јованчино, те окрену сауче 
!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у плетену наслоњачу, свеопшти мирис и топлота му стаде  
а скочи са столице и изађе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упути 
 И, пошто ја рачунам да је већ и Скопље у нашим рукама, то ће, по свој прилици, и то писмо бити 
уј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра 
ао, али добро певате.{S} Вратили сте ме у дане ђаковања, дане нада, које се нису оствариле...</ 
ао поред њега, окине из пушке и рани ме у десну ногу. — Овде Приморац засука ногавицу и показа  
— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда б 
ећ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављен је био на ис 
има.{S} Само нас немојте остављати саме у овој кући.{S} Застрашене смо врло, па се бојимо и на  
 хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошл 
авником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад жели 
ндом капетана Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турски 
е ми стрина-Неранџа, да је у њезино име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— 
н Угриновић представио и провео са њиме у разговору неколико тренутака.</p> <p>Када смо изишли, 
чека га љубазно домаћица, и пође с њиме у салон.</p> <p>— Без сумње ми носите какве добре гласе 
а је слабих живаца; Софија се не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p> 
стано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живе 
Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Није, Белимарковићу. 
а (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улц 
аш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S}  
о је дошао т. ј. да је дошао, да остане у Београду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао с 
ће осванути дан, када ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p> 
пије кафу.{S} Непрестано јури из кафане у кафану, из крчме у крчму; застаје код сваког стола са 
преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овчем Пољу 
ата а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фија 
ршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали су тако и мајору Здравк 
мите.</p> <p>— Браћо, примате ли и мене у ваше друштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у једа 
ва часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> <p>Јованка је, с леве руке брату свом, 
 целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са падом Једрена, заробљен је од 
} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црно 
нувши рече Стојанка, остављајући новине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи  
е мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, м 
а престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто премишљајући ко то може бит 
иним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, 
демије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p> 
оз стаде.</p> <p>— И ви ћете, господине у варош?</p> <p>— Не, ја путујем за Праг.</p> <mileston 
ло па се свежа струја почела са Планине у равницу ваљати.{S} Служао сам вреву дана, гласове пре 
>Такође, неуморно је јурила да притекне у помоћ другом одреду, који је био под командом ђенерал 
уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њ 
нак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапт 
? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших 
еранџа је већ измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p 
сали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</ 
.</p> <p>— Пошто нећемо моћи ићи код ње у К. — напомену Стојанка — ја ћу још вечерас послати јо 
 и није била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једн 
ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се с 
 држите и ви, да изврсно познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да  
ом говору опширно изнео политичко стање у коме се држава налазила и налази.</p> <p>Поред овога, 
аставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новина 
тепена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају засенити очи це 
 прилику, и на његово велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана не 
и гласом и сабљом заповедаху разилажење у стрељачке колоне.</p> <p>Турци поражени, окренуше леђ 
ад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињењ 
 <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између матере и кћерке, а по том Ната < 
хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попустљивости српске владе, јер по њезином ми 
ати ма пред вече, а за његово задоцњење у Варадин примам одговорност пред војном власти ја.“</p 
у има мекана места за тебе а и за врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у цел 
јој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а нај 
а, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничку.</p> <p>Дај боже, да се ја у сво 
ија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију  
о расположење и на остале младе Српкиње у родољубној радионици.{S} Све су оне схваћале и делиле 
—:{S} Право да вам кажем, ја немам вере у оне, тамо, у Софији.</p> <p>— Море бре, ако су Бугари 
 Жарко срдито. — Нисам никада имао вере у њима.{S} Из њих пакост говори.{S} Они се боје, да Срб 
е верујемо; ал ево ти једнога дана Пере У кућу...</p> <p>— Да проси?</p> <p>— Тражи Нату, а ми  
бично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени к 
воје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влад 
криумчаре.</p> <p>Кад су се пењали горе у Београд, оба су ћутали, јер беху искрено забринути за 
 се више за њу.{S} Ми ћемо се тамо горе у планини налазити, па ево ти пушке, а ти је само избац 
 Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="720" />  
тап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно:</p>  
јим.</p> <p>Катарина је радосна; сва се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога 
, да их покушају опколити.{S} С тога се у троје поделише, у брзини опкољаваху зликовце и кад су 
Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима невоље стави на расположење Црвеном  
е матере), па је отишла на Дунав, да се у купатилу купа.</p> <p>Јован Обркнежевић није је посет 
ексионе кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљ 
ри састају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запит 
е велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни ч 
тку, пумпати.</p> <p>А као доказ, да се у своме веровању не вара, служило је то, да он, Оберкне 
је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа годила њој толико, да 
S} Ово је за њих био добар мамак, да се у осталим питањима и не показиваху довољно енергични, к 
 се, обрадовати, кад ти саопштим, да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је  
е људи поправљају.{S} Е, госпођо, да се у Новоме Саду нађе неко, који би се жртвовао, да само т 
ређене — како он мишљаше — за то, да се у њој растају с душом они, које смрт није на бојном пољ 
ађењу.{S} И њему је било познато, да се у Београду трага за Недићевом Натом, и да се госпођа Ст 
 полетеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, 
у осталом, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; ал 
, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова 
 ни та могућност није искључена и да се у раду на балканскоме савезу и са том количином рачуна, 
о је сутра свадба, а оно је право да се у очи свадбе заигра коло, а мнозина је света млад, па и 
бавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају прилике, а господин Радојко 
ки јади нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на  
имивши кутијицу од Николића, загледа се у њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгод 
т седне на своју столицу.{S} Загледа се у лице болесниково па, као да нешто посматра, да нешто  
жар се окрену од бата-Лазе и загледа се у списак, у намери, да види, да ли на списку поред имен 
p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле пуне суза, није могла сл 
лици која је висила о зиду и загледа се у њу са великим интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула 
з очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела полако спуштати.</p> </div> <pb n="4 
ађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка по 
га јој паде и она народна песма која се у таким приликама пева: „Изведи брале сеју за руку“...{ 
дукт оне загонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији по 
 редом по нашим положајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су н 
ао да је сва преморена.{S} Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} 
ним Светислављевим животом развијала се у симфонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви по 
<p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је очајна борба у њего 
следњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мир 
 је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства распали жар љубави према лепој и 
њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену  
> <p>— Ја сам глуп за те ствари, кад се у њу не разумем — примети један из друштва.</p> <p>— Не 
едоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на ону страну од куда су и дошли.{S} При ово 
оје најмилије и да им прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења 
спратила госпођу Стојанку, повратиле се у собу, села поред стола а пред њом беше последња карта 
завршују своје дневне послове и журе се у кафане и пиваре.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио 
о време и свати били су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тр 
до ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи.</p> <p>Пр 
> <p>Још само неколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, 
ан, па ако буде прави домаћин, он ће се у почетку и с малим задовољити.{S} А ако не буде, неће  
предлог Ранка Предраговића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} 
акаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчил 
к галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме грожђу; нуде своје <pb n="5" /> даме разним 
 за потребно да све дознаду, како би се у својем раду могли определити, и они су саставили опши 
аву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности  
 седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и задовољство 
мо.</p> <p>О тој турској ратној лађи се у оно време много говорило.{S} А како веле, виђала се н 
р је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p> <p>Да би променуо с 
а Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео на високу глави 
 Миловановић је био будна глава, али се у тешким приликама, саветовао са Пашићем, и многа је ње 
> <p>Софија рашири руке над њим, али се у тому <pb n="349" /> положају и скамени.{S} Онај малак 
намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао п 
манду поручникову на нападај.{S} Али се у том зачу пушкарање <pb n="326" /> на претстражама.{S} 
 <p>Катарина одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућ 
 Крв његова се проли по земљи, проли се у име слободе, јер слобода на балкану из крви ниче.</p> 
ни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној средини нарочито слути, почне да се збива 
 могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А 
ш није написао.</p> <p>Београде, они се у теби и свршавају и почињу неописани.</p> <milestone u 
који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p> <p>Одатле се с 
чног звонцета.{S} У трен ока, створи се у соби један војник.{S} Подиже десни длан до слепочице  
е и турској караули све мирно, врати се у наш логор и, као да је у њему одрасто, прући се на вл 
гови дођоше?</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Преми 
 пун туге, скрушен и невољан поврати се у кућу.{S} На душу му се овог тренутка навалио силан те 
 си и ти могао, за то време, одвести се у Н. и вратити се натраг?</p> <p>— Зар ти није Анђа каз 
 Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S}  
>Врхови бајонета одсеваху заривајући се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разри 
ну му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га они и сами  
и, наступао самом косом, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664"  
длактивши се на наслон столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p 
од свога брата добила.{S} Загледавши се у њу одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, 
? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла 
ди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из њ 
кињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочи 
аквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила главу од бра 
, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и на звезде лаје, него да је то држава, к 
им, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиротињу и онда 
држах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ст 
е своје, па се одушевљавај, а по том се у прса лупај и прави Србином и јунаком...{S} Дичим се т 
 Здравку пилићи радост велика.{S} Он се у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се  
орио је капетан Јаношевић.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањи 
двио ноге крај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причањ 
роба, наочиглед свима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ј 
квом се стању налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је неш 
 зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим  
арко је пошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жен 
рити: „Ево и твоји“.</p> <p>Преварио се у тој нади.</p> <p>Прође и други и трећи и, напослетку, 
м споразум о предаји Скадра и вратио се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом пре 
} Кад је кога сустигла глад, свратио се у прву пивару или гостионицу, да је завара.{S} А у пива 
била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у  
игао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мисли 
м вас лепо, правник је Раша луд, ако се у Сокицу заљуби.</p> <p>А кад би Сокици омилио правник  
а је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досет 
нас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, с 
<p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{ 
> <p>Из оне замишљене тишине, прешло се у расположење и неко мало весеље.</p> <p>Када је вечера 
смо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тиш 
се нешто озбиљно спрема.{S} Окуписмо се у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече во 
ним губитцима повукоше.{S} Искуписмо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} О 
има, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p>Сећам с 
слог високог младића.</p> <p>Стражар се у први мах тргао, али је брзо дошао к себи, осветлио је 
Мени је тешко, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна ј 
це.</p> <p>Између њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{ 
} Од оштре студени, мислиш, и сржост се у кичми мора смрзнути.{S} А на голом стењу ни клете гра 
метара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батериј 
кад год га пут нанесе онамо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интерес 
звади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљаше.</p> <p>Када се Пред 
илу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити д 
 је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп М 
у.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по ливадама и беру пољск 
} Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство.{S} Наши су полетели за њима, гонећи их 
је над Екмекчи и Могили.{S} Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једре 
нашој страни многи рањеници, враћаху се у логор, неки опирући се на пушку и једну ногу а неки н 
еди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гробље и тамо да му се и споменик подигне, г 
оложење да се његово мртво тело пренесе у Београд.“</p> <p>Старом Ризнићу се стегнуло срце од б 
а и покупи ножеве и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још н 
ој слатки Жарко!</p> <p>Жарко је понесе у загрљају до дивана и спусти ју покрај себе.</p> <p>—  
а на томе ради, споразуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Об 
боравите и да од овога тренутка гледате у мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити 
 Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да исти напусте јер ће им се дозволити слобод 
 као да ће Ната пред њу изићи, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби,  
затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра.{S} У трен прихватише и остали.{S} Ту и 
деље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, коју су пре свога доласка брзој 
 учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало...</p> <p>— А Пера писар?</p> <p>— Он ј 
шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то не сами, већ са вашом красном супругом —  
нка је месец дана правила са њим излете у Банат, Бачку и Срем, и она га је искрено, сестрински  
 би било за вас, госпођице, да погинете у боју.</p> <pb n="294" /> <p>— Брат ће ме осветити.</p 
аде Бори обе карте.{S} За тим се окрете у страну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише н 
о лепши него приликом оне његове посете у Београду.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у јед 
авније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у тој борби подлећи.“</p> </div> <pb n="126" /> <div ty 
 међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p 
оручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти  
из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљи 
јако грешите ако и труни сумње налазите у Радојковићу.{S} Ваљда га нико не познаје као ја.{S} М 
ати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин пору 
и спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосредно са  
ни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
риловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под заштитом српске војске.</p> <p>Наро 
им на Вас, после оних разлога, које сте у писму навели.</p> <p>Морам искрено признати, да сам с 
 импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би заједно целога века иш 
 вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, госпођо, 
че, да са рођаком својом путује у госте у Н.</p> <p>За тим Радојковић рече:</p> <p>— Видите, го 
у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отвор 
зе и изнети тачно гледиште и становиште у погледу тако деликатних питања.{S} А знао је и то, да 
ија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати и 45 минута метцима највећега калибра, гранат 
о, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, окрену натраг.{S} Жеља ј 
м, не изненађује, а знаш, да се у опште у свима правцима на националној ствари ради; али ћеш се 
ао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгубљени,  
На ову примедбу комитину, друштво прште у гласом смех, пропративши згодним вицевима на рачун Ар 
е већ познате ствари надајући се, да ће у томе наћи полазну тачку за проналазак истине.</p> <p> 
ј:</p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђав 
ећ је сада земља, српска земља, која ће у најкраћем времену, када доспу вредне српске руке, пос 
дитеља.</p> <p>Још само минут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узви 
ирћета!“</p> <p>Момир је погодио где ће у то доба наћи којег доктора.{S} Појурио је — колико је 
p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију  
ити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме вароши, п 
исле и на ту евентуалност.{S} Скадар ће у том случају пасти од глади.</p> <p>Јер добегли бегунц 
ако на политику и ослобођење наше браће у Турској.{S} Ја му рекох:{S} Господине Пашићу!{S} Турс 
е разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским  
уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p>  
е, да му је живот спасен, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све призн 
ио је и добио од њега и реч, да то неће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ ми 
обро ради, да се рад, од прилике, креће у правцу балканскога савеза, али докле је рад у томе пр 
а здравицу моју пропратите песмом среће у дивној, летњој ноћи“...</p> <p>Краљица ружа је на мес 
пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта с 
х страховитих гора, али ми перо задрхће у руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње  
ујно, а израз лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота мо 
ји беху око стола, изјавише му саучешће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко  
војим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше дужни в 
аре Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача била туга 
календар од ових дана!{S} Пази на свеце у новоме календару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, уз 
ога се мора закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S}  
оравам ни то, да и код људи има кривице у овоме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини сл 
а!..</p> <p>Сирена телефонске слушалице у краљевим рукама, својим нежним звуком даје глас, да н 
ад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате  
о да прође макар кроз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> < 
еће моћи да им прави друштва до болнице у којој је лежао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам ча 
м логор, а домови изнутра као радионице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељи 
стиснувши једни другима јуначке деснице у знак, да од онога момента никакве интриге, никакве си 
жено!{S} Ко је још одавде носио прасице у Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“< 
 примати стране поданике као добровољце у своју војску.</p> <pb n="279" /> <p>Далматинац се исп 
а бити неког средишта.{S} Ко држи конце у својим рукама.</p> <p>— Поуздано лице.</p> <p>— Генер 
le>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гласа других језика у прев 
о на Француску републику, која се иначе у свима питањима показала лојална, стојећи на тачци пра 
, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, Катарина и Ра 
у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали  
о сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са овим мојим другом — <pb n="490" /> ту показ 
>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођен 
 она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако 
и потреба да својим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војни 
апије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, разабра 
познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, кад се овај на невољи нађе, а  
 не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фортице,  
ирне душе а да им као браћа не прискоче у помоћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе д 
леда са свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав с 
 кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам 
јих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћу с он 
ње - одговори Милан место ње. — Од јуче у подне није ништа окусила, а сву драгу ноћ је пребдила 
 путовања, а није ни јела ништа од јуче у подне, — стрина-Неранџи није било ни до топле кафе ни 
кроз прву ватру.{S} Да си ме видео јуче у окршају, би ти порасла била коса, од радости.</p> <p> 
S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше 
диоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост те као  
ма људскога тела а све то скупа пливаше у потоку људске крви.</p> <p>Помешаше се батаљони и пор 
и у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других осећаја и других речи до ли:</p> <p>—  
ондон!</p> <p>Ти си велики свет за наше у Србији и за наше изван ње, који доживе слом у животу. 
их људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је и такови 
оше једном српске комите и не припиташе у селу за зулуме арнаутске.</p> <p>Било је то дванајест 
ор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналну слику с 
 брату од сестре.</p> <p>Јованка грцаше у сузама...</p> <p>Николић је био потрешен.{S} Сузе мла 
а ових речи је изгубио свест...{S} Беше у агонији.{S} Изговорио је још неколико речи, онако, не 
} Њу је вређала свака реч, која не беше у складу са њезиним осећајима.{S} А она је само несрећу 
ос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је о 
колеше кућу, а неки нас обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> м 
е.</p> <p>Многе премрзле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи јед 
оваоци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријат 
који се неустрашиво борили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непрохо 
лама.{S} Зидине турске карауле полетеше у великом <pb n="289" /> комађу на све стране, а с њима 
 небесном зениту и ту се о њега разбише у милијоне блештећих пламенова, те њима покрише цело не 
> <p>На основу ових гласови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки о 
 у кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до с 
ме задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки на 
слила о томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво ни 
Оберкнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај  
>Видевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</ 
 дана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди При 
нет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, да корачамо напред, али никад и ни у ком слу 
ности.</p> <p>Наши претци нама оставише у аманет слободну Србију, а нами пак ставише у дужност, 
 па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбра 
мајором Жарком, а остали се распоредише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека не 
вати масу идеја, које се најзад сложише у једну симфонију мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично  
е могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још вечерас ћу ва 
а му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и оп 
> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добро календа 
пна снага Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала д 
 „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на миндерлук као 
а.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да га и он 
 чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" /> <p>— Лег 
аних конзулата а многи се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бе 
Трајала је и ноћу.{S} У вече се вратише у главни логор наследник и књаз Петар да поднесу краљу  
 да се попне на њ, па се и они сместише у ту модерну саобраћајну направу.</p> <p>Стеванчевић је 
анти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} На самом  
оне.{S} Многи војници видећи то скочише у море у потпуној војничкој ратној опреми.</p> <pb n="7 
 даље...</p> <p>Ту јој се речи загушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкињ 
дарских.</p> <p>Многи грађани прибегоше у заштиту страних конзулата а многи се опет прикрише у  
> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим из 
у собу да се одмори.</p> <p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Ус 
p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, Јованка пружи руке брату 
</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са 
тавнике великих сила и када ови стигоше у двор изјавио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узи 
</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p>Онај се грешник сроза на  
њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њиховим.</p> <p>Вами, потомцима 
 брака.</p> <p>Пошто ту ствар предадоше у руке адвоката вратише се натраг.</p> <p>Оберкнежевић, 
 Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али  
чи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јасн 
 да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скупу, стављам вам до знања, 
е са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му лечник што пре прев 
 и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде Иву на столу, скамени се.</p>  
 својим местима, те оно време проведоше у приватном међусобном разговору.</p> <p>Стојанка је па 
џа.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да т 
ростише од Нате и трчећи одоше и седоше у вагон треће класе.</p> <p>Не потраја дуго, жељезница  
е колебати, изгубише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина,  
 радости.{S} Ижљубише се поново и одоше у болницу да дворе и негују своју рањену браћу.{S} Млад 
а, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у крило, оборила гла 
оји беху присутни на даћи.</p> <p>Одоше у своју собу, коју су били заузели на првом спрату.{S}  
е позва у предсобље.</p> <p>Кад изађоше у предсобље, Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Шт 
према српским војницима, који им дођоше у помоћ, да их помогну и да крв своју пролију за њих.</ 
>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изн 
p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда, носећи 
атељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме оделу 
ише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да им нећ 
 велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук другог п 
рати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под киријом  
јим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па како с 
нци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су 
ије потребно.{S} Није потребно — рекоше у један глас и Пера и Стојанка.</p> <p>— Та... ви то ва 
шмани, него рођена браћа, која донесоше у Скопље љубав и слободу.{S} Десном руком јесу ти освет 
ти му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре, сину и 
и су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе изм 
S} Да споје два срца, да слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <! 
ету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и  
ве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић м 
лике кризе, а за последњу кризу те душе у срцу Стојанкином нашло се много саучешћа.</p> <p>Обер 
 се споје два срца у једно и две и душе у једну.{S} А ја свечано овде изјављујем да ћу се прими 
трина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто  
 засија суза радости.{S} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“ 
убац плану, а изненађени гости кликнуше у један глас:</p> <p>— Живели и срећни били! — те се и  
 и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванре 
<p>На ове речи мајора Жарко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти  
...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у гласни смех, спремајући се за одмор, како би кроз шес 
браваху остали.</p> <p>Пошто се куцнуше у знак измирења, као да није ништа ни било, један од ко 
цу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва наша радост; сва брига 
 непрестано сипи, да ти се, мислиш, срж у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, 
уле, па на Дорћол.</p> <p>Дорћол је саз у музици, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орл 
ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, можда, нећемо видети.{S} А рад сам још  
ја није знала, да предстоји анексија, и у томе је лежала велика опасност.</p> <p>Др. Милованови 
Мишљење је била радост његова велика, и у његовом мишљењу је постојала силна драж за новим сазн 
очита неправда наноси.</p> <p>Истина, и у питању Јањине, силе Тројног Савеза не беху противне,  
 пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најз 
ен певач још као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Тел 
itle>“ је годинама прао прљаво рубље, и у томе је његова велика заслуга.{S} Занат је то, истина 
говора.{S} А одвела би га, без сумње, и у какве појединости ратне, да се Ранко није почео, од м 
оће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стална тежња, да се дигне.</p> <pb n="242" /> 
и хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S} Где је долазило да с 
 је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у толико је она више та 
е осећао као неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан поса 
лено, а свагда у нади, да ће, једном, и у засужњеним крајевима <pb n="475" /> српским, да ће и  
 постељу.</p> <p>Софија је, сутрадан, и у ту новонасељену болницу пратила рубље.{S} Већ код пре 
е Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о 
ат и рапав у лицу, и силно ожалошћен, и у силној борби, да жалост на лицу скрије.</p> <p>Оберкн 
траг!{S} Лези!“ командује даље Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{ 
ао јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају со 
аницу искрено волео, жељан је ње био, и у изливу силне и одољиве жеље није сазнао, да му Даница 
 познато да је тај господин, недавно, и у Београд прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта виш 
могла погинути за слободу?..{S} Јест, и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламт 
нгелиста, а највише евангелиста Луку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христов 
атрао за земљу ванредно интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студи 
ин Лазаревић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити 
шко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је  
 и у мојим жилама тече српска крв.{S} И у мојем срцу пламти родољубни огањ освете за све оне му 
 њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, д 
шић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком положају Пашић је наш 
крв; да је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, с 
је Недићева Ната у Београду.</p> <p>— И у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко ј 
Миловановић радио на великоме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководи 
 свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скадар и преко воље Европе  
.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад ми отпочини на мир 
им штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сустигло пушчано зрно српских четника.</ 
 и сестре.{S} Срца им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка 
„Напред!..“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу до 
, да кућу, у којој се родила, одрасла и у којој је преживела доста златних а и горких часова, н 
е међу живима.{S} Та је мисао коснула и у томе тренутку она зајеца, а сузе јој овлажише њено ру 
вараху о својим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p> 
тојанка.{S} Поред све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и к 
ним домовима, а понајвише у касарнама и у писарници организације за народну одбрану, — једном р 
ионицу, да је завара.{S} А у пиварама и у гостионицама се пекло и кухало без престанка.{S} И ко 
а се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распуштање комитских чета тако в 
ски демократизам, јер је дуже времена и у Србији живио.</p> <p>Стојанка је месец дана правила с 
 у заслугу пад Једрена.</p> <p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше  
>Не потраја дуго и они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{ 
де, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и данас су сасвим начисто са државном п 
и ако је стар ал му је срце младо, па и у тим годинама је био вољан и сам лично се огледати са  
вог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да  
убише равнотежу, и одоше у страну, па и у опортунизам.</p> <p>„Има вас, истина, тамо који држит 
љењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а понајвише у касарнама и у писар 
нпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничк 
душу Стојанчину, срце јој јаче закуца и у лицу пребледи, испе се на врх прстију и баци блудећи  
ржање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S 
ратимо.{S} Знате, овде се код нас иде и у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединстве 
Бакарно Гумно под Прилипом, — мене је и у тим најжешћим борбама вукла нека неодољива тежња за т 
ланини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на равници налазио Нане, Бајке а и представнике  
S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли  
 Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p 
на!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоцених <pb n="57" />  
 па опет пред Дарданелима, а најпосле и у Јадранском мору где је бомбардовала Драч и Медову.</p 
, која је махинално подиже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде. 
улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србијанца.</p> <p>Он је, дакако 
идао, и одмах је намислио, да је отме и у своју кулу одведе.</p> <p>На пазару је прво мерио, а  
 је време трајало међусобно пушкарање и у том се спусти мрак.</p> <p>На тој позицији смо се зад 
} Пушчани метци су објављивали, да се и у Скопљу слобода зацарила.{S} И грађани и војници српск 
сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело разбуђивати нешто ме 
 ће засукати беле панталоне и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушев 
ајевима <pb n="475" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце 
унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају да се направи, рече мајор Здравко.</p> < 
ашкодити.{S} Наше су војничке болнице и у Скопљу изврсне.{S} Можеш се поуздати, да твој вереник 
е ти је отац?</p> <p>— Само је у вече и у подне код куће.</p> <p>— Како ти сама?</p> <p>— Свака 
 русвај са Турцима.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у д 
траху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} Видећи то, ми припуцасмо још једном 
<p>— Јесте.{S} Скидох га до голе душе и у недрима му нађох ову мапу и овај новац — рече апсанџи 
авила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хриш 
ергичнија и одлучнија где су по среди и у питању интереси наше отаџбине.</p> <p>Зар браћо, да д 
о о <pb n="505" /> приликама у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стр 
.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом моменту, који никад нећу заборавити, обратим му  
еље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се н 
и, који већином беху војници, официри и у војној служби.</p> <p>С времена на време из публике м 
ришете?</p> <p>„Почео сам ево сумњати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају т 
а има у свакој земљи, па их мора бити и у Србији.{S} Земља је у социјалноме, у економскоме врењ 
више не видио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде наш 
ска права, али ће за то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, к 
нут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су 
 каже, али је било време, кад је речи и у дело приводио.</p> <p>Воја је као младић био врло нем 
.“ Та реч нека вам је свагда и у души и у срцу.{S} Она ће вам свагда победу и славу донети.</p> 
е из љубави према сужњој браћи својој и у жељи да покаје грехе својих предака, онако неустрашив 
да ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаревић из 
исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од п 
ла се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред 
<p>„Не знам, не знам!</p> <p>„Био сам и у југословенској изложби.{S} Био сам једном, али ћу оти 
и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски бла 
при поласку би сумњиво завртео главом и у себи помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова  
— Ово је сада наш завичај.{S} С Богом и у здрављу!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
раду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ока га нестаде из кафане.{S} Дабогме да сам пита 
 свет.{S} У теби се српски говори као и у селу, у којем је лепа девојка поклизнула, а у теби се 
 рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима које непрекидно довозе  
ао и разоравао тело.{S} Марта је брзо и у постељу пала, а кратко време за тим са Зеленога Венца 
овао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Не 
А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и одржане министарск 
 поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника прес 
 дана изостати!</p> <p>— Био сам мало и у иностранству, одговори Лазаревић и баци свој велики п 
е кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „Боље је бити“ мишљаше закопчан 
ванке.</p> <p>Вечера је текла складно и у пријатном и веселом разговору зачињеном по којом згод 
</p> <p>Нана поче сасвим, сасвим тихо и у лаком, врло лаком и отменом темпу да плаче.{S} У тај  
 изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и злочинима.</p> <p>— Тако је.{S} 
oreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> <p>„<foreign xml:lang= 
твованости, српски војник је племенит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружен 
/title>“ је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, 
ориште, ма да је била у бечкоме Бургу и у паришкој Комедији, најмилије је њезино позориште.{S}  
н.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде  
ликовцем носећи онесвешћену Спасенију и у праскозорје, журећи се својој кули кроз варошку чарши 
} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она 
/p> <p>Онај се грешник сроза на земљу и у самртноме страху и готово као дивља животиња кукаше:  
сови који избише у јавности, владу су и у скупштини поводом тога, неки опозициони посланици инт 
вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општини, правич 
 као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{S} А сад ми лези ту на миру и почив 
вима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кроз Србију, ја наилазим топ 
ашних, разблудних, много деколтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Пр 
е на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали смо о тој ев 
<p>Дошло време, па и прошло...</p> <p>И у његовој се души почео јављати помало неки немир.{S} Н 
тар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој живинарник.{S} Он вол 
нило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је много њих жалило за Натом, али су сви веровал 
а не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у самој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неис 
ако како је ко знао и схваћао.</p> <p>И у К. та је вест немило одјекнула.</p> <p>Па и Катарина  
> <p>Краљ мисли на свој живот.</p> <p>И у његовоме је животу било много облака, па и грмљавине. 
— „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код нас Срба! имаш  
> <pb n="226" /> <p>— Ју, а како! не би у бога веровао!{S} Та он је свештенички син, верује он. 
аћица, тронути тим призором, стојали би у бескрај као неми гледаоци, да их непобуни Мица.{S} Ње 
твари треба брзо да се објасне, како би у ислеђењу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок с 
 радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, н 
сао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумачи.</p> <p>Љубопи 
пта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога измолио.{S} Стоји мирно на стени и ослушкује: не 
ина туга обори њезину тврду вољу и изби у очајан јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезино 
} Рукује се с њим и поразговори о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али ни 
бацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да дишу једним духом и д 
ио о руку својој кћери, да се не изгуби у метежу оне господе и госпођа, погурених сељана и сеља 
и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у образ и рече својим меким, својим топлим гласом:</p>  
љена између матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја  
 видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, шт 
аревић, овлаш је загрли а за тим пољуби у руку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Гозба је 
 Бог вам помогао, децо.{S} А од куда ви у ове наше стране?</p> <p>— Дођосмо, мајко, да разберем 
Иванова, али ко ми гарантује, да сте ви у опште официр?{S} Мени су потребне легитимације и овла 
еварио и ја, и да сте се преварили и ви у мени.</p> <p>„Држао сам, а држите и ви, да изврсно по 
ло, да нађемо ту девојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте 
 а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима друштвеним слојевима београдским.{S} Њу је свак 
ад „Политика“, рече Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и раз 
елу пијесу, а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су нано 
а, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспремна за рат, већ му је изашла на с 
ја је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу.</p> <p>За тим 
СЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости.</head> <p>„Српска је војска 15. октобра очис 
 премијера Едварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевш 
 вреве и дреке, у земљи, где су појмови у врењу, где се јавни морал пречишћава, у земљи, у којо 
 мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије ст 
ом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лазаревић, да не пост 
ање.{S} А кад је он завршио, ови ће сви у глас:</p> <p>— Живео, Бачване!</p> <p>И сви се рукова 
стране, али се, мало за тим, нађоше сви у пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпођ 
уштво.</p> <p>— Примамо! — гракнуше сви у један глас.</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чи 
мо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас.</p> <p>— Резолуција гласи: — Отпоче предс 
оматски заузмете становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрен 
</p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику 
 арнауских кућа откинуло српској посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одм 
злурадо смејали ликујући пљували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео ро 
оди у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипак беше жао Арнаута, на које је она к 
д, не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, ова 
p>— Јесмо! — одговорисмо као по команди у један глас.</p> <p>— А сад у име Бога — ту се војвода 
одмах погодила оним путем, који не води у тајну његова срца.</p> <p>— Како да није важан?{S} Ко 
ла, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди у томе, јер јој ипа 
какав рад, док се нешто крупно недогоди у српству.{S} Али се није никада љутио због тога њезина 
огодног времена, какво многи стари људи у томе крају, већ давно не запамтише.</p> <p>Многе прем 
ј.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како сам разумео, њима је 
 својим друштвом заноћила у добрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу  
госпођицу љутиту — ја каже њему да дођи у пола пет, јер ви треба да иди за Белград....</p> <p>— 
, који је стајао пред врати, да потражи у списку рањеника, који је био извешан на свакој болниц 
 да је младић тешко повређен, и да лежи у постељи, а кад га поведоше у мртвачницу, и кад виде И 
е си видела колико тешких рањеника лежи у нашим болницама, и како им се ране лепо зацељују?{S}  
ету!</p> <p>— Не лута се.{S} Рањен лежи у болници — пожури се Ната са одговором, осећајући лепо 
ред диванане, на скупоценом ћилиму лежи у гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млад 
ма што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</p> <p>Прими, Стојо, најусрднији поздр 
 n="182" /> <p>1.{S} Војску држава држи у интересу народа.</p> <p>2.{S} Војска служи национални 
ек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за његов организам много је — премного.</p> <p> 
њи покушај, да се европска Турска одржи у животу, и да ће се она распасти, ако тај покрет не ус 
у, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p> <pb n="367" / 
констатујем, да се наша отаџбина налази у врло тешким политичким приликама.</p> <p>Ено, мировна 
друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S} У којој, то није мо 
ла да је Ната у Београду и да се налази у доброј кући.{S} Ја ћу њу још данас походити, а ви гле 
 да наша влада видећи то, сад се налази у још тежим приликама, па је силом околности, приморана 
ризнајем, да се наша влада данас налази у врло тешком и мучном положају, јер се данас налази го 
емо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S} Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у в 
их хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} Па онда, да се је тако <pb n="472" / 
 Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје па, кад год  
странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра 
у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим са 
 Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованк 
овића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Т 
 а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тренутка командант Кондић извест 
хија оружаном силом стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Зн 
 рече Лазаревић: права заслуга у Србији у прошњу не иде!</p> <p>„Рекох Стојанки, Лазаревићу и о 
нут, али коначна права заслуга у Србији у прошњу не иде“...</p> <p>»Кад пуче глас, да је Милова 
ави и искрени савезници и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Прили 
, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слава му!.. — Прихватише д 
да је одбијен.{S} А кад је пао полицији у очи, ова је почела да мотри на њега.{S} Овај када је  
ког амбасадора на мировној конференцији у Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интерес 
рских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљеве посете на извесним местима није м 
рских делегата на мировној конференцији у Лондону и Даневљево кокетовање <pb n="678" /> на више 
 силе европске на мировној конференцији у Лондону, нанеле Србији велику неправду, када онемогућ 
хови, делегати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у пи 
и представници на мировној конференцији у Лондону, показаше се неискрени и недоследни своје сав 
и представници на мировној конференцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су 
било закључено на мировној конференцији у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Скви 
е силе које су на мировној конференцији у Лондону закључиле, да Скадар припадне автономној Алба 
саслушао.{S} Дакле, о каквој револуцији у Монархији не може бити ни разговора.{S} И тиме смо св 
аше сен на икону и лице светитеља, који у овом тренутку као да је оживео, са изразом бола и туг 
вић се трже и баци поглед на сина, који у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуот 
 а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху з 
н јаук.{S} Готово да се побојаху некоји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор  
ву да окреће и на ону страну која стоји у противности њему самом.{S} Не треба људима <pb n="688 
 изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари и да ће за све то одговарати влада пред народо 
аког Србина и сваке Српкиње живот стоји у тој служби.{S} А посебице сваког српског војника.{S}  
едухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву.</p> <p>Писмо је два пута проч 
осподарем света.</p> <p>Истина, постоји у редовима људи и слабића, који под првим ударцима душе 
 да ситних и покварених душа не постоји у редовима данашњих синова Србије, тих осветника Косова 
оном наредим свима квартовима, да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опиш 
ећ и рањеници се предигоше и одоше неки у своју команду а неки опет на краћи допуст кућама а Ми 
 а то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо,  
ши то Стојанка се загледа испитивалачки у Јованку, која од стида не дизаше очи.</p> <p>— Но, но 
се лако насмеши гледајући испитивалачки у Катарину.</p> <p>— Први корак, прва проба, на првом к 
рских предстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачн 
зненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику, и Срби 
у томе и срећа земље.</p> <p>— А има ли у Србији подоста топлих душа?</p> <p>— Рекох вам: топле 
ст у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она 
дуго да се разабере, да схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или сам 
 јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Катарина, остајте с 
е почивке:</p> <p>— А ти си?{S} Јеси ли у канцеларији?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Зар још радиш!{ 
 <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p> <p>— А даљи преговори?</p>  
исао, а која је још највероватнија, али у коју такође, није могла веровати.</p> <p>Ствар је у т 
даћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод  
 у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела  
слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официра краљеве гарде.</ 
ла као да слуша разлагање о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици  
и кор не бави партијском политиком, али у велико ради на нацијоналној ствари.{S} У томе не заос 
нат је то, истина, врло непријатан, али у земљи, која се нагло развија, која се култивише и кој 
вима, који су писали против Србије; али у много блажијем тону, и разложно их опомињали на савез 
 њезин, мислиш кућа се затресла.{S} Али у тому прекомерно развијеном телу не беше ни искре темп 
оста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијански 
и Бачванин, смешкајући се.</p> <p>— Али у боју се и гине.</p> <p>— Дабогме да се гине, али се б 
едно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу 
, да је Пера преварио, па су је спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S 
ја Босне, Јоцу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни з 
Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако изјаснили, одо 
и Бугарима.</p> <p>Војници су становали у ископаним земуницама <pb n="537" /><gap unit="graphic 
ну тетку, који су тога јутра допутовали у К. За тренутак Оберкнежевић се прибере, обуче и пусти 
 јутро конвенционалним возом отпутовали у иностранство.</p> <p>А како је у новинама извезено би 
!-- Липши скоте! --><pb n="328" /> дали у бегство, праћени бомбама и куршумима српских соколова 
 коло се распустило.{S} Војници се дали у живахан разговор са грађанима.{S} У официрској се трп 
ог те маленкости, толико времена држали у болници.</p> <p>Кад је изишао из болнице, он се пусти 
} Десном руком јесу ти осветници дизали у вис мач али не да кољу, већ да с њим разбијају окове  
 бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солуна за Драч и Медову х 
цали они бугарски листови, који стајали у непосредној близини двора и владе.</p> <p>А када на б 
други наставити, који су до сад стојали у резерви.“ — „Па он је ипак крупне ствари свршавао!“ — 
едно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе! 
 беху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших п 
 проредише.{S} Кад видеше, да су запали у клопку, остатак баци оружје од себе и дигоше руке у в 
о су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па ш 
 конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер 
рбима и Србији.</p> <p>Толико су терали у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши  
 турских војника, и Срби су их натерали у дивље бегство.“</p> <p>Тако су гласили ратни извештај 
неки опозициони посланици интерпелисали у тој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p>  
х запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно 
и смо на југоистоку, и ако смо изостали у култури, изостали смо бар и у друштвеним пороцима и з 
Бачванин и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их р 
ских војника на грчким бродовима стигли у Драч и Медову, стиже оданде брзојавна вест, да је тур 
ји се телеграфски извинише, беху стигли у Београд у заказани дан.</p> <p>Они који се извинише,  
еду.</p> <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, д 
 после вечере још дуго седели и провели у лепом разговору.</p> <p>А мајор Жарко им је приповеда 
Гњаваторе, лепо би се и ја и ви провели у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да 
ти мора!{S} А српски су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изглед 
спрати своје кумове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се  
p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел 
забитну месту, у сењаку, у коњушари или у врту за каквим грменом, и седне да се одмори.{S} Нала 
 писма.{S} Дођи ту и ту, пред Моску или у посластичарницу Димићеву, закити се са сунцокретом, ј 
вредне људе, али — све је у божјој (или у ђавољој) руци.</p> <p>Једно је — и то нам је оправдан 
и топ опаљен, па до заузећа Битоља били у непрекидној борби.</p> <p>— Славно смо осветили Косов 
ста, на којем оба противника не би били у сукобу.</p> <p>Сунце бије у зенит.{S} Подне је.{S} Вр 
“</p> <p>Родитељи му се већ бацили били у бригу и саветоваху се да му потраже лека ма где у све 
.{S} Онде су ове небојше раздељени били у поједина одељења армије генерала Михаила Живковића.{S 
 тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас 
ртвованости наше, ми ипак не бисмо били у стању да из сопствене снаге подмиримо и трошкове тога 
свакој станици, ми бисмо већ давно били у Скопљу.{S} Али, ево нас већ близу Куманова, а оданде  
 су пријатељи из детињства, оба су били у једној класи Војне академије, а заједно су провели дв 
се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p> <p>А поред овога, Даневљево 
реба да га се плаши.</p> <p>Док су били у разговору, Стојанка је међувремено послала Анђу по Ра 
силе, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви захтеви да беху постављен 
</p> <p>Мене су још тога дана отправили у Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све  
ка; које смо тога дана у вече отправили у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог 
овањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита  
а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раскалашних,  
Ризнић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им са 
била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Николу Пантата.{S} То значи госпо 
екао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља р 
беху деца коју су родитељи им напустили у бегству, да спасу свој живот.{S} Замисли: српски војн 
ојници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је трајало 45 минута.{S} За 
о дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p 
метио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Још нисам војнике рас 
 Официр ради на јачању националне мисли у друштву.</p> <p>22.{S} Официр ради на јачању културе. 
? — прекиде га најзад Катарина из мисли у које се Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чуднов 
ом.</p> <p>Предраговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева  
е и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине!  
ђења па, ако баш и не рекне, он помисли у себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је т 
ије црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око ло 
ошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је било и већих окршаја, али га од оно <pb n 
ављевић, једнога дана, изненада бахнули у Београд.</p> <p>Стојанчина је кућа синула неизмерном  
ваве борбе са Турцима, те се опет нашли у њезином дому, где су још недавно кројили родољубиве п 
утра дан, када су са Пером и Натом ишли у њихов стан и пренели већ купљене ствари.</p> <p>Стрин 
 да би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Ма 
заједно смо дошли овамо; заједно отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док 
пицом и Јарцом, који су ради њега дошли у варош, да га сете, е је сутра Видов-дан.</p> <p>— Рек 
ли Марков Прилип.{S} Сутрадан смо пошли у потеру за непријатељем, мислећи да он бега ка Битољу. 
 па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету  
вој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и не би  
њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље му за 
је ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, 
дговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одговор опту 
иљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати,  
а и, раширеним рукама, полетео да прими у загрљај своју вереницу.</p> <p>Стојанка је занемила о 
ла витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући с 
 <p>— А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S}  
едим потезима јој изнео, да кривица, ни у ком случају, не пада на њега, већ на његову жену.</p> 
ругачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за  
о?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређе 
 <pb n="352" /> респектовало то доба ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам с 
дник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— 
д, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној к 
еду над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па за 
ен ред, без велике галаме и буке, те ни у земљи ни за границом није ништа примећено ни јављено, 
ост, да корачамо напред, али никад и ни у ком случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у 
ст своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — р 
а је највећи земљотрес.{S} Сутра дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо.{ 
гаше да нађе никакве промене на лицу ни у очима Мициним.</p> <p>— Ех! — одби старац и пође по с 
мажемо, па ипак видећи их да су оскудни у томе, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и м 
S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак 
а за време бомбардовања буду прикупљени у својим земуницама, за евентуални покрет.</p> <p>11. м 
и, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица < 
стали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке  
у, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена дана, срп 
да нам нашом крвљу стечене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћуј 
столицу — много нам неправде нанеше они у Лондону.{S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у ра 
д све вике у новинама и у скупштини они у министарству војном раде савесно, и колико до њих сто 
дан део, још не мирује.{S} Нарочито они у Љуми и њезиној околини.{S} Но, ове вести не задају на 
ху наговорени од које велесиле, јер они у оном положају нису били у стању да се опиру, ма какви 
е „тих окова“ опросте.</p> <p>То су они у писмима, које су једно другом тајно писали, изражавал 
когорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на вечерње.{S} Онда се душа моја почиње одмара 
 Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена.</p> <p>— Јао, госпођице, ја спр 
ла.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирни 
а сазна за своје „ја“?{S} Или кад ступи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се поч 
о радила на томе, да Оберкнежевић ступи у какву било акцију, или да почне новине издавати, или  
стати ноћас овде и довести своје ствари у ред, може мирно преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p 
н, многе је и многе интересантне ствари у својим извештајима прећуткивао, али је по кадшто, кад 
рема захтевима велесила.{S} Ено, Бугари у питању Једрена запеше и не попуштају.{S} А како видиш 
виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо х 
 и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из карауле по 
еже потрбушке по миндерлуку и лице зари у јастук.</p> <p>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло 
S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Раша ср 
ских топова.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, две 
</p> <p>Ја мрзим матер, ја много матери у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добр 
камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стојанке.{S} Она и њезин 
наочаре и, натакнувши их на нос, завири у лице девојци, познаде ју и, као зачуђено, рече:</p> < 
режим може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, он 
 подужега ћутања, Јованка опет прозбори у истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, 
n="772" /> па се њихова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весе 
од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, али си нам омилила и постал 
фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасности, кад непријатељ навали на тебе, а ви 
<p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p> <p>— Може бити да, може бити 
, или нам бар, како било, јави да ли си у животу; а ако нећеш нама да се јавиш, јави се госпођи 
е и погледа Лазаревића.</p> <p>— Био си у иностранству? запита Лазаревића готово бојажљиво.</p> 
у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црве 
ну мисао, коју Јованку свакодневно носи у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра  
равно, рад српских официра се не износи у јавности на тањиру, али се зна, да су они, живо радил 
 Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната д 
<p>— То је некад тако било, кад си и ти у нашем друштву седила.{S} Сада не.</p> <p>— Ти си ишао 
е окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — 
у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им  
рати колица, лепити плакате, или певати у позоришту, то је свеједно.</p> <p>Пера се изненади, п 
и рече:</p> <p>— А зар бих могао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп гла 
мо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово сравнимо и видимо, как 
 добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја мислим, у кући 
и манџете и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је бо 
сати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас је смрт његова опоменула, да напра 
а власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић ј 
 Неранџине.{S} Да јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздас 
стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> 
рена.{S} Са ње не ће више Турчин гађати у српске груди.{S} Из овога кратког али жестоког окршај 
емља сазна.{S} Како ће се земља одржати у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено х 
ње“, на састанак, а који се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспр 
о шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захт 
м је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За Софију је Воја био сасвим 
казала пристанак.{S} Он ће те причекати у Битољу и пратити на братов гроб.{S} Море ово је ствар 
вештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао  
 она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви 
еодређено предосећање почело се јављати у души његовој.</p> <p>Како?{S} Зашто?</p> <p>Његов је  
 за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку  
S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту... 
 она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док 
 на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој 
 морам ти признати, већ почињем сумњати у те здраве инстикте, кад ево на телу народном још непр 
огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као 
равићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Г 
д је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се одједном разведри.</p> <p>— Богм 
јим кућама а Радојковић се поново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном  
ири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Палио им је села, топовима им рушио куле и гр 
а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба било најопасније пролазити.</ 
војска свуд побеђује.{S} Осамнаест сати у води пред Битољем, крв лије, ни бриге је није...{S} Н 
ма, сад га не можемо више интерпелисати у скупштини, не можемо га нападати у новинама, него нас 
вој невољи, која иште да он мора остати у болници док му се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад  
 истога мишљења, да не може даље остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли проду 
лободне Краљевине Србије, или ће остати у њима наслеђена зверска нарав, па ће и они, једном, ки 
е је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезиној а да га она презире.</p>  
и, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакивати вечито судбину с 
вору, као војни бегунац, не могу остати у Београду, јер је овај на самој граници.{S} Одредише м 
томе нагласила, да не може је напуштати у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S 
 радовала! рече она и поче се повраћати у своју веселост.{S} После малога размишљања настави он 
>Предраговићка се затресе и поче грцати у сузама:</p> <p>— Нећеш сине!..{S} Нећеш!.. — кроз суз 
дног брачног пара, који је могао живети у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у 
 што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег времена не обзирући се на кораке које  
 кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} 
ости, па није знала коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина- 
ској.{S} Све стоји спремно да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да  
 гледати!..{S} Капетан Божин сам полети у турску ватру, зажеже бомбу и баци је међу Турке.{S} Н 
оманду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресрет 
 да скрене за ћошак, Радојковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојк 
н рељеф — је ли?{S} Соколи ће га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће с 
јер се држало, да ће он најпре продрети у ту тајанствену ствар.</p> <p>Ранковић је сву своју па 
ра, који се не дају измислити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи 
 заверила, да ће мој живот од сада бити у служби освете и ослобођења.{S} Сваког Србина и сваке  
ја, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наст 
у на миру и почивај.{S} Ја ћу се бавити у овој другој соби.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу 
} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћи са Стојанком и њезиним вер 
огине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу  
је.</p> <p>Тако се најпосле мора радити у земљи, која је опкољена опасним непријатељима, и чију 
та новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и код нас госпо 
} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону пе 
ро изгледа.{S} Ја сам престала одлазити у болницу на дужност пошто већ више готово и нема рањен 
ликом подузетнику, па нехтедох долазити у опреку с њим.{S} Међутим, због тога можеш мирно спава 
 читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>Кад је стиг’о кући, стрина-Неранџа га је 
 све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у извесним пи 
{S} Немој кћери, немој нас силом гонити у гроб.</p> <p>— Не могу, нано! — понови Ната изнемогли 
ш морам проучавати, да још морам ронити у дубину живота народнога.</p> <p>„Не знам данас (право 
, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је нем 
<p>А оближњи суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то сп 
и уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема сумње, да ни та могућност није искључ 
еста ће прогласити као спорна и ступити у погодбу са Србима.{S} Поводом тих гласова опозициона  
ентуалне последице какве могу наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик н 
зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само једну реч проговори са Недићев 
нове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату н 
Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да се одупр 
чувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја  
ном брату коју је гајио, не може бацити у заборав његову сестру.</p> <p>Јованка са овом напомен 
онамо да се науче како треба прискочити у помоћ оној браћи, коју зла коб задеси у окршају са не 
дачица, али сам тај занат почела вршити у име протеста против београдског друштва“.</p> <p>„То  
..</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама.</p> <p>— Нема је, нигде је нема...{S} Питали  
 места, где је с презрењем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет дин 
 дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што та 
аништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у пристаништу видећи да мноштво војника плива по мору у 
а не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну адресу 
сију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша б 
говораше неки рањеник једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену 
јасно.</p> <pb n="785" /> <p>Од радости у подне није могла ни ручати, већ се само прихватила, т 
p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично в 
 нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим дошао је и Пипица, трбушат и 
шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен 
вни систем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих ин 
оји је склопљен пре рата, нема важности у погледу поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је  
и њезине јавности, које је до крајности у заблуди била.</p> <pb n="769" /> <p>Значи, да је српс 
ли ни ту није тражио да се с киме пусти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за какв 
 рече напослетку доктор и онда се пусти у пријатељски разговор.</p> <p>— А ви дођосте да походи 
свиленим рупцем.{S} Свом душом се пусти у размишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, 
p> <p>...{S} Сећате се, када су Арнаути у Приштини измрцварили Илију Поповића, Србина кајмакама 
 кад беше реч да би Воја могао погинути у боју.{S} Да се није примчиво срце девојачко распупило 
Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао 
уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина синови 
два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} Прошао  
заревић — онда би га, можда, могао наћи у којој овдашњој болници.{S} Али, ако је погинуо...</p> 
ачванин одрешито — дошли смо и ми браћи у помоћ.</p> <p>— Зар да се бијете са мрским Турчином и 
е то ништа далеко, кад треба поћи браћи у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>—  
оје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!..“</p> </div> <pb n="285" /> <div type="chapte 
ата.</p> <p>— А како не бих дошао браћи у помоћ?{S} Не знам знаш ли ти, ал’, ето, Пера зна да м 
м са Приморја па, ето, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћ 
>ПЕДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београд 
их крајева, носећи Јованку, која седећи у купеу друге класе беше се дубоко и тешко замислила.</ 
материне.</p> <p>Стрина-Неранџа, држећи у загрљају своју јединицу, не имађаше у тај мах других  
 је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад  
смо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзир 
шно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стр 
>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чи 
можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А можда чак 
свајајући позицију за позицијом, журећи у сусрет браћи Србима, који већ неколико дана успешно в 
нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, н 
он врло кратке паузе поврати се, носећи у руци два писма.</p> <p>— Писма!..{S} Одакле, ако смем 
е!..{S} А ја се побојах да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било  
 мушки такви, онда пре бих волела отићи у манастир, него ли постати женом савременог човека, ко 
 цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим народ и ћифте.{S} Где ће само најб 
<p>„Бадава“ рече Драшковић „морам отићи у полицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију,  
штене <pb n="637" /> и да је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дан 
ваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала с 
та сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животном питању.</p> <p>На ове речи Обе 
моћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскуд 
</p> <p>— Ја сам седила до после поноћи у парку...</p> <p>— Ти још будна сањаш?</p> <p>— Не сањ 
није родила, да би и он сада могао поћи у бој за заветну мисао Србинову.</p> <p>Откако је мобил 
а сугласила, осим једнога, одобравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресов 
стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефо 
хова радост претвори у бригу, гледајући у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међ 
та Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежевића.</p> <p>— Ви, ви!{S} Још да знате од ко 
драговићка постоја неко време гледајући у сина а сузе јој овлажише смежурано сухо лице.</p> <p> 
Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а потом се поврати на своје место код стола, п 
пут, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и и 
тарина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијак 
имети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— За 
ла кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу узастопце п 
мањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вреде него п 
р и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морају принети. 
су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беше циљ и ча 
одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држање извесни 
Софија горко плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла 
та од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је ова 
највише два па се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка 
Стојанку, која му леже на раме грцајући у сузама.</p> <p>— Добро дошао побратиме! — рече Радојк 
ио штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, ж 
 у коверат и предаде га Анђи да га баци у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа оти 
и био је у стању, да Оберкнежевића баци у дане прошлости.</p> <p>— Евала, господар Гњаваторе, р 
ни зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више х 
госпођи Радојковићки а не началниковици у новим крајевима.{S} Ја мислим, да би то више имало см 
тати, као будућој госпођи началниковици у новим крајевима? — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, 
> <p>Софији би мало лакше, погледа Мици у очи, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у 
приказивали су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљ 
ба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би  
 Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је уз 
ијатељи из Београда писали, да Стојанци у свему буде на руци, а њој су Оберкнежевића препоручил 
 борбе Срби освојише Куманово.{S} Турци у очајном бегству потегоше задњој нади својој, некадашњ 
озвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а 
аћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе, и за бра 
е јој се госпођа Стојанка наћи при руци у болести.</p> <p>Откако је отишао свега јој се једном  
инили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним околностима, већ питам: би ли то још која вој 
на узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила одговор на ту молбу младића којег је с 
оказати: није могла да нађе згодне речи у одговор доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи т 
О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div> <pb n="43" /> <div type="cha 
слободу.</p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он  
ини, она га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно делик 
диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— А откуд в 
одитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена це 
, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Т 
рађанство је склопило руке, подигло очи у вис и топло благодарило Богу на избављењу свом из тур 
 погледала и гледала Неранџу, те су очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу в 
{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до с 
ци, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престонице.</p>  
никада одлазила у болницу.{S} Кад крочи у Стојанчину собу, ова ју дочека радосно и притрча к њо 
игани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдс 
когорци су, истина, окретнији него наши у равноме Срему, истерају пару из камена и многи лепо и 
, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:</p> <p>— Колега је био на оном месту,  
, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколико пута оч 
нији догађај на бојном пољу, прочитавши у новинама сам саопштио прелазећој публици, а наравно у 
ој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шт 
ркнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из тога заст 
 куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и зазвони се 
одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најза 
анчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој поново,  
олико километара северно од саме вароши у једном селу.{S} Ако се не варам, зове се Враниште.{S} 
е кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напустити Скадар и повиновати се р 
поче своју дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже 
оворника, који је исцрпно изнео положај у коме се наша отаџбина <pb n="701" /> налази, а тако и 
се писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, та 
 коцку своје имање и, можда, живот свој у корист Србије: онда ви мене зар да тако предусретнете 
.</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за болницу.</p 
нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да у 
мотри Ранка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо слу 
тога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у мекој, наслоњач 
рањен, не може добити слободан прелазак у овом времену.</p> <p>Ви спремите сва документа, која  
рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb n="764" 
анку, Јелкић напипа неки тврд замотуљак у постељи, поред мртва прилипскога јунака.{S} Он се одм 
мершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, п 
звестио, да му је немогућ даљи опстанак у К., после онако немилог сукоба између ње и њега.</p>  
н сам пошто му је немогућ даљи опстанак у К., да оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је 
слуте, да ипак може бити, да се ја ипак у својима не варам“...</p> <milestone unit="subSection" 
и било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом 
мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, 
Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада налази, само искушење, које хоће да га к 
дети и изменути свој првобитни закључак у погледу Скадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у то 
 усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бат 
то пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се 
да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамнаест г 
баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још мало. 
и град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах 
кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму зору разишло, прилично загрејано од чувеног веле 
авши му да су оне у болници и да ће тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разго 
о први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази бо 
о ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окружним нач 
ДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубиј 
 <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом По 
онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?</p> <p>— Вељко Орловић?...{S} Велепоседник у М.?. 
ad> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем на 
а сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искључиво  
ма је Воја био најугледнији потпоручник у свој српској војсци.{S} За њим се — <pb n="303" /> ка 
 професор а сад је резервни потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био 
 светлост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем се 
>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, где се види Дунав,  
идеалне српске душе, које живе за идеал у виду српскога имена и српскога рода.</p> <p>Најзад јо 
куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправ 
крик:</p> <p>— Сине?.. — изрече сав бол у души, а по том се занија и да је стари Предраговић, н 
 жену његову, да је могла пригушити бол у срцу свом.{S} На лицу са изразом покорности вољи божј 
кова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старом славом и величином одишућим краје 
p> <p>Низ Бардањолт бежао је непријатељ у страху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе 
а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопро 
 именом Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у спо 
стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло обрадујете (кра 
, морадох спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи испове 
и... мрзак ми је Турчин и кад га гледам у позоришту.</p> <p>— Зато си и дошао да се кољеш с њим 
 то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђива 
вановић, знајући, колико је патриотизам у Србији развијен, са сигурношћу је рачунао, да ће се ц 
шта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да изнесеш моје мишљење пред седницу.</p> <p> 
Паднем ли ја, ево вам већ сада остављам у аманет моју команду, за сва времена: „Напред!..“ Та р 
ић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задово 
 ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младости, — о 
их.{S} Надам се, да ће веровати, да сам у последње <pb n="783" /> време имала пуне руке посла.{ 
 терета.{S} Но оставимо то...{S} Ја сам у трпљењу силан и све ћу сносити, сносити, док будем мо 
>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи ин 
 говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не вер 
 писали песме и љубавна писма, и ја сам у несташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал 
телефон затвори.</p> <p>Бора остаде сам у канцеларији.</p> <p>„Како је она волела Сметанину опе 
о је врло интересантних сцена, које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их  
амеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка,  
девојке текнуше га до срца, те се и сам у овом тренутку осећаше дубоко ожалошћен.</p> <p>Када с 
о.{S} Она га је волела. „Ах“ говори сам у себи „волела, волела...{S} Није волела, јер девојке н 
етанову канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему има 
ио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаестодневни допу 
 узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку не би могао рећи.</p> <p>Да, да... осећ 
ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нати.</p> <p>— 
у не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност свак 
и у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је још јед 
рага моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево  
 кораку сам морао бити обазрив, јер сам у стопу праћен са детективима, који су стекавши о мени  
и ја се тргнем и пробудим.{S} Одмах сам у себи помислила, да ћемо од Нате добити глас и то радо 
на госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је испослат 
> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили повољне в 
 но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да 
ченица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку необичну снагу која ме вуче онамо где се ју 
о пластично, свеже и младо, и ја осећам у свакој жили, у сваком њезином мишићу излив душе.{S} Т 
и пристали да ја сав живот мој проведем у вашој непосредној близини!..{S} Ја вам пружам ево, мо 
ко требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости оставим, па ако нужда захте и да 
 лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњаву канцеларију, са оним сухопарни 
анем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „Vale Caesar  
p> <p>Али њега нигде.</p> <p>Одмах одем у главну полицију, и телефоном наредим свима квартовима 
наш смер, и да вашим посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договор 
вај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу преузети команду једног батаљона, и  
е.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли опазио  
е, да кажу, какве су се особе трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Ре 
ојав:</p> <p>»Верила сам се.{S} Остајем у Битољу.</p> <p>Писмом опширније.{S} Поздрав од</p> <p 
ашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а вас молим, да здравицу моју пропратите 
> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени милих и драгоце 
има.</p> <p>Ја вечерашњим возом путујем у Скопље — рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умирим 
 баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете д 
и сам лично се огледати са непријатељем у крвавом боју.</p> <p>Војска је била подељена у два од 
>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у ст 
>— Па је ли то.. знаш, ја се не разумем у војничким пословима и у ратовању... је ли то распушта 
следњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потражим и да Вам предам ову од њега п 
дом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђе 
ти и сам осветлати образ.{S} Ако паднем у боју, моја ће смрт и твоја дика бити, јер си ме, мест 
не стигнем у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје г 
 где сам очекивао заповест да се кренем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника  
а, и он је задаћу извршио.</p> <p>Путем у Приштину, зауставио је генерал Живковић своју победон 
и, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он се на то, некако кисело насмеја и реч 
 вече седим ја са доктором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музик 
чествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знају 
ст моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, тим петвековним робовима српски 
 на југ, на Косово.</p> <p>Ово ти пишем у собици српске карауле на Вељој Глави, која доминира ц 
 дуго писмо.{S} Тешко му је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допус 
глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена изм 
S} А то је врло разумљиво.{S} Не иде им у рачун, да се проширимо и ојачамо.{S} А све то има сво 
ље тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У коми 
 ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је  
отпуштен из болнице, па се сада налазим у стану са једним колегом мојим, а Ната је код госпође  
ринуђен да за извесно време не прелазим у Београд, а тако исто и да сваку коресподенцију прекин 
што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испри 
 звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звуком објављивала пр 
рмације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</title>“; направићу сензацију, к 
ји у њезиној близини, е ће и она за њим у гроб.{S} Доктор Јелкић је прихвати испод руке, па и н 
гласом позвао Спасенију, да пође за њим у његову кулу, а Спасенија се на то грчевито оберучке у 
асу, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у прија 
тек у подне доћи кући, пустила се с њим у пријатељски разговор као са својтом каквом.{S} Како ј 
} Стојанка га поздрави и пусти се с њим у разговор из кога сазнаде да је он Натин земљак.{S} Пр 
а притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узб 
ежурни официр.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У к 
ле развила у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра  
и пред великим европским силама а с тим у вези би се омразио с народом; или да остане код народ 
тињи књиге продајем! — а када се вратим у село, да се поодморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и 
тупа са осмехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној стр 
} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме ј 
, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега прелазила, те  
се насмеја доброћудно и задрма с главом у неповлад.</p> <p>— Није „Легија смрти“ створила — реч 
} Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сас 
рише главе доле не смејући једно другом у очи погледати.</p> <p>— Е, па сад нема стида, — започ 
Ви обоје, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и р 
> <p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</ 
ана, Катарина је отпутовала брзим возом у Београд.</p> </div> <pb n="645" /> <div type="chapter 
, са припадајућом коњицом и артиљеријом у јачини око осамдесет тисућа војника.{S} Његов план бе 
 натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво  
о и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени, леле т 
олеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима живота узд 
е вероватно постати окружним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да  
у — рече комита, а по том се маши руком у торбу, која је поред њега стојала. — А она друга, нап 
задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да својим савезницима  
Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступи 
а му нежно косу и, са неисказаним болом у срцу, дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се т 
љена одговора.{S} И онда би се, с болом у души, враћала опет на свој посао, где је утонула сва  
алности људској, раздерана срца с болом у души; јер од овог тренутка јој постаде замишљена свет 
кога спазим онде за једним малим столом у прозору:{S} Јову Оберкнежевића, у живом разговору са  
ји и за наше изван ње, који доживе слом у животу.</p> <p>Београде, ти си свршетак толиких наших 
 села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте добили!..</p> <p>Ст 
писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими писмо, на којем беше удар 
га цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дерао.{S}  
 Напред! — То викну и, погођен куршумом у груди, паде као подсечен бор.</p> <p>Војници му притр 
 замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да н 
али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а  
дичити са каквом тешком раном добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље  
ав економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон 
појавом, пред том неразумљивом променом у свагда витешком понашању Жаркову, којег никаква изнен 
, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватс 
атима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је 
ећ почеше тај изостанак тумачити сумњом у искрену одасност Радојковићеву.</p> <p>Када је Стојан 
з брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, 
, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред вече је рекао, да иде у  
 за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању његова петла није дремао.{S} 
 карте а стрина-Неранџа остаде са Натом у поверљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја и 
и још неколико речи проговорио са Натом у име опроштаја а вратар зазвони и објави полазак воза. 
огреб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би 
Мољаху је и позиваху да пређе са братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржавах 
 воз, сутрадан, прелазио савским мостом у Београд, стрина-Неранџа се досети нечега па се наже к 
усретљиво Радојковић, и кврцне с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Рад 
већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га својски св 
ћање, али се не могаше сложити са Мицом у мишљењу, да Софија за позориштем жали.{S} Она је друг 
етна беше када ју поставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости 
д, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да пропустим 
послетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу пропу 
езгодан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио,  
надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиште дугме еле 
 на јако се говорка, да је врло активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по 
о два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, т 
 на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви 
а то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за столом) дошла је девојка, к 
ости, да ручају са њим и да у опште дан у његовоме друштву проведу.</p> <p>Тако су после подне  
мо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да видим нар 
овића очи превариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Прек 
учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расцепио, или боље рећи, ка 
адар не напуштам, јер он је тесно везан у питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома м 
од сестрине постеље, сем кад је, доцкан у ноћ, полазио кући на ноћиште.</p> <p>Од Милана је саз 
о учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда га је село изабрало за свештеника.</p> 
о каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Милан у село, дошао је са својим маленим синчићем Јованом, но 
фонију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јо 
ви, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Предраговићу се 
р <pb n="44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио,  
.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Ку 
="74" /> и лице њезино, и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу.</ 
а вез <pb n="73" /><!-- и ја, прикривен у помрчини, видим, како јој сузе на вез златни капљу. - 
 на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p> 
ђевић изабран за краља, и он је доведен у земљу Србију.</p> <p>Живот изгнанички је престао.{S}  
у морао бити друштвен и врло радо виђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Д 
ива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, па је на 
Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје мисли, он је гледао само пред себе.{S} Спољашњи 
ирисано.</p> <p>Пера је већ био примљен у Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је пост 
, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и 
сну вест, да је остао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} 
 је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и користан општ 
лед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила телеса за  
S} Скадар је топовима већином претворен у рушевине.{S} Предаја понуђена.{S} У погледу предаје п 
ко време.{S} И његову главу обоји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и има 
гу скинула, па је, за тим, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај 
> <p>Капетан Јовановић, био је посвећен у дискрецију писама која су писана Јованци од Николића  
а се био артиљеријски двобој незапамћен у светској историји минулих ратова...</p> <p>Од експлоз 
аћи?</p> <p>— То ти је сигурно као амин у „Вјерују“.</p> <p>— Богме онда не ће ни мене видети в 
атимљење и весеље, каково и сам домаћин у својој кући није запамтио.{S} А друштво се тек у саму 
м њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добро 
полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону 
ример своје село. „Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста про 
варати, но кад су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> < 
 раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту варош волео.{S} Сељаци су мрзили ћи 
 или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} Месечина 
ложају Екмекчи-Кара-Смаил; први батаљон у предстражној резерви, други и трећи батаљон на прихва 
га тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје  
с је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задр 
власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? 
 /> <p>Пера Ћата је већ више пута певао у Народном Позоришту, али пошто је сада имао соло, на п 
 него му је глас, пошто је раније певао у певачком друштву, којем је и неко време био коровођа, 
ано.</p> <p>Београд је тога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> < 
давно спремљени план, који је прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво 
не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, тај може осет 
ничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Св 
атио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу доспети.</ 
 одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга озбиљност.{S} 
клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству, брзо направи лице кисело а очи суморне те  
ли самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен к 
 одговори ово:</p> <p>„Када бих веровао у бога, ја би се једном од слугу његових исповедио; но  
ања Радојковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. с 
истина, да је Раша републиканац побегао у иностранство са једном девојком.{S} Молим те информац 
<p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зиду.</p> <p>После овога стари Пр 
и богаљи донесени.</p> <p>Кад је стигао у своје звање, није могао одолети срцу да не узвикне из 
— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стигао у Куманово, одмах је преузео команду једног батаљона ко 
еба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана 
 бити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у суср 
а!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска ц 
зина брата, млади се супленат, загледао у Јованку и није могао да је заборави.{S} С тога јој се 
ртву отаџбини.</p> <p>Ранко се загледао у Јованку на неквој забави.{S} Он је тада трећу годину  
p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не нађох оно име које с 
срдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима прочитао да или не.</p> <p>— Кат 
 Охрид, а одатле у Битољ, где сам лежао у болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздрав 
ковић, а по том револвер, који је држао у десној руци, јаче притиште и припреми ако би овај пок 
устити натраг у Београд, већ је задржао у своме дому, да се о њој брине као прави родитељи, кој 
<p>То вече Оберкнежевић се дуго задржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело дру 
ого премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супонирати  
о од Јованке, Ранко Предраговић је, као у неком бунилу, од подна до вечера тумарао тамо амо по  
и су јунаци поврвели у бој, у смрт, као у сватове.</p> <p>Сав Београд изгледаше као голем логор 
 је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пусти.</p> <pb n="275 
арданелима.</p> <p>Теразије су живе као у по дана.{S} Извиру Београђани као из земље.{S} Куља п 
неки непријатни сан.</p> <p>Била је као у некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибо 
овечанску срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју 
ро нам дошли! — ови га отпоздравише као у један глас.</p> <p>На самом изласку Стојанка примети, 
них примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледа 
Рукопис јој беше здраво познат, али као у пркос није могла овога тренутка да се сети.</p> <p>На 
 је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади 
 јаку преко главе, само ми нос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у да 
г разреда не да мира.{S} Спавао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи  
/p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кошници кад се рој спрема да се пуст 
гледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се са 
орили, који летеше у очигледну смрт као у сватове, који прејездише непроходне албанске кланце,  
е.{S} Повољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја ш 
р је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствар 
p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао заповест да се кренем у арна 
 ка потпуковнику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, ре 
би или отишао од куће или би се повукао у своју собу, молећи и оца мајку, да га оставе у миру.< 
" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете с 
иродније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанства у Бе 
ожна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити увод у 
д.</p> <p>— Да ли си, Радојловићу, слао у јавне куће? запитао је Лазаревић на телефону.</p> <p> 
о у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одје 
мекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било  
у оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се нешто црно от 
и прилику.</p> <p>Овај видећи да је пао у клопку, био је препреден, те изобиловао у лукавству,  
ер.{S} Откуда је пореклом и како је пао у наше крајеве, то нико не зна.{S} Тек је он одједном,  
не болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него има тамо младић, ви 
вито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу собу.</p> <p>Није пот 
адра</head> <p>На глас да је Скадар пао у Београду су приређене велике и бурне манифестације.{S 
 <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна  
о у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром располо 
е.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али добро 
 <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и слатка Дан 
ада ће привести своје планове и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отвор 
реде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху се да у име свадбеног пута обиђу Косово и 
он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зо 
е само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем св 
 јесте.</p> <p>Јован је те вечери остао у оца.</p> <p>Седили су на доксату и разговарали су о С 
 ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за 
, него и Сватовац.{S} И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се  
јер је видела, да се Оберкнежевић нашао у неприлици — У осталом, нећу да вас мучим, рећи ћу вам 
 правцима, па се с тога врло радо мешао у изакулисне радње, како би у психологију Србије што ду 
 видеше да нема никога више кој би ишао у село, пођоше и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шт 
адојковићем.</p> <p>Сутра дан је изишао у службеном листу овај комунике:</p> <p>„Полиција је си 
/p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до сед 
 је Оберкнежевић, после доручка, отишао у манастир, да види народ и капуташе.</p> <p>Састајао с 
 Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отишао у варош, годинама се тамо није могао прилагодити.{S} Ср 
о пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало.</p> <p>Многи су  
 тешко издржавао.</p> <p>Онда је отишао у велику, врло велику варош.{S} А кад се после годину д 
а кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те идем да ју доведем  
део Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више цени 
м се заинтересовао за њу, па сам отишао у њихово село.</p> <p>— Сам?</p> <p>— Сам.{S} Нико ме н 
>— Да си, Јово, настави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и 
је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спремну да пође у 
бедио.</p> <p>Кад је једном прота дошао у село, да људе од поп Милана одговори, рече му кочопер 
азу његова лица, видило се, да је дошао у врло мучну прилику.</p> <p>То је приметио стари Драшк 
о проучавао записник, тек онда је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто б 
олицију, да јавим.“</p> <p>Кад је дошао у полицију, његов добар познаник Радојковић био је дежу 
и поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојан 
је било до јела и гозбе.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... посл 
дањолт, да отуда непријатељ не би дошао у помоћ Великом Бардањолту.{S} Али он то није ни покуша 
ли.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао 
 је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвик 
, па неће више, да је писар, него дошао у Београд, па су га препоручили у позориште.{S} Их, што 
м или вечером затећи онога ком је пошао у посету.</p> <p>Ни доктор Јовановић, кад се растао од  
шир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јави 
аза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, 
их дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, послужите 
 због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху неки из  
у на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не х 
ободно! — а у тај мах јој погледа право у очи, које Катарина у овај мах беше спустила.{S} А ује 
нићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла Софију Смиљ 
ђом Стојанком, млада јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, г 
м па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Глав 
шир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} Потпуковнику не остаде друге, него да се упу 
ма, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— Колико се се 
вине на страну гледајући Катарини право у очи.</p> <p>— Веома ми је мило, када се неко и мене с 
чниче, не бисте нас могли одвести право у војничку болницу, да походимо прво Алексића?</p> <p>С 
аној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у камениту бездану.{S} Који су се одржали на но 
вашу срећу, није запазила ништа кажњиво у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте дана 
<p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S 
мишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, ба 
ва и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на прохтев извесних наших противника св 
бојишта.{S} Међу осталим нашла је и ово у једном брзојаву из Скопља: „Овог дана је под Прилипом 
да рече: „Најбољи коњаник нека носи ово у Карловце, где ће добити дишпензацију.{S} Јоцу ћу венч 
отворила је писмо, ижљубила свако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима о 
Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти скочи као опарен и у трен ок 
 — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако, остало све  
и са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пута промеравао 
вић, Стојанчин вереник, морао се поново у Скопље повратити.</p> <p>На поласку своме рекао је Ст 
шли!.</p> <p>- Боље вас нашли! — готово у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p>  
да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p> <p>Пањимама је потешка госпођа, а  
тило »Трговачку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите  
опље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекало радост, која је величином 
Србију!{S} Има онде тога зеља више него у нас овде.“</p> <p>Стрина-Неранџа трже натраг, али ће  
М. које, ја мислим, није у Потисју него у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Оно 
 каже: „Нигде није на другом месту него у Београду, идите тамо и тражите је.“ Па сам дошла рано 
 Здравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S 
се захори, која не престајаше, скоро до у саму зору.</p> <p>Тада се дигоше комите да се опросте 
бина!“ Тако је говорило и старо и младо у проширеној Србији.{S} А дипломација европских великих 
 бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је тврдо у бога веровала, али се, у тешкој жалости, и за сламку  
рихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помо 
н, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потказивао оне људе, из 
{S} Пашић је европску дипломацију довео у теснац, када је од њих измамио признање, да је море,  
 да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у које 
одао.</p> <p>Тога дана је и опет провео у своме друштву, а иза друштва остаде сам и ту је читав 
уги — кад знам, да и дан и ноћ би седео у кафани...</p> <p>Можда би из оваког пецкања дошло и д 
ши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању налази болесник, нашао се у неприлици 
и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, да су силе европске на мировној конфе 
"287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна 
ен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За  
р је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се јавио секретар, министар  
 Орловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно та 
тавити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погл 
ности.{S} Просто је у више махова летео у очигледну смрт.{S} Диван, красан младић то беше. — Ре 
целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји 
 нов се поглед на живот и на свет почео у њему стварати.</p> <p>Опасно је, кад се у младића, ко 
ло вече!..{S} Непамтим да сам икада био у таком пријатном друштву.{S} Све здравица иза здравице 
хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је рањен; како га је Ната нашла у болници  
м погинуо.</p> <p>Док је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотл 
ада и није заборављао.{S} Ни кад је био у великом свету.</p> <p>Име је његовога села за њега би 
ао по доктора Николајевића, који је био у непосредној близини.</p> <p>За време то, када је отиш 
ени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S} Ноћас су превучене на главни полож 
е ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, помишљао је и то, да позове стари 
А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетити?</p> <pb  
аспи.{S} И сам стари Предраговић је био у сумњи и водио бригу, но ипак се задржао код својих ра 
 се пита сад!</p> <p>Миловановић је био у сред акције на решавању те страховите алтернативе и С 
и за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наша два војника његовог 
сумњивог странца.</p> <p>— Да ли си био у орфеуму на Булевару?</p> <p>— Нема ни тамо.</p> <p>—  
/p> <p>— Је ли...{S} А да ниси и ти био у рату?</p> <p>— Да како бих, иначе, доспео овамо?</p>  
вих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, да се те своје књиге не одриче.</p> 
ше:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошкол 
 По свршетку наука одмах је примљен био у службу Српске Народне Банке.{S} Не прође од то доба в 
ло, он би се још тога вечера кренуо био у Београд, да заглади и, колико се може, поправи оно шт 
ло седали за сто!{S} Други је живот био у кући, а зачин тому животу је давала њихова Ната.{S} А 
тране доводи ме тако далеко, да бих био у стању се дићи противу свију и свакога, који се усуђуј 
сти се и отпочне:</p> <p>— И ти баш био у рату?</p> <pb n="412" /> <p>— Видиш ми по овом завоју 
ни сада попустило.{S} Кад би се задубио у рад, престао би мислити о себи и свом животу.{S} Док  
ричања својих другова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Ш 
и непознати, већ се неколико дана бавио у престоници, обијајући прагове разних државних звања т 
у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва погранична места, но то није сигурно, јер трговци 
кад се он, после три дана, опет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у 
 прича, како је се у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, д 
ехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S} Положај његов и његових друго 
ирић забележила, толико је пута поновио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полаз 
више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија (он је до сада само  
 неколико година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија 
у њих двоје разговор се у почетку водио у ствари седнице као и о значају исте.{S} Доцније се пр 
а ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да ту пот 
други против.{S} Росић, који је налазио у несретноме случају тајанствену београдску ствар рече: 
рљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подне се почео купити с 
ку неповољност.{S} Значи, да се налазио у врло незгодном положају, пред овако отвореним питањем 
утро, поручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{ 
рбијанца.</p> <p>Он је, дакако, долазио у додир и са разним другим елементима, па, јер се осећа 
отуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог поседника из Потис 
исар је Пера пред залазак сунца долазио у Београд, и кад га је видио, срце му је задрхтало од р 
 радости.{S} Због тешке је туге долазио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели с 
скренуо пажњу на њега, кад буде долазио у Београд.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S}  
је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модерног 
Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скадарски г 
а успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p> <pb n=" 
ћи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен  
ике могла бити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Царев 
андир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу 
ше ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљи 
 ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору наш млади и бујни патриота брат Николаје 
анас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесетом ве 
58" /> <p>— Јутрус.{S} Сутра сам наумио у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преоку 
цијалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десну руку, па га сл 
о ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Неранџи наметнула м 
е Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхт 
а је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабриц 
е за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било м 
е ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Бо 
 ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице сам испис 
а Косову.{S} Тај се разбуђени дух борио у лицу сваког појединог војника српских армија.{S} Тај  
а неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n= 
ај Ранкове постеље.{S} А Ранко је горио у ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за че 
 турски коњички ескадрон, који је јурио у лаком касу.{S} Ја огледах моју брзометку и спремим „н 
опусти свега три дана и одмах се вратио у Скопље на дужност.{S} За то је време била прошевина,  
ићева, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред 
баш тако?</p> <p>„И онда сам се залетио у србијанску воду, као оно кад се на јулској врућини чо 
ога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше равни на Мртвој ст 
истру треба, и министар га је преместио у Београд.</p> <p>И у Београду мајор Здравко има свој ж 
је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни крив ни дужан. 
оста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна докле би спава 
ути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине. 
ао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз винограде  
ркнежевић је, да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом до 
или заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био  
што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу.{S} Да се могло, он би се још тога вече 
еху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p> <p>Мати  
у, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> <p>Јован је био сањив.</p> <p>Био је његов  
е.</p> <p>И Ранко је, нехотично, крочио у једну пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора,  
зних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и пође, радосна, њему 
питала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да вам кажем — одговори  
 боље проучи, он је своје студије вршио у разним правцима, па се с тога врло радо мешао у изаку 
ети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим данас, Нато, ја, и да топлоте земље  
 нисам је видео, па богме и држао овако у руци. — Рече Предраговић задовољно смешећи се.</p> <p 
 могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо, где су у  
е Дара прочитала писмо, па видила, како у истину Ђока осећа, одмах је почела за Ленку живо агит 
 <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна, ко је ноћас 
ну важност.</p> <p>А очекивало се, како у јавности, тако и у скупштини, да ће након те посете и 
кад на смрт помислим, и кад видим, како у гробу лежи наша красота, саздана по обличју божијем,  
 чистоте карактера био је поштован како у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито 
зницима пружи тражену знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у 
вао, кажу, <pb n="246" /> да је свакако у Београду; а са Пером сам био.{S} Овде га зову Пера Ћа 
и ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} С 
> <p>„Бог би је свети знао.{S} Оде тако у стаман, па је нема; не знамо, где је, па јој се не мо 
ити!“ Ах, та њезино „ако, ако“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави,  
требни.</p> <p>— А то само њих неколико у Србији зна.</p> <p>— Ти не знаш ништа? рече Стојанка  
 одавно превалило.</p> <p>На јело, нико у овом тренутку, није ни помишљао.</p> <p>По подне дођо 
аволео сироту девојку, са којом се нико у породици није познавао и против које су сви били, јер 
невезано и непрорачунато, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне гра 
, Николић повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и о 
старска седница, која је трајала дубоко у ноћ.</p> <p>А још исте ноћи је решење министарске сед 
.{S} Верујем, да ће то бити, али дубоко у будућности, кад ни мене ни вас не буде више.{S} А дан 
 <p>Весеље у логорима је трајало дубоко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прек 
че Стојанка и погледа Лазаревићу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па  
аним и тромим темпом издигоше се високо у ваздух са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и 
 неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Да 
ског војника.{S} Не рече ли зар и Жарко у свом опроштају да он носи главу своју на жртвеник ота 
ај, Стојанка, душо моја!“ рече ми Жарко у опроштају.{S} Те две речи: „<hi>душо моја</hi>!“ изре 
нка и полети му на сусрет.</p> <p>Жарко у тај мах није могао речи рећи, већ отпусти сабљу и заг 
а, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разабрати, али из разговора са овом 
ругова, које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од ст 
извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољу беше мрак, ветар је ду 
 сваки је дан све више рањеника стизало у Београдске војне болнице.{S} Сваки се дан искало све  
 и жиг преко марке, на којој је стојало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа  
p> <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи пес 
 и за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, 
жалила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="chapter"  
а да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући крупним и брзим корацима у правцу св 
х је дрекаваца, примети Лазаревић, мало у свету.{S} Није рђав, није покварен, али диже дреку.{S 
коше:</p> <p>— Би ли, Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p>  
улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и заш 
жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треба жртава, да се принесу на жр 
јглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бу 
је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаути се свуда предају српској војс 
ише у она друга два.{S} Многима је пало у очи да је нека непозната млада и елегантна дама села  
длаку не запне.</p> <p>Стојанци је пало у део вођење оног одбора којем <pb n="276" /> одређено  
 удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуално, да не би седница била осујећена.</p 
то-блиставих, а после се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као  
 и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскало с треск 
жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>Мица му дад 
 трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и силан народ га је дочекао на  
епше српско село.</p> <p>Његово је село у дољи.{S} Са свију су страна брегови и брежуљци.{S} Бр 
равно село залазио.{S} Он је волео село у планини, и Пипицу и Ђоку Јарца, али је и у селу на ра 
акле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу тим пан 
 и горко плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, заста 
е сатре стари душман, да се истреби зло у неослобођеним српским земљама.</p> <p>Недељко Лазарев 
илија, најслађа и најмилозвучнија, било у нашем појетичном, било ма у којем језику на свету.{S} 
емој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по п 
 је мртвих и колико рањених комита било у тому мучком нападу.{S} Немојмо пребројавати ни неприј 
еку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву београдску хи 
} Колико ли је здраве србијанштине било у томе једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам поша 
ла једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у  
p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се 
 односе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p>  
ати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био с 
за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Српкиња, међу којима беше  
ут њезину краву.</p> <p>Тако је то било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш д 
ного више обавезали, а када се загазило у рат, тада се тек испоставило, да они то нису у стању. 
 послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањеника стизало у Београдс 
бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Би 
ико речи од ње да се јаве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? 
ио прснуо.{S} Све се око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледат 
 звуче.{S} То нас је још више очеличило у борби за наша света права.{S} Плодове наших успеха, п 
 засвирала коло, а коловођа поведе коло у трпезарију те се, обигравајући око дугачког стола, оп 
е нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз је то одмах пријавио капетану, а  
ркнежевићево.{S} И никако јој није ишло у главу, какових ствари и то ствари деликатне природе,  
 <pb n="566" /> такође никако није ишло у рачун да се Србија за стопу прошири.</p> <p>Но, српск 
ока посумњао да догађаји којима се ишло у сусрет, који се као облак иза брда ваљаху, Србији мор 
у“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p 
 Што је било то је прездравило и отишло у своју команду а неки опет одоше својим кућама на потп 
асак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} Милије им је да се онде кољу са Турцима и  
ом по десној листини. — Донеше ме овамо у болницу, а то баш није морало бити.{S} Прекужио бих ј 
а и жарка љубав престаје — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одј 
а што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p> <p>— Походи нас, бата-Лазо опет.{S} Ни 
даље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У ње 
.</p> <p>— Како?{S} Како?</p> <p>— Само у сегединској апсани има око педесет Срба притворених з 
вету не може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом. 
ђиваху остали.</p> <p>— Разлика је само у томе — настави Предраговић — неко раније подлеже а не 
дна, али и величанствена, каква се само у природи може видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у < 
S} Ту сам ти се провеселио како се само у Бачкој весели.{S} Незнаш које је љубазније, он или же 
га официри извукоше из ормана, али само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p 
отив тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи гледао у Кошутњаку, кад си ми дао киту свежа пољс 
 рече.{S} Мој ће живот од сад бити само у служби освете и ослобођења.{S} Ти си погинуо за слобо 
а, блистају на сунцу као котва.{S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у д 
 трен прихватише и остали.{S} Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима.</p>  
рвога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао н 
пет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осве 
p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка се исправи на столици и с очим 
тимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас лепо прими и саоп 
као.{S} И не треба...{S} Сад кад пођемо у арнаутлук, да купимо оружје, не марим да погинем, јер 
/p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>У 
b n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика 
препоручио какво становиште да заузмемо у првој тачци дневнога реда; даље, капетан Божић, поруч 
 да решимо какво становиште да заузмемо у томе питању.</p> <pb n="647" /> <p>— Истина је, — реч 
оз пола спаљена села арнаутска, доспемо у сам сумрак на неколико километара северно од Дебра у  
метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно  
 познаје...{S} У осталом телефонисаћемо у болницу“.</p> <p>Кад се на болничкоме телефону јавило 
е он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи и ја са 
емо, да им одузмемо и да исто отправимо у Скопље.</p> <p>По селима нисмо имали бог зна каквих п 
ојевима нашега народа, а то да оставимо у аманет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то  
>— Господине, ви заборављате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у к 
сам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у Србији, све то боље познајемо; ми се сви знамо.{S} Ви 
ини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријатељском разговору.</p> <p>Таса је Бомбаш стари р 
аумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала 
{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослуху са србијанским меродавним круговима.{S} Србиј 
Неранџа отежући — сниван ја, као да смо у неком другом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком шир 
дић и настави казивање: — До Рујана смо у три ватре били и борили се, разуме се, комитски.{S} С 
еницима о Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и 
?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра 
а Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших непобедивих р 
 дана!</p> <p>„Ја, Дара и ти седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, 
о.</p> <p>— Јово, рекоше му они, ми смо у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спре 
ad> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напоменули, како је обла и лепа девој 
но на којој Србин живи.“</p> <p>„Ми смо у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо 
ј:</p> <p>Збогом ми остај, село и песмо у теби!{S} Битангу никад више видит не ћеш, јер немаш в 
орскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље пили.</p> <p>— Дакле, баш право бачванско вес 
ма од Бога желим, да вас ово моје писмо у здрављу и миру затече.{S} Госпођа Стојанка вас је мно 
влада радозналост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрд 
стане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свилену торбицу своју, да га покаже свакому с 
> <p>Милан.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у 
 — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ 
а“.</p> <p>Рајко се намршти, баци писмо у кош и рече гласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је у 
<p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под нашу караулу на Вељој Глави.{ 
оста напорног путовања, најзад стигосмо у Љуму, где затекосмо наш један одред, који већ своју з 
Сутра дан напустимо рад обојица седосмо у воз те одемо у Врању где смо га и нашли.{S} Он нас ле 
уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би мог 
и у Призрен.</p> <p>Сутра рано кренусмо у Љуму.{S} Да бог сачува свакога пролазити овим крајем. 
уше.</p> <p>— Да, — потврди Јованка, но у овај мах када је споменула брата, навали јој се терет 
се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задржа са речима:</p> <p>—  
пња престаде, она је почела осећати, но у први мах није много пажње томе посвећивала.</p> <p>Ње 
 које сам у свој дневник прибележио, но у овај мах не могу да их се тако тачно сетим, те да вам 
ма наћи и свога брата Милана.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од је 
о, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер своју оставила?{S} Или, или...</p> <p>Со 
лом спасла из Мартине јазбине и незнано у ноћ отишла, више ни једног знака од ње не нађоше.{S}  
ној драми, каквих је врло мало одиграно у повесници свију народа на свету.</p> <p>Заман би траж 
али свако доцније писмо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госп 
on" /> <p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку д 
 Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се  
 одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велес 
 када бих могла да гледам да дете жедно у ватри муку мучи <pb n="549" /> и да га ватра гуши.{S} 
, Предраговић и жена му погледаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто п 
је стигао кући, нашао је писмо забодено у врати.</p> <p>Има већ неколико дана, како је сам код  
n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо полож 
жење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке сло 
та.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи  
баније.</p> <p>То повлачење је извршено у року од десетак дана, а сва та војска је окупљена око 
ата, и така се политика тера још једино у Новом Саду.</p> <p>Саветовало се о турскоме предлогу, 
ој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но ш 
јанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, к 
е делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и проч 
90" /> радо бих се осећао да сам стално у служби оваке дужности — при томе Радојковић намигну н 
обро сватио и добро изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуци 
 мишљење, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како с 
у великој опасности.{S} Нешто се крупно у Београду спрема, официри су начинили неко опасно тајн 
м а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се с 
е војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска је битка довела  
нке Николићу.{S} А претходно, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је  
а тако згодне изразе, који се зајамачно у Србији не говоре?</p> <p>„Остави, дакле, Лазаревићу м 
аређено је, да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска в 
 стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезни 
а брзу руку спреми, јер воз стиже тачно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на  
цирима да ће општи напад отпочети тачно у 3 сата изјутра.</p> <p>Распоред наше војске био је ов 
— Не.</p> <p>— Ти си тамо још био тачно у поноћ.</p> <pb n="53" /> <p>Лазаревић заћута.</p> <p> 
г, очекујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини о 
м страшћу надирали напред.</p> <p>Тачно у 3 сата и 20 минута зазврја телефон а на њему беше кап 
прскоше над Јуч-Тепеларом.</p> <p>Тачно у један сат по подне дат је сигнал за општру канонаду с 
 најзад капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, 
отоњег средства за победу.</p> <p>Тачно у 10 сати, артиљерија под командом књаза Петра огласи п 
ехом, грцање и тресак душе све то, лепо у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест час 
ос вири као у буле...{S} Остао сам лепо у Београду, па из дана у дан идем у ону топлу али прашњ 
зрна, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освоји 
 њим па му смешкајући се, погледа оштро у очи.</p> <p>То беше Недељко Лазаревић.</p> <p>— Гле!{ 
пружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} На 
ле тога ми пружи руку, погледа ми оштро у очи, рече „збогом, сине“ и оде.</p> <p>Лазаревић се з 
овање <pb n="678" /> на више страна, то у мени изазива сумњу и неповерење у искреност савезничк 
<pb n="550" /> — Кажем ти, да је све то у божјој руци, каква би ти мајка била, да ти је отишао  
one unit="subSection" /> <p>Гозба је то у ноћи без свећа.</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се п 
Спасенија и где је.{S} Петрија им је то у сузама приповедала.{S} Кад је све казала, рече комитс 
билно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежеви 
 коњи, мазге, карови, кароце, све се то у паничном страху повлачило према мосту на Киру, где па 
реном прикривено, како се и зашто се то у тим новинама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбун 
ду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној са Аустријом.</p> <p>— Како  
спозе.</p> <p>А баш када се дешавало то у скупштини, Пашић је добио и оно писмо, које му је упу 
 багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пева писар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, ш 
>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је Бог.</p> <p>Нешто...</p> <p>М 
и, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица прого 
аву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p>Међу  
ну знатну помоћ како у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, п 
ић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те ц 
 кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче  
 диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас.</p> 
<p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато ство 
чинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву и си 
новати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Битољ, П 
ну, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље станује. 
у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под Скадр 
ити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</ 
ош није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „нешто изван тога живота“.< 
ошћу.{S} Али Софију је ипак вукло нешто у саму болницу, па је, једнога дана, замолила да јој се 
ну снагу, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у наш 
петана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу, тамо, код Нагоричана.{S} Па бих волио разабрати 
езоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху одређене комите и ј 
пе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, нарочито артиљер 
ти где почива...</p> <p>— Да је погинуо у рату, као мајци, Српкињи, можда би ми много лакше бил 
и мајка била, да ти је отишао и погинуо у овом рату па да не знаш ни гроба, ни спомена.{S} У то 
екар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Пр 
бао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање лекаре 
а неусиљена свежина и раздраганост, бар у овој прилици, када се састадоше после толиких мука и  
 војске, најзад је био принуђен, да бар у последњем тренутку искористи прилику, те да Скадар пр 
а у коме је он назирао, да Стојанка бар у главноме погађа намеру његову.</p> <p>— Ако смем пита 
се такове деликатне ствари и питања бар у оно доба не износе на тапет и да он као министар спољ 
кадра.</p> <p>Он је држао, да ће се бар у толико изменути, да ће и за Скадар важити она предпос 
оме.{S} Али свако таково зло потиче бар у већини случајева од жена.{S} И ако мислите да икад по 
опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно наваљивање Стојанчино, најз 
лико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и тугу 
Турчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће 
а баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <pb n="699"  
, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p>  
га владања.</p> <p>Питаше сам себе: зар у животу Србије није настало ново доба?</p> <p>Владавин 
рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S}  
ику: „Море, ако те млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</ 
ћ га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема куд, предаде се су 
гао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих морских пристаништа <pb n="716" /> 
мена није јој задавала много бриге, јер у себи је овако резоновала:{S} Од претерана рада и бриг 
 ће мо се венчати без велике помпе, јер у овим тренутцима она је излишна и бесмислена.{S} Госпо 
и опширног описа путовања стрпи се, јер у овом моменту ми је апсолутно немогуће тако детаљно и  
и, нека се причести и покаје грехе, јер у том је случају, главу ставио у торбу.</p> <p>Браћо!{S 
нет нашем потомству, да слогу гаји, јер у Срба то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири сл 
во, похитао да се опростим с тобом, јер у једанаест полази мој воз.{S} Ако погинем, Стојо, сећа 
ирну, незадовољну, говорљиву земљу, јер у њој ипак права заслуга у прошњу не иде.“</p> <p>Краљ  
 Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, о 
аре да остану на својим положајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли д 
Нати буде у први мах најнужније.{S} Јер у себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваља 
S} Па рачунам да бар ово обавим.{S} Јер у овим досадањим ратовима остадох жив, а у овом ко зна. 
 нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја видим, прве кораке који воде на стазу неискре 
лијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где је преноћио.{S} Ја га позвах, да ме одведе  
 — рече Радојковић гурнувши ногом кофер у страну.{S} - О томе ником ни речи.{S} Остало је моја  
тнике, људе, Србе.</p> <p>17.{S} Официр у војничкоме народу гаји добре народне инстикте, који с 
сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да  
абош --> <pb n="666" /> <p>Један официр у томе тренутку исуче сабљу и громогласно кликну:</p> < 
латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо. „Сине“ 
орио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лазаревић. 
заревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и рече:</ 
 председник владе да даје јавно одговор у тој ствари.</p> <p>На опозиционе листове Пашић се тол 
исперу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у 
 Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају ум 
десет-дванаест година, постао егзекутор у једном селу наше жупаније.{S} Поглаварство је од први 
.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је О 
трина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је пољуби у  
нда се ослоните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господи 
и у помоћ.</p> <p>Стојанци задрхта глас у грлу:</p> <p>— То је лепо од тебе, драга, и срдачна т 
> <p>Најпосле, кад је Пантата дао оглас у „Политику“ ради девојке, није у разговору о томе, ако 
спевали у песму.{S} Знаш, рано, код нас у селу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало  
ављује, да су ти градови и вароши данас у српским рукама и да ће на даље остати само српски.</p 
p>— Нађе се и налази се, нарочито данас у двадесетом веку, таквих ће те већином наћи тамо на ку 
<pb n="751" /> мека места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова 
Данева, у погледу крајева који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне кр 
 сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се издавао за великог 
p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је о 
ивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпосле  
ачне везе, са које је настао тај потрес у срцу Јованчину на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Н 
/p> <p>Јован:{S} Помисли био сам јутрос у Планини.</p> <p>Катарина:{S} У Планини!</p> <p>Јован: 
ажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не верујем...{S} Н 
рајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац  
> <p>Болничарка га одведе на први спрат у број 6.</p> <p>— Ево, овде је; — рече болничарка отво 
трина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том се дигоше и опростише се 
листу рану, која је изгледала као печат у величини двопарца. — Истина, рана је била лака па ми  
>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и ж 
 Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не стругнеш.</ 
Јован, даде јој капут и наслони се опет у наслоњачу, па зажмури.</p> <p>— Е, бога ми, рече Ката 
 Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој 
ико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— На 
свим.{S} А кад се све смири, ја ћу опет у глумце.</p> <p>— Их, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш л 
чена, јер су предпостављали да је живот у свету тежак и опасан.</p> <p>Саучешће села олакшавало 
е живила у идејама капетановим, и живот у тим идејама био олакшање.</p> <p>Рад на националној с 
ет прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати  
војске.{S} Јоца је Павин проводио живот у дивљем браку, и како је мислио, да може у Босни погин 
 <p>— Свеједно је то мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и  
у све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, велико осећање, дужност и крајњу по 
 Мица није могла да појми ту осетљивост у Софијину срцу.</p> <p>Мица је радила задате јој посло 
е никако да схвате, откуд велика радост у Ранка због <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{ 
<p>Брат Ђокин прстен беше велика радост у кући, ма да су му сузе претходиле.</p> <pb n="112" /> 
 Знаш да је Србија некима и некима кост у грлу.{S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је  
ирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак привуче његову пажњу, те и нехот 
то живости и нешто налик на радозналост у Мицину једнолику природу.{S} Је ли у тому имало удела 
 му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужности није му ни  
на сазнао како изгледа ред и безбедност у просвећена народа.{S} А већ да и не беше тога разлога 
ст завела потпун ред и сваку безбедност у Скопљу.{S} А сада, остајте ми здраво!</p> <p>Мајор по 
ајбоље осећала, није ни ишла на дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Сто 
ален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по година 
 који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} Н 
p> <p>— Нисам.{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по ње 
p>Али, да почнем од А.</p> <p>Јуче, већ у вечерњи сумрак, стигосмо у ову дивну гору, тик под на 
чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предраговић видећи 
} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је 
Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко још да рачуна о тому, је ли се која 
ћемо и осуђујемо онога, који нам је већ у више прилика показао, да је наклоњен више другима нег 
ко да ћемо га затећи жива... био је већ у бунилу па све је тражио да дођем по тебе.“</p> <p>„Си 
а брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су оти 
 читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S} Најмлађи син краљев, књаз Пет 
звештени, <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђен 
када би вашу међусобну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и  
а стола.</p> <p>Поп Милан пева и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развиј 
цивања и заједања, која је Оберкнежевић у последње време доста од њих поднео.</p> <p>Нестанак О 
p>— Боже помози! — Помисли Оберкнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још су 
 <p>Тривун није мислио, да је Лазаревић у каквој тајној организацији, али је знао, да се он мно 
у велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је разговор, неприметно, 
 окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одмах разведрише, тако да се  
пирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну 
 Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног места, где ја, тако рећи 
же видети.</p> <p>Ој!..{S} А први Божић у <hi>ослобођеном</hi> Скопљу!</p> <p>Бадњак, кићени ко 
АМДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА.</head> <head>Божић у Скопљу.</head> <p>Божић!..{S} Најрадоснији празник у  
</p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одриц 
ени.{S} Већ су рачунали на нечију помоћ у одсутном тренутку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше  
Ори се свирка и песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Ци 
ом, колико га никада не беше на погребу у Скопљу.{S} И када се тужни спровод кренуо, све су очи 
на, од како стигоше прве вести о сукобу у арнаутлуку, дође један транспорт рањеника.{S} Већина  
дан пре тога случаја, истоварио је робу у пристаништу.</p> <p>Војне и грађанске власти у приста 
и се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаука, изненадило 
новића лако је нашла у болници ону собу у коју је пошла била.</p> <p>Застала је одмах код прве  
акеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо 
p> <p>Издржавао је свога тренутка борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на  
о у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо; а ти, који знаш, <pb n="159" 
од Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а трећу код  
места везана тесно за историју Србинову у нашим су рукама и над тим градовима гордо се вије поб 
ког времена, већ је друговима и друштву у коме се кретао, постао предметом подсмеха.</p> <p>Код 
јон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. — Морам одмах отићи до Рајковића.{S} Он треба 
 света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а то да оставимо у ама 
 ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало одигран 
ечи, него ћу их већ преписати, али могу у кратко садржину рећи.</p> <pb n="146" /> <p>— Реци на 
и, жалећ у песми за животом, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о живот 
е стране предлажем, да не ометамо владу у њезином држању политичком, пошто сматрам да је у свом 
претходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за пре 
ној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скадра.{S} Но седи и витешки господар Брда, тв 
ању дође ред и на Бачвана, да га одведу у дворницу за превијање.</p> <p>Кад му је лечник скинуо 
старства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће  
лике се наново ређају.</p> <p>...{S}Иду у Топчидер, пењу се у Кошутњак, у пуној срећи лете по л 
је, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском 
ви смо га поштовали и на његову команду у смрт скакали.{S} А ти си му...{S} Опрости ми, селе: ј 
 и кад се сврше домаћи послови, обе оду у Софијину собу, где седе и раде ручни рад.</p> <p>Обич 
рави контраст њој, јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглав 
ћу преварити ако тврдим да нашем народу у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у с 
 не само саветом, већ ако по среди буду у питању и какве још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег 
 мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="graphic" /> 
ли, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, јер то беху све званице.</p> <p>Сутрадан ран 
аш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом бр 
ко оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже  
ановићу је у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој др 
 предложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се  
мени, а нашао смрт у војсци, а нашао ју у легији.{S} Само сам рад да се и ја осветим Турчину за 
 Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од 
} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема 
ити из Прека.{S} Он се возио у трамвају у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје п 
рвисане снаге“. — „А толико га нападају у Србији!“ — „И у Србији и изван Србије, но тако је код 
 понеси доста новца.{S} Младенци немају у Београду ни куће ни кућишта па, реци, да понесемо јел 
 Грци а са њима и Тројни Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у ве 
име, па се опет одмакоше, да не сметају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро  
воје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p> <p>— Три наша барјака лепршају се 
искантно.{S} Посигурно би довели Србију у питање, а ја држим, да ми, кад је већ тако, морамо на 
н себи представљао, затече ту момчадију у таком расположењу.{S} У том изненађењу није, тако рећ 
една другу обгрле; кад им се душе слију у једну душу; када им сваки откуцај срца постане одјеко 
чним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку 
.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио  
још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се радовала позори 
ом у споразуму, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у сл 
пустоловину, ми ћемо дигнути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не су 
а не жели, она осуђује сваку револуцију у Монархији.{S} Ја се нећу преварити ако тврдим да наше 
 ово, потребно било донети и резолуцију у томе смислу, да се влада остави на миру, да се са њез 
а неколико тренутака се изгуби из очију у оној сивкастој магли, која се у пола дана почела пола 
Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катар 
а Катарина,</p> <p>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка ј 
ладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где се наши интереси крње, ја сматрам, да би 
, бога спомињати, јер господа не верују у бога, па ваљда ни господин Јова у њега не верује.</p> 
код Катарине, затекао је Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и д 
</p> <p>Писали су тако и мајору Здравку у министарство, али никад нису биле сретне да им наиђе  
 Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Лазаревић 
авајући Вашу мудру дипломатску политику у данашњим тешким и судбоносним приликама <pb n="713" / 
одмор, поручник Алексић потражи Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> 
.</p> <p>То вече је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених 
 вечера на столу, Жарко поведе Стојанку у трпезарију.{S} Сви стојаху већ око постављене трпезе  
 које смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београд 
 <p>Тако су после подне провели у парку у посластичарскоме киоску, а Оберкнежевић је, да они не 
крају.</p> <p>Онај план о нашем доласку у К., немогућ је, пошто мој вереник као српски официр а 
 само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен 
тојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прегазила < 
о, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов завичај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — узд 
надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Ј 
од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n="348" /> <div type="chapter" 
љен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама 
p> <p>Још једно „збогом“; и махање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, та 
рви — добаци му Стојанка пружајући руку у име поздрава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе 
„Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваша искреност ме обве 
ена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско поздравље Вами и Катарини 
роши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многом 
"44" /> је Здравко био неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су  
ате</head> <p>Стојанка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво  
милијуна стало да се ти бајонети пошаљу у бој.{S} И врата и прозори дипломатских канцеларија бе 
 не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n="598" /> <p>Када је витешки краљ Нико 
 душевним очима својим ону белу постељу у болници и на њој онога рањеника са две златне бурме н 
аја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га дотера на нози — та т 
а браћа!</p> <p>„Годинама сте ову земљу у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу уб 
од пола године проведене на бојном пољу у тешким и одсудним тренутцима много, врло много претрп 
ше Марков Прилип; онима, који на Битољу у оној невероватној битци издржаше и показаше уникум чо 
едњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска изврсна а 
пријатност догодила.{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво  
нке.</p> <p>— Недићеве Нате — истрча му у сусрет, радосно, Стојанка.</p> <p>— Ја сам нашао Неди 
 велепоседнику из Потисја.{S} И паде му у памет жена Дра Милоша Јаснића, која је из Потисја дов 
</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви  
е зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да р 
, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно?  
сам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно звао?..{S} Д 
 <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не 
заревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болниц 
ости од најближих столова прискочише му у помоћ.{S} Подигоше га и, код првога стола, подметнуше 
пита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах добише неку необичну сјајност.</p> <p>— Да —  
ан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догоди 
а је његова кћи у своме стану, нешто му у души лакнуло.</p> <p>Тога дана после подне се решио д 
ћи из болнице, они су је остављали саму у њезиној соби, да се у миру исплаче.{S} А та је самоћа 
и новине у страну и пође, радосна, њему у сусрет.</p> <p>— Ох, мајоре, добро ми дошао!</p> <pb  
, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглу 
х.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук 
, да одмах дође код ње, да се споразуму у погледу сватова.</p> <pb n="634" /> <p>Госпођа Стојан 
</p> <p>По свршетку прве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Та 
ци, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који је, тако рећи, тек пре  
 најбоље моћи да јој оцрта душу народну у области некадашње Војводине.</p> <p>Стојанка га није  
 док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, док путници не одмакнуше од станице.{S} Кад в 
њему се очи наводише, видећи своју жену у очајном стању, у себи је тај њезин плач протумачио, к 
војом армијом крене на исток ка Једрену у помоћ Бугарима.</p> <p>Истина, старом ђенералу Степи  
атаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље диза 
 радња <pb n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> < 
<p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а д 
јковић видећи да је овим довео Катарину у неприлику, брзо изађе на поље затворивши нагло за соб 
ну од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве ов 
ковник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>На 
едају гошће, већ, онако с ногу, довикну у ону другу собу:</p> <p>— Софија!{S} Мицо!{S} Где сте  
пространоме и лепоме, осветљеном салону у вили госпође Стојанке на Савинцу.</p> <milestone unit 
<p>После ових громких речи нешто тресну у орману, који се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде чо 
асвим мало...</p> <p>Оберкнежевић прсну у смех и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се изм 
е растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — по 
 ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p>Кад је изишао  
вљени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писком објави полазак.{S} Воз, одје 
стављен, ма и привремено, на службовању у Београду, док његови другови одоше да беру лаворике н 
о Стојанка.</p> <p>— Сакрио сам се дању у врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађ 
стане на пут Србији у њезином продирању у извесне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и 
/> <p>— Стојим вам браћо на расположењу у свако доба — рече Радојковић седајући на столицу. — — 
азнати за нове податке о болесноме типу у јавном животу.</p> <p>„Ја са великим интересовањем пр 
рчили пут јуришу, такође су вешто стопу у стопу непријатеља гонили.</p> <p>Низ Бардањолт бежао  
и опасни Муса видио је једном на пазару у Митровици, није ока са ње скидао, и одмах је намислио 
зор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућност своју, иако не имађаше нигде искрена  
 није то заслужила — пољуљана је у веру у брак и да од оног тренутка јој мушки не стоје на оној 
ђер заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћа 
спођа Стојанка му саопшти њихову намеру у погледу сватова, како и на који начин да се има обави 
<p>Кад стигоше у болницу, затекоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ ниј 
24" /> <p>То вече су приредили и вечеру у почаст њезину, на којој је било присутно више званица 
и падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188" />  
ћ.</p> <p>Он се у своме опширном говору у главном сугласио са разлагањима и мишљењем оба предго 
видећи да мноштво војника плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капе 
 сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипи 
аша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све саме неке „бало 
творио напослетку, јер је мислио, да су у њему забрањене новине из Србије.</p> <p>Место новина  
ом госпођицом на корзу, и садржавала су у себи тактику приближења госпођици.{S} Правила гласе:< 
 зар животом новим!</p> <p>Наши, кад су у слому, тебе потраже, јер ти си за њих велики свет.{S} 
 фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша је раширио руке,  
мирољубивост не испољује и тамо, где су у питању интереси наше савезнице Бугарске, већ само там 
везнице Бугарске, већ само тамо, где су у питању интереси Србије.</p> <p>Ено, Бугари ће добити  
заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали све до самога јутра.</p> 
ошири.</p> <p>Но, српске власти биле су у томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема 
 хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан диг 
 официри, редом по старешинству, сви су у свечаном расположењу, али пуном природне интимности,  
фицири, колико их беше за столом сви су у један глас клицали одушевљено: „Такога брата и сестру 
тње грчким превозним бродовима, који су у оно време стајали у служби Србије, превозећи из Солун 
ду гаји добре народне инстикте, који су у народу латентни.</p> <p>18.{S} Буди војнику друг, бра 
 ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних који су јуначки пали на бојно 
но.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочили у море.</p> <p>Бомбардовање је  
 рамену пљачка и отима од оних, који су у зноју лица обрађивали оно мало зиратне земље, гајили  
нике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тог 
 му муке задаваху они посланици који су у <pb n="747" /> скупштини поднели интерпелацију поводо 
 неће заболети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је  
жаји, који су пали код Једрена, пали су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три 
ћи а Јарац се као бик дерао.{S} Били су у помрчини страшни, грање је под њиховим ногама пуцало, 
ше Петријиној кровињари.</p> <p>Били су у трен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и  
{S} То је његова вереница.{S} Отишли су у Н. да виде намештај, па се вечерас враћају брзим возо 
а их позва на доручак.</p> <p>Отишли су у крчму на Рибљој пијаци, где они обично залазе, а камо 
за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одл 
топова великог калибра.</p> <p>Турци су у почетку општег бомбардовања ћутали збуњено.</p> <p>Те 
на је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе н 
 /> Стојанке.{S} Она и њезин капетан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Ка 
ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би би 
адине напредних народа, и поуку коју су у томе налазили, примењивали су на васпитање свога сина 
, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови живот.</p> <p>„Они се почеше  
p> <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од жел 
pb n="26" /> <p>— Ти знаш, да даме нису у служби...</p> <p>— Коме ти то?{S} У осталом буди ми з 
тада се тек испоставило, да они то нису у стању.{S} Док ствар тако стоји са њима, код нас пак с 
себе имао, извукао се.{S} А према опису у писму, биће баш да је тај.</p> <p>— А ко ти је писао  
ане државе.{S} Још вели, да према опису у писму, нико други неће бити, него онај, што се издава 
е и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писму, није имао сличности готово никакве.{S} Но ипак 
је са свим добро.{S} Ти си, дабогме, ту у послу, а ја не знам кад полази воз у Врању, па се, мо 
ић, подвезане леве руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати 
а би тај састанак требао да се одржи ту у Београду и то наравно, опет код тебе.{S} Ја немам ниш 
ележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости. 
и мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на све 
јих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и поми 
и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора о 
ко Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код 
S} Стојанка задубљена у мисли о бојишту у скопљанским крајевима, а Ната, гутајући сузе и размиш 
ошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро 
дошла рано, код тебекана, а код кога ћу у Београд, ако код тебе нећу.</p> </div> <pb n="19" />  
ј, своју душу и срце, рачунајући, да ћу у Вами наћи ехо, који ће дубоко одјекнути у души Вашој. 
здигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да  
> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{S} За месец дана је наша во 
ве груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два  
сти држао.</p> <p>Староме се Драшковићу у пријатељским круговима у опште замерала та претерано, 
 мене, какве све даме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Мар 
 обојицу пренеше у једну арнаутску кућу у којој не беше <pb n="583" /> мушке главе.{S} Мени ран 
мо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p 
 и кад изиђоше на Зелени Венац, гледаху у београдску ноћ, која је прогутала једну девојку, која 
сваког тренутка једна с другом долажаху у контрадикцију.</p> <p>Мислила је о прошлости, садашњо 
> <p>На противној страни гранате дизаху у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</ 
спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у ве 
ла његове речи, али јој оне не допираху у душу.{S} Одбијале су се од ње као кишне капљице од ст 
 другамо привезала.</p> <p>Кад спуштаху у гроб тело младога ратника, Јованчина туга обори њезин 
 у вис непријатељске војнике и спуштаху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{ 
очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у свечано рухо, а на њиховим лицима се могло прочитати  
Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но 
ни веле, сиромашки.</p> <p>Још они беху у најживљем разговору а у том стиже и Пера.</p> <p>Посл 
У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге класе, на путу за Београд.</p> <p>На стан 
остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као  
јатељ сиротиње.</p> <p>Кад свети водицу у кући сиротињској, он крваво <pb n="186" /> зарађена а 
риступи још ближе и поднесе му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога  
о фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p> <p>С 
 дана задржала ојађену младу наставницу у свом дому и сестринском ју је бригом неговала.{S} Поз 
м, леш пренесен у општу државну болницу у Београд.</p> <p>Ко је био тај погинули?</p> <p>Нико о 
ариле, отишла је сутрадан у ону болницу у којој је лежао рањен Пера ћата.{S} Преко лица је спус 
 Однела ју је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских в 
 заусти, али јој бол загуши сваку речцу у грлу, а на очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што  
на сточић слатко, пољуби стрина-Неранџу у руку, па је, за тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, 
вниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу нека В 
тити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Жарка  
стим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Владимир 
у:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен оних 
/p> <p>Забринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта 
љубави они мене обасипали кад оно бејах у Н. Морам, морам одмах писати Катарини.</p> <p>— Па јо 
 Тракији.</p> <p>Но и поред тога, одмах у почетку рата, главнокомандујући бугарске војске ђенер 
о могли.{S} Почните само ја ћу га одмах у свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} На 
Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који сте му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пре 
и бата-Лаза на Приморца. — Ја сам одмах у почетку рањен, па ми баш није ништа тако познато.</p> 
ом показати.</p> <p>— Е, баш идем одмах у ону, онамо — рече Бачванин и пође.</p> <p>— Стани још 
еднем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење, кога спазим онде 
о је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о  
ла.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само прис 
 рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунакињо моја.{S} Б 
але пренос тих поносних рањеника, да их у спремљеним болницама приме на сестринско неговање; да 
 има у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем к 
..{S} Еј, кукавци једни!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болн 
олтованих и у кратким сукњама грлиле их у своје загрљаје.</p> <p>Прошли су тако све куће и све  
"405" /> све његове собе.{S} Примите их у име моје захвалности.{S} Ми ћемо вас дворити као свог 
а јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походити и јавити им, кад ће бити пог 
), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде  
 ови извукоше из скровишта и пратише их у притвор.{S} А својта им запомагаше за пратњом: „Не уб 
ачу по некоји Арнаути иза стена, али их у другом тренутку опет нестане за каменом.{S} У непреки 
фила посматрати такође и сам се задубих у новине, да он не би приметио.</p> <p>Према његовом из 
т.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћ 
о не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак.</p> <p>Дуго нисам 
оповских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било некако свечано, тих 
 што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, 
биве Српкиње и дан и ноћ бавиле око њих у болницама.</p> <p>Када је Лазаревић, једно вече, дрхћ 
рнаутима, које би се разделиле међу њих у случају да се Србија не покори закључку великих сила  
p> <p>Дуго нисам размишљао, већ пожурих у потеру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, 
„Драга моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доц 
о!</p> <p>Данас пре подне сретно стигох у Скопље, по подне се одмах крећем на дужност.{S} Много 
и.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{ 
а пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то реферисати мојим једномиш 
, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајоров 
стани ти, Миле, крај Јованке, а ја одох у болницу.{S} За десет минута ево ме опет ту.</p> <p>Не 
, загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја 
 и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој грозници, замоли бата-Лазу, да га остави на мир 
ћата, одговори Воја.{S} Нов један певач у позоришту.{S} Био је писар негде преко, па неће више, 
 раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда би га, као г 
ао и сви досадашњи.{S} А кад туримо мач у корице и настану дани мира и задовољства, ти ћеш у ти 
је ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, 
ште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, слу 
аја није оставио ручак на столу па, баш у подне, рупио у попину кућу?</p> <p>Али се стрина-Нера 
воју госпођу, коју је господар јој, баш у тај мах, подизао на наслоњачу.{S} А кад смотри Ранка  
до Славије пруга на томе растојању, баш у оно време нешто се покварила.</p> <p>Кад је трамвај с 
ици Пашићу и његовој околини, да га баш у овим тешким и мучним тренутцима помажемо, да се целок 
шао код Катарине, његова се супруга баш у тај мах спремала са тетком да дођу у К., па или да се 
о мучан.{S} Незгодно му је било, да баш у том времену, када мора у интересу саме државе, да се  
није могла веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се 
тојанка се осврну и спази Нату која баш у тај мах беше дошла у поход Пери те се стидљиво насмеш 
ја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитељ 
, видећи свог ратног друга, који је баш у тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p 
ом Стојанка се обрадовала, и ако је баш у тај мах имала пуне руке посла, око припреме за ширу с 
нистру др. Секули Дрљевићу, који се баш у то време налазио у Београду.</p> <p>Тога дана по подн 
.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуков 
едраговић баци поглед на сина, који баш у овом тренутку отворених очију, беше обратио сву пажњу 
е по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О, камо мој 
и Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети м 
 много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да каже, ја то  
d> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</ 
одједном јој грунуше сузе...</p> <p>Баш у тај мах, када се Јованка гушила у сузама на врата нек 
указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад је стигао брзојав, краљ Никола је спавао 
ди неодлучност Српске владе.</p> <p>Баш у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са пис 
 Па можемо — одговорише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око савет 
ном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка 
ови на другој којој страни на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> < 
ме.{S} А тебе је поздравила да јој одеш у поход.{S} Еј...{S} Сад тек видим каква је то добра ду 
ри му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p>Жандар пр 
вео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној браћи нашој...{S} Али јаој мени, сињ 
аше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих соколова.{S} Ја познајем твоје нежно голу 
араш.{S} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвен 
, зар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним 
и се ти одважио да дођеш овамо и станеш у комите? — запита га Ната.</p> <p>— А како не бих доша 
вио у себи Неранџине речи: „Кад стигнеш у Београд, не полази са станице пешке, већ седи у фијак 
ој реченици.</p> <p>— Кажеш: ако паднеш у боју, твоја ће смрт и моја дика бити...{S} Та ја сам  
> <p>Катарина:{S} Ти можеш, да се винеш у сфере бољег, лепшег живота.{S} Ти можеш, да будеш сре 
<p>— Дивна музика!</p> <p>— А ти трунеш у канцеларији!{S} Та неће Србија пропасти...</p> <p>— Д 
еба и самном неку да рекнеш.{S} Кад ћеш у Београд?</p> <p>— У Београд?</p> <p>— Да у Београд.</ 
настану дани мира и задовољства, ти ћеш у тихом гнезданцу нашем наслонити главу на моје груди,  
 радиш!{S} Их, будало једна, иструнућеш у канцеларији!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чу 
ко.{S} Ох, видим те како поносито седиш у седлу, и како ти доро поиграва под тобом.{S} Видим ти 
во нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате пр 
 грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у писму вели, да јој је веома загонетно последње ваше п 
 добро познавао, али сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страхо 
уо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити 
езера и то преко Св. Ивана, који је још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не 
о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу?</p> <p>— Откуда ћу ја то сазнати на овој пост 
н рапортира, да су Арнаути покушали још у сумраку, да се милећи по земљи, нами прикраду, да нам 
 још синоћ мислили, да су преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачн 
и таке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Са 
у најкраћем времену а по могућности још у току ових дана оружјем решити, јер снага српске војне 
 да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са дру 
гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не треба да питаш, знаш шта рад 
пи обичаји српски, — све је то само још у народном предању битисало и тињало као жеравица у пеп 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још у почетку рата је врховна српска команда послала пет хи 
, друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше с 
ieux pouz vous et pour nous</foreign>. (У толико боље и за вас и за нас.)</p> <p>— <foreign xml 
погрешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га ј 
и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изненађење 
-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а- 
Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-а 
-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а- 
— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а 
 <head>ТРИДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>У потери за бегунцима</head> <p>Кад је мајорица Мара ок 
<head>ТРИДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>У позоришту</head> <p>Пера Ћата је у Народном Позоришту 
<head>ОСАМДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>У друштву комита</head> <p>После недељу дана боловања,  
3_C10"> <head>ДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>У потери за Недићевом Натом</head> <p>Радојловић је са  
ad>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head> <p>После крвавога боја, арм 
> <head>СЕДАМНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У земљи севапа и ината</head> <p>Писар је Пера пред зал 
"> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је с 
<head>ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>У министровоме кабинету</head> <head>(Сцена из почетка  
 <head>ГЛАВА СТО ДВАНАЕСТА</head> <head>У славу пада Скадра</head> <p>На глас да је Скадар пао  
head>ГЛАВА СТО СЕДАМНАЕСТА</head> <head>У тишини.</head> <p>Освану недеља.</p> <p>Рано из јутра 
расан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосава и лијепа Ма 
н зна, да си грло своје стисн’о,</l> <l>у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко 
да је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су  
 трајну!</l> <l>Тиме ћеш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло  
"notes"> <note xml:id="SRP19203_N1"> <p>У неким нашим крајевима мисли народ под „републик“ рево 
рту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на првој постељи, лежао је у дубок 
 злокобни спомен.</p> <pb n="445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу пор 
рема да се пусти.</p> <pb n="275" /> <p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима 
ћу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вреве и дреке, у земљи, где су по 
и положи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља  
.) — одговори он.</p> <pb n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра. 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У томе раду на прибирању и организовању снаге народне п 
А.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завладао ред и закон 
ВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је битка код Куманова била  
ВА СТОТА</head> <head>Сватови</head> <p>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стри 
</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући оног домаћина, који је примио Јованку да о њој в 
 је радо примио Ранко тај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се 
 само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом не треба да дође мајстор, кад је ту правник Р 
 речи:</p> <p>„Драга моја Стојо!</p> <p>У задњем мојем писму сам ти обећао, да ћу ти из Скопља  
одазва се са:</p> <p>— Слободно!</p> <p>У тај мах Јованка отвори врата, а очи јој беху пуне суз 
S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> < 
садржине:</p> <p>„Драга госпођо,</p> <p>У погледу вашег последњег писма, у ствари мене и г. Рад 
изненадно погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је  
и учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока размилесмо се по оном стењу.{S} Не потраја  
о ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на Теразијама.</p>  
и и веселисја в ни</foreign>“...</p> <p>У нас? у кога? зар и у Јована, сина поп Миланова?</p> < 
 њу и понова се горко заплака...</p> <p>У овако незгодном положају, Николић просто није знао да 
игао са гроба њезина вереника...</p> <p>У пола дванаест, брат и сестра већ беху у купеу друге к 
та, рече, још није заборавила...</p> <p>У једноме куту била је велика кита сувог пољског цвећа. 
 и сломила.</p> <p>Свећа гори...</p> <p>У соби има народа.</p> <p>Гле, ту је Нана поскуричарка, 
 Пера...</p> <p>Сеоски славуј...</p> <p>У ноћи славуј пева.{S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p 
де се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доб 
м:</p> <p>— Немам појма од кога.</p> <p>У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио г 
ванци обузе душу и понос и туга.</p> <p>У првом заносу готово да кликне — Брате мој, дико моја! 
београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори ос 
удећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсобљу је стрина-Неранџа затекла Нату, која није м 
, кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу 
е ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда 
не било испаљено око 250 метака.</p> <p>У један сат и 30 минута два метка из српских топова зго 
 у особама тих младих осветника.</p> <p>У тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар же 
еше се дубоко и тешко замислила.</p> <p>У мислима је сирота девојка била неодређена, јер се ове 
 га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јако 
од Стојанка, где ]е и преноћила.</p> <p>У вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели ч 
здржала и силне Арнауте потукла.</p> <p>У такој једној борби Миливоје је погинуо.</p> <p>Кад је 
 седе према Стојанци крај стола.</p> <p>У то бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир висо 
ос непобедивим српским војскама.</p> <p>У десно преко Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црн 
 исплаче док траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахн 
 учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровал 
итав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око д 
 да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обред венчања, те око д 
ме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и Стеванчевић помо 
једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један  
ти под негом милосрдних Српкиња.</p> <p>У болници их дочекаше спремни лечници, болничари, болни 
е, да оружје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> 
аде крваво гужвање, прса у прса.</p> <p>У том гужвању, залети се један Арнаут, неопажен за врем 
одобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер је само воштаница изнад гл 
о рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа пом 
очио на десну руку, па га слуша.</p> <p>У најживљем разговору дође новинар Росић и поче да прип 
ом, не дајући одговора никаквог.</p> <p>У томе стиже и Предраговић са лекарем Николајевићем, ко 
 <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — реч 
ах, који их је баш гонио напред.</p> <p>У тако критичном моменту, иза бусије излете Благоје При 
</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам 
м се може назвати сином слободе.</p> <p>У деветнаестом веку велики Карађорђе, деда данашњег Кар 
 виде да не помаже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић г 
у је било, да им у очи све каже.</p> <p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер ј 
ратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској грани 
 српској војсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушч 
на трамвај који вози до Славије.</p> <p>У ствари, тај је трамвај возио само до Војне Академије, 
њездо вредног српског занатлије.</p> <p>У томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="2 
ума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним нар 
 лондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских  
 је београдско друштво побеђује.</p> <p>У томе је лежала клица моралне и телесне смрти Мартине. 
р пева и живе и погинуле јунаке.</p> <p>У Београд и српској војсци на турској граници стижаху,  
бије и не слућене победе српске.</p> <p>У непрекидним маршевима и биткама разуме се, да је и ср 
објава краљева Бугарске и Грчке.</p> <p>У Београду је врило и врвило као у мравињаку; као у кош 
ојци из краја за границом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а о 
уха прате даљи ток крваве драме.</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра  
м све друго желе, само добро не.</p> <p>У осталом, можда сам се ја и сувише затрчао, а то је ус 
</p> <p>Жице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Ву 
успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба 
оћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму зору трже нас пуцањ наших стражара.{S} У трену о 
 била прошевина, односно верење.</p> <p>У погледу свадбе све је већ спремно, само се чека, као  
езино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанк 
ије могао да се задржи код куће.</p> <p>У намери да купи новине, те да из њих види политичку си 
 зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређено време је стигла на станицу и таман је извади 
гласове противу своје савезнице.</p> <p>У то време када су се српске трупе повукле и сконцентри 
ши куршуми и они мртви попадаше.</p> <p>У каурили је остало било још неколико Турака који и даљ 
језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске т 
ој тешко и очи јој се наводнише.</p> <p>У души је осећала неки неизмерни терет; а тај је терет  
уго, и врата се најзад отворише.</p> <p>У салону их дочекала Марта врло љубазно и са ладноћом и 
 спремао да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе па 
е све, него да поумиру од глади.</p> <p>У то је време краљ Никола саопштио представницима велик 
, да овај град потпуно заокружи.</p> <p>У то време браћа Србијанци свршише и последњу битку на  
ју и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и то забележише, али са резервом.</p> 
 шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању 
<p>- Тако је! — одобраваху неки.</p> <p>У тај мах се сукобише погледи Милана и Јованке, који се 
онако обилно и искрено помагали.</p> <p>У томе су се нарочито истицали они бугарски листови, ко 
ју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје, како грађанск 
уде да причају како су се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до  
песма.</p> <p>То је ноћ у песми.</p> <p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" / 
 и Јованка беху свечано обучени.</p> <p>У то време дође и једна група официра на челу са Милано 
 и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени карту и да је п 
живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкнежевића Јове, који је  
ује у једној врло важној ствари.</p> <p>У први мах, Јованка се стидела да отворено се изјасни п 
S} Багрен мирише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору пес 
ар ја морао јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је  
о, никог се просто немаш бојати.</p> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Н 
, и за тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица д 
ли је осетио, да ту може остати.</p> <p>У Београд је дошао, да тражи Недићеву Нату, да је нађе, 
у тим тренутцима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излази 
 да ће јој лице пламом сагорети.</p> <p>У томе тренутку Милан видећи је тако румену, просто је  
 се такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши  
то премишљајући ко то може бити.</p> <p>У тај мах зачу се куцање на врати.</p> <p>— Слободно! — 
не начиниле велику легију смрти.</p> <p>У јавном нам животу гамижу бескичмењаци, болесници, пол 
оже Нату ка својој кући одвести.</p> <p>У Стојанкином дому је и стрина-Неранџа и Ната пустила с 
е и суделује у свечаној поворци.</p> <p>У прогласу се још вели:</p> <p>„Оружје прослављене српс 
узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у његовој соби било у лутању по забитним  
тим, налазим промену и напредак.</p> <p>У разговору стигоше на Калимегданску главну терасу, ода 
 да се полако спрема за полазак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је  
авити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега не 
агони се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је  
ази из ње, па је све више волим.</p> <p>У осећајима према Софији Смиљанићевој није се од Ризнић 
, јер воли да седи међу народом.</p> <p>У ту крчму долазе пиљари, кочијаши и сељаци из околине, 
и, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, п 
о, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се по 
ици је својој поштован и омиљен.</p> <p>У породици га обично зову Пантата, а зашто су га тако п 
 јој збогом па изађе као опарен.</p> <p>У души беше поражен, сломљен.</p> <p>Љутио се на самог  
ове; који већ беху сели у вагон.</p> <p>У том тренутку железница писну, воз се крену носећи соб 
ога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Над 
полазио, кофер собом није понео.</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да ј 
е нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво  
смејак, као да се нечем досетио.</p> <p>У души му је овога тренутка нешто одлакнуло.{S} У мисли 
ва до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су били дуж источне границе  
грабио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко време Спасенија крила код родбине, и кад 
све ово да тако олако напустимо.</p> <p>У мени кипи — у мени ври...{S} И не верујем, да би ми и 
 онда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> 
гло приметити, да му није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је ч 
ађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом ст 
ше, кад се воз из Земуна кренуо.</p> <p>У возу је било пуно путника, и они с тога нису могли ин 
... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се  
после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београду се такав исход битке сматрао сасма природним 
од борио се за свој суверенитет.</p> <p>У тој је борби народ победио.{S} Тако је морало бити, ј 
 онде се борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико г 
јим савезницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наиз 
учаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих постеља и на њима толико ра 
 циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну и друго појање будилника.</p> <p>Предр 
 је у врло непријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у о 
ти су испали на море, на Адрију.</p> <p>У оне студене новембарске дане Србијом као да је свеж м 
е, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније ту се отворено 
анџа била другом кому дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Сто 
исте за споменик на Калимегдану.</p> <p>У Београду га многи знају и врло је популаран, а у поро 
>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb 
ја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која  
ије могао рећи за Недићеву Нату.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је 
д сад живот за слободу и освету.</p> <p>У служби тој мисли она је постала још најревноснији, јо 
, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први мах је мислио, да је писмо од жене, и отприлике  
испратила на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослоб 
у и да крв своју пролију за њих.</p> <p>У другом једном случају, један бугарски је војник добац 
и другима, да је ко бољи од њих.</p> <p>У овој препирци један бугарски војник, толико је био др 
о више површно се загледа у њих.</p> <p>У „Трговачкој Кафани“, био је стан организације типогра 
још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза бе 
лумћара, неослобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хит 
ле ће моћи да туку и саму варош.</p> <p>У Скадру су на конзулатима и болницама истакнуте беле з 
p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бурној младости, у веку појезије, радости — ми се над 
 <p>— У друштву.</p> <p>— С ким?</p> <p>У место одговора, Јованка извади из ручне торбице једно 
ед Војом као ружа пред лептиром?</p> <p>У Пањимаминим очима је Воја био најугледнији потпоручни 
вљала у себи: „Само кад је жив!“</p> <p>У Ризнићевој кући беху већ навикли гледати тужно, уплак 
ијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, с 
Други поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра с 
кнежевић одлучно рече:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада. 
а у себи оне речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује 
ка војска!“ и „Живео краљ Петар!“ или: „У помоћ браћи!..{S} Смрт душманима!“</p> <p>Лазаревић и 
ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те земљи <pb n="266" /> свака бараба напада, ако 
звини за мало сентименталности!</p> <p>„У осталом срдачно те поздравља твој</p> <p>Јова“.</p> < 
у хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији њемачки културни и прекултурни полица 
ешање страшна је и тешка криза.</p> <p>„У кризи сам тешкој, јер срећу разоравам.{S} Та ти ме, в 
и се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" / 
треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат наших опортуниста.</p> <p>„П 
 седили смо у твојем предсобљу.</p> <p>„У врту твоме била је права, лепа јесен.</p> <p>„Ти и Да 
тво је добило следећи извештај:</p> <p>„У среду 12. марта појавила се турска ратна оклопна крас 
киваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP1920 
рала слику за сликом.</p> <p>Село своје убаво село, у осталом, никада и није заборављао.{S} Ни  
 у ноћи далеко се разлегаше по мирном и убавом Битољу, а маса света биваше све већа.</p> <p>Око 
ије рад, да баш он буде тај, који ће да убаци жар у труло буре Европе, напуњено барутом.</p> <p 
шком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле, не цен 
 Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век прове 
ће са својим сином сусретне.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато 
 да се не да наговорити, после овакових убедљивих разлога није многе ни наваљивала на њу, да ус 
њаваторе!</p> <p>Господар Гњаватор рече убедљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> < 
на својим секторима.</p> <p>Савршено је убеђење свију официра, да је овај први, брзи и бајонетс 
ном решеношћу и са пуним <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полета 
>царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:l 
, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко 
запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина, мајор Жарко ј 
наутских жена, стараца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад с 
них руку стаде из свег грла викати: „Не уби!“</p> <p>Мајор тада тек спази да српски војници пра 
 А својта им запомагаше за пратњом: „Не уби!..{S} Не уби!“</p> <p>Првога дана тих преметачина,  
окторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра, која негује 
— Небојте се ничега!{S} Наши војници не убијају ни непријатеља који им се преда.{S} А женска ни 
а српско земљиште, палили српска села и убијали српско становништво.{S} Тому разбојничком упада 
падали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у беч 
своје место!{S} Сад несретника не треба убијати, јер он прво мора да каже, ко га је послао, да  
у књижевности не трпе, па још да почнем убијати, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет 
</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А не боји се, да погине?</p> < 
 памук.</p> <p>— Ју, а зар Воја може да убије?{S} Па он је толико добар...</p> <p>— Добар, недо 
</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Арнаутина...</p> <p>— Убије, бога ми.</p> <p>— А  
локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчидерскоме брду, п 
н, само кад неће у госпођиној кући бити убијен, па је, по мало све признао.</p> <milestone unit 
сан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначк 
<p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су не 
да ви не би могли то написати, али мало убијства је потребно.{S} Знате, то данас тражи публика. 
с тражи публика.</p> <p>— Махните врагу убијства!{S} И овако ме у књижевности не трпе, па још д 
p> <p>— Локомотива је лепо доказала, да убијство није извршила.</p> <p>Иследник Ранковић ћутао  
сам могла одлучити, да ја дам повода за убијство.</p> <p>— Е, е! рече Лазаревић прекорно.</p> < 
о срце.{S} Он још није издао наредбу за убијство.</p> <p>— На жалост, рече Лазаревић.{S} А ко ј 
 У свакој свесци треба да буде по једно убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне вод 
<p>Настало је питање, да ли је извршено убијство или самоубијство, и мали је број веровао у уби 
 самоубијство, и мали је број веровао у убијство, а велика је већина тврдила, да је извршен крв 
ead>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</head> <p>Кад је стражар пос 
едник у недоумици</head> <p>Ислеђење по убијству или самоубијству младога Драшковића поверено ј 
ту?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима сиса крв на памук.< 
уверенство народно, прогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња сувер 
!-- — Господине мајоре, не дајте да нас убију! --><pb n="403" /> нека нам поштеде млађан живот  
 <p>— Господине мајоре, не дајте да нас убију!</p> <p>Мајор се насмеја, прихвати пружене му рук 
 Према девојци или према жени?{S} Ко је убијца?{S} Муж?{S} Супарник?{S} Или њих више?</p> <p>Ре 
ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се сутра дан дознало за трагичну  
р ти сад није јасно, да локомотива није убијца!</p> <p>Ранковић га погледа, и не рече ништа.</p 
Просто је немогуће, да га је локомотива убила.</p> <p>— Најпосле, направићемо пробу са локомоти 
а ли младога Драшковића није локомотива убила, примљен је и брзо је приступљено самој проби.</p 
 тврдили, да локомотива није Драшковића убила, рекоше:</p> <p>— Ето, сад се види, да смо ми има 
— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он има меко срце.{S} Он  
кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се у 
 је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше нос 
о?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиц 
м и вина пио.</p> <p>Дан раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отака 
} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> <p>— О, о, о, зашто д 
та се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или су га други убили?</p> <p>То је заинтересо 
а да ли си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једно 
г силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевито 
, рече, није га локомотива никако могла убити.{S} Он је убијен у вароши или где у вили на Топчи 
ега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишљење.{S} Јед 
ављем својим, јер мали и слаби дух може убити и најјаче тело.{S} Зато твој дух није такав, већ  
ћутање неће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пу 
градских!{S} Побећи са девојком, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако ј 
/p> <p>— Све ћу казати, само ме немојте убити.</p> <p>— Како се зовеш, говори! грмну капетан Ју 
ји ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и мајку, која га је родила. 
истове, који му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма 
ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха, па га  
х на њих пуцају, јер би могли Спасенију убити, те се одлуче, да их покушају опколити.{S} С тога 
ик?</p> <p>— Тамо јесте.</p> <p>— Можеш убити на кога си киван, па се само добро кри?</p> <p>—  
ега непријатељски план, а онда га можеш убити!“ После тога ми пружи руку, погледа ми оштро у оч 
ти: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па да и 
видео, када су наша два војника његовог убицу отправили на онај свет.</p> <p>Ово је на њега сиг 
: да негује и двори рањене јунаке, и да ублажава болове и јаде њихових ближњих.</p> <p>Софија ј 
ше тешити, бирајући најслађе речи, које ублажавају горчину туге.</p> <p>После погреба је Јованц 
ва, но и да је у Београду.</p> <p>То је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад  
естринским речма, које и најтеже болове ублажују.{S} А рањеницима на лицу видиш, да су задовољн 
шају јуначке муке; да им љубављу својом ублажују љуте болове, и да им на тај начин одаду призна 
оду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p>  
 у срце јој текну нешто као да је иглом убодена.</p> <p>— Одох, Стојо, и ја, одох — настави мај 
ови, па нек донесе тазе, а ово да се не убојати — прекида га један.</p> <p>Пријатељи и другови  
oreign xml:lang="CU">Врага же њихова не убојимсја, ниже смутимсја, јако с нами Бог</foreign>.{S 
пело куршума за сваког Арнаута.{S} Љуће убојице не маре за живот свој.{S} Преко мртвих и рањени 
p>Војници му притрчаше и изнесоше га из убојне линије.</p> <p>Кад га положише на носила и пођош 
хање руку у знак поздрава, а локомотива убрза све јаче и јаче, тако, да за неколико тренутака с 
р Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали, тако, да су на се ск 
мо свој рад, као допуну државнога рада, убрзаним темпом почели радити...</p> <p>„О себи, драга  
о се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p>  
 положајима.</p> <p>Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турск 
Ове речи Јованку за тренут збунише, но, убрзо се прибра и рече.</p> <p>— Да, станује Јованка, к 
ово међусобно поштовање и пажња.{S} Но, убрзо је ту претпоставку одбацила, као немогућу, јер ни 
 четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше 
ајеш?{S} А кад си је ти видио?</p> <p>— Убрзо после твога познанства са њом.{S} Твоји разговори 
адској железничкој станици, те је и ова убрзо била на лицу места.</p> <p>Леш је лежао на леђи,  
и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка убрзо постала снајка, коју су сви искрено заволели.</p> 
 девојке везу... једној ће се младожења убрзо јавити... кад грожђе стане зрети и зрикавци почну 
увених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, гд 
а је добила своју засебну собу, која је убрзо девојачком душом мирисала.</p> <p>Застори су на п 
у сели за вечеру код Славије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мисли 
 нису какви лични рачуни.{S} Но и то је убрзо одбацила као немогуће; јер познавајући обоје, у њ 
д се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске новине.</p> <p>Мајорица, ко 
 запливаше том струјом.</p> <p>„Него се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, 
авесно, и колико до њих стоји, народ ће убрзо бити сав до зуба оружан и спреман за пресудан бој 
</p> <p>Мица је Софију брзо заволела, и убрзо је почела као другарицу сматрати.</p> <p>Кад је к 
је дошао, прстен јој је од злата дао, и убрзо венцем овенчао.</p> <p>Даница му није венац дала, 
мислио да то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником  
Народно Позориште а у Позоришној Кавани убрзо је постао популаран.{S} И ту су га прозвали Пера  
а је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала му причати какве је све непогоде 
то, али оштро око у тој лежерности ипак убрзо опази промишљене златне границе, које културан чо 
мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се једно вече у кафани са 
вно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер 
езина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је он одлучи 
у се наде одржавале пола године, али су убрзо за тим почеле бледити.{S} Половину године владао  
Али је његов војнички, његов српски дух убрзо савладао тај бол и с пуним поносом помисли: „Јуна 
н и непромишљен политички корак.</p> <p>Убрзо је у томе правцу био начињен ред, без велике гала 
реме био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло певао, и потпору 
/p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса сузе подиже главу и погледавши у Николића рече:< 
вести о разлогу те нежне интимности.{S} Убриса своје наочаре и, натакнувши их на нос, завири у  
ше низ образе, за тим извади марамицу и убриса влажне очи, које беху пуне суза.</p> <p>Иза ових 
ац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ образ скотрљ 
а отвори.{S} Пошто је наочари марамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово 
ма већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још нису ни навреле, а старац већ оме 
ђује, да он друге не гледи, то ће да се убрише...</p> <p>— Па да ли он њу воли?</p> <p>— Воли,  
е ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад девојка већ беш 
 О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак замириса.{S} Он носи свежега босиљка у 
 примити. — Српски краљевски мајор, наш уважени и много поштовани пријатељ Жарко Вељковић верио 
очиње завидну каријеру.{S} Стиче глас и уважење.{S} И онда се срета са њом.{S} Она му се допала 
шим рукама.</p> <p>С тога мислим, да би уваживши све ово, потребно било донети и резолуцију у т 
нским путем, из личне мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полициј 
ко вам посао испадне за руком, из мржње увалите кога у зло.{S} Ја и то сумњам, да сте ви Србин. 
ло.</p> <p>После два-три дана, Ранко је увардао прилику да Јованку, кад је свечера полазила из  
војка, Анђа, кад јој је рекао ко је он, уведе га у собу и, рекавши му да су оне у болници и да  
рава.</p> <p>После поздрава Стојанка га уведе у салу, где се обично одржавале седнице.</p> <p>И 
ла на врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка  
ван живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је у њу строга дисциплина, снабдевена је добрим 
нових.</p> <p>Стојанка извади из ормана увезану књижицу, држећи је у руци поправи стењак на кан 
осао.</p> <p>Кад су се, сишавши с воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољ 
ићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши 
и:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била.</p> <p>После оваког одговор 
тај драги живот себи задржати!</p> <p>— Увек ћу бити готова жртвовати га за те! — одговори Јова 
лаву са изразом незадовољства.</p> <p>— Увек мора да има неке сметње — љутну се <pb n="530" />  
овори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве р 
жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић јој стиште обадве руке па јој, сав 
То је све у божјој руци.{S} На то треба увек бити спреман.{S} И је осећам као отац, бол и терет 
е често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, са 
р сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не могу, знао с 
 нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја бити не мог 
рце своје нећу, јер сам га теби дала за увек, за увек, за увек.</p> <p>„„Знала сам, да твоја би 
ти је твоја ожалошћена, као да те је за увек изгубила.</p> <p>Нато, рано моја, јави се!{S} И не 
жилама Србиновим и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас  
ту.</p> <p>У Београду је ипак ваљало за увек остати.{S} Требало је наћи зараде, јер се живити м 
хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} Јер живот, какав ја са њоме проводим, т 
е свом силом настојала за тим, да их за увек растави, јер је предвиђала, да ће и доцније то без 
То знам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате 
ње, добротворке своје, која јој је била увек при руци да је изведе на стазу живота.</p> <p>Сват 
ократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је ча 
ако набусити!{S} Та ви сте према дамама увек били кавалир...</p> <p>Радојловић понови своје пит 
ти буде преживео.</p> <p>То је тако, од увек бивало, бива и биће.</p> <p>Вече се спуштало...{S} 
 могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша браћа и засведочише.{S}  
вом кући дотеривао.</p> <p>Него Зека је увек говорио: „Никола, тај ће ти бити најбољи син“.</p> 
ју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна.</p> <pb n="81" /> <p>Капија Стојанки 
хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реална, и кад јој се навршило осамна 
 њихову и судбину њезину, а при томе је увек помишљала, да и она сама због тога неће бити срећн 
p>Имао је тако муке са сељацима, али је увек ствар изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву  
} Ја баш сад долазим од њега.{S} Још је увек у несвестици, па... ја бих волио да причекате још  
 велики враг.</p> <p>Она, дабогме, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу 
атна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили своје слободно време.{S} То  
е чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало али се имало у обзиру и то, да ако треб 
е разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њезине питомице, а сада је схват 
је био и на ситу и на решету, и који се увек на ноге дочекао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло 
и и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља  
, ах, да ли се сећаш...</p> <p>Ја ћу се увек сећати, Нато, јер љубав права никад не гине.{S} И  
ренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p>— Господине Оберк 
докле ће то тамо тако бити?{S} Да ли ће увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</ 
>Коса за косом падала је у наше руке, и увек је отимана на нож.{S} У тим сам јуришима ја лично, 
, да их изненади.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије 
мишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души била велика и тешка.< 
.</p> <p>Њезино је лице било лепо као и увек, њезино месо свеже и ружичасто, њезина кестенаста  
у и артије из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем  
руких нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</ 
колико пута јављала стрина-Неранџи, али увек јој је саопштавала, да Нату нису нашли, но да ипак 
ечери скоро није било.</p> <p>— Тако ти увек кажеш, примети Мица, теби је свако вече најлепше.< 
кад год их Оберкнежевић посећивао, овај увек би и по коју пошалицу добацио Ержи, којој је то го 
его у Посавини.{S} Са та два места имам увек малера.{S} Ономадне сам, у једном <pb n="357" /> ж 
оће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње, а то је за мене досада и ништа више.</p>  
и писмо из руке његове.</p> <p>— Ја сам увек онај исти, и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, 
ја дика бити...{S} Та ја сам се с тобом увек дичила.{S} И сад се дичим с тобом, дични осветниче 
јанци, која им се сваком даном приликом увек нашла при руци.</p> <p>Пера им саопшти, да је већ  
ндило палила.</p> <p>На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а кој 
мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор Здравко 
ови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</p> <p>Кад остане сам, 
ене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> <p>(„Па зар га има? з 
н шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко 
p> <p>Име је његовога села за њега било увек пуно <pb n="93" /> сребрнога звука.{S} Мислио је,  
меру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био спречен.{S} А сад, од како га је жен 
 саопштио прелазећој публици, а наравно увек је на крају додао и свој коментар и то свагда у ст 
{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чик 
дницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> <p>— Предло 
што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, к 
кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а за небраћу она је увек била страшна. 
 да прогутају.</p> <p>Јевреји, ма да су увек галантни и стрпљиви мужеви, нађоше се у небраноме  
Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изју 
већ неколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај 
о поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p 
закулисног и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници вел 
макао од Стојанкина стана, а она је још увек као прикована, стојала насред собе и устакљеним оч 
једини град на западу, над којим се још увек у пркос вијо полумесец.</p> <p>У Скадру беше у прв 
е је одмицало, али преговори осташе још увек на једном те истом месту.</p> <p>После дугих прего 
и ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>Катарина примивши пис 
p>„Али оставимо то!</p> <p>„Стојанка је увелико забављена националним радом.{S} То те саопштење 
 ју је абортирала.{S} Ти знаш, да ће то увелико интересовати и мене, а и моје и твоје пријатеље 
пођице, ово Вас у мојим очима двоструко увеличава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Кат 
а му гроб — ту вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — 
 се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је,  
ари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ себи и да се  
досади.{S} За тим говори о књижевности, уверава ме, како ће почети роман да пише, и таман радос 
>Кума-Лаза се одазвао молби свога кума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све у 
 Ранко тешко оболео, свако их је тешио, уверавајући их, да болест није тако опасна, и да ако се 
 руским послаником на српском двору.{S} Уверавајући братску владу и седога краља, да се овај, у 
ила химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда и да све испуњава.</p> < 
Обмањивала сам те кад сам ти говорила и уверавала те, да она магична сила, која те је непрестан 
уго су разговарали и Стојанка је стално уверавала Катарину, да брак и срећа у њему зависи само  
 је дошло више Јоциних пријатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било увера 
а од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Веома ми је жао од о 
3" /> у којима се налази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Ваши 
 да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бурне сцене, које су напра 
?</p> <p>— Тројни Споразум није веровао уверавањима грофа Ерентала, да је монархија са Босном и 
личава.</p> <p>Још дуго је Оберкнежевић уверавао Катарину о својим племенитим и искреним намера 
ли, али смо се, за тим, почели полагано уверавати, да старац далеко гледа.{S} Ми знамо, колико  
отавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увераваше господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармони 
> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити добро.{S} Пази  
.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног 
пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> <p>— Сејо моја, 
ри недеље ће Пера бити здрав здравцит — увераваше га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-П 
да неће бити добро, — и по трећи пут га увераваше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити,  
смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га стрина-Неранџа. — А поред тога онај пут је б 
лази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се 
јући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и тренутак у коме се сада  
еки се богами, почели да љуте.</p> <p>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме за 
све то одговарати влада пред народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и 
зоришнога користу, а можеш сад већ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом  
 Ма и најмањи траг да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочн 
и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, да ће овај народ, ослобођен од тешког турског ј 
вог и искреног савезника.</p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и пром 
аше армије испод Једрена.</p> <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и из 
вам набрајам све те неправде, пошто сам уверен, да их свако од вас, браћо, врло добро зна.</p>  
 да вам о томе опширно говорим, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само 
 је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да би и она јадница могла лако и главом платити 
Према његовом изгледу, ја сам био тврдо уверен, да је сумњива личност, ако не баш она, коју тра 
и увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то злочесто време не ће Јованку задржати од  
ништа да вас турбира.{S} Ја сам потпуно уверен, да се Ранко није ни с ким побијо.“</p> <p>„Ал’  
дани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није з 
вари, која се односи на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погл 
и стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба 
 сумње доћи вечерас.{S} А сама сам била уверена, да се спречени били каквим веома журним и важн 
ржати.{S} А и ако је у друштву, била је уверена, да му то неће добро доћи.</p> <p>С тога је пос 
р људи, који би вам баш импоновао.{S} И уверена сам, да би сте у животу погодили стазу којом би 
, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усре 
 сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S} А поред тога рачунај, да 
ну ствар једном већ у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су из 
а објавимо једну радосну вест, коју ће, уверени смо, сви српски кругови са најживљим интересом  
ли на велике српске дужности.{S} Будите уверени, браћо, да је балкански савез готов и да су наш 
{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним оком прати сваки корак тога  
 овога, стављамо Вам на знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према  
ажње и неповерења.</p> <p>Но, пошто смо уверени да наш позив нећете одбити, то на љутњу и не по 
е или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачн 
нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано ту ствар темељно и свестр 
 постепен, готово миран душевни развој, уверење његове душе.</p> <p>Почео је у животу налазити  
х његових и безначајних одговора стекла уверење, да ни Пашић ни његови пријатељи нису заборавил 
 ове се речи Ната примирила и стекла је уверење, да њен баба није онакав, за каквог је држала.{ 
 о њему би се морало знати, а његово је уверење, да је морао негде у сукобу са Арнаутима погину 
олико за сад ради знања.</p> <p>Примите уверење наше оданости према таковом родољубивом раду и  
егија смрти“?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се 
 довољно, да ваши меродавници даду мени уверење да прихваћају мој план, и да пристају на услове 
После ваших исцрпних говора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога,  
ву личну команду, онда је стекао поново уверење, да у држању српске владе нема ничега закулисно 
ије „Легија смрти“ створила — рече — то уверење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и  
 сасвим болна, сама себи забила у главу уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пиј 
могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде обазрива.</p> <p>Иза  
, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може му бити брат и искре 
ања о престолонаследниковим националним уверењима.</p> <p>— Па зар ви нисте знали, колико је он 
инило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што с 
ужје реши питање Скадра.</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер  
ну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на своју руку, јамачно,  
ла, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин муж не воле 
инара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је одјурио ка госпо 
> <p>Доктор опет погледа девојку, да се увери — није ли се, ваљда, он преварио?{S} Опипа пулз р 
е ће ли му ко откуда у сусрет и, кад се увери да нема од кога сакривати очи, пође даље и насумц 
а ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, тако исто и по Натином 
у. — Али — мишљаше Пањимама — да се баш увери о тому, за то још има времена.{S} А, када какви т 
 су после дуже паузе оставили позицију, уверивши се, да им отуд не прети опасност и заузели сво 
која правце води к њезином миљенику.{S} Уверила се о том и Стојанка, но је ипак покушавала и да 
рина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када је предвидела неср 
што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, 
дужег међусобног разговора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа ки 
нила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да је у своме реду, превије га и стави га у ков 
 уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трошаџија а п 
ку попустљивост, јер се и сама очевидно уверила у савезничку неискреност.</p> <p>Пашић је овом  
 патриоте.{S} Ви сте, у осталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се 
вему потребном обавестили, и кад смо се уверили, да је ствар народне одбране и државничка у пра 
ра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обреновић неће извршити заветну ми 
 јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили и нерасположене духове према Вами, да сте верно 
 помоћ прекосавске јој браће?{S} Да вас уверим о поштеним намерама мојим, ево вам стављам на ра 
ка-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.< 
се му сијалицу у лице и сад се још боље уверио да је то баш онај кога већ толико тражи а очевид 
ри у бившој Војводини мрзим, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспос 
етао, као да је нешто тражио и пошто се уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у 
ости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји  
 У току овога рата о том сам се лично и уверио.</p> <p>Одмах ме представио осталим генералима и 
било боја на Косову.{S} Ево си се и сам уверио о томе.</p> <p>— Та, оно јест.{S} Али... мрзак м 
азлози, онда бих вам желео, да се лично уверите о јунаштву Србинову! — Рекавши то, Оберкнежевић 
нџеру.{S} Тако ћете се бар својим очима уверити, да је наша власт завела потпун ред и сваку без 
ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, да је бојазан отуд, јер у томе заузимању тих м 
оје синове у тај свети рат.{S} Могао се уверити, да је само Србину дато то осећање поноса и уте 
и се по некад јавим.{S} Временом ћеш се уверити, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p 
 пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p>Правни 
еће бити добро.{S} Пази па ћеш се и сам уверити.{S} Ја се до данас још нисам никад преварила, п 
аше стрина-Неранџа.— После ћеш се и сам уверити, да ја имам право.{S} А сви су људи таки као ти 
двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се, да се у своме мишљењу овога пута, нисам прев 
познајем стање у овој области, и сад се уверих, да га не познајем, да још морам проучавати, да  
ну код Коларца, онда је оркестар свирао увертиру из „<title>Продане невесте</title>“.</p> <p>—  
 ту њима познату песму, којом су се они увесељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шар 
 тамо бити републик?</p> <p>— Србија ће увести ред и поредак, и онда неће више бити револуције. 
се напатила, да јој се на њеним и онако увехлим образима, могло јасно приметити.</p> <p>По чита 
 положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јованку  
 томе се гнезду радило, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је пон 
га испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од војнич 
гоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше 
/p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радојковић  
p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу 
d> <p>Кад је стражар после девет сахата увече прегледао пругу између Топчидера и Београда, наша 
>Кад се Обркнежевић, после десет сахата увече, вратио кући, пред кућом су биле таљиге, код врат 
ише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до  
даљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, ко сам и ко Вас неизмерно воли.“</p> <p> 
пред вече исећи на парчад.{S} Потражите увече своју милу торту, а кад тамо — снег се отопио.{S} 
ла из постеље.</p> <p>Неранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први н 
/p> <p>— Вечерас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут осл 
зиних родитеља.</p> <p>Најзад је и сама увидела, да нема смисла да остави родитеље, можда би их 
у и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увидела, је да нема смисла да се дуже задржавају.</p> < 
ема јединчету свом.{S} Очито је бар она увидела, да он жали и незнатне трошкове где је у питању 
 а Милана нема.</p> <p>Јадна Јованка је увидела тешку своју несрећу и тврдо вероваше да јој се  
тоје крупне промене.</p> <p>Из писма је увидела, да Оберкнежевић за сада крије и не сме отворен 
уће; јер познавајући обоје, у њима није увидела карактере подложене материјалном незајажљивошћу 
та.{S} Још од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који 
ође и Вас жалим, јер из писма сам јасно увидела, да сте несрећни.{S} У дубље разлоге вашој неср 
або се лаћа рада.</p> <p>Када је она то увидела, престала је да их онако обилно материјално пом 
ве мирно и ћутно поднашали, јер су тиме увидели, да то говори простота и необразованост бугарск 
бар извесне тековине, јер су прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и  
 <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала за тим, д 
ј.{S} Но, ипак доцније се тргао када је увидео, да друкчије није могло бити и да се такој сили  
:</p> <p>„Командант Скадра Есад-паша је увидео, да даљи отпор не користи, те даде заповест да с 
рши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, н 
 се ни најмање свиђало.{S} То је он сам увидео а знао је врло добро да тај његов поступак не во 
то Арнаути на нас пуцају, али убрзо сам увидео, да Арнаути воде борбу са противником који им с  
/p> <p>Ја сам уверен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и 
/p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео, али сад није згодан моменат, да се то питање из 
 претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум да извуч 
ртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првобитни закључак у погледу Ск 
 јер полажем наде да ће и силе европске увидети нашу праведну ствар и окренути други правац и д 
и на бојном пољу, тај је могао видети и увидети, да је Србин од увек био јунак и биће; то наша  
д и при првом разговору, ви ће те одмах увидети разлику...</p> <p>— Судбина Оберкнежевићеве суп 
оград.{S} А кад се сутра вратим с њоме, увидећете да вам не лажем“.</p> <p>Прегледаше му путну  
<p>Још за време анексионе кризе људи су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обух 
а стварање тачнога закључка; а одмах је увидио, да многе ствари треба брзо да се објасне, како  
 које је он знао, да неће бити послато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака. 
ији лежи наша будућност.{S} И владар то увиђа, али га је тешко помирити са неизбежним потребама 
жину, тек је тада изговори.{S} Ја и сам увиђам, да нам се са меродавне стране наноси голема неп 
нас животно питање.</p> <p>Надаље и сам увиђам, да и бугарски представници на мировној конферен 
а знање, иако смо уверени, да и Ви сами увиђате, да будете опрезни према савезници Бугарској, ј 
Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у губер, који је приликом поздрава био одбацио кр 
а се не муче. — Рекавши то, Приморац се увије у ћебе, зацвокота зуби и кревет се затресе.</p> < 
8" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже главе, већ онако сагнут јој мал 
p> <p>Старац није тражио речи у које ће увити ту кобну вест пред својом женом.{S} Он је стао пр 
И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ваздух и тиме олакшао тешко дисање.</p>  
b n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно увлачити грађане у официрске организације?</p> <p>— Ниј 
Мартина је криза била преокрет на горе, увод у катастрофу.</p> <p>Марта је почела душевно сплаш 
лике задатке.</p> <p>Анексиона је криза увод у Кумановску битку.{S} Она је била преображај, а п 
обу и са прозора посматрао тај језовити увод у љуту зиму.</p> <p>Ранко је био уверен, да то зло 
 седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јов 
м стиже и Пера.</p> <p>После поздрава и уводног разговора, госпођа Стојанка му саопшти њихову н 
је намештено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви,  
е владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводном говору опширно изнео политичко стање у коме се  
 блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срчан, у чохано 
пијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу дипломатију, кад би се претпоставило да  
 који ће без сумње, више осећати тежину увреда, које нам силом наметнути тутори наносе, па ће п 
 поздрављају, праштају један другом све увреде и занављају пријатељство, у славу тога најрадосн 
ревеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злурадо смејали ликујући пљ 
ваност бугарског народа, знајући, да те увреде долазе од горе, који су баш били позвани, да тај 
говог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га у 
даде Бугарима, као награду за нанете им увреде за време опсаде.</p> <p>А време је, тако исто по 
у се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недеље Јованка, 
 да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и поштује.</p> < 
мени онакву женску, која Вас није никад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — 
одлазити, јер по његовом схватању га је увредила.</p> <p>Премишљајући тако, најзад је дошао до  
ла да остави родитеље, можда би их овим увредила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са з 
 да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n="626" /> <p>— Мислит 
н живот и будућност.{S} То ју је дубоко увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе 
е.</p> <p>Изостанак Ваш јако би нас све увредио и тумачили би као знак непажње и неповерења.</p 
о, да то не би било лепо, можда би тиме увредио своје прве суседе, с којима је он тако лепо жив 
“ рече Лазаревић „ако сам вас те вечери увредио, но помислите и сами: био сам грдно ешофиран зб 
 отворено признао.{S} Но, да не би жену увредио, а касније, да му не би пребацивала, да је жали 
а била, можда би њоме само могао нанети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе 
авек.{S} Опростите ми ако сам вам нанео увреду, али вас још увек поштује</p> <p>Јова“.</p> <p>К 
вит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да би донекле госпођу Предраговићку из 
ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћег разговора о које чему Кат 
S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више него кад му је брат или син п 
 неправде, тај се мора до дна душе наћи увређен.</p> <p>Нећу овде да вам набрајам све те неправ 
е, који је ова због предаје Скадра била увређена и колика јој неправда нанесена.</p> <p>Из нови 
 Добро смишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, т 
у неком дивљом оштрином.{S} Беху љути и увређени до крајности.</p> <p>Када се присутни мало при 
ничку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, Милошем Обилићем.</p> < 
је под кључем. — Рекавши то, Радојковић уврне сијалицу и изађе из Главне Полиције.</p> <p>Кад ј 
подин мајор!“ а млађи се официри и сами уврсташе у коло.</p> <p>Јесте видели ту лепу, оригиналн 
— Боже сачувај!..{S} Мене не би требало уврстити у ред такових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога 
времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање п 
<p>— Ја ти не могах ни ока склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао  
на то пристали и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометк 
ложености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепну неколик 
 шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу количину ваздуха у себе рече:</p> <p>— Е, 
 n="543" /> неприметно одмахнуо главом, увукао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и о 
ишта природније, дакле, него да се Воја увукао у срце Софији, која и неимађаше никаква познанст 
и неодложна дужност гонила, тај се свак увукао у топлу собу и са прозора посматрао тај језовити 
</p> <p>Подигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одм 
а се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радознало Стојанка.</p> <p>— Сакр 
од својих власти мисију да на тај начин увуче у нове неприлике како нашу владу тако и нашу браћ 
ају ноћу, и саветоваше ме, да се у кућу увучем.</p> <p>— Па како се увуче у орман? запита радоз 
p> <p>— А од куд, бре, нађе да се овамо увучеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео,  
 бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb 
свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, којима прва а по гото 
и трага каквом подозревању.{S} Свесрдно угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захва 
 им помогнем...</p> <p>Када је дошао на угао, где се налази радња <pb n="487" /> Марића, ту скр 
има.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и поручи каву; по том узм 
ије рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири велики европски рат.< 
ће за два дана наступити.</p> <p>Аустро-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> 
н, Србин, велепоседник.{S} А можда је и угарски племић, који је примио оно ексклузивно, поносно 
а мир, а нарочито Русија.</p> <p>Аустро-угарски министар иностраних дела гроф Ерентал изабрао ј 
канцеларију. — Велепоседник сам у М., у Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да зах 
.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарској, где имам велик посед — одговори странац озбиљ 
о је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орло 
меном Вељко Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у спора 
поуздана, а анексија ће Русију и Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У то 
дан и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак  
S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје место и опе 
 а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у пепоницу која је била стојала на столу 
цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p>Кад се Јованка поново примирила, убриса 
ет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки 
 Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан.{S} Један покрет, само једна реч, разн 
ом преговора са опсадницима је постигао углавном споразум о предаји Скадра и вратио се у град д 
 маши руком за новчаник и ствар је била углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано,  
 му овом приликом не могоше убити његов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов полож 
 наше за њихову корист.{S} То ће подићи углед Србији код њених савезника.{S} Је ли, Жарко?</p>  
у у јавности нападали, годинама сте јој углед у народу убијали, годинама се нисте разликовали о 
дређеном непријатељском намером Србијин углед у свету систематски рушили.</p> <p>Др. Милованови 
Премда се није добро осећао, ипак, када угледа оваке миле госте, прикупи сву своју снагу, граде 
уже! — такође зарадова се Приморац, кад угледа бата-Лазу, и полети му на сусрет.</p> <p>Другови 
>Не потраје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о  
о потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа матер која се враћа са вашара. — То је Матија, д 
ко лупа.{S} На његово велико изненађење угледа своју жену и њезину тетку, који су тога јутра до 
у двориште, и на њено велико изненађење угледа пред собом Катарину...</p> </div> <pb n="680" /> 
 велико изненађење у непознатој прилици угледа онога, кога већ три дана неуморно тражи по читав 
а Мађарица са села.</p> <p>Када је Ержа угледала Оберкнежевића, беше се јако изненадила.{S} Она 
ла са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате више нема, било јој је као 
оз винограде и воћњаке, па сам, у зору, угледао моје село међу бреговима.{S} Ох, како је лепо!{ 
ио у Београд, али се радовао, кад га је угледао.{S} Бели се Београд, а у палату друштва Росије  
ас подсећа на убогу постељу на којој је угледао света Син Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окиће 
 да им је Србија идеал земаља, и ако не угледаше прво сунца у њој, желим, нека у њој гледају но 
 се маса кренула пред двор где је један угледни грађанин београдски поздравио краља Петра.{S} К 
је било присутно више званица такође из угледних кућа битољских.</p> <p>На вечери поред осталих 
 Ја држим, да је Ната у једној од наших угледних кућа.{S} Ту је она као своје.{S} Воле је, јер  
 у ослободилачком рату.{S} То је на ову угледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сма 
је Милан одвео Јованку у једну приватну угледну кућу, где је примише раширених руку.{S} Јер им  
е пут ослобођених српских крајева.{S} У углу једнога купеа скупила се Јованка, а према њој седе 
p> <p>Јованци клоне глава на јастучић у углу купеа.{S} На бледом лицу јој беше исписано одрицањ 
дно царство, које је више од пет векова угњетавало и таманило српски живаљ у романтичним, старо 
 у бој против петстогодишњега душмана и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому с 
јанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслужио је посебну јуначку песму, д 
г мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је остало на сво 
у и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S} Само ћемо споменити да је кишовита и 
ао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> </div> <pb n="319" /> <div type=" 
/p> <p>Само српском робљу под Турчином, угњетеној раји, више од пет горких векова беше забрањен 
 Бугарима.</p> <p>Истина, у савезничком уговову та помоћ није предвиђена као и остале помоћи у  
жи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршеним од стране савезника Бугара, па 
то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу кон 
ика Бугара, па с тога сматра, да кад је уговор прекршен од стране Бугара у погледу снашања жрта 
преговори још у току!</p> <p>— Да ли је уговор готов и потписан, тачно се не може тврдити, јер  
ом? рече изненађено Стојанка.{S} Зар је уговор већ готов?{S} Зар су преговори <pb n="167" /> за 
агласио је даље у своме говору, да онај уговор који је склопљен пре рата, нема важности у погле 
леду поделе освојеног земљишта, јер сам уговор је стављен ван крепости од стране Бугарске, пошт 
предвиђене, природно је, да и она тачка уговора која говори о подели територије, мора се ставит 
 оне обавезе и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> 
Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ око Јед 
иво, да се и Србија не може придржавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</ 
ужје реши; тада је српска влада и преко уговора дозволила, да и српска опсадничка војска учеств 
угарски генералштаб је накнадно и преко уговора затражио од Србије ту ванредну помоћ, коју им ј 
да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак и са Лазаревићем.</p> <p> 
 се једно другом допадају.{S} А верење, уговорише, да ће се обавити у К., где ће Радојковић доћ 
а места која су данас у српским рукама, уговором означена као спорна и такова се тек након окон 
епановића, а на то све Србија није била уговором обвезана.</p> <p>Нагласио је даље у своме гово 
жавати уговора у погледу поделе како је уговором предвиђено.</p> <p>Ова одлучна и мушка реч срп 
у чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни предвиђене.</p> <p>Надаље вели:</p> <p 
 жртве од Србије, које такође нису биле уговором предвиђене.</p> <p>— А када су веће жртве подн 
е захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ с 
то је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обавезни, да их новчано помажемо, п 
савезница, Бугарска, која је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овог 
вари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо били обав 
нела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити награда он 
е поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тачка уговор 
 нас пак ствар стоји противно.{S} Према уговору ми смо се обвезали на много мање, а у ствари да 
врло добро знате, да су се Бугари према уговору на много више обавезали, а када се загазило у р 
ар, пошто је примирје већ истекло према уговору.{S} Да сам за ово знао, да стојимо пред тако од 
а.{S} Они ми рекоше, да по међународном уговору, као војни бегунац, не могу остати у Београду,  
досмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је х 
виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском? рече изненађено Стојанка.{S} Зар  
, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У уговору са Бугарском?  
о радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни заплет није далеко.{S} Русија, Франц 
е пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише  
ти да се нагледа Београда, где се осећа угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мал 
 бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев кревет рече:</p> <pb n="508 
е потраја дуго и ми смо се били добро и угодно сместили. <pb n="511" /> Положај за нас не може  
дала руку.</p> <p>У тому замршају мисли угодно га дотаче љубазан глас Стојанчин:</p> <pb n="408 
намо, састају се у кафани и проћеретају угодно.{S} Питам Јову: а интересује ли се тај господин  
братом у њихов дом.{S} Нуђаху јој сваку угодност.{S} Задржаваху је на који дан, да им буде мила 
 враћала.{S} За свакога је имао по коју угодну реч.{S} Ако се у његову друштву заметла каква ша 
ка, а да бар једног гладног и жедног не угостим.{S} Звао би и сироте сељаке на вечеру, јер у на 
остити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу б 
 <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу 
обрих људи у Митровици, како Муса не би уграбио Спасенију на путу у село.</p> <p>У селу се неко 
. помагајте... однесоше... аман, браћо, уграбише Спасенију...</p> <p>Комите потекоше за зликовц 
вим спустила, били су од пића већ доста угрејани, па су се поново сетили Косова и погибије цара 
 она језа“ — одговори мати — „и када се угријао, онда је настала ватра.{S} Бунило па бунило.{S} 
 се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке пр 
 <p>У том стиже командант пука господин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен 
крију у канцеларију, где му се господин Угриновић представио и провео са њиме у разговору некол 
писани списак остане нама.{S} Командант Угриновић се потпуно сложио са мном.{S} И када сам доша 
вај се вратио натраг.{S} Са командантом Угриновићем предузео сам, да саставим списак имена свих 
да веле, ако Србија избије на море може угрозити њиховим интересима јер би тада Србија у Драчу  
а страда ни крив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер  
="41" /> <p>Европа и влада су је најзад угушили и народ се, после пола године, морао умирити.</ 
овићка. — Понос Српкиње за свету ствар, угушио би ми бол матерински.{S} Ал’ овако, тешко је гле 
пре рата радила на томе, да се Катарина уда за Боривоја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа 
бацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?</p> <p 
ла, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклап 
 <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешк 
 сведоџбу, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! 
чествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију.</p> <p>Све су то биле радње од замашног 
остаје сјајно и лепо... принцеза воли и удаје се за књаза...</p> <p>Разведрило се сасвим.{S} Мл 
 Да није наумио да опет поквари кћерину удају?</p> <pb n="480" /> <p>Матери се намећу најстрашн 
ува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је 
пошла за каког газдачког сина?{S} Да се удала за недрагог?..{S} Еј, родитељи, родитељи.{S} Није 
ој се навршило осамнаест година, она се удала.</p> <p>Није много бирала, него је пошла за човек 
спала на оваке богаље!..{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а он 
 — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидила.</p> <p> 
рши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и стадоше га п 
е да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> <p>Бата-Лаза се диже, пожеливши „збогом“ сви 
иколићем, после краћег времена и она се удали, јер им сутра ваља подранити да дођу у сватове, ј 
ка и одмах отвори писмо.</p> <p>Ната се удали.</p> <p>Стојанка видећи да је сама, поче полуглас 
уком, у знак да му не треба, а дечко се удали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио 
ону жељезничке станице сузних очију.{S} Удалила се са перона тек онда, када је жељезница протут 
пред главне српске трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" 
дубоко га је коснула, окренувши му леђа удалио се од њега с уверењем, да Бугарин никад не може  
венио као паприка, не рече им ни збогом удалио се из каване залупивши врата за собом.</p> <pb n 
у улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка је остала сама дубоко замишљена.{S} С в 
инов захтев коло престаде, музиканти се удалише а са овима се и маса света растурила својим кућ 
ом, а по том се дигоше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да и 
 покупе бегово оружје са ћилима и да се удаље.</p> <p>Туркиње тек по одласку војника дахнуше ду 
е временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, да вас заборавим, за навек.{S} 
сао, да и ако је њезин брат тако далеко удаљен од ње ипак то није далеко, и она земља није више 
е савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији али све поузданији крици наших чета разлегали 
 зачу се од Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тог 
амо романтички поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахати 
ен ока тамо, али су се Арнаути већ били удаљили, и комите нађоше само Петрију, како очајно кука 
го волите.{S} Дођите, а кад се, за тим, удаљим, пођите за мном.{S} Сутра ћете се увече уверити, 
ор.{S} Замолим његову екселенцију да се удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, с 
ј се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања  
во кад плати.“ Те се после овога полако удаљују од тога стола одлазећи за други.</p> <p>Мрак се 
м; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси познавао.</p> <p 
боко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храб 
омотиве, или да се живо настави, ако је удар од људске руке а тупим, смртоносним оруђем.</p> <p 
дговор, па да се ислеђење заврши ако је удар од локомотиве, или да се живо настави, ако је удар 
ева потресла до дна душе; и кад се први удар стишао, она је почела живити само за оно, зашто је 
S} Колико је Српкиња задесио већ и тежи удар у овом рату!{S} Видела си како побеђују свој бол и 
ав непријатељ не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та запо 
у да помогне, кад <pb n="256" /> главни удар наступи, кад рушење, које ми се у овој силној сред 
друженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану свом, да ослободе своју још неослобођену бр 
Какво је то тупо оруђе? да ли је то био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га ј 
 <p>Ја сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој  
ни утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво  
 то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!..{S} Верујте госпођо не!...{ 
едног народа, двеју братских краљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се 
н ока видиш сад једног, сад двојицу где ударају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу 
лних љубави и љубавних авантира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="1 
ловановића, називали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се з 
рету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, приватних болов 
је.</p> <p>Лаза је, сретан и задовољан, ударао у тамбурицу, певао је, а мала, обла, топла и сла 
ска артиљерија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути 
ре високо.</p> <p>Када земља тупо стаде ударати о сандук у гробу, Јован је немо гледао тамо, гд 
?</p> <p>Ранкова живахност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљ 
.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало 
пских батаљона који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми 
ине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би се те будале верити 
и заправо, све дотле, док напослетку не ударе главом о дувар.</p> <p>— Та, ћути, кад те лепо мо 
за големим губицима; како јуначки сносе ударе своје судбине.{S} Не малакши, злато моје.{S} Буди 
 и о њему говорило, камен темељац му је ударен једне вечери у салону госпође <pb n="42" /> Стој 
, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен којим другим делом локомотиве?</p> <p>— Да је ло 
 <p>Стојанка прими писмо, на којем беше ударен жиг војне поште у Скопљу.{S} Она се, нехотице, о 
 локомотиве?</p> <p>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је не 
а и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишљала о првом суко 
/p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, и тек кад је дошла пред Батајниц 
 апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари петом о пету, избацивши прса, очи исколачи те му  
и кад виде онесвешћену Јованку, девојка удари у вриску и лелек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси  
ко!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсече.</p> <p>— А да није ударен кој 
<p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анексије понудила је Турска саве 
на армија је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје 
мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо опанак и да га д 
рзнуло, ево, овде — одговори Бачванин и удари с дланом по десној листини. — Донеше ме овамо у б 
p>— Богме и ја остајем овде - рече он и удари дланом по колену.{S} Још ћу ја дочекати прилику,  
е било још ниједног дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од с 
Божин, и у другом тренутку, регби, гром удари у турску караулу.{S} Врата се разјапише а из кара 
лобођени народ наш.</p> <p>У овом трену удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, 
 ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви у образе.</p> <p>— Надам се, рече Лаза 
могао дати разлога, зашто плаче.</p> <p>Удари силан талас о срце, и срце не може да одоле.</p>  
 невољи нађе.{S} Заобишла непријатеља и ударила на њ као кобац на јаребице.</p> <p>Арнаути се з 
ивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?</p> <p>То је била тајна, коју је в 
ме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} 
г „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико звоно, да постоји тајна организација  
ашим, а ја, као да сам голобрадо момче, ударио у жице разнежене љубави.{S} Опрости; нехотице са 
и је просвирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није  
тана нехотично је избио на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А п 
у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — пр 
ом Вукотићевом, тај је прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> < 
 било то с каквом тољагом или с левчом, ударити на првог Турчина, па ћу тако доћи до турске пуш 
 донесен.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је дос 
 бачваика.</p> <p>Они онамо код прозора ударише у смех, а Стојан се покуњен врати друговима, да 
ну.{S} Био је некад осетљив, па му сузе ударише на очи, јер је осетио, да је писала она.</p> <p 
авко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко, то траг 
азјапише а из карауле покуљаше Турци те ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда ста 
/p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је могао себе изаб 
у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојанка примети:</p> <pb n="456" />  
а, него мучки, 1. октобра, изјутра рано ударише са својим трупама и множином околних Арнаута на 
редовима људи и слабића, који под првим ударцима душевне борбе малакшу и подлежу.{S} То нису љу 
 Иван око седам сахата отишао код младе удате жене.{S} Она му је на прозору дала знак, али су г 
к, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја 
а при својој одлуци, да треба и мора се удати, јер остати у данашњем друштву девојка, оплакиват 
стави стрина-Неранџа, да смо је требали удати у ону газдачку кућу у Сентомашу; али неће, па нећ 
рого одгојен младић, али је волео жену, удату, младу жену.</p> <p>Која је то?</p> <p>Једни су р 
од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{S} Из његова писма видим, да је  
 извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косова Поља ка крш 
 тешко — здраво тешко.</p> <p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив  
 одузети.{S} На наоружању морамо радити удвострученом снагом, а за нас угодан међународни запле 
</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре послед 
 промрзлости.{S} А њезину бригу и терет удвостручило је писмо које је добила од свога вереника, 
 Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога на 
еднолику природу.{S} Је ли у тому имало удела оно необично понашање Софијино и она тајанственос 
аој мени, сињој кукавици, ако ми те зао удес снађе, ако ми паднеш, рањен, у душманске руке; ако 
азуме се са њом, те у Катаринином парку удесе вечерицу, на коју позову и Оберкнежевића.</p> <p> 
/p> <p>Мајорица Мара и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, 
а тим, наговоре на писање романа, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> 
а живота.</p> <p>Сутра дан се пред вече удесио, закитио се сунцокретом, па пред Москву.</p> <p> 
вати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада с 
дар Гњаватор, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, госп 
, а ми ћемо мушке главе већ удесити.{S} Удесиће то мој Жика Пуце.</p> <p>— Ах, господин Оберкне 
 томе и своју спољну политику морају да удешавају.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној  
 Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> < 
ох, коме је већ напред јављено, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишин 
ети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слушала ту исповест Српкиње девојке, а на крај 
чину руку, протегну два-трипут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси  
, него је држао, да му пише каква млада удовица, која је жељна живота.</p> <p>Сутра дан се пред 
ection" /> <p>Госпођа је Стојанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна ј 
зориште.{S} Нарочито, од како је остала удовица.</p> <p>Смрт је мужевљева потресла до дна душе; 
тка Оберкнежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма к 
ксера деци подели.</p> <p>Кад дође мати удовица ради рекламације сина од војске, па одреши из р 
тује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе удовице, увидело је све то, па је свом силом настојала  
рових и ватрено задрма нежне руке лепој удовици.</p> <p>Стојанку прели језа а у срце јој текну  
мном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отме 
оје смо једне ноћи видели на састанку у удовичком салону госпође Стојанке, остао је у Београду  
ашање рубља онамо.{S} Тој њеној жељи је удовољено, и она је, тим путом, с дана у дан одлазила с 
 овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољи поменутој жељи јавнога мњења.</p> <p>— Могу вас 
исповедити, господине, да нисте потпуно удовољили жељи јавнога мњења.{S} Али, ја сам, лично, ип 
 ево ме дођох к вами да дужности својој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хв 
 који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је 
ала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, своме јединчету, које јој беше  
положаја свог, мора свакој њиховој жељи удовољити, па макар се то косило и са сопственим и живо 
е је Оберкнежевић којом таком пошалицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Е 
p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p>Кад се једно пред вече каплар Ра 
ао да добише крила закликташе:</p> <p>— Удри Митра!..{S} Весела ти мајка!..</p> <p>Сирена телеф 
а јача од града најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску 
се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.</p> <p>То је посведочила  
најтврђега.</p> <p>Како удружена браћа, удруженом снагом сломише вековну турску силу и учинише  
канска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и зададу последњи удар тирану св 
а трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, где је у оно доба бил 
е постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану, можда раде на пер 
>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић 
, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?..{S} Кам 
весних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није давала мира 
А</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпи 
најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="sub 
зносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се  
> <p>25.{S} Официр не сме правити тајна удружења, али тајна братства могу постојати, ако служе  
АВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, 
ним тренутцима мора да се одржи седница удружења.{S} Стрепила је, да није дошло до извесних нес 
о је дан, када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим 
тала.</p> <p>— Па пошто су редови нашег удружења проређени — настави Борисављевић — мислим, да  
ше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захори се са свију  
 и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копреном прикривено, како  
о, да је постојала намера једног тајног удружења за извесним поремећајем.</p> <p>Лазаревић му д 
о, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку неприј 
ам се нашао са извесним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би  
 по подне посети неке поверљиве људе из удружења, који се налазе у Београду, <pb n="631" /> те  
а Михајла.{S} Све корпорације, савези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омлади 
адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутра дан у  
 примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данашњем скуп 
слова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конферен 
за онај дан, када буде заказан састанак удружења, јер онда не би тај састанак могао икоме упаст 
ли су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и евентуал 
сеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час оп 
ласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Борисављевић — извршило је своју зад 
 и преокрета на Балкану, сматрам, да је удружење сад и сувишно, јер српски народ у овом ослобод 
</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удружење у живот приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p> 
нтерес наше отаџбине.{S} Па и само наше удружење је било противно њему и његовим људима, јер см 
рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење, које по режим може бити врло опасно.{S} Офици 
 тим, се силно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се  
има доказао министру, да је једно тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један оп 
, официри су начинили неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дозн 
вом из Софије, где постоји слично тајно удружење.{S} Оба удружења спремају преврат на Балкану,  
у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме оф 
> <p>Пети извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против ради 
 <p>Трећи извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије 
уди су увидили, да треба начинити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радит 
које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То удружење ће бити озарено зрацима великог народног идеал 
, заслужили сте неуморним радом у нашем удружењу, које је дало подстрека, распалило и разбудило 
 својих синова.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња ро 
д стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово изненађење и за 
е Ранка из оних мисли у које се он тако удубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један  
неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушкама, сабљама, <pb n="6 
p> <p>Већ је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— 
ћала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писмоноша баш тога тренутка 
Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато  
у тренутку, када је села за писаћи сто, уђе Анђа са писмом у руци:</p> <p>— Госпођо, писмо сте  
дан покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и в 
која му је врата откључала и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, 
говори Ержа и пропусти Оберкнежевића да уђе.{S} Но, овога јој тренутка не би <pb n="558" /> мил 
отворивши врата и пропусти бата-Лазу да уђе.</p> <p>— Матија!..{S} Брате рођени!.. — кликну бат 
 <p>Стојанка отвори прозор и рече му да уђе, јер врата нису закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Ми 
иса рупцем две крупне сузе.</p> <p>Анђа уђе, носећи слатко.</p> <p>— Анђо, рече Стојанка, ово ј 
ј цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полако изведе.< 
и нико да жалости.</p> <p>Поручник Воја уђе нагло у собу.</p> <p>— Их, ала их побисмо!</p> <p>М 
мита!{S} Комита!</p> <p>Потпоручик Воја уђе.</p> <p>— Нареди пива!</p> <p>Воја оде и врати се с 
 мама?</p> <p>— Ево је.</p> <p>Пањимама уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно 
у стизали гомилама.</p> <p>Једнога дана уђе једна средовечна, снажна сељанка са големим завежља 
це јој подиже руку на кључаницу и — она уђе у прву собу.</p> <p>У тој соби беше десет белих пос 
 и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никада нашли.</p> <p>Док су дор 
ловић Вељко — представи се странац, кад уђе у капетанову канцеларију. — Велепоседник сам у М.,  
Не знам.{S} Причај даље...</p> <p>— Кад уђе, право мени пође.{S} Стаде пред мене, дрско ме погл 
утио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Глед 
е с прстом у звонце.{S} Из побочне собе уђе један детектив.{S} Радојковић му рече да отпрати ст 
Јованчина већ није могла издржати да не уђе у спаваћу собу своје госпођице.{S} Бојала се да јој 
е запитати:</p> <p>— И још никако да се уђе у траг тој сиротој девојци?</p> <p>— Баш сам ономад 
{S} Ја долазим к Нани сваки дан, а јуче уђе и госпођа Стојанка у Нанину собу па нам рече:{S} Ет 
д кад га само тражим! —рече бата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га преду 
доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрина-Неранџа.</p> <p>— О, баш сте ми добро дошли, 
>Баш у том тренутку отворише се врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, 
вши то, лекар Николајевић обриса ноге и уђе у предсобље праћен старим Предраговићем.</p> <p>Кад 
 Арнаутима — помисли бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Б 
а говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, па се окери кревељити, а не мож’ га разумет 
ловићу, настани молим те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што мог 
ше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да је Приморац у јакој гроз 
/p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе п 
ожи га на њ.</p> <pb n="468" /> <p>У то уђе девојка са посуђем на служавнику, да поставља за ве 
 Их, ала је празан Београд.</p> <p>У то уђе и Пањимама у Софијину собу.</p> <p>— Гле — рече — а 
а тим стаде наново плакати.</p> <p>У то уђе у собу и Пањимама, зачуди се, а кад јој Мица даде р 
та.</p> <p>— Слободно!</p> <p>Плаховито уђе младић плав и плавих очију.</p> <p>— Слуга понизан, 
сно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p>— На служби господине!</p> <p>— Деде Тихоми 
ед Скопље...</p> <p>Послужитељ Светозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <p 
ано по нас неповољна“..</p> <p>Светозар уђе у кабинет министров.</p> <p>— Господин је Пашић, ре 
погледа Ната око себе-</p> <p>У тај мах уђе и Анђа.</p> <p>На питање Натино, Анђа је одговорила 
усти, рече Стојанка, оца Тому, да одмах уђе.</p> <p>Стојанка му се обрадовала, јер је знала, да 
итаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, си 
де си?</p> <p>Нико се не одзива.</p> <p>Уђе у салон, и на лицу му се показа пријатан осмејак.</ 
p> <p>Мица је гледаше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Н 
разије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, уђем у кавану и летимично разгледах по њој, не би ли оп 
мњив.</p> <p>Испнемо се на први спрат и уђемо у број осам где је он преноћио.</p> <pb n="651" / 
е је он преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био о 
ве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђоше, а он стао на сред собе па отвори:</p> <p>— Преко 
/p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао.{S} Место јаук 
едан од зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S}  
</p> <p>Када је било време поласка, они уђоше у вагон а одмах затим воз се крену пут Београда,  
непријатељу смрт!</p> <p>После тих речи уђоше у салон три страшна, три опасна типа у комитскоме 
е, јавише ми из врачарског кварта да му уђоше у траг али да се вешто извукао, но надају се, да  
к имао велике губитке.</p> <p>После њих уђоше у акцију осми пук првог позива и тринаести пук др 
тим, врати, а Оберкнежевић и Ђока Јарац уђоше у стражњу собу мале куће, где је Светислав под ки 
 у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постариј 
p>— Којим?</p> <p>— Најстаријим.</p> <p>Уђоше у салон.{S} Она га понуди, да седне.</p> <p>— Па  
о било у Турској.{S} Арнаутски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу,  
ор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарена а очи севаху неком дивљом оштрином.{S} Беху љут 
итиште јој врео пољубац на њен румени и ужарени образ који је горео у ватри.</p> <p>— Девојко!. 
 под Једреном ни појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од 
таху у парампарчад.</p> <p>Страхота — и ужас на све стране.{S} Тај дан је стао доста жртава са  
ерације.</p> <p>Под Једреном беше прави ужас од зиме.{S} Многи војници се просто посмрзаваше.{S 
 скота на бајонет.</p> <p>Борба је била ужасна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се св 
 полете из тога плотуна.</p> <p>Настаде ужасна паљба са српске стране.{S} Падају Арнаути један  
руци кад помислим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кр 
имљива пригода у Скопљу</head> <p>Поред ужасних тешкоћа, зла времена, непрекидних бојева, — срп 
нежевићкина, нека стара богата удовица, ужасно је мрзела Оберкнежевића.{S} Она писма која је Об 
на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на 
видео, да овај неће да одговара, био се ужасно наљутио.{S} Поново зазвони и жандар уђе:</p> <p> 
ш</head> <p>Концем јануара месеца, беше ужасно јака зима.{S} Нарочити на оним местима, где се т 
гору.{S} Густа руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окре 
мијом престолонаследника, која је онако ужасно сатрла турску силу код Куманова.</p> <p>Кара Даг 
усти ту страховиту вест која га је тако ужасно преобразила.{S} И напослетку је она сама прибрал 
и охладни према мени..{S} О, то би било ужасно!..{S} Ја после таког удара не бих могла живети!. 
ска пешадија на бајонет извојевати, под ужасном ватром турске артиљерије.{S} Седми и осамнаести 
 борио поручник Алексић.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло п 
вила на згодним положајима, отпочела је ужасну паљбу против турских трупа, које су са азијским  
само да се дође до истине.</p> <p>— Оно уже, са којим су покојнику биле ноге везане, није дакле 
 — гурне га стрина-Неранџа, која се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којека 
ељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је ужива 
ле су испод колена завезане парчетом од ужета, а нешто на страни биле су две крпе, једном је, и 
Апсолутно није из моје куће.{S} Сва сам ужета прегледао, и ни од једног ни парчета није отсечен 
 делу и убили.</p> <p>Ноге су му везали ужетом, да га лакше носе; главу су му везали крпом, кој 
ићем.{S} А мало доцније иза ових дође и ужи збор војне музике.</p> <p>Из куће је допирао јаки и 
ко је лишће свеже, како, ко нешто живо, ужива на погодном времену и како се лоза развија напред 
и добра, то је остало на свом гнезду да ужива слободу, да се радује новом животу и да одаје Хва 
га дана.</p> <p>Једна руска особа, која ужива велико поверење краља Николе, опазивши расположењ 
и робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у 
 молим те, како је та лоза сретна, како ужива, као да је нешто живо, како је нешто гони напред, 
 Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S} Него говори.{S} Н 
оји не треба мирно да спавају.</p> <p>— Уживај ти само Росићу.</p> <p>Росић се наже и поче пити 
јишту.{S} Нема им тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, 
.{S} Она је била свагда послушна кћи, а уживала је за то угађање и мажење својих родитеља, који 
има видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој до 
епријатеља на Косову, стизала онамо.{S} Уживали смо у тактичном маршу и одличном држању наших н 
а је мезимица била Мица, у којој су сви уживали.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвн 
, спази писмо на столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драг 
лико кибицера, који критикују игру и са уживањем и неким неразумљивим задовољством прате ток иг 
а слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Недићевој Нат 
ко у официрском кору тако и у двору.{S} Уживао је нарочито поверење наследника престола Алексан 
 упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не морате ви нас сматрати робињама својим.{ 
ерадећих Арнаута стварати људе, који ће уживати сва људска и грађанска права, али ће за то мора 
 твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима познату песму, којом су се о 
 у њихов развој, њихово напредовање сав уживи; млади се лепи петао развија из душе његове.</p>  
чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у памет само она голема зграда, у којој има т 
мишљање мајорових речи које јој, дубоко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше  
еренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласовима, који круже  
као онесвешћена.{S} Милан и Стеванчевић ужурбали се око ње, не знајући како да јој помогну.{S}  
"551" /> сијалицу по сијалицу, ситним и ужурбаним корацима је јездио пут стана лекарева, од ког 
очи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће  
ко митраљеза.</p> <p>Настаде грозничава ужурбаност.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и  
је „<title>Лепа наша домовина</title>“, уз бурно клицање масе.</p> <p>Непрегледна маса света од 
намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, да напу 
, митраљеском и пушчаном ватром падине, уз које су се Срби морали пузати као козе.{S} И они су  
ше и опростише се и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали 
зничкој станици, а оданде их ратни воз, уз песму и клицање, одвезе пут Косова.</p> <milestone u 
али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благодарности, опраштала би се о 
ли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву другу воли?</p> < 
и у какву замку непријатељску, наравно, уз какву богату награду.</p> <p>Но убрзо се разведри, о 
најстрашнијим бојиштима Европе и гинуо, уз толико пута понављано празно обећање, за туђу корист 
добравајући у главном владину политику, уз извесне напомене адресоване на владу.</p> <p>Сад пак 
на поласку захвали на исцрпном причању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити 
нух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч  
?</p> <p>— Воли, врага!{S} То је онако: уз пут ружо, уз пут перунико.</p> <p>— Ваљда какву друг 
не ода тајну свога срца. <pb n="446" /> Уз Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрск 
о, весело смејало, увече <pb n="229" /> уз тамбурицу певало, и само је понекад избио уздах из ј 
го да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Н 
одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи у помоћ!.. 
обровољне резне прилоге за рањенике.{S} Уз њу је запослено било у том одбору још осам врсних Ср 
сности пред којом би он оком мрднуо.{S} Уз његову команду као да и јуначки дух његов улети у св 
стељи седи писар Пера из његова села, а уз њега се приљубила Недићева Ната.{S} Перина глава сте 
 ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p> <p>„Знак, да га главобоља  
 — Заједљиво јој добаци Оберкнежевић, а уз то се привидно насмеши да ова не би приметила толику 
-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ имам једно 
рамени и седе на понуђену му столицу; а уз то јој добаци акцентирајући сваку реч:</p> <p>— Бога 
аче к Нади, па се и са њом рукова.{S} А уз то ће, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти т 
пут, камо ће се бавити три недеље.{S} А уз пут рачунали су да сврате у Београд код Стојанке, ко 
ну и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи и већи разлог ме је 
ега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме суп 
локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „поп Миле“.</p> <p>Ниј 
пређе.{S} И раније је у његовим писмима уз ведрину било бола, али бол је саде све јачи и јачи б 
прилику, те да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено 
аман да рекне »ех, роман са свескама па уз сваку свеску слика ма и од Жике Пуце, то би био поса 
з воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која беше закрчила све у 
ћи уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине бал 
 уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова радом Ви сте уверили  
рпски војник има срца и снаге да подиже уз пук и спасава напуштену децу оних крвопија српских,  
овала у Београд лађом из Земуна и да је уз њу била нека непозната госпођа.</p> <p>Пред вече се  
ј акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом.</p> <p>Србијин се официрс 
у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, лепо те  
отајно договарати да се дигну на оружје уз припомоћ неких, опет, којима <pb n="566" /> такође н 
ба мрзи!.. — По том се још више припије уз стрина-Неранџу, која овога пута осети истински терет 
 на бојном пољу, борећи се са нами раме уз раме.{S} Онима, који осветише Косово; <pb n="696" /> 
а га једним покретом руке спречи у томе уз напомену:</p> <p>— Може бити, да је оно деликатне са 
шла сам — рече Јованка, радосна — да се уз тебе борим за слободу наше браће.</p> <p>— Живела на 
инама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико интересовање присутних, кренула локомотива.</ 
ланом деснице.{S} Кнез Петар привија се уз њега и са сузама у очима прати касапљење око шанчева 
басјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје израз радости и  
ети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умре 
и заузели на првом спрату.{S} Пењући се уз степенице, Јованка се се ослањала на брата, јер беше 
чини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизија.</p> <p>Коман 
ни су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра дан су звона на православ 
ближе и пружи руку али Катарина је одби уз напомену:</p> <p>— Руку вам не дам и сматраћу да је  
дноси.</p> <p>Стрина-Неранџа се приљуби уз њега, тргне га за рукав и прошапће му:</p> <p>— Не м 
еним уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, кад смо је м 
ика, који се беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата- 
се могао ту створити писар Пера и стати уз Нату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино 
не сумњамо да ће и сами Мађари пристати уз нас.{S} Ја сам, господине, готов половину мога имања 
рећније биле, кад бисте ви могли остати уз нас док се бег не врати кући.{S} Је л’ те, он ће се  
докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и 
дњи дан 1912 године запаљени су бадњаци уз веселу клику Српчади и уз радосне поздраве.{S} Сутра 
S} Идемо све један за другим, све корак уз корак.{S} Пређосмо један друм а војвода нам рече, да 
риних груди, привуче столицу и седе тик уз стрина-Неранџу, која је за то време брисала влажне о 
ће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Васил 
ух друга који је <pb n="510" /> био тик уз мене.{S} Е, не знате браћо, како ми га је било жао п 
ићка примирила, муж примаче столицу тик уз њу.</p> <p>— Жено! — ослови је он.</p> <p>Она подиже 
пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> 
м хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојан 
 којом срећом и ја мушко па да се један уз другога боримо...{S} Дивна мисао!..{S} Двојица би се 
 којом срећом и ти мушко па да се један уз другога боримо!{S} Двојица нас би се могли боље одуж 
рбе, положисмо на тле и поседасмо један уз другог.</p> <p>Војвода издаде наредбу, ко ће да стра 
толицу, а са обе стране седоше по један уз њега и придржаваху га да не падне.{S} А он, блед као 
бри и развесели лица бораца.{S} Батаљон уз пушчану паљбу поче полако и опрезно наступати.</p> < 
 дна испије.</p> <p>Испивши воду, Ранко уз помоћ мајке леже на јастук и поново завали главу окр 
од својих разлога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као  
у собу у којој беше топло.</p> <p>Ранко уз помоћ оца се скинуо и легао у кревет окренувши се зи 
едраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — П 
био донет у полицију.</p> <p>Радојковић уз припомоћ апсанџије и жандара отвори кофер.{S} У кофе 
беркнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговарали о књижевности,  
има по једно Туре или Арнаутче, које су уз пут покупили.{S} То беху деца коју су родитељи им на 
<head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> <p>Ми смо у овом роману већ напомен 
 <head>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила  
ише разбуктавати.</p> <pb n="170" /> <p>Уз то су се они осећали несрећни и гоњени, па им се поч 
асније пролазити.</p> <pb n="579" /> <p>Уз пут смо морали свако арнаутско село претресати и све 
ћо!.. можда је ово последњи пут!</p> <p>Уз припомоћ кафеџије обуче капут, понова се дубоко зака 
те пећке жарило, има парче срца.</p> <p>Уз то правник Раша по мало пише и песме, а носи и црвен 
азвијен главни национални појам.</p> <p>Уз то је Софија осетила, колико Мица воли тога бесног В 
рпским рањеницима ову маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчани 
ановић био је за време анексионе кризе, уза све потресе, далеко снажнији и свежији, него саде,  
јао рад на народноме делу.{S} Но он је, уза све то, стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе 
има доста београдскога аксана, али сам, уза све то, осетио у њему још доста лирске душе са наше 
вно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у правилан колосек.{S} Ради се 
о је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бол за Недићевом Натом.{S} О т 
 његов је отац волео босиљак и носио га уза се.{S} Босиљак замириса...</p> <p>— А ко је онај ст 
чност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одм 
 из свог малог портфеља, који увек носи уза се, па писаше.</p> <p>Када је са писањем био готов, 
 народом, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је 
оворити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Цр 
град не би могао дуго издржати, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није т 
.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична потреба.{S} Београд н 
гове супруге видећи га мамурна беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву,  
бесан, јер му крв ври, но који је своју узаврелу крв према Софији стишавао, трудећи се, да се п 
леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врл 
дни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумп 
зрази своју тугу и свој бол.{S} Боје се узајамнога пребацивања.{S} Обоје се осећају кривцем.{S} 
м добијеном у борби за слободу.{S} Али, узалуд и ватрено родољубље и роптање на судбину.{S} Очи 
е, на растанку ћу вам још рећи и то, да узалуд водите борбу против београдског друштва.{S} Оно, 
> <p>Овај је пак знао, да је сваки труд узалуд, јер му је то лекар Николајевић отворено признао 
ече Лазаревић, на то мислим, али је све узалуд, кад не може да се пронађе.</p> <p>— Да ли Радој 
Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунце је узалуд трудило се да загрије планински зрак.{S} Она сту 
 <p>Покушавао је да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад 
ане.</p> <p>Дуго се мучио, али све беше узалуд.</p> <p>Реченице не само да беху неразумљиво исп 
у чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко је та личност? —  
ивала је на све стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору  
, превртао, нагађао, али му све то беше узалуд.{S} Најзад кад после дужег испитивања и нагађања 
у и све до сад јурих на све стране, али узалуд.{S} И сад нећу да мирујем.</p> <p>Према свима из 
 или је имао какву немилу аферу?{S} Али узалуд свако питање.</p> <p>Кад га је брижљиво прегледа 
раћа се више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бел 
<p>На тој позицији смо се задржали, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{ 
ао даље тајити своју љубав, која се већ узалуд крила, и своју једину жељу, за коју је, до тога  
навео, писање супротних листова.</p> <p>Узалуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске  
.</p> <p>Но у томе се преварила.</p> <p>Узалуд се распитивала од једног до другог, али ни један 
ијским дивљаштвом јуришале.</p> <p>Али, узалудан беше сав очајан напор Турака и дивљачких Арнау 
сеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш сад је излишан.</p> <p>— Та, није м 
ојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић.</p> <p>— За 
Миросављевић, — само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазо 
 се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Београда.</p> <p>Стрина-Неранџа му је з 
де и клонулост пред кобном судбином.{S} Узалудна беше сва разговорност Миланова.{S} Његова сеја 
ену не би имало смисла правити весеље и узалудна трошка.{S} А поред тога узалудан трошак баш са 
град и свака кап проливене крви била би узалудна, помишљајући, да га на јуриш и снагом заузму.< 
ично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропуштена времена.{S} Ко познај 
ринесу на жртвеник, али оне не сму бити узалудне...</p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... — Одобр 
не овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скадра, јер оне никад неће  
устане од Скадра, <pb n="673" /> јер је узалудно проливање крви, пошто оне никад неће и не могу 
утку.</p> <p>Кад видеше да опирање беше узалудно, тада прибегоше лукавству, да преговоре одугов 
е хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна п 
али, јер узалуд би било ноћу надирати и узалудно крв проливати.{S} На томе месту поставим дуплу 
јорицом Маром пише писма људима, те ови узалудно одлазе на састанак.</p> <p>И Сокица је несташн 
ка-Паја љути због доласка, односно због узалудног трошка, дошло јој тешко и очи јој се наводниш 
валије прогутале.{S} Кој је оклизнуо на узаној козијој стази, тај је слетио право у гроб, у кам 
 Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба Арнаута одоше Богу 
оју ратну срећу која ју је у том походу узастопце пратила.</p> <p>С тим покличом кренула су се  
чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони. 
таном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас  
ствену слику, непрегледнога, страховито узбрканога океана од растопљеног злата, посутог блистав 
орко плакати.</p> <p>Зашто је тај позив узбудио Софију Смиљанићеву?{S} Да ли она зна Недићеву Н 
 свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе краљ стоји тренутак два 
и сам сећајући се онога момента, био је узбуђен и потрешен.{S} А поред тога, није му баш мило б 
{S} Но, место ње, прослови Жарко, очито узбуђен и весео, држећи Стојанку за руку.</p> <p>— Браћ 
нисам могао да спавам.{S} Био сам нешто узбуђен...</p> <p>Катарина: (радосно) да ниси мислио на 
ност није никада била кадра смутити.{S} Узбуђена, престрављена, Стојанка је нетреминице гледала 
ти.</p> <p>А Софија Смиљанићева била је узбуђена...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пера 
{S} Стара и позната подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаре 
ица.</p> <p>Софија је ћутала, и била је узбуђена.</p> <p>— Како ти се допада? запита је Мица.</ 
а.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, узбуђени син?</p> <p>Јован:{S} Вратио се по брдима и по 
и и говори.{S} Живот ноћи осећају живци узбуђени.{S} Говор ноћи, тајанствени говор ноћи разуме  
{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је пита 
</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је српски народ в 
 а он је руком звао свог немирног, свог узбуђеног сина.</p> <p>Катарина:{S} А његов немирни, уз 
нестаде га.</p> <p>Јованку потресе нова узбуђеност.{S} Спусти се на миндерлук и грозничавом нес 
зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђења.</p> <p>У том стигоше до аутомобила.{S} Миле и 
дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала да нађе речи у које би завила о 
еда у овом тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, 
 Оркестар свира, а публика се таласа од узбуђења, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње п 
абе, да мало прилегне, да се примири од узбуђења у којем се тога тренутка налазио.</p> <p>Покуш 
</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаше како да захвали Богу, 
ећи.{S} Руке јој задрхташе од радости и узбуђења кад спази братовљев рукопис, те јој се откину  
а је сасвим природна потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описа 
та подвођачица била је узбуђена, али је узбуђење скривала, Радојловић и Лазаревић су били љутит 
и на дурбин.</p> <p>Опет код свих силно узбуђење.</p> <p>Дубоко потресе све присутне овај ускли 
ао сам као у полусну, у неком пријатном узбуђењу.{S} После поноћи ме пробуди глас „Јоване“.{S}  
 иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, које је појачано грувањем топова.{S} Као да с 
у.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити.</p> <p>Ако потре 
о под појасом... гора жути... нација се узбуђује... земља се тресе... војска се купи... војске  
еби пожелети смрт...</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>—  
аревић и Ранковић пређоше на разговор о узбуни јавнога мишљења, коју су произвеле вести о „Црно 
нама појавило!</p> <p>Вест је, наравно, узбунила духове, па се почело много говорити и писати о 
а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне некол 
 нападну срце девојачко, када се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, он 
 провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане маште?</p> <p>Свеједно, било привиђење, била  
е неће повратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумњ 
779" /> <p>— Ено га!</p> <p>— Где је? — узверено осврћући се Стојанка запита Радојковића.</p> < 
p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти си отац. 
/p> <p>— Живели! — Громки и једногласни узвик прекиде говорника.</p> <p>— Удружење — настави Бо 
у Милан, када воз стаде и зачу се јасан узвик влакође: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — узд 
азаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат!</p> <p>— Дакле и ти 
</p> <p>— Нека нам је свима на срећу! — узвикне старојко, а за тим поседаше сви за окићену софр 
ња.</p> <p>— То је истина девојко!... — узвикне Стојанка примакнувши своју столицу ближе Јованц 
крчму; застаје код сваког стола само да узвикне »Живео краљ Петар!« или »Живела српска војска!« 
је звање, није могао одолети срцу да не узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Нео 
.</p> <p>У таком ужасном покољу једном, узвикну Алексић колико га грло подносаше:</p> <p>— Ено  
т ли је то призор био! — <pb n="685" /> узвикну Стојанка, грчећи се на столици, седећи на супро 
не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви?! — узвикну Анђа, овога пута са мало љутње.</p> <p>— Та, па 
ским куршумом.</p> <p>— Алал му вера! — узвикну један рањеник који је лежећи слушао Приморца. — 
 свег грла.</p> <p>— А гле бата-Лазе! — узвикну, изненађен, писар и пође у сусрет посетиоцу па  
рту.</p> <p>— Ни бриге те, бата-Лазо! — узвикну Пера, када погледа карту. — Та то је господин Л 
p> <p>— Дакле, за сад је тако опасно! — Узвикну Предраговићка престрашено тако гласно, да је Ра 
ј женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога тренутка јој  
вице, и тај звиждук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на 
егову нестрпељивост.</p> <p>— Ево их! — узвикну одједном Анђа, кад спази на прозору Стојанку и  
вонце зазвони.</p> <p>— То је Ната!.. — узвикну радосно стрина-Неранџа, а из очију си јој могао 
у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јој на сусрет; загрлив 
три пушке и...</p> <p>— И мој брат!.. — Узвикну Јованка болно а по том јој сузе грунуше.</p> <p 
> <p>— Ја Вас преклињем, причајте!... — узвикну Јованка.</p> <p>— Причаћу — рече Николић — ако  
дубио.</p> <p>— Све вечерње новине! — — узвикну један мали дечко, а који је у истину и био прод 
>— Та зар нас Анђо, душо, не познајеш — узвикну стрина-Неранџа. — Зар си нас, девојко тако брзо 
и појма немате.</p> <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p>  
пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упаков 
арка је, познајем по рукопису — радосно узвикну Анђа, предајући писмо Стојанци.</p> <p>Стојанка 
нџу весело пљесну руку о руку и радосно узвикну!..</p> <p>— А, добро дошли!..{S} Добро дошли!.. 
је кофер.</p> <p>— Разумем!.. — Одсечно узвикну апсанџија, салутирајући <pb n="658" /> удари пе 
.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комунике прочитао 
и њихове војске, на крају је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да жи 
уте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p> <pb n="311" /> <gap unit 
 и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Бео 
себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, то и он сам у оном тренутку  
 њиховим лицима се могла прочитати нека узвишена сета и достојанство.{S} Њихова лица у томе тре 
 од вас, браћо, зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису б 
>Какве ли су родољубиве мисли, каква ли узвишена осећања владала душом српске војске за време т 
ја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он увек свуда 
зна и појми да ни једна узвишена идеја, узвишени досадањи снови Србинови нису били лако остварљ 
лекаре, како су нетачни, немарни и свој узвишени лекарски позив не врше онако, како би то треба 
туне обарали.{S} Има ли од тога лепшег, узвишенијег, одличнијег и јаснијег доказа српској хуман 
 могао рећи.</p> <p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он им 
а Балкану,— тај је могао наћи стотинама узвишених примера са каквим су беспримерним пожртвовање 
 бојном пољу.{S} Осећао је у себи нешто узвишено.{S} Осећао се и сам узвишен.{S} А зашто?{S} Е, 
Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не сме бити без циљ 
тренутку били изван себе, од узбуђења и узвишеног осећања према сенима њихове браће, њихових др 
гинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, слободе, за бољу будућност с 
 сахранише на крај села на једном малом узвишењу; а и гроб му обележише примитивним крстићем, ш 
и је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гр 
анка се нечујно, као сенка, примакла да узглавља Алексићева и сузним очима гледала у разорено м 
аде јаче трзати и одједном се подиже са узглавља.{S} У том тренутку, Јованка тури руку под узгл 
} У том тренутку, Јованка тури руку под узглавље и подметну га свом заручнику.{S} Као да је сам 
био с понудом и болничарка му намешташе узглавље, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га  
ичи, јунакињо моја.{S} Буди ми крепка и уздај се у Бога и у добру срећу твога јунака.{S} А сад  
 лако никаквој рани.{S} Буди спокојна и уздај се у Бога.</p> <p>Јованка је невољно окренила гла 
ј мах понуђену му помоћ од браће своје; уздајући се у сопствену снагу својих соколова, да ће га 
јска почела кретати ка Битољу, тврдо се уздајући у своју ратну срећу која ју је у том походу уз 
а предузме неговање свога заручника.{S} Уздала се тврдо, да би он под њезином <pb n="436" /> не 
јој је то ишло у рачун.{S} Ја се и сада уздам у Пашићеву памет.</p> <p>— Тако је, тако је — пот 
.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</ 
 Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А кад му колена п 
ку на коју беше наслоњена, а лак јој се уздах оте из груди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао 
на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни после тих вести одахнуш 
ад отме се овом или оном по један тежак уздах.{S} А било их је ту који издржаше тешке операције 
е! — Процеди испрекидано Ранко, а дубок уздах оте му се из груди.</p> <p>Био је сав у ватри.</p 
пут са свима удима, један и други дубок уздах и — живот му се угаси на руци Јованчиној.</p> <p> 
та му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се из груди Ранкових, а одмах за овим отвори  
ве, све се слило у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-П 
мбурицу певало, и само је понекад избио уздах из једних груди, али тајан, сасвим тајан...</p> < 
дати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају његово срце.{S} А  
 војника за време мобилизације, и тужне уздахе матери при доласку рањеника, као и шансонете кул 
S} Ту јој није ништа сметало да од срца уздахне па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу гов 
 ређа.{S} Код многе и многе краљ дубоко уздахне или омахне десном руком, да њоме за тим опет ли 
 воз стаде у Београду, она, сва сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш н 
шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и пође са болничарима.{S} Лице му се, усп 
н, место да плане, погледа их прекорно, уздахну и рече: „Зар ваш поп Милан то да дочека од вас! 
ог хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — сад се бар смирила....</p> <pb n="501" 
е: „Куманово!“</p> <p>— Једва једном! — уздахну Јованка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чека 
чај.</p> <p>— Не могу, нано, не могу! — уздахну Ната очајно.</p> <p>— А како бих се ја, жалосна 
а женска срца.</p> <p>— О, госпођице, — уздахну Оберкнежевић — ја немам ништа противу Ваших пси 
ца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечко! — Наста 
рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот на београдс 
ато наше, међу својима...</p> <p>Софија уздахну.</p> <p>— Ко те је ожалостио, злато наше... не  
на, и да је и њему жао.</p> <p>Стојанка уздахну и вртећи главом рече:</p> <p>— Натице...{S} Нат 
ексутра ће ипак бити готов.{S} Катарина уздахну.</p> <p>— Сирота жена, рече тихо.</p> <p>— Која 
ачуди се стрина-Неранџа, а по том и она уздахну и отпусти главу са изразом незадовољства.</p> < 
о.{S} Зар не видиш рукопис.</p> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића,  
 већ недељу дана?</p> <p>Стрина-Неранџа уздахну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући су 
пи руке на грудима, подиже очи к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</ 
шала срцу и подигла се да пође, рањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавиц 
вота, он ју је скаменио.</p> <p>Рањеник уздахну и опет, и његове тешке трепавице опет се склопи 
евић.</p> <p>— Ти знаш, рече она и лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p 
највише волим.</p> <p>Оберкнежевић лако уздахну и рече:</p> <p>— Драго дете, ви сте још млади,  
е у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — О 
е у болници.{S} То рекавши Ната, дубоко уздахну и отпусти главу забринута и снуждена.</p> <p>—  
ао у себе већу количину ваздуха, дубоко уздахну и окрете се још више зиду.</p> <p>Предраговићка 
ада је Стојанка прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове чет 
ш покојни брат...</p> <p>Јованка дубоко уздахну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се ка 
.</p> <p>Пошто је прочитао писмо дубоко уздахну и полугласно рече:</p> <p>— Бога ми, Стојанка п 
после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну, увукавши у себе повећу количину ваздуха; трепн 
 да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остављајући новине у којима ј 
емо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наред 
акле, тамо је — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.< 
ти је мати и рече стрина Неранџа дубоко уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан уз 
p>После краћег размишљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме т 
и везла, па кад се размислила о животу, уздахнула је и оставила вез, па је, да се растресе, поч 
бема је олакшало на срцу кад је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне 
="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина уздахнула, прочитавши овај стих!{S} Само избранима, сам 
е погледала и, за тим, готово нехотично уздахнула.</p> <p>Сутра дан је годишњица смрти капетано 
> <p>Бора уздахну, али није знао, да је уздахнуо.{S} Лазаревића, на то, нешто заболе на срцу.</ 
шти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p>Род 
 ове две речи Јованка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај  
аме се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомотива преко њега 
тку изгледаху бледожута као восак, коса уздигнута на више и мрки погледи јасно говораху да су с 
аном по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја ћу у комитску чет 
а.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнуте главе врвио на јутрењу молитву, а по свршеној 
ритрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом у руци.</p> <p>Стојанка прими 
ичати један ванредно дирљив призор који уздиже карактер Србинов до највишег степена и показује  
 и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедивим српским војскама.</p> <p>У д 
S} Он се весело љуља на таласима живота уздижући се и спуштајући се, како му се судбини свиди,  
 Богу.{S} Молитва јој се из будине душе уздизала Творцу неба и земље, за благо и срећу оних, ко 
 Скадра.</p> <p>Та три бедема, гордо се уздизаху, на којима беше скадарска посада, пркосећи црн 
уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загу 
руги човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би загушили вреву дана и тајанствени ш 
 сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као кад оно рече Господ „Нека буд 
веће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>—  
— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, већ на  
тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} 
 више,</l> <l>Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове 
ла очи, од туге за својом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „ 
 узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p>  
ј, и до бога мога, одговори стрина више уздишући него говорећи.</p> <p>Онда оде у гостинску соб 
} Девојке не долазе до бујности, јер се уздржавају.</p> <p>— Мало апартно мишљење.</p> <p>— И м 
ћи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздржавати.</p> <p>После оваког захтева старога Предраг 
рко је легао да се одмори, после толико уздржаних мука и напора, које је за последње време прет 
Стојанка је видећи такву, није се могла уздржати а да не потскочи са своје столице, загрли Јова 
аузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, не испа 
терет детета свог, те и сама не могавши уздржати сузе које јој се низ образ котрљаху, заплака с 
, просто је био збуњен и једва се могао уздржати а да је пред свима не прикаже, — да је та јуна 
едраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока излети напоље.</p> <p>Предра 
 кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку лицу, а левом руком прихвати 
га она помисао, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар ј 
ов углед у народу и евентуално да му се уздрма његов положај.{S} Но, највише му муке задаваху о 
та?</p> <p>Софија се исправи мало, а из уздрхталих груди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хте 
Вашој. — Иза ових речи, Оберкнежевић је уздрхтао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом из 
нтира, сад је ударала по тим новинама и уздуж и попреко.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора  
вали су га берзијанцем, ударали по њему уздуж и попреко, а сад?{S} Преврну се земља и из грдњи, 
раговић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је о 
овинама.</p> <p>Јованка, очито радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке 
ле толиком љубазношћу нежне болничарке, узе сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај мл 
војој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, кој 
ндару!«</p> <p>Оберкнежевић се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда трес 
.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца т 
е у питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>Н 
 <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.< 
том се Стојанка окрену к писаћем столу, узе с њега неколико дневних листова и положи их Јованци 
 и пошто се раскомоти, седе на столицу, узе писмо и пажљиво га отвори.{S} Пошто је наочари мара 
кну Ната и паде пред њега на колена.{S} Узе му љубити руке и полевати их врелим сузама.</p> <p> 
то Стојанка те јој прискочи у помоћ.{S} Узе је испод руке и брижљиво је одведе до сред стана Ри 
аси паметна, само нема ко да те вали. — Узе писмо и пошто се увери како по марки србијанској, т 
лизини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и другим рањеницима о Бачвану:< 
зустим ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковас 
је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n=" 
у.</p> <p>Пошто је Анђа отишла Стојанка узе новине да из њих види најновије вести.{S} Из ових ј 
 и предаде га Стојанци.</p> <p>Стојанка узе писмо и са великим интересовањем га је прочитала.{S 
>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отп 
— Па где сте за толико?</p> <p>Пањимама узе махати с главом и десно и лево, те уздишући и лупка 
е воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те положи Јованку на диван, распаса ју и намести јо 
<p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> < 
кнежевић, као Јеника...</p> <p>Мајорица узе новине од Раше и даде их Оберкнежевићу.</p> <p>Кад  
и ако не верујеш.</p> <p>Стрина-Неранџа узе писмо и загледа се у њега па како су јој очи биле п 
.. настављаше Оберкнежевић.</p> <p>Раша узе новине, и кад прочита напис, рече:</p> <p>— Стока н 
тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новине и задуби се у њих.</p> <p>Према опису у писм 
е стајао замишљен.{S} После краће паузе узе оловку и написа рецепт и преда га Прерадовићу, који 
ати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у недра и загрли је левом руком.</p> <pb n="270" /> 
ичавом нестрпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем т 
и полења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? 
д ћу и ја бити готова — рече домаћица и узе да повеже онај замотуљак.{S} А кад је с тим била го 
ље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке своје, превијајући се тамо амо по соби. 
.</p> <p>Јованка спусти писмо у крило и узе спокојно превртати по памети све што је у њему чита 
 у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си се!</p> <p>— Давно ти већ 
на крај те постеље.{S} Наже се над њу и узе страсно љубити ону руку са златним бурмама.{S} А су 
 се не бој...{S} Оздравићу ја.</p> <p>И узе јој миловати руке, образе, косу; и привлачити ју на 
е снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са бајонетом, а већ је про 
p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од 
 се, видећи је да се мало љути, а потом узе лулу истресе је и седне на креветац крај пећи.</p>  
трља низ образ.</p> <p>Предраговић брзо узе свећицу, припали је и принесе сину, који је већ и п 
пуковник Милошевић заузевши своје место узе реч:</p> <p>— Браћо!..{S} Захваљујући вам се на пов 
ећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> <p>Племенито срце 
реме чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа врата и припали свећу.</p> <p>У први 
>— Ако... нек буде.</p> <p>Оберкнежевић узе телеграм, прочита га, па га даде Сокици.</p> <p>— Ж 
д та песма престаде, мајор Борисављевић узе гусле и запева Драгашевићеву „<title>Јеку од гусала 
 су се жутиле као ћилибар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави 
е, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из свог малог портфеља, који 
 десну руку приправи револвер, а у леву узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p 
ви Ната изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак роди 
столу.{S} После краћег уживања у мирису узе писмо и гласно рече:</p> <p>— Драга моја Катинка, о 
онекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљати: на који би начин могао сазна 
ало у полукругу „Београд“.</p> <p>Одмах узе писмо, загледа адресу и познаде рукопис Стојанчин.< 
ени, јер немају срца.{S} Сироти!</p> <p>Узе, за тим, једну карту, адресира је (камо? нек остане 
стално у срцу велику тугу носио.</p> <p>Узе другу карту и прочита.{S} Исти рукопис, али није ње 
 <p>— Но, ту је! — весело узвикну Ержа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе н 
опису одмах и то знати.</p> <p>Катарина узевши писмо загледа на адресу а преко лица јој пређе л 
акве вештине и мајсторије — рече комита узевши бомбу из Предраговићеве руке. — Ево, овај мали с 
м часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела 
е речи диже се од стола и седе за други узевши новине и удуби се у њих.</p> <p>На велико његово 
и их Оберкнежевићу.</p> <p>Оберкнежевић узевши писма, по марки и рукопису на коверти прво писмо 
 из Земуна кренуо, како је била брижна, узела је новине, да се разоноди.</p> <p>Новине је нису  
ако слово у њему и, пуна раздраганости, узела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху  
здала је још последње наредбе служавци, узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн 
/p> <p>Пошто је полиција осмотрила леш, узела је све нађене предмете, конопац је с ногу скинула 
ежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је 
вукла је на себе одежду мира, у руке је узела маслинову гранчицу а у души јој кипти и ври подла 
/> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> <p>А пронесена вест, да су се србиј 
ој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда и да је 
 је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко два сту 
о измирења дошло, да болест код ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или бо 
и уз њега слатку гурабију; мало доцније узела је прашак и легла у постељу.{S} Миран санак ју је 
/p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и 
p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо дошли на погреб, в 
аћа, но она Сокицину промену није олако узела, него је почела на Рашу и на њу добро пазити, а н 
 ни капи моје крви.</p> <p>Пањимама већ узела трзати рубац иза појаса да убрише сузе, које још  
них, које су лукави Арнаути, из заседе, узели на нишан, око пет стотина српских бораца су прова 
 А ја већ мишљах да су те жандарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не 
угађаху једном другом као да су се јуче узели.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту  
а, разуме се тада, када га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварање 
обили, мачу и предајемо.{S} Од кога смо узели, тому и враћамо!“</p> <p>Не беше ока које није ор 
полагано и сам, и сазнавши коју су собу узели, оде и закуца на врата, па пошто му они, љубећи с 
Раша је побегао са Сокицом.{S} Карту су узели до Н. Гледај, да их одмах нађеш.{S} После подне б 
 остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила у родбини, док не наиђ 
оје потлачене браће.</p> <p>Рекавши то, узео је на се зимски огртач и отишао одмах у месну војн 
внику.{S} Овај ју је дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још: 
е мржње, тамо преко ували кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога ст 
ми по вољи намекшају, па би га тек онда узео на испит кад би му и последње модрице нестало“.</p 
вари.</p> <p>После мајора Борисављевића узео је реч мајор Милићевић:</p> <p>— Браћо!..{S} После 
ине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе ту одговорност? — запитаће, нешто живље, С 
ри.{S} Пошто се нико није јавио тада је узео он сам реч:</p> <p>— Браћо! — Отпоче председник Ми 
>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота. 
се прешло на дневни ред.</p> <p>Први је узео реч на дневни ред мајор Борисављевић:</p> <p>— Бра 
е на железничкој станици, и стога их је узео под своју охрану у овом источњачком дармару који ј 
твоја, али бих сретна била и да ме ниси узео.</p> <p>„Само да ниси рекао, да ме не волиш!</p> < 
ловић полицији.{S} Радојковић га је сам узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> < 
е.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српско 
 за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико 
оузданијег и поверити му све, а од њега узети реч, да ће о свему ћутати, ако и не буде склон, д 
ту почаст, господине?{S} Изволите места узети — предусрете га капетан, примичући столицу, а и о 
ељи спремају.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондо 
, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети само, ако му они дозволе; а ако му не дозволе, да 
вропа тиња.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се  
уде обазрива, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према 
узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну од оних, са којима се стално дописује (им 
а, којој смо полетали, моћи само на нож узети.{S} Када смо били само на неколико корака од турс 
 тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола ј 
е још тога доста, већ кажу да ће Бугари узети Скопље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су С 
њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће он узети?</p> <p>Мангуп један, тешко да ће узети и једну о 
а начина, на који би васцео народ могао узети на себе одговорност за последице таквог рата.</p> 
ријатеља?..{S} Зар моје око не би могло узети на нишан душмана?..{S} Зар ја не бих могла погину 
 по некад на Мицу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми  
ћи одбијале.</p> <p>„Морамо пошто по то узети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из  
госпођо, да га другом поклоним, онда ћу узети још једно парче.</p> <p>— А коме ћеш да га поклон 
 више, и Једрене уговором нарочито није узето за операциону тачку, већ само да се држи опседнут 
м из ведра неба дође глас да је Једрене узето на јуриш и да су Срби заробили главног заповедник 
pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, узех новине тек онако, да их летимично прегледам.</p> < 
уришић оде на телефон, а остали официри узеше Јову преда се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе 
гледајући у правцу боја.{S} Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наре 
председников, да ли се одсутност њихова узима на знање, једногласно се изјаснише, да се узима.< 
 знање, једногласно се изјаснише, да се узима.</p> <p>После овога се прешло на дневни ред.</p>  
 њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај помен ста 
 одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што 
ацији.</p> <p>— Па зар се онде већ и то узима за грех, ако се ко радује победи брата свога?</p> 
ечиво:</p> <p>— Живот, само ми живот не узимајте.</p> <p>Пошто су се мало посаветовали, капетан 
шко.{S} Истребише нас и истребљују нас, узимају све, оголесмо, децо, оголесмо...</p> <p>— Имаде 
и остаћу такав. — Примети Оберкнежевић, узимајући новине, да би тиме дао времена, да Катарина п 
ио им је следеће:</p> <p>„Господо!..{S} Узимајући на знање захтеве ваших влада у погледу поштов 
веза, на исту им је одговорио:</p> <p>— Узимајући вашу ноту на знање, господо, ја у њој ништа д 
е и са најмањим добитком задовољава, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које много више вр 
.{S} Скадар и Једрене мора се узети, не узимајући у обзир оне огромне жртве, које се тамо морај 
 је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претера 
, сносили су са великим пожртвовањем не узимајући у обзир своје личности, јер им пред очима беш 
/p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да п 
 Дакле ово је бомба? — рече Предраговић узимајући бомбу са стола, разгледајући је са сваке стра 
зјаснили, одобравајући владину политику узимајући у обзир њезин тешки положај и некоректно држа 
и Стојанкина, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели  
ко замишљена.{S} С времена, на време би узимала кутијицу, извадила минђуше и загледала их и одм 
ла овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и 
напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлазили на предстражарски положај, г 
а.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даљ 
толиких рањеника.{S} При тому би обично узимао за пример своје село. „Ето, — рачунао би он у се 
>— Немојте, госпођице Соко, то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.< 
ској пучини.</p> <p>Пањимама, без речи, узме Мицу за руку и изведе ју из собе, а Софија се сад, 
 Пропише јој неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо ј 
p>У писму их је молио, да му допусте да узме Ленку, јер је воли.{S} Писао им је, да ће је узети 
 истински.</p> <p>Кад се одлучио, да је узме, он је родитељима написао дуго писмо.{S} Тешко му  
веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p> 
по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина 
и трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> < 
а га главобоља мучи“ — примети доктор и узме га прегледати.</p> <p>Кад је био готов са прегледа 
ећи му свако парче посебице.{S} Рењеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми 
 који беше празан и поручи каву; по том узме новине и онако више површно се загледа у њих.</p>  
меродавником који је позван да ту ствар узме у своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад 
сподар Брда, тврдо је одлучен да Скадар узме, па макар га после морао и предати.{S} Читала си б 
/p> <p>Не мислим само његову личност да узмем у заштиту, већ његов рад, који је крунисан успехо 
не долазимо, пошао нам у сусрет.</p> <p>Узмем двоглед, и на моје велико задовољство^, уверих се 
 и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и поделити... 
ад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комита!</p> <p>Потп 
тан и пружи је Бачванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутит 
 сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Л 
парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb n="373" /> <p>Ра 
њенику и нешто живахније рече:</p> <p>— Узми, узми само још колико ти је воља.{S} Можеш и подел 
} Али... та ви сте озебли.{S} Изволите, узмите ову кафу да се загријете мало.{S} Само кад смо ј 
штро у очи странцу.</p> <p>— Овај новац узмите натраг.{S} Наши рањеници примају добровољне прил 
 нејачи српских, а кукавицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p 
е непријатељске крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку  
не па и да гласно пожели: „Ох, да сутра узмогу говорити с њим!“</p> </div> <pb n="336" /> <div  
з треће армије, од наших простих сељака узму једну лекцију из науке о љубави ка ближњему. <pb n 
упају с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову д 
крај нас бар донде, док ваши војници не узму бегово оружје и не оду од нас.</p> <p>— То није ни 
ве што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем вам веру, да вас нико ни зло п 
, они, који су позвани да интересе наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто 
 луд да се вратим, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској че 
 нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арна 
а, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председник 
бере.{S} Државни послови и велике бриге узмуте му душу, а он увек тада тежи, да душу прибере.</ 
ој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при томе намешташе ф 
ле, обле, слатке Данице, и једне вечери узнемирен силно, посматрао је из помрчине мало, чисто,  
 <p>„Господине Радојковићу, ја сам врло узнемирен, и у великој сам недоумици, али ако ви већ шт 
 стари Драшковић, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" / 
овор ноћи разуме машта разгрејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских 
министара (али само неки!) били подоста узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар по 
ме доласка воза, Стојанки је све јаче и узнемиреније срце лупало.</p> <p>Перон је био препун св 
ејана, душа узнемирена.</p> <p>Има душа узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> 
 узнемирених.{S} Има српских душа много узнемирених.</p> <p>Багрен мирише.{S} Мирис се багрема  
ашковић, и ако се трудио, да буде јаки, узнемирено.</p> <p>„Не знам, господине Драшковићу, али  
о су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на све стране, и већ постаје савршено  
ена светлост, разли се по заталасаном и узнемиреном ваздуху.</p> <p>То је био дат сигнал за пеш 
јем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам се те ноћи 
а, то годи Београду.{S} Њему годи свако узнемирење, а без узбуђивања не би Београд могао живити 
аишло!{S} Опет ме је захватило књижевно узнемирење, које ми од петог разреда не да мира.{S} Спа 
 <head>ДВАДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине у 
а неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и душу сваком сину и свакој кћери на 
тим гордо — надам се да не ћу бити више узнемириван у мој личној слободи.</p> <p>Капетан притиш 
отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад узнемиривао попу, кад сав свет седи за ручком...{S} Нем 
и је добро било, али ме је баш сам Јова узнемирио.</p> <p>Он је немиран и нервозан много, много 
ступио у ваше друштво, те вас за тренут узнемирио.</p> <p>— Боже сачувај!.. доброћудно одговори 
их оружје.</p> <p>Овакове вести Јованку узнемирише.{S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што 
не мора ни с ким сретати, да га нико не узнемирује у немој тузи његовој.</p> <p>У осами, било у 
ђо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, ништа, до 
ки синџир с руку, па кому би ослобођени узник да пружи у загрљај руке него свом ослободиоцу?</p 
очима, она његова симпатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед д 
 наше средина нашега пријатеља, брата и узор-јунака, а овој дичној јунакињи драгог и милог вере 
ао сећати се своје старе славе и својих узор-јунака.{S} Није никада изгубио веру у лепшу будућн 
 да од неког их времена не посећује.{S} Узрок томе јој није познат, но, ипак је и она сама нешт 
ио сам одсуство, али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на С 
њу могао поћи даље.</p> <p>Видио је, да узрок смрти није тачно био обележен, с тога је наредио, 
о, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви су га гости позн 
из писма је јасно видела, да је баш она узрок, ради ње се разрушио живот једног брачног пара, к 
граду преовладало.{S} Трудило се, да је узрок злочинству љубав.</p> <p>Каква љубав?{S} Према де 
налазе под Скадром.</p> <p>— А какав је узрок да су данас баш само они одсутни? — упита поручни 
спомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га п 
ре за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живо 
ове извине и из њих ћемо најбоље видети узрок њиховој одсутности. — Надовеже потпуковник Милоше 
ниже наведених разлога ћете дознати мој узрок моме ћутању.</p> <p>Од онога дана, када сам после 
једно је протумачила себи, да је то био узрок, због којег Ната није дошла код Јованке, премда ј 
ерен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, отирући 
а њом.{S} Твоји разговори о њој били су узрок, да сам се заинтересовао за њу, па сам отишао у њ 
азмишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје.{S} И најза 
иримо и ојачамо.{S} А све то има својих узрока.{S} Радојковић последњи пут када је био код мене 
ругом, а то је у браку један од главних узрока за гаранцију брачне среће.</p> <p>Још дуго су ра 
од ње није узела јачег маха.{S} О самим узроцима наше љутње или боље свађе, за сада ћу ћутке пр 
ара.{S} И ја, само жене могу да сматрам узрочницима овакових породичних несрећа.{S} Но не оспор 
ћ — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав  
морје?</p> <p>На те нејасне кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изглед 
 рецепт о примању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бој 
цем од белих ружа у руци, и до дна душе узрујан од нестрпљивости.</p> <p>Прва је скочила са воз 
 шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, господине.{S} Прећи ће то.</p> <p>— Е, па к 
, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је ваздухом непрестанце пролазила 
ао о ослобођењу потлачене браће.</p> <p>Узрујаност народа је порасла до раздражености када је т 
штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јованка је већ подноћ стигла у свој скрома 
. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— Знам, зна 
мусајући је, запита:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава 
се крв смрзава.{S} Не зна ни сама је ли уистину закуцала, али јој се и душа и тело открави кад  
ушамо војничку музику.{S} Теофановић се уједан мах, окрену и погледа на главну стазу.{S} Гле мо 
едаше једно у друго и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је х 
вар.</p> <p>Ранковић је сву своју пажњу ујединио на то ислеђење, и пре свега, проучио је све ве 
аља да је прикупиш.{S} Ти само треба да ујединиш своју вољу и да јој дадеш правац...</p> <p>— А 
, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p>Он је био тада тога уверења 
е о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после разговора са 
бље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Уједињења“ још ће бити речи у овоме роману.</p> </div>  
је, рече Лазаревић, овамо свакако због „Уједињења“.</p> <p>— Јест, одговори Стојанка.</p> <p>—  
 а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све дознаду,  
ра и грађана, па је, на једној седници „Уједињења“, било решено, да се двор, односно млади насл 
</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове 
 син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна цели 
 официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div type="chapt 
 нисмо заборавили, и она је била извор „Уједињења“.{S} Наш силни национални инстинкт за одржање 
о за остварење националнога идејала.{S} Уједињење или смрт!</p> <p>Красна официрска српска раса 
и ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; 
а присуствује седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је  
сним нашим људима из удружења „Смрт или Уједињење“.{S} Они ми рекоше, да би већ крајње време би 
јанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се има одржати у њезино 
203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевна револуција у Србији</he 
ер је наша нација данас потпуно будна. «Уједињење или смрт» и од сада мора опрезно и неприметно 
деали пред борбом за њихово остварење. «Уједињење или смрт» не треба више да стрепи за успех, ј 
 и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milestone unit="subSection" / 
 разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који  
утра дан после одржане седнице друштва „Уједињење или Смрт“, Стојанка се спремала да пише своме 
 поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о погибији ова два мла 
ји беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређена закуска, а у  
 требао примити тога задатка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају  
ићу поверено било, да Белимарковића за „Уједињење“ задобије.</p> <p>Оба су пријатељи из детињст 
ечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже  
head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орма 
СТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Освануо је дан, када се и 
када се имала одржати седница удружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицин 
сту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донел 
ционални инстинкт за одржањем родио је „Уједињење“.</p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што 
ланова до скора постојале организације „Уједињење или смрт“, које смо једне ноћи видели на саст 
че Белимарковић:</p> <p>— И према томе „Уједињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу поли 
илно развило тајно патриотско удружење „Уједињење или смрт“.</p> <p>Видило се, да се на национа 
ње или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском к 
ан су у својем дому примили и неговали „Уједињење.“</p> <p>Кад је коначно закључено, да се удру 
именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то је сада зујило од <pb 
.</p> <p>— Говори се, да је образовано „Уједињење или смрт“.</p> <p>— Истина је.{S} Побијај те  
вему ћутати, ако и не буде склон, да у „Уједињење“ ступи.</p> <p>Изабран је капетан краљеве гар 
аљеве гарде Жарко Белимарковић ступа у „Уједињење или смрт“.</head> <p>Тајно удружење „Уједињењ 
 приведе, Стојанка је кликнула:</p> <p>„Уједињење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши 
о, него је непрестано мислио, да ли ће „Уједињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог офиц 
е гарде.</p> <p>Било је потребно, да у „Уједињењу“ буде и дворских официра, али је такођер било 
ти опсаду и помисао на освојење Скадра, уједно су ставиле до знања краљу Николи и његовој влади 
је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није о 
ежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госпођи Стојанци, ако не ви 
и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио допуштење, да би јој могао писати, је 
им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе 
је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био узрок, због ко 
Ради се о једној врло важној ствари.{S} Уједно ми рекоше, да би тај састанак требао да се одржи 
 посла и да се неће за дуго вратити.{S} Уједно јој каже да је отишла код Јованке, која је тешко 
м у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вукло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам 
двоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака.</p> <p>Пошто ту  
седници друштва „Смрт или Уједињење“, а уједно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, 
/p> <p>Радојковић ману руком на њега, а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Рад 
ећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако не верујеш.</ 
и саопштио му да сутра иде у Београд, а уједно га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то  
и без нас.</p> <p>Ту смо се одмарали, а уједно смо морали остати због оних заробљеника; које см 
> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће изостајати.</p> <p> 
абране лекареве се пожури на дужност, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што 
 сиђем доле у кавану да попијем каву, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је  
то сам развој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погле 
Катарина у овај мах беше спустила.{S} А уједно му је руком дала знак да седне.</p> <p>Оберкнеже 
злог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна с 
ију — па га претреси до голе душе.{S} А уједно се постарај да ти каже где му је кофер.</p> <p>— 
ошто је ствар већ приведена крају.{S} А уједно могу Вам саопштити, да се и мој вереник веома ра 
 и да он као министар спољних послова а уједно и председник владе да даје јавно одговор у тој с 
> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би ли у њима пр 
а је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стојанку, коју она воли и 
 коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и  
авао, т. ј. открио јој је своју тајну а уједно је известио, да му је немогућ даљи опстанак у К. 
 је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да  
Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питање на владу, да ли она зна <pb 
ена <pb n="401" /> оставити, зверским и уједно зачуђеним погледом звераху на српске војнике кад 
на, због доласка њезиних родитеља, који уједно дођоше да приведу крају давно жељену њезину наду 
 и угњетача народа српског, објављујући уједно васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе  
нци, ако не више а оно бар две три речи уједно јој јавите Вашу атресу, јер из писма сте могли в 
исмо примила, захвали му се, а можеш му уједно рећи, да ти је веома мило његово сећање на тебе. 
ји круже у политичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије  
о?{S} И сама о томе немам појма.</p> <p>Уједно Вам стављам на повољно знање, да сам од пре три  
 возом да путује у нове крајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, 
вог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим полицију на жељезничкој станици, да ако 
ржању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље  
и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="g 
p> <p>»Био сам, дакако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пр 
ote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и Катарину до Во 
} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.</p> <p>Са па 
ече је Стојанка писала писмо Катарини а ујутру рано га је послала на пошту.</p> <p>А мајор Жарк 
тане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио време, уз 
нили за воз, то су путовање одгодили за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К. 
 ћемо.„“</p> <p>„Ја мислим, да се сутра ујутру кренемо.“</p> <p>„И ја тако мислим.“</p> <p>„Пит 
моглим гласом.</p> <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас похо 
анин.</p> <p>— Па да се састанемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осве 
ском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше р 
вићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздрави и оде не примивши понуђен 
неки прашак, који треба да узме увече и ујутру.</p> <p>— Мала грозница, ал’ ћемо је до сутра от 
ица се рано креће.</p> <p>Још је сумрак ујутру био а на сеоској жељезничкој станици беху стрина 
не би боље било сутра?</p> <p>— Путујем ујутру брзим возом.</p> <p>Радојловићу удари нешто крви 
ле учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га сахранише на крај села на једном мал 
> <p>Мртво тело Војино је тек трећи дан ујутру <pb n="383" /> стигло у Београд.{S} Војништво и  
 Али како?{S} Како ће се то из земље до ујутру створити?</p> <p>Бора поче опет да се по соби ше 
за ујутру.{S} Првим возом, који се рано ујутру креће за К., путоваће.</p> <p>Оберкнежевић када  
олети.</p> <p>Дакле требали су у недељу ујутру да се венчају. <pb n="636" /> Ствар је једино ко 
> <head>ДЕВЕТНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела  
а сата по поноћи.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p> 
за овим врата се откључаше а на њима се укаже Анђа, служавка Стојанкина, која пропусти Јованку  
ве на Балкану, у један исти дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само же 
истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход  
p>У том се отворише врата, а на њима се указа Ната, која кад је спазила своје родитеље збунила  
у брави, врата се отворише а на њима се указа Ержа, служавка Катаринина, крупна, млада и једра  
.</p> <p>Врата се отворише и на њима се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Ст 
неко закуца, а одмах за овим на њима се указа млад официр.</p> <p>Официр видећи девојку да плач 
ћи са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јова Оберкнежевић.</p> <p>Катарина је у први мах  
ка полако подиже очи.{S} На лицу јој се указа суморан осмејак.{S} Молећив поглед баци на Лазаре 
</p> <p>На савијутку друма, одједном се указа један турски коњички ескадрон, који је јурио у ла 
6" /> да се у непосредној близини обале указало више ратних бродова.</p> <p>Баш у тај мах, кад  
 се на поверењу, које ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу 
морски капетан, схватио његову дужност, указати дављеницима помоћ, он је тражену помоћ одбио и  
 на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заб 
ти у својој средини, бити јој на руци и указати јој сваку помоћ која је до њих стајала.</p> <pb 
бечке господе и објести ситих наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, ш 
етврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по неколико кибицера, који критикују игру и  
ди.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој не мора погледат 
.</p> <p>Стоја пољуби своју болесницу и уклони се од ње.</p> <p>Благотворан сан докраде се до Ј 
е на понуђено му место.</p> <p>Катарина уклонивши новине са стола, седе и сама на столицу која  
е навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родитељске куће па дошла овамо.{S 
 напоменуо Јованци, да им се свима ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мр 
 бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њихове смрти ничије и неће б 
ну цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на 
 се закачио једном Турчин и стајаше као укопан, али ипак не запомагаше, већ се предаде судбини  
<p>Наста нема тишина...</p> <p>Свак као укопан на своме месту.{S} Душа је гледаоцима застала у  
чи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — прозбори и опет рањеник — откуд  
га спазим на стази: псеудо-Орловића.{S} Укочен, озбиљан, у истој пози у којој је и по Београду  
је неко време стајала крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној ка 
S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукавица...</p 
њао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Говори, јер ти ћутање неће пом 
 даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што 
и.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p> <p>— Е, мој Лазаре, ти си још добро прошао. 
ви писац, <pb n="137" /> а кад новинару украду панталоне онда полиција не зна ништа.</p> <p>— П 
е.{S} Не виде се ни телеграфски стубови украј пруге — прогунђа Јованка срдито.</p> <p>— Ал’ и ј 
ћ и поче да приповеда, како су му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији,  
ичка трава расте, а не зна, ко је ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Рос 
вечну ледену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља д 
у Пантата, а зашто су га тако прозвали, укратко ћемо испричати.</p> <pb n="110" /> <p>Пантата ј 
{S} И, покрај све те жеље, она одговори укратко:</p> <p>— Ја сам уверена, господин-Ранко, да ће 
 Бадње вече и о Божићу била је необично украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Ду 
зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Со 
ење или смрт!“</p> <p>Присутни официри, укрстивши сабље, то су поновили.</p> <p>О начелима „Ује 
обну верност, дограбише и <pb n="11" /> укрстише сабље, које су на електричној светлости севале 
ота девојка била неодређена, јер се ове укрштаваху тако и сваког тренутка једна с другом долажа 
тњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним звуком и прскал 
 кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није могла за дуго време да дође к  
једне коњичке и три брдске батерије.{S} Укупна снага ове армије, са потребним инжињерским трупа 
показала своје дарове.</p> <p>„Лепи су, укусни су; ја сам гледајући их, био дирнут.{S} Гледао с 
 снег, зидови су били са неколико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а  
 Туркиње пред њега.{S} Свилене димије и укусно срезано одело њихово даваху места слутњи да су и 
ај позив!</p> <p>У њезиној скромној али укусно намештеној соби осећао се Ранко као да је у срцу 
 година знак напретка се видио у новом, укусном, високом торњу, који је Ђура казанџија из Новог 
 <p>— Па како си? рече и, у томе спази, укусну кутију на столу и узе кутију.</p> <p>— Сетио си  
> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја 
> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити 
о преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, к 
дине славила је слобода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p>  
 <pb n="367" /> <p>Данас је био свечани улазак краља Петра у Скопље.</p> <p>Ех, Стојо, моја Сто 
 нашим рукама.</p> <p>Очекује се свечан улазак у Скадар витешког краља Николе.“</p> </div> <pb  
е дочекао у вратима; узео ју за руку и, улазећи с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да в 
не имадосмо нигде препрека и сукоба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и 
шта страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — у 
.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</ 
ила утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала,  
 песма, а кад су Лазаревић и Радојловић улазили у салоне, дочекивало их је пуно девојака, раска 
о, јер је, налазећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију м 
, краљ Никола је свечано дочекан кад је улазио у Скадар.</p> <p>Свечани дочек му приредише скад 
о.{S} Ђока Јарац саже се подобро кад је улазио кроз врата.</p> <p>У соби је била полутама, јер  
 је у стару српску престоницу у коју је улазио краљ Петар са дичном пратњом српских војсковођа. 
ао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријатељскога рада против Србије.</p>  
и блудећи поглед на воз, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута прет 
ан стан.</p> <p>Служавка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један  
p> <p>Стојао сам са неколико официра на уласку у Скопље када је наша трећа армија, која је прег 
аљевине Србије, падали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} С 
оме му предњаче његови јуначки официри; улева му у душу поуздање његово светло оружје и српска  
 болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на скори повратак њезина б 
/p> <p>То озбиљно држање потпуковниково улевало је снаге и у жену његову, да је могла пригушити 
д, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом стражару, да ће осванути дан, кад 
 преболи своју рану.{S} Немој сама себи улевати страх у срце.{S} Та то теби и не приличи, јунак 
као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада улеваше у стражаре надчовечанску срчаност и издржљивост 
хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и претеривала.</p> <p>Између осталог Радојко 
"445" /> <p>У тај мах је, као без душе, улетео, гологлав у собу поручник Стеванчевић.{S} Он је  
гову команду као да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, п 
p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с њим у собу, к свећи.{S} Руке јој задрхташе од р 
културна.</p> <p>У мене је стално страх уливала, млади је мој дух тровала; била је притворна, у 
сних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ је полиција држала на  
 кризе било је доста муке, да се у њега улије србијанске крви и да се из њега, њему омиљена дип 
ице; гушио га је окужен ваздух варошких улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму,  
ва познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и посматрао истакн 
а угодно као у свом родном месту.{S} На улицама, мало мало, па се састане са којим рањеником.{S 
 његовој соби било у лутању по забитним улицама и по пољу, свагда су му се <pb n="415" /> једне 
кутић, сад суснежицом, сад сољом.{S} По улицама се једва која жива душа видела.{S} Кога није ка 
срећној љубави.{S} И онда би тумарао по улицама којима до тада ваљда још никад није пролазио.{S 
 од подна до вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.< 
први били испаљени код Призрена.</p> <p>Улицама су пролазиле огромне масе света на челу са војн 
а њима један пук победоносне војске.{S} Улице прекриљене множином радосна народа.{S} Али то све 
ан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из безбројних грла: „Живео наш господин м 
{S} Кад је наишао на закључана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе огра 
довићу, који га је испратио до врата са улице.</p> <p>Пре растанка стари Предраговић је задржао 
ти.{S} Бојимо се да нас какав куршум са улице изненада не смакне.{S} Примите, мајоре, моју пону 
ку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог мали 
клицање публике, која беше закрчила све улице куд су млади јунаци пролазили.{S} Свако је око тр 
з икаквих изгреда.</p> <p>У вече су све улице биле сјајно илунимиране, прозори осветљени, на св 
, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухвати 
а Скадра.“</p> <p>После подне су главне улице београдске биле препуне свечано обученог грађанст 
з Михајлове улице, код Коларца и Васине улице.</p> <p>Иза овог малише, прихватише остали и таку 
/p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да л 
е то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, без икаквих изгреда.</p> <p>У вече су 
оја, а да за тим брзо не настави ону „с улице баштица“, коју сви са њим, да нам буде лакше, пев 
 жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог артиљеријског официра, к 
ћи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић и лекар Николајевић.{ 
у изиђе на сусрет давши му тачну атресу улице и стана.</p> <p>Када се Николић удалио, Јованка ј 
 од млађих официра отвори прозоре, а на улици престаде жагор.</p> <p>По свршетку прве здравице  
намењене слузи или служавки, који се на улици задржаше дуже времена и ако им је госпођа строго  
и погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се венча на пречац.</p> <p>То 
м важним догађајем, морали су остати на улици јер не беше места толико.</p> <p>На дневном реду  
м, јер сам га још пре три дана видио на улици.</p> <p>„Него, како је само изгледао!{S} Сломљен, 
чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Неранџу и Нату.</p> <pb n="393" /> <p>Већ  
 што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад  
ажена.{S} Пријавити се ваља у Милошевој улици бр. 23.“</p> <p>Ризнићеви су имали момка и кувари 
розору да промотри живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви  
ошао из свога стана и нашао се у тесној улици, закрченој одрпаном руљом арнаутских жена, старац 
 те је након тога, све важније догађаје улицом викао на глас и тиме стварао рекламу истима.</p> 
о на Теразије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Т 
ла је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког, високог ар 
а и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу, која је била смештена у другој беогр 
 И кад је он већ далеко поодмако тесном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза о 
иже са постеље и у трену је истрчала на улицу да види да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чи 
ла.</p> <p>Кад је трећи пут истрчала на улицу на самом ћошку улице, указа се стари Предраговић  
ла на свету службу божју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздиг 
 мајора у кућу из које беху истрчале на улицу.</p> <p>— Кога имате још дома од својих? — запита 
ући око дугачког стола, опет враћаше на улицу.{S} Играчи, међутим, непрестано клицаху: „Живео н 
браћо, и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сн 
тај мах стајао крај прозора и гледао на улицу.</p> <p>— Лазаре, друже! — такође зарадова се При 
по лицу облио.</p> <p>Када је изашао на улицу, ветар је и опет духао, но Обркнежевић, кога је в 
лавне Полиције.</p> <p>Кад је изишао на улицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану С 
врата за собом.</p> <p>Кад је изишао на улицу, северац јаче је пирнуо, те је потсетио Оберкнеже 
животу потребан“, киднем кроз прозор на улицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књиг 
ше онако, како би то требало.</p> <p>На улицу би истрчала и постојала неколико секунада а одмах 
седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могл 
говој глави, он не би знао био измотати улицу и број куће Стојанчине, да се је само на памћење  
ну и овај му је прочитао са ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код ку 
мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је оно писала и нек 
дали.{S} Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће 
учана врата са улице, отишао је у другу улицу, па је преко високе ограде, прескочио у парк.</p> 
стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка видила, врл 
ку кафану«, отишли су прво у Маћедонску улицу код Гинића, где су се обично комите скупљали.</p> 
Стојанком, која их је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одгов 
оза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни п 
 n="487" /> Марића, ту скрену у побочну улицу где се налази „Трговачка кафана“.</p> <p>У овој к 
ише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се мимопролазници не би сударили.</p 
оследица кад би Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли 
опет к девојци.{S} А ова, видевши да је уловљена, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да 
и чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, довршен је славно на бојном пољу; а ево 
Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним одборима својим, да функц 
или личност која би имала да претставља улогу главног јунака у тој драми.{S} Главни јој је јуна 
ње, које је ту било присутно, вршило је улогу послуге, нуткајући редом све који беху за столом. 
чунајући да ће бар овом приликом играти улогу сродство.{S} На трећем је месту рачунао на Францу 
вали кога у зло, — узео на се ту прљаву улогу: полиција је осудила тога странца на осам дана за 
родавац новина.{S} У то доба у Београду улогу продаваца новина вршила су деца, којих беше на св 
ила на ратну позорницу, да изврши своју улогу у тој величанственој драми, каквих је врло мало о 
ме предвидео, да Бугари играју дволичну улогу.{S} Но као стари и искусни дипломата, Пашић се ни 
су искрени и одани, већ играју дволичну улогу.</p> <p>Уверен сам, да је и сам Пашић то увидео,  
{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци 
ј се захвали на труду који је она за њу уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекал 
м те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те замолим да 
м искрено рећи, госпођо, да ја ту нисам уложио никаква труда, нити сам заслужио <pb n="353" />  
е, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрено рећи, 
 беше задремала.</p> <p>Предраговић пак улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, кој 
о трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад сам дошао овам 
но, вероватно у споразуму са Николићем, улучио је ову прилику, па је <pb n="725" /> када се дру 
>И ево, сад дође згодна прилика и ми је улучисмо, да остваримо снове Србинове, да испунимо заве 
она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да изглади и изравна ствар, која је, е 
није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телег 
одморим, одмах ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун м 
стеље му, овај пружи руку лечнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад м 
p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напреза 
ео да Балканским савезницима не пада на ум да извучену сабљу туре натраг у корице: један је ино 
 вазда у памети били, сад му не паде на ум, да би то писмо од њих могло доћи.</p> <p>„Ко то, Бо 
вршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{S} Идем, рекох, да је обрадујем.{S} А мишљах, не 
 је Лазаревић сркутао, Стојанци паде на ум Недићева Ната, па ће запитати:</p> <p>— И још никако 
ни у туђем дому.{S} Никому не падаше на ум да запита сам себе:{S} Неће ли баш за ручком или веч 
роду у тамошњим крајевима не пада ни на ум какав преврат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упа 
ар са суснежицом, а њему није падало на ум ни да разапне кишобран, већ га је грчевито стискао п 
ј дирљиви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније г 
кован, на сурој стени.{S} Не пада му на ум да ропта на судбину.{S} Та он ју је сам себи у Бога  
лити о себи и свом животу.{S} Док му је ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио пе 
 не осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља 
вих речи Оберкнежевић је напрегао очи и ум, не би ли се сетио од кога може да је то друго писмо 
жас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — настави пор 
а ће јој живци попустити и да ће сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако ј 
се окупили.{S} Јер овај, може лако и да умакне.</p> <p>— Е, кад си за послом, иди брате, немој  
отужити, ал’ опет доста је било.{S} Да, умало нисам заборавила, Пера је већ наш’о и кума и стар 
де да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој приско 
ко је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p>— Немојте, госпођице Соко 
кшање.</p> <p>Рад на националној ствари умањавао је велики терет на срцу, а срце је оживљавало  
е говорила силна и крепка душа, коју су умарале крупне мисли и тешке бриге.</p> <p>— Већ те нес 
 око предавања Једрена, српске су трупе умарширале у Једрене, где су се састале доцније са буга 
р доктору.</p> <p>Јовановићу није могла умаћи та забуна и срамежљивост изненађене девојке.{S} Н 
вешто извукао, но надају се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и  
да је наишао, ја сам уверен, да му неће умаћи.</p> <p>— Па онда ми да отпочнемо посао — рече он 
вања.{S} Пребацивала ми је Србија, која уме оштро да пребацује.</p> <p>„Него, ма да сам разумео 
е, господо, да и озлоглашена пеза Марта уме да се диви врлини.</p> <p>— Била је лепа?</p> <p>—  
ном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе 
а мушка снага мораде подлећи?{S} Зар не умедосте отети од смрти тај драгоцени живот? — довикнуо 
ире, но када га жандар притеже, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p 
на основној идеји.{S} Таленти, али нису умели да кажу крупну реч.</p> <p>Господар Гњаватор је б 
лас, одговори Лазаревић.</p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добр 
ђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом —  
 само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних страхота.< 
шће у тузи, тешећи га како је ко знао и умео.</p> <p>Ранко Предраговић, кога је у овај мах обуз 
гао певати у позоришту?</p> <p>— Кад би умео и кад би имао леп глас, одговори Лазаревић.</p> <p 
о Пашић, као стари и опробани политичар умео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то д 
п Милан је био по вољи селу, јер је био умерен у животу и у пићу, јер беше добар Србин и корист 
е последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са пок 
би лако и у тамницу доспети.</p> <p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пај 
о да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда би њоме само могао нанети увреду кол 
да су његове примедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карт 
 <p>Пријатељи и другови прихватише овај умесни предлог, куцнуше се и испише на бело.{S} Наручиш 
 већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли, кћери моја, па  
њујемо.</p> <p>Сматрам, да би требало и умесно било од владе захтевати, да од сада буде што ене 
оложе Ранка опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на свој 
ални као правим и искреним савезницима, уместо старо зло и старе ране, да се новим догађајима и 
 поводом промене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l> 
 које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису захвални, <pb n= 
/p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске др 
вић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише  
 утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати масу идеја, које се 
/p> <p>— Па ја умем, да певам.</p> <p>— Умеш да певаш!{S} Е, врло добро!</p> <p>Лазаревић извад 
ивота.{S} Ти можеш, да будеш срећан; ти умеш, да се одушевиш.</p> <p>Јован:{S} Вараш се, Катари 
ту!</p> <p>— Но, дозволићеш, да ти лепо умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка! 
p>„Ал’ ако је, можда, њега ко напао?“ — умеша се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Бе 
p> <p>— Та није баш ни нами до весеља — умеша се и стрина-Неранџа — већ нам је само до тога, да 
природе, задржала је Стојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у  
атарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Био је румен у лицу и 
е Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан бе 
о псето је спочетка покушавало да му се умили.{S} Притрчавало му изненада и лазнило му руку, —  
ала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном и уба 
њој, загрли је око врата и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Сирота Сојка! — рече. — Њој се допа 
раме материно, обгрли ју и стаде јој се умиљавати.</p> <p>— Којешта...{S} Којешта — опет ће ста 
ачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло ретко преде); али кад мајор куда  
гла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с  
<p>Алексић заронио снужденим погледом у умиљате очи Јованкине па протепа елегичним акордом:</p> 
 <p>Њезино опаљено, али сад још лепше и умиљатије лице под тим венцем изгледало је као светокру 
 своју госпођицу болничарку, која га је умиљатим погледом, пуним искрена саучешћа, дочекала и п 
p> <p>Јованка се обеси брату око врата, умиљато му погледа у очи па нестрпљиво промуца:</p> <p> 
и с очима, пуним сјаја радости, погледа умиљато свога брата.{S} Тај поглед је најречитије говор 
онашање, њезина образованост, нежност и умиљатост убрзо су освојиле срце Ранково.{S} И таман је 
екује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздираше.</p> <p 
ком љубављу волела.</p> <p>Можда би јој уминуо бол, да је као сестра бар то знала, па да му изи 
ко шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хо 
 се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мор 
во као нека струја у народу.</p> <p>„Не умире овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да ж 
равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара испред наших положаја титра 
на — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што о 
ња.{S} Али, ја сам, лично, ипак донекле умирен.</p> <p>По одласку Росићу узе Радојковић размишљ 
војој посети.{S} Стегни срце, драга.{S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одби 
 бесмртно се бламирао.</p> <p>— Зато! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић 
мезимицу своју.</p> <pb n="418" /> <p>— Умири се, душо.{S} Бог ће дати да на добро изађе.{S} Је 
еће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — тешио је Предраговић. <pb n=" 
им, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга моја.{S} Нашем јунаку је сад потребан о 
г инциденца, Оберкнежевић је покушао да умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, н 
 разбојничке пустахије једном за свагда умири.</p> <p>Мој вереник, мајор Вељковић, био је овде  
о.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право  
 да те обесне и развратне синове Турске умири.</p> <p>Он их је богме почео терати у ред.{S} Пал 
сетљиве душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, 
а фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се не прави брука, одвезао се Радојковићу 
ицу, у очитој намери, да стрина-Неранџу умири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Не 
</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба је таква,  
/p> <p>— Немој да слутиш на зло, сејо — умириваше је Миле тихо, гласом пуним саучешћа. — Ни теш 
лавуја</head> <p>Ноћ је.</p> <p>Село се умирило.{S} Село спава.{S} Куће спавају.{S} Равница спа 
— рече Милан — а оданде у Арнаутлук, да умиримо оне пустахије и да покупимо од њих оружје, које 
 сузе се скопрљаху низ образе.</p> <p>— Умирите се драга моја! — Тешила је Стојанка Катарину —  
 за полазак:</p> <p>— Остајте с богом и умирите се, а надам се да о мени нећете имати таково ми 
внога мњења.</p> <p>— Могу вас, засада, умирити, да то није никаква опасна личност.{S} То је је 
ли и народ се, после пола године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то  
не.</p> <p>Ови убедљиви разлози донекле умирише Предраговићку, но зато ипак није могла да заспи 
баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ дај важан предмет с 
то.</head> <p>Никола Ризнић, онај стари умировљени потпуковник, прочитао је већ и „<title>Српск 
ће место, од сада, бити попуњено једним умировљеним поручником, који се тужио и Богу и људима н 
 пуним саучешћа. — Ни тешки рањеници не умиру сви од реда.{S} А јунак, његова кова, не подлеже  
 обумрле, који су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицо 
дњих дана влада глад и да појединци већ умиру од глади.</p> <p>Многе особе послале су Есад-паши 
а постицала Оберкнежевића на какав било умни рад, а он је сада обећавао да ће се латити каквог  
претерана рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига н 
 Вељковић верио се јуче са родољубивом, умном и милом госпођом Стојанком, дичном удовицом покој 
спод Једрена.</p> <p>Најзад га Стојанка умоли, да јој исприча бар један случај борбе, јер он, н 
, па уједно, да је бар са неколико речи умоли као тетку, да посредује и да их измири.</p> <p>Те 
о полупијана, изнемогла.</p> <p>Најзад, умор савлада слабо изнемогло тело девојачко, које је би 
 сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S}  
 дотле, док и стрина-Неранџу не савлада умор и сан, те се растадоше око два сата по поноћи.</p> 
 странама.</p> <p>Нико није помишљао на умор.{S} Слабуњави и под поштедом војници из 4. батаљон 
о.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умор у души и телу.{S} Али очи, ум и мисли још не осећа 
S} Само је један стражарио, а и њега је умор и сан земљи привлачио.{S} Он се држао јуначки и на 
— упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше ме — настави Приморац — те просто нисам 
тишина...</p> <p>Предраговић када осети умор од стојања, полако принесе столицу крај кревета и  
алости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Неранџине. </p> <p>—  
знам колико је могло бити сати, али сам умор почео осећати.{S} А умор сам приметио и на оном шт 
тајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и нико умор не осећаше.</p> <p>У само свануће, стиже у логор ш 
.{S} Али очи, ум и мисли још не осећају умор.{S} Но, од силна напрезања и они постепено малакшу 
свету ствар Србије.</p> <p>Од претерана умора, неспавања и бриге у разним тренутцима, у којима  
лед баци на Лазаревића и, као иза неког умора, прозбори тихо:</p> <p>— Па реци ми коју радосниј 
 и изнемогла.</p> <p>Милан је од силног умора, које од неспавања брзо клонуо и заспао.</p> <p>Ј 
це.{S} А кад му колена почну клецати од умора, он се склони на каквом <pb n="371" /> забитну ме 
боко у ноћ.{S} Када војници већ беху од умора попадали, прекинуше весеље и легоше да се одморе. 
а целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе извештаји команданта. — Али се опет  
пивару.{S} Сав изнурен од зиме, глади и умора, како је отворио врата, он се стропоштао као курш 
не, те је поче већ и потклецивати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на је 
џа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ пресе 
з, који је полако улазио у станицу, као уморан путник са далека пута претоварен теретом, који ј 
ући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и алкохол је на њег 
војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борба 
>„Стојанка снажи моју у Содоми и Гомори уморену и оболелу душу.{S} Стојанка је мелем моје растр 
тну новост:</p> <p>„Српске официре нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топо 
ну саучесним гласом: — Вас је, Јованка, уморило, канда, ово дуго путовање.{S} Ја сам изишао ова 
Милош Обилић, на тужни српски Видовдан, уморио султана Мурата, и где је, истога дана, нашао муч 
ата кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, уморна од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба д 
у, Ано.{S} Нисам ноћас ока склопила.{S} Уморна сам и измучена од несанице.</p> <pb n="286" /> < 
ечерај ти, а ја ћу одмах на починак.{S} Уморна сам па ми није до вечере.</p> <p>И пође одмах да 
њена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска посада, и не слутећи какав с 
 весеље и легоше да се одморе.{S} Спава уморна и изнурена српска војска, а над њом се вије двог 
 подне отићи к њој.</p> <p>Иако је била уморна од ноћњег путовања, а није ни јела ништа од јуче 
срела.{S} Но, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи  
реној, слатко пријао...</p> <p>И док је уморна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу 
а свата и девера отишла је кући тужна и уморна.</p> <p>Стојанка стигавши кући, на вратима се оп 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уморна од непрекидна посла, готово изнемогла <pb n="280 
Јованке и са меким пољупцем заклони јој уморне очи.</p> </div> <pb n="419" /> <div type="chapte 
ветла, али очи, њезине лепе очи биле су уморне.{S} Из њих је говорила силна и крепка душа, коју 
 На ноге, браћо! повика стражар.</p> <p>Уморне комите скочише, брзо причврстише реденике, постр 
 сада су се већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> < 
ећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и изнуреној, слатко пријао...</p> <p>И док је у 
рна војска српска у слатком сну крепила уморну снагу своју, дотле се ноћу вероломни бугарски ла 
 живота.</p> <p>Предраговићка савладана умором, седећи на столици склопљених руку, беше задрема 
ђенерала Митра Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах,  
у раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може остати.{S} Разлика је  
!{S} Зар да допустим да ми дете од жећи умре!...{S} Каква бих ја мати била, када бих могла да г 
 У толико ти може бити лакше, јер и ако умре, бар ћеш знати где почива...</p> <p>— Да је погину 
ира мало који није пожелео да и он тако умре.{S} Па се то рашчуло и међу војницима и, тако рећи 
 страдам за бадава.{S} Па ако требам да умрем онде, ко велим, идем у Србију да тамо кости остав 
вот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници 
!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћу... умрети!..</p> <p>Предраговићка се затресе и поче грцати 
e>“ у Прагу, говораше међу осталима, па умрети...</p> <pb n="179" /> <p>Мајорица је изигравала  
јте, молим вас, и певајте „Ах, тешко је умрети, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику 
драговићка. — Зар не видиш болан, да ће умрети!..— Ове је речи изрекла са тако пуно бола пропра 
цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p>— Тако је, тако је — потврђиваху остали. 
, пуни одушевљења и пожртвовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако ма 
а је најузвишенија врлина — за род свој умрети.</p> <p>Остај ми здраво, и буди спокојна.</p> <p 
крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном смрћу...{S} О, камо среће, да с 
у развијала песма о томе, како је тешко умрети, кад ништа не боли...</p> </div> <pb n="206" />  
нам.{S} Требам га, без њега ћу савршено умрети.{S} Овако више не иде.{S} Нешто се крупно са мно 
у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети од глади.{S} Ово је земља великог ината и јединс 
:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S 
о зајеца:</p> <p>— Јадно моје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умир 
{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да 
најлепше.</p> <p>— Ех, ноћас, ноћас, да умреш... дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је би 
.</p> <p>— Бог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у  
ожјом, и стаде запевати, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више ни 
 Јованом, но без пошинице, јер она беше умрла.</p> <p>Сељаци су душевно примили попа Милана, и  
 сносила жалост, да ми је на мојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на во 
 да се све то изгубило, да је све данас умрло, да по равни нашој не вриште добри српски коњи... 
спође, видевши на њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско с 
{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала т 
 он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- Слав 
 у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је био <pb n="72" /> добар ђак 
2" /> добар ђак и већ даровит писац.{S} Умро је даровит писац, па рекох, да му последњу пошту о 
>„Изненадићеш се, кад ти саопштим да је умро председник кабинета др. Милован Миловановић.</p> < 
а веровати да је њен Влада баш у истини умро и да није више међу живима.{S} Све јој се чинило,  
т књижевник, који живи, а који је давно умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} 
 умро.{S} Бивши књижевник!{S} Већ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слу 
p> <p>»Кад пуче глас, да је Миловановић умро, требала си Катарина видити Србију.{S} Преврнула с 
је био алкохоличар и негде је у јендеку умро.{S} Сирота мати.</p> <p>Лазаревић јој пружи банку  
 прогледа.{S} И поче се јављати живот у умртвљеним му очима.{S} Груди му се стадоше надимати а  
!..{S} Довозе их у Београд само да онде умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није  
негови падну, толико пута доле на друму умру у бирцузу вандрокаши, и стари каменички <pb n="188 
служи отаџбини својој.</p> <p>Имајте на уму да су и ти људи у врло незгодном положају.{S} Како  
ад није била, тако им ни сад не беше на уму никоја одредба међународнога права, него мучки, 1.  
 Споразум имају у првоме реду Турску на уму.{S} Дакако, да је и то у вези и то врло значајној с 
се важан и бити дрзак, јер овде људе не уму тачно да оцене.{S} Овде пливају на површини мушке ф 
свршавају са министром.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глуп 
лика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не само музе, него и Сватовац.{S} И Ранко је кли 
су умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ваљда још 
 је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке.{S} Руке му беху опружене <pb 
жижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово унакажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака п 
 их крволоци Турци и Арнаути искасапе и унаказе.</p> <p>— Мучи, јадна не била, жено!{S} Не греш 
едини, подножју и окрајцима.</p> <p>Под унакрсном је нашом топовском ватром.</p> <p>Као да се и 
еху просто поражени видећи да су пали у унакрсну ватру.</p> <p>Њихови се редови после наших пло 
p> <pb n="140" /> <p>— Ја је пропутујем унакрст скоро сваке две године.{S} Кад год се, после дв 
азбацане тамо амо по мочвари крви; свуд унаоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу.</p> <p> 
итавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турк 
е својим очима видела Недићеву Нату.{S} Унапред је уживала у оној радости стрина-Неранџиној, шт 
 већ био постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за 
доктора Јелкића, којем је, дабогме, већ унапред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вам 
ш и оставимо наше коже тамо, бар смо их унапред наплатити.</p> <p>На ову примедбу комитину, дру 
воју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњишту, брине 
је дошао на осуство из Битоља.{S} Да је унапређен са две класе, јер се истакао као ванредно рев 
ма мелем је на моме срцу.{S} Топле душе унапређују Србију изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине 
 даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољени јер им се загарантовало, да и 
не опере.</p> <p>Само је, рекби, Софија унела, понекад, нешто живости и нешто налик на радознал 
</p> <p>Трећи дан изјутра, служавка баш унела доручак Стојанци, а закуца на вратима и уђе стрин 
и, брзи и бајонетски напад наших трупа, унео прву страховиту забуну и јединствену панику међу с 
истем доста политичке покварености у њу унео, ипак остало доста здраве језгре и здравих инстика 
на путу.</p> <pb n="337" /> <p>Служавка унесе каву.{S} А док је Лазаревић сркутао, Стојанци пад 
х, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе каву.</p> <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали  
е успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски тон и равнотежу.{S} Руководио је диплома 
без куцања на вратима и без дозволе, не унесе ручак и седе крај ње на постељу те јој пође прино 
 улучи ову прилику, изиђе у предсобље и унесе свећу, коју је из раније био припремио. </p> <pb  
 у помрчини, и никога нема, да светлост унесе.{S} Ми смо простаци, а од господе смо се српске о 
p> <p>Мати му је пала у несвест, кад га унесоше у собу.{S} Отац се збунио, — не зна коме ће пре 
 згрозио од помисли на муке и патње тих унесрећених јадника.{S} Он није могао да представи себи 
наге, да владају материјалом, да у њега унесу идеје, велике идеје.{S} Већина их се скрхало на о 
авка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јова 
шли сви официри, званичници, професори, универзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије  
ези и удружења изнеше своје заставе.{S} Универзитетска омладина изнела своју комбиновану српско 
т на Балкану, можда раде на персоналној унији између Србије и Бугарске, а из тога се мора закљу 
 невероватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се про 
.</p> <p>Стари потпуковник, у војничкој униформи и окићен с орденима, корачао је војнички за мр 
ле, јер је те будалаштине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S}  
дбити па онда гонити док не буде сасвим уништен.{S} Ја потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Ш 
 су турски тешки опсадни топови потпуно уништени.</p> <p>Одмах је издата заповест, да се два те 
много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div type="chapter" 
рногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марконијеву станицу за телеграфију без жица, и 
 дана је наша војска, разбила и потпуно уништила главну маћедонску турску војску.</p> <pb n="70 
пали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо их, јер смо се уверили, да последњи Обрено 
ападаја, па онда да их гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и  
ти, и кад наступи потреба осујетити или уништити.{S} Боривојева је служба тешка и родољубива, и 
и последњу битку на Битољу, где потпуно уништише и последњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не 
ом напоменом, била је изненађена а нека унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи  
ри томе још када додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад ви 
/p> <p>Почео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто  
ше онамо, Јованка позове свога пратиоца унутра, да се мало одгрије.</p> <p>Ох, како је радо при 
врати од собе и после поздрава их уведе унутра.</p> <p>Пошто су се раскомотили, Стојанка запове 
покрет, који је садржао значење, да уђе унутра.</p> <p>Оберкнежевић, лако климну главом и више  
д зликоваца разби ногом врата, те уђоше унутра, где нађоше престрављену матер и кћер.{S} Дрхтал 
дарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим кафеџије, постаријег чов 
/p> <p>После пола сата, апсанџија ступи унутра и јави Радојковићу, да је непознати све признао  
 на столицу.</p> <p>Одмах за овим ступи унутра жандар, који салутирајући рече:</p> <p>— На служ 
> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело од 
:</p> <p>— Слободно!..</p> <p>Ступајући унутра Оберкнежевић је још веселије поздрави:</p> <p>—  
ана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима:</p> <p 
 и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше празан и по 
рата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Пр 
 и пустила да уђе.</p> <p>Кад је ступио унутра друштво се изненадило, но када им Радојковић сао 
лици одмах познала и кад је овај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први по 
н преноћио.</p> <pb n="651" /> <p>Уђемо унутра, но кофера у соби не беше.{S} Ја сам био очевидн 
жавка Стојанкина, која пропусти Јованку унутра....</p> <p>Пропустивши Јованку, Анђа је поново з 
еркнежевић се прибере, обуче и пусти их унутра.</p> <p>Тетка његове супруге видећи га мамурна б 
о не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узнемирење, нека подземна криза, од које сам  
ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет кр 
оже бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p> <p>Да, неки још несхваће 
ија није само земља министарских криза, унутрашњих гложења, земља, у којој се у мирно доба, и н 
ија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, позвао новинаре и строго им  
дложивог званичног посла у министарству унутрашњих послова.</p> <p>На поласку му Стојанка добац 
обарало Миловановића, и трагови дубоких унутрашњих болова сада су се већ јављали на његовоме св 
на песку с поља окречена белом бојом, а унутрашњост њезина беше мрачна, влажна, у којој станују 
и ваљда негде скрили, или да су можда у унутрашњост отишли.</p> <p>— Брука ће и у томе случају  
а, али су ти добри људи водили рачуна о унутрашњости те лепе девојке, те здраве српске девојке, 
ма у свима народним слојевима, има их у унутрашњости, а има их и у Београду.{S} Кад путујем кро 
једињење“ нема тежњи, које се односе на унутрашњу политику?</p> <p>— Не.{S} Ти, у осталом, Бели 
зећи се са Радојковићем, улазио у многу унутрашњу ствар а тиме и у психологију модернога Србија 
чито мили и према њима је осећао велику унутрашњу обвезу.</p> <p>То се осећање пренело и на леп 
и и објави полазак воза.</p> <p>Настаде уобичајено грљење и љубљење у име опроштаја између мате 
зања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног уводног говора, који служи за међусобно упо 
бом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, мало сам захлад 
е брзо истрча им у сусрет.</p> <p>После уобичајеног грљења и љубљена између матере и ћерке, Нат 
је неговати.</p> <p>Прође и сахат после уобичајенога времена за вечеру, а Иван не дође; приближ 
не младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уобичајише сваки пут кад је Јованка полазила кући из бо 
 је мој дух тровала; била је притворна, уображена.{S} Она је <pb n="155" /> само о себи говорил 
 ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној 
врло озбиљно.</p> <p>— Био си дакле.{S} Уобразиља ме моја није преварила.</p> <p>— Зашто си их  
и није постојао.{S} Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву 
ју мисли.</p> <p>Гледао је, безгранично уозбиљен на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држ 
а:{S} Да, ти ипак живиш.</p> <p>Јован: (уозбиљен) Остави, остави, Катарина...</p> <p>Катарина:{ 
ко сви прснуше у смех, само Стојанка се уозбиљи:</p> <p>— Море, па ти си рањен!..</p> <p>— Па ј 
а га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p> <p>— Први корак, прва проба, па не иде ми  
а, зашто, болан, плачете? рече Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро.. 
ћ да и не беше тога разлога, познато је уопће, да Србин радо притиче у помоћ и злотвору свом, к 
ете Вељко Орловић.{S} Не знамо јесте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., п 
х прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користећи се веома 
им путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника под именом Вељко Орловић, те п 
, да му је лекар саветовао, да избегава уопште да говори. — Рекавши то болничарка се удали.</p> 
 правио се просто луд, као да он кофера уопште није имао.</p> <p>Радојковић видећи, да овај пре 
нежевића нарочито дирала.{S} Кад год је уопште слушао музику, у њему је књижевно срце почело ку 
 оно мало зиратне земље, гајили стоку и уопште радили да себе и своје издржавају.</p> <p>Турска 
х из овдашњим листовима, у колико се то уопште могло.{S} А за све је ово, крив је онај псеудо В 
м веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су изгу 
то имала у плану.</p> <pb n="719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Дра 
 Миловановић.</p> <p>„Изненадио сам се, уосталом, и сам, јер сам га још пре три дана видио на у 
морац.</p> <p>— Знаш, оно, на Преполцу, уочи оног дана када сам рањен.</p> <p>- Како море!..{S} 
ако се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућани ужурбано устум 
ила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, одмах на прв 
раће.</p> <p>— Бога ми, да се заложимо, упада Пашић и глади дугу, седу браду.</p> <p>— Али то,  
 <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, мож 
> <p>То још могу да верујем.</p> <p>Али упада јако у очи, да ту мирољубивост не испољује и тамо 
обе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српска села и убијал 
пско становништво.{S} Тому разбојничком упадању Турака морала је српска војска давати отпора, а 
бији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радо 
— Да... али...</p> <p>— Колико си пута, упаде Катарина, рекао, како силан приповедачки материја 
р, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до врага ту књижевност; та 
ак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катарина, а лако ћемо са мушким главама.</p> <p>— 
говори Раша.</p> <p>— Еј, болан брајко, упаде мајорица, па како да то није брука!{S} Зар ти не  
>— Тешко, много је тешко време настало, упаде, преко обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта  
е то помогну.</p> <p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p 
е...</p> <p>— Не нашли је, да Бог да! — упаде сељанка гласно.</p> <pb n="277" /> <p>— То су срп 
ло разговора.</head> <p>— Добро вече! — упаде Лазаревић ка Стојанци.{S} Руковао се с њом и седе 
сије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — упаде бата-Лаза — он је био тешко рањен, и како сам чуо 
а голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.</p> <p 
 слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упаде му у реч беговица — и ми ћемо је уживати.{S} Не м 
врат у својој домовини.</p> <p>— Али, — упаде у реч странац - ја то тек боље знам.</p> <p>— Мол 
 <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира сед 
p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p> 
сује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p>— Нисам још готов.{S}  
ића...</p> <p>— А колико вас је било? — упаде један радознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и  
домаћа постеља.</p> <p>— То је навика — упаде бата — Лаза. —</p> <p>— Назеб и умор, савладаше м 
јанка.</p> <pb n="454" /> <p>— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је 
прекинути, да не бих после заборавила — упаде му у реч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли шт 
ставе резолуцију.</p> <p>— Пре избора — упаде Стојанка — имала бих вам браћо да ставим на знање 
издржао осам дана полицајнога затвора — упаде му у реч Стојанка. — А звао се... како се оно зва 
ко...</p> <p>— Не старајте се за мене — упаде му у реч Јованка. — Ја сам потпуно здрава.</p> <p 
 А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаревић, само тек да скрене разговор на д 
 Молим.{S} Мој пасош је довољан доказ — упаде опет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзифи 
.{S} Али...</p> <p>— Разумем, разумем — упаде јој у реч старац. — Мица не може више радити за б 
џи.</p> <p>— Да, знамо има баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у сел 
} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је слабих живаца; Софија се н 
ваки пут ограничавала само на то, да те упаде одбија.</p> <p>И свану, најпосле, 5. октобар, кој 
у наших непобедивих резервиста, кад нам упаде у очи необичан призор који нас је до дна душе ган 
и Пера.</p> <p>— А то је!.. — Радознало упаде госпођа Стојанка.</p> <p>— Мој колега, који ми се 
ерује он...</p> <p>— Све ће добро бити, упадне Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре  
ћу, да преко Бугарске код Криве Паланке упадне у Турско земљиште.{S} Одавде да надира према Овч 
 увек трајати републик?</p> <p>— Док не упадне Србија.</p> <p>— А онда више неће тамо бити репу 
</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам, да ће га то п 
ржа, узевши велику кутију, која је била упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> 
их руку и обори очи.{S} Осећајући да је упала у клопку, да ће се кривица њезина проказати: није 
на измученоме лицу видно испод јабучице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, м 
бро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p> 
аркове конаке, кад све знаш.{S} Кад смо упали у Двор и убили Александра и Драгу, уништили смо и 
ead> <p>Дан се смиривао.{S} Стојанка је упалила кандило пред Распећем, на које је погледала и,  
.</p> <p>— Отпутовало је више младих, а упало ми је у очи, да је Раша републиканац отпутовао са 
н Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то причање па, кад заседну на своје огњишт 
адржао у кавани.</p> <p>После поноћи је упао у неко весело друштво, где је у весељу и добром ра 
— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, а 
{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјерују.{S} Верујем, и не верујем, не  
остеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али  
јер онда не би тај састанак могао икоме упасти у очи.{S} У другом писму ћу ти јавити моју тачну 
аки поглед тих срећних српских ратника, уперен у ону свету грудву Косовску, која је покрила тел 
<p>— Море Радојковићу, ко ти је тај?{S} Упеца ли рибицу?</p> <p>Радојковић ману руком на њега,  
его му је пољупце враћала и око њега се упијала.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пошто ј 
о? — Одговори му Катарина, а при том се упиљи у Оберкнежевића, као оно судија када слуша одгово 
шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у кафеџију.</p> <p>— Бог да је прости...</p 
ете?! — зачуди се Оберкнежевић још више упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му К 
пска војска стражарећи мрзне, пропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</ 
едстраже морале стајати на своме месту, упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака  
, већ је с времена на време се освртала упирући поглед у мрак.</p> <p>Радојковић у десну руку п 
— у Лесковцу се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах ниса 
шло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу Србима пад Једрена.</p> <p>А било је  
узму на знање.</p> <pb n="698" /> <p>На упит председников, да ли се одсутност њихова узима на з 
 прочитане резолуције, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на саста 
p>Стари кафеџија да би прекинуо тишину, упита <pb n="500" /> она два комите, да ли им је познат 
p>— Зар је већ стигао господин тамо?! — Упита радознало Ната.</p> <p>- Јесте. — Одговори Стојан 
> <p>— Зар нећете милостива вечерати! — упита је Анђа пре поласка.</p> <p>— Нећу, нисам гладна  
ог да је прости...</p> <p>— Умрла?!.. — упита комита пригушеним гласом, а очи му у тај мах доби 
 примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио п 
...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше н 
тко Николић.</p> <p>— А где је то?... — упита га Јованка са нестрпљењем очекујући одговор.</p>  
вић претрну.</p> <p>— Је ли то све?.. — Упита је Оберкнежевић. — Детаљније вам није писала о са 
е добро.</p> <p>— Како?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима. 
 n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало уозбиљи.</p 
ла с тобом.</p> <p>— А какав изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридес 
а.</p> <p>— А зар није било рањеника? — Упита га Јованка.</p> <pb n="582" /> <p>— Па... и није. 
.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упита стрина-Неранџа, осврћући се по соби.</p> <p>— Баш 
ицом удостојити.</p> <p>— Је ли сама? — упита Оберкнежевић Ержу.</p> <p>— Сам је... — одговори  
љену врљику...</p> <p>— А са Турцима? — упита радознало бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па ш 
ети — одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на в 
 га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вук 
га Приморца.</p> <p>— А како се зове? — упита га стражар, војник трећег позива.</p> <p>— Е, бог 
и посакривали.</p> <p>— Је ли то све? — упита Стојанка.</p> <p>- Да је то, ни по јада!. — рече  
ек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неранџа.</p> <p>— У болници.</p> <p>— Зар  
а.</p> <p>— Је ли госпођица код куће? — упита је Оберкнежевић.</p> <p>— Јесте, — одговори Ержа, 
, он је...</p> <p>— Вукасовић, је ли? — упита га војник.</p> <pb n="506" /> <p>— Та, то је Мати 
еме одмиче.</p> <p>— А где су остали? — Упита капетан Јаношевић, погледавши око себе, видећи да 
рок да су данас баш само они одсутни? — упита поручник Павловић.</p> <p>— Кад отпочне седница г 
један од оне двојице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да 
о се ти сачуваш да и тебе не дохвати? — упита један.</p> <p>— Особито се бира згодно место, иза 
слажу присутни са оваковим предлогом? — упита председник Милошевић.</p> <p>— Слажемо се! — одго 
ога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>— Па кад га притегох 
 <p>— А где си ту тешку рану задобио? — упита га бата-Лаза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз  
ство се прима!...</p> <p>— Е ли тако? — упита домаћин Јованку.</p> <p>— Тако је!.. — потврди Јо 
тај.</p> <p>— А ко ти је писао писмо? — упита га један из друштва.</p> <p>— Писмо је без потпис 
p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могло приметити н 
тврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га други.</p> <p>— Имам још једну — рече комита,  
ознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> < 
 шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Предраговићка.</p> <p>„Знате... могло 
е одговори, тек када је Стојанка понова упита рече:</p> <p>— Један професор а сад је резервни п 
 непозната млада, лепа и елегантна дама упита Анђу, да ли је госпођа Стојанка код куће?</p> <p> 
p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему та 
е краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам пише супруга?.. 
у столицу и седе крај ње и поверљиво је упита:</p> <p>— А ко ти то пише?..</p> <p>Јованка на ов 
скочи те се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића некол 
обочне улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одгов 
кује са једним и другим и да га својски упита: „Како си, брате?“</p> <p>Србијанска полиција ниј 
еранџа.</p> <p>— А зашто?.. — Радознало упита Стојанка седајући поред стрина-Неранџе.</p> <p>—  
кинуо тишину.</p> <p>— Ја? — Изненађено упита Катарина, подигнувши обрве гледајући у Оберкнежев 
ј, не би ли опазио оног кога тражим.{S} Упитам кавеџију није ли био какав странац и опишем му к 
пу официра.</p> <p>— Кога имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим шт 
амвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p>  
а стари Предраговић је задржао лекара и упитао га:</p> <p>— Господине докторе, молим вас будите 
беше више путника.{S} А он би сад већ и упитао којег, да га је било, еда ли и његови дођоше?</p 
комисије, журно сам пришао команданту и упитао га, да ли су списак Бугари потписали?</p> <p>— С 
.</p> <p>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар н 
очи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео тик уз њега.</ 
</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p 
Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Иванова.</p> <p>— И 
псанџију.</p> <p>— Па кад га притегох и упитах од куда му толики новац, признао је, да је већ д 
било жао пробудити.</p> <p>— А зашто? — упиташе слушаоци, тако сложно, као да је питање из једн 
} То вече он ми рече, да се и нас двоје упишемо у комите.{S} Мени није требало то два пута рећи 
 целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али радошћу осветљена лица им дало се лепо про 
 као добро, одано и искрено дете својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти 
ој кући беху већ навикли гледати тужно, уплакано лице Софијино.{S} То тужно расположење њезино  
 их мораде раставити полако и подигнути уплакану девојку, јер рањеника притисну онај несвестичн 
уж јој је догурао, до Ранкове главе.{S} Уплашена мати је сузним очима гледала бледо лице свога  
еба да је овде?</p> <p>— Јесте молим, — уплашено одговори Ержа, видевши своју госпођицу љутиту  
римању брзојава, јер се беше узрујала и уплашила.</p> <p>А поред тога јој њезину бојазан удвост 
ју је са великом радошћу, да му се мати уплашила сад опет од тога нагла преокрета у његовој душ 
ари Предраговић и жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопи 
ац, али сам се ноћу толико пута од њега уплашио.{S} Ако дође, а ја спавам, тако лупа у врата, д 
на криза, од које сам се те ноћи просто уплашио, јер се и у <pb n="154" /> мојој души почело ра 
ти.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се сад и Миле. — Кад баш желиш, можемо сутра прв 
учај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да буде ја 
родни заплет, у који ће и Аустрија бити уплетена, и да ће онда Србија ступити у акцију.{S} Нема 
е већ доцкан и не верујем да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви н 
есне крајеве на Балкану.{S} Знатан број упливних и у народу нашем поштованих људи разговарали с 
а први поглед и приметила.</p> <p>После упознавања и дужег међусобног разговора, Катарина се ув 
ао к мени каковим послом или пак једино упознавања ради.</p> <p>— Послом поштована колегинице,  
уводног говора, који служи за међусобно упознавање, Јованка рече:</p> <p>— Нека ми колега не за 
 онда, од када су је у својој кући прво упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софи 
укло ме је и срце, да Вас лично видим и упознам се са Вами, <pb n="576" /> о којој сам много сл 
.{S} Добра нас позове за сто, седнемо и упознамо се са певачом.{S} Певао је за тим, па милина!{ 
дина био сасвим млад потпоручник и тада упознао са Љубицом, сада својом женом.{S} Била је лепа, 
рају, мислим, да неће сувишно бити, ако упозоримо владу да буде према Бугарима опрезна и смотре 
говорником, да би требало владу писмено упозорити, да према Бугарској буде обазрива, јер и моји 
метну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> <p>— Већ ми је на језику било, али  
а у Србији и у његовој општини и кад је упоредио све зле и добре стране, дошао је до закључка,  
 незреле и неозбиљне, они ипак остадоше упорни при својој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је чит 
{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398" /> постицала на борбу мисао, да се 
ла своју дужност.{S} Ој!{S} А колико је упорних, крвавих борби имала трећа српска армија док је 
 то из руку дивљег непријатеља, који се упорно брани.</p> <p>Битка се продужила.</p> <p>Трајала 
Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си онеспособљен, у њему на мах пре 
инуо, али је непријатељ још и други дан упорно пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа посл 
 још неколико Турака који и даље сипаху упорно ватру на нас. — „Још један динамит!“ и „Натраг!{ 
ца, који буду најближи непријатељу нек’ употребе бомбе.{S} Јесте ли ме разумели? </p> <p>— Јесм 
говору.</p> <p>Стојанка је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четв 
 у другу болницу.{S} Сваку таку прилику употребила је да прође кроз све собе, тихим кораком, па 
 хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву своју вештину, да сазна и за друге ствари 
>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и много стари 
интересирала садржина њихова, већ их је употребио баш за то, да би могао преко њих, неприметно  
стом тачком још пет, па је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин  
мо за неко време, сада одмара и, ја сам употребио то време да заиштем допуст на три дана и да.. 
лачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо ову прилику и ванредно брзом паљбом, просто 
 онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликовце и крвопије, који су та 
Са теренских прилика, пољску артиљерију употребити уопће нису могли.</p> <p>Непријатељ, користе 
иметио, да се трага за њим, па и он сад употребљава све могуће начине, да би се скрио, евентуал 
дила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часо 
оји је пропадао, јер га књижевници нису употребљавали.</p> <p>Кад је Мара завршила песму, Оберк 
 поступке, које ја у службеној дужности употребљавам.{S} Ако ми, госпођо, не кажете, ко је та ж 
жбу.</p> <p>Неговао је своје тело; није употребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} 
оварао.</p> <p>Ранковић према њему није употребљавао никакве полицијске трикове, него је разгов 
фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати  
о тајно удружење заиста требало да буде употребљено за један опасан и непромишљен политички кор 
а, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом  
на.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па ипак  
ли главу испред српског мача, српска је управа заробила додуше, али је с њима најчовечније пост 
ећ бити уверен, <pb n="100" /> да ће те управа са таким гласом примити.{S} Не брини се, ћато, н 
асти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то 
си ког Турчина баш својом руком убио? — управи питање један од оних за столом, на једног од оне 
лико пута очима, потом отвори очи, које управи право у Катарину и полугласно јој рече:</p> <p>— 
анка изрече са дубоким уздахом, а потом управи поглед у Николића, који у овај мах извади из џеп 
којим нека невидовна и недокучљива сила управља...{S} Па је ли тај мој живот потребан на овом с 
има.{S} Његова глава за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава 
ји долазе ми као прост механизам, којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се от 
урска савез.{S} Тај би савез дакако био управљен и против Аустрије.</p> <p>Да ли да се прими та 
ањолта, наша артиљеријска ватра била је управљена на Мали Бардањолт, да отуда непријатељ не би  
ашим животом.{S} Моја ће сва тежња бити управљена на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним 
оново врати у полицију да спреми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутра 
<p>У свима државним звањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у п 
остељи болесниковој, у намери да сазна, управо да јој син објасни ко је то она, непозната, коју 
 n="561" /> <p>После краћег размишљања, управо, после сталожености, Оберкнежевић дубоко уздахну 
p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због тога надиго 
/p> <p>— Тако је, дабогме.{S} А ја сам, управо, пошао да њега потражим у болницама.</p> <pb n=" 
о, која га је подсећала на уздржљивост, управо она, која му саветоваше, да ствар још није сазре 
р вели, не би морала толико трошити.{S} Управо, никаквог трошка не би имала јер ју је госпођа С 
лог ме је руководио, да Вас посетим.{S} Управо то беше моја дужност и обећање које сам Вашем, в 
осећам Ваш бол за братом рођеним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој т 
Али, реците ми, молим вас, зашто сам ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је т 
ваше писмо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једно 
ају, но ипак је она то све са мало муке управо јуначки и српски сносила.{S} Пред собом је имала 
/p> <p>— Па зар ти не знаш, да у Србији управо има само две партије?</p> <pb n="138" /> <p>— Не 
 <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p> <p>Милан прво 
ледом као да је питала: па зашто смо ми управо побегли?</p> <p>— Зашто да бегаш? питаше мајориц 
аревић са осмејком.</p> <p>— А зашто си управо ишао.</p> <p>Лазаревић јој исприча ноћну сцену к 
вори Миловановић.{S} Знаш, код кога сам управо био?</p> <p>Пашић га погледа радознало.</p> <p>— 
тави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језовита, једна безд 
ог хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била површина, већ некаква ватрена помама 
 гледиште које вам споменух, а које вас управо ешофира, не може се применути на свакој женској  
с, толико ме је не само изненадила, већ управо ме је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох  
жем?{S} Са те свесрдности њезине, ја ју управо поштујем — објашњавао је потпуковник одушевљено. 
 су већ на путу за Скопље.{S} То је баш управо и нагнало да иде у министарство и да се онде рас 
ски огртач и отишао одмах у месну војну управу, да се извести и споразуме онде о погребу Војино 
<p>Стеванчевић је сео према Јованци па, упрвши у њу поглед пун искрена саучешћа, предложи јој п 
кушао, но Радојковић га у томе спречио, упрвши му револвер у прса.{S} Кад је овај видео да нема 
ати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старога Предраговића и рече доста хладно: 
на одахну душом.{S} Завали се у седиште упре поглед кроз прозор, размишљајући о будућности и о  
е место код стола, подлакти се на сто и упре блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>У предсо 
ослови је он.</p> <p>Она подиже главу и упре поглед у њега, као да очекује неку новост или нешт 
е — изговори Јованка дубоко уздахнувши, упревши блудећи поглед у једну тачку зида.</p> <p>— Да. 
жену да се с њоме измири и да се поново упрегне, у њему, већ досадни брачни јарам; или просто д 
мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</p> <p>Нана је своји 
.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју госпођу, коју је господар ј 
па одбија диме и говори нешто њој а она упрла очи у њега и, мислиш, гута му сваку реч.</p> <p>— 
крај њега, нема и укочена.{S} Поглед је упрла у њега, а у души њезиној како је било, то само он 
абринути родитељи пригушили дах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та с 
изнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само што не  
и се Београд, а у палату друштва Росије упрло је вечерње сунце, па изгледа као стена од злата.< 
... мрзим ону интелигенцију... народ је упропастила... те ласкавце, притворице и мекушце не мог 
на ми је карактер пореметила; она ме је упропастила.</p> <p>Мати...</p> <p>Ја мрзим матер, ја м 
им, јер сам се уверио, да су добру децу упропастиле и за живот онеспособиле.{S} Ја мрзим некулт 
е тужни спровод кренуо, све су очи биле упрте у Јованку, која је са братом својим ишла непосред 
се тужни спровод кренуо све су очи биле упрте у Јованку. --> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ни жешћи бој.{S} Ипак, погледи сви беху упрти само на врх Бардањолта.{S} Отуд се очекује решење 
е и кћери до толикога зближења дошло, — упусти се и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стр 
јорица љути на новине, па кад се са њом упустио у разговор, овај се убрзо окренуо на београдске 
 позвани, да тај народ образују и да га упуте на стазу зближавања завађене браће, коју неродољу 
{S} Горе поменутога дана, после вечере, упути се к њој у поход.{S} Затекао ју је крај стола, у  
отпуковнику не остаде друге, него да се упути за њом. — Мица се дала прво у Софијину собу.</p>  
а шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој важној мисији, а Мара мајорица и њезина  
а онде разгранату родбину.{S} Сместа се упути, дакле, к Јаснићевима.</p> <p>— Откуд та срећа! — 
 шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу коју му је Лазаревић прво показао.{S} П 
ошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском улицом, у болницу,  
 здраво!</p> <p>Мајор поново салутира и упути се из собе па <pb n="406" /> низ степенице, а Тур 
у узе електричну лампу, па се накашље и упути прилици.</p> <p>Кад је дошао на три корака, Радој 
алост.{S} Она заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила  
његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На пољу беше 
сретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упути се брзим корацима пут свога стана, као да је хтео 
ће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, у 
дан од њих, капетан, издвоји се одмах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— < 
та за Стојанком, која се брзим корацима упутила Јованци.</p> </div> <pb n="523" /> <div type="c 
кла, лампу угасила и журним корацима се упутила својој добротворки, госпођи Стојанци, да је изв 
ујно, као каква сенка, изашла из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понавља 
.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Сто 
иле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти  
Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти 
 пријатељу!</p> <p>Писмо, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико д 
<pb n="749" /> на интерпелацију коју су упутили опозициони посланици.</p> <p>Председник Народне 
им батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} Један од њих, капетан, и 
отаџбина, у овом бурном времену налази, упутио се пут Теразија.</p> <p>Подигао је јаку од капут 
 је ватра била обузела, није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију,  
„<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио на Вас, да вам саопштим наш смер, и да вашим пос 
лицу, журним корацима се <pb n="660" /> упутио стану Стојанчином, да присуствује седници друштв 
м, обукао сам се, па сам се преко моста упутио у планину.{S} Ишао сам преко брежуљака, кроз вин 
 док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>За вечером не беш 
ије је посетио већ неколико дана, па се упутио њезиној кући.{S} Кад је наишао на закључана врат 
 из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је он.“</p> <p>Оберкнеж 
азаревић изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходн 
 у Београд, право са жељезничке станице упутио се Стојанци.</p> <p>Дошавши кући Стојанчиној, за 
 Већ је стигао у Кнез Михајлову улицу и упутио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми нови 
n="664" /> десно, одакле се тим правцем упутио за село под самим Тарабошем, којим су зујала пуш 
оз све војне болнице у Београду.</p> <p>Упутио се, дакле, у ону другу.</p> <p>Кад уђе у прву со 
карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — р 
p> <p>Официри платише, па се, по двоје, упутише на разне стране, али се, мало за тим, нађоше св 
 а музиканти са својим инструментима се упутише у касарну.{S} Домаћин их допрати до врата.{S} Н 
тници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у град уз непрекидно клицање публике, која б 
p>Уједно затражише од својих влада нова упутства за даље кораке.</p> <p>А краљ Никола са владом 
ршен ноћу.{S} Официри издадоше потребна упутства за спремање, објавише им значај данашњег дана  
рне брзојавне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати ун 
исам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где сам добио петнаесто 
е изостављена и по нека оштра критика и упућена на лекаре, како су нетачни, немарни и свој узви 
у му бити захвални.{S} Народна је ствар упућена правилном колотечином.</p> <p>— А ви?</p> <p>—  
ода и две државе које су једна на другу упућене.</p> <p>Уместо свега тога, они не само да нису  
ржање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који 
 држање како владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао би 
шић дати изјашњења у оним постављеним и упућеним питањима на њега и његове другове.</p> <pb n=" 
 Пашић је добио и оно писмо, које му је упућено од стране друштва „Уједињене или Смрт.“</p> <p> 
ме, Оберкнежевић је написао једно писмо упућено на Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта ј 
и, проматра ово и оно, а ни с ким се не упушта у разговор.{S} То је нека веома сумњива личност. 
нагађам, но сад је претерано рано да се упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбо 
е разлоге вашој несрећи, нећу се за сад упуштати, јер сам стекла уверења, да је претерано рано  
д Могиле испод нас отегнуто и удаљено: „ура!“</p> <pb n="735" /> <p>Нама је свима тога тренутка 
могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити окупација Босне, Јоцу су  
судан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако важан  
ла у крупно пуно дете, а за тим у добро урањену девојку.</p> <p>Као дете била је добра и готово 
јковић је с Катарином отпутовао у К. да уреде све ствари.{S} А кад свршише посао у К. спремаху  
чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код нас.</p> <p>Молим Вас, да ми јав 
ао савезници са нами пријатељски реше и уреде...</p> <p>Надаље је Пашић изнео у скупштини и то, 
имих, но позиву се не могу одазвати.{S} Уреди ствар и сама а младенцима желим сваку срећу.{S} Н 
о је предложио да када се све примири и уреди стање, тело покојног Милана пренесе у битољско гр 
— па кад она дође ствар ћемо одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S 
 постављен, јер је Милан све то унапред уредио, да се одржи стари српски обичај даће за спокој  
е, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни и имућни, кућа им је на лепоме гласу, сермија им 
ријатељ и једномишљеник, Ристић Стеван, уредник „<title>Српске Будућности</title>“ у В. упутио  
поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристић уредник <title>Српске Будућности</title> из В.“ рече Те 
жљивија, па му је на његово свако писмо уредно одговарала.</p> <p>Из тих писама међу њима се ра 
, диже је са миндерлука, стаде јој косу уређивати и сузе рупцем брисати.{S} За тим је узе у нед 
ећ неколико дана како се нешто спрема и уређује.</p> <p>А уочи недеље, пред Духове, сви се укућ 
ољан исход битке држали су као у камену урезан.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после  
м је много премишљао, који му се дубоко урезао у душу, или може бити... али то се не да ни супо 
шачки капетан Млађа Јовановић, да те не урекну ове Јеврејке.</p> <p>— Немој, бре, да се замлаћу 
кав вулкан, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једни 
{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а Арнаути по 
омандује Божин.{S} Сад настаде тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ зак 
лаве.</p> <p>Одједанпут настаде паклено урликање Арнаута и у густој гомили полетеше преко стења 
р стару, матер стару, стаде јова готово урликати.</p> <p>— Србија, настави, пуковник, не сме зн 
српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањој соби 
тве, које су тако лепим и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благо 
о разумевање, <pb n="45" /> поштовање и урођене међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често п 
</p> <pb n="652" /> <p>Свраћао сам код „Урошеве пивнице“, „Такова“, „Париза“, „Касине“ и најзад 
ног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су кренули у Љуму где је 
потребљавао алкохол и душевно се стално усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао 
удили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и отац и мати били су васпитани 
 <p>Када је краљ Никола видео да остаје усамљен и да се сили не може одупрети, сазвао је крунск 
ом положају, јер се данас налази готово усамљена.{S} Но, ипак, у њезином држању видим и поред о 
пет појавио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ства 
брата, који је од ње далеко.{S} Који на усамљеном узвишењу, у дивљем арнаутском крају почива у  
бој, на Косово! — откину се одједном са усана мајорових и ватрено задрма нежне руке лепој удови 
прочитала писмо, дубоко уздахну а преко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p> 
 Ниједна реч не сме да им прелети преко усана.{S} Ниједно не сме да изрази своју тугу и свој бо 
речи пробише, као силом, преко Ранкових усана.</p> <p>„Отео живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи 
 дна душе потресала.</p> <p>Сузе су јој усахнуле, те већ није могла ни плакати, а помисао, да и 
цу на вољу.{S} А кад им је сузама извор усахнуо, стрина-Неранџа поведе реч о повратку у њихов з 
лога није многе ни наваљивала на њу, да усвоји њезин предлог.</p> <p>Још неко је време седила у 
туалне примедбе изнесе те ако их већина усвоји ја са своје стране немам ништа против тога.</p>  
<p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојанке.{S} Истина, није му ба 
</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде се у бегство, на 
овек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у његову душу, она је била до дна усталасана.</ 
 Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања рече поп Милан:</ 
 девојка радо ћемо бити ваше робиње.{S} Уселите се у ваше собе и владајте с нама по својој вољи 
 томе девојчету, све јој се више у душу усељавала мисао о томе, да београдско друштво није разу 
ло је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута 
сном улицом, оне су га још увек пратиле усијаним очима иза отшкринута капиџика.</p> </div> <pb  
тара испред наших положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријам 
 ишла непосредно са мртвачким сандуком, усиљавајући се да не ода тајну свога срца. <pb n="446"  
оњена на мишицу свога брата, Јованка се усиљавала да се пробију до најближих кола.{S} У тој тиш 
е осетити, и празна душа може њезин дах усисати.</p> <p>Јарац и Пипица доручковали су рибе, а Ј 
анчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p> <p>Настаде покољ...</p> <p>Врхови бајон 
т усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила и војска и грађанство пред хотелом, п 
> <p>— На дужност!.. — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p>  
/p> <p>Дубоко потресе све присутне овај усклик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.< 
речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нехотице, сва пера испала из руку и из 
{S} Живели!“</p> <p>И опет загрме силан усклик из груди војних другова, а са улице одјекну из б 
ве здравице плану у трпезарији громовит усклик: „Живео краљ Петар I.!“ Тај је усклик прихватила 
ставнице али — сва се Србија затресе од усклика: „Живео рат!“</p> <p>За време рата умукну не са 
 и благословена мајка која их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канце 
обри весниче мој!</p> <p>— Живео рат! — ускликну раздраган мајор Жарко.</p> <p>— Седи, молим те 
анчиним вратима, она га дочека радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш! 
железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских војника који полазиш 
— Никада!...</p> <p>Такви и тима слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Бори 
ада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде вели 
вега неколико дејствоваху.</p> <p>То је ускорило напад.</p> <p>Топовски двобој је непрестано тр 
ом, желим вам још једном лаку ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само 
и напаћене Србије.{S} Свак је осећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у ж 
о и њега к њима.{S} И онда жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило 
<p>Он је био тада тога уверења, да мора ускоро дати свој експозе и изнети тачно гледиште и стан 
 капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вест 
ећ краћи, и биће све краћи, и грожђе ће ускоро почети да зре, и зрикавци ће зрикати; а ја ћу би 
 Је си ли сневала кад, да ћемо се овако ускоро видети?</p> <p>— Нисам.{S} Али сам непрестано же 
Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> 
ј станици, покушао је <pb n="689" /> да ускочи у последњи пароброд који је одлазио из престониц 
те у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен прозор.</p> <p>Официри се, за тим  
пристаништа.{S} Тада неколицина официра ускочише на брод и са напереним револверима нагнаше кап 
тнута туторка малим народима, да нам их ускрати.{S} Навукла је на себе одежду мира, у руке је у 
 је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој народ драгоценим ж 
ну, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом речју просто отимају.</p>  
аве, који је после пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са  
и, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу,  
га дана радоснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је тр 
ле пет столећа робовања ускрсла.</p> <p>Ускрснуће њезино браћо, скопчано је са деценијама вођен 
ј црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опом 
 скрену пажњу публици, да не вози даље, услед горе наведеног разлога.</p> <p>— И одкуд баш сад  
ковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложивог званичног посла у минис 
19" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вестима, које к 
адну.{S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> 
је.{S} И да ствар није приведена крају, услед рата.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест по 
а армије генерала Михаила Живковића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила т 
текоше Перу у доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се мо 
 поступак не води добру и да ће кад тад услед тога доћи до врло кобних последица.</p> <p>Све је 
јно душу притискивали.</p> <p>Софија је услед те ненадне радости била још лепша него иначе, те  
жда сам се ја и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису при 
Но будући, да су те позиције поплављене услед последњих киша, то оне не могу бити темељни, офан 
 као опсадници ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ 
а је Једрене пред капитулацијом и да се услед глади мора ускоро предати.</p> <p>То беху по саве 
ице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био је забоден мал 
 нарочито се љуте онда, када је напусте услед неког важног посла, а у томе послу не пожњу успех 
след онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали због болести, назеба и промрзл 
 је овај народ био у превеликој жалости услед нанете му тешке увреде, дотле противници се злура 
ше батерије, које је било немогуће наћи услед вештог маскирања ватре.</p> <p>Та паклена ватра,  
зле војнике донеше у Београд, где ће им услед промрзлости, морати сећи једну или обадве ноге до 
<p>Положаји на Брдици пали су врло брзо услед јаке артиљеријске ватре.{S} Скадар је топовима ве 
 изнемогло тело девојачко, које је било услед многог напрезања доста и очврсло, тако, да и мног 
мене или телеграфске извине, да не могу услед својих дужности присуствовати — рече Стојанка — а 
е искренути на боље.</p> <p>Но, како су услед задржавања око припремања задоцнили за воз, то су 
вди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, за кога је  
а, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо п 
р имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њих мања препирка, не дајући  
туге и прекора мислећи, да је она баш и уследила синовљу смрт, не узимајући као олакшање, да је 
<p>Та теткина мржња према Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да ј 
етно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио је да ств 
кључити, да би госпођа а уз неке измене услова, пристала да се поврати своме супругу.</p> <p>Но 
а прихваћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то 
ић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јов 
 да Скадар преда опсадницима уз извесне услове.</p> <p>С тога је затражио привремено примирје и 
 /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми им притекосмо у помоћ  
мирљиве намере, краљ Никола је назначио услове, уз које би једино могао приволети своју војску, 
 остати у К. а поред тога, ни под којим условима не мисли продужити брачни живот, када је чуо,  
напоменуо Јованци, да на његову помоћ и услугу може рачунати у свако доба.{S} Уједно је измолио 
Би ли наш солга био тако предусретљив и услужан?{S} Би ђавола.{S} Бацио би странца у бутурницу, 
</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био његов одлич 
{S} Настојимо да му у свачему будемо на услузи — разјасни му предусретљиво Радојковић, и кврцне 
која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, да на ње 
к и књаз Петар да поднесу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од  
живо раде на питању народне одбране.{S} Усмено ћу ти о томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као  
ама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и срећа нас  
у ти о појавама те интересантне болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и  
/p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као креч.</p> <p>— Па кад поче од несретне љубави, 
и лака румен, а Стојанци се залепрша на уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељс 
 рањеник ју дочека блаженим осмејком на уснама.</p> <p>— Нато! — изусти он слабачким гласом, и  
ц испуштао са лаким и благим осмехом на уснама...</p> <p>Видећи то, сиромах старац зајеца а одм 
речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S} Болесник је у несвесности 
S} Болесник је у несвесности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само оп 
?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p> <p>„Ти  
ати болесника, који је, у бунилу, мицао уснама као да нешто говори.{S} Мати би с очима да измам 
во, седи краљ беше сав блед у лицу а по уснама, које дрхташе за време говора, очевидно се видел 
није добро.</p> <p>У лицу је био блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p>  
а прозбори, али му реч застаде у грлу а усне му задрхташе.</p> <p>Стојанка се запањила пред том 
ка га плаховито обгрли и притиште му на усне дуг, врео пољубац.{S} Расплете опет руке па га зап 
 предала се да јој Жарко љуби охладнеле усне, <pb n="449" /> побледело лице, сањалачке очи и св 
, а девојка покри с рупцем своје румене усне.</p> <p>— Па сретни били! — рече, напослетку, докт 
утом око очију и са рупицом испод дољње усне.{S} Говорила је бачким жаргоном, а рекла је, да се 
а, удешавајући косу на огледалу, напрћи усне и рече:</p> <p>— Их, ала је празан Београд.</p> <p 
је на језику било, али сам ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, сп 
не могаде ни речце.{S} А он принесе још усне своје ка њезиној мекој коси, рукова се с њом и одј 
89" /> — А зар ти брајко не знаш да кад усниш пуцањ, значи глас.</p> <p>— А одкуд баш од Нате.  
н.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху успаванке.{S} Обојих је и зора будне затекла.</p> <p>Из 
а ће се она распасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, как 
 која је с највећим напором и тешкоћама успела, да својим неиздрживим и непрекидним јуришима, о 
 руководио дипломатском радњом, која је успела, да у спољашњу политику Србије унесе европски то 
о добро знала, и тешком муком најзад је успела, да увери и убеди своју сестричину, да је њезин  
и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском силом и издржљивошћу да освоје 
 <p>— Па реците ми молим вас, да ли сте успели да пронађете оног ниткова?..</p> <pb n="778" />  
орали пузати као козе.{S} И они су ипак успели да заузму један по један турски положај.{S} Пошт 
 одбрану.</p> <p>Но, када је он већ био успео толико, да их сасвим покори и нагна на ред и посл 
tle>Политика</title>“, врло важна; нови успеси наше војске на бојном пољу.{S} Је ли по вољи?“</ 
лепа и Битоља напоменувши, да су сви ти успеси постигнути за месец дана и с правом се поносише, 
 дужни већ и они такође се похвалише са успесима своје војске <pb n="539" /> код Куманова, Прил 
е, да се новим догађајима и заједничким успесима трајно излече и за вечита времена баце заборав 
ње или смрт» не треба више да стрепи за успех, јер је наша нација данас потпуно будна. «Уједиње 
а за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех свога труда и неге.</p> <p>Тога дана ју је Стојан 
идео, да јуришем се не постизава велики успех, а очевидно се губи снага његове војске, наредио  
но када им Радојковић саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трај 
, које много више вреде него постигнути успех.</p> <p>Толико рекох са своје стране, а на вами ј 
и-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред Европом, да сам 
м да би и њезин уплив могао имати каква успеха.</p> <p>— Но, за то ви не треба да малакшете, је 
д силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни заповедник Брдице пуковник Ибрах 
ку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и обично је брзо улазио у тајне непријате 
оме делу, а и у другим правцима имао је успеха.</p> <p>Он је руководио дипломатском радњом, кој 
>Пошто су службени преговори остали без успеха, то се краљ Никола налазио на истој тачци као и  
Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плаву писаљку и артије из  
дрављење.{S} И наравно, да је ово имало успеха, јер се Јованка после недељу дана предигла.</p>  
г важног посла, а у томе послу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неу 
 позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</p> <p>Истина, да из 
и за наша света права.{S} Плодове наших успеха, плаћени проливеном крвљу наших јунака, ето, сад 
 свију страна јављајући све нове и нове успехе савезничке војске.</p> <p>Громки, све удаљенији  
ху се својим јунаштвом, наводећи њихове успехе у овом рату.{S} Но и српски војници не остадоше  
десет дана непрекидне борбе показала је успехе, са којих су занемили и они непријатељи њезини,  
ило стављати на коцку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову к 
залуд се Оберкнежевић позивао на сјајне успехе српске војске код Преполца, Новог Пазара, Кумано 
две савезничке војске имале су и знатне успехе на тој тачци.{S} Наиме, успеле су надчовечанском 
 је већ кроз један сахат била крунисана успехом.</p> <p>После тога је дошао и Зека, и кад му је 
итиска.</p> <p>„Изгледа, да се, и то са успехом, ради на Балканскоме Савезу, али без Турске, а  
толико није обазиро, јер својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, ко 
есет другу годину своју кад је одличним успехом свршио трговачку академију у Берлину, где му је 
аштиту, већ његов рад, који је крунисан успехом у стварању балканског савеза, захтева, да га св 
е попустити док започети бој не крунишу успехом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 ми 
 се у град да извести Есад-пашу о своме успеху приликом преговарања.</p> <p>А одмах после тога  
ондић известио генерала Иванова о нашем успеху, у том моменту Бугари нису имали ни један положа 
преми рапорт управнику града о синоћном успеху трагања.</p> <p>Сутрашње новине донеше кратку но 
ка како већина нађе за добро, пожеливши успешан и плодоносан рад конференције.</p> <p>Тога дана 
оложењу...</p> <p>Поздрав свима и желим успешан и плодоносан рад.</p> <p>А тебе грли твој</p> < 
аштва и презирања смрти, и ова два пука успеше да заузму згодне положаје за српску артиљерију.{ 
свим је добар темељ за генерацију, која успешно води ову тешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазарев 
ет браћи Србима, који већ неколико дана успешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црног 
аш годила, да у таком тренутку, када је успешно гонио Турке, да их напушта и да креће другим пр 
ане, Ђаковицу, Пљевље, Плав и Гусиње те успешно и неуморно надираху напред.</p> <p>Кад дођоше п 
ла заузети згодне позиције, са којих би успешно могла дејствовати.{S} Те згодне позиције морала 
а, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији.</p> <p>Па кад све ово ср 
их на југозапад.{S} И таман их је почео успешно гонити не дајући им ока отворити, добије налог  
растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су биле само мало оштећене. „Т 
ј муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у Обилићеву.</p> < 
 и то видити — добаци му стрина-Неранџа успијајући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја 
ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати уснама, узвијати обрвама, па ће напослетку:</p 
еме говора, млади се поручник зажарио и успламтео, тако да се то на њему могло јасно приметити. 
даде знак а Катарина се журно опрости и успне у вагон.</p> <p>Пошто је села, дубоко уздахну и п 
ажа око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У овој беше само дванаест  
дјек брзо прохујале младости, — остаје— успомена је.{S} Она је најслађи зачин живота, а нада је 
стаје, то је само грудица земље и нешто успомене.</p> <p>Београдски правник бележи:</p> <p>У бу 
 то је сасвим обична ствар.{S} Бар имам успомену на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми н 
им и да Вам предам ову од њега последњу успомену или аманет, сестри од брата.</p> <p>Јованка пр 
о.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да је назуо  
 <p>Орловић је имао довољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиц 
емену журила пут куће Госпође Стојанке, успут с времена на време спотичући се о неравну калдрму 
о и пође са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по  
у свому пратиоцу при тим састанцима.{S} Успут би му пак обично причала о сукобима њезине чете с 
 у сусрет и одвела би ју ка постељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју д 
16" /> вршила ту родољубиву дужност.{S} Успут је свратила се ка Стојанци па да заједно иду онам 
 није га осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни с 
а из собе и упутила се право кући.{S} А успут је непрестано понављала у себи: „Само кад је жив! 
ја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су се мало споречкали, но, томе не треба давати м 
џа извади из торбе понуде, које је била успут купила и даде Пери.</p> <pb n="533" /> <p>После т 
га до свог кревета.</p> <p>Бата-Лаза је успут купио дувана и нешто за јело, као понуду своме др 
 имате још дома од својих? — запитао је успут мајор.</p> <p>— Никога.{S} У кући смо само ја и о 
ио на сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и  
"481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли  
испратила до жељезничке станице.</p> <p>Успут им је пребацила, да није у реду да оду тако а да  
епажњом могао оклизнути и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу 
сад-пашине.</p> <p>Величанствен је то и усрдан дочек био, тако да је многом гледаоцу сузу из оч 
b n="563" /> јој пута стиште руку јаче, усрдније а уједно јој се дубоко загледао у очи, не би л 
 упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Молитва јој се из будине душе  
анка је била просто изненађена оваковим усрдним дочеком.{S} А за време здравице домаћинове, у л 
 <p>Оберкнежевић је био изненађен овако усрдним дочеком, те је почео бивати слободнији, скинувш 
ави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред министарства ино 
а поустајаше, Стојанка их је као обично усрдно предусрела.{S} Но, уједно се извинила, да је умо 
, да и одговори неће изостајати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</ 
у уложила.</p> <p>Стојанка ју с великом усрдношћу дочекала и предусрела, радујући се што је вид 
е са мном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом  
сподин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот није више <h 
ри љутито.</p> <p>— Па зар моју кућу да усрећиш, добаци му прекорно Стојанка и севну очима.</p> 
оји у овом тренутку беше преврнуо очи а уста му беху полуотворена.{S} Један дубок уздах оте се  
ћка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! — Процеди и 
а.{S} Груди му се стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— 
е је то страх говорио.{S} Говорио је на уста оних, који су осећали да су много скривили српском 
 пет стотина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у 
ући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи је легл 
м ипак стиснуо усне, да ми не излети из уста та опомена.{S} На име, спазио сам на Јови, да он,  
чи му малаксале беху полуотворене.{S} И уста беху мало отворена, кроз која је увлачио у себе ва 
и — пребаци му стрина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању 
тина година су ишле те приче од уста до уста, прелазиле са колена на колено, а свагда у нади, д 
е то кукавичлук, политичка немоћ или му уста запушавају какви изгледи и компезације, па сад у м 
азаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле ду 
тање ставити док би измамили из његових уста по једну једиту реч.{S} А кад би га салетили да им 
тако сложно, као да је питање из једних уста изашло.</p> <p>— Како зашто,— рече Приморац. — Ви  
тамошње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p 
јонета вири из свакога кута и замјењује устав и закон народу, који је на несрећу своју хтио да  
е се ви за Србију и за одредбе њезинога устава, а најмање се брините за поступке, које ја у слу 
ивошћу се очекивало само — да се отвори устава тим крупним, судбоносним догађајима, да потече б 
рогнају те, или те убију.</p> <p>Ако си уставан, и ако ти је светиња суверенство народно, па да 
и краљ од земље Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају т 
чком животу развио се жив, али нормалан уставан живот.{S} Војска је реорганизована, уведена је  
S} А тај потрес отворио је у срцу њеном уставе силовитих осећаја, о којима она дотле ни слутила 
p> <p>Владавина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газди 
љате, да живимо у Србији и да власт, по уставу, не сме ноћу упадати у куће мирних грађана и хап 
, да ништа не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли 
 и са пуно темперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ов 
набету, и кад виде, да не може заспати, устаде, обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да  
 није <pb n="552" /> могао издржати.{S} Устаде са столице и кроз сузе рече:</p> <p>— Опростите  
е чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Борисављевић и подиже здравицу младенцима: 
 утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси га.</p> <p>Поново се поврати на своје ме 
 којима је била Нана поскуричарка, која устаде кад спази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, уш 
цо?</p> <p>Мица махну с главом, а мајка устаде да нареди вечеру.</p> <p>Софија је тек код вечер 
рађају!.. — Рекавши то гласно, Стојанка устаде са столице спремајући се, да још то по подне пос 
 отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим  
 прикривао у души својој.</p> <p>Најзад устаде са столице, узе сво] зимски капут и обуче.</p> < 
лавну стазу.{S} Гле мога Стеве, рече, и устаде па пође онамо.{S} Ја гледам за њим и, кога спази 
рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која је висила о 
<p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</p> <p>— Ја сам уморан, а и време је 
ј мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одазва се са:</p> <p>— Слободно 
реко главе.{S} Овај се трже, протегли и устаде.{S} Када смо били сви на ногама, војвода изда на 
ушевљен и подстрекнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову ч 
јте, господине капетану!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи  
>Кад Пера поче да пева, Лазаревић нагло устаде и гледаше га и слушаше изненађено.</p> <p>— Брав 
ешку и огромну борбу“.</p> <p>Лазаревић устаде.</p> <pb n="125" /> <p>„Седите још мало“ рече Ма 
смежурано сухо лице.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позв 
p> <p>Командант Скопља, пуковник Предић устаде да напије у здравље краљево, а у исти мах поскоч 
 о партијама, те се обрадова, кад Росић устаде и без збогом оде.</p> <p>Поред Москве је пролази 
 и све остале, редом.</p> <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и  
ш љуће му добаци Катарина, а у исти мах устаде од стола и оде до прозора, а на лицу јој се могл 
у маленкост.</p> <p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиља 
 се суши... и љубав се осуши“...</p> <p>Устаде брзо, исправи се.{S} Помисли: опет собом не влад 
 нових крајева.</p> <p>Једно јутро када устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p> 
че старосрбијанским нагласком:</p> <p>— Устај, бре!{S} Ти ћеш са нама!</p> <p>Одведоше га...</p 
нажни заповеднички глас војводе:</p> <p>Устај!..</p> <p>— Ја се тргох... и гурнух друга који је 
који је већ био одређен за први напад — устајали су из својих земуница, узимали оружје, и одлаз 
лничарака.</p> <p>Навикла већ на раније устајање, после доручка дала се одмах на припремање оде 
жност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту онима, који падоше тамо на бојном 
ој приђе и...</p> <p>— Немојте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу. 
p> <p>— Слободно! — Одазва се Катарина, устајући са свога места.</p> <p>На вратима се указа Јов 
о на станицу пред господина — рече Ната устајући спремна за полазак.</p> <p>— Е, е, то можемо — 
мораш бити кажњен.</p> <p>Јовине се очи устаклише.</p> <p>— Да си, Јово, настави пуковник, доша 
ек као прикована, стојала насред собе и устакљеним очима гледала у затворена врата.{S} Није мог 
тојанци?</p> <p>Трећега дана је Јованка устала.{S} Изишла је мало и на свеж ваздух.{S} Али је м 
подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се мало одмори и смири —  
d>Ујутру</head> <p>Катарина је тек била устала, и почела се умивати, а Јован је рупио.</p> <p>Б 
ељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да изађе мало на свеж ваздух.</p> < 
елило у његову душу, она је била до дна усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али кри 
бгрли око витка струка и притиште је на усталасане груди своје.{S} Један образ је положио на ње 
и и свилену косу; да ју стиска на своје усталасане груди и, да ју грли док се сва не растопи од 
 починак раније, како би сутра раније и устали.</p> <p>Кад је воз, сутрадан, прелазио савским м 
арађорђевића осветника Косова, дигао је устанак и показао пута покољењу, како треба мрети за сл 
оја је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Бр 
> <p>Седи мало за писаћим столом, пуши, устане, прилази прозору, па се враћа за писаћи сто.</p> 
а натраг.</p> <p>Пошто је платио ручак, устане од стола и упути се поред Коларца, Македонском у 
јим столом, слушајући причање комитино, устане са столице и приђе овом столу за којим беху коми 
S} Погледа две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> 
греба.{S} Како леже у кревет, никако да устане.</p> <p>— Како ми то нисте јавили! — љутну се на 
у, а уједно да причекам, док дотични не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> < 
Кажем вам, ни речце!“ — понови доктор и устане да се прашта.{S} Пре поласка рече још: „Данас му 
се препаднем.</p> <p>Некад после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се 
товање и дивљење.</p> <p>С том пресудом устане Јованка са миндерлука, тури писмо у везену, свил 
е волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се 
лачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic"  
сузе, говораше и опет плачући:</p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" 
ла каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А ов 
роз сузе испрекидано јој рече:</p> <p>— Устани!...{S} Баш овог тренутка је свршио.{S} Она се тр 
лобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време устанка био кнез.{S} Потомци његови су трговци.</p> <pb 
е у њој обновљен тип србијанске жене из устанка за ослобођење.</p> <p>Прадеда јој је у време ус 
ве до поноћи, већало је крунско веће да установи начин, како ће се одупрети тешкој и очајној си 
ври.{S} А јавно мњење је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турск 
, што уговором није предвиђено, мора се установити награда онолика, колико то саме жртве захтев 
сте ли уопће какав велепоседник, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велеп 
ве путне исправе, пошто је својим путем установљено да у М. у Угарској уопће нема велепоседника 
 и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} 
="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p> <p>— Пошт 
олови моји.</p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигар 
духа.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Устао сам, обукао сам се, па сам се преко моста упутио  
још је неко време спавао.</p> <p>Кад је устао, пољубио је у руку и рекао:</p> <p>— Е, сад збого 
ду и да нађе какве зараде, Лазаревић је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео с 
песме.</p> <p>Јова Оберкнежевић је рано устао и пошао је према реци, да оданде посматра Планину 
у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то не би  
е су као и обично легли, да могу раније устати јер железница се рано креће.</p> <p>Још је сумра 
ли у крајност, да је Оберкнежевић морао устати и обукавши капут, до крајности љут, добацио им:< 
 охрабрила, па се није сад ни пред оцем устезала.</p> <p>— Само за Перу, бабо — одговори она од 
 још жртве.</p> <p>Јованка, после дужег устезања, не говорећи ништа, извади једно писмо и пружи 
к’ ти се нађе.</p> <p>Ната после краћег устезања најзад је прими.</p> <p>На поновни знак, да се 
 чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разговарати.</p> <p>— Гле!{S} А ти већ спремио 
у, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краћег уобичајеног 
 као да је била раније у <pb n="130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико 
 му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до дна испије.</p 
.{S} Пипица је само једном принео бечку устима али је брзо морао спустити.</p> <pb n="237" /> < 
ревине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило веру и поуздање српскога народа у лепшу бу 
</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници 
да нам не стругнеш.</p> <p>Јова погледа устрашено, па рече молечиво:</p> <p>— Живот, само ми жи 
ховит покољ и гушање.{S} Два Арнаута се устремила с бајонетом на Јованку.{S} Још само један кро 
види своју јединицу.{S} А овамо се опет устручавала да пожури Стојанку.{S} Та она је и тако дос 
изведе ју из собе, а Софија се сад, без устручавања могла предати жалости и јадању, јер је и њо 
 поступак наше владе, која је пред њима устукнула па и колена подавила...</p> <p>После ових прв 
јском правећи ланац око Једрена, био је устукнуо и напустио свој положај.{S} Тим својим поступк 
 питањима није могао продрети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије прав 
.{S} Ови се збунише и у самртном страху устукнуше, па бога ми се дадоше и у дивље бегство.{S} В 
е, пред Духове, сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи  
ута јуришима били заузимали и поново га уступали, пошто нису могли да одоле ватри са Брдице и Т 
турски делегати пристадоше, да Бугарима уступе један део Једрена а други део да задрже себи.</p 
на томе, да од Срба захтевају да им ови уступе Прилип, Охрид, Битољ и још нека места као неоспо 
ког савеза с правом захтевали, да им се уступи Скадар, Једрене, Јањине и један део северне Алба 
.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово ју је тешк 
 живот.{S} А ја бих вам донде врло радо уступила <pb n="405" /> све његове собе.{S} Примите их  
 слушале предавања о неговању рањеника, уступиле су старијим госпођама своја места у одбору за  
Европе, која им поручује, да им га неће уступити...</p> </div> <pb n="669" /> <div type="chapte 
га заузеше, беху господари од њега и не уступише га више натраг непријатељу у руке.</p> <pb n=" 
нудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, наравно на штету које друге с 
налазило ону српску кућу, у којој би се усудили да разгрну пепео па да потпире ту затрпану жера 
едесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је српска во 
та га је то снашло, али нико се није ни усудио да нагађа узрок тој тајанственој пригоди.{S} Сви 
на стаза, којом би се други могао лакше усудити да прође“.{S} Дај нешто само, макар само мало,  
е дићи противу свију и свакога, који се усуђује да нас омаловажи и потцењује.</p> <p>Моја је де 
игнемо противу свију и свакога, који се усуђују да нам наносе неправде, па нека нас збришу са з 
бац.{S} Расплете опет руке па га запита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p 
 <p>— Како се зове? — упита радознало и усхићено бата-Лаза.</p> <p>— Мато Вукасовић...</p> <p>— 
ли наши официри и наша војска! — кликну усхићено Стојанка и стаде тапшати.</p> <p>Миросављевића 
>душо моја</hi>!“ изрекао је са толиком усхићеношћу, са толиким жаром, да се к њима не сме ни т 
оја их породи! — ускликну сељанка, пуна усхићења и радости.</p> <p>Канцеларија одбора за примањ 
ати га за те! — одговори Јованка, жаром усхићења.</p> <p>— Увек?</p> <p>— Увек!</p> <p>Алексић  
Јованку у логору, пружи јој руку и, пун усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам ју 
 онда, очевидно радосна, прозбори пуним усхићењем:</p> <p>— Ето, сад нас већ троје зна за разло 
је са сузама у очима причао, како народ утамањују Арнаути, како му отимају имања, како му из ку 
> <pb n="519" /> <p>Дан свадбе још није утаначен, услед прилика, које овде владају.{S} По вести 
м факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведе 
е све појединости, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, с 
.</p> <p>Турци, повлачећи се од Скопља, утврдили се на великим висовима планине Бабуне: на Козј 
 ка Битољу.{S} Но Турци се зауставили и утврдили испод Прилипа, на висовима Алинца и Бакарног Г 
урци се, у повлачењу, беху зауставили и утврдили између Велеса и Прилипа, на Козјаку, Крстацу,  
риреде.</p> <p>Коначан план још нису ни утврдили, а жељезнички вратар звонцем објави полазак во 
тачно испитамо положаје, камо су се они утврдили и да о свему томе известимо главну нашу трупу, 
а.</p> <p>„У томе уверењу највише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је пост 
вун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног удружења  
 <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже врем 
армију пред Куманово, и онде се изврсно утврдио.{S} Ратни извештаји говоре, да су Срби и овде,  
S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврдити, да болесник колико до сутра мора свршити.</p> 
 је дошао у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухв 
 иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због удара тупим оруђем 
јала до два сата по поноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одр 
 <pb n="736" /> убеђењем, да ће се јако утврђена коса, којој смо полетали, моћи само на нож узе 
ропада и упире своје погледе на горди и утврђени град Једрене.</p> <p>Истина, иако је српска во 
део задатка врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно у 
епо тело, може се рећи, да је и лепа, а утврђено је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, 
оницу.</p> <p>Да ли је тамо био?</p> <p>Утврђено је, да тамо није био.{S} Своје је, дакле, код  
роман резервоар, јер се за трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлос 
а и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>Положај српске војске је био в 
ена.{S} А док се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеници 
рло радосна вест, да су Срби пред силно утврђеном Брдицом, имали велика успеха, и да је главни  
зо савладаше непријатеља отевши ова два утврђења, где заробише многе турске војнике па и самог  
о зато је непријатељ изгубио готово сва утврђења која служише као одбрана самога Тарабоша.</p>  
вање и саме вароши, пошто су готово сва утврђења у рукама опсадничке војске.</p> <p>А у исто вр 
аљевина, ударају прсима о силна и тврда утврђења Скадра, који се гордо уздиже у пркос непобедив 
ва најтврђа града, ова два најмодернија утврђења о која још имају да лупају прса јуначка деца,  
 прешавши границу ударио на прва турска утврђења код Тузи и Дечића.</p> <p>После жестоких бојев 
едно за другим освојила на јуриш турска утврђења по стрменим висовима и за пет дана и четири но 
 је баш туда имала да продре и удари на утврђења у околини Битоља.</p> <p>Ко непознаје издржљив 
ија је почела са свих страна ударати на утврђења Сјенице.{S} Пред вече су се Арнаути безобзирце 
 да је Скадар, односно скадарска главна утврђења и његова главна одбрана у рукама српске и црно 
 од Једрена, где беху највећа и најјача утврђења овога најмодерније утврђенога града.</p> <p>По 
 и непрекидним јуришима, освоји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузроков 
Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бедему једну групу турских официра. 
а турска артиљерија са свију позиције и утврђења.{S} Једновремена и за пуна два сата непрекидна 
ских официра.{S} Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему.{S} 
пао, водио је ка једном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до ов 
и самог турског главног заповедника тих утврђења.</p> <p>Поред овога су запленили већу количину 
м изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с налогом да од 
бљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљ 
преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђењу, у коме је био и заробљен.</p> <p>Сутра дан, ј 
 n="739" /> <p>У том тренутку спазим, у утврђењу велику трупу официра.</p> <p>— Кога имате тамо 
вом убиственом ватром наши су се пешаци утврђивали муњевитом брзином.</p> <p>Око подне 12. март 
из скоре прошлости.</p> <p>Династија се утврђује у народу...{S} Краљ путује на стране дворове.{ 
погледа, који је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску оде 
 <!-- Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију 
/> <p>Док је крвави бој трајао, Муса је утекао са једним зликовцем носећи онесвешћену Спасенију 
ад је света, нико још испред смрти није утекао...{S} Ево, браћо, и ја лепо осећам, видим, да ми 
а мисле, да је у Београду.</p> <p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Беогр 
е, да је једна млада, лепа женска једва утекла из Мартине куће, где је требала да буде подведен 
отражи болан ту сеоску лепотицу; она је утекла из села; не знају где, а мисле, да је у Београду 
а сеоскога ћату; истукао је лала, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропаст 
текла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се разиђе, 
слио, да је задржи, кад се искобељала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p 
оград?{S} Зар је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{ 
{S} Очевидно јој је била досадна његова утеха.{S} Њу је вређала свака реч, која не беше у склад 
 је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не би добра и умесна била, можда б 
 тад јавиће се.</p> <p>Слаба је то била утеха!</p> <p>Кад је стрина Неранџа улазила са станице  
аше да јој се њезин брат, Милан, њезина утеха и нада, њезин живот, неће више никад вратити.</p> 
ead>ГЛАВА ОСАМДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Утеха.</head> <p>После верења, одмах сутра још, мајор Ж 
reign>“ благо је говорио, да душа треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreig 
је само Србину дато то осећање поноса и утехе, које је јаче од жалости за сином погинулим за сл 
а је од мушкарца, и с тога не може дати утехе.{S} Боље да у моме срцу остане мали, тајни врт, у 
рце старе Ризнићке није тако лако нашло утехе у својственом српском поносу.{S} У ње је јача бил 
ом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од огледала и није више на то 
нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном гневу св 
тине капије и видеше, како једна женска утече у помрчину.</p> <p>Кад су стигли на лице места, р 
а им се отворише, да и у њих непосредно утече мио осећај тога радосна састанка.</p> <pb n="325" 
у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је волела  
ођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што 
/p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њему се очи наводише, вид 
ност.{S} А мора неко и овде да остане — утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти 
 мојој отаџбини!..{S} Носио бих га тамо утешен сазнањем, да сам њиме роду свом био од користи.. 
већ моћи говорити с њим.</p> <p>Софија, утешена донекле толиком љубазношћу нежне болничарке, уз 
кла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер је својим очима видела Недиће 
 далеко од гроба свога вереника, будите утешени, <pb n="498" /> јер овде има још сестара и браћ 
са својом трупом.{S} Али ви ипак будите утешени.{S} Наша ће власт поставити стражу, која ће ваш 
/p> <p>„Јесам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет  
душе, па му треба снаге да и њу умири и утеши.</p> <p>Још није затворио врата за собом, жена га 
>После дубоког и свестраног размишљања, утешила се — јер и да је постигне та судбине, није само 
еним.{S} Ја управо дођох к вами, да Вас утешим у Вашој превеликој тузи за братом.{S} Уједно вук 
рила, Николић најзад јој рече:</p> <p>— Утешите се поштована колегинице!..{S} Ја појмим, ја раз 
уша треба утехе и да има истински њезин утешитељ.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Иже вездје вси 
ро предати.</p> <p>То беху по савезнике утешне вести, али те круже већ више од три недеље, а до 
нио и писмо је ту, са још много по мене утешнијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати,  
ја, прихвати пружене му руке и одговори утешно:</p> <p>— Небојте се ничега!{S} Наши војници не  
остељи.{S} Успут би јој прозборила коју утешну реч и напојила ју добротворном надом.</p> <p>Соф 
ним посластицама и сваком рекла по коју утешну реч.{S} А и она беше утешена овом посетом, јер ј 
ну тешко.</p> <p>— Све ћу ти рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у 
а они нису знали.{S} Стојанка је добила утисак, да се добро ради, да се рад, од прилике, креће  
луструје, његове би мушке главе квариле утисак мојих описа.</p> <p>— Само ти почни, упаде Катар 
 саопштила, али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то  
>„Могу ти, пре свега рећи, да сам добио утисак, како данас Србија има сасвим одређену спољашњу  
/p> <p>„Право да ти кажем, ја сам добио утисак, да је ту књигу писала трула, покварена крв.{S}  
, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је говори 
тереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у ост 
еше ни искре темперамента.{S} Нема тога утиска који би могао на њеному свагда доброћудну лицу к 
.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском догађаја на Балкану толико била ослабила, да са 
> <pb n="317" /> <p>Клонула под големим утиском Жаркових опроштајних речи, једва се примаче ка  
 мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора.{S} А одвела би га, без сумње, и  
де — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник српске владе и министар спољ 
— Докле? — Како нам срце не крвари и не утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједов 
пај „сиротиње раје“ и тежња за слободом утиснули мач у руку да кидише на своје злотворе: свагда 
дубоко ганут, били су то за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души  
се не прави по тренутним <pb n="128" /> утисцима и из ината, и така се политика тера још једино 
нистар иностраних дела имађаше великога утицаја на Србијину спољашњу политику.{S} Др. Милованов 
алакше.</p> <p>Ово је све било од силна утицаја по скоро Јованчино оздрављење.{S} И наравно, да 
ла је од великог значаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један 
="716" /> ће се Србија еманциповати, од утицаја са стране а ови опет изгубити једну музару, кој 
ог животног питања и еманциповати се од утицаја њезиних извесних суседа, којима је годило да Ср 
г које су, да се рад забашури, стварале утицајем непознатих извора, у јавности разне сензације. 
<p>Ова умесна напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренут 
вала, јер је на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном неприј 
рпску државу.</p> <p>Ова вест је немило утицала на оне, који су вазда гледале овима, да подметн 
.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на Софију, и она је почела осећати Мицину душу, 
 рата налазила, на Стојанку је то доста утицало; те и ако беше јаког састава знатно је ослабила 
<p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим у 
 се обистинила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима  
нај свет.</p> <p>Ово је на њега сигурно утицало, јер када је издисао, на лицу сам му приметио л 
гледну битољску породицу веома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку 
ше неиспаван и алкохол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално 
ревић је посматрао, како ће његове речи утицати на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слу 
 се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још није ч 
то на Вас, као сестру, доста непријатно утицати.</p> <p>— Ја Вас молим... — рече Јованка склопи 
а, а поред ових и сузе стрина-Неранџине утицаху и на Нату, која се разнежи те и она се заплака  
са којима је гледала да, по могућности, утиша тугу несретне девојке.{S} Двојаку је задаћу прими 
каквим таким разговором разблажи тугу и утиша нестрпљивост своје сестре.</p> <p>— Да није тих п 
рате два Арнаута.{S} Насмеши се и стаде утишавати ту светину и тешити ју да се не боји за живот 
из више грла.</p> <p>Када се граја мало утишала и сталожила узе реч Стојанка:</p> <p>— Браћо!.. 
 је <pb n="725" /> када се друштво мало утишало, устао и подигао здравицу следећим речима:</p>  
ебеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељу душе истини</foreign>“ благо је говорио, да  
ело св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није нападала на црногорска пр 
 слушајући ово разлагање, није могао да утоли осмејак који му се силом појављивао на лицу.{S} О 
 да сврати било у крчму или ашчиницу да утоли глад.</p> <p>Кад је био спрам кафане „Албаније“,  
уши, враћала опет на свој посао, где је утонула сва у <pb n="330" /> мисли, тако, да не могаху  
 речи тргоше Нату из мисли, у које беше утонула.</p> <p>— Па, нешто му је боље.{S} Но пре три д 
ијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Утонули су неки војници, који су у ратној опреми скочил 
види.</p> <p>Погинуло је двадесет осам (утонули и убијени) и 45 је већином лакше рањено.{S} Уто 
аговић се трже из мисли у које беше сав утонуо.{S} Видевши да кандило догорева устаде и угаси г 
ио, ма је морао заборавити и у Београду утонути.</p> <p>Недићеву Нату није нигде нашао, за њу н 
етеле, овоме пламеном океану, да се у њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да  
ЛАВА СТО СЕДМА</head> <head>Тајанствени утопљеник</head> <p>Доласку Катаринином Стојанка се обр 
рци су у ноћној борби од понедељника на уторак заузели све одлучне положаје.{S} Турци су били п 
..{S} Да је у мање поузданој кући нашла уточишта, би ју одавна били ишчепркали.</p> <p>По одлас 
p> <p>— Тако је.{S} То је и статистиком утрђено. — Потврди Радојковић.</p> <p>— Па реците ми мо 
Стојо? рекао јој је.</p> <p>Стојанка је утрла сузе, загрлила га је и љубила, љубила...</p> <p>— 
ју нисам мерио.{S} Али, да ми нога није утрнула, покрај ове тежине могао бих коло повести.</p>  
 да ће ми писати и да код њега још није утрнуо онај првобитни осећај према мени.{S} Он је своје 
з тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па  
за ново Косово, и, после тога, почео се утрострученом снагом спремати — да старо Косово освети. 
 би пребацивала, да је жалио да на сина утроши, где је у питању његов живот.{S} Огрне капут, уз 
 била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служавка и кад виде онесвешћену Јован 
р својим радом и успехом своје политике утукао је опозиционе листове, који му овом приликом не  
ине руке.{S} Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и п 
да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за  
е пак, тешиле Јованку, која је била као утучена.</p> <p>Најзад, устане поручник Стеванчевић са  
октор их је сутрадан обоје, забринуте и утучене, затекао крај Ранкове постеље.{S} А Ранко је го 
ријатељи Српства беху дубоко поражени и утучени, спремајући нов удар и изненађење, да ускрсне р 
чун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет категорија, које почињу са  
 је била једина.</p> <p>Кад се, за тим, ућуте, стрина-Неранџа прекине ћутање, па каже:</p> <p>— 
 али који ће још да барабе у овој земљи ућуткава.{S} Врева је ово, па се сви деру, а озбиљно гл 
 солидних, јаких људи, рекох, да дрипце ућуткају?</p> <pb n="267" /> <p>— Како да нема, рече ма 
е турске батерије редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељ 
 Бардањолта; две непријатељске батерије ућуткане српском артиљеријом.{S} Наши бомбаши примакли  
ће помоћи.</p> <p>— Ви ћете ме убити... уубити...</p> <p>— Уживај ти само, одговори пуковник.{S 
 као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несрећа.< 
мен, као да голом ногом газим.</p> <p>— Ух, ух! — упаде бата—Лаза — Баш је браћо то права несре 
> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу 
вај комунике:</p> <p>„Полиција је синоћ ухапсила једнога странца који се, под лажним именом Вељ 
p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу вас ухапсити.</p> <p>Марта се једном руком подбочи, другом  
кратку нотицу, да је у Главној Полицији ухапшена нека сумњива особа.{S} Коментар о истој је изо 
илостив израз.</p> <p>За тим се окрете, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. — 
.</p> <p>Предраговић устаде са столице, ухвати жену за рукав и очима је позва у предсобље.</p>  
и, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и сазнај од њега непријатељски план, а онда г 
 се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га овај врхом бајонет 
и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу била реал 
усти у разговор.{S} Свагда је гледао да ухвати место за каквим празним столом и отуда је озбиљн 
> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Онда смо  
у; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до свог крев 
зрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задаје 
<p>— Нећу, нисам гладна — рече Стојанка ухвативши руком за кључаоницу. — Немој заборавити да ка 
не слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше велики страх, те је са својим друштвом за 
јанка, а у лицу пребледе као да је мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку 
едва изговори јер га беше јака грозница ухватила.</p> <p>У том уђе и болничарка, па видећи да ј 
да је много говорио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар савет 
 а Спасенија се на то грчевито оберучке ухватила око своје матере Петрије.</p> <p>Све то није н 
о је сада имао соло, на почетку га беше ухватила трема.</p> <p>То, најпосле, није ништа необичн 
а, танка кора пролаза и оздрављења беше ухватила.</p> <p>Спомињу Сливницу, зачикавају, омаловаж 
а она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му везал 
викнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим с њима у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Чет 
— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" / 
иви призор.{S} Није нам падало на ум да ухватимо број те деце.{S} Војници су ми доцније говорил 
а шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— Не.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Несрет 
једно да им саопшти радосну вест, да је ухватио онога, кога већ толико времена тражи.</p> <p>Ка 
и.{S} Али, какви је љутит био, да те је ухватио, код је нестало Нате, би те на комаде раскидао. 
ватруштини и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно з 
Неко је прошао покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, изви 
млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замку непријатељску, наравно, уз какву 
 <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где нам је снага да 
 год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила због у 
е објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су ј 
> <p>За мало па и укућани изађоше па се ухватише <pb n="789" /> у коло, које за дуго времена не 
њиво.{S} Један из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687"  
а он је ту и колико још ноћас мора бити ухваћен.{S} Мора да је приметио, да се трага за њим, па 
 <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</head> <p>Стрина-Неранџа је већ испл 
 чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда  
ивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд си пошла. 
.</p> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се по 
ј.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу на ухо и пажљиво слуша.{S} Лице му се ведри, очи задовољст 
е Предраговићка, приђе постељи и пригне ухо уз сама уста Ранкова.</p> <pb n="547" /> <p>— Воде! 
о, како је доктор желео, а овај наслони ухо сад на једну, сад на другу страну леђа.{S} Покуца п 
јвода одједном леже на земљу и прислони ухо.{S} Не потраја дуго, он се диже а на лицу му се мог 
у ока изађе напоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натин 
знић и Ризнићка се, регби, претворили у ухо.{S} Упрли очи у Стојанку, а радознао поглед им само 
пред.{S} Нами је стављено у дужност, да уходимо Турке.{S} Да тачно испитамо положаје, камо су с 
ер он, не само као посматрач, већ и као учасник, умео би, и знао да јој да јасну слику ратних с 
евићевој.{S} Милан је био његов одличан ученик, а Јованка је стекла поштовања и љубави у свима  
 ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посвршавати.{S} А ја осећам у себи неку не 
искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него шт 
 тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страж 
је при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествовала.{S} На понос и дику српског народа а на час 
подине Лазаревићу, за то, да сам једном учествовала у мајској социјалистичкој демонстрацији, и  
, као Српкињи и јунакињи, која је лично учествовала у ослободилачком рату.{S} То је на ову угле 
ра капетана Јаношевића, сви су присутни учествовали у дебати.{S} Сви су се готово подједнако из 
и се осећа не само Србином, већ који је учествовао у овом исполинском и ослободилачком рату, та 
евому заграничне престонице.{S} Живо је учествовао у политичкоме делу принцезине удаје у Русију 
 би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у тамницу 
а мртвачким одром свога сина као кад би учествовао у свечаности каквој.{S} На лицу му строга оз 
p> <p>У великој је народној акцији живо учествовао, а Стојанка је уз њега била и срцем и душом. 
а.</p> <p>24.{S} Официру је дужност, да учествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у на 
озволила, да и српска опсадничка војска учествује при заузећу Једрена.</p> <p>Она је и учествов 
м, у први мах је Србија одлучила, да не учествује више активно у опседању Скадра.{S} То је она  
чествује у националној акцији.{S} Ко не учествује у националној акцији, тај живи као чиновник,  
на јачању културе.</p> <p>23.{S} Официр учествује у културној акцији свију врста.</p> <p>24.{S} 
ештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> срцем у највећим мук 
ложи јој руке на рамена и гласом пуним, учешћа, прозбори јој тихо:</p> <p>— Умири се, драга мој 
на, следеће садржине.</p> <p>„Узимајући учешћа радости и срећи вашој, кличемо живели младенци!< 
тиће један.</p> <p>— Можеш, ама зато се учи то бацање.</p> <p>— Па како се ти сачуваш да и тебе 
а дика бити, јер си ме, место мајке, ти учила љубити слободу; од тебе сам присвојио наук, да је 
 дођу у К., па или да се измире, или да учине крај њиховом браку.</p> <p>Тетка Оберкнежевићкина 
е људи боје новина и многу рђавштину не учине, јер се боје, да по њима не распале у „<title>Мал 
реко писама, а ја бих желео, да то исто учине и усмено овде пред свима нама.{S} Па ако Бог и ср 
јатеља, па су уверавали, да то треба да учини.{S} Заман је било уверавање, а нису помогле ни бу 
ислим, да наш вечерашњи састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да 
>Истина стрина-Неранџа је била вољна да учини Нати по вољи а уједно и да не увреди госпођа Стој 
 застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диж 
.</p> <p>Предраговићка се већ окрете да учини сину по вољи, но у томе је стари Предраговић задр 
> <p>— На сваки начин, то је и право да учини — потпомогоше га остали.</p> <pb n="649" /> <p>—  
амо до ње стало, за вас ће она много да учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава  
ју је девојачко осетљиво срце навело да учини неку несмотреност.{S} Уклонила се кришом из родит 
кад увредила нити је имала намеру то да учини.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и при 
Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог кога, да је Неранџа била др 
тарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке спречи у томе уз нап 
ено.</p> <p>— Готов је?</p> <p>Стојанка учини покрет облом белом руком, којим рече: „Готов!“"</ 
ео да предвиди и да евентуалне припреме учини за то да не би био кад тад изненађен.</p> <p>И у  
бдију, да се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци раз 
отом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста  
ине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За време анекс 
; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су н 
 у један душак проломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену  
повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује. --> <pb n="654" /> <p>Радојковић  
повуче и посматраше прилику, која му се учини да прислушкује.</p> <p>Неко је време посматрао, а 
ави га Катарина лако климнувши главом и учини један покрет, који је садржао значење, да уђе уну 
Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови поседаше она их ослови:</p> <p>— 
хну.</p> <p>Николић је ово приметио, но учини се као да ништа није приметио те брзо продужи:</p 
, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село волело песму његову, било  
јанка је у томе спречи и сама оде да то учини.</p> <p>На питање Стојанкино, ко је? — Радојковић 
 још једанпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрин 
авши свету службу <pb n="339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовс 
акав је на нас утисак та метиљава књига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту 
ла та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</p> <p>Њезини соко 
едном приликом када је госпођа Стојанка учинила <pb n="571" /> посету Јованци, између осталог ј 
.</p> <p>Овај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је 
ма, већ питам: би ли то још која војска учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним марш 
де узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанских гора и освојењем Пр 
активно у опседању Скадра.{S} То је она учинила на захтев велесила, али је доцније ту своју одл 
ури Стојанку.{S} Та она је и тако доста учинила да се Нати у траг уђе.{S} Без ње је не би никад 
ога и да би не жалећи материјалне жртве учинила краја њиховом рђавом брачном животу, за који је 
ека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и 
ју дужност према својој драгој отаџбини учинила.{S} А онај придев, јунакиња наших дана је сувиш 
 <p>— Но...{S} Добро, добро...{S} Ти си учинила своје...{S} Име ти је већ у новинама.{S} А ко ј 
ављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутрашњих послова Србије, по 
да виде, да ли локомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом  
и милину, јер је знала, да је она много учинила за Јованчино оздрављење.{S} Видела је успех сво 
врло појмљиво, зашто је турска влада то учинила.</p> <p>На силне протесте противу зулума арнаут 
не узимајући као олакшање, да је она то учинила из претеране материнске љубави, не дајући детет 
ме, за то не бих казнио.{S} Није она то учинила ни прва ни последња.{S} Свет ће говорити о њој  
нај дан походити Нату, Стојанка није то учинила.{S} Побојала се немилих последица кад би Ната с 
еначете.</p> <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је мо 
у намери да види, да није какову грешку учинила, те да је исправи.</p> <p>Пошто се уверила да ј 
 победама српским.{S} Симићеве су мисли учиниле ту ескурзију под трајним утиском тих разговора. 
према њој.</p> <p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p> 
ка међународне морнарице, велесиле нису учиниле ни један директан корак противу ње, осим што су 
еник.{S} Но нешто сте ипак згрешили.{S} Учинили сте један полицајни преступ.{S} Пријавили сте с 
p> <p>Када су представници великих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код влад 
{S} Мени изгледа, да од себе нису ништа учинили, јер, колико ја могу да осетим београдско друшт 
 болесници у болести, па када би им све учинили по вољи, многи би само због тога платили главом 
ласти одмах пријавили?</p> <p>— Све смо учинили, па ништа... као да ми је дете у земљу пропало. 
цу својих душмана!{S} Не питам би ли то учинили Турци и Арнаути са српском нејачи у сличним око 
нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштал 
рство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили својим робљем.{S} Ја и ова девојка радо ћемо би 
ктиве, и видите, мени се са перспективе учинило, да је „<title>Мали Лист</title>“ извршио извес 
ио сам га као тикву низ воду, јер ми се учинило, да му спаса нема.</p> <p>„У томе уверењу најви 
амо да ручак дуже траје.{S} А то јој се учинило нешто подозриво.{S} Да није наумио да опет покв 
е причуо њезин глас, а једном пред вече учинило јој се, као да Ната иде пред њу.{S} Срце је сир 
?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије:</p> <p>„ 
/p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме је почело бојкотовати“, одгов 
 али их је брзо савила, јер јој се само учинило, да Ната са гумна долази.</p> <p>И у селу је мн 
тење.{S} Јер нисам тражио дозволу да то учиним.</p> <p>— На сваки начин. — Добаци му Катарина с 
 на то, да вама до гроба угађам; да вас учиним срећном.{S} Дајте ми Јованка, <pb n="391" /> ваш 
твоваше један. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак,  
 они предадоше, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево,  
вом својом искреношћу, па си ипак доста учинио.</p> <p>— Катарина, ала си наивна.</p> <p>— Наив 
рко је својој вереници одговорио, да је учинио све колико је могао, али позитивног одговора ниј 
ложајима; јер у том случају, да то није учинио, Турци би лако могли доћи Србима иза леђа.</p> < 
не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуционара.</p> <p>— Кад ти је 
лан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне његове по 
 шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено га у канцелариј 
 уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш при апетиту.{S} Ћев 
еретом скрхан испео на високу главицу и учинио први дугачки уздах олакшања, тако и присутни пос 
азаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Не могу  
и, неће више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио  
p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио против тих снова!</p> <p>„Како си ми само у очи  
бе.{S} Говоре да је неку дебљу погрешку учинио па сад тумара и тамо и амо, да ту погрешку спере 
текосмо у помоћ око Једрена, а да то не учинисмо, они не би могли успешно напредовати у Тракији 
су пријатељи ни они, којима ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — раз 
 Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену ока разми 
ри и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру, војници га 
је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...< 
ече Стојанка и пружи му руку, све и сва учинити, да лепу Недићеву Нату Београд не прогута.</p>  
b n="60" /> <p>— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотограф 
 А за новац има људи, који ће све и сва учинити.{S} За новац ће убити и свог рођеног оца па и м 
а се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — за 
у у својој заслепљености у стању свашта учинити.{S} С тога је био Пашић принуђен да сазове мини 
ерити...</p> <p>— Неће ваљда сада ништа учинити.</p> <p>Мајор се опрости, оде кући, те Обркнеже 
 да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће. 
не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити не може, и треба гледати, да се барем ово парче 
 сачува.“</p> <pb n="36" /> <p>Ништа се учинити не може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела  
 се сад не може постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија в 
рости са Стојанком, обећавши јој, да ће учинити онако, како јој је она препоручила, а кад буде  
 видети је у свој нагости њезиној, па и учинити крај њезином неправедном и силом наметнутом тут 
акових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно  
риликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згодна прилика и ми је  
ркнежевићу обећала, да ће још те вечери учинити.</p> </div> <pb n="564" /> <div type="chapter"  
ревићу велику радост са својим друштвом учинити могла.</p> <p>Лазаревић је био врло, врло задов 
њига учинила.</p> <p>„Ми ћемо у осталом учинити своје, да ту појаву у народу довољно жигошемо;  
о није никаква жртва.{S} То ћу вам радо учинити.</p> <p>Мајор зовне наредника и наложи му да по 
а пречац.</p> <p>То поп Милан није смео учинити, али је дошло више Јоциних пријатеља, па су уве 
шавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па када је видео да у изв 
, а нисам ни сматрао, да сам обвезан то учинити.</p> <p>„Пустио сам га као тикву низ воду, јер  
здања.{S} Могло би се, може бити, нешто учинити, али, ђаво га знао, каква је ова наша интелиген 
ам.{S} Има нас доста који ће то такођер учинити.{S} Али у томе, разуме се, треба да смо у дослу 
те, да се девојци уђе у траг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да б 
на вас двоје.{S} А уверена сам, да нећу учинити никакву грешку у томе погледу.</p> <p>Српско по 
евојку.{S} Ако нам ви у томе помогнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Март 
о ти пристајеш да ми се та жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стоја 
ги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од 
о, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се 
 себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас 
могла слова распознати, јер јој се иста учинише здраво ситна и ако беху баш доста крупно написа 
е наше узму у заштиту, не само да то не учинише, већ се просто оглушише и окренуше главу од нас 
да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нису надали.{S} Т 
ом снагом сломише вековну турску силу и учинише крај господству њихову на — Балкану.</p> </div> 
к Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> <p>— Го 
вића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако, да се Скадар има сасвим оделити  
S} Али, ми нисмо дошли да се светимо за учињена зла.{S} Ми смо дошли да ослободимо нашу браћу о 
е, која осећа терет и неправду, која је учињена њезином племену.</p> <p>Од тога времена није се 
а га буду оружјем узели.</p> <p>Нама је учињена голема неправда, стварањем преко ноћи автономне 
шића на рукама.</p> <p>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Д 
аута.</p> <p>Те мере предострожности су учињене с тога, јер се био пронео глас да се Арнаути кр 
/> од Велеса, данас јуначки погинуо.{S} Учињено је расположење да се његово мртво тело пренесе  
 некада њезине биле.{S} Тиме је задоста учињено вечној правди.{S} Па кому може сметати то, да С 
е границе.</p> <pb n="768" /> <p>Ово је учињено по наредби врховне команде, јер су Бугари сву с 
ованком, која му и овог пута захвали на учињеној услузи.{S} А при поласку је напоменуо Јованци, 
ужан.</p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет поч 
у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и н 
мију у Берлину, где му је некада и отац учио.{S} По свршетку наука одмах је примљен био у служб 
p>По ондашњем обичају Милан је прво био учитељ, <pb n="185" /> за тим капелан у вароши, а онда  
и, или су господа?</p> <p>— Сви с реда, учитељи, сељаци, војници, господа, младићи из првих кућ 
есне душе и болесних живаца.{S} Била је учитељска жена, али некултурна.</p> <p>У мене је стално 
зуме се она у томе послу.{S} То се мора учити.</p> <p>— Па добро — упаде потпуковник. — Мица је 
спођици.{S} Правила гласе:</p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</ 
/p> <p>1.{S} Учтиво проћи.</p> <p>2.{S} Учтиво проћи и поздравити.</p> <p>3.{S} Сас дотично око 
Сас дотично око намигнути.</p> <p>4.{S} Учтиво се накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво 
 накашљати.</p> <pb n="105" /> <p>5.{S} Учтиво рећи „жиц!“</p> <p>6.{S} Удри у слабину!</p> <p> 
њеник узме једно парче, захваљујући јој учтиво.</p> <p>— Узми још — нуђаше га Стојанка.</p> <pb 
г, високог артиљеријског официра, којем учтиво и пријатељски рече:</p> <p>— Ама молим вас, госп 
ином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак, па да можеш прид њом 
љезничкој станици.</p> <p>Стојанка пак, ушавши у собу брзо се опреми и очекиваше Анђу да јој на 
ази Оберкнежевића.</p> <p>Оберкнежевић, ушавши у собу, застаде лагано, <pb n="149" /> али из то 
 закључана.</p> <pb n="520" /> <p>Милан ушавши унутра, Стојанка га дочека на вратима са речима: 
ог, то је прошло.</p> <pb n="515" /> <p>Ушавши Стојанка у салон, раскомоти се и предаде Анђи од 
ву, јер и онако му је било зима.</p> <p>Ушавши унутра, седе у један угао за сто, који беше праз 
да нема куд, предаде се судбини.</p> <p>Ушавши у своје оделење Радојковић одврне сијалицу и заз 
е леђа, не могавши добити прилику да се ушанче у близини, бежали су каналом и више њега, пут фо 
>Кад је Пера ћата изишао од Лазаревића, ушао је писмоноша и предао је Лазаревићу писмо зеленкас 
S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у старо 
је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео у наслоњачу.</p> <p>Кад му се 
ву пажњу.{S} Није га ништа занимало.{S} Ушао је и у болницу, а није ју ни погледао споља.{S} Ка 
ата-Лаза и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са пит 
ласно: „Их, ала заудара!“</p> <p>Кад је ушао код Марте, она је седила за клавиром и свирала нек 
азмишљања га једва трже жандар, који је ушао, да јави једног Ранковићевог доброг пријатеља, чин 
страних дела др. Милован Миловановић је ушао у предсобље свога кабинета лагано и одмерено, посл 
черас због тога задржао.{S} Можда му је ушао у траг.</p> <p>— Е, биће да је то — одобраваху нек 
ан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста истругало рече:</p> < 
а његовим слабостима, трчка око њега, и ушао је у многе страначке деликатности...</p> <p>„Помис 
и, а да она не зна.</p> <p>Онда је Иван ушао, ухватили су га на делу и убили.</p> <p>Ноге су му 
скрецији.</p> <p>И министар Миловановић ушао је у свој кабинет обузет мислима о дотадашњем раду 
син би свисн’о,</l> <l>да верује у очи, уши своје,</l> <l>Ал он зна, да си грло своје стисн’о,< 
 до жељезничке станице једнако набијала уши, како није ред и како није лепо да тако оду а да се 
ку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Балкан</ 
{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе, а само присебнији, осећају, како и 
није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђу.</p> <p 
 капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да не би окл 
Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми нос вири као у 
 су све то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, С 
/p> <p>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} В 
аставнице, јуначке комитке Јованке, а у ушима му брујаху њезине кобне речи: „Мој живот није виш 
е више не осврће, већ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника 
И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песм 
 пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звониле министарске речи „спремајмо се, само се н 
 <p>Заћуташе.</p> <p>Софији је зујало у ушима.</p> <p>....{S} И Пера ћата певао је у ноћи песму 
 за тебе места.</p> <p>Пери је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, р 
лила, а Софији је Смиљанићевој зујало у ушима.</p> </div> <pb n="147" /> <div type="chapter" xm 
 палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“...{S} Врт личних, при 
ну.{S} А српска је војска, истога дана, ушла победоносно у Битољ.</p> <p>Може се рећи, битољска 
ког оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоц 
дрене је начето.</p> <p>У Турке је била ушла паника и они су се, у суманутом страху, прибијали  
 <p>Кад је мајорица Мара око два сахата ушла у брзи воз, да иде по бегунце, купила је све дневн 
ло ракије пио), и кад је стрини-Неранџа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Нера 
ика Ризнића.</p> <p>— Ах, зато њој није ушла у траг полиција!..{S} Да је у мање поузданој кући  
тни осећаји обузели, кад је у позориште ушла и за тим села у паркету.{S} Свечано јој је изгледа 
<p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично, затекла  
о плаче.</p> <p>Мица беше весело у собу ушла, а кад виде, како Софија горко плаче, застаде, не  
војском, која је с друге стране Једрена ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша зајед 
 куће па дошла овамо.{S} А да јој не би ушли у траг, променила је своје име.{S} Има ли што на с 
знићевој кући, кад би сазнала да су јој ушли у траг?{S} Не би ли се побојала материна гнева и н 
а за њим Јованка и Милан, на прстима су ушли у собу, у којој је Алексић лежао.{S} Крај постеље  
 а није ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој к 
 сићи с ума.{S} При такој помисли би се уштинула за руку тако јако, да је од бола долазила к се 
ко те је овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено глед 
 <p>ПРВИ ДЕО</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖ.{S} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА 
штај, да није официр, него да је заиста фабрикант.</p> <p>Кад је Бора затворио телефон, поче, д 
у чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</p> <p>— Ја сам тај, — рече један од он 
омиту он је био машиниста у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек  
одбријане браде, у доста олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Др 
 друштву се нисам допала; нисам била по фазони београдског друштва; друштву се није допала боја 
путлија — мрзи Србију.</p> <p>„Метиљава фајта — добро си рекао!</p> <p>„Од куда ви из „Словенск 
 ми огавни назори и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје ж 
в.{S} У нашем народу има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова мно 
а средина припада тој метиљавој српској фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о 
же, ја то могу и да посведочим а и сама факта у прилог моје тврдње то говоре.</p> <p>Ви врло до 
у је Тривун, за тим приповедао, како је фактима утврдио, да је постојала намера једног тајног у 
а врло брзо извршио.{S} Он је утврђеним фактима доказао министру, да је једно тајно удружење за 
 ништа друго не значи, већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савез 
рекао у скупштини, оно мора да одговара фактичном стању ствари.</p> <p>Сутра дан Народна Скупшт 
мо желело и нагађало, постало је јасним фактом, да су балканске државе склопиле савез против Ту 
много бриге, јер се надам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те глас 
везници Бугарској, јер њезини меродавни фактори, до сада пружише очевидна разлога за ту опрезно 
 посредовањем дођем у додир са позваним факторима, једном речју: да договорно утаначимо шта нам 
ет странац.</p> <p>— Ваш пасош је прост фалзификат.{S} Али за то ћете имати пред вашом власти д 
е дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева по селу.“ На том би  
л за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и ноћу пева 
мо се у гомилу, па богами и од наших је фалило прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти 
ао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> <p>С тога је имао доста успеха у раду и об 
прилично.{S} Одмах сам приметио, да нам фалиш ти и Теодосије.</p> <p>— Бог да му душу прости! — 
 назирем, нешто осећам, али од вере, од фанатизма то је још далеко, далеко...{S} Верујем, да ће 
е скупе око Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p 
е Софија.</p> <p>— То је та препотопска фантазија.</p> <p>— Па да ли је то Српкиња?</p> <p>— Ср 
 војске према Брдици.</p> <p>Ни паклена фантазија не би се могла страшније замислити, но што је 
ју крајева сматрасте, каквом будаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, д 
, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком специјалном ратном случају, о којем ј 
то значи.{S} Болесник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је п 
ње о музици, али у један мах извади оне фаталне новине, пружи их Сокици и рече:</p> <p>— Животи 
д њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> 
 нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <pb n="61" /> <p>— Ти  
p> <p>За тим отпоче:</p> <p>— Дванаести фебруар ме је затекао у Скопљу; где сам очекивао запове 
ио те брзо продужи:</p> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се к 
ем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А ве 
н.</p> <p>— А кад?</p> <p>— Кажу концем фебруара ове године.</p> <p>— Концем фебруара ове годин 
јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак 
аску војника дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витеш 
 селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је бити некако пред вече, када нас  
ити наш трећи вод, који је већ стигао у Феризовић, па видећи да не долазимо, пошао нам у сусрет 
ље.</p> <p>Заробљене Арнауте, отерамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему 
ког кланца пређем, па да се спустим пут Феризовића, где ћу се састати са трећим водом моје чете 
га је видео после једног мањег сукоба у Феризовићу, данашњем Урошевцу.{S} Иза тога вели, да су  
а.</p> <p>Кад је српска војска погонила Фети-пашу на Овчем Пољу, у Београду се није говорило о  
 те је пре личила на какву дивну женску фигуру од воска него на живо створење.</p> <p>Поручник  
импатична и изразита узор-поштених људи физиономија која је на први поглед давала слику чврста  
ци налазио Нане, Бајке а и представнике физичке снаге, сељачке иберменше, Пипице и Јарчеве, јер 
народној пробудила.{S} Сад Миловановића физички нема, сад га не можемо више интерпелисати у ску 
е на то ни помишљала.</p> <p>Истина рад физички је престао, али брига, која троши душевну снагу 
на рада и бриге свако се троши и умно и физички, а када престане претерани рад и брига наступа  
ј смисао, а напоредо са њом и њезина је физична снага постепено малаксавала.</p> <p>Трагедија с 
ће однети.</p> <p>Након десетак минута, фијакер је био пред кафаном.</p> <p>Предраговић пошто и 
ојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фи 
ући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</p> <p>— Сирома 
p> <p>Таман они беху у том разговору, а фијакер стаде пред кућу.</p> <p>— Но, ту је! — весело у 
> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катарина се поче већ по мало љутити и  
о, те замоли кафеџију, да се постара за фијакер, јер није био сигуран да ће га ноге моћи до кућ 
маже, најзад пође.</p> <p>У том зазврја фијакер из побочне улице.{S} Радојковић га задржа и упи 
им опремљена и нестрпељиво је очекивала фијакер, који је наручила тачно за пола пет.</p> <p>На  
, — добаци јој мајор Жарко пењући се на фијакер, потпомогнут од Стојанке и Радојковића.{S} У ис 
е он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако ниј 
о и трамвајем а не да толико трошимо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у ф 
 право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер стао пред Главну Полицију, Радојковић искочи из 
 дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да не ће пе 
дмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим скрене Коларчево 
ста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.</p> <p>У одређе 
ут од Стојанке и Радојковића.{S} У исти фијакер села је Стојанка и Радојковић, а у други они че 
тито је Катарина упита. — Па где је тај фијакер?..{S} Јеси ли ти њему тачно казала, у колико са 
<p>Таман се Анђа вратила с поште, један фијакер стаде, и једна непозната млада, лепа и елегантн 
 је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је  
ледњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболелог Ранка Предраговића, стари Пред 
атког времена, изађе Стојанка те седе у фијакер са мајором Жарком, а остали се распоредише у он 
а а Радојковић пропусти прво да седне у фијакер тајанствена личност, за тим седне и он а фијаке 
.</p> <p>Сишавши са жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тер 
 не полази са станице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо 
т, понова се дубоко закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишч 
рина, навлачећи рукавице.{S} Седајући у фијакер Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакер 
ети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ја нећу.</p> <p>— Зашт 
воза, увезли у варош, наредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали са 
мести, седе на бок и ошину коње.</p> <p>Фијакер зазврја по неравној каменој калдрми београдској 
д Главну Полицију, Радојковић искочи из фијакера а за њим непозната прилика.{S} На сами врати,  
/p> <p>Одатле се сватови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио  
утра пред Стојанчином кућом стадоше три фијакера из којих се искрцаше неколико официра, а међу  
а.</p> <p>Кад се распоредише и сместише фијакери кретоше, пут Топчидера.</p> <p>Кад стигоше пре 
!“</p> <p>У Београду је оскудица била у фијакерима.{S} Коњи су, скоро сви, били употребљени у р 
p> <p>Овај му одговори да је празан.{S} Фијакериста познаде Радојковића.{S} Одмах скочи с бока, 
озно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће његовом кривицом задоцнити 
остива, знам ја кад је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и ф 
:</p> <p>— Терај, знаш већ куда!</p> <p>Фијакериста климну главом:</p> <p>— Разумем!..</p> <p>О 
 привео столици а Ранка је прихватио од фијакеристе, те га је одвео у спаваћу собу у којој беше 
злога.</p> <p>Када је Ранко уз припомоћ фијакеристе, ступио у собу био је блед као самртник а ч 
ајанствена личност, за тим седне и он а фијакеристу намигну и рече:</p> <p>— Терај, знаш већ ку 
 улице.{S} Радојковић га задржа и упита фијакеристу да ли вози кога?</p> <p>Овај му одговори да 
 упакована и изнесе напоље и предаде је фијакеристу:</p> <pb n="786" /> <p>А за Ержом журно иза 
Ержи изда неке наредбе за тим се окрете фијакеристу.</p> <p>— А сад гледајте да не одоцнимо.</p 
сле овога стари Предраговић је исплатио фијакеристу увео жену и положио на канабе, да дође к’ с 
ћ изишао из брзог воза, одмах се упутио фијакером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе 
, јер је својеглава, и гледај, да одмах фијакером буде отправљена госпођи Стојанки.</p> <milest 
тора.{S} Појурио је — колико је већ она фијакерска рага могла — у „Москву“ и, није баш дуго ни  
рам.</p> <p>— Причекај ме.{S} Ево ме на фијакеру!</p> <p>Већ је био мрак, кад су оба стигла на  
 све саопштила.{S} Он је одмах дошао на фијакеру кући, покушао је да мајорицу умири, па, да се  
 жељезнице, седоше у фијакер и и рекоше фијакерџији улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, чов 
.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а још поред овога да 
вали сам небесни зенит; она је јаукала, фијукала, врила, пенушила, кипела, а њени пламени кључе 
ру 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и заривала се крвничк 
Јарац и избаци метак са куглом, која је фијукала и секла грање...</p> <p>И гором немом одјекива 
хог језерца.{S} Па онда, она писка, оно фијукање из грла 700 топова, она демонска помама, хоће  
удне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицам 
и било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p>Волео је, да располаже са разн 
и праштања!</p> <p>Само да ли ће сва та филозифија, сва та љубав сав тај оптимизам бити у стању 
ко“ — колико у њему има неке нове расне филозофије топлине, љубави, оптимизма и праштања!</p> < 
но изненађена овом за њу новом животном филозофијом, и она је осетила, да у овоме београдском д 
о за њега дубоки утисци и у његовој зар филозофијској и уметничкој души почели су изазивати мас 
гу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ довољно рас 
у ред довео.</p> <p>Уверена сам, да сад философирања и бојазан просто су излишни, пошто је ства 
овници из министарства.{S} Те још каква фина деца иду у комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, 
одмах одрече Скадра, добити од велесила финансијалних компезација, које ће омогућити да се поди 
ародни сређује.{S} Државно газдинство и финансије доведени су, уза све претурене кризе, у прави 
Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осети 
, која говори бачким жаргоном, која има фини сенкаст колут око очију и која је била дивна у одб 
министар Миловановић, који је научио на фини и лак живот и који је волео да живи животом богата 
ла на Дунаву до вароши.{S} Они се праве фини и ове у селу у Планини зову „Дивјаци.“</p> <p>Ти с 
— Врло лепа, господо.</p> <p>— Имала је фини колут око очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа  
p>— Море, неће тај доћи, кад је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се  
ици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му је, наравно, ре 
rbian</title>“, у којем је то било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само н 
а и Катарина.{S} Њезина је споменица од финог зеленог плиша, а окована је златом.</p> <p>На прв 
емаш другог спаса, а ти само куцнеш тај фитиљ о камен а бациш међ непријатеља, за неколико секу 
мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у толико, да се м 
се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друго ти не треба, кад си у каквој опасно 
осећао, упутио се у кавану.{S} Успут је фићукао неку мелодију, за коју у овај мах ни сам није з 
— Правдао се Милан а при томе намешташе фишеклију, која му се била искривила на једну страну. — 
јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у ча 
а су пили из флаша, и то сваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцал 
шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p 
има се куцали, а Пипица и Јарац увек су флашу на искан испили.</p> <p>На Видов-дан изјутра већ  
 опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је доста 
д је време — одговори фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут 
 промену измамити.{S} Она је с једнаком флегмом слушала и ратоборне песме српских војника за вр 
напад на Скадар, заповедник комбиноване флоте великих сила известио је владу црногорску да ће б 
дра и предати га команданту међународне флоте“.</p> <p>После ове изјаве краљеве, заступници вел 
исти има предати команданту међународне флоте.</p> <p>Када је ова вест пронесена, сваки онај ко 
не краљу Николи и његовој влади била је флотна демонстрација.</p> <p>Витешки краљ Никола, када  
1"> <head>ГЛАВА СТО ДЕСЕТА</head> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После 
гласили су, да се неће задржати само на флотној демострацији, већ да ће ићи и даље, само да се  
 ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе,  
под Скадром, тада велике силе предузеше флотну демонстрацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Це 
<p>„Срели смо се, за тим, у позоришноме фојеру.{S} Прошао је поред нас и јавио се мојој пријате 
је у могућности да туку најјачом ватром фор Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p 
 Карађоз и батерије турске лево од овог фора.</p> <p>Ту ноћ није нико спавао и ако је имао врем 
 сина од војске, па одреши из рупца два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе вр 
ј кући у свако доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изо 
два форинта, поп Милан узима само једну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту  
олајевићем, који је преглед обавио више формално.{S} Но, овога је пута могао сасвим тачно утврд 
ди.</p> <p>Оберкнежевић је новине држао формално, без да га је интересирала садржина њихова, ве 
већ да је Скадар фактички пао, али само формално још није у рукама савезниче војске.</p> <p>Вел 
турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} Но, када је вид 
S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље га предупреди  
пела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао све 
/p> <p>Ту је у једној огромној маси без форме лежало мноштво лешина између крви и комада меса:  
едузму одсудне нападе на свима линијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим 
ојим људима при јуришу секу жице испред форова <pb n="732" /> седели су загрљени са пешачким оф 
дстража и заривала се крвнички у бедеме форова и батерија турских.</p> <p>Било је тачно 2 сата  
 опсађене тврђаве отпочети бомбардовање форова, предњих положаја и вароши.{S} Бомбардовање ће с 
часа почеле су и њихове батерије између форова да отварају ватру.{S} Њихова велика зрна лупала  
ора блистало је непрекидно изнад тврдих форова, батерија и непомичних батаљона, који су мукло ч 
који је запљуснуо ове најјаче једренске форове.</p> <p>Те ноћи нам је стигла заповест генерала  
 положаја титрају се у усијаном ваздуху форови са својим траверзама, батеријама и казаматима, ч 
е више могло бити сумње.{S} И доиста на форовима се доста брзо залепршаше беле заставице и једа 
S} Тамо у тим злогласним и тајанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава  
учинила у просвећеној Европи?{S} Уморен форсираним маршевима и непрекидним крвавим борбама, муч 
ини, бежали су каналом и више њега, пут фортице, остављајући за собом мртве и рањене, предајући 
Турци су се у дивљем бегству повукли на фору Карађоз..</p> <p>Једрене је начето.</p> <p>У Турке 
аузме Казан-Тепе.{S} Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору.{S} Био је снажно дочекан, на 
раком из које су на све стране избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали 
мо оперету у казалишту, а омладина игра фотбала и правда се на свеучилишту о изборима за потпор 
не каже, али јој Радојловић, уставши из фотеље, рече:</p> <p>— Госпођо, не кажете ли ми, ја ћу  
веже потпуковник Милошевић, седајући на фотељу.</p> <pb n="695" /> <p>— Да отпочнемо!..{S} Да о 
Да ли ћеш, рече Стојанка, моћи да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојлов 
 сам ти је.</p> <p>Лазаревић посматраше фотографију, пољуби је и рече:</p> <p>— Опасна рацка се 
e>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} Соколи ћ 
овић је са великим интересовањем гледао фотографију Нате Недићеве, коју му је Лазаровић донео.< 
/p> <p>»Кад се вратим, донећу још једну фотографију, па ћу је држати на писаћем столу, да се сн 
, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила сам ти је.</p> <p>Лазаревић пос 
и да је по фотографији познаш?</p> <p>— Фотографу ћу дати Радојловићу; мени није потребна.</p>  
брадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну ра 
цене.{S} Овде пливају на површини мушке фрајле мекушци, болесници, новинарски и књижевни лопови 
ава!</p> <p>„Овде и о Србији пишу мушке фрајле и болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пи 
ународни заплет није далеко.{S} Русија, Француска и Енглеска све се јаче <pb n="40" /> зближују 
више се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> <p>Винуча је мала, лепа Јеврејка 
је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није била Јеврејче, а била је омалена 
="RU">Рускоје Слово</title>“, истакнуте француске и руске писце у оригиналу и дела светскога гл 
 народ под „републик“ револуцију.{S} Из француске је револуције поникла република, па је традиц 
реферат о стиглој муницији за топове из француске или о успешноме прављењу бездимнога барута у  
ранцуски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“ и „<t 
 је домаће српски образована.{S} Говори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<ti 
мах и упути се к мени.{S} Ја га ословим француски:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfin qa y e 
мије, а заједно су провели две године у француској војсци на студијама.</p> <pb n="31" /> <p>Бе 
диже руке и очајничким гласом крикну на француском језику:</p> <p>— Господине!..</p> <p>Жарко з 
дство.{S} На трећем је месту рачунао на Француску републику, која се иначе у свима питањима пок 
“ говори му она, и прети, да ће да бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да би 
лира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се т 
ицу.</p> <p>Онда сам опет отишао мало у фремт са књигама.</p> <p>Ето, зашто сам отишао, и зашто 
ије налог од врховне команде да промене фронт, то јест, да са својом армијом крене на исток ка  
ти поновити.{S} Државници и двор окрећу фронт Србијин на југ.{S} Са Турском се изиграва велико  
дант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p>Краљ брзо ставља слушалицу 
да неко зове из ватре са далеког бојног фронта.</p> <pb n="601" /> <gap unit="graphic" /> <!--  
ектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима по 
јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје снаге оц 
 овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 ча 
беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p>У то с 
жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p> <p>Б 
шке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако гласе изве 
н, осветљену зрацима сунца, које је иза Фрушке Горе залазило...</p> </div> <pb n="141" /> <div  
могле ни бурне сцене, које су направили фрушкогорски сељаци, у којима нису изумрли анархистични 
а звонење звона на вечерње тамо негде у фрушкогорскоме селу.{S} Ја волим, кад звони у суботу на 
черу, јер у нашем селу има сиротиње.{S} Фрушкогорци су, истина, окретнији него наши у равноме С 
ја из Новог Сада бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био 
грешили.“</p> <p>Бујна сеоска момчад (у Фрушкој Гори бујнија него игде у Српству) дубоко га је  
а потреби изабраним одборима својим, да функционисање скупнога рада нигде ни за длаку не запне. 
друштво са оволиким бројем не може даље функционисати, а после ових догађаја и преокрета на Бал 
ари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а они дру 
 остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола учи 
а се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Никола 
та-Лаза осети мирис ћевапчића.</p> <p>— Ха, сто му мука!{S} Сад ћу се ћевапчићима осветити, као 
ју да се остави опсаде Скадра?</p> <p>— Ха, ха, ха! — Насмеја се Јуришић. — Таман ће им краљ Ни 
едном од многобројних утврђења по имену Хадарлак.</p> <p>Кад сам стигао до овог утврђења, спази 
ахори се громко, а иза овог захори се: „Хај загрљени слогом братском...“</p> <p>Кад та песма пр 
о она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши с 
е извадио лулу и дуванкесу.</p> <p>— Е, хајд нећу, та ти знаш боље реда него ја, и ако ниси бил 
 с вашом похвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</ 
 а капетан Јуришић рече:</p> <p>— Јово, хајд опет у орман, док се мало посаветујемо да нам не с 
и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ добро, нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро шт 
 куцнуше и до половине испише.</p> <p>— Хајд’ сад причај — навали онај радознали.</p> <p>— Море 
ти је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И девојка би испредала и даље, да ј 
ећ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> <p>Док је стрина-Неранџа 
в вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} 
 родитељима: то ти је већ опроштено.{S} Хајде, злато материно, хајде да се спремамо кући.</p> < 
је нешто заустави, да застане.</p> <p>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?< 
е ударио — исправља га Бачван.</p> <p>— Хајде очешао — прими исправку младић и настави казивање 
аје ватру!{S} Ко гром је јако.</p> <p>— Хајде, болан ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу 
орацима познала а не по гласу.</p> <p>— Хајде ти матори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика 
е, ухвати непознатог за рукав:</p> <p>— Хајде, полази!.. —потом га мало јаче гурне пред себе.</ 
и пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S} За здравље нашег комите, који с 
p>После ћутања рече поп Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да 
 јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хл 
и о борби у којој је који настрадао, па хајде даље.</p> <p>Али није само он заустављао рањенике 
 хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и стрина-Неранџа и узела да руча, али је  
 Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где 
те одвести — прихвати Стојанка. — А сад хајдемо да ручамо.</p> </div> <pb n="397" /> <div type= 
то.</p> <p>— Е, па кад баш желите, а ми хајдемо.</p> <p>Доктор Јелкић, а за њим Јованка и Милан 
у овамо код нас да будемо заједно, а ми хајдемо код њих, Неранџа се није опирала и с тим смо би 
и то водиш? запита Радојловић.</p> <p>- Хајдмо до Марте, да неће можда тамо бити.</p> <p>— Гото 
S} Куда ћемо? питамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном се 
утисне у руку осветнички нож балканских хајдука, дједова наших, па да заједно с браћом својом н 
се за браћу своју из ових крајева.{S} И хајдуци у гори до зуба наоружани и страшни имају душе,  
стесан; оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко њ 
а се подигла баш само на српски народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Ниј 
 за пуцњем.{S} Али се одједанпут подиже халакање и урликање Арнаута.{S} Сунце обасја ратиште, а 
они сјашише с коња и у збијеној гомили, халачући, јурнуше у правцу к’ нами.{S} Ми употребисмо о 
елефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?</p> <p>— Јесам. 
>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Боривоје?</p> <p>— Је 
 зовне на телефон Радојковића.</p> <p>— Хало.{S} Ко говори? — Одазва се Радојковић.</p> <p>— Ст 
воз...</p> <p>Телефон зазвони.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јеси ли ти, Радојковићу?< 
везу са железничком полицијом.</p> <p>— Хало!{S} Ко је тамо?</p> <p>— Полицијски комесар.</p> < 
писнице.</p> <p>Зврји телефон.</p> <p>— Хало!</p> <p>— Хало!</p> <p>— Јесте ви, господин Бориво 
шио се.</p> <p>Приђе телефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца 
ену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцка, па т 
ад беше готова са одабирањем рубенине и хаљина, отишла је још комшиници Стани, да ју замоли да  
тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине), направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</ 
 је све пролазно па и жену сматра као и хаљине и одело, које временом губе вредност. — Још љуће 
 то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и не 
видео се дим под мостићем капетановим. „Хамидија“ је још три пута опалила на Србе, дигла је за  
 Јадранском Мору тумачило се, да права „Хамидија“ и није била, већ да је то бомбардовање у име  
дова до Драча три сата, али га је брза „Хамидија“ превалила за један сахат.</p> <p>На срећу је  
исали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним  
ила се турска ратна оклопна крастарица „Хамидија“, која бомбардовала Драч тридесет минута и за  
брзојавна вест, да је турска крстарица „Хамидија“, која је приликом блокаде Дарданела, од стран 
719" /> <p>Уопште се овде мисли, да је „Хамидија“ бомбардовала Драч и Медову, да сврати пажњу о 
ећег је интересовања и ово:{S} Када је „Хамидија“ бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христ 
ила за један сахат.</p> <p>На срећу је „Хамидија“ ипак доцкан стигла, јер су преносни бродови в 
таништу је настала мучна пауза.</p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадо 
 знак, да је способна за битку.</p> <p>„Хамидија“ је почела бомбардовати пристаниште у 11 сати  
 Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била предвиђена у неким  
 била, већ да је то бомбардовање у име „Хамидије“ приредила једна друга ратна лађа, једне стран 
ме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала мучна пауза.</p> 
</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском Мору тумачило се, да права „Хам 
 истоварују, него да се из њих пуца на „Хамидију“.</p> <p>Далеко на југу на морскоме обзорју по 
Зато је време са „Трифилије“ гађано на „Хамидију“ из два српска опсадна топа.{S} Тврди се, да ј 
два метка из српских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем 
но оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским војницима, у знак с 
ли главу, или су га пушкарали — исприча ханума до куће, а ни одахнула није.</p> <p>У кући затеч 
поштеде млађан живот наш! — мољаше даље ханума и повуче мајора у кућу из које беху истрчале на  
ојој вољи.</p> <p>Примамљиве речи младе хануме нису могле навести мајора Вељковића да прими пон 
одине!..</p> <p>Жарко застаде, поздрави хануме војнички и представи им се:</p> <p>— Српски краљ 
ло погледати не ће.{S} Будите спокојни, ханумо, и за ваш и за бегов живот.{S} Сем овога оружја, 
његове груди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу пону 
има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво  
е загрлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми 
ти наше очи.{S} То беше један неизмеран хаос, састављен из огња, и оних помамних распрскавајући 
у прождиру!..{S} Површина овог ватреног хаоса просто се не да описати.{S} То управо и није била 
ме ноћу упадати у куће мирних грађана и хапсити их.</p> <p>Радојловић је погледа презриво и реч 
вета, која ће од негдашњих разбојника и харамија, обесних и нерадећих Арнаута стварати људе, ко 
имовна безбедност, то овим зликовцима и харамијама није ишло рачун.</p> <p>С тога су се почели  
ла трула и немоћна да стане на пут овим харамијама и злочинцима; већ је своје грађане оставила  
авда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се испред српског мача по  
даваху места слутњи да су из беговскога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане о 
Туркиње, заборављајући сваки ред и адет харемски, гологлаве полетеше за њим доле.{S} И кад је о 
ала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на месечини мирисал 
 ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив  
ој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, која заноси и која осетљив организам опија.< 
ла), и песми је нарочити колорит давала хармоника и подерани али некако ипак пријатни баритон г 
троградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свир 
на.</p> <p>Како лепо свирају београдски хармоникаши!{S} Свирају на све стране.{S} Попни се трам 
анице до Славије — пред Трајком свирају хармоникаши.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цига 
, те су удесили, да после вечере дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Мара је још младо девојче, р 
е господар Гњаватор.</p> <p>У то дође и хармоникашица Мара.</p> <p>Оберкнежевић се обрадова, ру 
у беху те речи миле, па нежно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, на 
, кад ништа не боли“.{S} И у ноћи се уз хармонику развијала песма о томе, како је тешко умрети, 
ead>ТРИДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Уз хармонику</head> <p>Катарина, која је стално радила на  
рка пуна душе, а Оберкнежевић врло воли хармонику и песму уз њу.</p> <p>За вечером су разговара 
парији, и из личног задовољства свира у хармонику; али свира изврсно.{S} Њезина је свирка пуна  
Краљица ружа је на месечини мирисала, а хармонична се песма разлегала по ноћи, стапајући се хар 
е песма разлегала по ноћи, стапајући се хармонично са хармонијом ноћи.{S} Краљица ружа је на ме 
кати.</p> <p>Плакала је силно, и обло и хармонично њезино тело тресло се.{S} Прикривани и пригу 
осланик на српском двору <pb n="770" /> Хартвиг је саветао краљу Николи, да се покори закључцим 
скрени и прави пријатељи српског народа Хартвиг се усрдно захвалио на поздраву.{S} Испред минис 
ветозар уђе и пријави рускога посланика Хартвига.</p> </div> <pb n="129" /> <div type="chapter" 
посланство, где је поздравила посланика Хартвига и госпођу његову, који су се за време рата пок 
а, Пашић је пре подне посетио господина Хартвига руског посланика на српском двору.</p> <p>Ова  
 n="672" /> самој ствари саветовао и са Хартвигом, руским послаником на српском двору.{S} Увера 
естином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Скопља.“ Даље је  
ика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и оловку па је нешто рачунао, колико би му било 
р.{S} У коферу је поред веша нашао више хартијица и списа, које није могао да протумачи, јер бе 
Скадру беше у први мах главни командант Хасан Риза беј, а када је овај једне ноћи убијен, засту 
ије:{S} 9. пољска, капетана Ивановића и хаубична 12., см , капетана Лазара Миловановића.{S} Са  
нку дубоко ожалостила, и она је обећала Хаџи Томи, да ће њезини пријатељи послати нову јаку ком 
, девојка јој јави, да је дошао калуђер Хаџи Тома из Старе Србије.</p> <p>— Пусти, рече Стојанк 
head>ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Хаџи Томина прича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Х 
ича од Спасеније лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању  
аспасти, ако тај покрет не успе.</p> <p>Хаџи Тома је са сузама у очима причао, како народ утама 
роз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојанку дубоко ожалостила, и она  
оже, боже, рече Катарина дубоко ганута, хвала ти.{S} Под јесен дакле!{S} На југ!{S} У Турску!{S 
а југ!{S} У Турску!{S} На Адрију!{S} О, хвала богу!</p> <p>Лазаревић извади убрус, а босиљак за 
ед ње.</p> <pb n="521" /> <p>— Госпођо, хвала!.. — рече Милан доста скрушен. — Нека вас Бог наг 
већ можда...</p> <p>— Под јесен!{S} Но, хвала богу?</p> <p>— Камо?</p> <p>— Доле.</p> <p>— О, б 
Збиља! рече Катарина изненађено.{S} Но, хвала богу.{S} А кад?</p> <p>— Под јесен већ можда...</ 
то бити, јавиће се накнадно.</p> <p>Но, хвала Богу — одухнуше многи опсадници — дочекаћемо ипак 
мехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад  
и, да мрзим непријатеље мога народа.{S} Хвала вам, господин-докторе — рече Јованка и склони тај 
, и бисту твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, д 
ио да сам могао отићи браћа у помоћ.{S} Хвала ти, дакле, и опет на љубави и остај ми с Богом!</ 
војој удовољим.</p> <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му рук 
како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хвала ти, рече Катарина примивши киту и миришући.{S} А  
ику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и погледа га мило и са захвалношћу.{ 
 је и тога; али... хвала Богу!</p> <p>— Хвала Богу, синко!...{S} Само кад си изнео живу главу!{ 
 Стојанка вас је поздравила...</p> <p>— Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу  
, а и Србија вас не заборавља.</p> <p>— Хвала јој, децо, али је тешко, врло тешко.{S} Истребише 
виране кичме, стропошта мртав.</p> <p>— Хвала ти, сејо! — кликну Милан и дочека другога скота н 
енути на свакој женској особи.</p> <p>— Хвала лепо! — Узвикну доста љутито Катарина, а од овога 
те свако упутити к мојој кући.</p> <p>— Хвала ти, господине! — рече Бачванин.{S} Прими карту и  
<p>— Дела, мало да се осолимо.</p> <p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми  
ца који ће вас одвести к њему.</p> <p>— Хвала вам, господине.{S} Али, реците ми, молим вас, заш 
 Арнаута одоше Богу на истину.</p> <p>— Хвала ти, поручниче! — довикну Јованка и, преко окруњен 
 капљице од стакла на прозору.</p> <p>— Хвала Богу! — кликну Милан, када воз стаде и зачу се ја 
 могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — р 
 умеш разговоре да стилизујеш.</p> <p>— Хвала, Стојанка!</p> <p>— Оставимо, у осталом, то, него 
чнику па ће уљудно, пристојно:</p> <p>— Хвала ти, докторе!{S} Сад ми је са свим добро.{S} Ти си 
му као болник стиште грчевито:</p> <p>— Хвала докторе! — Оте се из грла старога Предраговића.{S 
ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности — поклони се странац.{S 
рага госпођо</p> <p>Писмо добих срдачна хвала.{S} Позиву се радо одазивам долазим вечерас.{S} П 
 <pb n="584" /> <p>— Хвала Вам, од срца хвала — рече Јованка пруживши му руку.</p> <p>Николић ј 
ру.</p> <p>— Хвала Вам госпођо, од срца хвала.{S} Остајте збогом — рече Милан пруживши Стојанци 
 не добих никаква гласа.</p> <p>Но, сад хвала Богу могу вам јавити радосну вест, да је остао жи 
а како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори Пера а потом се увије у г 
емљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> <p>— Сад смо баш прави Србијан 
енем са себе пажњу детектива, који овде хвала Богу има на сваком кораку.</p> <pb n="516" /> <p> 
а вас је много поздравила.{S} А Пера је хвала Богу сасвим оздравио и баш јуче је изишао из болн 
Присешће им тај залогај!</p> <p>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали оноли 
ши врата за собом.</p> <p>— Лаку ноћ, и хвала — добаци му Предраговићка, те се поврати к постељ 
о, које сте мени упутили, примила сам и хвала на сећању и после толико дугог времена.{S} Немам  
То је лепо од тебе, драга, и срдачна ти хвала у име оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чек 
на.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и брзо да развија укусну 
аревић Стојанчине речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — ре 
оградску полицију.</p> <p>— Срдачна вам хвала, докторе, на тој вести и на вашем труду што га ул 
ојску као добровољци.</p> <p>— Лепа вам хвала, браћо, на тој племенитој намери, али, колико ми  
>— Господине Оберкнежевићу, од срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а  
у госпође Стојанке.</p> <p>— О, баш вам хвала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску ули 
че:</p> <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече 
 мили моји родитељи,</p> <p>Ја сам Богу хвала здрава, које и вама од Бога желим, да вас ово мој 
су пошли, пољубише га у руку и рекоше: „Хвала вама, који сте ви нас научили, да смо погрешили.“ 
 сретна, уздахну дубоко и рече у себи: „Хвала ти, Боже!{S} Баш нам срећа иде све онако, како см 
Нату, а ми се зачудисмо.{S} Кажемо му: „Хвала теби, који си се сетио наше Нате, а даћемо ти одг 
{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама да пушим.{S} Други пут д 
 скочивши из таљига. „Како си?“</p> <p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светислав 
долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја сиротињу волим.{S} М 
, нити сам заслужио <pb n="353" /> ваше хвале — примети доктор, смешкајући се. — На руци ми је  
наци, како их српске новине приказују и хвале.{S} А за разлог својој тврдњи је навео, писање су 
ео њезино пожртвовање, које је достојно хвале, пожеливши јој дуг век и да као будућа мати Српки 
овора, Катарина се уверила, да Стојанка хвалећи Радојковића, није ништа китила, улепшавала и пр 
а о томе обоје крију од ње.{S} Он се не хвали са здрављем а она опет болује и то још <pb n="517 
о дете кад добије колач с вашара, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је б 
</p> <p>Кад су пошли кући и Мица и Воја хвалили су песму Пере Ћате, и говорили су, како ће сутр 
ј је ту добро било, како ју је господин хвалио; па онда, како је писар Пера био у рату; како је 
јунаштву.</p> <p>Бугари су сами по себи хвалисави, разметаху се својим јунаштвом, наводећи њихо 
у, да се радује новом животу и да одаје Хвалу свом ослободиоцу.</p> <p>Српска је војска свршила 
да мене пред вече нека тајанствена туга хвата, кад дан краћа, па ми је једно вече весело причал 
о је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај с 
ају собом о ледину или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окрша 
д.</p> <p>— Ево их! — викну поручник. — Хватај бусију!</p> <p>Момчадија — свега њих двадесет на 
божићну печеницу, а весела се момчадија хватала у коло око ватре и песмом славила и старе јунак 
, али се, у тешкој жалости, и за сламку хватала.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се к 
интересовали за намере радикалне владе, хватали су везе на све стране, па и у самоме Двору, и д 
онда скакутао са једне стене на другу и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропрати 
<pb n="572" /> Када се већ и сутон поче хватати; госпођа Стојанка се подиже и пруживши руку Јов 
 ко радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост  
ја управо доведен на полицију?</p> <p>— Хе... код нас је таки ред.{S} Ми сваког странца предуср 
питаће, нешто живље, Стојанка.</p> <p>— Хее, моја Стојанка! — протегну Миросављевић —.{S} Нема  
ојим ногама“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} 
 „нарочито <pb n="347" /> одобрење“.{S} Хеј, да је до Алексића стојало, он би, без сумње још ко 
је и на олтар отаџбине своје, као прави херој и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и  
е саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - уздахну комита — с 
нехотице изазива сузу и код јунака, код хероја, дичних витезова осветника косовских.</p> <p>Док 
, тих осветника Косова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а сво 
 радосна кад се можеш назвати вереницом хероја, који је свој драгоцени живот положио за своју м 
а и док света, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алекси 
ицама који увек узмицаху испред српских хероја — српских комита.</p> <p>Када се друштво добро з 
ке, који падоше некад на Косову, и нове хероје, који осветише оно тужно Косово.</p> <p>Турски П 
S} Зар ја да назовем браћом својом, оне хероје, који пролише потоцима крви за отаџбину своју; к 
о он има права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове бр 
> састанка, палим друговима, јунацима и херојима српским кличем из дубине душе: „Слава им!“ „Ла 
 још имају да лупају прса јуначка деца, херојски синови мајке Србије.</p> <p>Та неизвесност зад 
евати.</p> <p>На овакав поступак њихов, херојски народ се више не осврће, већ корача напред а у 
то се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и 
љивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонира 
.{S} Па зар сад, после толиких жртава и херојских подвига, када је све ово у нашим рукама, на п 
ки Бардањолт ће бити кроз векове сведок херојских подвига двеју једнородних војсака, српске и ц 
није комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори  
да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова робовањ 
 узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем да још није ка 
ноћ између 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у пос 
-Угарска ће прогласити анексију Босне и Херцеговине!</p> <p>То је само мали број политичара зна 
а Ерентала, да је монархија са Босном и Херцеговином територијално засићена...</p> <p>— То нико 
ајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После њ 
 да ћу те затећи у самој крви.</p> <p>— Хехе, — осмехну се Пера. — Било је и тога; али... хвала 
рске регуларне војске борило и 12 до 15 хиљада Арнаута.</p> <p>Првога дана борбе, — прича један 
, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима разноврсних  
амена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке стр 
Замислите, кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба тра 
 његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи богати трговци су дали новаца“.< 
а је врховна српска команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Он 
едима, износила је око седамдесет и пет хиљада људи.{S} Команданти дивизија беху јој најодлични 
м трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска пешачка дивизиј 
мо јер под зидинама Скадра падоше десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим  
 на ову трговину и да прода кости десет хиљада својих војника, који су пали под тврдим бедемима 
> <p>Непрегледна маса света од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне ов 
аму, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</p> <p>— Госпођице Ма 
лавши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом ђенерала Степе Степановића, а  
 бојном заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни св 
банију, на којем је броду било тридесет хиљада пушака, које су биле намењене Арнаутима, које би 
лес.{S} У тој се битци борило осамдесет хиљада турских војника, и Срби су их натерали у дивље б 
новића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу, да преко Б 
734" /> је слична метеорској светлости: хиљадама тих метеора блистало је непрекидно изнад тврди 
ијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама хиљада ватрених стубова, обојених тисућима раз 
!</p> <p>Капетан устаде, опружи прст на хиљадарку и погледа оштро у очи странцу.</p> <p>— Овај  
рже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком врстом охолости, положи ју на сто 
н, у коме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописа 
у призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од б 
ња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као н 
тру само српска мајка рађа!{S} Живели и хиљадили се!..” Прозори су се тресли од силна клицања.{ 
ни новчаник, из кога извади банкноту од хиљаду круна и предаде госпођи Стојанци као куми с речи 
кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду круна, те је радњу лепо и сретно засновао.</p> < 
 <p>Одједном јој прострујаше кроз главу хиљаду мисли које беху тако укрштене, да просто није мо 
је вси и свја испољњаја</foreign>“ била химна пуна узвишене музике, која је уверавала, да је Он 
 Скопљу.{S} Музика је засвирала краљеву химну, а грађанство је склопило руке, подигло очи у вис 
матрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Откривене главе к 
и поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести ситих наметн 
е била пакосна и злобна.{S} Она је била хистерична, болесне душе и болесних живаца.{S} Била је  
 демон жена?</p> <p>— Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Как 
, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако не пушта  
ту књигу пребацио, да би он, после свих хистеричних трзаја ратних, ипак био у стању јавно рећи, 
 и у Србију похитати, и падати у трзаје хистеричног одушевљења.{S} Зашто?{S} Јер је болестан, ј 
 српскога народа, да се започети велики хисторијски процес мора у његову корист свршити, одбило 
не знам,“ Ја му испричах сву београдску хисторију Рихтер-Орловићеву.{S} А кад му споменух његов 
о и сам нисам узео удела у томе великом хисториском, херојству српскога народа, ал’ напомињем д 
ла на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно известе своје владе о овоме.</p>  
и Сокица, наравно, удесиле су се, па су хитале, да дођу на Теразије, и да, са стране посматрају 
оштована госпођо!</p> <p>Овога тренутка хитам у потеру, за једном сумњивом личношћу, која је ис 
 куће и свакад се журио, као да га неки хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече с 
и руку.{S} Опрости, рече, морам на неки хитан и важан посао.{S} Видело се јасно, да сам му у не 
је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи по годинама његовим, м 
м, на родољубиви посао свој, дотрча јој хитар писмоноша, предаде јој писмо и, док би дланом о д 
у и хватао на нишан Арнауте.{S} А сваки хитац свој пропратио би узвиком: „Путуј к ђаволу!“</p>  
о:</p> <p>„Драга стрина-Неранџа!</p> <p>Хитим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнал 
плива по мору у потпуној ратној опреми, хитно затражише помоћ од капетана „Скодре“, неког назов 
и се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти  
ајвећу силу избацити према њој, зато је хитно затражила помоћ од Србије за опсаду Једрена.</p>  
ој ствари и ту интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је те 
 груди.{S} Милан и Јованка се надмећу у хитрини.{S} Настаде страховит покољ и гушање.{S} Два Ар 
 удари Јованка дланом по столу, поскочи хитро и поносно, уздигнуте главе кликну одважно: „И ја  
жју.</p> <p>Она на улицу, а притрча јој хитроного ђаче-писмоноша, са уздигнутом руком и писмом  
ет са Софијом Смиљанићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остал 
 Тако је.</p> <p>- И с новцем?</p> <p>— Хјо, покрај све пожртвованости наше, ми ипак не бисмо б 
</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пуније јада.</l> <l>„Јад ј 
Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна 
 али разум, разум мора да господари.{S} Хладан, стрпљив, владар од великога самопрегоревања мор 
иси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти знаш мене; знаш, да на тебе 
епреспаване дуге, мучне ноћи освануо је хладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И к 
не ћу ништа преписивати; само му мећите хладан облог на главу.{S} Ја ћу пред вече опет доћи, и  
ти у миру?{S} Ја, у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} 
ерен, да је и Пашић ово увидео, но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна 
а бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем се...{S} Остајте 
 у осталом, морам бити хладан, савршено хладан, не смем равнотежу изгубити.{S} Ништа се учинити 
<p>Оберкнежевић на против, беше потпуно хладан и не даде се ни најмање збунити.</p> <pb n="642" 
м можеш бити гола, а да останем потпуно хладан, рече Јован.</p> <p>— Ала си баш! одговори Катар 
 се поклони Стеви, али овај богме доста хладио прими тај поздрав: „Мој сестрић, др. Стева Ристи 
а се охладим.{S} Нема је, рано, постеља хладна...</p> <p>Стрина-Неранџа се поче гушити у сузама 
 свршио.{S} Она се трже.{S} Видећи сина хладна и укочена, баци се на њ и зацвили као сиња кукав 
о, јер Катарина и на даље остаде љута и хладна према њему.</p> <p>Видећи Оберкнежевић, да му пл 
"688" /> дати повода да се отуђују и да хладне према кући, према жени.{S} А Радојковић је, каже 
снежица му се топила на зажарену лицу и хладне капљице су му се спуштале низ врат.{S} Он их ниј 
ек.</p> <pb n="417" /> <p>— Донеси брзо хладне воде, Анђо — рече јој госпођа, а сама узе те пол 
!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је господар.{S} А кад д 
Аустро-Угарску неоспорно довести у врло хладне односе.{S} У тој компликацији лежи наша будућнос 
 помешан кишом, пратио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао  
ра и покоја.</p> <p>У души је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала 
/p> <p>Ето, тако је рачунао и израчунао хладни и промишљени српски дипломата Никола Пашић, који 
пски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где се само рачуна; где се речи шапато 
о испитате и размотрите догађаје, те да хладно и дипломатски заузмете становиште према влади у  
енице старога Предраговића и рече доста хладно:</p> <p>— Њему помоћи нема...{S} Дан, два...{S}  
 Хвала — одврати јој Оберкнежевић доста хладно а у грлу му застаде пљувачка.</p> <p>— Још у пис 
телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разумљиво, учествујући душом и <pb n="600" /> с 
 се.</p> <p>— Јово, поче пуковник Ђорђе хладно, ти си се много огрешио.{S} Ти си Србин, али си  
> <p>Пашић је гладио браду, и његово се хладно, рачунско лице раздрагало на пророчке речи дра М 
</p> <p>— Све је могуће госпођо, — рече хладно Радојковић, седајући на столицу — новац је по ср 
ји.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили и сугласили са држање 
на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је у снегу, брегови су у снегу, под ног 
ово питање Оберкнежевић одмахну руком и хладно и равнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што с 
 n="702" /> <p>На све то, он је ћутао и хладно отрпео све јер по његовом мишљењу, то је захтева 
нцији у Лондону, просто су се пасивно и хладно држали, где су били у питању наши интереси.</p>  
овека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би п 
шљања, Оберкнежевић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ 
 се над своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајк 
 Дакле љубав женину према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када  
/p> <p>И ми кренусмо даље.</p> <p>Јутро хладно.{S} Студена киша непрестано сипи, да ти се, мисл 
>— Браћо! — Отпоче председник Милошевић хладно, одмерено и достојанствено. — После ваших исцрпн 
гати на мировној конференцији у Лондону хладно и тако рећи несавезнички показују у питањима где 
.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског премијера Едварда  
ј Нате више нема, било јој је као да се хладној гробници приближава.</p> <p>Отворила је капиџик 
та писао, него размишљао.</p> <p>Био је хладнокрван као и увек, али је борба у његовој души бил 
ли.</p> <pb n="111" /> <p>И она је била хладнокрвна и реална као Дара, али она је имала црне оч 
и би добро било, да су зевзеци сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p> 
 <p>Јованка је, с леве руке брату свом, хладнокрвно избацивала пуцањ за пуцњем.{S} Али се одјед 
о.</p> <p>— Па како он?</p> <p>— Мирно, хладнокрвно.</p> <pb n="164" /> <p>— Ништа ти не рече?< 
му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и седе за 
ојкотује?“</p> <p>Марта, која се држала хладнокрвно, поче добијати темпераменат и рече:</p> <p> 
на се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокрвно отворио очи, па кад је Катарину видео, закл 
инамит!“ и „Натраг!{S} Лези!“ командује хладнокрвно Божин.{S} Динамит тресну, мислим гора се пр 
b n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било последица по Ваше и онако тр 
да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине Радојкови 
ма неустрашивих српских соколова, а они хладнокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају кома 
њак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Ти све којешта говориш.{S} А кад  
ић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду“, па је доведе 
лама у извесним приликама је потребна и хладнокрвност, дипломатска способност и вештина.</p> <p 
отле многи и многи витез мирно почива у хладном гробу новоослобођене мајке Србије.</p> <p>Тако  
ењу, у дивљем арнаутском крају почива у хладном гробу.{S} Та мисао ју је из дна душе потресала. 
еразумљиво. <pb n="356" /> Стога његова хладноћа и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам 
да се из њега, њему омиљена дипломатска хладноћа и равнодушност изгони.</p> <p>Три су године ми 
дан.{S} А поред овога и само време, она хладноћа, кише и мразеви отежаваху и онако тешки положа 
е ноге до колена.</p> <p>Због тако јаке хладноће, ратне операције и напад на Једрене беше обуст 
су обоје почели подрхтавати од необичне хладноће.{S} А кад стигоше онамо, Јованка позове свога  
у, најмилије му је разговарати са њим у хладовини пред Москвом, па и сада их налазимо у пријате 
јанственим форовима, заклоњена у дебелу хладовину казамата, спава уморна и изгладнела турска по 
ебе, отоли (отвори) ми врата, да ти дам хлађане водице и зелене травице“.</p> <p>Поп Милан је б 
а то морати радити и у зноју лица свога хлеб зарађивати.{S} Јер само онај, који ради, тај има п 
ду хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Па 
овали су рибе, а Јован је јео сељачкога хлеба.{S} Пива су пили из флаша, и то сваки из своје фл 
, есапио сам, да ће се и овде наћи кора хлеба за мене.</p> <p>Лазаревић га је оштро гледао, па  
о запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одг 
се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у ча 
нало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме,  
> <p>Тако разговарају, пију вино и једу хлеба, јер Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта о 
ла, и од своје сиротиње дала би ти кору хлеба.{S} Србија је за браћу своју увек срца имала, а з 
 по свету да се пребијам, како бих кору хлеба зарадио, нисам нека бараба, него сам кућеван чове 
је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и кашике да их изнесе у 
 <p>— Донеси.</p> <p>Ђока за тим донесе хлебац и печење, које је подоста било прегорело, а панд 
...{S} Немој којешта, већ дај овамо тај хлебац, те седи и ти па ручај.“</p> <p>Хајде села је и  
 о рамену, лепу ми реч рекне, понуди ме хлебом и сиром и помогне ми пак на врх брега изнети.{S} 
одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>—  
а стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470" /> и 
вори.</p> <p>— Јест, сунца ми!</p> <p>— Хм...{S} Казао сам ја још онда, да ће се то, напослетку 
</p> <p>— Ја негујем рањанике.</p> <p>— Хм.{S} Па како наиђе баш на Перу?</p> <p>— Божјом вољом 
нас одмарате.{S} Да видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> < 
ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, кад је узео <pb n="470"  
е покушао да реши ту загонетку.</p> <p>„Хм...{S} То нешто значи...{S} Нема сумње — то нешто зна 
p>„Је сам рекла да је од Нате!“</p> <p>„Хм.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отвори 
е се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— Хо, мај, сад баш не могу да се сетим; а знао сам и то.< 
ош никад до сад није преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом 
 мислим, да одеш одмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S 
ари Предраговић и лекар Николајевић.{S} Ход им је био не само убрзан, већ су просто потрчкавали 
у се није допала боја моје тоалете, мој ход, моје слободно кретање; друштво није дало, да имам  
ако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по овој сањивој вароши.</p> <p>Катарина:{S} Није т 
у костима леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаве 
, у истој пози у којој је и по Београду ходао, иде случајно у сусрет Теофановићевом Стеви.{S} И 
е већ по мало љутити и нервозно по соби ходати, бојећи се да ће је фијакериста обманути и да ће 
ежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Зн 
у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом водом полио.{S} 
е, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату као да је неко врелом вод 
тпуковник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти ч 
и с њом у салон, рече јој још:</p> <p>— Ходи да видиш ко нам је дошао.</p> <p>Стрина-Неранџа не 
 у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овамо!..{S} Седите ту — рече им, кад уђош 
дао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, да се не изгу 
кером у Зорину улицу.</p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро  
нђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648" /> да отвори врата, но Стојанка је у 
а и уђе у болницу.</p> <p>Кад је ушао у ходник, ту га предусрете једна болничарка са питањем, к 
 од Пањимаме, отшкрину врата па викну у ходник.</p> <p>— Мицо!{S} Софија!{S} Ходите обадве овам 
вник се диже, извири напоље, те викну у ходник:</p> <p>— Нато!{S} Ходи овамо, ходи!</p> <p>Нату 
о покрај врата од салона и ухватио даље ходником.</p> <p>Потпуковник се диже, извири напоље, те 
и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Ми 
 собу поручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малоча 
мири; али се у тај мах зачуше кораци на ходнику.{S} Неко је прошао покрај врата од салона и ухв 
 нас, ево — одјави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате прав 
друштво још беше на окупу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са  
е већ јављали на његовоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак. 
 — а да је ко други, познала би га и по ходу а не по гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика 
два.</p> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то  
им у болницама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанак 
 поздрави и оде не примивши понуђени му хонорар.</p> <p>Све до пола ноћи, болесник је јечао од  
ћ давно умро, умро...{S} Гимназијски је хор певао.{S} Ти си слушала те славује.{S} Певао је, а  
услара толико беседиле.</p> <p>Дошла је хора кад се мријети мора!{S} А српски су јунаци поврвел 
ан не може бити лепши.{S} На пространом хоризонту свуда мир.{S} Као да се и не слути, колико ће 
аца и дечурлије. „Не уби!..{S} Не уби!“ хорила се вика те руље.</p> <p>Кад се мајор Жарко прибл 
 „Не ли те је жалба, за твоја мајка...“ хорила се а два комите уживаху, слушајући ту њима позна 
роз сав Београд, до железничке станице, хорили су се весели усклици и родољубиве песме српских  
давали.</p> <p>Громки узвици: „Живели!“ хорили су се далеко преко границе Београда.{S} А Ранко, 
ети Прилип, колевку Краљевића Марка!“ — хорило се из јуначких грла и официра и војника српских. 
 су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикташе лево код 13. пука а десно код 20 
од двадесет хиљада је дошла пред „Гранд хотел“ и приредила бурне овације министру Дрљевићу, Црн 
м у Н. и, као обично, одседнем у „Гранд Хотел“-у.{S} Сиђем одмах у кафану и, на моје големо изн 
 трг, па је са стране мотрио, у који ће хотел отићи бегунци.</p> <p>Кад је видио, да се увезоше 
аредио је, да их фијакер вози у најбољи хотел, а кад су у соби остали сами, сасвим сами, Раша ј 
оните на мене.{S} Одвешћу вас у најбољи хотел.</p> <p>— А не бисте нас могли, господине професо 
<p>Кад је видио, да се увезоше у главни хотел, пође полагано и сам, и сазнавши коју су собу узе 
А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, где је прошлу ноћ спавао.</p> <p>— На 
жах и трамвај ми измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ства 
вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где су у пријатном расположењу остали св 
> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам 
редложи јој поново, да се прво одвезу у хотел.</p> <p>— И вама је — рече он — потребно да се од 
нађох оно име које сам тражио.</p> <p>У хотел „Оријенту“ код станице наиђох на једно сумњиво им 
срца; жиле му на врату набрекле.</p> <p>Хотел Петроград, који још није био порушен, има пун врт 
оци покојникови.</p> <p>Кад приспеше у „Хотел Македонију“, ту Милан, Јованка и остали пријатељи 
еванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка,  
ва, Милан је са Јованком се повратио у „Хотел Македонију“, камо су били отсели.</p> <p>Поред Ст 
 да они не знају, саопштио у два главна хотела, да госпођа, која се брзим возом довезе из Беогр 
Section" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила је једна средовечна жен 
</p> <p>У том стиже један послужитељ из хотела и рече нам, да је кофер пре једнога сата однео а 
то га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта ви 
 је избијало десет.</p> <p>Они уђаху из хотела Национала према Зеленом Венцу.</p> <p>— Куд ме т 
 расположење.{S} У њему их отпратише до хотела доктор Јелкић и две скопске госпође, које се цел 
ванчевић отпрате Јованку и брата јој до хотела.{S} Обећају им да ће их у течају дана још походи 
очну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела Солуна.</p> <p>Како лепо свирају београдски харм 
е шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао у списак допутујућих, али нигде не на 
је на овај фини начин се извукао — рече хотелијер а на лицу му се могла приметити љутина.</p> < 
Ја сам био очевидно изненађен.{S} И сам хотелијер се беше изненадио, јер вели, да зна врло добр 
 да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хотелијер ми рече, да има један ручни кофер у соби, где 
и измаче.{S} Вратим се у хотел и упитам хотелијера, да ли дотични има какве ствари.</p> <p>Хоте 
е по њега, а ја ћу телефоном да наредим хотелијеру да га изда.</p> <p>— Разумем! — рече апсанџи 
p>Када је испио каву, платио је и рекао хотелијеру, да ће доћи на ручак.{S} А по том сасвим гла 
теру за њим.{S} А при поласку напоменух хотелијеру, да ако би дотични дошао на ручак, да ме одм 
p>За један сахат било припитано у свима хотелима.</p> <p>Нико није ништа знао за таку девојку,  
 ми још припитамо портире и собарице по хотелима.</p> <p>— Добро, одговори Радојловић, само се  
, а трамвај баш тај тренутак стаде пред хотелом и он се журно попе на њега.</p> <p>Ја се пожури 
к прихватила и војска и грађанство пред хотелом, па се разлегао по свем Скопљу.{S} Музика је за 
 земљу од пустих зулумћара.</p> <p>Пред хотелом је свирала војничка музика, која је домамила он 
> <p>Кад опет остадоше сами њих двоје у хотелској соби, Јованка паде брату око врата, наслони г 
реб.</p> <p>Кад остаде сама са братом у хотелској соби, Јованка лелекну тужно, жалосно, да би с 
се и сишао у хотел да попије каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати 
чно украшена трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени кол 
рловић.</p> <p>Вељко Орловић је одсео у хотелу „Москва“.{S} Држање му и опхођење беше пуно такт 
вити надлежном месту.{S} Ја сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у поглед 
се макне, оцепивши га од осталог света, хотећи тиме да га глађу примора на предају.{S} По оцени 
аш данас да дођеш?{S} А? рече она брзо, хотећи питањем да га изненади.</p> <p>— Већ сам давно п 
на глас, да је Влада тешко рањен.{S} Не хотећи размрсивати питање о тој вези и о тешко рањеном  
је рођен за роба, његова бујна природа, хоће и тражи слободе, та Србин с правом се може назвати 
з грла 700 топова, она демонска помама, хоће из темеља да покрене и земљу и васељену, па оно је 
них, груди јој се надимаху а срце лупа, хоће да <pb n="625" /> пробије грудни кош, а један прам 
Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за врат, испуњава ме добром вољом и  
зненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, хоће — потврди Пера.</p> <p>— Па тај ђаво може, напосле 
 да си оставио кашику мозга под Рујном, хоће ти вратити прстен.</p> <p>Баш у том тренутку отвор 
Како да ти кажем... тако не пушта Воју, хоће да је само њен...{S} Тако оде Воја к њој, па пре н 
хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек,  
ку јадној мени ако се то обистини...{S} Хоће ли понос и дика са твоје смрти бити већа и снажниј 
од туге моје за изгубљеним братом?..{S} Хоће ли сестрино срце бити доста снажно да одоли болу з 
ле хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те извојеване, драгоценом крвљу својих  
пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љубоморне, или ако и 
ту и сељацима српске књиге продавао.{S} Хоће српски сељак, да купи књигу, али воли, да је јефти 
здрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Хоће, кад се и ти за њега <pb n="380" /> Богу молиш — п 
оји не ће ваљати ни себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његов 
 се од бола...{S} Хоће ли преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, н 
</p> <p>Служавка је узбуни са питањем — хоће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — р 
рбијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бога ми.{S} Хоће сунцобраном да истуку, ако су љу 
 да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А  
о да једанпут дође републик!</p> <p>— А хоће ли икад доћи републик? запита један.</p> <p>— Еј р 
врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То рече темпераментно, са нешто нервоз 
тила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов гроб и да му подигне споменик.</p 
нутак заћуташе.{S} Изгледало је, као да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одм 
асице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дара је увек у животу б 
е сроза у наслоњачу, а Раши дође као да хоће да се бије.</p> <pb n="178" /> <p>Оберкнежевић им  
а и бацио, а у себи је помислио, бар да хоће да остане при својој одлуци, али се он Катарине и  
крви.{S} Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића. 
е „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном је шаком 
д тога знам да је Бугарин превртљив, па хоће и да превари и да изневери.{S} Познајем ја њих, би 
нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то им је у крви.{S} Па још пре рата ја 
ад и преко његова <pb n="548" /> савета хоће да испуни жељу болесника.{S} Ово му је баш добро д 
м пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом руке 
</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је ор 
треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од на 
 рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> <p> 
е Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и д 
<p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове државе, 
проливеном крвљу наших јунака, ето, сад хоће Европа, та наметнута туторка малим народима, да на 
p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево дајем в 
оме се сада налази, само искушење, које хоће да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> 
не би нам много помогло.{S} Велике силе хоће мир.{S} Почети рат било би врло рискантно.{S} Поси 
о време пуко глас да некоје велике силе хоће ту капију Србији да затворе.{S} Хоће да ју лише те 
ећи, ништа не види.{S} Види се, да тиме хоће само да се уклони из близине Неранџине.{S} Да јој  
} Није волела, јер девојке не волу; оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на ди 
ла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској вреви разаб 
 азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике с 
еда, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на југ!</p>  
е млатнем!“</p> <p>Зар у Србији Пантате хоће да млатну господу потпоручнике?</p> <p>Бива и то!{ 
, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бомбону...</p> <p>— Нека је бије 
ашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и у њему је стал 
осла има у свакој вароши за онога, који хоће да ради.{S} А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у 
нске галаме.{S} Може бити баш они, који хоће да се том галамом онемогући интересовање за друге, 
ас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те 
дседник стави питање на присутне, да ли хоће <pb n="708" /> још ко да говори.{S} Пошто се нико  
д су је држали на крилу и питали, да ли хоће беле кафе, рекла је „’еће;“ а кад су је запитали,  
и њему одани људи раде на преврату; они хоће да присиле краља на абдикацију, да отерају радикал 
жиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хо 
и су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће да га поставе на престо.{S} Имају списак од седамд 
"326" /> на претстражама.{S} То Арнаути хоће да их изненада нападну.</p> <p>— Бајонет на пушку! 
еколико година брачног живота, још увек хоће да је у првим данима брака и да сам увек крај ње,  
 је у Србији одмах установило да се тим хоће да маскира мобилизација турске војске.</p> <p>Како 
 и таку вику нададоше да мимопролазећим хоће уши да заглуну.</p> <p>Један је викао: „<title>Бал 
сности.{S} Мицање уснама не значи да он хоће нешто да каже.{S} То само опака бољетица трза њего 
који су данас у нашим рукама, а које он хоће да означи, као спорне крајеве.</p> <p>Да ли се сла 
ети увреду колегиници својој, да јој он хоће да спречи сузе, које беху намењене брату од сестре 
овај народ на нашој мртвој стражи, него хоће да живи и хоће да се занавља.{S} Пада и диже се, и 
едињење или смрт!</p> <p>— Нека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт  
ека мре, ко хоће да живи; нек, живи, ко хоће да мре!</p> <p>— Смрт непријатељу!</p> <p>После ов 
у се пронео глас, да се може уписати ко хоће у комите.{S} Истина, ја у први мах нисам ни знао,  
ком девојчету, које отворено каже, како хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и 
је велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хоће.{S} Ми не морамо по њихову гудању играти.</p> <p>— 
ју имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; а и 
штака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гле 
ској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата-Лаза.</p> <p>— Бога ми, х 
бије Француску Бомбону.</p> <p>— Па зар хоће Србијанке да бију? пита Софија.</p> <p>— Хоће, бог 
вереник веома радује вашем доласку, јер хоће, вели, <pb n="784" /> да једном види своју снајку. 
врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која стоји у проти 
 који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спава, настави Милов 
а рада.</p> <p>Непријатељи, који Србију хоће да прогутају, раде испод земље, и тај рад треба пр 
 гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, нека им је просто.{S} 
пита усхићено:</p> <p>— Када мислиш?{S} Хоћемо још данас?</p> <p>— Та ја бих готов био и данас, 
танемо сутра ујутру опет овде.</p> <p>— Хоћемо — пристадоше оба осветника.</p> <p>Лазаревић се  
иница је његово једино весеље.</p> <p>— Хоћемо ли? — запитао је тихо своју кћер, кад се дигоше  
 те да ме пре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> 
ремну да пође у војну болницу.</p> <p>— Хоћемо ли, господине докторе? — запитала је Јованка, чи 
 <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српску војску као добровољци.</p> < 
долазак рачунамо.</p> <p>Доласком Вашим хоћемо ја и мој вереник, а разуме се на изричну жељу го 
ви; и сад када је Скадар на прагу пада, хоћете да нам ускратите право на њега, које је мој наро 
о?“</p> <p>„Да, госпођо, нетачно.{S} Ви хоћете да кажете, како је београдска жена проститутка,  
, ми нећемо другог него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Т 
 свађе — прекиде их један комита. — Ако хоћете да вам причам, онда прекините свађу.{S} Ми нисмо 
свескама издавати.{S} У сто свезака ако хоћете.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у 
ем да ју доведем мојој кући.{S} Кад баш хоћете да знате, ето зашто путујем у Београд.{S} А кад  
ијатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} Зар си заборавила  
</p> <p>— Врло добро, рече Стојанка.{S} Хоћеш то дати у „<title>Политику</title>“?</p> <p>— Ја  
 ти би могао доста новаца заслужити.{S} Хоћеш ли, да новаца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао 
кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поп 
ах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, запита Тривун, који је з 
ући се разлогу његове журбе.</p> <p>— А хоћеш ли ти и даље остати крај мене?</p> <pb n="310" /> 
— прекиде га онај радознали.</p> <p>— А хоћеш да је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу пот 
уковник па се окрену Софији:</p> <p>— А хоћеш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срц 
— не треба да се стидиш!..{S} Или ваљда хоћеш да подражаваш јунаку, који не преза од смрти а у  
тају у разговору земљацима.</p> <p>— Па хоћеш ли и ти скоро изаћи из болнице? — запита сада бат 
им уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се вид 
шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као да јо 
ина-Неранџи:</p> <p>— Замисли име, које хоћеш, па духни на карте.</p> <p>Стрина-Неранџа замисли 
</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>—  
добаци Радојковић — ја сам спреман, ако хоћеш и сутра.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћ 
урење!..{S} Само причај, слушаћу те ако хоћеш седам дана и седам ноћи. </p> <p>— Ни мање, ни ви 
<p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да пев 
 Одкуд за мене знаш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p 
> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на п 
поче засукивати рукаве.</p> <p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван 
стварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече г 
ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— За 
 Овако се не може...{S} Када сам Србин, хоћу и делом да покажем, да сам тога имена достојан...{ 
а лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу рећи, господин поручник одлазимо, јер вама је сада 
о, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> <p>— Како ви, рече господа 
рај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</ 
p> <p>— Збиља нећеш?</p> <p>— Тачно!{S} Хоћу, да се...</p> <p>— Па отац ти није ништа крив!</p> 
тати крај мене?</p> <pb n="310" /> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексу 
ик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p> 
ајко, па ти сасвим отворено...</p> <p>— Хоћу, да се... </p> <p>Марта је погледа изненађено, па  
а је видиш? — упита га комита.</p> <p>— Хоћу потврди радознали.</p> <p>— А зар имаш? — упита га 
је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, он 
ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те 
н ћато, још једну, да отпеваш.</p> <p>— Хоћу.{S} Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна  
</p> <p>— Ти је нећеш тражити?</p> <p>— Хоћу; али ја је познајем.</p> <p>— Ти је познајеш?{S} А 
а је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се бијем!</p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} 
<p>— Па баш хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу, бога ми.</p> <p>„Иван спусти засукане рукаве и ре 
наш?{S} Зашто сад ти то хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> 
јор Борисављевић:</p> <p>— Браћо!{S} Ја хоћу да констатујем, да се наша отаџбина налази у врло  
ећ прве недеље се повратила, само да ја хоћу.{S} По мени, слободно може тамо за увек остати.{S} 
ш ли ти у болничарке?</p> <p>— Богме ја хоћу, и срцем и душом — рече Софија.</p> <p>— Није ни о 
а.{S} А кад тако стоји ствар, онда и ја хоћу моју ствар да привредем крају, бар сад док си ти о 
 ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то није за 
.</p> <pb n="252" /> <p>— Нисам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> < 
ти си већ....</p> <p>— Нисам....{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Па одкуд то наједаред?{S} Одкуд 
а!{S} Не враћам се ја више кући.{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Нећеш се више враћати кући?</p> 
 да те волим; држао си, да само за тебе хоћу да се удам.</p> <pb n="85" /> <p>„Ти ме ниси позна 
ти.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто ме то ниси питао?</p 
 девојком.{S} Молим те информације, јер хоћу још данас да распалим у „<title>Маломе Листу</titl 
озвах, да ме одведе и рекох му да кофер хоћу да прегледам, јер ми је дотични сумњив.</p> <p>Исп 
ећ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу да је поздравим добродошлицом и сретним састанком  
Не могу живити од кирајџија!{S} Сад баш хоћу, да се...</p> <p>— А зашто не можеш, да живиш од к 
о од вас, браћо, врло добро зна.</p> <p>Хоћу да приметим и то, да се мени лично не допада држањ 
/p> <p>— Хоће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад  
оће за Перу писара?</p> <p>— „Хоћу“ па „хоћу“...{S} А где би је ми дали за њега, кад пије, и са 
није познао.</p> <p>— Неће он погинути; храбар је, ал има среће.{S} Једном је био близу бомбе,  
 збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> али је силна, прикривена и силом  
говори Николић. — Био је добар, ваљан и храбар ко ни један.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, 
раније знао, да је српски народ ваљан и храбар народ.{S} У току овога рата о том сам се лично и 
p> <pb n="31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера б 
ах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутцима нево 
у донео је кратко саопштење: да је наша храбра војска Бардањолт заузела на јуриш.</p> <p>— Живе 
задају нам богзна какве бриге, јер наша храбра и непобедима војска има начина, има и снаге да о 
е се заборавити, да и она треба да буде храбра и одлучна.</p> <p>„У томе је трагични моменат на 
а част и славу српског оружја српска је храбра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и н 
мо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у року месец дана извршила.{ 
</p> <p>Глас о погибији ова два млада и храбра српска официра који су, борећи се пали под тврди 
 <p>— Остај ми збогом сестро!..{S} Буди храбра и не малакши духом.{S} Иза сваке несреће долази  
 <pb n="596" /> да је овај већ у рукама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Мих 
ила.{S} Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете  
начаја а још од већег утицаја на његове храбре соколове.</p> <p>Сви као један, листом се дигоше 
елу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике прати како јуришају у неминовну смрт.</p 
 када Скадар буде у рукама мојим и моје храбре војске, тада ћемо се поново разговарати.</p> <p> 
тојанка проводила крај болесне Јованке, храбрећи је и тешећи, улевајући јој наде на живот, на с 
 да ту почива њезин брат, њезин Милан — храбри српски комита, о коме дуго није знала ни трага н 
 овај једне ноћи убијен, заступио га је храбри Есад-паша, који је јуначки бранио овај град.</p> 
ешно воде бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, 
слато, увидити њезину слабост; а она се храбрила да буде јака.</p> <p>Писмо је склонила, села ј 
е, тако, од срца исплакала, тешила би и храбрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа б 
оју је витешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још о 
ата изнемоглим гласом.{S} А мати ју узе храбрити, трудећи се да ју приволи на повратак родитељс 
рбину једва виде, заплести кости и жиле храбрих синова вучедолских победитеља.</p> <p>Још само  
којни отац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, 
оја одлевајући се, постепено гаси живот храбрих и витешких бораца.</p> <p>Неко каменом, неко ба 
га погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро б 
, па, ма да је био врло узнемирен, рече храбро и хладнокрвно:</p> <pb n="133" /> <p>„Господине  
ти на Перу писара.</p> <p>Пера је писар храбро слушао, и рече:</p> <p>— Свугде је живити тешко. 
ра војска прва ушла у Једрене заробивши храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> 
ми здрава и не бери бриге за мене...{S} Храброга срећа прати.</p> <p>Љуби те твој брат,</p> <p> 
<p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од г 
нађење, да ускрсне радост овоме дичном, храбром херојском народу, који је ето, после пет векова 
лико је мален, трипут је толика снага и храброст у њему.{S} А хитар је као веверица.{S} Судећи  
 силом прикривана жалост слабила његову храброст.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће д 
у ови српски пукови скупо платили своју храброст, јер је тај селми пук изгубио команданта свога 
 кад је дошла пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то чита 
е у опортунисте из недостатка грађанске храбрости.</p> <p>„Ја сам га добро проучио и уверио сам 
општите ми сасвим отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и  
 Скадра, оружани више својом фанатичком храброшћу, него ли прикладним средствима.</p> <p>Овај ј 
зивају верне, тога дана, на молитву.{S} Храмови су силним воштаницама као сунцем обасјани.{S} Г 
.{S} Сутра дан су звона на православним храмовима божјим у Скопљу донде нечувеним свечаним звук 
а више паша и мноштво официра, војника, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео 
 доба по неколико стотина форинти.{S} А хране, жита, кукуруза и јечма имао је изобиља и није пр 
д глади.{S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда 
, пружисмо им и ту помоћ а поред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само скло 
 количину како оружја, муниције, тако и хране.</p> <p>Иза ових битака, одред под командом серда 
и балканских савезника, Скадар је добио хране преко Скадарског језера и то преко Св. Ивана, кој 
ост.</p> <p>Војници се снабдеше са мало хране и воде и сваки узе потребну муницију, пушку са ба 
ушака и огромну <pb n="425" /> количину хране и материјала.{S} Мала Србија је за тридесет дана  
 у новцу, тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву др 
 <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било  
је, кад се јаја стану лећи; мале пилиће храни и негује.{S} Мајору су Здравку пилићи радост вели 
ћ није предвиђена као и остале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна 
S} Ту се толико задржасмо, колико да се храном снабдемо и кренемо на југ.</p> <p>После дугог и  
е, превозећи из Солуна за Драч и Медову храну, оружје, муницију и војску, која беше намењена оп 
бојен, а крст је направио Лаза колар од храстовине.</p> <p>Пред сандуком је ишао сеоски свештен 
них одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас ц 
 последња жеља једног његовог пријатеља Хрвата из Каменице (без увреде рецимо локалним изразом: 
омоћ од капетана „Скодре“, неког назови Хрвата, Блажића.</p> <p>Овај, у место да је и сам, без  
ни.{S} Она би то разумела, јер она воли Хрвате; и она је национално потпуно еманципована, и она 
вих очију.</p> <p>— Слуга понизан, рече хрватским жаргоном.{S} Господин Оберкнежевић?</p> <p>—  
нути револуцију у свима нашим српским и хрватским крајевима.{S} А не сумњамо да ће и сами Мађар 
му, дигне тобоже револуцију у српским и хрватским крајевима суседне монархије, у случају, ако б 
у над Турцима.{S} А није другачије ни у Хрватској и Славонији, ни у Далмацији.</p> <p>— Па зар  
а придружила им се и група студената са хрватском тробојком, коју је маса бурно поздравила.</p> 
 Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пропутовала са мужом.{S} После његове смрти пр 
а у „Босни поносној“, у „Босни Твртка и Хрвоја“, хирови парфимиране бечке господе и објести сит 
ку реч:</p> <p>— Бога ми, по мене веома хрђав знак.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?. 
ци ових градова, много трпе услед онако хрђава времена и да су многи услед тога већ и пропали з 
 као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна,  
са детективима, који су стекавши о мени хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p 
цима.</p> <p>Држање бугарских делегата, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p 
че ту претерану материнску љубав, веома хрђаво.{S} Замишљају, да та љубав није ништа друго, већ 
озбиљно, а по њеном мишљењу, не би било хрђаво по саму Јованку.</p> <p>После подужег међусобног 
</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво гађали, а и многи се метци нису распрскавали.{S} 
ног времена.</p> <p>Јованка је по таком хрђавом времену журила пут куће Госпође Стојанке, успут 
амој јавности избио је глас о бугарском хрђавом неискреном држању, а нарочито ти су се гласови  
и, јер се бојала, да ће ово на њу веома хрђао утицати, а нарочито када се узме у обзир, да још  
.</p> <p>Највише је била оштећена лађа „Христо“, која је у српској служби.{S} Она је била погођ 
бомбардовањем јако оштетила грчки брод „Христо“, овај је почео да тоне.{S} Многи војници видећи 
чаним звуком објављивала празник рођења Христова.{S} Српски је народ разведрена лица и уздигнут 
војој радости, прослављајући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, 
у старо време славио у српској кући дан Христова рођења; метао им на срце, да упамте добро то п 
е саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је саде друкчије  
је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на з 
нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео експедицију, са задаћом, да т 
 дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан, издали  
јући дан рођења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозива 
ада је Србија склопила савез са осталим хришћанским краљевинама <pb n="323" /> на Балкану да ис 
ревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво дочекало одушевљеним клиц 
оликом љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске осветник 
 царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је становништво у Скопљу, тога дана, дочекал 
ћ!..{S} Најрадоснији празник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који с 
м, прави тугу у срцу, а у мозгу развија хришћанску филозофију о животу и о смрти; а кад је већ  
о што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Неколико п 
, а кад је Јован силно захркао (он јако хрче) она се гласно насмејала.</p> <p>Јован је хладнокр 
павала дубоким сном.</p> <p>Милан је не хте да пробуди.{S} Да би прекратио време, извади из џеп 
p>Још неко време се Јованка опирала, не хтевши признати да је ствар у пола готова; али на силно 
68" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју добротворку.</p> <p>Друге, недељ 
аво нестрпљење и да је не беше срамота, хтеде да полети као оно мало дете до куће лекара Никола 
ничега — заврши мајор те, салутирајући, хтеде да се удали.{S} Али Туркиње се савише око њега и  
Мајор Жарко јој грчевито стискаше руке; хтеде нешто да прозбори, али му реч застаде у грлу а ус 
руди јој се изви дуг, тежак уздисај.{S} Хтеде већ нешто да заусти, али јој бол загуши сваку реч 
а и нагађања није могао да погоди, тада хтеде писмо из коверта извадити:</p> <p>— Е, кад је Гор 
а борбу у души, мислећи, да га Катарина хтеде овим да стави на искушење.</p> <p>Најзад, победи  
 А кад стадоше пред Ризнићевом кућом па хтеде да сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не 
одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећање на све оно што се неп 
 срамежљивост изненађене девојке.{S} Не хтеде јој вређати осетљивост већ се окрену ка рањенику. 
у сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће ли му још требати њ 
и слику о Београду, али му то никако не хтеде да пође за руком.{S} Њему је излазила пред очи са 
да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг у Београд, већ је задржао у своме  
ке војне команде.{S} Ни један од њих не хтеде своју задаћу испуњеном признати.{S} Сваки је траж 
олија.</p> <p>Једнога јутра обукла се и хтеде да оде до парка, да се прошета, а у том тренутку  
уши, и разговор са Лазаревићем, кад оно хтеде она оправдати свој живот, дубоко је потресао душу 
вић би оваким одговором изненађен и већ хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу  
дужност да врши.</p> <p>Овај у први мах хтеде да се опире, но када га жандар притеже, беше се у 
у реч у грлу заоста.</p> <p>У један мах хтеде устати и отићи, но ипак га задржа помисао, да то  
, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хтедне опалити кад навале Арнаути.{S} Те, сву ноћ, дај  
не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојков 
 жалост, Ви мојем болу моје душе или не хтедосте поверовати, или га онако површно, без икаквог  
а права да се љутим на вас, јер тиме ми хтедосте дати сведоџбу, да сам ја девојка која се не уд 
а.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла у забуну довести 
е је поразила.{S} Ја Вам онога тренутка хтедох изнети свој осећај, своју душу и срце, рачунајућ 
{S} Сад сам, ево, првипут у Београду па хтедох прво да се натевани прошетам по њему.{S} Време м 
 после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} Но Пера и Ната их силом за 
 заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српски забашуре и да прикажу пред  
 n="727" /> <p>На жељу будућег кума, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да  
н захтев.</p> <p>Али остале велесиле не хтедоше јој то никако дозволити.{S} Него донеше заједни 
х неколико јогунастих Турака који се не хтедоше живи предати.</p> <p>Ми смо, тога дана, своју з 
ој јаснијом постајала, али којој они не хтедоше или не смедоше правога имена признати.</p> <p>„ 
а је била празна.</p> <p>Овде се пак не хтедоше задржавати, већ на предлог Ранка Предраговића,  
дра и северног дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног д 
су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше се вратити.{S} Само пети број није био још сасв 
тле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као мученика и жртву своје дужност 
ти...</p> <p>Глас осталих официра, који хтедоше, да само један део изврши напад, беше глас вапи 
рише сви.</p> <p>Баш у тај мах када они хтедоше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да  
 само у ономе тренутку, када га официри хтедоше убити.</p> <p>Пустише га да себи дође од страха 
 се министар Пашић враћао из Скупштине, хтела је маса <pb n="765" /> да испрегне коње из његови 
азвој догађаја то захтева.{S} А уједно, хтела му је да предочи и њезино мишљење у погледу попус 
“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А  
а, пошто су песму испевали, какав би ја хтела роман да напишеш?</p> <p>— Да!{S} Кажи ми сасвим  
ва шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није каквог момка у селу волела?</p> <pb n 
у жену наградила.{S} Девојку сам заиста хтела подвести.{S} Не би ми било пријатно, да, господин 
ад.</p> <p>Србијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при з 
трина-Неранџа напућивши уста, а тиме је хтела да да видно маха њеном негодовању.</p> <p>— Та ма 
ер из писма сте могли видети, да Вам је хтела да пише у једној врло важној ствари.</p> <p>— Још 
 шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благоврем 
литичким круговима.</p> <p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пош 
>Но, Србија као искрена савезница, није хтела свога савезника да остави у бедном стању, неспрем 
омашу; али неће, па неће.</p> <p>— Није хтела!</p> <p>— Допала се и момку и родитељима, али она 
, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хтела, да је подведете? запита Лазаревић.</p> <p>— Не,  
лену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p>Нарочито се 
је госпођа Стојанка из превелике љубави хтела не издржавати, већ је имати крај себе све дотле,  
а ти сад долазиш на ред.{S} Какав би ти хтела роман да напишем?</p> <p>— Од љубави, од љубави,  
а, одговори простодушно:</p> <p>— Нисам хтела да се сазна за ме.{S} А кад је то божја воља, онд 
ви према Јованци, не мислећи да је овим хтела омаловажити и сматрати је као једно обично незбри 
е, у случају, ако би ова оружаном силом хтела да спречи напредовање наше војске на Балкану.{S}  
/> наших соколова.{S} А судбина је тако хтела, да међу овима, остадоше на бојном пољу и многи ч 
аста Винуча није знала, јер она је само хтела да бега са Војом потпоручником.</p> <p>— Па да он 
председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела да илуструјем, да ће закључак и резолуција бити ј 
и, по којипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без р 
њале нишанску тачку.</p> <p>И као да су хтеле да попуне празнину у замуклом хору топова, зацикт 
га рата већа и снажнија од Бугарске.{S} Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границ 
е сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по вас животн 
ограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p>Тај народ  
.{S} Они су Србији добра желили, али су хтели да владар буде све.{S} Демократски народ борио се 
е домаће послове изван кухиње, и они су хтели да је приме као своје, ако то буде заслужила.</p> 
 рече господар Гњаватор, само кад би се хтело.</p> <p>— Море, упаде Оберкнежевић, оставимо до в 
и љубав своју.{S} Но, провиђење је тако хтело, и не испуни се, да се два јуначка срца споје, да 
су га запитали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, и 
о Орловић велепоседник из М у Угарској, хтео да понуди нашој влади, да, с њом у споразуму, дигн 
рина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео је да буде добар, да буде храбар, <pb n="76" /> ал 
жени Катарином.</p> <p>Ту своју намеру, хтео јој је одавно да саопшти, но увек је некако био сп 
прилици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му реч у грлу заоста.</p> <p>У ј 
 <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А 
рби и поштени су људи.</p> <p>„Нисам га хтео питати за детаље, јер сам из тих неколико речи врл 
„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу да будем твоја?</p> <p>„Зашто м 
е Стојанка лако уздахнувши, тако је бог хтео.</p> <p>— Његовим се наредбама, напомену стрина-Не 
 из Потисја, па је незнам какве планове хтео да предложи нашој влади?{S} Али су га Радојковић и 
 се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— Казуј, бре, 
алину из хотела „Оријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да 
зим корацима пут свога стана, као да је хтео да побегне са овог места, где ће за дан-два да зав 
ечи.</p> <p>Потом брзо изађе, као да је хтео да скрије румен који га је по лицу облио.</p> <p>К 
 им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је био стар 
и: „Ратовати не смете!“</p> <p>Народ је хтео рат, из земље је извирала силна жеља за ратом, а в 
таше, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разбијајте глав 
> <pb n="456" /> <p>— Легионар смрти је хтео да куша своје другове!</p> <p>— — — Сутрадан је бе 
 и направила готово немогућим.{S} Он је хтео да буде слободан, а она га је спречавала, да се ос 
 мислио, да може у Босни погинути, није хтео Соку да остави на улици, него је прегао, да се вен 
ражи.</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму 
p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то непознато у животу није рекао да је  
на скоро све знао.{S} Србин је, па није хтео ништа саопштити.</p> <p>Тривун је употребио сву св 
е рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је крај мене и прек 
>Но он се слабо на то освртао, јер није хтео да им пружи повода, да га још више извргну шали и  
га не би било.</p> <p>Оберкнежевић није хтео о томе разговарати, но кад су га запитали, да ли о 
ра, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је, да овај слути, ко 
си ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„Ти си ма хтео питати: да ли хоћу д 
што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашалити.</p> <p>Но то беше узалудно, јер Кат 
питали, да ли он у бога верује, хтео не хтео, морао је одговорити.</p> <p>— Та, рече, има нека  
постављени могу тумачити, као да сам се хтео извући испред овако тешке и погибељне дужности.{S} 
ећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гледалиште, да ма само 
цима помоћ, он је тражену помоћ одбио и хтео да исплови из пристаништа.{S} Тада неколицина офиц 
т догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хтео, није могао ни речце да прозбори.</p> <p>И доктор  
љко.{S} Али Турчина изигравати ја не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчин 
</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> 
<p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми 
и ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи ништа.</p> <p>„Ти си ме хтео питати.</p> <p>„ 
> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господ 
} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме 
ослао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> <p>— Гов 
 гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> 
дино код свештеника запела, јер је овај хтео да се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја 
итом српске војске.</p> <p>Нарочито сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S 
а ухвативши га под руку.</p> <p>— Нисам хтео да ти задајем бригу, — добаци јој мајор Жарко пењу 
ам држао, да ће јој бити боље, па нисам хтео само да вас узнемиравамо. — Правдао се Милан а при 
 <p>Дешавало се, да је по неки Арнаутин хтео и да прикрије оружје, но када га ми притегосмо, мо 
ече Катарина, све остварио, кад би само хтео.</p> <p>— Да, хоћу, хоћу; али немам снаге...</p> < 
>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми саопштиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> < 
иљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочита њего 
а-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређе границу учтивости. — Није она твој вршњак 
ријатном положају.</p> <p>У први је мах хтео да је теши, но, помисао да утеха у овом моменту не 
у свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно хтео си да ми сао 
ојком разговоримо.“ Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— 
м уверена, господин-Ранко, да ћете ви и хтети и моћи усрећити вашу избраницу.{S} Али, мој живот 
 закон народу, који је на несрећу своју хтио да буде „највјернији“...</p> <p>„У нашој Словенији 
 А на голом стењу ни клете гранчице, ни худа суварка, да потпириш макар само за прегршт жеравиц 
 и покрај зверскога погледа страхују за худи живот свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, 
чани пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је би 
 своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маглу као да 
се Предраговић.</p> <p>„Оно има и таких хуља у Београду, али Ранко не одлази у тако друштво.{S} 
в до највишег степена и показује његово хумано осећање у толикој светлости, да се од ње морају  
г, одличнијег и јаснијег доказа српској хуманости?</p> <p>Срце нам је задрхтало од миља, гледај 
није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена њезина брата,  
о јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која је примила за вечита времена 
м месту смо га сахранили, обележивши му хумку, која га је за вечита времена примила.</p> <p>— А 
 је стигла на лице места и видела омању хумку, која се услед киша слегла, а на једном крају био 
аји се, на то питање пробудио бачвански хумор па им одговори: „Та ваљда тек не мислите да ћу и  
њезиним причању избија свежи србијански хумор.</p> <p>Ти су разни тонови Мицине душе утицали на 
ком према Земуну и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам  
 напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имају.</p> <p>Оба су села до скора сачињавала је 
 а бога ми било је и такових досетака и хумора, који се не дају измислити ни зачети у главама н 
д се расположи и прича весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад 
ђен у свима круговима, јер беше духовит хумориста.</p> <p>Да би прикрио ону увреду, односно, да 
лити ни зачети у главама најдуховитијих хумориста.{S} Па ипак ови људи су живи сведоци, који су 
азговора, који је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Ст 
 или на голом камену.{S} Причала је и о хумору комита, којим разгањаху осећаје патње и крепише  
у загрљени са пешачким официрима водили хучан разговор, братимили се и испијали густо, мирисаво 
лежи, тешко рањен, на постељи па стење, хуче, уздише и превија се од бола...{S} Хоће ли преболе 
ици су се ведра лица и разговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било т 
те!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у-цам! дерао се Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш! 
што пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, 
е ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купија за један лев од комад.</p> <p>Та и томе слич 
стога дана, нашао мученичку смрт српски цар Лазар, заједно са увређеним, верним зетом својим, М 
каша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт скаче граничар...{S} Па јеси ли ког Турчина 
 то све у вароши.{S} Оно јест лепо бити цар Лазар, па Југ Богдан и девет Југовића, па Милош Оби 
 Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало и 
су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, п 
reign>“ сугестивно је убеђивала, да има цара небеског.</p> <p>„<foreign xml:lang="CU">Утјешитељ 
посестрима Краљевића Марка, од погибије цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке с 
а су се поново сетили Косова и погибије цара Лазара.</p> <p>— Еј, рече Пипица, да ли ће Србљи и 
себи путове који воде старој престоници цара Душана Силног, граду Краљевића Марка и колевци сла 
ЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара.</head> <p>„Службено је потврђен пад Пришти 
 Муратова тулбета, на губилишту и гробу цара Лазара, остаће светао прилог о моћи народне традиц 
у једног пука, у стародревну престоницу цара Душана Силног.{S} Хришћанско га је становништво до 
 трпеза за српске официре у хотелу код „Цара Душана“.{S} На сред трпезе „кићени колач“ окићен с 
ма ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећи дан кажем 
јем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и како преклиње: „Ко  
слободе и оним градовима старих српских царева и краљева, велможа и војвода, којима суђено беше 
 у Топчидер, па кад је на скретници код Цареве ћуприје пролазио трамвај из Топчидера, у летњим  
био?{S} Да се није трамвајем одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, кој 
пљани и да су врсни за преображај своје царевине.{S} Те су се наде одржавале пола године, али с 
ске државе склопиле савез против Турске Царевине.{S} А то сазнање је потенцирало, устостручило  
ропа треба да се радује пропасти Турске царевине и њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта с 
них, тамо, патника у некадашњој Српској Царевини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краље 
на Балкану, а као залазак сунца Турској Царевини у Европи.</p> <p>Од тога, нигда незаборављена  
дању играти.</p> <p>— Са Турском смо се царевином могли ухватити у коштац и сломити ју, али где 
апетана Божина него да ми је ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао ла 
S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Кума 
 цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да не говорим.{S} Тамо 
ри и нагна на ред и послушност, тада из Цариграда дође од турске владе заповест, да Џавид-паша  
тра мога мужа.{S} Летос сам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж  
и се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А за Мустафа-Пашу и да 
етходно морају да известе своју владу у Цариграду, тражећи све нове и нове инструкције за прего 
ли на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвеног 
у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара, 
Молим те, певај „<foreign xml:lang="CU">Царју небесни</foreign>“.</p> <p>И поп Милан запева јед 
<p>Поп Миланово „<foreign xml:lang="CU">царју небесни</foreign>“ сугестивно је убеђивала, да им 
ња.{S} И то смо постигли.{S} Од сада ће царовати овде правда, ред и једнакост.{S} Сви ће грађан 
бода свој триумфални улаз и у некадашњи царски град, у Душаново Скопље.</p> <p>Хришћанско је ст 
ву.{S} А најближе писмо ће ми, вели, из царског града послати.</p> <p>— И, пошто ја рачунам да  
 својој, некадашњој српској престоници, царском граду Скопљу.</p> </div> <pb n="308" /> <div ty 
" /> српским, да ће и у негда поноситом царском граду српском засијнути сунце слободе, пропеват 
:{S} Вратио се по брдима и по дољама из царства живота у варош смрти у Содому и Гомору.</p> <p> 
х несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од овог тренутка нека нам  
ко читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на земљи, само на земљи и нигде другде. 
Алахова је воља била да престане турско царство.{S} Ви сте освојили Скопље, а нас учинили своји 
емернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од  
доснога </l> <l>Кад је српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало чита 
рбија је за тридесет дана срушила једно царство, које је више од пет векова угњетавало и тамани 
 Качаника, стиже онамо вест да је негда царствујући град, Скопље, пало у српске руке.{S} Арнаут 
339" /> Богу и учинивши помен несретном цару-мученику и осталим Косовским јунацима.{S} Први пом 
ама као сунцем обасјани.{S} Где слобода царује, онде се уз звуке звона и пушчаним метцима даје  
 која вели:{S} Снага кладе ваља а памет царује.</p> <p>Узвишено је жртвовати се, али жртва не с 
оно место, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, 
>Још минут два, и за оне витезове, онај цвет снаге наше државе с поносом ће се рећи: благо оном 
срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузрокује.< 
 моја, лепу одранила, и однеговала; к’о цвет си била, једина моја, јој, ко ружа најлепша!{S} Ка 
.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> <p> 
е Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила 
а њихова међусобна писма била су красно цветање њиховога посестримства и побратимства.</p> <p>Н 
/p> <p>Прође кроз ходник, уђе у зелени, цветни парк, па у њему већ добро познато предсобље.</p> 
чима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте ха 
имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, много волите.{S} Дођи 
?</p> <p>— У салону још стоји кита сува цвећа...</p> <p>— Злато моје...{S} А било је и суза?</p 
<head>ОСМА ГЛАВА</head> <head>Кита сува цвећа или Краљица ружа је на месечини мирисала</head> < 
На столу Софијином увек је било свежега цвећа, које је она куповала, а које је за тим, и од Миц 
м оде моја Ната?</p> <p>И пита пољскога цвећа мирис: да л’ туда прође Натица моја слатка?</p> < 
 донео је Катарини велику киту пољскога цвећа и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, 
о као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило.. 
ад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто важно х 
ја сам је волео као пријатељицу... кита цвећа... тога цвећа више нема... ако га још и има, цвећ 
 куту била је велика кита сувог пољског цвећа.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, мах 
и за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а неколико га је пута з 
ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха и земље</head> <p>Катарина је седила у п 
ја... а ја на тебе мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на 
 код куће), донео је Сокици велику киту цвећа.</p> <pb n="169" /> <p>— Хвала! рече Сокица и пог 
еће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је ј 
га цвећа више нема... ако га још и има, цвеће се осушило... тако се све суши... све се суши...  
 ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цв 
<p>— Можда нисам заслужила.</p> <p>— Па цвеће се не даје за заслуге.</p> <p>— Него?</p> <p>— Од 
о!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види цвеће, види, како је красно.</p> <pb n="107" /> <p>— Хв 
м, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јој је личио на уздисање.{S} В 
овор јој је личио на уздисање.{S} Волим цвеће, и можда ништа више.</p> <p>— „И можда ништа више 
ра не да.</p> <p>Миришу багрем и пољско цвеће.</p> <p>А поноћ нема одговора не да...</p> </div> 
 у поље разлива.</p> <p>Багрен и пољско цвеће у пољу мирише.{S} Пољска ноћ мирише багреном и по 
.</p> <p>Погледа још једном сухо пољско цвеће, махну неколико пута жалосно главом и понови:</p> 
ој срећи лете по ливадама и беру пољско цвеће.{S} Она је понела собом велику киту цвећа; рекла  
 лако уздахну.</p> <p>— Како ти је лепо цвеће у парку.</p> <p>— Да; цвеће је радост моја велика 
ст моја велика.</p> <p>— Знам, да волиш цвеће.</p> <p>— Да... волим цвеће, рече она, а говор јо 
о одушевљеним клицањем; обасипало га је цвећем и радосно га поздрављало као свога ослободиоца.{ 
 искићени српским тробојкама, сликама и цвећем.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брз 
нка седила у салетлу у својем зеленом и цвећем ишараном парку и нестрпељиво је ишчекивала Лазар 
Божји.</p> <p>Зидови трпезарије окићени цвећем и јеловином, а на прочељном зиду венцима обавије 
едену мрачну кућу увелог пупољка украси цвећем, јер ко ће, ако она неће — без родитеља давно, з 
S} Пољска ноћ мирише багреном и пољским цвећем.</p> <p>Пољем пева сеоски славуј.</p> <p>Битанга 
божност.</p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глин 
и?</p> <p>— Ти Тасини вештаци, рече др. Цвијић мирно и одмерено много разједају ову земљу, и те 
 кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, али га крупна наци 
p> <pb n="139" /> <p>— Нема сумње, рече Цвијић, да у Србији има много вештака, и да земља од њи 
евић радосно.</p> <p>— Вештаци, настави Цвијић, почињу се врзмати око општинске суднице, око на 
p>— Тешко је са њима, одговори трезвени Цвијић, али ће се ваљда излаз наћи.</p> <p>— Много траж 
 за тим, дошао је у кабинет и др. Јован Цвијић.</p> <p>Др. Цвијић се не бави дневном политиком, 
ака и глупака у Србији.</p> <p>Мислиоца Цвијића је така стилизација политичке и економске борбе 
, јер је Лазаревић ванредно радо слушао Цвијићеве назоре о Србији и српскоме народу.</p> <p>Лаз 
а.</p> <p>Лазаревић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p 
нуо према Калимегдану, срете се са дром Цвијићем, који је с њиме волео разговарати, јер је Лаза 
у изнутра.</p> <p>— Је л’ те, господине Цвијићу, Србија се изнутра стално развија?</p> <pb n="1 
сно Лазаревић.{S} А какве су, господине Цвијићу, то топле душе у Србији?</p> <p>— Ти Тасини веш 
p>— Много траже, много траже, мој драги Цвијо.{S} Тешко је то споразумети се сферама у Маћедони 
ао?</p> <p>— Докле сам дошао, мој драги Цвијо.{S} Једва, једва пред Скопље...</p> <p>Послужитељ 
д помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо, са Бугарима изаћи на крај? рече др. Миловановић. 
 тешио жену, која је с времена на време цвилела као сиња кукавица.</p> <p>Већ је и подне одавно 
 опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S} Видим широке гр 
аза.</p> <p>— Код Ку-ма-но-ва... — кроз цвокот зуба Приморац једва изговори јер га беше јака гр 
 мах обузела нека језа и дрхтавица кроз цвокот зуба обрати се комити.</p> <p>— Брате немој да т 
астала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као сен 
 ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би б 
е падне.{S} А он, блед као восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подил 
 Јелкића — рече Јованка, <pb n="441" /> цвокоћући зубма, које од зиме, које од грозничава узбуђ 
ростасне расцветана лале, други опет на цвргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу,  
, кад је узео <pb n="470" /> и загледао цев. „Анормална топлота...{S} Ватруштина...{S} У плућим 
д љуте студени, рука се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој с 
 су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у једној  
ао да хоће да одахну и да своје усијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонад 
се очи помутиле на догледу револверских цеви; његови живци и мишићи су на мах сасвим попустили; 
једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — махну главом доктор, 
нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљица живе.{S} Положе  
 опет полеђушке, а доктор му умести ону цевчицу под лево пазухо и опет седне на своју столицу.{ 
едну музару, коју су они толико времена цедили.</p> <p>У Драчу и Медови Срби су поставили своје 
 разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и овај му је прочитао са ње све 
Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао ону цедуљу госпође Стојанке?“</p> <p>„Јесам, јесам.{S} Нема 
ез бриге је сео на фијакер и предао ону цедуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разуме 
ице пешке, већ седи у фијакер, подај ту цедуљу кочијашу и реци му: ево, овамо ме одвези“.</p> < 
пи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти мах рекао бих, из тога 
е је било некако свечано, тихо: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој нек 
 био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија.{S} Сумпоровита се земља запалила.{S} Димил 
 рекао бих, из тога живог ждрела покуља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и 
е, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени је свеједно, јер ја ратујем са друштв 
ена повесна.</p> <p>За мало време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на 
це Соко«, али једном за вечером, кад је цела породица била врло весела, кад и Пањимама пристала 
екао онај:{S} Србадија-слободија; то је цела истина.{S} Радио сам тамо неко време.{S} Било ми ј 
 може!</p> <p>Тако је изгледало, јер је цела Европа била за мир, а нарочито Русија.</p> <p>Ауст 
јен, са сигурношћу је рачунао, да ће се цела земља, кад сазна за анексију, за неколико сахата з 
 не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела управа се, за сад, међу собом не зна.</p> <p>— Па  
лила.{S} Димило се и пламтило...</p> <p>Цела је земља, колико је грло носило, протестовала прот 
несу краљу опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, ча 
ојницима прими најискреније комплименте целе српске војске, на херојској одбрани Једрена.</p> < 
тној нози, те ћемо морати да држимо дуж целе те границе јака војна појачања, која ће нашу држав 
је погледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се са 
ет дана говори о политици, страсно и из целе душе, и само о политици, па ми већ досади.{S} За т 
рет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекиван и з 
 коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па и укућани изађоше па се у 
одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контра нападе. 
едао сав велики простор бојишта.</p> <p>Целе ноћи краљ је са наследником престола Данилом и кња 
 је имала пуне руке посла.{S} А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разно 
узела Зборник молитава, прекрстила се и целивала сребрн крст на Зборнику и пошла на свету служб 
дали су на колена при уласку краљевом и целивали ослобођену земљу своју.{S} Са уплакана али рад 
 <p>Пера и Ната прихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се раз 
 Милан свештеник, прекрсти се, и за тим целиваше крстић на сандуку.</p> <p>Онда звона зазвонише 
ласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим телом јој прође нека ледена струја као да јој се  
ко?..{S} Зашто?.. — упита га Стојанка а целим телом је прође као нека зима.</p> <p>Ја вечерашњи 
/p> <p>Иза ових речи Јованка пребледи а целим телом је пређе нека језа, а за тим болно и очајно 
p> <p>— Са ким?</p> <p>— С тобом!{S} Са целим светом.</p> <p>„То сам тако спонтано избацио, јер 
упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог  
 ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војничк 
ио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од болнице па до жељезничке станице једнако 
а вратила из посете, затекла је како се целим телом тресе и горко плаче.</p> <p>Мица беше весел 
постоје, и који сада одједном завладаше целим бићем њезиним.</p> <pb n="317" /> <p>Клонула под  
 восак, стаде цвокотати зубма и дрхтати целим телом.{S} Језа је подилазила све госте, који су с 
Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} Лице му беше унакажено од самртне муке. 
 а уједно му намигну, да остане.</p> <p>Целим путем је Радојковић оштро мотрио на сваки покрет  
ли смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли вековна „Легија 
а Србије сконцентрише и групише у једну целину, која би спољним непријатељима требала да отпор  
литика потпуно салије у једну пластичну целину ради и Двор и дипломација.{S} Официрски кор и ре 
 из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стрина-Неранџа, па ју и ја тако зовем.</ 
осећај мога срца и магнетска снага која цело биће моје за тебе везује.{S} У другој је речи потп 
ије лепе девојке</head> <p>Хаџи Тома је цело вече причао Стојанки о тешкоме стању српскога наро 
него поп Милана; ако хоћете, скупиће се цело село, да вам то каже“.</p> <p>Тада је дошао поп Ми 
во знао, где је; осећао је као да му се цело тело зноји, и хтео се демасковати и појурити у гле 
не блештећих пламенова, те њима покрише цело небо, док се не спустише на земљу, више наших глав 
, волела сам песму, игру и друштво, али цело срце своје ником нисам дала до ли теби.</p> <p>„Ме 
ежуран, те му је потанко испричао, како цело вече Иван није дошао, па га је замолио, да он свој 
>Вече се спуштало...{S} А снег, који је целог дана, с времена на време по мало провејавао, поче 
 бољу будућност своје домовине и с њоме целога Српства.</p> <p>Још минут два, и за оне витезове 
р Јелкић и две скопске госпође, које се целога пута матерински труђаху да олакшају бол младој ј 
тлости, да се од ње морају засенити очи целога културнога света.</p> <p>Стојао сам са неколико  
 животу погодили стазу којом би заједно целога века ишли.{S} Темпераменат ваш и његов јако је с 
усти се изнова у пријатне мисли које су целога пута љуљушкале и, када воз стаде у Београду, она 
 би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> <p>— Први сукоб ј 
ицу код Ристовца, и борба се развила на целој линији од Ристовца до Горњег Вртогоша.{S} Једно к 
силан терет с груди.</p> <p>Борба је на целој линији беснила до врхунца.{S} Војници су са дивљо 
ни стубови дима и земље дизали су се на целој западној линији, где су падале гранате велике као 
дмах ме представио осталим генералима и целој <pb n="740" /> свити и понудио да седнем.{S} Најс 
каква околишења, изјавим моје мишљење о целој тој ствари.{S} Молим да ме изволите пажљиво саслу 
сти, и да са вашом владом утврде пакт о целој тој ствари.</p> <p>Капетан Вујић, слушајући ово р 
ухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему још не беше ни један од официр 
таш, пијеш и волиш жену, разгласе те по целој Европи.</p> <pb n="90" /> <p>Ако пијеш само кисел 
једну тешку бољку.{S} А зар тако није у целој Бачкој, Банату и даље!</p> <p>Не питајте, зашто ј 
.</p> <p>После младотурске револуције у целој Европи избиле су велике наде на преображај Турске 
г лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Србији, владала необична узрујаност.{S} Као да је 
једињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупна целина његова и није ништа друго, до ли веков 
ојне силе мора бити на извесним местима целокупна сконцентрисана.</p> <p>Тога дана је Пашић изј 
ким и мучним тренутцима помажемо, да се целокупна снага Србије сконцентрише и групише у једну ц 
ао сам, да ти кратко али рељефно оцртам целокупно овдашње стање наше, да га брзим али силним ре 
уо, пред његовим се очима јавило њезино целокупно, дубоко значење.</p> <p>У великој је народној 
тих другова, да и они уживају у радости целокупног народа српског.</p> <p>Да, да нема им њихови 
ење, како према мени, тако исто и према целокупном моме драгом народу, који је под зидинама Ска 
мала трећа српска армија док је заузела целокупну област Лаба, избила на Косово Поље и заузела  
се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску државу.</p> <p>Ова вест је немило утиц 
ош не беше објављен, одагнавши Турке на целом фронту, вратило се опет у своје положаје.</p> <p> 
ли је жешћа ватра закрвављених, који на целом фронту деле мегдан помоћу свију родова оружја.</p 
ћне тешке и крваве битке.{S} Војници на целом фронту малаксали од неспавања и умора — тако глас 
лно отпочео је овај историјски јуриш на целом српском фронту.{S} Напад је почео у 3 сата ујутру 
е карауле на Вељој Глави, која доминира целом околином, и која је од данас српска и божја.{S} П 
тне; ох, та, кад би могла, да га покаже целом Београду, целој Србији, васколиком Српству.</p> < 
шчуло и међу војницима и, тако рећи, по целом граду.{S} Разуме се, да је тај тужни догађај најв 
е за народну одбрану, — једном речју: у целом Београду се спремао брз полазак на границу.</p> < 
то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а највише с тога, што си 
ј.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, врење силно; а најви 
ње „Уједињење или смрт“ беше раширено у целоме официрском кору, па је обухватило и широке слоје 
ћу, са непријатељем већ довршила, али у целости још не.{S} Њезини синови се још налазе испод Је 
само да се није изменуо, већ је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом 
ти кажем.</p> <p>— Али истину!</p> <p>— Целу истину, одговори Лазаревић пријатељски.{S} Та ти з 
p> <p>Наједаред као да надземаљска сила целу земљу из темеља заљуља...{S} Најпре као да се мили 
де своје драге отаџбине, а њу, и ако не целу ослобођену, предадоше у аманет нами потомцима њихо 
ге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у нашим рукама.< 
нити силно удружење, које ће обухватити целу земљу и које ће радити на ослобођењу.</p> <p>То уд 
е све.{S} Искрено и верно сам вам изнео целу ствар, а ви ћете то доставити надлежном месту.{S}  
ан страховит океан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати 
на му, иако је била сва малаксала, нису целу ноћ ока склопили.{S} Доктор их је сутрадан обоје,  
5 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарином К 1.10. --> </div> <pb n="594" /> <d 
е продавао све дотле, док овима не буде цена повољна.</p> <p>Стрина-Неранџа се одмах дала на по 
} СВ: Ф.{S} ОГЊАНОВИЋА У Н. САДУ</p> <p>ЦЕНА СВЕСЦИ 10 ПОТУРА</p> </div> <pb n="2" /> <div type 
сестричину, да је њезин муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро 
S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он могао отићи с Миланом.{S} Па још да с 
ам, али ви не знате, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да  
.{S} Било мушко или женско, ја никад не ценим по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају  
знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју је испољио у своме говору н 
ан.{S} Мени га је жао.{S} Волео сам га, ценио и поштовао његов младићски патриотски жар, којим  
чинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> <p>И тако је Ленка уб 
Стојанку је у београдском друштву свако ценио и поштовао.{S} Ни доктор Јовановић није дао да га 
ојим би се могло живети, и који би знао ценити кућу, жену и који био подесан за породичан живот 
бођен од тешког турског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово осл 
ност националне борбе?{S} Зар ти толико цениш живот једног издајника?.</p> <p>— Све знам, рече  
лефону.</p> <p>— Хало.</p> <p>— Овде је централа.</p> <p>— Молим Коларца.</p> <pb n="22" /> <p> 
м проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ено, нама с 
а коме закључише, да се свом снагом, по цену највећих жртава и у најкраћем времену, морају Скад 
.{S} Парола је, ове градове узети ма по цену највећих жртава.{S} Извештаји са лондонске амбасад 
ји се мучио, а коме би они помогли и по цену живота својих, само кад би му могли помоћи.</p> <p 
бити онда мој, када га нећу освојити по цену 10.000 жртава.</p> <p>Када је стигла србијанска во 
давина је демократска и строго уставна; цео се живот народни сређује.{S} Државно газдинство и ф 
их сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе 
?...{S} Створила је у влади уверење, да цео народ жели рата.</p> <p>Миросављевић се насмеја доб 
пред Батајницу, добила је храбрости, да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из не 
 канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Цариграда, па и сам Цариград.{S} А з 
Јованку је ишао доктор Јелкић а за њима цео официрски кор, па мноштво грађанства и сви српски в 
аницом земље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, к 
к траје суса у очима.</p> <p>У подне је цео официрски кор знао, да је Алексић издахнуо на руци  
 <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е-ет!</p> <p>— Не пуца-а-ај, није републи-и-к!< 
чки чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узав 
музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина београдска је издала проглас, у 
и, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођ 
оломи, и за тим нам се учини, као да се цео овај пламени океан у једном трену ока на двоје расц 
главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капе 
ресли од силна клицања.{S} Задивили сте цео официрски кор.</p> <p>Док је доктор то говорио, на  
таном, затворила је кућу (послужавка ће цео дан бити код своје матере), па је отишла на Дунав,  
јој удовољим.</p> <p>То већ знаш и ти и цео свет зна, да је Скопље 13. о. м. својевољно предало 
 смо нашим херојским подвизима задивили цео свет, не може импонирати.</p> <p>Завршујући браћо,  
 дана тамо нађемо.{S} Ја ћу с вама бити цео дан у Планини, а мало ћу тек отићи у намастир, да в 
рти.{S} Те је комбинације почео правити цео узбуђени Београд.</p> <pb n="207" /> <p>Настало је  
/> <p>Недеља је била, и Стојанка је тај цео дан провела у молитви за срећу српскога оружја и за 
њега и да сузама натопи земљу, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није  
 селу је била слава, и ја сам је гледао цео дан.{S} Уживао сам у ономе нашем народу и у лепој Н 
обре књиге и листове, а у срцу је носио цео народ свој.{S} Кад год је помислио на реч Српство,  
руги убили?</p> <p>То је заинтересовало цео Београд, а полиција је повела опсежну истрагу.</p>  
 час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу ноћ, а ујутру је било већ Једрене у наши 
да та паљба траје тако непрестано скоро цео сат, док пешадијску ватру није загушила ватра страш 
="299" /> претњама.{S} Сад, када је већ цео свет увидео да Балканским савезницима не пада на ум 
ики народни збор.</p> <p>Београд је већ цео био узаврио.</p> <p>Сутра је дан врила цела Србија. 
ојим распрскавајућим материјама покрију цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, 
езу</head> <p>Стојанка је носила у срцу цео народ српски, и познавала је све српске крајеве.{S} 
ипац тера политику.{S} Сваки хоће да те цепа.{S} Ако си најбољи књижевник, дрипац те поцепа на  
та, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитн 
око увредило.{S} То јој раздираше душу, цепаше срце, а сузе, ти одливи душевне буре — навалице  
ма радосницама.{S} И ко зна докле би та церемонија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Пај 
вши му столицу, на коју овај без велике церемоније и устезања прими и седне.</p> <p>После краће 
о ми је у смеху командант.</p> <p>После церемоније око предавања Једрена, српске су трупе умарш 
У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим тренутц 
одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване дневно по неколико пута 
трацију.</p> <p>Из Бара дође брзојав на Цетиње, у коме се јавља, <pb n="756" /> да се у непосре 
ликих сила учинили заједнички демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту 
 је схватила дипломација у Београду, на Цетињу, у Софији и Атини тај турски поступак, види се и 
о и енглески посланик <pb n="758" /> на Цетињу, велесиле нису примиле, него су поручиле, да се  
у велесиле преко својих представника на Цетињу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора н 
саопштио представницима великих сила на Цетињу, да ови известе своје конзулате у Скадру, да ист 
аве краљеве, заступници великих сила на Цетињу, напустише двор задовољни, хитајући да брзојавно 
 представници великих европских сила на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече С 
и у Лондону.</p> <p>Посланик Италије на Цетињу барон Сквити рекао је краљу Николи, да ће, ако с 
адра.</p> <p>Слично весеље је било и на Цетињу и по другим крајевима Српства.</p> <p>Само непри 
данде викаше:</p> <p>— Е-е-ј, Дивја-а-а-ци, не пуца-а-јте!</p> <p>— Питоми-и-и, хоћу да пу-у-у- 
иће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњег средства за победу.</p> < 
 сланине, или крај ватре се гријати?{S} Цига одговори:{S} Пржио бих.</p> <p>— А ја опет — прихв 
а са неквом рагом, коју би, пре рата, и Циган презриво био обишао на вашару.</p> <p>Добри људи  
 склопити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је не 
е био порушен, има пун врт гостију; кад Цигани на станици престану, петроградски Цигани почну,  
игани на станици престану, петроградски Цигани почну, а онда наставе хармоникаши у врту хотела  
.{S} Пођеш ли даље, пред каваном Босном Цигани, па све тако од Савинца и Врачара до Палилуле, п 
<p>У баштици железничке станице свирају Цигани <pb n="4" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст  
е откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Али — за 
нпут.</p> <p>Стрина-Неранџа то учини, а Циганка брзо рече:</p> <p>„Ната“.</p> <p>Стрина-Неранџа 
<p>Стрина-Неранџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“< 
 се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, која је била мила, врло лепа и још млада.</p>  
нади и срце јој задрхта.{S} Онда јој је Циганка врачала и рекла јој је, како се она због неког  
о хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе на праг, измеша карте, расцепа их па рече  
" /> и пева млад тенор, необрађен, пуст цигански тенор, али пева из срца; жиле му на врату набр 
ац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Приморца и још неколико рањеника, к 
дровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са цигаретлама, па онда заиђе редом од рањеника до рањеник 
торбе да се мало заложе, други запалили цигаретле, извалили се па безбрижно, одбијају дим, а тр 
; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{ 
подобар завежљај разне понуде, дувана и цигаретли.{S} А, по казивању доктора Јовановића лако је 
 је, као обично, носила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала  
ј писаћи сто. — Смем ли вас послужити с цигаретлом?</p> <p>— Хвала, господине, на љубазности —  
век жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и отпоче озбиљно:</p> <p>— Мене је, господине 
 не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме и говори нешто њој а она упрла 
едео на постељи, обгрлио колена и пушио цигаретлу.</p> <p>— Мучи, не спрдај се — одбаци му Стој 
S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „тајни врт“.. 
је устао са миндерлука, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рек 
 повуче неколико димова дубоко у себе а цигарету, која је већ била при крају угаси и остави у п 
то је Марту прво понудио.{S} Марта одби цигарету и рече:</p> <p>„Хвала, овај пут нећу пред вама 
 уверио да није ништа заборавио, запали цигарету, дуну у лампу и закључа врата за собом.</p> <p 
 <p>Кад је Лазаревић попио каву, запали цигарету, пошто је Марту прво понудио.{S} Марта одби ци 
рчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали цигарету, те пошто се угодно намести на Приморчев креве 
“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигарету, па рече:</p> <p>„Да ли знате, господине Лазар 
и и омладина, одговори Јуришић и запали цигарету.</p> <pb n="32" /> <p>— Није ли то мало опасно 
м ће се разведрити“.</p> <p>Краљ запали цигарету и кроз њезин плавкасти дим гледао је задовољно 
 није знао да се нађе.{S} Поново запали цигарету, која се у току разговора беше угасила.</p> <p 
... — Иза ових речи Оберкнежевић запали цигарету, да би прикрио израз свога лица и да не би Кат 
 мишљења — добаци јој Николић и припали цигарету.</p> <p>— Ви сте колегинице имали брата Милана 
} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p>У ушима му је ударало — „ 
ковник Ђорђе, сркнувши каву и запаливши цигарету српског специјалитета, рече:</p> <p>— Но, Стој 
ођо!“</p> <pb n="122" /> <p>„Дајте ипак цигарету.“</p> <p>„Изволте!“</p> <p>Марта запали цигаре 
е војвода, а сам пошто припали кременом цигарету, седе на један огорели пањ, који је стојао на  
инити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па рече:</p> <p>— Мој ћато, ово је земља инат 
има.{S} Истом некоји почеше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпо 
ора не заплави.</p> <p>Ја пошто попуших цигарету, подавијем торбу под главу, пушку пригрлим и л 
 <p>Милан прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја 
е баш јуче било, — рече Приморац палећи цигару.</p> <p>— Е мој брате, било ти је свега и свачег 
како смо залогаје делили, па и последњу цигару како смо братски димове делили....{S} Да л’ се с 
ранци.</p> <p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбо 
дно с браћом својом на нашем Балкану не цикнемо Пеан Борбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Ш 
м-год. Али...“</p> <p>„Их, јадна ја!« — цикну Предраговићка. „Зар мој Ранко да се побије с ким! 
ку, да поставља за вечеру.</p> <p>„Их!“ цикну ова из свег гласа, упрепашћена, кад виде своју го 
 тому опћем метежу и грљењу, наједанпут цикну оштар женски глас:</p> <p>— Миле, брате мој! — и  
тре.</p> <p>Наједанпут, кроз ту ватру и цикот пушака зачу се од Могиле испод нас отегнуто и уда 
 српски сносила.{S} Пред собом је имала циљ, да покаже свету, тој модерној Европи, да нема оне  
ед собом само турску авангарду којој је циљ да задржава кретање српске војске, док се не доврши 
цио им:</p> <p>— Е, господо, ако вам је циљ био да ме разљутите, то сте и постигли.{S} Али, ако 
 своје личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене б 
ајеве.</p> <p>Уједно јој је саопштила и циљ свога путовања.{S} Наиме, да хоће да посети братов  
то живи на овом свету; знао би одредити циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу? 
м народа.{S} Један једити, један и исти циљ лебди пред очима и круне и сваког појединца у земљи 
 живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју  
{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајних удружења о којима се, час под имен 
нежевић — Ни на крај памети ми није био циљ нанети вам ма и најмању увреду...</p> <p>После краћ 
се има одржати у њезиноме стану.</p> <p>Циљ тога састанка беше предспрема за онај велики општи  
тољска је битка довела Србију до њезина циља: ослободила је и освојила сву Стару Србију и Макед 
вечера тумарао тамо амо по улицама, без циља, без икакве намере, готово бесвесно.</p> <p>Од Јов 
жртвовати се, али жртва не сме бити без циља и без икакве стварне вредности.</p> <p>Наши претци 
зације и заборавиле већ своје некадашње циљеве.{S} Разишле се саме од себе.{S} Жеља краљева и к 
инијама форова, и фиксирани су нам били циљеви, које смо својим јединицама имали да заузмемо.{S 
 прави напад јуришем са јасно одређеним циљевима.</p> <p>Мој пук, двадесети, имао је да заузме  
 <p>И певаће.{S} А ми ћемо поћи к нашем циљу.{S} Онамо, где ћемо наћи старе знанце наше.</p> <m 
уди спремна за сваки случај.{S} О самом циљу састанка, још нисам позитивно извештен.{S} Али неш 
н столице, баци се у мисли, о животу, о циљу живота и ништавилу његову.</p> <p>У даљини одјекну 
а не желим ништа више, него да вам свој цинизам објасним.{S} То је моја неодољива потреба.“</p> 
м, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у  
 Ти знадеш, ко је Мефисто, ко идеале са цинизмом прља.</p> <p>„Мени је тешко, врло ми је тешко, 
ас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим 
.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски циник у Србији, али само не желим, да ме Лазаревић искљ 
ревићу, искрено.{S} И ви ме сматрате за циника, и ја не желим ништа више, него да вам свој цини 
 не желим, да ме Лазаревић искључиво за циника сматра.“</p> <p>„Ви претерујете, госпођо.“</p> < 
али се изненађујем, да своју мржњу тако цинички у јавности изливате.</p> <p>„Ја разумем критику 
ни лист нашао веома смешну, да не речем циничку утеху за своју пропалу политику.{S} У немоћном  
ата била повика у јавности да је лопов, цинцарин, бугарофил и друга погрдна имена су му подмећа 
 врани трепавице, а омиљене су јој беле ципеле.{S} Мајорица је Мара каћиперка, немирна, несташн 
змишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, кад се Воја врати, зна 
а рече после малог размишљања:</p> <p>— Цитернодла.</p> <p>— Цитернодла!{S} Врло добро!{S} Е, к 
{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква цитернодла?“ Ја ћу му рећи, он ће се окренути, па ће ка 
у да му кажем: »Поздравила те она твоја цитернодла«.</p> <p>— Наљутиће се.</p> <p>— Нек се наљу 
!“ После ће опет питати: „А ко је назва цитернодлом?“</p> <p>— Да му не буде криво на мене?</p> 
рашњаву канцеларију, са оним сухопарним цифрама лупај главу и боди очи; па у подне купи за марј 
и кад мајор куда оде, па се ноћу враћа, Цицан увек пред њега далеко истрчи.</p> <p>Како мајор З 
сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поносит и ретко умиљат (он врло, врло р 
ања у томе погледу!</p> <p>Мачку Жижу и Цицана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра  
огућност.{S} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под 
у срчаност и издржљивост те као у пркос цичи зими, стајаху на своме месту, вршећи своју свету д 
reign xml:lang="CU">Придите последње је цјелованије дадим братије умершем!</foreign>“, опомену  
и, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедбе стрина-Неранџа п 
ад се срца сроде.</p> <p>Сунцокрет није црвен цвет и не значи љубав, али ето и он љубав проузро 
кнежавић није имао куд, већ окрете пете црвен до ушију, јер се није надао овако киселом — грожђ 
н из болнице.{S} На листини му је остао црвен ожиљак и он га је више пута посматрао потсмешљиво 
ка око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух страховит 
х са Синчу-Тепе три ракетле, — и њихова црвена и зелена светлост, разли се по заталасаном и узн 
 се то ил не допадало, Раши се допадала црвена кравата, а по мало му се допадала и Сокица, ваљд 
их и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, постепено гаси живот хр 
ила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро стоји, а и некако се она много врцк 
Ето, не плачем, рече, а очи су јој биле црвене.</p> <p>Нека је тешка слутња беше савладала.{S}  
истичкој демонстрацији, и да сам носила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам 
Бановине, који су купили прилоге за наш Црвени Крст.{S} Једном приликом, а то је било још пре т 
и цветалих гранчица.{S} Кита се жутила, црвенила, плавила, зеленила.{S} Кита је мирисала.</p> < 
сунцокретом; ја ћу имати на прсима киту црвених каранфила, цвећа, које Ви, мој мили и драги, мн 
Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост 
орице Легије Смрти I.{S} део св. 1 — 25 црвено платно са златним насловом.{S} Цена са поштарино 
а непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према потреби изабраним од 
га лечника и једну болничарку немачкога Црвеног Крста.</p> <p>Алексић је дрхтао целим телом.{S} 
ти и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је Српкињи свет 
ицу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљине са које се пу 
на као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком из које су на све стране избијали фосфор 
 одлучно. — Сутра ћеш их одвести обадве Црвеном Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије ру 
 тренутцима невоље стави на расположење Црвеном Крсту, око рањеника.{S} Претпостављало се, да п 
 <p>Правнику је Раши била мила Сокица у црвеном реформу, али га је ипак ово врашко писмо збунил 
кица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокици црвена хаљина добро 
ник Раша по мало пише и песме, а носи и црвену кравату.</p> <pb n="103" /> <p>— Зашто толико во 
н обично одговори:</p> <p>— Тако, волим црвену боју.</p> <p>— Ама, ти ћеш канда бити републикан 
 <pb n="103" /> <p>— Зашто толико волиш црвену кравату? зашто не носиш и друге боје? питала га  
исоко држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и после неколико година знак напр 
 да га свечано прослави.</p> <p>У свима црквама служено је молепствије за покој душе палих косо 
ења Христова.{S} И звона на хришћанским црквама радоснијим, веселијим звуком дозивају верне, то 
..</p> <p>Светислављев је сандук насред цркве, а Јован стоји поред једнога стола.</p> <p>Поп Ми 
и у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља расла на сваком рогљу.</p> <p>Стари пот 
и Радојковића и Катарину до Вознесенске цркве, где се ови о јутрењу венчаше.</p> <p>Стојанка и  
ху се венчали и кад сватови излазише из цркве, свет силан беше на окупу, да поздрави и пожели с 
ладенце, а војна их музика дочека и око цркве настаде право народно весеље.</p> <p>Код куће мла 
пчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека парох, коме је већ напред јавље 
 министарство <pb n="641" /> просвете и црквених послова, расписало стечај за више чиновничких  
ћа, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушно био одан богу, ствар 
покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљен због  
тови кренуше на три фијакера Савиначкој цркви, где се после јутрења обавио обред венчања.</p> < 
ка у грозним мукама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не с 
ага моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац, који је би 
у и ридају</title>“, да река туге све у цркви собом понесе.</p> <p>И кад је река жалости све со 
ка се Јарац прекрсти, и Јован, јер је у цркви, у којој је поп Милан свештеник, прекрсти се, и з 
ршем!</foreign>“, опомену на растанак у цркви са покојником.</p> <p>Тад Јован Оберкнежевић, поп 
нију осећаја, кад је његов отац Милан у цркви почео да поји опело.</p> <p>Већ дуже времена Јова 
:</p> <p>„Драга моја!{S} Јуче сам био у цркви.{S} У цркви дуго био нисам.{S} Умро је осмошколац 
ем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле душе у с 
бакаром покрио.</p> <p>Фрушкогорци воле цркву и црквену песму, и поп Милан био је нарочито омиљ 
сно је, кад се у младића, који је волео цркву <pb n="94" /> и црквену песму, који је простодушн 
рни дан Стојанкин.{S} Она се спремала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српс 
р изравнавао.{S} Једном у недељу дође у цркву <pb n="187" /> на вечерње, кад а момци (бетресниц 
на заклопи писмо у Зборник и упути се у цркву.</p> <p>Никад се није усрдније молила Богу.{S} Мо 
су на окупу, те се у име бога кретоше у цркву на венчање.</p> <p>Свечан тренутак!{S} Сузе измеш 
ао на железничкој станици и отпратили у цркву.{S} После опела, пратња је од цркве до гробља рас 
иротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носили на носилима Ђока Јарац, Пипица 
ра.</p> <p>Кад стигоше пред топчидерску цркву, сви се искрцаше а пред црквени врати их дочека п 
се опет прикрише у католичку катедралну цркву на којој се такође вила бела застава.</p> <p>Есад 
сно, да је он први гласник, који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка 
д тога тренутка јој Оберкнежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна св 
иже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао 
ану, да је многим недужним Србима турио црн комаду торбу.{S} Промеће се свуд и ниче и онде где  
им, Жарко — рече Стојанка одушевљено. — Црна Гора је малена, а Турака и Арнаута је „као листа у 
ју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да руши све њезине лепе наде.</p> 
, разврже фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо ли 
тању Скадра.{S} У ноти се захтевало, да Црна Гора одустане од Скадра, <pb n="673" /> јер је уза 
њу упутиле ноту у којој су захтевале да Црна Гора напусти опсаду и помисао на освојење Скадра,  
 рат Турској.</p> <p>Малена ал’ витешка Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника  
 заплети, за које би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који ј 
 је пожутио а испод очију му се пружила црна пруга, те је изгледао прави самртник.</p> <p>Стари 
ки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је дубоко ожалошћен. 
лите известити своје владе да ће малена Црна Гора поштујући закључке мировне конференције у <pb 
очију?</p> <p>— Фини, господо, као лепа црна сенка.{S} Обојица су осетили, да она говори истину 
 неправду осећа и братска нам савезница Црна Гора.</p> <p>Приликом последњег демарша, представн 
вије вести.{S} Из ових је видела, да је Црна Гора уступила Скадар међународним трупама.{S} Ово  
е узевши у обзир огромне жртве, које је Црна Гора поднела, најзад увидети и изменути свој првоб 
у које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора одбила.</p> <p>Кад нису могли лепим да привол 
е нису примиле, него су поручиле, да се Црна Гора мора задовољити границама, какове су одређене 
на Цетињу, отворено су захтевали, да се Црна Гора одрече Скадра, пошто њихове владе никад неће  
ла избише тада и такове вести, да ће се Црна Гора и Србија претопити у једну целокупну српску д 
ика.{S} Је ли, Жарко?</p> <p>— Србија и Црна Гора су једна душа у два тела.{S} А за ове друге.. 
томе, навео је, да није рад да Србија и Црна Гора буду онај угарак, који је требао да потпири в 
ана мајор много воли.{S} Жижа је сасвим црна, добра и бојажљива мачка, а Цицан је охол и поноси 
ладимир Алексић. <pb n="496" /> Лака му црна земља Нове Слободне Србије!..{S} Светао му спомен  
извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење »Црна рука« створено је иницијативом из Софије, где пост 
у каву за господина Росића.</p> <p>— А „Црна рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“ 
рука“? а? понови Росић.</p> <p>— Каква „Црна рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, 
н пише:</p> <p>»Нема никакве сумње, да „Црна рука“ постоји.{S} То је тајно официрско удружење,  
има и рече:</p> <p>— Ја теби кажем, да „Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> 
го народно ослобођење.{S} Ја држим, да „Црна рука“ спрема земљиште за народно ослобођење.</p> < 
о звоно, да постоји тајна организација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удру 
сталом, видре; уверили сте се, да нека „Црна рука“ постоји, ви ћете се са њом већ подесити.{S}  
одсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?...{S} Створила је у 
рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да је организација пречишћена.< 
 мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ постоји? запита Лазаревића и погледа га свој 
извештај гласи:</p> <p>„Тајно удружење „Црна рука“ постоји, а наперена је против радикала.{S} Ц 
х удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ гов 
оје миле и драге али јуначке отаџбине — Црне Горе.</p> <p>Слава јунацима!..</p> <p>Слава соколи 
ужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721" /> <div type="chapter" x 
ст осуђивала овог нечовека, дотле су га црне душе узимале у заштиту и хтедоше га приказати као  
вна и реална као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p 
 Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у овај мах понуђену му помоћ од б 
јуначком духу Господара каменитог стења Црне Горе и њезиних дивних соколова, да — већ 26. септе 
дра</head> <p>После негативног одговора Црне Горе на поруку заповедника међународне морнарице,  
{S} Али откуда салетише тебе данас таке црне мисли?</p> <p>— Преко пет стотина рањеника довезош 
ик краља и господара малене али јуначке Црне Горе.</p> <p>Наследник одмакнуо главу од дурбина и 
 је тело дрхтало, а душу су јој обузеле црне слутње.</p> <p>И мати њезина Петрија ухватила беше 
о васцелому свету, да ће се сад уз раме Црне Горе борити још три удружене краљевине балканске.< 
 двора па до најзабитнијег кутка малене Црне Горе.</p> <p>А као ехо народног бола избише тада и 
>Свима нам је већ познато, да је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра,  
> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За најкраће време од прокламације под 
обије грудни кош, а један прамен њезине црне косе спао је до пола њена румена образа, те је ода 
 њезин нос?</p> <p>И нос и оне очи, оне црне округле очи са фаталним колутовима око њих.</p> <p 
 немојте ви одмах све људе гледати кроз црне наочари.{S} Ако је Оберкнежевић такав, не морају с 
, хрђаво је утицало на владе — Србије и Црне Горе.</p> <p>Под тим утиском, Пашић, председник ср 
p>— То значи сједињење граница Србије и Црне Горе...</p> <p>— Наравно, то је у свој овој акцији 
инут два па ће у масама изгинути синови Црне Горе за свету ствар, узвишену, за ствар правде, сл 
лепа Јеврејка са Дорћола; њезине су очи црне и лепе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље п 
моћ.</p> <p>Тај смели и одважни покушај Црне Горе достојан је сваког признања а сваки Србин мор 
у је одушевљено узвикнуо: „Да живи краљ Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> 
</p> <p>У таком уверењу се витешки краљ Црне Горе преварио.</p> <p>Јер онај првобитни закључак  
тено мисли и поштено осећа.</p> <p>Само црне и покварене душе ту изјаву српског министра предсе 
 заболело, јер је саосећала бол и терет Црне Горе, који је ова због предаје Скадра била увређен 
рајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, но о њ 
ead> <head>Флотна демонстрација противу Црне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Евро 
о и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I.</p> <p>А поред овога је Пашић напом 
звестише своје владе о мишљењу и држању Црне Горе у питању Скадру.</p> <p>Уједно затражише од с 
ну демонстрацију и да овим скрену пажњу Црне Горе, да поштује и да се придржава оних закључака, 
мученика и жртву своје дужности.</p> <p>Црне душе остају само — црне!..</p> </div> <pb n="721"  
„Престолонаследник Александар је глава „Црне руке“.{S} Он и њему одани људи раде на преврату; о 
РВА ГЛАВА</head> <head>Узнемирење због „Црне руке“</head> <p>Једне су новине удариле на велико  
ове.</p> <p>После тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле з 
кали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови дима и земље дизали су се на целој западно 
ако не бих знао — рече бата-Лаза — онај црни, са оним великим обрвама...</p> <p>— Е, јес’, тај! 
 <p>Па и Стојанка, добивши изненада тај црни глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и о 
жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећати, да мрз 
 Мартиновића беше све као умотано у тај црни вео мира и мрака, док на један мах, зачу се јасан  
вота била си ти, ал сунце зађе за облак црни, и живот мој постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао 
ци, свира се и пева пред Малим Паризом, Црним Орлом, Дарданелима.</p> <p>Теразије су живе као у 
 заборавио!</p> <p>Гледала га је својим црним, готово детињским очима тако радосно, толико приј 
салашима.</p> <p>Нана је својим великим црним очима погледала и гледала Неранџу, те су очи у ду 
та Лазаревића и погледа га својим лепим црним очима.</p> <pb n="117" /> <p>— Ја мислим, да пост 
 склопио, а то му се могло приметити по црним колутовима испод очију.</p> <p>Премда се није доб 
ине у јуначкој борби, ја ћу се завити у црнину и, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу св 
те мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и узима на се свечану одећу радости.</p> <p>Тај  
p> <p>Била је племенитог високог раста, црних очију са сенкастим колутом око очију и са рупицом 
љи, лежао је у дубоком сну, млад јунак, црних брчића, ветром опаљена лица.{S} Глава му беше сва 
ваке несреће долази срећа, иза густих и црних облака обично бива лепо време.{S} А ти јунакињо м 
е да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрачној и црн 
к врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело и полуцилиндер на глави.{S} Држао се врло ок 
ше мрачна, — настави Николајевић — небо црно.{S} Не, то управо не беше небо, то беше једна језо 
не племените девојке не вреди ни колико црно испод ноката.{S} Ја Вам се дивим госпођице, ово Ва 
S} Један матроз је приметио да се нешто црно откачило са лађе и бућнуло у воду.</p> <p>Матроз ј 
тре Српкиње овај ослободилачки рат је у црно завио.</p> <p>— Да, да, само се крвљу залива оно м 
о Скадарско Језеро, високи Тарабош је у црно завијен.</p> <p>Врх му се и не види.{S} Једна за д 
 то је, да смо доста арнаутских мајки у црно завили...{S} Ако баш и оставимо наше коже тамо, ба 
о пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим?</p> <p>— Најс 
а ми се откуд данас врати, па да избере црног Циганина: и њега бих примио као сина свога.{S} Ал 
ицања.</p> <p>У једној омањој соби код »Црног Орла« запну му за око два страна лица где по стра 
тим бојевима, пало мртвих и рањених.{S} Црногорац само о победама води рачуна, а о мртвим и рањ 
љували правди у лице.</p> <p>А многи је Црногорац услед тога почео роптати и на самога краља, з 
ар, био је дубоко ожалошћен.{S} А сваки Црногорац био је до дна душе увређен, а ожалошћен више  
 заставом беху окупљени тридесет хиљада Црногораца, у потпуној ратној опреми, спремни сваког тр 
весели народна радост због победе браћа Црногораца и њихове војске, на крају је одушевљено узви 
ога дана пливао у радости у знак победе Црногораца и пада Скадра.</p> <p>Слично весеље је било  
и поносити, оваком смелошћу браће своје Црногораца.</p> <p>Прокламација, коју је витешки краљ Н 
српске армије у рукама див-јунака браће Црногораца, донело је српском народу највеличанственију 
ковног робовања.</p> <p>Од овога места, црногорска војска је кренула на југ, пошто је своју зад 
оку Бојане у море, али није нападала на црногорска пристаништа Улцињ и Бар: није уништила Марко 
а то је на Скадар, који су србијанска и црногорска војска потпуно одсекле од осталога света.</p 
рани трговачки бродови морају напустити црногорска пристаништа у року од 48 сати.</p> <pb n="76 
> <p>Већ је више од два месеца, како су црногорска два одреда војске почеле стезати обруч око С 
 року од 48 сати.</p> <pb n="761" /> <p>Црногорска влада ово саопштење је узела на знање.</p> < 
 <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом заставом, 
 још у то време био слободан, јер снага црногорске војске не беше довољна, да овај град потпуно 
АВА СТО ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Блокада црногорске обале и пад Скадра</head> <p>После негативно 
и демарш на цетињском двору и код владе црногорске, поднели су ноту у питању Скадра.{S} У ноти  
рина када је из новина прочитала, да се црногорске трупе повукле, била је утучена.{S} Од онога  
ига двеју једнородних војсака, српске и црногорске; који ће потоњим нараштајима ових, причати,  
његова главна одбрана у рукама српске и црногорске војске.</p> <p>То ништа друго не значи, већ  
аљу свака по једну или две ратне лађе у црногорске воде и приреде флотну демонстрацију и да ови 
Петар је још 26. септембра испалио први црногорски топ на Планиницу.{S} За првих пет дана заузе 
рдим и неосвојивим градом, дични соколи црногорски и србијански, спремаху се да јуришем освоје  
де бој на свима линијама.</p> <p>Храбри црногорски соколи већ освојише Беране, Ђаковицу, Пљевље 
и барјактар, а пред њим је клечао један црногорски млад дечко преклињући га да му овај повери б 
а другој страни, беше се наслонио један црногорски рањени барјактар, а пред њим је клечао један 
ла Митра Мартиновића.</p> <p>Видевши то црногорски соколови, као да добише крила закликташе:</p 
а би њихови сународници, редом пришли у црногорски табор, али их задржава страх војника из Мале 
оји је јуначки бранио овај град.</p> <p>Црногорски су одреди јуришима освајали положаје, не би  
аје.{S} Турци су били просто изненађени црногорским јуришима, који су изведени са великом браву 
 којима беше скадарска посада, пркосећи црногорским соколовима, који се већ два месеца јуначки  
Давнашња жеља.</head> <p>Због повлачења црногорских трупа из Скадра, негодовање је избило по чи 
аху о њој.{S} Сваки сукоб Србијанских и Црногорских трупа са вековним угњетачима српским заслуж 
отиву ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној кон 
чним победама и непрекидном напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србија 
жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаше непријатеља отевши о 
 Бардањолта; који је стао живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p 
>На путу је избацила неколико метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на уто 
.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху развили.{S 
 предузели су најенергичније кораке код црногорског краља, да овај у извесном року мора напусти 
 је малене Црне Горе топ, испаљен руком црногорског принца Петра, најмлађег сина витешког краља 
генерала Вукотића до последњега тобџије црногорскога, није остао ниједан, коме нисмо у здравље  
, која беше намењена опсадној српској и црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно сл 
ј правац и држање Пашић је препоручио и црногорској влади па и седоме краљу Црне Горе Николи I. 
ијанска војска, такође је хтела поћи са црногорском војском, да јој помогне при заузећу овога т 
p>За најкраће време од прокламације под црногорском бојном заставом беху окупљени тридесет хиља 
>Још пре подне су учињене бурне овације црногорском министру др. Секули Дрљевићу, који се баш у 
кога.</p> <p>Главну команду над војском црногорском задржао је у својим рукама седи јуначки кра 
или су падали на касарне, кулу светиљу, црногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болн 
ке артиљерија добила је вест да пази на црногорску пешадију, која се са левог крила спрема за ј 
у су за посматрање.</p> <p>Музика свира црногорску химну.</p> <p>Свак је узбуђен.</p> <p>Открив 
одигнутих к’ небу, благосиљаху српску и црногорску војску, која им ето донесе слободу, после то 
ћ, који се такође захвалио маси славећи црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне 
не флоте великих сила известио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни 
 Ово је веома повољно утицало на храбре Црногорце.</p> <p>Последњим нападима су заузете још нек 
а под командом ђенерала Петра Бојовића, Црногорци оживеше.</p> <p>Брзо је учињен распоред, тако 
може оправдати.{S} А ако јуриш промаши, Црногорци веле, да мисле и на ту евентуалност.{S} Скада 
е</head> <p>Када су Срби заузели Драч а Црногорци и Срби Медову, многи непријатељи српскога нар 
Црне Горе Никола Први!{S} Да живе браћа Црногорци!“</p> <p>Та иста поворка се кренула пред руск 
дар, па наша војска и јуначка нам браћа Црногорци стану под један барјак: е, онда нека нас поку 
шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те исте ноћи заузели и на њима поставили неко 
едно са великим опсадним топовима, које Црногорци нису имали а без којих се овакова тврђава, ка 
Планиницу.{S} За првих пет дана заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и з 
„Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили рат Турцима“. „Боже помози!“ рекох ј 
 /> <p>За који дан дакле, сви ће здрави Црногорци од 15—60 година вратити да се скупе око Скадр 
или на предају.</p> <p>Сваку стопу који Црногорци освојише испред овога града, залише је крвљу, 
 у овоме великог баука.</p> <p>А весели Црногорци се међусобно тешише напуштајући Скадар:</p> < 
са њега делили мегдан.</p> <p>Бардањолт Црногорци су једанаест пута јуришима били заузимали и п 
 заповест да се напусти отпор, пошто су Црногорци заузели на јуриш Тарабош.</p> <p>Скоро дводне 
звестан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опседнути Турци зн 
 редом једну за другом ућуткала.</p> <p>Црногорци су у ноћној борби од понедељника на уторак за 
одина, где је Србија својим савезницима Црногорцима и Бугарима помогла око Скадра и Једрена, те 
крени према својим савезницима Србима и Црногорцима — <pb n="671" /> као Бугари.{S} Остадоше и  
е чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у помоћ.{S} Преко Солуна грчки бродови прен 
да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— Већ су и тамо наши.{S} Него, реци 
 се на дуже.{S} Још пркоси Скадар браћи Црногорцима.{S} Још морамо помоћи Бугарима, да освоје Ј 
итешки краљ Никола издао својим храбрим Црногорцима, била је од великог значаја а још од већег  
натопила ову земљу, биће светиња сваком Црногорцу, сваком Србину, који ће пролазећи крај Бардањ 
ва.{S} Душа од радости трепери у сваком Црногорцу.{S} Две војске од једног народа, двеју братск 
редила бурне овације министру Дрљевићу, Црној Гори и краљу Николи.{S} Дотле се маса кренула пре 
идржава на ногама, а с друге ју вуче ка црној земљи.</p> <p>То беху Нада и Очајање. — Која ли ћ 
непријатељским и окрутним држањем према Црној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла 
 никад неће дозволити, да овај припадне Црној Гори.{S} На све ово, они, који су позвани да инте 
 и не могу дозволити да Скадар припадне Црној Гори.</p> <p>Краљ Никола саслушавши ноту представ 
е граница Албаније повуче до Бојане, те Црној Гори остави Тарабош и власност над Скадарским Јез 
p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадра?</p> <p> 
ма Бугарској; вардарско, према Србији и Црној Гори и епирско према Грчкој.</p> <p>Но, Бугарска  
раним листовима, који су према Србији и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти  
 ли месеца да присветли у тој мрачној и црној ноћи пре предзорја.</p> <p>Око логора ђенерала Ми 
ахваљујући онима, који беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезн 
ставила своје трупе да остану на помоћи Црној Гори.</p> <p>Пошто су службени преговори остали б 
 мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских савезника, 
сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од краљева 
.</p> <p>Као и нами тако и братској нам Црној Гори, они, те исти, нанеше неправду у питању Скад 
волити, да овај град икад припадне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена,  
ањем евангелија (ах, да сте га видили у црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дв 
, представници великих сила понудили су Црној Гори неке територијалне уступке на другој страни, 
а би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија одлучи 
аке карте.</p> <p>- Да.{S} Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад с 
испита, у колико су истинити гласови о „Црној руци“.</p> <pb n="116" /> <p>Тривун је један део  
па се почело много говорити и писати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и  
ога мишљења, коју су произвеле вести о „Црној руци“.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што  
што се много писало и много говорило о „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, 
вије, Трифун је убрзо почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу,  
и мени писала?</p> <p>— Ти би саопштио „Црној руци“, па би га убили.</p> <p>— А он?</p> <p>— Он 
вим простодушно.</p> <p>— А ко ли је у „Црној руци“?</p> <p>— Е, мој драги Тривуне, то не знам. 
им може бити врло опасно.{S} Официри у „Црној руци“ незадовољни су са садашњом политиком, они с 
ги поверљиви извештај гласи:</p> <p>»У „Црној руци“ има и официра и грађана.{S} Од официра су г 
 у комитскоме оделу.{S} Један од њих са црном брадом рече старосрбијанским нагласком:</p> <p>—  
 Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, криглу пива, з 
слило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за опасну, те јој и не д 
ма, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је добијала поверљиве извешт 
е лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а друга у лепој,  
</p> <p>Међу тим пандурима био је један црномањасти, који је брзо говорио и подоста се правио в 
а с тога осећала на пржено месо.</p> <p>Црномањасти пандур, који брзо говори и који се прави ва 
гледао био на то големо језеро дуж целе црноречке и семничке долине, би рекао био да се само ма 
на, она је продрла и прегазила језеро у црноречкој и семничкој долини, једно за другим освојила 
ланински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко сваке мере и од т 
тоји, а наперена је против радикала.{S} Црнорукаши су у вези са краљевићем Ђорђем, и они хоће д 
закључити на скоре трзавице у земљи.{S} Црнорукаши су огорчени и прете покољем.{S} Треба предуз 
ше (руке, прса и врат беху голи, обли и црнпурасто-бели), па је побегла у собу.</p> <p>— Немој  
 али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви су је пазили, 
на као Дара, али она је имала црне очи, црну косу и црнпурасто лице; била је лепа.</p> <p>Сви с 
, и познавала је све српске крајеве.{S} Црну Гору, Далмацију, Босну и Херцеговину и Хрватску пр 
вим средствима принуди, односно примора Црну Гору, да се ова покори закључцима мировне амбасадо 
 лађа, једне стране силе, која Србију и Црну Гору из дна душе мрзи.</p> <p>У оно доба новине и  
кеан, па поче плавити ону целу мрачну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пл 
акако, и код Ивана.{S} Ујутру сам попио црну каву у »Москви«, другу сам пио пред „Лондоном“, а  
у просто огорчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључц 
</p> <p>Кад нису могли лепим да приволу Црну Гору да повуче своје трупе под Скадром, тада велик 
убрзо се разведри, одбацивши од себе ту црну мисао, јер Срби у оваким тренутцима, показаше, да  
у којима се мајка велича, и написао бих црну књигу о српским матерама у бившој Војводини, које  
ерење у влади, већ је влада створила и „Црну руку“ и „Легију смрти“, јер јој је то ишло у рачун 
ар си и ти тако неписмен, да верујеш у „Црну руку“?</p> <p>Росић га погледа својим замућеним оч 
Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли,  
све је лепше, и на њему све пластичније црта све јаче топлина њезине душе.</p> <p>»Поздравила ј 
лим, зашто се смејете.{S} Па Жика добро црта.</p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке  
нагледала се познатих јој али замрсаних црта на бледом му лицу и, уз нежан израз молбе и благод 
аше да нађе ниједне од некадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и од 
p> <p>— И свршио га?</p> <p>— У главним цртама, и то онако, како одговара и схваћању наших круг 
овоме све уморнијем ходу и на разореним цртама његова лица.</p> <p>Па ипак... ипак...</p> <p>Ми 
м намерама према њој, и још дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене 
ш дуго јој је цртао несталност људску и цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, с 
 морала бити слика.</p> <p>— А ко би то цртао?</p> <p>— Па Жика.</p> <p>— Који Жика?</p> <p>— Ж 
и други погледи, стала је налазити нове црте на београдскоме женскињу.</p> <p>И, због свега тог 
ном женом ипак се могу разабрати главне црте те симпатичне слике.</p> <p>„Могу ти, пре свега ре 
на југу на морскоме обзорју појавише се црте импозантне „Хамидије“.{S} У пристаништу је настала 
им би се надвила да му бар једну једину црту на лицу уочи.</p> <pb n="334" /> <p>У другој соби, 
дребад, и сејао је ротквице.</p> <p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне  
уте сељачке кучке из околине Ваљева.{S} Цуле је љут и добар, љут је на странце и непознате, а н 
једном мајора погледи (тај дивљи опасни Цуле!) колико има само душе и разумевања у томе погледу 
p>Пса Цула је необично волео, а тај пас Цуле потиче од једне љуте сељачке кучке из околине Ваље 
сву ноћ, дај притискуј пушку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А  
>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p 
ричању, уз напомену, да то вече дође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују 
вршила наређење докторово.{S} Попила је чај, присмачући уз њега слатку гурабију; мало доцније у 
јте, немојте устајати — рече. — Попијте чај и онда лезите у постељу.{S} А ја и професор, хоћу р 
дрхтавица прође, да му даду добар, врео чај.{S} То ће га — рече — боље прогријати.{S} А <pb n=" 
било Јованци и рече јој, да попије врео чај а доцније, ако јој се прохте, да се заложи с каквим 
 вече је дошао Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том с 
ред.</p> <p>Услед задржавања по селима, чак трећега дана стигосмо пред Феризовић.{S} Могло је б 
азије, па ударио Књаз-Милошевом улицом, чак до Мокролушке.{S} А прегазио је и Врачар, Тркалиште 
дно, но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који про 
ај, па и други дан остала у постељи.{S} Чак тамо пред вече другога дана устала је, само тек да  
S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је то говорио, Лазаре 
оре, он је само тако милостива срца, да чак и таквима прашта.</p> <p>Ово су све нагађања.{S} А  
есвисла од туге за слободом.{S} А можда чак и то може бити, да се покајао за сва, <pb n="661" / 
ише та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичили а посебно Паши 
ногорску царинарницу и друге зграде, па чак и на болницу црвенога крста.</p> <p>Због велике даљ 
>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити ог 
ниверзитетлије, трговачки помоћници, па чак и старије гимназисте и глумци...</p> <p>— Зато ли ј 
 тако исто у оружју, муницији, храни па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армиј 
рда око Једрена и дрхтала сва атмосфера чак до Мустафа-Паше.</p> <p>На све стране, лево од Јуч- 
, виђала се на више места.{S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опе 
сао никако није давала мира.{S} Ишла је чак тако далеко, да је посумњала у неке млађе чланове у 
што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и на хладног и промишљег моћног енглеског п 
реображај је био потребан, да се продре чак на Адрију.</p> <p>Народ је анексију сматрао за ново 
зио је и Врачар, Тркалиште, и пустио се чак до Дорћола.{S} Видела га је и Кара-Бурма и Кале-Мег 
етли букови.{S} Неки од њих су допирали чак до половине.{S} На тој страни простор око Једрена к 
>— Откуда си ти, драга?</p> <p>— Ја сам чак с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића 
едан што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнемо браћи Црногорцима.</p> <p>— В 
ведочио онде, где их Срби обилно помажу чак и оним средствима и жртвама, које уговором нису ни  
казна.{S} А у много случајева, следи му чак пропаст и уништење.</p> </div> <pb n="541" /> <div  
је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, пазећи да 
х, са којима се стално дописује (има их чак из Прага) и које на њега наде полажу.</p> <p>Николи 
 стране, али све то беше узалуд.</p> <p>Чак и госпођа Стојанка је писала мајору Жарку, своме ве 
а штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали ча 
едају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се 
њему подеране и крвљу умрљане бачванске чакшире, а од струка горе, комитско сукно.{S} И ни једа 
о зна, можда ју је гризла савест, па је чамећи у затвору пресвисла од туге за слободом.{S} А мо 
ође у Варош, у ону Содому и Гомору, где чами и где му се живот трује, стрина-Неранџа му да лепч 
ир са руку наше браће, која су вековима чамила у сужањству.{S} Сада је настала мена.{S} Наша се 
им и данас, па можда и за увек би Србин чамио у ропству турском.</p> <p>Но данас пак, у двадесе 
ским гестом прекинуће се дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене н 
вај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав  
 у Београд, али је из Париза поручивала чарапе, мидере и жипоне.</p> <p>— Та то је она са велик 
 смрти.</p> <p>Јован је посматрао бујну чардаклију и мило му беше гледајући, како је лишће свеж 
ма разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>—  
ек-тек на појединим позицијама незнатна чаркања, без већих успеха, прекидаху ту мртву тишину.</ 
 глађу на предају.</p> <p>За ово време, чаркање је било, али веће и значајније битке, није било 
Коју желите?</p> <p>— Певај ону „<title>Чарна горо пуна ти си хлада.</title>“</p> <p>Пера поче: 
t="graphic" /> <!-- Пера поче да пева: „Чарна горо...“ --> <pb n="102" /> <div type="chapter" x 
tle>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце моје још пун 
о беше одиста — настави поручник — неки чаролијски, не, него божанствени ватромет са хиљадама х 
стену најстаријег брата Ђоке, трговца у чаршији!</p> <p>Како ли је са Мицом дивно бостон играо, 
рје, журећи се својој кули кроз варошку чаршију је пролазио.</p> <p>Хаџи Томина је прича Стојан 
час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђењу, ко 
{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњи равнодушно и иро 
 се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла  
поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена ст 
ци наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео дан и целу н 
 само оних тајних удружења о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједиње 
кадашњих лепих црта.</p> <p>Рањеник се, час по, стаде јаче трзати и одједном се подиже са узгла 
звештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабош 
гова.{S} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради мо 
т, са стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допи 
има.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, по бојевима, 
аш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад двојицу гд 
ије Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела свет 
} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове.</p> <p>Си 
е са болничарима.{S} Лице му се, успут, час намршти, час растужи, а мисли му блуђаху по Косову, 
p> <p>»11. марта саопштено је да ће у 1 час по подне на свима секторима око опсађене тврђаве от 
хом.</p> <p>Прошло је подне.</p> <p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, те 
и нешто страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих р 
о којима се, час под именом „Црна рука“ час опет под именом „Уједињење или смрт“ говоркало, то  
новато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа, бела светлост, праћена страховитом грмљав 
си Катарина, а по том <pb n="615" /> за час отрча у салон и након врло кратке паузе поврати се, 
јска борба на нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали оп 
зненада засвираше Битољку, а маса се за час ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде  
S} Бивала је чак и у суецком каналу, па час у Јегејском мору, па опет пред Дарданелима, а најпо 
ох, хајде да вас пробудим.{S} Девети је час, а посао је.{S} Па као велим, хајде да....</p> <p>И 
аз, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да се потенцира пред лицем Турске вредн 
, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“ 
х болова.{S} Наизменце призивао к’ себи час матер, час оца да му помогну, да му олакшају болове 
) наше војске.{S} Откинићу, дакле, који час од одмора, да тој жељи твојој удовољим.</p> <p>То в 
овани, и слутили су, да ће се кроз који час можда одиграти, један велики чин, који обично после 
је и српској војсци добро дошао по који час одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су посл 
чкој станици.{S} Из дуга времена, сваки час је вадио буђелар из прслука, измотавао из њега онај 
који му је, због тешке дрхтавице, сваки час ваљало намештати.</p> <p>Јелкић се забезекну, кад з 
попине куће.{S} Стрина-Неранџа је сваки час извиривала, враћа ли се већ?{S} Извиривала је богме 
ати и у саму масу народну, кад се сваки час код вас јављају таке појаве, из којих се види, да с 
.{S} Пишем ти ове редове, а овамо сваки час ослушкујем — кад ће затрубити труба српских батаљон 
тли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших г 
 на јаребице.</p> <p>Арнаути се за тили час збунише и ударише побочке куд који.{S} И сваки је м 
ља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час спремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убр 
на Прибићевића има да заузме у одређени час положај код Могиле, који је био у турским рукама.{S 
задржати од њене дужности.{S} У извесни час, стојао је на рогљу према болници, заклањајући глав 
ане, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови.{S} Неки од њих су допирали чак  
 госпоству код Куманова куцнуо последњи час.{S} Српски војник не познаје страха од смрти.{S} Он 
друге стране Качаничкога кланца у добри час долетела, да се браћи на невољи нађе.{S} Заобишла н 
 Жарко и Стојанка једва могаху ухватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна друг 
а.{S} Али наш Бачван, као јаре, поскочи час десно, час лево, и у трен ока видиш сад једног, сад 
итим да вам јавим радосну вест.{S} Овај час сам сазнала да је Ната у Београду и да се налази у  
р тишијим, готово тужним гласом. — Овај час сам добио ордре да сместа пођем у Куманово, где ћу  
открије ту своју жељу, коју она, у овај час, није могла да наслути.</p> <p>Жарко ју обвије с де 
е патње.{S} И кад већ осећаху да ни тај час није далеко, — онда им стиже Стојанкино писмо.</p>  
иње <pb n="293" /> поодлазиле, за један час, домовима својим да обедују, и када је она остала с 
и ко је то она, непозната, коју је мало час споменуо.</p> <p>То је покушавала, али на свако њез 
ића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па ми са неким пре 
Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а 
} Он се задубио у своје мисли и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја 
 страшно али и величанствено.{S} Час по час Турци нам слаше електричну светлост својих рефлекто 
а тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и помислио — „Очи, моје очи!“</p> <p 
прилику не може дочекати и да је куцнуо час, када ће привести своје планове и замисао у дело.{S 
ћи своје примедбе.{S} Играчи се свађају час са партерима, час опет са кибицерима, а ови последњ 
чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, сипајући више наших глава гранате  
 затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу о 
оузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Тако је трајало цео 
и су у наше руке у зору 12. марта око 4 часа.{S} Тек два три сата доцније, Бугари су освојили п 
пад је почео у 3 сата ујутру, а већ у 4 часа пали су предњи положаји у наше руке.{S} Тог је тре 
е положаје, и пушкарање је текло до два часа после подне, без икакве промене у ситуацији.</p> < 
 пркосио.{S} Тек је трећега дана, у два часа после подне, после очајне борбе, пала Сјеница у ср 
днику Александру.{S} Истога дана, у два часа после подне, ушао је престолонаследник, на челу је 
 срца Вам хвала на пажњи, коју ми овога часа изволесте указати а уједно Вас молим, да све оно,  
 не би могло бити.{S} Мени може свакога часа доћи заповед да марширам даље са својом трупом.{S} 
ату и деверу, који беху спремни свакога часа и они се у недељу рано искупише код Стојанке.</p>  
е боље осећала како јој оданост свакога часа порашћује према Стојанци, тој оличеној доброти и п 
мена у тој служби.</p> <p>После једнога часа, кофер је био донет у полицију.</p> <p>Радојковић  
а, Владимира Алексића, кога пре једнога часа испратисмо до вечне му куће.{S} Познајући га још и 
ок се ти возови, који немају утврђенога часа за полазак, са рањеницима и заробљеницима не среде 
е повукле, била је утучена.{S} Од онога часа када је прочитала, па све за неколико дана била је 
било ново крштење Јованчино.{S} Од тога часа, она је постала посестрима свима српским четницима 
. „Боже помози!“ рекох ја.{S} И од тога часа стадоше ми јави гудити у ушима гусле Моје слепца,  
 своју једину жељу, за коју је, до тога часа, само његово срце знало.</p> <p>Он приступи ведрим 
S} А нисам ни провео с њим више од пола часа.{S} Ја сам, до душе, желео да останем дуже у његов 
а ћутали збуњено.</p> <p>Тек после пола часа почеле су и њихове батерије између форова да отвар 
 летимично прегледам.</p> <p>После пола часа, тај сиђе доле, наручи каву, и он такође узе новин 
лану то беше непотребно, јер након пола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, по 
терет оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{ 
отпуно здрава.{S} Готова сам да се овог часа кренем на пут.{S} Осећам да бих и пешице могла до  
и ноћу сам под пуном опремом.{S} Сваког часа очекујем наредбу команде за даље наступање.{S} До  
ине у којима је прочитала, да се сваког часа очекује општи јуриш и пад Скадра.</p> </div> <pb n 
е опасно друмом, могли би смо се сваког часа сукобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас  
том пушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим 
о времена па сад још и ми да јој сваког часа досађујемо.</p> <p>На ове се речи стрина-Неранџа у 
а турској граници стижаху, скоро сваког часа, брзојавни извештаји о дичним победама и непрекидн 
у ја њега осветити.</p> <p>Након једног часа, Јованка је, у комитском оделу, с пушком у руци, и 
је било.</p> <p>Веома ми је жао од оног часа када прочитах да Катарина не стоји са здрављем нај 
гонетне привржености која се у Мици, од часа првога састанка њихова, према Софији појавила?</p> 
ко оружје при освети Косова!“</p> <p>Од часа ове објаве, Жарко и Стојанка једва могаху ухватити 
беркнежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога 
 писмо свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење 
> <p>— Не могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломи 
у овога пута, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред 
p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Осећа умо 
Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете 
т у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегла да се 
тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је воз стао, 
ипремио. </p> <pb n="553" /> <p>Око три часа, у даљини петли запојаше, јутарњу песму будилника. 
p> <p>— Сад је пола дванаест.{S} Пре по часа је завршена у краљевом двору најзначајнија седница 
ице су већ испресецане.</p> <p>У 2 и по часа по подне телеграфски извештај ђенерала Вукотића кр 
 да на свима секторима тачно у два и по часа по поноћи почне најжешћа артиљеријска ватра, која  
а госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-П 
жила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор и жагор 
копча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није се дуг 
руци Јованчиној.</p> <p>Око постеље, за часак два, сви стајаху као оловом заливени.{S} Први се  
и.{S} Где је долазило да смо морали, за часак, заклонити се за стење или за другу какву згоду,  
ечце сличне овој изјави.{S} Стога је за часак и збунила се, али се ипак убрзо прибрала и стала  
ако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.</p> <p>У том  
 слични усклици присутних, прекинуше за часак говор мајора Борисављевића, а лица им беху ужарен 
себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, према њој.< 
 становиште према влади у коју ја ни за часак не сумњам, да није верно и искрено послужила и сл 
 искусни дипломата, Пашић се није ни за часак поколебао.{S} И у тако тешком и мучном политичком 
 што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо 
 Нигде никога с ким би се могла за који часак позабавити.{S} Све ти је то отишло у војску.{S} М 
вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="443" /> <p>Јов 
б!</p> <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити  
о свога вереника, Стојанка није ни часа часила, већ му је одмах одговорила, да оно мишљење, кој 
а, нисам преварио.</p> <p>Ни часа нисам часио, извучем сабљу и командујем:{S} Напред!...</p> <p 
ежевић у себи. — Нећу више овде ни часа часити.{S} Идем још сутра тамо.</p> <p>После овога, ост 
.{S} Знао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славиј 
<p>Истина и у њиховим редовима се нашло часних људи, који признаше Србима и уписаше у заслугу С 
ри као из једнога грла.</p> <p>Изабрани часници, после једногласног избора заузеше своја места. 
Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, господо ча-а-ас-ници...{S} Јоој!</p> <p 
.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој, господо часници...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хт 
 дивља животиња кукаше: „Јооој, господо часници“...</p> <p>Његове су се очи помутиле на догледу 
 узео на испит.</p> <p>— Реците ми ваше часно име.</p> <p>— Ја сам Вељко Орловић из М. у Угарск 
з већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Часну Вам реч дајем — рече Јованка — само причајте.</p> 
 што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз већ наведене услове причаћу.</p> <p>— Час 
>— Причаћу — рече Николић — ако ми дате часну реч, да се нећете узрујавати и да ћете настојати  
ве под онај свети барјак слободе, дајем часну реч, да нема онога, који ће ме спречити да не буд 
лост својих рефлектора.</p> <p>Док у 11 часова не отпоче прва пешадијска борба на нашем сектору 
полако да празни.</p> <p>Око пола седам часова у кафани беше свега њих неколицина за једним сто 
ранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка се на брзу руку спреми, јер воз 
х прилога испразнила се тек после седам часова увече.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од 
каву.{S} У хотелу се позабавио до седам часова.{S} Тада се поврати и затече Јованку, која је сп 
члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели су се купити све један по један члан удр 
и не устане.{S} Могло је бити око седам часова ујутру.</p> <pb n="650" /> <p>Да би прекратио вр 
не спутава и не пречи.</p> <p>Око седам часова у вече, Јованка и Милан се опростише од присутни 
чно у осам сахати.</p> <p>Око пола осам часова сви беху на перону станице, очекујући долазак во 
нџа стигоше у Београд тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, 
гађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Јованком, која му и ово 
анчину кућу, могло је бити већ око осам часова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним зав 
жао Натин вереник Пера.</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болни 
дојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили сви који су позвани осим Радојк 
хитан посао гони на то.</p> <p>Око осам часова у вече собе беху осветљене двоструком светлошћу, 
ва, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време окретао, као да је нешто т 
рас, Миле; вечерас.</p> <p>Увече у осам часова је звижднуо воз и кренуо се пут ослобођених српс 
ујући долазак воза.</p> <p>Тачно у осам часова и пет минута, писак лакомотиве у даљини објави д 
 капетан Радаковић.</p> <p>Тачно у осам часова, у заказано време, стиже и последњи члан, који ј 
ла на железничку станицу.</p> <p>У осам часова у вече воз се крену на југ, пут новоослобођених  
у, који је висио о зиду избило је девет часова.</p> <p>— Госпођице, — рече Оберкнежевић узимају 
би спавао, да га нека лупњава око девет часова није пробудила.</p> <p>Он скочи и подиже крај од 
теник обави обред венчања, те око девет часова већ беху се вратили кући, камо су их чекале зван 
ељима.</p> <p>А већ сутра дан око девет часова пре подне, неко од друштва његова, видео га је,  
о, а кад јој је доктор Јелкић око девет часова дошао у поход, затекао ју је већ на ногама, спре 
вратку с гробља купио.</p> <p>Око девет часова се Јованка пробудила.{S} На брзу руку се умила и 
а на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо се обукла, лампу угасила и журним к 
ињиша.</p> <p>Још тога дана је, у девет часова увече, предведен Вељко Орловић полицији.{S} Радо 
p> <p>Сказаљка се помицаше ближе на пет часова а Катарина биваше све нестрпељивија и нервознија 
p>Када је дошао кући, могло је бити пет часова.{S} Онако уморан, а поред тога беше неиспаван и  
а пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из К. креће за Београд.{S 
 биваше све већа.</p> <p>Око пола десет часова музика престаде, а музиканти са својим инструмен 
> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет часова пре подне, таман се Стојанка спремала да оде до  
кова.</p> <p>На дан 4. октобра, у десет часова увече, отправио је мајор Жарко и последњу чету,  
уку се умила и обукла.{S} И већ у десет часова, она и Милан беху на гробљу, камо су отишли да п 
аја били вредни те смо још око дванаест часова обавили тај свакодневни облигатни посао.</p> <p> 
 Скопљу налазим, и тек сад, у једанаест часова ноћу, стигох да ти се одовуд јавим.</p> <p>Желел 
цима може се видети.</p> <p>У једанаест часова беху се венчали и кад сватови излазише из цркве, 
, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар, један 
ремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвавији бо 
ла...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и сишао 
тадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодложиво 
. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очекивало. 
 док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата пред 
омислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предраговићка п 
ртикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да празни.< 
ј је преживела доста златних а и горких часова, не може напустити.{S} Нарочито је при томе нагл 
 у срећи и задовољству.</p> <p>Многе је часове провела у тузи и сети оплакујући судбину њихову  
и.</p> <pb n="532" /> <p>Ујутру око пет часове звонце на капији зазвони.</p> <p>Анђа је већ бил 
вник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n="557"  
 и јунак.</p> <p>Но, бивали су и такови часови, и таково расположење душевно код Јованке, када  
исаћем столу, да се снажим, кад ме нађу часови обамирања...</p> <p>»Своју Катарину срдачно позд 
кићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те жеље, она одговори у 
p>Одједном се Јованка трже и погледа на часовник, на коме беше скоро девет часова.</p> <p>Брзо  
 млади артиљериски мајор, погледавши на часовник.{S} Само полако, не бери бриге; све ће добро б 
тао од онога новинара, није погледао на часовник, да се увери је ли време посети.{S} Правце је  
 ето отишла странпутицом.</p> <p>Извади часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S}  
ово питање Анђа погледа на велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек 
пуштајући се на наслоњачу, погледи свој часовник и онда отвори казивање.</p> <p>— Сад је пола д 
а Јованком о разним догађајима а кад на часовнику искуца осам часова, диже се и опрости се са Ј 
 и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанка прекиде жагор и разгов 
>Мрак се све више спуштао а сказаљке на часовнику стојаху у вертикалном правцу, дакле показивах 
зе сво] зимски капут и обуче.</p> <p>На часовнику, који је висио о зиду избило је девет часова. 
е наручила тачно за пола пет.</p> <p>На часовнику кад искуца пола пет а фијакер не дође, Катари 
оја си као права Српкиња и јунакиња, за част и славу отаџбине своје летела у кишу куршума непри 
 на олтар и жртвеник отаџбине своје, за част и понос рода свога, за славу и дику своје миле и д 
вовања, готови умрети <pb n="595" /> за част и славу дичне им и ако малене Црне Горе.</p> <p>За 
 јунака.{S} Прави јунаци више стрепе за част своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачу 
них, који се на крвавом ограшју боре за част и слободу напаћенога народа српског.</p> <pb n="36 
онос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и слободу наше угњетене браће!..</p> 
еома пријатно утицало, и сматрали су за част, да могу овакову девојку имати у својој средини, б 
{S} На понос и дику српског народа а на част и славу српског оружја српска је храбра војска прв 
 што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} А уз ове разлоге још један много јачи  
ети крајњу жртву, да заштите интересе и част Црне Горе.</p> <p>Око подне је створен закључак, н 
 личности, јер им пред очима беше циљ и част своје отаџбине, као и ослобођење потиштене браће с 
ознајете људе, којима образ, карактер и част једне племените девојке не вреди ни колико црно ис 
деће:{S} Право је и света нам дужност и част српских официра налаже, да устајањем одамо пошту о 
и драговољно дали свој живот за славу и част своје отаџбине и слободу своје угњетене браће.{S}  
ј.{S} Азис-беј ми је причао, да је имао част бити представљен краљу Петру и његовој породици.{S 
а се да ми је милија Жаркова глава него част моје отаџбине и ослобођење засужњене браће моје?.. 
 и стрина-Неранџа пристала, да свадбену част нареде у гостионици.{S} С тиме је био договор <pb  
еси, вели, доста новца, па ћеш свадбену част наредити у којој гостионици.{S} Тако раде, вели, и 
јору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под зашт 
"31" /> <p>Белимарковић је био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је пош 
а (господа из вароши долазе код газда и часте се, и, за тим, хвале богатство нашега села), а ја 
ишљеним негодовањем и жестином увређене части, поче он да креше:</p> <p>— Господине, томе се ко 
лтурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А у оном „териториуму  
ски зликовци уђу ти у кућу, мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти оста 
а!{S} Зар ти не знаш, колико је Здравко частољубив.</p> <p>Сокици умало не ударише сузе.</p> <p 
 искушења, ти си задрхтало.{S} У том си часу осетило, да је крв Жаркова твоја крв; да је живот  
њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари умировљени потпуковник спремаше већ  
ј!.. — Завапи Јованка. — И на последњем часу мислио је о мени!...</p> <p>Неко време је после ов 
 је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу готово молећивим гласом.< 
едао Ваш брат, када је био на последњем часу, замоливши ме, ако останем у животу, да Вас потраж 
 Вашем, већ покојном брату на последњем часу задао...</p> <p>— Дужност, обећање!.. — ове две ре 
ВЕДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>На последњем часу</head> <p>Када је оно јутро фијакер довезао оболел 
дварда Греја, да ће сви ови у последњем часу одустати од своје намере и да ће узевши у обзир ог 
 које му баш није најбоље падало у овом часу, хладнокрвно и без једне речи диже се од стола и с 
 и родољубље и нетрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и о 
еру нежне груди.{S} Али, у том отсудном часу плану, двапут узастопце, револвер Алексићев и, оба 
а је живот његов твој живот.{S} И у том часу сазнало, да — љубиш Жарка.{S} А ја сам те, срце, в 
сам га од једнога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне л 
с ускомеша а из ње се изви коло, које у часу постаде велико преко целе улице.</p> <p>За мало па 
ку на груди и цупкај с њом, да ме у злу часу не изневери.</p> <p>— А јест, вере ми, оштра студе 
анде, јер су Бугари сву своју војску са Чаталџе и Булаира повукли и истурили на своју западну с 
.{S} У некима су излозима биле изложене чауре брзометних и брдских топовских метака, који су пр 
 није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стрица окружнога начелника.{S} Пра 
села и складна песма, здрав смех и звек чаша.{S} Официри пионирског полубатаљона који су одређе 
извади боцу вина из ормана, наслужи две чаше, а кад испише рече:</p> <p>— Ама, дед, болан ћато, 
лења, једва се диже иза келнераја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — у 
да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпише мало и комита продужи.</p> <p>...{S} Сећат 
 опет лењо подиже иза келнераја, покупи чаше да их наточи.</p> <p>Кад су донете пуне чаше, отпи 
еди Предраговић.</p> <p>Кафеџија покупи чаше, а ове замену са пуним криглама.</p> <p>— Дакле ов 
но убијство.</p> <p>Оберкнежевић нали у чаше минералне воде и рече:</p> <p>— Идите Гњаваторе!</ 
>Воја отвори флаше, Мица наслужи пиво у чаше, а Пантата рече:</p> <p>— Хајде соколови моји.{S}  
аћеш ти то мени онако после вечере, при чаши вина.{S} А бар ће и мати слушати.</p> <p>Кад споме 
на усталасана.</p> <p>Била је то бура у чаши воде, али криза велика и тешка.</p> <p>Кад је био  
>Најзад, устане поручник Стеванчевић са чашом у руци:</p> <p>„Браћо и сестре!{S} Не могу да про 
е а кроз њих уђе Предраговићка са пуном чашом воде.</p> <p>— Ево, сине, ево!...{S} Потом му под 
 <p>Напослетку устаде пуковник па ће, с чашом у руци:</p> <p>„Браћо и војни другови!{S} Не могу 
 без престанка.{S} И ко није свраћао на чашу пива и једно ђувече, ко је истрајао до свога огњиш 
мперамента отпеване песме, устаде, диже чашу и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем  
pb n="240" /> <p>Онда Оберкнежевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, бра 
екнут патриотским жаром устаде и подиже чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље на 
 по лицу пријатна ведрина.{S} Он подиже чашу па се куцну са домаћицом и смешкајући се задовољно 
вић тихо, на прстима, оде до стола, узе чашу и напоји сина, који тек једва с прста ако је отпио 
!...{S} Потом му подиже главу и пренесе чашу с водом устима, коју Ранко дрхћући прихвати и до д 
да га ватра гуши.{S} Рекавши то, остави чашу на столицу, дубоко и горко се заплака...</p> <p>—  
рковић га погледа мало изненађено, испи чашу киселе воде (он не пије алкохолна пића) и рече:</p 
либар.{S} Лазаревић узе два пут, и испи чашу воде.</p> <p>„Па ипак“ настави Марта разговор „нис 
отворено.</p> <p>Господар Гњаватор испи чашу, поглади бркове и рече:</p> <p>— Молим вас, то тре 
нам, да га волите.</p> <p>Гњаватор испи чашу и рече:</p> <p>— Та ја тек понекад пијем вина.{S}  
тпуковниче и врла госпођо!</p> <p>Дижем чашу у здравље и срећу Вашу.{S} На Вашем брачном путу н 
ропустити ову лепу прилику, да подигнем чашу у здравље нашег одличнога друга, витешког мајора Ж 
пропустим ову прилику, а да не подигнем чашу у спокој душе нашега драгог и врлог покојника, Вла 
ваки из своје флаше, не наливајући га у чашу.{S} Са грлићима се куцали, а Пипица и Јарац увек с 
 ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе белегу (парче од Натине свилене хаљине 
 направи од њих куглице и спушташе их у чашу.</p> <p>Гледала их је, гледала, за тим се стаде ла 
 и рече:</p> <p>„Драга Катарина!{S} Ову чашу пијем у здравље твоје и у здравље твојих мени мили 
е чашу:</p> <p>— Браћо!...{S} Дижем ову чашу у здравље наше браће, који су у животу, а у спомен 
амујем, него да морам да испијем такову чашу жучи живота.{S} То би за мене било грозно.{S} Зар  
 је зујало у ушима.</p> <p>Испише другу чашу.</p> <p>— Добро вино, рече Пера.</p> <p>— Прилично 
енит и у стању је да попије многу горку чашу која му је пружена од онога, коме је он дошао да п 
а извадити:</p> <p>— Е, кад је Гордијев чвор, ја ћу га разрешити, баш као оно Александар Велики 
а неће погодити — то је за вас Гордијев чвор...</p> <p>— И ово друго је из Београда...</p> <p>— 
 био је жив и нервозан, почео је полако чврснути, али му је у срцу, уза све то, кувао велики бо 
Стојанка знајући, да је Јованка девојка чврста карактера и да има оно своје ја и да се не да на 
тално зажарена, а тела врло лепа и врло чврста.{S} Дошла је и рекла је, да хоће.....</p> <p>То  
ија која је на први поглед давала слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и  
тву тих осветника и да, пуно поуздања у чврсте мишице њихове, збацује са себе тужну црнину и уз 
њима охладне.{S} Од жена највише зависи чврстина, постојана и трајна љубав брачнога пара.{S} И  
} Из тога закључујем, да верујеш у моју чврстину, у мој идеал.{S} Па ма да сам се здрвенила и с 
ве и замисао у дело.{S} Са том намером, чврсто одлучен, да јој отворено изнесе и дошао је овога 
оја је и писменим уговором обавезна, да чврсто стоји уз нас, а поред овога, ми смо је задужили, 
м...</p> <p>— Па да идем?</p> <p>„Он ме чврсто ухвати за раме и рече:</p> <p>— Седи!</p> <p>„Он 
ише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} Они утврдише, „да је смрт наступила 
ој покаже писмо.{S} А овога пута се био чврсто одлучио, да јој каже своју намеру, своју жељу ко 
ог и да је искреност савеза још увек на чврстој основи.</p> <p>Када су представници великих сил 
 рече:</p> <p>— Бре, ћато, а имаш ли ти чврсту кичму?</p> <p>— А зашто да немам, одговори Пера. 
 је нарочито омиљен због лепога појања, чега се ради његово село са њим поносило.</p> <p>Његово 
 неколико дана, због недовршене спреме, чега ли, у Бугарској.</p> <p>Турци се нису освртали на  
оли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И ка 
 и тачке тајног савезничког уговора, на чега се Србија пре рата била обавезала.</p> <p>Нагласио 
драгоценом проливеном крвљу стекли и на чега, по цену огромних жртава полажемо право.</p> <p>Ен 
ротест.“</p> <p>„Против кога?{S} Против чега?“</p> <p>„Против београдског друштва.“</p> <p>Лаза 
и.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугарски и турски делегати, силе Тр 
ао жив, али је рањен у десну ногу, због чега ми није хтео ни да се јавља.{S} Мој вереник је кра 
вести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њих двоје, па уједно, да  
а потреба београдска узбуђење било због чега.</p> <p>Новине су опширно описале, како је Иванов  
 глас беше из дна душе потрешена, услед чега је и оболела, јер погибија ове двојице, опоменула  
S} Но, он их је приметио и пуцао, услед чега су се повукли у своје пређашње позиције.</p> <p>Јо 
ли, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испаштали.</p> <p>Све ово, што са 
 свој, храбрише их да се не плаше ни од чега, да ће им добро бити под негом милосрдних Српкиња. 
ађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске г 
и страх напао.{S} А не би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p>  
ринске љубави, не дајући детету да буде чега жељан у болести.</p> <p>При оваком размишљању Пред 
о што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог 
евић, да ли Вам долази?...{S} И у опште чега имате новог, уверен сам да ће те ми јавити.</p> <p 
смо, било је писано у блажијем тону, из чега се могло закључити, да би госпођа а уз неке измене 
е, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бојати.{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чул 
уснама радостан осмејак, пун љупкости и чедна пријатељства.</p> <p>Миле допуни своју исповед:</ 
е кћерка Олга (тек јој је десет година) чедо њихове љубави, и у колико је мајорица више воли, у 
ема Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојанка, чедо моје: бих ли ја могао говорити са доктором?</p> <p 
а изненађено.</p> <p>— Већ недељу дана, чедо моје...</p> <p>Стрина Неранџа поче горко плакати.< 
— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да нам поштено каже, али смо ви 
ава? зачуди се Стојанка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је о 
меким, својим топлим гласом:</p> <p>„Е, чедо моје, а да ко ће, ако ја нећу.{S} Сиромах мој Свет 
гала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, 
а тим, послужи слатким.</p> <p>— То је, чедо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!< 
 Стојанка уозбиљивши се.</p> <p>— Није, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Нера 
/p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера превари 
анџа, морамо сви повиновати.{S} Све се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> < 
та Стојанка.</p> <p>— Поздравили су те, чедо моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради мој 
ошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто посукнула.{S}  
ник сасма нежним гласом:</p> <p>— Ходи, чедо моје, ходи да се обрадујеш.{S} Немаш се ти чега бо 
у!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где се лута по свету!</p> 
ће ли јој унети вечеру?</p> <p>— Немој, чедо моје — рече јој Јованка тужним гласом. — Вечерај т 
опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо моје, поново нож у срце забадати.{S} Та ти си сва  
 ми, стрина-Неранџа!</p> <p>— Зато сам, чедо моје, и дошла к теби.{S} А коме <pb n="15" /> ћу у 
.{S} Натице...</p> <p>— Па да ти кажем, чедо, настави стрина-Неранџа искрено и поверљиво, немој 
p> <p>— Устанем, рано, ујутру, устанем, чедо, одем у <pb n="17" /><gap unit="graphic" /><!-- „V 
/> ћу у Београд, ако теби нећу.{S} Јао, чедо моје, није добро, није добро...</p> <p>Стојанка јо 
ти, као да је Ната умрла.</p> <p>— Јао, чедо, моје, мајка те твоја више никада видити неће!{S}  
е болесна? запита брижно.</p> <p>— Јао, чедо моје, нема је...</p> <p>— Нема је! рече Стојанка и 
те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си данас, Нато, 
да до гроба кука за тобом.</p> <p>Нато, чедо моје, врати се мајци и оцу своме, или нам бар, как 
 она неће, па неће.{S} Питам је: „Нато, чедо моје, па зашто нећеш?{S} Видиш, то су људи уредни  
} Обоје кликнуше у један глас; — „Нато, чедо моје!{S} Само кад си жива!“</p> <p>Други је дан ст 
као са кћери рођеном.</p> <p>— Ти знаш, чедо моје, настави стрина-Неранџа, да смо је требали уд 
зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није 
коме прво да полети у загрљај.</p> <p>— Чедо моје лепо!.. — узвикну стрина-Неранџа полетивши јо 
анџа је пољуби у образ и рече:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и  
 све можеш.{S} А да ли ти је дома твоје чедо, твоја лепа Спасенија?</p> <p>И онда комите потанк 
ивали... нико ништа не зна... нико моје чедо ни видио није... нигде је нема... моје Нате нигде  
 је ружа свенула, опала, и лишће јој се чедо моје, почело сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, 
 и кроз сузе прошапта:</p> <p>— Не мрзи чедо моје, не мрзи.</p> <p>Када су се примириле, стрина 
почну зрикати, другој ће се јавити живо чедо под појасом... гора жути... нација се узбуђује...  
инална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p>Кад се родила, била је мала као  
ревић, како ти се допада то лепо сеоско чедо?</p> <p>— Бога ми, лепа, одговори Радојловић, баш  
 ижљубила као мати своје давно невиђено чедо.{S} И онда је додала:</p> <p>— Не реци ми више „го 
та:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, јави се својој мајци.{S} Отац ти је све опро 
едо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да каже!{S} Таке топле, таке лепе музике ја  
иромашна Бајка, да ми само једном каже „чедо моје“.{S} Ах, како топло уме Бајка „чедо моје“ да  
 прасак... рука му одлети... девојка са чедом под појасом иде... иде... иде...“</p> </div> <pb  
а читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свог 
, јер свирку воли.{S} Таласају се обле, чежње пуне груди лепе женске расе београдске.</p> <p>За 
а нека песмица, љубавна пуна туге, пуна чежње.</p> <p>Око пет часова по подне, железница се из  
 Постојао је у мојој уобразиљи, у мојој чежњи за животом, у мојем девојаштву.</p> <p>„Па ипак о 
је много покољење од Косова до данас са чежњом очекивало.</p> <p>У војничким логорима, који су  
бити срећна у ономе, за ким је жудела и чезнула а кога је искрено волела.</p> <p>Бојала се и ст 
 слију две душе у једну, које тако дуго чезнуше једно без друго.</p> <!-- Готове су корице Леги 
ти у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно спреми за рат,  
ика, који седећи на оптуженичкој клупи, чека, да му се прочита пресуда.</p> <p>— Пардон!..{S} М 
еје Раши, који, закићен са сунцокретом, чека пред Москвом даму, која и не постоји!</p> <p>Сокиц 
ез тебе не враћам кући.{S} Он сад једва чека да опет види своју јединицу.{S} Немој нам, чедо мо 
</p> <p>»Поздравила је срдачно, и једва чека да те види и да те ижљуби.</p> <p>„И Лазаревић те  
л’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> <p>Он повуче жену у страну, д 
, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се још потенцирала.{S} Добро смишљ 
гле.{S} Поручено је, да се ћути и да се чека.{S} Мучна ситуација!</p> <p>— Мучна, бога ми, дода 
аревини.</p> <p>Све је спремно, само се чека она краљева реч: „Напред!“</p> <milestone unit="su 
леду свадбе све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике о 
 — рече онај први — не вреди да се више чека, јер време богами одмиче.</p> <p>— Па можемо — одг 
<quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote>  
злило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S} Па најпосле рекох, хајде да вас пробудим.{S} Д 
дожења је то!{S} Зар не видиш, он жељно чека, бар две-три речи да му одговориш, а након њих он  
но да се полети у бој.{S} И ипак се још чека.{S} Да, чека се, веле, да се и Бугарска потпуно сп 
</p> <p>Она још није била заљубљена!{S} Чекај само, доћи ће мајстор по своје!</p> <p>У осталом  
о.</p> <p>— Та ја к’о велим...</p> <p>— Чекај, ћато, да ти кажем.{S} Рекох ти, да је Србија зем 
" /> <p>„Трпи и надај се!{S} Надај се и чекај!{S} Бунтовничка млада неискварена душа југославен 
нска то Ти поручује.</p> <p>„Надај се и чекај!“</p> <p>Кад је Оберкнежевић то прочитао, почео ј 
штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми 
ини, али биће и њој једном до плача.{S} Чекајте само, док се — заљуби...</p> <p>„Ја још нисам б 
ту још нисмо били.</p> <p>— Стојте ту и чекајте ме — заврши мајор и пође са Туркињама на спрат. 
ах у себи, упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p>  
 по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> <p>Из једног вагона друге класе, опази Радо 
сећају кривцем.{S} Скрушена срца, обоје чекају само смрт, да их она избави из ове тешке патње.{ 
нокрвно држе на нишан спремљену пушку и чекају команду свога младог водника.</p> <p>Овде онде в 
и, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци замену.</p> <p>Док не буду опсед 
у свршио“.{S} Ја му рекох: „Па њега тек чекају крупни државни послови“.{S} Лазаревић одговори:  
ћности и о догађајима, који је у животу чекају.</p> </div> <pb n="787" /> <div type="chapter" x 
дњу снагу непријатеља.</p> <p>Одавде не чекајући позив, пожурише својој браћи Црногорцима у пом 
оних, којима је тај дар намењен.</p> <p>Чекајући да на њу дође ред, сељанка је радознало посмат 
ушком, стојала на граници и сваког часа чекала да јој краљ довикне: „Напред!“ Али се с тим покл 
 је седела као на жераинци.{S} Једва је чекала да види своју јединицу.{S} А овамо се опет устру 
еме била приправила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре. 
а је нетреминице гледала у очи мајору и чекала да изусти ту страховиту вест која га је тако ужа 
млада.</p> <p>Седила је тако, нешто као чекала и о нечим сасвим лагано размишљала.</p> <p>Стрин 
ни четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена вечера.</p> <p>То вече су после вечере 
своју непосредну задаћу.{S} Само је још чекала, с пушком у руци, не ће ли настати потреба да св 
ратила мајци, а комите за тим нису дуго чекале на пуцањ из Петријине кровињаре.</p> <p>Била је  
ва већ беху се вратили кући, камо су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви кој 
 могли интимно разговарати, те су једва чекали, да стигну на место опредељења.</p> <pb n="177"  
редише скадарски грађани, који су једва чекали да се опросте владавине Есад-пашине.</p> <p>Вели 
г савеза, за којим су Балканци вековима чекали и сневали.</p> <p>Тај правац и држање Пашић је п 
е на оглас пријавити, а на то нису дуго чекали.</p> <p>Сутра дан у подне (већ су сви били за ст 
ја и непомичних батаљона, који су мукло чекали, да крену у смрт...</p> <p>Огромни црни стубови  
 су знали, какво је печење, стрпљиво су чекали, док се пандур није добро набокао, а за тим су п 
ве већ било припремљено за општи јуриш, чекало се само на дати знак, па да се крене сва сила и  
а господин Радојковић вели, да се доста чекало и да би се осећао срећним, када би вашу међусобн 
о.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу дана, нека буде дупл 
, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да вам ниј 
ереника.{S} Делећи с вами радост, једва чекам да га загрлим а Вас поздравља</p> <p>Радојковић“. 
својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се већ нашао на 
p>— Јао, госпођице, ја спремила каву па чекам, чекам, а ви никако да устанете.{S} Помислим, да  
љом и нека дође и нека ме пограби ја је чекам.</p> <p>После подне па у вече све до поноћи, већа 
а где сте ви данас?...{S} Већ откад вас чекам! —</p> <p>— Ево нас, ево — одјави се пањимама и,  
с ниједног ништа не заболи.</p> <p>Сада чекамо српску војску па да пођемо с њом на југ, на Косо 
 и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, зар на 
подиже главу, када се воз, после дугога чекања, крену и вагони се тргоше један за другим.</p> < 
е дуги низ мука, чамотиње и безкорисног чекања.</p> <p>После саопштене наредбе војници су се ве 
о одмах и да уредимо.{S} Ако је било за чекање, доста се и чекало.{S} Па у име Бога за недељу д 
живот на београдској улици, не би ли му чекање лакше пало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али ч 
везницима притече у помоћ.</p> <p>У том чекању су многи и официри и војници добијали наизменце  
а прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест оно време, у којем  
пред кућом су биле таљиге, код врата је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који и 
се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, и 
p> <pb n="23" /> <p>Лазаревић није дуго чекао, него пође, а са намером да се Коларцу брзо врати 
вом заручнику.{S} Као да је само још то чекао, Алексић паде на Јованчину руку, протегну два-три 
оје, превијајући се тамо амо по соби. — Чекати!..{S} Та ја бих, да су ми крила, да полетим онам 
 је напоменула да ће и госпођа Стојанка чекати на ручак и да се она нарочито била спремила.</p> 
анка.</p> <p>— Овде ћемо јамачно подуже чекати.{S} По вреви и метежу са обе стране нашега воза, 
могу, сестро моја, не могу ни часа даље чекати! — крикну Јованка очајнички и узе ломити руке св 
лом сломе.{S} Па време је.{S} Не сме се чекати, због политичких прилика и трзавица у Европи, шт 
громним жртвама, а поред тога морало се чекати згодно време.{S} Са жртвама се увек и рачунало а 
еву, закити се са сунцокретом, ја ћу те чекати, ја те волим, и казаћу ти се, ко сам.</p> <p>Она 
ла и туге, кад бих морала још један дан чекати.</p> <p>— Немој, сејо, да очајаваш — уплете се с 
</p> <p>Како је био огладнео, није хтео чекати подне, већ се решио, да сврати било у крчму или  
ени у ратну службу.{S} Подуго се морало чекати док је момак нашао кола са неквом рагом, коју би 
> <p>— Хоћу, хоћу.</p> <p>— Ех, онда ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван —  
сам отсео у хотелу „Москви“.{S} Онде ћу чекати вашу поруку у погледу даљих корака.</p> <p>— Ваш 
Сви стојаху већ око постављене трпезе и чекаху да их домаћица понуди да седну.{S} Но, место ње, 
 n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту чекаху на ред, и заборавили на своје муке и болове, слу 
 руке, који сеђаше ту у близини такођер чекаше на ред.{S} И онда узе, причати болничарки и друг 
 и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше фијакер.{S} Стрина-Наранџи одлахну кад виде да н 
иса писмо (они су дотле брисали зној са чела), па им онда рече: „Најбољи коњаник нека носи ово  
е Радојковић, отирући зној марамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја с 
ј Оберкнежевић издигнувши обрве на сред чела, а по том се лако насмеши гледајући испитивалачки  
због удара тупим оруђем по левој страни чела“.</p> <p>Какво је то тупо оруђе? да ли је то био у 
а Ната.{S} Перина глава стегнута, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он за 
кође не пустише суза, јер се као правим челик Српкињама, то не пристоји.{S} Па и ти, селе, као  
="576" /> о којој сам много слушао, као челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Ср 
и је било тешко од оног силног гвожђа и челика.{S} И под овом убиственом ватром наши су се пеша 
лио је, као електрична струја, и њихова челична срца.{S} Да им не беше жао мутити ту дивну идил 
перације.{S} Операције, за које се иште челично срце, да им не подлегне.</p> <p>Софија је корач 
и у бунилу.{S} Понекад би се ухватио за чело и тмуро се намрштио, а уз то би болно застењао.</p 
појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо 
зио да се мајору Жарку навлачи облак на чело.{S} Лазаревић је знао, да Жарка ужасно пече то, шт 
 је Јованка уздахнула и подигла руку на чело, па затим отворила оне умиљате очи и погледала Сто 
ћу дубоко у очи.</p> <p>Лазаревић сабра чело и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разгов 
 рукопис Стојанчин.</p> <p>На мах му се чело разведри.</p> <p>Пажљиво је писмо отворио а још па 
p>— Их, утекла! рече Радојловић и скупи чело.{S} Па зар у Београд?{S} Зар је у Београд баш нашл 
и стиже пред врата од собе.{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Увер 
зе грунуше и овлажише, бледо, као восак чело Ранково.</p> <p>Ранко не отвараше очи, само је лак 
а њима толико рањених јунака.{S} Сваком чело главе стојала је по једна милосрдна болничарка, го 
 своју посестриму и, гладећи јој хладно чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешил 
ањеник уздахну, подиже руку на завијено чело и оловне трепавице му се размакоше.</p> <p>Софија  
загрли је и притиште јој врео пољубац у чело:</p> <p>— Мајко!..{S} Слатка моја мајко!..{S} Ја ћ 
> <p>— Тако, брате, — рече и поглади му чело. — Сад се одмарај мирно, док ти ја опет не дођем.{ 
смехом на лицу са мачем отетим у руци и челом обливеном крвљу.</p> <p>На противној страни грана 
весељавали кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арна 
. — А она друга, направи триста јада на Челопеку.{S} Причаћу вам доцније.</p> <p>Комита извади  
ле подне, ушао је престолонаследник, на челу једног пука, у стародревну престоницу цара Душана  
авио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до тога дана 
их догађаја на Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неумо 
 то време дође и једна група официра на челу са Миланом Николићем и капетаном Јовановићем.{S} А 
цама су пролазиле огромне масе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле  
дам, да меродавни фактори који стоје на челу Бугарске, неће се на те гласове обзирати, него ће  
е непромишљене и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености  
го се убрзо показло, да они, који се на челу струје истакоше, нису у стању организовати нови жи 
, у самоћи, кукати за њим, али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — па 
ве, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун невернички је опалио.</p> <p>Ка 
ремисмо се на полазак и, с капетаном на челу, убрзаним кораком пођосмо узбрдицом ка Вељој Глави 
јуначком лицу јавиле су се, нарочито на челу, лаке контуре жалости у души.</p> <p>Мало за тим д 
о цветови у невестином венцу.</p> <p>На челу ружичасте хартије стоји наштампано: „Поздрав из Ск 
 Очи му засузише.{S} По његовом великом челу котрљају се капљице зноја.{S} Своје храбре војнике 
дана.</p> <p>Софији удари леден зној по челу.{S} Колена јој поклецнуше од страха.{S} Не могаше  
обова ни робиња.{S} Код нас свако зрело чељаде ужива слободу.</p> <p>— Па ако ви ужелите, — упа 
на неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, али у исти  
ного слушам.{S} Ја сам у непријатељској чељусти, која на вас зија.{S} Општи интерес тражи, да т 
та влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p> <p>— Ти си била код Пашића тога ради.</ 
ума, уверавајући га да се не брине ни о чем, јер ће он све учинити, баш онако, као да је и сам  
е уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско пропануло царство,</l> < 
јанка задржала на ручак, <pb n="568" /> чему се Јованка није опирала, не хтевши да увреди своју 
 Угарској.</p> <p>— Капетан Вујић...{S} Чему имам да захвалим <pb n="359" /> ту почаст, господи 
ена, јер он ће то најбоље знати, кад је чему време.</p> <p>Високо ценим осећај неправде, коју ј 
..</p> <p>После краћег разговора о које чему Катарина упита Оберкнежевића:</p> <p>— Да ли вам п 
 сумње, да се са Бугарима још о многоме чему мора преговарати, али о томе ће ваљда боље бити об 
.{S} Влада и Двор, у осталом, у многоме чему требају његова савета и његових информација, и Мил 
ивјаци.“</p> <p>Ти су дивјаци у многоме чему напреднији од Питомих, а и далеко више хумора имај 
коба.{S} Улазећи у село, не надајући се чему, ишли смо комотно и необзирући се лево и десно.</p 
е у раду на балканскоме савезу у многом чему био од помоћи.</p> <p>— Како ћемо, мој драги Цвијо 
 се, те зиме, није ни говорило о другом чему, већ само о победама српским.{S} Симићеве су мисли 
а Лазаревић размишљаше о свему ономе, о чему Ранковићу није говорио.</p> <p>Кад је Росић попио  
је цара Лазара свеудиљ снове сновала; о чему су му танке струне на гуслама и милотужне песме на 
за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, посестрима Краљевића Марка, од погибиј 
одни обичаји наши.</p> <p>И гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и 
ма баба право — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p 
занела, и почела сам снивати.</p> <p>„О чему?</p> <p>„О срећи.</p> <p>„А ти ништа ниси учинио п 
 и рече:</p> <p>— Па ми смо већ о много чему разговарали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта  
 сви се укућани ужурбано устумараше, по чему се могло закључити, да ће сутрашњи дан донети нешт 
 жагор, помешан са гласним смејањем, по чему се могло закључити, да предстоји неко весеље.</p>  
ава? — Прекиде је Стојанка.</p> <p>— По чему закључујете?</p> <p>— По твојим речима.{S} Јер из  
та пљеснувши руку о руку.</p> <p>— А по чему ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p 
— запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Неранџа. <pb n="589" /> — А за 
p>„Не знам данас (право да ти кажем!) у чему је проблем живота нашег овде; не знам, да ли нам п 
оји је био зачињен и здравим хумором, у чему је Радојковић изобиловао, Катарина и Стојанка оста 
удите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мисија?</p> <p>— „<title>Мали Лист</title>“  
к.</p> <pb n="614" /> <p>— Како?..{S} У чему?.. — Упита га Катарина а при овим речима се мало у 
ћам, да ти живиш.</p> <p>Јован:{S} Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, ни 
еговој глави почела радити.</p> <p>Па у чему се састоји та радња?</p> <p>Песма је у њему будила 
дносе ни са људима, који су били било у чему сумњиви, и од којих су се филистри клонили.</p> <p 
тале помоћи у храни, муницији и новцу у чему је Бугарска била оскудна.</p> <p>Но, Србија као ис 
ћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све тако непријатних ствари.</p> <p>Наравно, о 
х ствари.</p> <p>Наравно, ово гуркање и чепање тргло је Ранка из оних мисли у које се он тако у 
 за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" 
н и Далматинац поносито корачали у реду черника према железничкој станици, а оданде их ратни во 
тата.{S} То значи господин тата, а тако Чеси називају очеве породица из поштовања.</p> <p>И Љуб 
 за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелб 
га понети у Праг за слет, да га поклоне Чесима.</p> <p>»Чеси ће се престравити кад га виде.{S}  
као крпа а Анђи је наредила, да воду из чесме више ни зашто не употребљава док јој она не наред 
сили Богојавленијем.</p> <p>Тада иду на чесму на освећење воде.{S} Снег је и хладно је, село је 
стоноша донесе писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко дола 
та.{S} Но, међутим, Оберкнежевић је био чест посетилац Катаринин, па се у њему из пријатељства  
одсмеха.</p> <p>Код Катарине је изгубио чест, те није могао остати у непосредној близини њезино 
развиђавати.</p> <p>Прођосмо кроз један честар и избисмо на један пошири друм.{S} По наредби во 
шали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са бр 
гао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полугласно и заповеднички рече:</p> <p 
ро је ове земље, рече Стојанка, здраво; честит је ово народ...</p> <p>— Али велики дрекавац, ре 
себи је овако рачунао.{S} Ако Пера буде честит и ваљан, па ако буде прави домаћин, он ће се у п 
по бога ми!...{S} Па ово је већ и да се честита!...</p> <p>— Још је сувише рано за то. — Опираш 
усхићења, рече јој:</p> <p>— Госпођице, честитам вам јуначку присебност данашњу!</p> <p>— Она м 
 У парку ће бити вечера.</p> <p>— О, па честитам ти, рече Лазаревић, овлаш је загрли а за тим п 
S} Не треба да кријеш.{S} Ја ти од срца честитам.{S} А и право је да се удаш, него да самујеш.{ 
је послала, а младом вајару реци, да му честитам.{S} Техника његова врло је добра, а поза твоја 
довицом покојнога капетана Миливоја.{S} Честитамо отменим вереницима и желимо им из свег срца д 
су их чекале званице које беху дошле на честитање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друш 
јстарији музикант — Вечерес ово је само честитање, а сутра ће на свадбу да свирамо.</p> <p>— А  
ра саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио велику и искрену љубав.</p> 
рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој госпођи Радојковићки а не началникови 
нијом садржином....</p> <p>— Може ли се честитати, као будућој госпођи началниковици у новим кр 
p> <p>— А, то не!..{S} И сувише је рано честитати.{S} Хтедосте рећи ваљда, честитати будућој го 
саопшти вечерашњи успех, сви му од срца честиташе.</p> <p>Седница је трајала до два сата по пон 
 један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлику.</p> <p>Нарочито је потк 
ватити час два времена за саме себе.{S} Честитке су једна другу сустизале, а они би имали били  
 куће младенце затекоше многе брзојавне честитке, а међу њима и Стојанкина, следеће садржине.</ 
знала и примила руку од Стојанке у знак честитке.</p> <p>Пошто је била потпуно спремна за пут,  
ш се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то т 
очито када се узме у обзир, да још није честито ни оздравила.</p> <p>Прошло је већ и пет недеља 
едињењу“ поћи за руком, да задобије тог честитог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједиње 
аву.{S} Ти људи, те топле душе у својој честитости и душевности налазе своју срећу, и сасвим су 
ума, ипак има морала.{S} Он се, истина, често пута скрива дубоко под сувим лишћем, и под земљом 
узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, често пута, врло брзо узавре, и то је његова периодична 
 ви знате, да људи, који к мени долазе, често пута многу ствар одаду — и да сам, нарочито после 
 његовоме лицу скривен бол, који оштри, често пута тешки србијански ваздух није могао изгладити 
а.</p> <p>Воја, кад дође на одмор кући, често је к њима у собу залазио, и онда им је много прич 
 велика и тешка.</p> <p>Кад је био сам, често је плакао.{S} Плакао је горко, а готово није мога 
међусобне симпатије.{S} Сахатима мајор, често пута, са њима разговара, а ти су му разговори мил 
 а жена је врат на коме глава стоји.{S} Често врат хоће главу да окреће и на ону страну која ст 
го путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролетос познаје 
} Кретање му је живо, природно, изгледа често пута савршено невезано и непрорачунато, али оштро 
 говори, а и Софија ћути и размишља, па често у мислима оде далеко, далеко.</p> <p>Кад пак Мица 
ча весело и са пуно хумора.</p> <p>Мица често пута много ћути, али по некад <pb n="142" /> дост 
 /><gap unit="graphic" /><!-- С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... -->< 
уверење, да је неко трује.{S} С тога је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за т 
лед.</p> <p>— Може бити, госпођо, да је често пута боље посматрати са перспективе, и видите, ме 
 неуморан у послу у министарству, он је често пута и ноћу радио, њему су тада увек у ушима звон 
така.{S} Помислила је, знајући, како је често пута врло опасно, кад се београдска младеж заљуби 
јке имају срце, а и срце мангуп девојке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Ма 
је она више татина.</p> <p>Тата се њоме често пута врло дуго и врло озбиљно (као са каквим чове 
и.</p> <p>При таким мислима, Јованка се често дубоко и горко заплакала.</p> <p>Врло је разумљив 
та.</p> <p>Мајорица је несташна жена, и често би се пута могло помислити, да она живот лакше св 
но (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њези 
ли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли т 
на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом доводили пандуре.</p> <p 
г живога?{S} Смрт, смрт.{S} Знаш, да ми често тако дође, као да сам лешина, ја лешина, хода по  
дитеље, наравно сељаке и сељанке, и они често долазе.{S} Добри су то знанци мајорови, они му ка 
да ће се Ната вратити, и стрина-Неранџи често се причуо њезин глас, а једном пред вече учинило  
авни морал пречишћава, у земљи, у којој често пута нема критеријума, ипак има морала.{S} Он се, 
 ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу тешки, 
 заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често заспи, али за вечером у почаст првоме кукурикању  
 да оданде посматра Планину, коју је он често пута сахатима гледао.</p> <p>На понтонскоме мосту 
</p> <p>Тако мисли правник Раша, и тако често мисли, те је најпосле спевао и „оду Сокицином реф 
али да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко за вечером често засп 
 најмање полажем.{S} Спољашност је врло често варљива.{S} Било мушко или женско, ја никад не це 
ним по спољашности њиховој.{S} Јер врло често бивају слични оним ружама, које су румене, лепе и 
екао, кад је пао.</p> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговар 
, није увек била мајорица, и кад је оно често залазила у улицу, где је Здравко становао, кад је 
де у родбину, месецима тамо остаје, већ често пута мислим, да ме је оставила.{S} То боли, врло  
ни обично залазе, а камо и Оберкнежевић често пута сам залази, јер воли да седи међу народом.</ 
им непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне заграничне сметње.</p> <p>По 
и пуковников син потпоручник Воја на њу често дерао.</p> <p>Зашто се тај млади потпоручник толи 
 беше само наставак оних пратњи које су често бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S}  
атре пронесе глас: „Ево нам долази нова чета!“</p> <p>Сви поскакаше, па и Милана тргоше са собо 
ића.{S} Услед тих диспозиција, комитска чета која је разорила турску караулу на Вељој Глави, 10 
ова српска команда.{S} То беше комитска чета, која је с друге стране Качаничкога кланца у добри 
пуцањ, ни тутањ топовских кара, ни хука чета, растурених у стрељачком строју.{S} Све је било не 
аузете положаје.{S} А кад се осветничка чета, увече, дала на одмор, поручник Алексић потражи Јо 
{S} Тако је! — потврђиваше сва придошла чета.</p> <p>— Боље умем владати с пушком и бомбом него 
бог <pb n="386" /> распуштања комитских чета!{S} Бојажљиво ће га запитати:</p> <p>— Па је ли то 
рло лепо.{S} После распуштања комитских чета, кад се вратио ка својем пуку, причао нам је Алекс 
товању... је ли то распуштање комитских чета тако важан догађај?</p> <p>Ранкова живахност као д 
само мајор Жарко, организатор комитских чета.{S} Други сви беху на граници, код својих пукова.< 
је била једна од најсрчанијих комитских чета, која је силне бојеве издржала и силне Арнауте пот 
даљенији али све поузданији крици наших чета разлегали су час с једне, час с друге стране.{S} Т 
азговарајући се хучно разилазили својим четама.{S} И ако им није било тачно све саопштено ипак  
поручник Живановић и капетан Белић, сва четворица се налазе под Скадром.{S} С тога би молила, д 
јаука, изненадило га је ћеретање и смех четворице-петорице њих, у дугачким и као снег белим бол 
<title>Сунце јарко</title>“.</p> <p>Сви четворо су певали (Катарина се заборавила), и песми је  
је Стојанка и Радојковић, а у други они четворо и одоше код Стојанке, где их чекала спремљена в 
ажњу Стојанка, показујући прстом на њих четворо, који су стојали крај изласка.</p> <p>— А, Ната 
ут стана госпође Стојанке.</p> <p>После четврт часа вожње, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p 
 велики зидни часовник, који показиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>—  
и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица повратише.</p> <p>Разговор  
, да закопча зимски капут.</p> <p>Након четврт часа стигао је пред кућу Катаринину.</p> <p>Није 
" xml:id="SRP19203_C54"> <head>ПЕДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Проређено друштво</head> <p> 
 xml:id="SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланцу.</head>  
xml:id="SRP19203_C104"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТВРТА</head> <head>Лондонска конференција мира</head> 
" xml:id="SRP19203_C24"> <head>ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Убијство или самоубијство?</ 
d="SRP19203_C94"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Нове јади</head> <p>Већ је прошло  
id="SRP19203_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Демон жена</head> <p>Потпоручник В 
xml:id="SRP19203_C74"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Прстеновање у болници.</hea 
03_C84"> <pb n="478" /> <head>ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА.</head> <head>Брига без невоље.</head> <p 
 xml:id="SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево писмо Лазарев 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C4"> <head>ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Песма сеоскога славуја</head 
 црној одежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се  
грају санса, други дарде, трећи домине, четврти се билијаре а поред сваког стола укипило се по  
м, развијајући се у ланац левим крилом, четврти се спуштао у <pb n="664" /> десно, одакле се ти 
 <p>Сутра дан 26. јануара, у саму зору, четврти батаљон окрену право навишицом к Тарабошу, где  
p> <p>Распоред наше војске био је овај: четврти батаљон 20. пука на предстражном положају Екмек 
ом положају држећи поседнуте редуте.{S} Четврти батаљон под командом капетана Прибићевића има д 
.{S} Свет ће говорити о њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник б 
т</p> <p>Милан“.</p> <p>Карту је добила четврти дан од његова одласка.{S} А сад је већ три неде 
влаге и незгодна времена.</p> <p>Већ је четврти месец, како српска војска под Једреном стражари 
ћ, једно вече, дрхћући од зиме, ваљда и четврти пут закуцао на Стојанчиним вратима, она га доче 
</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела и полења, једва се диж 
<head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглашења рата стигоше први рањеници — д 
 предузети све мере опрезности“.</p> <p>Четврти извештај гласи:</p> <p>„Престолонаследник Алекс 
 Преместили су га у друго, па у треће и четврто и, Бог би знао, у које још село.{S} Свуд су га  
е трупе наступају с леђа.{S} Предстража четвртог батаљона задржала је своје позиције, док остал 
врши, осу се силно тапшање, а бохема на четвртој галерији викаше: „Пера Ћата!{S} Пера Ћата!“, т 
 где ћу се састати са трећим водом моје чете, а одатле ћемо удруженом снагом надирати у Љуму, г 
ба дође да се крећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја с 
и Алексићеве, кад се растао од комитске чете и пошао ка својем пуку у Скопље.</p> </div> <pb n= 
авне команде, да се све српске комитске чете распуштају, пошто су испуниле своју задаћу.{S} Сам 
 У то стиже вест, да су српске комитске чете на Качанику распуштене.{S} У кућу Предраговићеву д 
исини од 1800 метара растурене комитске чете изгледаху заиста као горске орлушине.{S} Од оштре  
цири, међу осталим, предводили комитске чете у Турској, па је и капетан Миливоје имао своју чет 
ка сталожило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око  
му пак обично причала о сукобима њезине чете са арнаутским разбојницима и мрским Турцима.{S} Пр 
рашно је... на окрајцима војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је  
>Помешаше се батаљони и пораздвајаше се чете од својих официра, који и гласом и сабљом заповеда 
наш одушевљење и јуначку одважност наше чете, и сама би пожелела да војујеш у дружини тих сокол 
</p> <p>Било је то дванајест другова из чете храброга <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше 
е групи наишао на једнога комиту баш из чете капетана Војина, који се је с њиме заједно борио,  
да продре на море, на Адрију.</p> <p>Из чете поручника Алексића само је један коштуњав, повисок 
 потпоручник у Битољу.{S} Био је водник чете у којој је мој брат био...</p> <p>— То је онај, шт 
<p>— Како да није важан?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} 
о у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка комита.</p> <p>Али, да почнем 
 чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који је седео 
јуначка посестрима! — захори се по свој чети.</p> <p>То је било ново крштење Јованчино.{S} Од т 
ос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех, а зар хоће и то? — изненади се бата- 
 се борим уз брата мога.{S} У комитској чети капетана Божина.</p> <p>Стојанка је удивљена слуша 
 а у логору љутих осветника у комитској чети небојше капетана Божина.{S} Не могу ти, селе, оцрт 
 речи из братовљева писма: „У комитској чети капетана Божина и једна девојка војује; а на те ре 
ма војске неке се чете боре... у једној чети један пуца и пева... ала је то глас леп... страшан 
 Бачвану:</p> <p>— Обојица смо у једној чети војевали од Ристовца до Рујана, где смо и ја и он  
<pb n="290" /> или можда драгога, у тој чети?{S} Или ју је само огњен патријотизам одвео онамо? 
сподина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми и брат војује.</p> <p>— Грехота би било за вас, 
лудог Турчина или Арнаута не однесе.“ У чети га само Бачваном зваху, а срљао је смело свагда он 
но отишли у комите и заједно војевали у чети капетана Војина, док мене не зврцну нешто у ногу,  
ик уз њега.</p> <p>— Обојица смо били у чети војводе Василија Трбића...</p> <p>— А колико вас ј 
га моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све царево бл 
еко усана јој и нехотично прелетеше ове четир речи:</p> <p>— Све у своје време.</p> </div> <pb  
се дуже задржавају.</p> <p>По подне око четир сата ишли су на железничку станицу, праћени Пером 
из ове мукле тишине.</p> <p>На једанпут четир оштра, кратка топовска пуцња са Синчу-Тепе пролом 
 и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруженом снагом сломе и задад 
"464" /> <p>Док је бата-Лаза то причао, четири-пет рањеника се пришуњало к њему иза леђа, па сл 
истаништу је било још само пет лађа.{S} Четири су већ биле испражњене <pb n="717" /> и хтедоше  
p> <p>„Хамидија“ даде знак за битку.{S} Четири грчке лађе дадоше заставама знак, да су празне,  
Ето, — рачунао би он у себи — у нас има четири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Не 
 то је најјачи град.{S} А и на грбу она четири слова символ су Србину, а овај рат је и доказао, 
 рату сналази.{S} Када смо ова последња четири дана јуришали на Крстац, на Козјак, <pb n="420"  
а Црна Гора је била та, која је прва од четири савезника учинила тај смели и одважни покушај.</ 
е Банке.{S} Не прође од то доба више од четири године, а Србија огласи рат Турској.{S} Разуме с 
еколико дана иза те објаве, краљеви све четири хришћанске државе на Балкану, у један исти дан,  
лију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку, и у њим 
учице упали.</p> <p>Око стола седило је четири сеоске жене, међу којима је била Нана поскуричар 
 јест, ваш Пера, потпуно оздравио и пре четири дана сам отпуштен из болнице, па се сада налазим 
ва.</p> <p>Освану 1912.г. и удружише се четири балканска народа, четири негдашња роба, да удруж 
аздух.</p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскош 
у.</p> <p>Главна се армија састојала из четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона к 
ој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је био и ваш покојни бра 
ња по стрменим висовима и за пет дана и четири ноћи непрекидне борбе, смрвила је и последњу тур 
сет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне коњичке и три брдске батерије.{S}  
кама.</p> <p>На оближњој цркви је већ и четири часа искуцало.{S} Њој се још не спава.</p> <p>Ос 
стража других батаљона, који су послали четири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> < 
ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} Нами је ставље 
 прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди, да се креће.{S} 
> <p>— Тринаестог фебруара по подне око четири часа, наредба дође да се крећемо.{S} Командир мо 
 дужност у болницу.</p> <p>По подне око четири часа, када је Стојанка устала — јер беше прилегл 
e unit="subSection" /> <p>Сутра дан око четири сахата „Политика“ је нарочитим издањем објавила, 
 живот, па треба да живиш...</p> <p>Око четири сата по подне Јованка се диже и опрости са Стоја 
рану Тарабоша, пуцали су 18. марта само четири.</p> <pb n="760" /> <p>За који дан дакле, сви ће 
д се узме да се сваки дан довезе њих по четири — пет стотина?{S} А где је сад послуга за толике 
ахнула није.</p> <p>У кући затече мајор четири српска војника са једним наредником, где баш изл 
 много да кажу једно другом, на само, у четири ока.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласовир свирао.</p> <p>Пред  
о се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање.</p> <p>Око нас свуд тишин 
дир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом имао сам задаћу,  
они се тргоше један за другим.</p> <p>У четири часа после подне стигоше у Скопље.{S} Када је во 
> <head>Под Једреном.</head> <p>Када су четири балканска савезника објавили рат Турцима, зарад  
 Осим мене и Стеве Ристића, било је још четири званице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти 
а, Бајка Ђоке Јарца и више жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml 
 да га на јуриш и снагом заузму.</p> <p>Четири месеца српска војска стражарећи мрзне, пропада и 
оручник Влада Алексић се налазио у оној четици у којој беху Милан и сестра му, Јованка.{S} Сунц 
 свакому упао у очи један онизак, жилав четник, орлова носа али доброћудна, <pb n="309" /> скор 
} С бомбама и с бајонетом.{S} Српски се четник сваки бори јуначки.{S} Сваки презире смрт.{S} Ал 
по пет пушака испаљује наједанпут сваки четник, ни онда не би доспело куршума за сваког Арнаута 
а се лепи за пушчану цев.{S} Али српски четник стоји, као укован, на сурој стени.{S} Не пада му 
ше да савијају цигарету, а долети један четник и јавља: „Борба је отпочела!“</p> <p>За тили час 
ги господин докторе, ја нисам била само четник, који убија и коље.{S} Ја сам и милосрдна сестра 
ле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање.{S} Убрзо се врати о 
уке и болове, слушајући причање младога четника.{S} А један ће од њих, смешкајући се запитати:  
к се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, лати се да изврши свој човекољубив 
о да и јуначки дух његов улети у сваког четника.{S} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што с 
S} Да су по три живота у сваког српског четника, и онда би их тај безброј Арнаута све погасио.{ 
аде комитке.{S} И тек кад се одушевљење четника сталожило, примио је рапорт придошле чете од че 
војих тридесет метара ка линији српских четника, ови их поздравише са бомбама, и онда настаде к 
ству није сустигло пушчано зрно српских четника.</p> <pb n="345" /> <p>Немојмо бележити колико  
ојсци и полажу оружје.</p> <p>У српских четника не беше обичај да напразно троше пушчани прах.{ 
да јунакиња оде право у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предус 
 команда послала пет хиљада добровољних четника у Новопазарски Санџак.{S} Онде су ове небојше р 
{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да помери памећу.{S} У служби  
 А,.. ко зна?.. можда ће опет примати у четнике, па неће бити с горег да се одмах нађем ту...{S 
 тој снази.{S} Ја одох да се пријавим у четнике.{S} Идем да се борим уз брата мога.{S} У комитс 
о Јованкином брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила 
{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у четнике па да ме пошаљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{ 
ан да се мало откраве од оштре студени, четници се поизваљиваше по голом камењу, на одмор.</p>  
аног сунашца.{S} А млади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену стру 
 <p>Дужем разговору не беше времена.{S} Четници поискакаше из воза, уврстише се и упутише се у  
а револвером, на јогунасте нападаче.{S} Четници се дадоше за њим.{S} Сваки јури да претече неус 
не се сунце поче отимати кроз маглу.{S} Четници, као запета пушка, очекиваху команду поручников 
или истицањем беле заставе, а кад су се четници са Миливојем на челу приближили, плотун неверни 
о се магла све боље разређивала, српски четници се све више отимаху о згодније положаје, и пушк 
асна.{S} Крв се потоком лила.{S} Српски четници се све више окупљаху око брата и сестре, да њих 
е узвикне из свег гласа: „Живели српски четници!“.{S} Необична појава међу хладним зидовима где 
 Банке захорио се одјек: „Живели српски четници!“</p> <p>Јованка се сутрадан опет пријавила гос 
Скопље заузела, не могаху се раздрагани четници уздржати да, у славу те значајне српске победе, 
 је страховити Кара Даг, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од 
естрима свих српских комита“.{S} Њој су четници свагда и свугде почаст одавали.</p> <p>Громки у 
кога команданта:</p> <p>— Бомбе!</p> <p>Четници поскочише из својих заклона, а бомбе затресоше  
ма у коштац, да се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стран 
 се Милан, држећи је у загрљају.</p> <p>Четници се сви слегоше око брата и сестре.{S} Срца им с 
она је постала посестрима свима српским четницима под Сјеницом.</p> <p>А Милан настави, очито с 
 не би могао задати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске во 
ону на јуначка прса поручникова.</p> <p>Четницима, који се ту, у близини, одмараху и испод обрв 
тском оделу, с пушком у руци, изашла из четничке команде.</p> <p>Кад је ступила у предсобље, он 
дној ватри, приближују се скок по скок, четничкој позицији, а млади поручник стоји мирно као од 
ицима и мрским Турцима.{S} Причала би о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновити 
оји је од врата до појаса био утегнут у четничку, а од појаса на ниже у бачванску одећу.{S} На  
 <p>А Миле настави:</p> <p>— Био нам је четовођа.{S} Сви смо га поштовали и на његову команду у 
рбу код Прилипа, у којој је његов бивши четовођа рањен.{S} Ни њезине ни његове мисли не беху ус 
— А ви дођосте да походите вашег бившег четовођу.{S} То је врло лепо.{S} После распуштања комит 
 и дошла овамо, да дворим мога јуначког четовођу.</p> <p>— А ја мишљах, кад сам сада долазио ов 
ем гледао смрти у очи разносећи собом и четом својом страх и трепет диндушманима рода српскога. 
јника; рањено ми је било <pb n="737" /> четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани.< 
рзо приближаваху.{S} Када беху дошли на четрдесет метара од наших положаја, беху преполовљени.{ 
жило, примио је рапорт придошле чете од четрдесет ратника, који се затим разредише око огњева.< 
ем у арнаутлук.{S} Мој вод је сачињавао четрдесет војника и четири комита.{S} А међу овима је б 
 Људи су то од својих тридесет и пет до четрдесет година.</p> <p>Пред њима су две боце вина, ал 
тепе Степановића, која је бројала преко четрдесет хиљада људи другога позива, имала је задаћу,  
 осталим помоћним трупама, у јачини око четрдесет и пет хиљада људи, и уз то још једна бугарска 
 О мени сада знај толико, да ми је отац четрдесет осме погинуо.{S} Сад прелазим на ствар.{S} Ов 
="chapter" xml:id="SRP19203_C41"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Уз тамбурицу</head> < 
chapter" xml:id="SRP19203_C47_1"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Из Катаринине „Споме 
="chapter" xml:id="SRP19203_C42"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Иследник у недоумици 
="chapter" xml:id="SRP19203_C43"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На Орловоме Бојишту  
="chapter" xml:id="SRP19203_C44"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>Обркнежевићево пис 
="chapter" xml:id="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head>  
="chapter" xml:id="SRP19203_C47"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Стојанка</head> <p>„ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C48"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>После ислеђења са лок 
="chapter" xml:id="SRP19203_C49"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Смрт српскога држав 
id="SRP19203_C45"> <pb n="245" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Ил се руши, ил се неш 
id="SRP19203_C40"> <pb n="223" /> <head>ЧЕТРДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Где је Недићева Ната? или 
а: „То је он.“</p> <p>Оберкнежевић је у четрдесетим годинама, али изгледа још сасвим млад.{S} Н 
xml:id="SRP19203_C114"> <head>ГЛАВА СТО ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Изненађење.</head> <p>Око десет 
="chapter" xml:id="SRP19203_C14"> <head>ЧЕТРНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>У мирису цвећа, ваздуха  
рећемо.{S} Командир моје чете, своју је чету разделио у четири правца.{S} А ја са мојим водом и 
анцији од наше карауле капетан заустави чету и пође, са два четника, да просмотри њезино стање. 
ње.{S} Убрзо се врати отуда и распореди чету.{S} У то запуцаше Турци са своје карауле на нас.{S 
 баш све, како је...{S} И Воја предводи чету...</p> <p>— Предводи, бога ми.</p> <p>— И убије Ар 
p> <p>— Ех, само да ми је још једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом д 
запита:</p> <p>— А би ли сте ви стали у чету српских комита у Легију смрти?</p> <p>— Свеједно ј 
али и већ други дан били смо уврштени у чету његову.{S} Добијемо ово одело, брзометку, метке и  
рчином, и Милана однесе родољубни жар у чету српских комита, да се свети злотворима за тисуће и 
Јованка одважно.</p> <p>— А зашто баш у чету господина капетана Божина?</p> <p>— У тој чети ми  
p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног  
сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се чети бори и једна девојка  
 А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Т 
ој, па је и капетан Миливоје имао своју чету.</p> <pb n="7" /> <p>То је била једна од најсрчани 
јањем па да ја идем одмах натраг у моју чету. --> <pb n="312" /> <p>Остали рањеници, који ту че 
јањем па да ја идем одмах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рање 
</p> <p>— Какву чету?</p> <p>— Комитску чету.{S} Треба да убију једног Арнаутина, који Србима с 
на капетана Божина.</p> <p>— У комитску чету?! — зачуди се официр.</p> <p>— Јест — оговори Јова 
бивале пре одласка Јованчина у комитску чету.{S} Те су пратње свагда годиле Јованци.{S} Она се  
езину одлуку, да и она ступи у комитску чету, беше већ ударен печат, па је сад мирније размишља 
ир.</p> <p>— Желим да ступим у комитску чету господина капетана Божина.</p> <p>— У комитску чет 
да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у лесковачкој фабрици платна.</ 
аве кликну одважно: „И ја ћу у комитску чету!..{S} Уз твоје раме, брате, и ја ћу да пођем браћи 
ни пријатељи послати нову јаку комитску чету, да од Мусе отму лепу Спасенију.</p> </div> <div t 
ече, отправио је мајор Жарко и последњу чету, на челу јој са потпоручником Влајком који му, до  
осле тога дошли су гласови црни.</p> <p>Чету су Арнаути преварили истицањем беле заставе, а кад 
побегне а за њим се спусти један комита Чех, да га жива ухвати.{S} Арнаутин видећи, да ће га ов 
ели, име му је заборавио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био 
 у лесковачкој фабрици платна.{S} Он је Чех, па смо се нас двоје увек састајали и проводили сво 
то веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дотле био у животу и лепо видео, када су наш 
вога гониоца... -</p> <p>— Сиромах брат Чех!... — уздахну Јованка.</p> <p>— Красан беше то дечк 
е могао да доврши реченицу.</p> <p>Брат Чех се био дубоко замислио, а сузе му саме навираше на  
лица му казиваше саучешће у тузи, брата Чеха и српског хероја.</p> <p>— Сирота моја мати! - узд 
се састали са нашим трећим водом, брату Чеху одадосмо достојну пошту и на том месту смо га сахр 
крену бата-Лази, који се дотле врпољио, чешкао по глави и једио:</p> <p>— Овде има један Примор 
ат Зека.</p> <p>Са Зеком је била Дара у Чешкој, и кад су се вратили у Београд, назвали су Никол 
га посла, али се и тиме бави, а и ја га чешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао  
ник подигне, где ће имати ко да му гроб чешће обиђе и надгледи.</p> <p>Сутра дан, по повратку у 
не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове главе.</p> <p>Одједанпут настад 
ога брата много волела.{S} С тога ју је чешће к себи призивала, а тако исто и сама одлазила к њ 
ирке, која се између њих, од неко време чешће понавља.</p> <p>Оберкнежевић узе писмо, откључа в 
 могао да је заборави.{S} С тога јој се чешће јављао писмом и разабирао о њој.{S} Истина, Јован 
 те ми јавити.</p> <p>Од сада ћу Вам се чешће јављати, а уједно се надам, да и одговори неће из 
ама.</p> <p>Овде је свет многобројнији, чешћи, те с времена на време бива гуркања, чепања и све 
Србије!</p> <p>Ако ниси уставан и газиш чизмама суверенство народно, прогнају те, или те убију. 
хоћеш?</p> <p>— Хоћу, да се...</p> <p>— Чија си?</p> <p>— Имам оца.</p> <p>— А матер?</p> <p>—  
тијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n=" 
отлачене раје у старим српским земљама, чије су патње већ и Богу дотужале.</p> <p>Брат јој пише 
н раније Ђока је убио дебелога јазавца, чије је сало сутра дан пре отакања вина истопио, да са  
о нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати наше очи.{S} То беше  
села до скора сачињавала једну општину, чије је средиште било у селу на Дунаву, одакле су чинов 
е, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш оне, који су пали.</p>  
ва.</p> <p>Ти, Београде, не питаш ни за чије историје и ни за чије романе; ти свесрдно примаш о 
а.</p> <p>Једном је ишла Бузарскима, из чије се куће извела, и на јендеку је седила Циганка, ко 
те, и с вама разговара једна Српкиња, у чије родољубље ви не сумњате, ви са њом можете отворено 
ши десну руку испод покривача.</p> <p>— Чијем сине! — Одазва се Предраговићка, приђе постељи и  
рно и искрено одани својој отаџбини, на чијем се крмилу Ви данас налазите.{S} Поред овога, став 
логом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p>— По налогу генерала Ива 
 трже, као иза сна погледа у Николића у чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p>  
је у мирну зору 338 савезничких топова, чији су зрна фијукала изнад турских предстража и зарива 
десет хиљада дичних синова мога народа, чији се животи ничим не могу накнадити.{S} Изволите изв 
им траверзама, батеријама и казаматима, чији позлаћени врхови громобрана, блистају на сунцу као 
нало за трагичну смрт Ивана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео 
лепе девојке, те здраве српске девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде  
 свирала разне милозвучне српске песме, чији умилни звуци у ноћи далеко се разлегаше по мирном  
 на рачун наш у корист његове отаџбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови 
е избијали фосфорасти — светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу ст 
ом.{S} Они, који не уму да се нађу и на чији рачун живе вештаци, то су глупаци.</p> <p>После ма 
српскога оружја и за срећу онога делије чији је облик њезина машта тако јасно јој показала.{S}  
Српкиња, одгаја и подиже такове Србе, у чијим ће жилама струјити крв пламена, крв родољубива, н 
ћи се у грла, лобање и груди бораца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црве 
упирући своје погледе на горди град, из чијих се оџака вијо дим, донекле, улевао наду промрзлом 
аја и узе чаше да их наточи.</p> <p>— У чијој си чети био ти? — упитаће опет један комиту, који 
 <p>„Где?{S} У двобоју?{S} Да га нису у чијој кући премлатили?“</p> <p>„Не!{S} Несрећа од желез 
 Искуписмо грех наших несложних дедова, чијом неслогом паде царство и слава Србинова.{S} Од ово 
који доноси црн глас сестри о брату, за чију смрт до овога тренутка ништа није знала.</p> <p>Би 
 највећем и најискренијем пријатељу, на чију помоћ можете увек с правом рефлектовати....</p> <p 
ја је опкољена опасним непријатељима, и чију добру политику често пута онемогуће моћне загранич 
>Кад је стао на земљу својих прадедова, чика-Паји се раширише груди.{S} Не могаше сит да се нау 
</p> <p>Око осам часова Стрина-Неранџа, чика-Паја и Ната кренуше у болницу.{S} Стојанка пак, ум 
њихово.</p> <p>Но, поред свега осталог, чика-Паја је напоменуо стрина-Неранџи, да би његова вољ 
пак боље знате.</p> <p>— Не бери бриге, чика-Пајо.{S} За две-три недеље ће Пера бити здрав здра 
 чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Аца то није требао радити.{S} Нарочито кад је знао 
/p> <p>Кад беху већ на догледу болнице, чика-Паја нађе умесним још ово питање:</p> <p>— Је ли,  
о:</p> <pb n="410" /> <p>— Добро дошао, чика-Пајо!{S} Како си?</p> <p>— О, Перо, сине!..{S} Гле 
ку, коју она воли и поштује.</p> <p>Но, чика-Паја се није дао ни осолити.</p> <p>— Та је си ли  
а се обаве неке формалности.</p> <p>Но, чика-Паја, који је познавао свештенике, знао је и ту шт 
са доктором?</p> <p>— Није то потребно, чика-Пајо — разјашњаваше му Стојанка. — Не плаћа се овд 
с, а сутра већ неће бити. — Рекавши то, чика-Паја притиште дугме од звонцета, које је било на в 
мати слушати.</p> <p>Кад спомену матер, чика-Паја се сети да је обећао стрина-Неранџи е ће се с 
Неранџа отишла у Београд по своју кћер, чика-Паја Недић је постао разговоран, приступачан, љуба 
? — запитао је Стојанку.</p> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> < 
 имаде никога с ким би проговорио коју, чика-Паја је сам звижднуо Гарову и, кад овај дотрчи, та 
мишљају.</p> <p>Подигао се, напослетку, чика-Паја и одшетао до попине куће.{S} Стрина-Неранџа ј 
и с Богом!</p> <p>Кад изађоше на улицу, чика-Паја се почео разбуђивати као из тешкога сна.{S} О 
де умру.“</p> <p>При поласку у болницу, чика-Паја се није никуд освртао.{S} Задубљен у своје ми 
заревић се насмеши и рече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја 
а неке сметње — љутну се <pb n="530" /> чика-Паја. — Само трошак за трошком.{S} Бар да смо знал 
 <p>Ожалошћена је мати и то учинила.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него уп 
 би само требало да се новац положи.{S} Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади вели 
 у болници и како га сад онде негује: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете  
глас Стојанчин:</p> <pb n="408" /> <p>— Чика-Пајо, сад можемо у болницу.</p> <p>Кад беху већ на 
кућу и на млађе, док се они не врате, а чика-Паја се је упутио да изда налоге млађима.</p> <p>З 
p>Још не беху разговору учиниле крај, а чика-Паја отвори врата од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> 
 <p>— Немојте још — молио је Пера.{S} А чика-Паја се стао освртати као да тражи на што би да се 
 на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја би га на то макнуо с ногом да су му ребра пуц 
ихватише очине руке и целиваше их.{S} А чика-Паја, сав срећан, до суза се разнежио од задовољст 
мах дала на посао око припреме за пут а чика-Паја је седећи за столом узео парче хартије и олов 
да отеже нешто.</p> <pb n="481" /> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпу 
што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} Сав се пресомитио већ од тешке жалости и  
, као да јој не беше право она примедба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој  
> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше више плач него говор.</p> <p>- Јао 
а шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после уобичајеног поздрава.</p> <p>— Та, ето, 
провео само на селу.</p> <p>После овога чика-Паја оде до врата, кресне палидрвце, да би могао в 
> <p>Лазаревић врло често потражи свога чика-Тасу, најмилије му је разговарати са њим у хладови 
анџа умири а и сама је била уверена, да чика-Паја има право и да су његове примедба и поступак  
раје дуго, Анђа отвори врата кад угледа чика-Пају и стрина-Неранџу весело пљесну руку о руку и  
можда је и госпођа Стојанка, — надовеза чика-Паја, вадећи лулу и дуванкесу.</p> <p>— Сад ћемо о 
раваше га Стојанка и ако је и сама била чика-Пајиног мишљења.</p> <p>— Ех, неће врага, ја их по 
4" /> <p>Госпођа Стојанка је предложила чика-Паји и стрина-Неранџи, да око сватова не троше бог 
ла да руча, али је једнако погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јело 
тори!.. — одбрецну се стрина-Неранџа на чика-Пају, који је по њезином мишљењу, већ хтео да пређ 
напомена стрина-Неранџина утицала је на чика-Пају тако, да је овај од тога тренутка ту мисао са 
 да се нађе у послу, намештала капут на чика-Паји и марамицом гладила и отирала свој плишани ћу 
авила све за пут, само је чекала још на чика-Пају, да се још о којечему договоре.</p> <p>То веч 
 Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која је у овом тренутку се беше нешто д 
одговори Анђа.</p> <p>— А Ната? — упита чика-Паја.</p> <p>На ово питање Анђа погледа на велики  
имо на фијакер — примети стрина-Неранџа чика-Паји седајући у фијакер.</p> <p>— Могли смо, ал’ ј 
у Стојанку и Нату.</p> <p>— А гле нашег чика-Паје! — зазвони радосни глас Стојанчин.</p> <p>— Б 
о да не сврћамо код ње.</p> <p>Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову бан 
>У суботу баш у подне стигоше у Београд чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Сишавши са жељезнице 
зашла је напоље; јер је било срамота од чика-Паје, који се у овом тренутку није знао наћи.</p>  
азак.</p> <p>— Е, е, то можемо — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жив 
рке, а по том Ната <pb n="534" /> приђе чика-Паји и пољуби га у руку, а овај је поглади по глав 
е стрина-Неранџа пусти Нату, која приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само погла 
стрина-Неранџа скочи са столице и приђе чика-Паји:</p> <p>— Дед’ да видим јел’ баш тако стоји.< 
мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Неранџи.{S} И кад пође у Варош, у он 
овор из кога је Стојанка разумела да је чика-Паја већ купио кућу на Тркалишту и да се сасвим пр 
она вели, милина седети.</p> <p>Када је чика-Паја видео да су ствари смештене <pb n="637" /> и  
нога питања је Анђа имала, по којима је чика-Паја јасно видео колико је <pb n="396" /> овој кућ 
му ти то тако сигурно држиш — запита је чика-Паја.</p> <p>— Како по чему? — зачуди се стрина-Не 
слушала и гутала сваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и  
верљивом неком разговору.</p> <p>Кад је чика-Паја извадио карте и још неколико речи проговорио  
{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да чека док стигну кући!</p> 
већ на весеље, ако Бог да. — Прекиде је чика-Паја а израз му лица казиваше неку љутњу и незадов 
 <p>— А одкуд баш од Нате. — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога 
е ни речи споменуо.</p> <p>Пред вече је чика-Паја отишао до његовог кума-Лазе, и саопштио му да 
</p> <p>Пере.“ .</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радо 
>„Ко то, Боже, мени пише?“ — поновио је чика-Паја, окрећући писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори  
Е, ти си жено баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни минис 
ија љубљења и поздрава трајала, да није чика-Паја прекратио речма тај призор:</p> <p>— Та пусти 
етити.</p> <p>Још тога дана после подне чика Паја и стрина-Неранџа хтедоше да се врате кући.{S} 
ине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, рекне чика-Паја, бога спомињати, јер господа не верују у бога 
овањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због узалудног тро 
то од радости или жалости — правдаше се чика-Паја, на онај умор који је пао од стране стрина-Не 
 Извиривала је богме доста пута, док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он 
аш тако ништа страшно рекао — бранио се чика-Паја улазећи у собу.</p> <p>— А где је госпођа Сто 
о јутро земље продати.</p> <p>У тому се чика-Паја окрену према Стојанци:</p> <p>— Је ли, Стојан 
а.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред 
нову мудрост. <pb n="524" /> — Љутну се чика-Паја и отпљуцну онако преко камиша.</p> <p>— Хајд’ 
а.</p> <p>— Е, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зан 
шло је већ равно месец дана, како су се чика-Паја и стрина-Неранџа вратили из Београда успут су 
арима.</p> <pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> < 
о гласу.</p> <p>— Није бога ми, верујте чика-Пајо нисам вас знала — правдала се Анђа.</p> <pb n 
>— А где је госпођа Стојанка? — упитаће чика Паја после краће почивке.</p> <p>— А зар није она  
а у врачбине не верујем — љутну се јаче чика-Паја и опружи веће кораке, тако, да је стрина-Нера 
 га Стојанка.</p> <p>— Дај Боже! — рече чика-Паја и рукова се са Пером.{S} А код врата се окрен 
куд баш сад да се пруга поквари! — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са тр 
p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти торбу с леђа и посади 
је преварио.</p> <p>— Хо, мај!.. — рече чика-Паја усправивши се и удари ногом о земљу у знак да 
Све је у реду.{S} Писмена су ту“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е 
ено, ти си је и за мене изљубила — рече чика-Паја. — Нема љубави материнске нигде — по том загр 
<p>— Та, па кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Ба 
>— Дакле, онда смо с тим начисто — рече чика-Паја.{S} А сад би требало, да се побринемо за ства 
>— Ех, ех, ти то само тако кажеш — рече чика-Паја доброћудно смејући се — ал’ ја ти рекох, да ј 
а ми... ја и моја домаћица — довикиваше чика-Паја.</p> <p>— Али ко сте?.. како се зовете? — пит 
се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу са ц 
 овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама и чика-Паји.“</p> </div> <pb n="354" /> <div type="chapte 
а!{S} Ако се не варам, стрина Неранџа и чика-Паја!..</p> <p>— Него море!</p> <p>— Лепо богами!. 
а се указа Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка изненађена скочи са дивана:< 
го, дођоше Ната, Пера, стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Било је седам часова.</p> <p>Стојанка 
је дочула, да је дошла стрина-Неранџа и чика-Паја.{S} Уједно је протумачила себи, да је то био  
 знак, да се воз креће стрина-Неранџа и чика-Паја се опростише од Нате и трчећи одоше и седоше  
у један глас одвратише стрина-Неранџа и чика-Паја.</p> <p>Стојанка им учини места и када ови по 
p>После тога седели су стрина-Неранџа и чика-Паја још добар сат у разговору са Пером, а по том  
</p> <p>Још се не беху стрина-Неранџа и чика-Паја честито ни издували од пењања узбрдицом, што  
љезничкој станици беху стрина-Неранџа и Чика-Паја очекујући полазак воза.{S} Обучени беху у све 
> <p>„Слатка моја стрина!</p> <p>Тебе и чика Здравка молим, да ми опростите.{S} Опростите, али  
и јунак не оздрави.{S} Дотле пак може и чика-Паја долазити овамо да види своју ухваћену бегуниц 
ар већ једном сврши.</p> <p>Најзад је и чика-Паја и сам увидео и усвојио предлог госпође Стојан 
о исто осећала, ипак је и преко своје и чика-Пајине воље говорила да нема смисла, нарочито сад, 
лу не пожњу успеха.</p> <p>Па тако се и чика-Паја љутио на свој неуспех и узалудан пут до Беогр 
акшавало је тешке дане стрина-Неранџе и чика-Паје.</p> <p>Село је имало срца, а и како неће!</p 
о је ублажавало тугу и стрина-Неранџи и чика-Паји, јер, кад су Нату већ изгубили, главно је бил 
 Нате, па брише рупцем очи, а кад већ и чика-Паја не може више да се уздржи, наднесе десну руку 
еранџа му је још увече спремила торбу и чика-Паја је то јутро био први на железничкој станици.{ 
ђу матере и ћерке, Ната пољуби у руку и чика-Пају, који је овога пута и преко обичаја загрли и  
Београда, носећи собом стрина-Неранџу и чика-Пају да приведу крају давно жељену ствар.{S} Да сп 
руговима, да га и они бадрцну.</p> <p>И чика-Паји је дошао ћеф да се мало разговори.{S} Примакн 
е стрина-Неранџи наметнула мисао, да би чика-Паја могао опет покварити срећу своје јединице, а  
> <p>У том Анђа отвори врата, те пољуби чика-Пају и стрина-Неранџу.</p> <p>— Е, гле ти ње, није 
шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — само да се једим и секирам...</p> <p>— Зашт 
p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи в 
ји му је зажелео „Добро вече“, заустави чика-Паја и, »вента ради«, запита га: како је путовао,  
да устадоше стрина-Неранџа ће да ослови чика-Пају:</p> <p>— Е, да знаш Пајо, да ћемо данас доби 
ма.</p> <p>— Та, па, ми смо... — понови чика-Паја — Зар нас не познајеш?</p> <p>— Али ко сте ви 
ла противна да остану још који дан, али чика-Паја се није дао осолити.</p> <p>— Море жено, кућа 
ало.</p> <p>Свет врви и тамо и амо, али чика-Паји ништа не запиње за око.{S} Њему се врти по па 
о нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — па није још тога доста, већ кажу да ће Буга 
о селу и о народу.</p> <p>И онда говори чика-Паја:</p> <p>„Народ је наш данас рој, који је изгу 
 Анђин.</p> <p>— Та, ми смо. — Одговори чика-Паја, отресајући ноге пред вратима.</p> <p>— Та, п 
ај, та зар нас не познајеш!? — одговори чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и п 
ици.</p> <p>— Зар тако дуго!? — примети чика-Паја и заврте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се  
та ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — новога има, али <pb n="775" /> најновије је 
ној каменој калдрми београдској, носећи чика-Пају и стрина-Неранџу пут стана госпође Стојанке.< 
 ти ње, није нас могла познати — добаци чика-Паја Анђи, прекоревајући је — а да је ко други, по 
и Неранџа ниси мала.</p> <p>На ове речи чика-Пајине, Ната се подиже са материних груди, привуче 
едом од рањеника до рањеника, оставивши чика-Пају и Нату код Пере, да могу без устезања разгова 
дите срећни, децо, и задовољни — доврши чика-Паја, пружајући руке према њима, у знак свога благ 
> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је да се мало љути,  
нам и ја за варошки ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он 
 све по старом дете моје — одговори јој чика-Паја тарући руку о руку.</p> <pb n="529" /> <p>— Т 
 није мени стало за трошак — добаци јој чика-Паја — само нека ми се дете већ једном смири.</p>  
во, на нашу рођену несрећу — добаци јој чика-Паја и устаде са столице и приђе једној слици која 
а-Неранџа се досети нечега па се наже к чика-Паји:</p> <p>„Јух, жалосна.{S} А је си ли сачувао  
све учинити, баш онако, као да је и сам чика-Паја код куће.</p> <p>Када се вратио кући, стрина- 
дете већ једном смири.</p> <p>— Верујем чика-Пајо, да трошак не жалите, али ћете ме ипак послуш 
езница писну, воз се крену носећи собом чика-Пају и стрина Неранџу кући њиховој, после обављено 
лушала.</p> <p>— Ех! — одмахну с главом чика-Паја, као да тиме хтеде избацити из памети и сећањ 
и већ спремио и прстење — рече одједном чика-Паја очитим задовољством, када спази две бурме на  
 врата и уђе госпођа Стојанка, а за њом чика-Паја и, напослетку, Ната.{S} Ова је, као обично, н 
/p> <p>И Оберкнежевић је понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и и 
а смрћу боре.</p> <p>Како ли се зачудио чика-Паја кад уђоше у собу у којој је писар Пера лежао. 
у је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је долази 
и ти жено при себи! — Љутито је добацио чика-Паја стрина-Неранџи, која му је целим путем од бол 
..{S} Ваљда нећу лагати — љутну се мало чика-Паја, а уједно јој пружи писмо — Ето, па види ако  
 измахнула руком, да куцне у прозор, но чика-Паја јој задржа руку са напоменом:</p> <p>— О, мај 
 ако ниси била солдат — рече доброћудно чика-Паја остављајући лулу и дуванкесу.</p> <p>У том се 
дук.</p> <p>— Ево их! — узвикну радосно чика-Паја па изађе пред кућу, да још на улици дочека Не 
оји су трајали три дана.</p> <p>Па и по чика-Пајином лицу се могло то исто приметити.</p> <p>Јо 
 ће нас изневерити.</p> <p>— Та неће то чика-Пајо бити. — увераваше га Стојанка и ако је и сама 
<p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у подне,  
S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у с 
видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом.</p> <p>— Та не говори.</p> <p 
с нашли!.. — Отпоздраве је у један глас чика-Паја и стрина-Неранџа.</p> <p>Ната је баш у тај ма 
м спремити?“ </p> <p>Ово се питање опет чика-Паји учинило подозриво, па јој добаци мало оштрије 
о сина свога.{S} Али — заврши сваки пут чика-Паја и махне с руком — доцкан ми дође ова памет.{S 
 иде, у ово ратно време, у Србију?{S} У чика-Паји се, на то питање пробудио бачвански хумор па  
ату: стрина-Неранџа би им и у своје и у чика-Пајино име од срца дала родитељски благослов.</p>  
 писмо.</p> <p>То не беше чест случај у чика-Пајиној кући.{S} А кому поретко долазе писма, тај  
нда им стиже Стојанкино писмо.</p> <p>У чика-Пајиним и стрина-Неранџиним очима <pb n="372" /> о 
ма већ три дана.</p> <p>На ову примедбу чика-Пајину и стрина-Неранџа се тргне, јер и сама увиде 
Неранџа је почела вртити главом, али ју чика-Паја приклопи:</p> <p>„И попа ми рече: само ти пон 
есам, јесам.{S} Немај бриге“ — утеши ју чика-Паја.{S} А стрина-Неранџа се завали опет на своје  
о наћи.</p> <p>Да би променуо ситуацију чика-Паја, пошто се искашља, прекиде тишину, коју испуњ 
аже прво к њој и Пери па онда се окрену чика-Паји и сваком од њих прозбори тихо:</p> <p>— Срећн 
ему.</p> <p>— Зар сама долазиш! — викну чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих ње 
иста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и намигну с оком. — Знам ја како то  
евојко немој бити луда, зар не познајеш чика-Пају и стрина-Неранџу?!</p> <p>— Та зар нас Анђо,  
head>СЕДАМДЕСЕТ ПРВА ГЛАВА</head> <head>Чика Паја Недић</head> <p>Кад је стрина-Неранџа отишла  
е, фијакер стаде.</p> <pb n="633" /> <p>Чика-Паја плати фијакерџији прописану тексу вожње, а јо 
ти радостан глас.</p> <pb n="588" /> <p>Чика-Паја, који је за то време увијо обојак, и не диже  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чика-Паја се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог 
head> <head>Брига без невоље.</head> <p>Чика-Паја и Стрина-Неранџа беху баш сели да ручају, кад 
 <head>Прстеновање у болници.</head> <p>Чика-Паја је једва дочекао да се сврши ручак.{S} Њему н 
ead> <head>Неочекиване сметње</head> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа стигоше у Београд тачно у по 
то добра душа и паметна госпођа!</p> <p>Чика-Паји се, већ на те речи, почео топити лед са срца. 
лико ми имамо још таких болница!</p> <p>Чика-Паја се мало замислио, па онда избаци:</p> <p>— Да 
у, која јој цео свет покрива“...</p> <p>Чика-Паја уђе.</p> <p>Није говорио ништа, него је полак 
а, па се хвали својим друговима.</p> <p>Чика-Паја у тај мах је био нешто добре воље, па ће да с 
 Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозору да промотри живот н 
е!“ — прекиде га стрина Неранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају в 
јући као нова млада кад мудрује.</p> <p>Чика-Паја праћен стрина-Неранџом уђе у собу и пошто се  
 сваки дан куповала за рањенике.</p> <p>Чика-Паја је слушао и у свом селу о силним рањеницима к 
анџа мало љутито и изађе напоље.</p> <p>Чика-Паја после овога поново напуни лулу, оде да надгле 
имедба и поступак сасвим умесне.</p> <p>Чика-Паја оде на благајну да извади карте а стрина-Нера 
а ње свесрдно улицу и број куће.</p> <p>Чика-Паја није затекао код куће ни Стојанку ни Нату.{S} 
и, али Нате у кући више не беше.</p> <p>Чика-Паја је седио у соби, а пред њиме је била ракија ( 
ђа Стојанка. — Ја ћу се примити.</p> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изнена 
а се већ ужегла од радозналости.</p> <p>Чика-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> < 
стила, можете се скинути и лећи.</p> <p>Чика-Паја напуни лулу, са стрина-Неранџом проговори још 
атке почивке је изашла за Натом.</p> <p>Чика-Паја је још неко време стојао гледајући у слику, а 
и и жена је нешто сасвим обично.</p> <p>Чика-Паји беше жао не само узалудна трошка, већ и пропу 
га, како изгледа, и не зарезују.</p> <p>Чика-Паји је одједном лакнуло на срцу кад, место оних г 
 себи: „Ко то, Боже, мени пише!“</p> <p>Чика-Паја је те речи сасвим јасно, али и као са неким с 
сподине докторе? — запитала је Јованка, чим је Јелкић крочио у собу.</p> <p>— Не знам, како да  
 који се прави важан, осетио је печење, чим је у двориште ушао, па, када га је вино подоста ист 
себе рећи, да сам се почео србијанчити, чим сам се приближио Београду.{S} Кад смо били на полов 
родитељима пре дале мира.{S} Овако пак, чим он оде, Предраговић и жена му погледаше једно у дру 
рече:</p> <p>— Па јест... само не знам, чим би те послужио.</p> <p>— Мириши неко печење, рече п 
х Срба који су планули младачким жаром, чим се повела реч о српским победама у овим ратовима.{S 
азнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вратим отуда, одмах ћу доћи амо да ти испричам,  
 <p>— То ћу вам сутра ујутру казати.{S} Чим ухватим часак времена да вас походим.</p> <pb n="44 
и артиљеријски поручник Николајевић.{S} Чим је дошао у Београд, право са жељезничке станице упу 
латоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p> <p>— Молим те, да ли је истина, д 
аво у команду српских четника.</p> <p>— Чим могу служити, госпођице? — предусрете ју љубазно де 
 идеали не затражише и твоје крви.{S} А чим куцну час твога искушења, ти си задрхтало.{S} У том 
е и удалише из болнице, уз напомену, да чим прездрави, да им јави како би знали да се припреме  
, стене, а у случају да тога нема, онда чим је бациш <pb n="492" /> мораш да легнеш потрбушке,  
уши је почела да хладни према ономе, за чим се негда највише загрејавала.</p> <p>Брак јој више  
е пала у део срећа да освети Косово, за чим је Србин телико столећа жудео; о чему му је вила, п 
м и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жудило!{S} Ал данас Нате нигде, нигде не 
гле!..{S} О чему се вековима сањало, за чим се је вековима тежило и уздисало, — одједном, као к 
 Ержа јој донесе писмо.</p> <p>Катарина чим је узела писмо, одмах је познала да је из Београда  
— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам п 
ол је на њега доста утицао, тако, да је чим се спустио у постељу моментално заспао.{S} И ко зна 
па сам га на први поглед познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Бео 
е ум радио, срце му се одмарало.{S} Али чим би спустио перо и пошао из звања, одмах би га занел 
 јој је обећао е ће јој се одмах јавити чим се врати из Н.?</p> <p>Он је одржао реч и потражио  
>Новине је нису ни мало разонодиле, јер чим је узела прве, наишла је на сензациони напис преко  
ину.</p> <p>Није се дуго премишљао, већ чим је стигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се  
слила сам да би требало, дабогме.{S} Су чим ћемо почастити кума и старог свата, девера и остале 
 и с правом се поносише, јер имађаху су чим и да се поносе.</p> <p>Услед тога настаде између њи 
да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступише у собу, Јованка, слаба, изнурена, паде на м 
ада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников налог, музика је засвир 
епубликанца са једном девојком“.</p> <p>Чим је мајорица прочитала напис, удари јој крв у главу, 
нило да се групишемо око огњева.</p> <p>Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постро 
непромишљени корак самоубијства.</p> <p>Чим је дошла мало себи, одмах је на телефон призвала ма 
и силовита турска контра напада.</p> <p>Чим се српска артиљерија појавила на згодним положајима 
анка после недељу дана предигла.</p> <p>Чим се предигла, прва јој задаћа беше да оде до госпође 
а пред њом гомила разних новина.</p> <p>Чим је мајор крочио у салон, она баци новине у страну и 
 комад од листине са десне ноге.</p> <p>Чим га одведоше у болницу, одмах стаде искати да му леч 
ве груди својим грудима заштите.</p> <p>Чим је сунце разагнало маглу, и српска артиљерија је по 
 тачно у пола осам часова увече.</p> <p>Чим изиђоше из жељезничке станице, седоше на трамвај ко 
ред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише, ја ступим унутра, 
најући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софији, диже је са миндер 
оју кћер Нату, да се врати кући.</p> <p>Чим је Софија то прочитала, затресла се и почела је гор 
 болници све док нисам оздравио.</p> <p>Чим сам оздравио, упућен сам у команду, у Скопље, где с 
е свагда затицала у дубоком сну.</p> <p>Чим би се она појавила на вратима, млада болничарка би  
ој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојковић у собу, присутних се лица одма 
оме једром, ироничном поздраву.</p> <p>„Чим сам пошао са железничке станице, почео сам лакше, с 
{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква посла има у престоници.</p> < 
ти се нађе, да се можеш из дуга времена чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече При 
се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме свршен.{S} Ослободили смо наше старе з 
повратку у Битољ, кум је настојао да се чин верења обави.{S} А Јованку не хтеде пустити натраг  
ој радости на овом белом свету.{S} Први чин велике драме, у којој смо ми наше улоге одиграли, д 
ном пољу; а ево сада је довршен и други чин, у којем смо само нас петоро изашли на позорницу.</ 
ини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике драме“.{S} Сада сви ударише у смех, а Стојан 
о је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је срп 
ти и понудио да седнем.{S} Најсвечанији чин освајања Једрена, био је свршен.</p> <p>— Изволите  
з који час можда одиграти, један велики чин, који обично после историја записује на својим стра 
болове.</p> <p>И онда је дошао последњи чин, у којем Пера Ћата пева соло.</p> <p>На позорницу и 
 Милошем Обилићем.</p> <p>Дирљив, диван чин пијетета је извршила ту војска генерала Живковића,  
 а они с њом, тако, да је овај необичан чин прстеновања прошао и неопажен.{S} А кад се вратила  
л Живковић је, извршив тај величанствен чин пијетета, удвојеним поуздањем могао поћи преко Косо 
а предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његовог венчања.</p> <p>Из 
но, и с њим удешено, да обави о јутрењу чин венчања.</p> <p>У тишини и миру свештеник обави обр 
јор Жарко је тек тамо у половини првога чина, после Кумановске битке изишао на позорницу.{S} И  
нехотице, прешао на догађаје из „првога чина“.{S} Мајор Жарко је тек тамо у половини првога чин 
тако давно и жељно очекиваног свадбеног чина.</p> </div> <pb n="638" /> <div type="chapter" xml 
е, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико беху задовољен 
љно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, када виде, да се њихов 
наше војнике.{S} То само могу Бугари да чине и нико више.</p> <p>С тога се слажем са предговорн 
, јер она носи одговорност за политичке чине државе.</p> <p>— А кад би сав народ узео на себе т 
Пањимама је потешка госпођа, а и године чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огр 
лижи се крају.</p> <p>На бојном пољу се чине припреме са обе стране, тако, да нема изгледа да ћ 
притиснеш, а не на пенџер лупати.{S} То чине само простаци, који не знају варошког реда.</p> <p 
 овде за лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-П 
машући крили расхлађује јој лица врела, чинећи то, заслађује јој сан, који је њој, уморној и из 
ни, разуздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало. 
ко дао све царево благо!{S} Уз њега би, чини ми се, и зец морао лавом постати.{S} Нема те ратне 
могао ту тежњу моју до ситнице оцртати, чини ми се бих лакше сносио све тешкоће, све патње и св 
ла да изусти оне нечујне речи, које му, чини јој се, лепршају на уснама.{S} Али све бадава.{S}  
урска артиљерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал  
ако слатко заспао, као никад до сад.{S} Чини ми се да ни добар сахат’ нисам спавао, кад одједно 
е кретања, има засекотину на образу.{S} Чини, сине, своју дужност и спречи зло.{S} Ухвати га и  
 добродушно насмеши и одврати:</p> <p>— Чини се то теби драга Анђо, увек сам ја овакова и била. 
{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу арију нове 
рцу има места за све народне делове, да чини, колико год може, али њезине одређене спољашње пол 
е седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише жени ка 
ко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког времена о 
иној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корачајући к 
и се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп за т 
.{S} Мало је земље, где се толико добра чини као у Србији.{S} Драги мој ћато, овде нећеш умрети 
истом душевном расположењу.</p> <p>— Не чини се теби, Миле, да овај воз врло спро напредује!</p 
алеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи, и гледајући и слушај 
ила: „Ваљда ти и грешим Боже, ал’ ми се чини да бих лакше сносила жалост, да ми је на мојој руц 
 чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би 
} Одговараш ми разумно.{S} И опет ми се чини, ћато, да ти бунцаш.</p> <p>— Не бунцам ја господи 
, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си ти удесио тај уметак у „други чин велике дра 
дмах к попи.“</p> <p>„Хо, жено; мени се чини да си ти отпре била паметнија.{S} Где бих ја сад у 
данас као да још није време.{S} Мени се чини, да су се они ваљда негде скрили, или да су можда  
овић задржа са речима:</p> <p>— Мени се чини, да му не би требало дати воде, нарочито сада, кад 
ином.</p> <pb n="439" /> <p>- А мени се чини да га пужеви вуку.</p> <p>Милану прелети преко лиц 
оду има доста метиљаве фајте, и мени се чини, да и писац те књиге и његова многопоштована среди 
ало апартно мишљење.</p> <p>— И мени се чини.{S} Него, Радојловићу, настани молим те, да се дев 
 да је да полети тамо.{S} А опет јој се чини да су јој ноге од олова.{S} Па ју је и некви страх 
 Ранковићу и рече:</p> <p>— Како вам се чини, господине Ранковићу?</p> <p>— Не могу још ништа д 
овића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{S} Од д 
 будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а његове лепе речи да бог н 
држљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" />  
ме долазе у ову кућу у посету.{S} То ми чини задовољство.{S} Кажу, да је Марта проститутка, а М 
но:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим определила.{S} 
 <p>— Не знам госпођо, да ли се то мени чини, али ви ми од неког времена бивате слабији.</p> <p 
>ОСАМДЕСЕТА ГЛАВА.</head> <head>Свршени чини.</head> <p>У ослобођеним српским крајевима је завл 
оној ми се магли срећа родила, а у овој чини ми се као да издише.</p> <p>— Немој да слутиш на з 
око уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичној судб 
 кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избегава уо 
ије више задовољна са овом службом коју чини роду свом.</p> <p>— Сићушан ми се чини — рече — ов 
 који треба овим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не б 
 из њега се дизала бела воштаница.{S} У чинији, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и д 
жевић.</p> <p>Стојанка је размишљајући, чинила разне претпоставке, не би ли некако могла доћи д 
а сата непрекидна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да в 
х гонимо док их не уништимо.{S} Тако је чинила и наша војска са Турцима и Арнаутима, и показало 
Оберкнежевићка писала своме мужу, то је чинила без знања теткина.{S} Наопако да је ова знала за 
ехујући се на Оберкнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежев 
ћ јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допустим да ми  
ријално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу Оберкнежевић ни за шт 
жај и некоректно држање извесних моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</ 
прозрели и увидели смер извесних моћних чинилаца, те према томе и своју спољну политику морају  
њ утопе.</p> <p>И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор све до Царигра 
и, ти пламени њихови букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо ми стајали отићи с 
pb n="151" /><gap unit="graphic" /><!-- Чинило му се, да му Светислав прича. --><pb n="152" />  
 брату кад је овај отишао у четнике!{S} Чинило му се да би га и Јованка више ценила да је и он  
 док се чика-Паја показао иза рогља.{S} Чинило јој се, да се он ни сада не жури кући.{S} И сада 
ла пред очи само његова Ната и Пера.{S} Чинило му се да и сад гледи где Пера натиче прстен Нати 
узе, које не могаде у себи загушити.{S} Чинило се као да некога тражи међу рањеницима.{S} Заста 
наке, или да се врати ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање з 
во срце све јаче и јаче.{S} Њему се сад чинило, да је млада наставница њега у патриотизму куд и 
разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говор 
анас, па нема ни сутрадан.{S} Све ми се чинило, да царе Лазо баш и мене зове на Косово.{S} Трећ 
ховито се узбурка и потресе.{S} Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописано 
да, рубина и брилијанта.</p> <p>Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину је 
да није више међу живима.{S} Све јој се чинило, да је то неки непријатни сан.</p> <p>Била је ка 
ко погледала на чика-Пају, и све јој се чинило да он нешто отеже с јелом, само да ручак дуже тр 
 да ли јој муж иде.</p> <p>Време јој се чинило дуго, здраво дуго...{S} Обузе је нервозно и гроз 
При полазу из болнице, свагда би јој се чинило да ју неко води испод оба пазуха.{S} С једне ју  
 покосила.{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> 
<pb n="557" /> раније смркава, те му се чинило, као да је већ осам часова.</p> <p>Неко се време 
боли за то наша глава.{S} А да би им то чинило радост, о том нимало не сумњам.{S} Изјаловиће им 
ац, подбочио се на леву слабину.</p> <p>Чинило му се, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест 
огла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му Предраго 
е чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја посврш 
одољубље ми никада неће дозволити да то чиним!..{S} Ако — не дај, Боже! — погине у јуначкој бор 
лопљеном уговору то нисмо били дужни да чинимо.</p> <p>Наша је храбра војска своју задаћу у рок 
ао и посете које је на извесним местима чинио, нису ни најмање повољне по нас.{S} Јер у томе ја 
ље.</p> <p>У Војиним је очима цео народ чинио једно јединство, а они делови народа, који су за  
вету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а њега је свако отп 
епао му је као детету.</p> <p>Све је то чинио чика-Паја само зато, да га прође дан, који му је  
авао никакве савете зевзеку, него је то чинио према господину потпоручнику и господину банкарск 
навађали, како би брза „Хамидија“ могла чинити огромне сметње грчким превозним бродовима, који  
ју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p>— А смер би  
сле подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, јер чика-Па 
ади а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће то најбоље зн 
био извештај, да Србија то и не помишља чинити, већ да му оне трупе ставља на расположење и оне 
а чиме занимати.</p> <p>— То ниси морао чинити — рече Приморац — знам, да и ти баш не имаш онол 
наћи... неће ми ваљда нико никакав инат чинити.</p> <p>Лазаревић му понуди другу цигарету, па р 
ужност да иде у болничарке.{S} То мораш чинити и ти, Мицо, и ти, Софија.</p> <p>Мица погледа у  
о и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, но и њ 
во да га носи!“, али се најпосле и сами чинише невешти, те примише Оберкнежевићев позив, да му  
.{S} Како сам слушао, некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из 
бити дротар, ма да брат Љуба, банкарски чиновник, стално говори, да ће Мицу за дротара удати.</ 
</p> <p>— Ја сам Предраговић, банкарски чиновник, па већ од дуже времена слушам причање овог ва 
ји јој се допао и који није био државни чиновник, него бохем, новинар.</p> <p>Зет је у породици 
 још остао први им сусед Петровић, виши чиновник у пензији.{S} Када је видео у каквом се стању  
стакао као ванредно ревносан и исправан чиновник у његовој струци и да ће вероватно постати окр 
вује у националној акцији, тај живи као чиновник, који ради за плату.</p> <p>25.{S} Официр не с 
и једног Ранковићевог доброг пријатеља, чиновника у железничкој дирекцији.</p> <p>— Пусти га од 
 била састављена од лекара, полицијских чиновника и железничара, а били су присутни и представн 
а се радо забављала са духовитим младим чиновником Народне Банке.{S} А некако јој је то и ласка 
ину потпоручнику и господину банкарском чиновнику.</p> <p>Сви су са интересовањем очекивали, ко 
ојници, господа, младићи из првих кућа, чиновници из министарства.{S} Те још каква фина деца ид 
едиште било у селу на Дунаву, одакле су чиновници долазили често у село у Планини и собом довод 
вених послова, расписало стечај за више чиновничких места у ослобођеним крајевима.</p> <p>— Бож 
војску.</p> <pb n="706" /> <p>Самим тим чином, ми смо извршили услове уговора.{S} Поред тога ми 
у здравље „главних актера у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здр 
ондонске конференције.{S} Ови су кораци чињени тек тада, када су видели да је ствар сасвим озби 
> <p>— Не, верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме погр 
S} Официр није каста, него је друштвена чињеница.{S} Официр је као и други интелигентан члан др 
ред надмоћном снагом турском.{S} Ова је чињеница нагнала витешког краља Црне Горе да не прими у 
аспалило и разбудило срца многих важних чињеница у нашој отаџбини, скренувши им пажњу на писак  
 али то је био тек мој општи утисак.{S} Чињенице, детаљи су потребни.</p> <p>— А то само њих не 
тако кратки, једнолики.{S} Констатовање чињенице, да је српска војска извршила своју дужност.{S 
ва, јер и моји наводи могу се узети као чињенице које пружају уверење, да влада према њима буде 
ваља уклонити одавде, јер ће сада други чињеници преузети мртво тело покојниково.</p> <p>И докт 
а расположи.{S} А домаћин, неки ведар и чио старац, после вечере подигао је здравицу Јованци, у 
ше жена.</p> <p>Четири су дечака носили чираке, певали су „<foreign xml:lang="CU">свјати боже</ 
гао издржати.{S} Помислим:{S} Јова није чист, ово ће тек бити неки Горков тип.</p> <p>А дошло м 
Неранџа. — А поред тога онај пут је био чист и раван, значи, радост.{S} Ето, тако стоји ствар к 
 у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две постеље једна до друге — мало, топло гње 
едо, твоја Анђа.{S} Како је, рано моја, чиста и лепа!</p> <p>Анђа изнесе слатко.</p> <p>— Па ка 
имала је сањалачке очи; била је вредна, чиста и кућа јој се сјајила, а и донела је Лази хиљаду  
рекидано говорити:</p> <p>„...{S} Лепа, чиста кућа... две лепе девојке везу... једној ће се мла 
она као своје.{S} Воле је, јер је лепа, чиста и вредна; у кући има млада госпођица, која је Нат 
 твоја још се јаче из глине зрачила.{S} Чиста душа твоја потресла је онда до дна моју нечисту,  
оје свеже, из глине се зрачи душа твоја чиста.{S} Вајар је добро сватио и добро изразио и оно с 
свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— Не знам,  
/p> <p>„За пуковничку породицу тражи се чиста и добра девојка, која зна кућне послове.{S} Биће  
 лечење рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с гл 
p> <p>„Бисту сам твоју окитио цвећем, и чиста и велика душа твоја још се јаче из глине зрачила. 
 чијем оку виде сузе, које блистаху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, как 
Чим се родио дан, сакуписмо се наједном чистацу, постројисмо се у четири вода и отпоче вежбање. 
ке, и ако је знала, да је ова позива из чисте љубави а не из сажаљења, ипак је одбила тај позив 
ај позив је госпођа Стојанка учинила из чисте љубави према Јованци, не мислећи да је овим хтела 
перу и превију, да их положе на одмор у чисте постеље.</p> <p>Међу комитама је свакому упао у о 
ла.</p> <p>Застори су на прозорима били чисти као снег, зидови су били са неколико слика укусно 
и, ма да је крочила на пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојч 
 ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста високо, и кад удари, просто све одсе 
>— Да је локомотивом ударен, прво би га чистилица дохватила.{S} Просто је немогуће, да га је ло 
ва преко њега прелазила, те га је могла чистилица убити.</p> <p>И новинари исказаше своје мишље 
.</p> <p>— Па зар га није могла ударити чистилица?</p> <p>— Никако!{S} Чистилица је доста висок 
био удар <pb n="231" /> од локомотивине чистилице, или га је тупим оруђем ударила рука људска?< 
ли су му се они други рањеници у дугим, чистим кошуљама.{S} Остала му је дубоко ужлебљена у пам 
ле непознато.</p> <p>Помислим: да се ја чистим одавде, јер ни са мном не ће бити добро.{S} Брзо 
н, када освану Србину свечан, светао са чистим зраком, а робљу косовском олакша терет, спадоше  
усавршавао.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фа 
дан огорели пањ, који је стојао на сред чистине.</p> <p>Поскидасмо торбе, положисмо на тле и по 
да се у националноме раду већ изишло на чистину.{S} Криза је прошла, и, изгледа ми, данас се зн 
ници примају добровољне прилоге само из чистих руку.</p> <p>Онда се окрете к војнику:</p> <pb n 
јице.</p> <p>— Ти си? — упита кафеџија, чисто са неким неповерењем.</p> <p>— Да, ја сам. — Потв 
и, као по договору, уједанпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: оте 
н силно, посматрао је из помрчине мало, чисто, светло гњездо младог занатлије.</p> <p>Лаза је,  
амо једну реч, један гласак из њега.{S} Чисто би му помогла да изусти оне нечујне речи, које му 
ак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није могла веровати да је њен Влада баш 
и крстић, од прекрштене две дашчице.{S} Чисто није могла да верује, да ту почива њезин брат, ње 
 свега и свачега, само кад се сетим.{S} Чисто не могу сам себи да верујем, да сам све оно баш ј 
 јача била туга за изгубљеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и 
 проницаве очи, кратку рејаву браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и  
, али знај да друштво постоји.</p> <p>— Чисто официрска организација?</p> <p>— Официри, грађани 
шила песму, Оберкнежевић рече:</p> <p>— Чисто видим ту сироту, заљубљену сељачку девојку.</p> < 
дубље се поклони стојећи на прагу; тада чисто дође к себи и вероваше својим очима.</p> <p>— Кла 
>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, а рањеник ју дочека блаженим о 
ним.</p> <p>Госпођа Стојанка је била на чисто, да је Милан, брат Јованкин, морао погинути и да  
жевић продао ствари.{S} Тада су били на чисто, да је Оберкнежевић сасвим напустио К., али где ј 
о упознали.</p> <p>Ризнићеви су били на чисто, да је Софија због неке тешке прилике дошла у Бео 
 знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурски покрет последњи покушај, да се 
ване, да објавиш?</p> <p>— Нисам још на чисто.{S} Ја мислим да већ сутра после подне можемо пус 
вереником.</p> <p>Држећи у руци брзојав чисто се бојала да га отвори.{S} Најзад га отвори и про 
ише упиљивши се у Катарину, тако, да је чисто хтео, да му Катарина из његових очију сама прочит 
е брзојав испослат из Скопља.{S} Ово је чисто развесели а у души јој <pb n="774" /> нешто лакну 
дни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Услед задржавања по селима,  
сам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чисто застидела од те похвале, збунила се па незнаде шт 
S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто  
ах натраг у моју чету.</p> <p>Лечник се чисто забезекну на ову жељу рањена четника и, без речи, 
 некој несвестици.{S} Свест је губила и чисто се прибојавала — сама себе.{S} Није веровала у св 
налази болесник, нашао се у неприлици и чисто би волео да није ту.{S} Хтео је нешто рећи ал’ му 
ој тренутка не би <pb n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, 
ест’, јест’, Матија! — кликну радосно и чисто потскочи бата-Лаза, као мало дете кад угледа мате 
 срца свију окупљених пред кућом, те би чисто заиграли од драгости и расположења.</p> <p>Још не 
граду.</p> <p>После ових речи, Стојанки чисто нешто лакну и спаде јој терет са душе.</p> <p>Иза 
м и богатим родом уродиле.{S} А војници чисто срамежљиво примаху те благослове и изразе захвалн 
нека Бог да да оздравиш.</p> <p>Рањеник чисто осећаше како му снага надолази <pb n="350" /> па, 
p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> <p>Небо чисто, сунце топло, дан не може бити лепши.{S} На прост 
лико слика укусно украшени, све је било чисто, све се светлило, а више Софијине постеље висила  
 охладни према њој?{S} Знаш да ми је то чисто неправо.{S} Жао ми је сироте Катарине.{S} У њезин 
хватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише.</p> < 
 прсти, Бого, мислиш отпашће.{S} Па бих чисто довикнуо Арнаутима да ударе на нас, да се ухватим 
 суштину његову.{S} Ради сама по твојој чистој савести, јер сам уверена да нећеш погрешити.{S}  
ну кухињу.{S} У кухињи је Лаза радио, у чистој кухињи, а до ње је била соба, чиста и са две пос 
ама, али изгледа још сасвим млад.{S} На чистом, здравом лицу исписана му је интелигенција, а оч 
о, врло ми је тешко, јер се у мени меша чистота и прљавштина, а то мешање страшна је и тешка кр 
био храбар и частан официр и због своје чистоте карактера био је поштован како у официрском кор 
ју нечисту, и ја падох пред бисту твоју чисту, да се горко исплачем, да се горко исплачем“...</ 
адишем атмосфере, која на вашу, на нашу чисту расу мирише.{S} Од срца пијем у ваше здравље а ва 
трпељивошћу раствори писмо те узе да га чита:</p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам  
у развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин утрчала је и њена служав 
-Паја отвори, којекако, писмо па узе да чита:</p> <p>„Драги бабо и слатка нано!..“</p> <p>„Јух, 
па је, да се растресе, почела наново да чита „<title>Политику</title>“.</p> <p>Кад је први пут  
а видећи да је сама, поче полугласно да чита писмо следеће садржине:</p> <p>„Драга моја Стојо!< 
ранџа.</p> <p>Чика-Паја преврне лист па чита на крају: »Поздрављају вас ваша деца Пера и Ната«. 
у</title>“, па, вероватно, да је и Ната чита.</p> <p>Из разговора о Нати пређоше на разговор о  
 новине, па, кад смо доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање 
ежди, кад на бденију на велики четвртак чита дванајест страсних еванђеља!), али су се канда нај 
ори француски и разуме руски.{S} Стално чита француски „<title xml:lang="FR">Le Temps</title>“  
<p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помогнем 
беше сва узаврела гњевом и отпоче да му чита сентенцију онакву, какву то већ само тетке обично  
ј, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „ни једну не сме 
 а, наравно, неће писмо послати.</p> <p>Чита:</p> <p>„Ти ниси никад веровао, да те волим; а ја  
идиш, да ли ће овако бити добро.</p> <p>Чита:</p> <p>„Нато!</p> <pb n="163" /> <p>Чедо моје, ја 
и и да ћете настојати <pb n="578" /> да читав догађај саслушате хладнокрвно, да не би било посл 
ову љутну кроз прсте гледала.</p> <p>За читав месец дана, Ната им је свега једну карту писала и 
ила највећа реткост, закључио је, да је читав план његов пропао.{S} То га је поразило и довело  
лази наша отаџбина, уверавамо Вас да је читав српски народ уз Вас, јер Вашим и Ваших другова ра 
 у посету капетану.</p> <p>— Капетан је читав дан преокупиран службеним послом.{S} Он ће вас ра 
о је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на селу.</p> <p>После овога  
ивела српска војска!« па тим да потигне читав урнебес од радосна клицања.</p> <p>У једној омањо 
м, а уверен је да ће влада имати уза се читав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу 
ратити.{S} Та сумња и стрепња узбуркаше читав организам болне девојке, која би бесумње и подлег 
 и пригушено, већ и оне саме изговорише читав бол несретна оца.</p> <p>Лекар окрете главу и упу 
у, како треба мрети за слободу.{S} Кроз читав тај век водио је српски народ исполинску борбу за 
терамо у Феризовић, где смо се задржали читав тај дан.{S} У њему нисмо имали посла, јер док ми  
 ствари.</p> <p>Стрина-Неранџи се допао читав намештај.{S} А највише јој запело за око, високо  
век као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ако десет изговори.{S} Па и те су му, да их  
ету, избацивши прса, очи исколачи те му читав израз лица доби неки суров и немилостив израз.</p 
е да заспи, али све беше узалуд.</p> <p>Читав сат се превртао по канабету, и кад виде, да не мо 
о штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше 
рне Горе.</head> <p>После пада Једрена, читава је Европа бацила своје погледе на последњу тачку 
 и Кара-Бурма и Кале-Мегдан, али он, за читава тумарања тога, није видео никога.</p> <p>Њему је 
ајима, заривала се у земљу и избацивала читава кола земље.{S} Тражили су наше батерије, које је 
p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она 
 дајеш полета одговорној влади, нађе се читава легија незадовољника, који те прекоревају, што н 
учила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би знао био и 
да цео напис прочита.</p> <p>Била је то читава бајка из неког љубавног романа, у којој је било  
 повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је код њега.{S} Нек 
 служило је то, да он, Оберкнежевић, за читаве три <pb n="639" /> недеље дана није нашао за вре 
раху метежу, нереду.{S} Могле се видети читаве масе, па коњи, мазге, карови, кароце, све се то  
беркнежевићевих.</p> <p>Та јој мисао по читаве ноћи, не даваше мира и покоја.</p> <p>У души је  
искрено, тако силно заволела.</p> <p>По читаве је ноћи госпођа Стојанка проводила крај болесне  
азима, могло јасно приметити.</p> <p>По читаве ноћи, није очију склапала.{S} Сирота, стрепила ј 
тупио у собу био је блед као самртник а читавим телом је дрхтао као прут.</p> <pb n="542" /> <p 
је почео да дрхће, а нека језа прође га читавим телом, као оно оптуженика, који седећи на оптуж 
 трупе, али ми смо се удалили од ове за читавих три четири сахата <pb n="509" /> унапред.{S} На 
у деца, којих беше на сваком кораку дуж читавих Теразија, кнез Михајлове улице, код Коларца и В 
it="subSection" /> <p>У Београду се, за читаво време рата, није знало правога рока ни ручку ни  
отле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријатељски расположена према 
 на сто.</p> <p>Предраговић, који је за читаво ово време седео за својим столом, слушајући прич 
/> да једном види своју снајку.{S} И за читаво време, од како је дошао на одсуство једнако зачи 
о га је замолио, да му надгледа кућу за читаво то време.</p> <p>Кума-Лаза се одазвао молби свог 
по живео.</p> <p>Предраговићка, која је читаво време била нагнута над сином, овога се тренутка  
Радојковић улазећи у собу, у којој беше читаво друштво на окупу.</p> <p>Чим је ступио Радојкови 
 болно и изнемогло зајечи Ранко, а кроз читаво тело старога Предраговића пређе нека језа.</p> < 
читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, стечену силним и неизрачунљивим жртвама 
о Радојковић, где су поред чаја провели читаво вече у пријатном разговору, а том су приликом, К 
S} А ако не буде, неће му бити доста ни читаво имање своје да му уклопи.{S} У осталом после њих 
ан!{S} Та толико не би могло примити ни читаво наше село.</p> <pb n="413" /> <p>— Верујем.{S} А 
, у којој има толико рањеника, да их ни читаво село његово не би могло примити у себе.</p> <p>К 
азвао је крунско веће, на коме је изнео читаво стање ствари, предочивши овом и евентуалне после 
станак Оберкнежевићев беше све дотле по читаво друштво тајна, док не сазнаше да је Оберкнежевић 
у болницама.{S} Стојанка, која је за то читаво време неуморно радила, није водила ни најмање ра 
црногорску победу.</p> <p>Поворка је то читаво по подне манифестовала кроз улице београдске, бе 
ме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је провела у разговору са Катарином, ко 
а се још то вече вратио својој кући.{S} Читавог пута је мучио се да створи себи слику о Београд 
 према својој отаџбини.</p> <p>Ранко је читавог пута дрхтао од узбуђења и радости.{S} Не знађаш 
 питању екзистенције, како моје, тако и читавог дома мог.{S} А када Скадар буде у рукама мојим  
има ми и сувише учинисмо, а који ће нам читавог века бити дужници — разуми дужници и ништа више 
А</head> <head>Браћи у помоћ!</head> <p>Читавог лета је год. 1912. у Београду, па и у целој Срб 
 превладало над сваким разбором.</p> <p>Читавог дана било је невреме за које се каже да човек н 
положаје.</p> <p>У то се доба бојеви на читавој црногорско-турској граници већ у велико беху ра 
беху непријатељи Црној Гори тако исто и читавој акцији балканских савезника, Скадар је добио хр 
> новина доста смо поуздано извештени о читавој тамошњој ситуацији.{S} Пише, да је Радојковић п 
А Анђа је цели боговетни дан трчкала по читавој престоници, разносећи писма од једног до другог 
га, кога већ три дана неуморно тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојков 
ондонске мировне конференције.</p> <p>У читавој Црној Гори а и код свију искрених балканских са 
е такој сили не може одупрети.</p> <p>У читавој Црној Гори је била неописана жалост, почевши од 
 нашем сектору, која се за час разви на читавом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на  
а наступа одмор, који доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Сто 
ти и пасти.</p> <p>Успут је размишљао о читавом току борбе, на бојном пољу.{S} Осећао је у себи 
арамицом са чела, који га беше облио по читавом лицу.</p> <p>— Ја сам им већ рекла, да ћете без 
рупа из Скадра, негодовање је избило по читавом Српству.</p> <p>Свуд и на сваком месту то се пи 
..{S} Нема онде никаквог Орловића.{S} У читавом Потисју нема Орловића.</p> <p>— Ах, пардон!{S}  
ик, али је установљено да у М., па ни у читавом Потисју нема велепоседника Орловића.</p> <p>— М 
 економ са онаким именом и презименом у читавом Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон п 
сова, дичних јунака и хероја, који могу читавом свету служити за пример а својој отаџбини на по 
 смену ја сам отправљао и дочекивао.{S} Читаву ноћ нисам ни помишљао на спавање.</p> <p>У саму  
 доста рђавом положају.{S} Услед болова читаву ноћ није ока склопио, а то му се могло приметити 
рмљава топова, пушака и митраљеза, која читаву ноћ не престајаше.</p> <p>Ноћ беше језовита и ни 
је стари и опробани политичар, који зна читаву европску ситуацију.</p> <p>Истина је, да је на њ 
враћала од болесне Јованке, код које је читаву ноћ провела.</p> <p>Од Анђе је дочула, да је дош 
војој тврдњи.</p> <p>Но зато ипак ко је читаву ствар посматрао са више збиља, могао се уверити, 
уштву, а иза друштва остаде сам и ту је читаву ноћ провео по ноћним кафанама и бурдељима.</p> < 
неће се на те гласове обзирати, него ће читаву ову ствар гледати да мирно и као савезници са на 
вај демократски дух који провејава кроз читаву Србију.{S} Кажем вам, просто сам се осећао као к 
ку не само најновије успехе рата, већ и читаву земљу, ту тековину Србинову кроз читаво столеће, 
асадорској конференцији.{S} А они, који читаву ствар примише хладно и реално, беху се помирили  
тојанку, да се не умеша и да предухитри читаву промену, која предстоји у животу Оберкнежевићеву 
тио је владу црногорску да ће блокирати читаву обалу и да сви страни трговачки бродови морају н 
болести усмено више рећи.{S} Правио сам читаву малу студију, и ти ћеш сазнати за нове податке о 
па чак и у људским жртвама, пославши им читаву другу армију од педесет хиљада људи под командом 
нека језа.</p> <p>Још не беше изговорио читаву реч, врата се отворише а кроз њих уђе Предрагови 
ламање артиљерије, као да је испуњавало читаву васељену.</p> <p>Наједаред као да надземаљска си 
т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то друштво отпрати Радојковића и  
 уморан, а и време је већ, ваљда нећемо читаву ноћ преседети.</p> <p>На ове речи Ната скочи и о 
ти, осим, у ноћним кафанама, које су по читаву ноћ отворене а то опет њему као оцу, не пристоји 
, уједно се извинила, да је уморна, јер читаву ноћ није ока склопила, те неће моћи да им прави  
ричином оде код адвоката и саопштише му читаву ствар.{S} Уједно подигоше тужбу за развод брака. 
клонуо и заспао.</p> <p>Јованка пак, ту читаву ноћ није ока склопила.{S} Чисто сама себи није м 
га ћутке, само јој је напоменула, да ту читаву ствар Јованка би требала да схвати озбиљно, а по 
ћу тако слободан, па да вам објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа 
и страшна истина.</p> <pb n="497" /> <p>Читаву је драгу ноћ провела Јованка у грозним мукама.</ 
 жена му, беху се јако уплашили.</p> <p>Читаву драгу ноћ нису могли ока склопити бринући за сво 
хвалити. <pb n="479" /> Али, хајд’ само читај.{S} Почни изнова.{S} Како оно пише?“</p> <p>„Драг 
 у подне купи за марјаш новине, па лепо читај победу за победом браће своје, па се одушевљавај, 
еч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него мас 
<pb n="586" /> која је у тај мах седела читајући новине, трже се и устаде са свога места и одаз 
, па макар га после морао и предати.{S} Читала си без сумње његов одговор представницима велики 
д је први пут „<title>Политику</title>“ читала, није приметила позив стрина-Неранџе Недићеве, у 
извије лампу и са великим интересовањем читала му је у себи његову садржину.</p> <p>Када је Кат 
ташлуку своме, те песме и та писма радо читала; ал никад ни једном нисам одговорила.</p> <p>„Те 
p> <p>Мајорица, која је иначе врло радо читала београдске новине, а нарочито описе сензационалн 
ло, Јованка је, седећи, већ и трећи пут читала писмо.</p> <p>Сад јој се мисли закачише опет за  
..{S} Јованка је седећи већ и трећи пут читала писмо... --> <pb n="272" /> <p>— Добро ми је...  
о превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она ступи у комитску  
ла у своју собу.</p> <p>Катарина је баш читала новине, када је звонце зазвонило она престаде са 
у очи у душу продирале и нешто су из ње читале.</p> <p>Насу воде неначете у чашу, за тим узе бе 
ао:</p> <pb n="759" /> <p>— Величанство читам у вашим очима добар знак.{S} Јесте ли примили пов 
 треба дворити и неговати.{S} Баш отоич читам позив Црвеног <pb n="321" /> Крста.{S} Свакој је  
ити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, читамо за комите, а не знамо баш све, како је...{S} И В 
{S} Певао је песме, писао је родољубиве читанке за војнике, био је скупљач претплате на добре к 
и сваки израз лица Катаринина, за време читања писма.</p> <pb n="560" /> <p>— Но, како Вам се д 
ересовањем га је прочитала.{S} За време читања могло се на њезином лицу приметити неко пријатно 
звије га и пажљиво прочита.{S} За време читања писма, по лицу њезином се могло приметити неко п 
.{S} Српски су јој писци ипак најмилије читање, а краљевско српско народно позориште, ма да је  
ваку реч.{S} А кад је чика-Паја завршио читање, она подиже хлебац са стола и покупи ножеве и ка 
ада је звонце зазвонило она престаде са читањем, одбацивши новине у страну, налакти се на сто п 
b n="132" /> био до пред вече код куће, читао је, а за тим је у четири руке, са матером у гласо 
 је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се узимало.</p> <p>— Добро, дакле у  
и, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шт 
вић је седио за својим писаћим столом и читао последњи број забрањеног „<title>Словенског Југа< 
p> <p>У великој је вароши вредно учио и читао.{S} И нов се поглед на живот и на свет почео у ње 
почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише евангелиста Луку 
ку, и у њима је саде сасвим нешто друго читао.</p> <p>Христову науку о другоме свету сасвим је  
 разумевао, и он је саде у библији тако читао, као да је Христос учио, да је царство небеско на 
</p> <p>За време док је чика-Паја писмо читао стрина-Неранџа је плакала од радости.{S} А кад је 
, и то далеко здравије него оно у вашој читаоници и вашим каванама, и који знаш, како смо ми на 
Од љубави.</p> <p>— Волите од љубави да читате?</p> <p>— То највише волим.</p> <p>Оберкнежевић  
е.</p> <p>— Ви, госпођо, свакако нерадо читате те новине?</p> <p>Мајорица дође у малу неприлику 
пута Катарини, кад је те стихове почела читати, привидио њезин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</ 
/p> <p>И онда је почео библију друкчије читати.</p> <p>И читао је четири евангелиста, а највише 
 и силазити са постеље; могао је новине читати и забављати се па и пошалити са другим рањеницим 
анџа замисли име, духну, а Циганка поче читати из карата:</p> <p>„На... на... на“</p> <p>За тим 
едљиво:</p> <p>— Молим, онда ће се више читати.</p> <p>— Е, мој драги Гњаваторе, лепо би се и ј 
 свију страна и тек тада га поче у себи читати:</p> <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што  
— Резолуција гласи: — Отпоче председник читати, готово сваку реч на слогове, тако, да ју је сва 
едуљу кочијашу.{S} Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу ј 
вори, седе крај стола и поче га пажљиво читати:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се 
арамицом убрисао, мете их и стаде писмо читати сричући све слово по слово:</p> <p>„Драги и мили 
ави стењак на кандилу, па за тим седе и читаше рукописну књигу.</p> <p>То су били капетанови за 
тању и мирољубивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У оста 
S} Овако је лепше и мекше, — добаци јој чича-Паја намештајући се на седишту.</p> <p>— Е, гле ти 
јемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће више — брањаше се најстарији музикант  
ца је сипила.{S} Електричне сијалице су чкиљиле, трепериле као да и оне негодоваху због овако р 
а пољу беше мрак, а електричне сијалице чкиљише као фитиљ у кандилу, те осветљаваху улицу у тол 
ације?</p> <p>— Није, Белимарковићу.{S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале ч 
 сваки син ове дичне отаџбине, понаособ члан „Уједињења или смрти“.{S}Наш народ браћо, целокупн 
ам доведена из Цариграда.{S} Отац ми је члан државнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, ка 
урних дужности.</p> <p>13.{S} Официр је члан српске интелигенције!{S} Из дужности српске интели 
носнији, још најоданији и још омиљенији члан тајнога удружења »Уједињење или смрт«.</p> <milest 
> <p>Потпоручник Воја је најистакнутији члан најмлађе официрске генерације, а на јако се говорк 
а.{S} На сами врати, сусрете их дежурни члан полиције:</p> <p>— Море Радојковићу, ко ти је тај? 
ова, у заказано време, стиже и последњи члан, који је најавио свој долазак — капетан Николић.</ 
 почели су се купити све један по један члан удружења, тако, да ником то не би пало у очи и еве 
.{S} Официр је као и други интелигентан члан друштва.</p> <p>21.{S} Официр ради на јачању нацио 
љен.</p> <p>Сутра дан, ја сам имао, као члан одређене комисије, да идем на северозападни сектор 
ститог официра.</p> <p>Лазаревић је био члан „Уједињења“...</p> </div> <pb n="48" /> <div type= 
Ти си још у »Црној руци“?</p> <p>— Само члан помагач.</p> <p>— Сад си у другој организацији?</p 
S} Члан „Уједињења“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> 
</p> <p>— Браћо!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, 
ци, разносећи писма од једног до другог члана удружења.</p> <p>У вече око седам часова, почели  
ад је Оберкнежевић прегледао сензациони чланак, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је 
адеси у окршају са непријатељем.</p> <p>Чланице Српскога Црвеног Крста поделише улоге према пот 
ено, све је сензационисано, од уводнога чланка па до краја треће стране.</p> <p>— Ви, госпођо,  
</head> <p>Од онога официрског друштва, чланова до скора постојале организације „Уједињење или  
овора, стекао сам уверење, да се већина чланова сугласила, осим једнога, одобравајући у главном 
је, председник стави упит да ли који од чланова има какову примедбу на састав резолуције.</p> < 
<p>Затражио је дакле у крунском већу од чланова њихово мишљење о даљем држању.{S} Одговор је би 
.</p> <p>Када је вечера обављена, у име чланова удружења „Уједињење или смрт“ устаде мајор Бори 
мишљала је о ноћашњем састанку неколико чланова „Уједињења“ код ње.</p> <p>Она им је, после раз 
 <head>ПРВА ГЛАВА</head> <head>Неколико чланова тајнога удружења „Уједињење или смрт“ на тајној 
} А посебно се може рећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар  
уше рећи, да је он један од највернијих чланова удружења...</p> <pb n="646" /> <p>— Па где је?. 
ло до извесних несугласица између самих чланова удружења.</p> <p>Та јој помисао никако није дав 
 закуска, а у вече вечера, искључиво за чланове друштва и званичне учеснике овог весеља.</p> <p 
 је пак ту паузу употребила и послужила чланове кавом.</p> <p>Након четврт часа, она се тројица 
ко далеко, да је посумњала у неке млађе чланове удружења, да се нису дали ухватити у какву замк 
 <p>Једно вече Стојанка је позвала неке чланове „Смрт или Уједињење“, на састанак, а који се им 
а“ зна само за једнога члана, за остале чланове не зна.</p> <p>— А управа?</p> <p>— Ни цела упр 
лади артиљеријски поручник Николајевић, чланови друштва „Уједињење или Смрт.“</p> <p>Глас о пог 
зе под Скадром.{S} С тога би молила, да чланови присутни њихову одсутност узму на знање.</p> <p 
.</p> <p>Када је Стојанка приметила, да чланови неумесно сумњиче Радојковића, она их због тога  
а је на адресу испошаље, тек онда, када чланови удружења буду на својим дужностима.</p> <p>Сутр 
 — То беше последњи усклик, са којим се чланови при поласку растадоше.</p> </div> <pb n="715" / 
јим дужностима.</p> <p>Сутра дан у вече чланови заказаше заједничко вече у хотел „Москви“ где с 
 и Једрена...</p> <p>Иза ових речи, сви чланови на ноге скочише, а на њиховим лицима се могла п 
о!{S} На примедбу једнога члана, да сви чланови удружења, који остадоше у животу, нису на данаш 
ружења „Уједињење или Смрт“.</p> <p>Сви чланови, осим неколицине, који се телеграфски извинише, 
 овима, остадоше на бојном пољу и многи чланови нашег удружења...</p> <p>— Слава им!... — захор 
 погледавши око себе, видећи да су неки чланови одсутни.</p> <p>— Остали, који су одсутни посла 
ође на чај, где ће се искупити и остали чланови, који допутују, да одрже пред конференцију.</p> 
редседник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само настаде тајац.</p> 
ољних послова у Месту.</p> <p>Искупљени чланови удружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј  
титање.{S} Сви који беху дошли, били су чланови друштва „Уједињење или смрт“.{S} Била је приређ 
оји су позвани осим Радојковића.</p> <p>Чланови беху нестрпљиви и почеше већ да се љуте на Радо 
ко мисли, а тако није, добро је.</p> <p>Чланови „Уједињења“ пак сматрали су за потребно да све  
одржати најдуже кроз две недеље.</p> <p>Чланови се после седнице разиђоше својим кућама а Радој 
на</head> <p>Већ су разаслате позивнице члановима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу 
"679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А детаље са  
о није.</p> <p>— Не може се, рече Мица, човек никад довољно наживити.</p> <p>— Па није ни младо 
</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p>  
к, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако сазнање уселило у њего 
ме, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и узди 
јао се један средњовечан <pb n="486" /> човек, такође продавац новина.{S} Како сам слушао, нека 
е не пробудиш?</p> <p>— Бескичмењак!{S} Човек без кичме, одговори Јован хладнокрвно.</p> <p>— Т 
 којим управља нека непојмљива сила.{S} Човек не може да се отме од те силе и да ради по својој 
{S} Летос ми се удала кћи у Београд.{S} Човек јој је отишао у рат, а она остала сама на дому те 
Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику, а и терети су на срцу  
јој у овај мах душу раздираше.</p> <p>— Човек је рођен да умре.{S} И нико на свету не може оста 
а ме криво разумеш.{S} Ниси ти така, да човек остаје поред тебе хладан; напротив.{S} Али ти зна 
дана било је невреме за које се каже да човек не би ни пса истерао напоље.{S} Оштар северац је  
 петроградски император веома мирољубав човек и да није рад, да баш он буде тај, који ће да уба 
ничкој станици, да ако би покушао такав човек да пређе, па макар имао и путне исправе да га без 
p> <p>Можете замислити, да невин и прав човек, може да страда и на суву путу.{S} С тога сам био 
} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; човек од сламе се не креће, а жи 
ер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по неколико с 
јем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падне на овај свет?{S} Или онда када сазна за сво 
 изгледа? — упита комита.</p> <p>— Млад човек...{S} Тако око тридесет година.{S} Висок, плав са 
и се брзо отвори.</p> <p>Из њега испаде човек, неописано устрашен.</p> <p>— Ко си?</p> <p>— Јој 
, пошто је довољно, кад ти кажем, да је човек болестан.{S} Његова је крв и његова душа болесна, 
блед а усне му помодриле као оно кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запи 
о се одао продавањем новина.{S} Овај је човек врло интересантан.{S} На себи је имао црно одело  
изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садр 
</p> <pb n="183" /> <p>19.{S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> 
, који много путује.{S} Интелигентан је човек.{S} Често долази у Н. и он се с њим још од пролет 
рце и добру душу.{S} Једном речи, он је човек са којим би се могло живети, и који би знао ценит 
 кошуље, па брише очи, јер и он, ако је човек, има срце, а Ната му је била једина.</p> <p>Кад с 
вај покушај није меродаван.{S} Једно је човек од сламе, друго је жив човек под локомотивом; чов 
бјасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да  
падима опозиције.</p> <p>Миловановић је човек флегматичан, и на почетку анексионе кризе било је 
, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек могао прочитати <pb n="544" /> добродушност а вес 
љују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико моћи садржи у себи; за њ 
S} Војник је човек.{S} Који војник није човек, није добар Србин.</p> <p>20.{S} Официр није каст 
р ја?.{S} У име закона...{S} Зар не сме човек да се опије?...{S} Зар је то против закопа!? — Оп 
к пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом и са брзометком о рам 
ине мајор свакако уништавао, а можда се човек и домишљао, ко му пише.{S} Ако је Мара Ваљевка, и 
{S} Судећи по годинама његовим, мора се човек задивити тој еластичности.{S} Кад смо ишли на бај 
м; човек од сламе се не креће, а жив се човек можда и уздигао главом у тренутку, куд је локомот 
тешке жалости и од срамоте.{S} Савио се човек као да је грана пала на њега.{S} По читав дан, ак 
 а разносач новина никако да долази, те човек, и ако још нездрав, просто није могао да се задрж 
ву ствар.</p> <p>— Море остави, доћи ће човек. — Умириваше га други. — Његов положај и служба ј 
га је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.</p 
га је отео од Арнаута и задржао га себи човек, који је у исти мах свој живот бацио на коцку.“</ 
да га куша да ли је у истини и он прави човек.</p> <p>Поред тога, знао је, да му је жена здраво 
и.</p> <p>И он их има као и сваки други човек.{S} Но људи ћуте, јер кад би уздисали, уздаси би  
ивот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарин 
аду, и није пошла кривим путем.{S} Буди човек, наћемо је.</p> </div> <pb n="101" /> <gap unit=" 
, а његово место нека заузме који млађи човек, који ће без сумње, више осећати тежину увреда, к 
.</p> <p>Лекар Николајевић је постарији човек, омален и добродушан.{S} Са лица му је човек мога 
м изласку их предусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!.. 
у непознатому свету, и ипак му се сваки човек познатим чинио.{S} Он је поздрављао свакога, а ње 
воду, као оно кад се на јулској врућини човек залети у свежи Дунав!</p> <p>»Био сам, дакако, и  
карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Казаће ти.{S} Ти ми дајеш  
преболети?{S} Хоће ли од њега опет бити човек, или ће остати сакат, нагрда, богаљ, који не ће в 
е на срцу.</p> <p>— Беше ли, дакле, тај човек?</p> <p>— Био је јутрос, одговори Бора, а мучно м 
ић.</p> <p>— Да.</p> <p>— Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је  
тарина, зашто Јован ћути. „Спава ли тај човек?“</p> <p>Јован опет заспа.</p> </div> <pb n="88"  
им гласом рече:</p> <p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте?  
p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек је сваки важнији догађај на бојном пољу, прочитав 
љубљен.</p> <p>Пуковник је Никола висок човек, војничкога држања, дуге, раздељене браде, због к 
ноћ!..{S} Ускоро ћу вам доказати да сам човек и на делу и не само на речи.</p> <p>Потом брзо из 
и, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам човек, ал их ето угостити могу.</p> <p>Донео сам лонац  
и девет круна у готовом.{S} Сиромах сам човек, али ми је драго, кад у кући има брашна, масти и  
коло загрљени, збратимљени а у очима им човек види сузу, која се блиста као роса.{S} Та суза је 
ио, нисам нека бараба, него сам кућеван човек.</p> <p>По свету се пробијам подеран и необријан  
е бата-Лазо.{S} Ти си био свагда вредан човек.{S} За тебе ће се наћи посла и овде.{S} Не бери б 
канцеларији.</p> <p>Млад је то и вредан човек, а своју тешку службу необично воли.{S} Проучио ј 
че шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <pb n="655" /> <p>— Ето, брате, пијан.. 
си у глави о брату рече:</p> <p>— Ваљан човек!..{S} Добра душа!..{S} Србин душом и телом...{S}  
ромишљене златне границе, које културан човек ставља својем кретању.{S} Његов је говор отворен, 
 па, јер се осећао слободан и независан човек, који о својим поступцима само себи даје рачуна,  
 тежи по његовом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држа 
овина.</p> <p>Већ раније био је начињен човек од сламе у величини покојнога Драшковића, постављ 
шку спере са себе.{S} Свак га се поштен човек клони, јер се сазнало да је, откако је букнуо пла 
ави пуковник, дошао у Србију као поштен човек, Србија би те лепо примила, и од своје сиротиње д 
би Оберкнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и нед 
краја.</p> <p>Пред кућом их је очекивао човек врло висок и врло силан, лепе телесне структуре,  
Ох, да наивна света!{S} Та ове би могао човек жедне преко воде превести! — Запали цигаретлу и о 
 ме мајстор-Миша обрије и уљудим се као човек.</p> <p>И ето донео сам лонац пун масти, и соли и 
 неки кавалир, заштитник, и у опште као човек, који врши један озбиљан и важан посао.</p> <p>Ка 
 га потражи.</p> <p>Но, Предраговић као човек, опирао се томе, наводећи јој за разлог, да то не 
шадија жицама на Бардањолту.</p> <p>Као човек, који се у зноју под тешким теретом скрхан испео  
рилику.</p> <p>— Навикне се, рече, тако човек; али се само забадава новац издаје.</p> <p>— Па и 
ам, Стојо, данас потпуно разумео, зашто човек и живот свој даје за слободу.{S} Ја сам уверен, д 
екла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се, драга, вараш.{S} Те 
како си толико пута рекла, да сам добар човек.{S} Ја — добар човек?{S} Сумњам, сумњам!{S} Ти се 
дипломата, то не оспоравам, али је стар човек, који се и са најмањим добитком задовољава, не уз 
а брашна, масти и соли.{S} Да сам богат човек, кућа би моја била пуна свега и свачега, и не би  
нежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p>То је т 
 не могу изрећи а преживљују га.</p> <p>Човек је човек и остаје човек.{S} Колике снаге, колико  
окомотива какво дејство учинила.</p> <p>Човек од сламе није био ниједним делом локомотиве дирну 
Једини?</p> <p>Ко је тај једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бо 
а у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру 
>Баш та снага, издржљивост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевн 
за Лазаревића, како се прихвати многога човека, који дође у Београд, па га је потражио и нашао. 
 Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и разабраше за муку л 
ња рече Радојловић.</p> <p>— А од онога човека нигде ни трага.</p> <pb n="63" /> <p>— Како се у 
браду.{S} Чисто се нешто лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио  
. Ивановић под болесном сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је 
ала, и кад је изишла из брзога воза, за човека, који јој се упутио, одмах је помислила: „То је  
 <p>Није много бирала, него је пошла за човека, који јој се допао и који није био државни чинов 
, да сам ја девојка која се не удаје за човека, већ за положај.</p> <p>— Боже сачувај! — Правда 
о.</p> <p>Ја сам био добар материјал за човека, а она ми је карактер пореметила; она ме је упро 
ни.{S} Истина, — пре сам у Вами гледала човека и пријатеља, али онога тренутка, мишљах, да сва  
ош од првог тренутка у њему сам увидела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има пле 
к више на оног вазда разговорна, весела човека.{S} Све ми се чинило, да нешто крије од мене.{S} 
ћи да разговара о дејству локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железни 
 приметио, да овај само симулира пијана човека.</p> <p>— У име закона, пођи са мном! — Рече му  
село а очи суморне те симулираше пијана човека отпљуцкујући као да га је мука препала.</p> <p>— 
вима нама претварао се у облик слободна човека.{S} Посматрајући те мученике, ја сам, Стојо, дан 
 волео да живи животом богата, културна човека.</p> <p>Нападаји опозиције били су страшни, а на 
ладан магловит дан, од којег језа хвата човека.{S} И кога не тиште никакви боли, и онај се мора 
акође и овде, осим кафеџије, постаријег човека, не беше живе душе.</p> <p>Седоше за један сто и 
ретпоставило да она није знала вештијег човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дип 
— Војска — упаде Јуришић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> < 
авду и правицу жртвовао се до последњег човека, дигавши се противу силе која је неправедно с њи 
 да сваки у своме реону мотри на таквог човека, каквог им ја опишем.</p> <p>Уједно известим пол 
астир, него ли постати женом савременог човека, који би љубав моју према њему сматрао досадом.. 
њоме проводим, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — 
удаластом фантазијом једног абнормалног човека...{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта ви 
 о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> <p>Господин 
ДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Погреб сиротог човека</head> <p>Светислава су у цркву и на гробље носи 
 овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика снага и хр 
медбама.</p> <p>Амфитеатров је колос од човека, а Росић изгледа спрам њега као патуљак, али је  
ла слику чврста карактера и мушке снаге човека <pb n="495" /> и правог Србина родољуба.{S} А да 
из њих видим, не само да има све врлине човека, већ и то друго.{S} А <pb n="628" /> знам врло д 
ела човека карактерна, човека озбиљна и човека који има племенито срце и добру душу.{S} Једном  
ковића, једног од најбољих полицајаца и човека карактерна, и повери му, да испита, у колико су  
шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша л 
е онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, ш 
оне кобне вечери, и кад је прешла преко човека од сламе, појури и комисија и новинари, да виде, 
емо пробу са локомотивом.{S} Начинићемо човека од сламе, па ћемо пустити, да <pb n="232" /> лок 
{S} Разведри чело, осећајући у себи моћ човека а не слабића.{S} Уверен је, да је овај случај и  
сам, без бога!</p> <p>Нова вера, вера у човека стварала се у души његовој.</p> <p>Наступила је  
ао, али брига, која троши душевну снагу човека, та још није престала.</p> <p>Србија је своју за 
 срећна и да већ сад он пружа гаранцију човека иако веселе нарави, опет зато озбиљна и за живот 
близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај грешник узнемирено звера на  
ика и, без речи, лати се да изврши свој човекољубиви позив.</p> <p>Кад беше готов, и болничари  
е рањеника.{S} Доктори то чине из чиста човекољубља.</p> <p>— Ех — одмахну чика-Паја с главом и 
Али не брини се ти.</p> <p>— Јок!{S} Са човеком од сламе ћемо пробати.</p> </div> <pb n="233" / 
вост и дурашност, човека, баш то и чини човеком.{S} Због те његове душевне <pb n="546" /> снаге 
врло дуго и врло озбиљно (као са каквим човеком) разговара, и често пута са њом саветује.</p> < 
а жеља испуни, учинићеш ме најсрећнијим човеком на свету.</p> <p>Стојанка је ћутећки гледала у  
.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} Може да страда ни 
ке често пута јаче закуца баш за мирним човеком.</p> <p>Мајорица Мара има лепо тело, може се ре 
ао је да разговара са искреним и часним човеком.</p> <p>Кад су сели за вечеру код Славије, Триф 
.</p> <p>— Велику сам муку имала са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита 
ету у пролеће свеж и весео, тако је и с човеком у младости.{S} Он се весело љуља на таласима жи 
е мука ухватила.</p> <p>— Па и није.{S} Човеку одмах у почетку само заглуну уши, трема га пређе 
 <p>— Ужас! — поново узвикну Стојанка — Човеку ум да стане од страхоте.</p> <p>— Да, да, — наст 
дна пуцњава из 700 топова чинила је, да човеку помрача свест.</p> <p>О, само да вам је знати, к 
и буде.{S} Да буде окићен благошћу која човеку и у најтежим часовима годи.{S} И, покрај све те  
<p>Стојанка је спасла живот непознатоме човеку, којега официри извукоше из ормана, али само у о 
али прихватише са таким осећањем, да се човеку чисто коса диже на глави и сузе саме очи влажише 
{S} Наравно, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{ 
д њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја 
ути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину,  
и љубав у једно време само према једном човеку, но проститутка тада била нисам.{S} Сад не марим 
 не рече истину, њему опет као поштеном човеку, не пристоји, да се служи неистином, коју он сво 
зах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете ништа добр 
 јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! кликну радосно Ла 
еџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој готово 
ј једини?</p> <p>Човек, човек је сам, у човеку је божанство, човек је бог!</p> <p>Кад се тако с 
шу моју разорили, и упутили су ме, да у човеку тражим божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, ш 
 назвао, кадри су да свако зло подметну човеку.</p> <p>— Требало је да га упозориш на то.</p> < 
има нагнаше капетана Блажића на дужност човечанску.</p> <p>И док је сва културна и напредна јав 
> <p>И болнице су спремне да врше своју човечанску, али жалосну дужност.{S} И стотине нежних ру 
 народ и хала и врана, да му осујете ту човечанску тежњу.{S} Није прошло ни без претње, ни без  
 писмо у прстима.</p> <p>„Та отвори га, човече, па ћеш видети“ — гурне га стрина-Неранџа, која  
 радосним ускликом:</p> <p>— Ма где си, човече, да од Бога нађеш!</p> <p>— Ево ме и душом и тел 
S} Мати као мати...</p> <p>— Ма, немој, човече.{S} Материно се око не вара — рече забринута мај 
рлише и братски пољубише.</p> <p>— Хао, човече! — рече бата-Лаза — откад те тражим, већ ми ноге 
вши да откључа врата.</p> <p>— Та Пајо, човече!..{S} Ваљда нећеш тек и овде пушити тај крџан, д 
е.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад је глава б 
улицу и број камо да тера.</p> <p>— Ју, човече, па могли смо и трамвајем а не да толико трошимо 
ли примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувиш 
ој Европи, да нема оне тврђаве, коју је човечија рука створила, а да је не ће српски војник бил 
ватној битци издржаше и показаше уникум човечје снаге и издржљивости; онима, који се пробише кр 
 јер је волео слободу у најширем смислу човечјег живота.</p> <p>А као најглавнији разлог био је 
 циљ својем животу.{S} А где је почетак човечјем животу?{S} Почиње ли живот онда кад човек падн 
оји доноси опорављење читавом организму човечјем.</p> <p>Са том је утехом Стојанка одступила од 
тупи у борбу за опстанак?..{S} Није.{S} Човечји живот се почиње онда, кад „он“ и „она“ плану је 
 у пригрљеним грудима...{S} Онда почиње човечји живот...{S} А мој, тако звани, живот?..{S} То н 
 осећам да живим.{S} И тело и душа и ум човечји долазе ми као прост механизам, којим управља не 
а себе: „Зашто ја живим?{S} Сваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог 
јковић примети у мраку, крај зида једну човечју прилику.</p> <p>Радојковић се повуче и посматра 
Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S} Види лепо, гд 
тику.{S} У немоћном гневу свом резонује чово: — па кад баш хоће ти дуодец краљеви да ратују, не 
чене плодове, они у Лондону, за зеленом чојом постављеним столом ускраћују, одузимају и голом р 
а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p> 
осно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> <p>Она поче радосно и бр 
ишта нисам послао, а знам, колико волиш чоколаду.</p> <p>— Чоколада! кликну она радосно.</p> <p 
b n="324" /> <p>Комите се сабиле у мање чопорке око ватре.{S} Једни раздрешили торбе да се мало 
платна.{S} Други је онизак али срчан, у чоханом оделу Србина не Бачке.{S} Људи су то од својих  
вић се обрадова, јер из Цвијићевих уста чу нову фразу о човеку у Србији.</p> <p>— Топле душе! к 
а, али јој се и душа и тело открави кад чу Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?< 
/p> <p>И сносио ју је мушки.{S} Али кад чу да је и Јованка отишла у четнике, — младић готово да 
у се рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горк 
ош једаред у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још 
јаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушчани метак.</p> <p>— На ноге, браћо! повика 
 <p>— А не боји се, да погине?</p> <p>— Чува се, али ако је судбина, не може се сачувати.</p> < 
сад овој љубити руке и преклињати је да чува тај млади живот.{S} Милостиво срце болничаркино би 
p>— Зар си заборавио, мајоре, ону! „Бог чува Србију!“</p> <p>— Нисам заборавио.{S} Али се некак 
 — Не да ђаво; не да ђаво.{S} Али, „Бог чува Србију!“ Бог и српске мишице јуначке.{S} А, док св 
 јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стрина-Неранџа је т 
 ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад се можда с 
вати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ није удала, и сад с 
о српска војска под Једреном стражари и чува непријатеља не дајући му да се макне, оцепивши га  
 неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народу прост 
 али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, који чекају да их Црногорци 
а ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува.{S} Ко зна, да се већ 
тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себе.{S} Доцније ћу ти се опет јавит 
чванину.</p> <p>— Ево; узми ову карту и чувај ју.{S} По њој ће те свако упутити к мојој кући.</ 
, а остављени су четници на Качанику да чувају тај вратоломни пролаз, од лукавих Арнаута.</p> < 
жавна и дворска тајна, која се брижљиво чувала, и због које су, да се рад забашури, стварале ут 
 девојке, чији зној тако лепо мирише, и чували су, да не повреде светињу њезине душе.</p> <p>И  
идиће се, ко су и какви су они, који су чували свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у сел 
мислим много, и киту цвећа из Кошутњака чувам“.</p> <p>Јован остави писмо на сто и рече:</p> <p 
рева, браћо, ми смо ти, који свога цара чувамо, поносимо се за сад тиме; а за све остало има јо 
е некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српски, праживот народни. 
 светли гробови као аманет остављени на чување.“</p> <p>Влаковођа дуну у трубу, локомотива писк 
.{S} Тежио је да живи животом чистим, и чувао се, да у животу не учини какву тешку фалинку.</p> 
вана Драшковића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p 
<p>Други дан иза тога мучкога напада на чуваре Качаника, стиже онамо вест да је негда царствују 
у густој гомили полетеше преко стења на чуваре Качаничкога кланца.</p> <p>— Пали! — одјекну гла 
појава весели, јер заиста у вами гледам чуваре и саму живу отаџбину српске државе, који је посл 
жевић диже чашу и рече:</p> <p>— Ми смо чувари гроба Лазарева, браћо, ми смо ти, који свога цар 
рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина нестанка није марио ни око 
иту цвећа; рекла је, да ће је осушити и чувати. „Да ли је још чува?“ мишљаше. „Не чува, не чува 
а и лепе девојке су од њих много морали чувати, јер их Арнаути отимају.</p> <p>Него тужна Петри 
ставити стражу, која ће вашу кућу и вас чувати од сваке неприлике.{S} Небојте се ничега.{S} Мож 
ако остане жив.</p> <p>— Од данас ја ћу чувати тај црни, мрски спомен.{S} Он ће ме вазда подсећ 
/p> <p>— Ју, рано моја, требао си да се чуваш — прихвати стрина-Неранџа — са болешћу није се ба 
е сфере носила.</p> <p>Поп Милан био је чувен певач још као карловачки богослов, и у оно време, 
 презире цео Београд, нека се од Марте, чувене београдске подвођачице, гнуша цела Србија, мени  
мо богослов Телаловић био од њега певац чувенији.</p> <p>По ондашњем обичају Милан је прво био  
 Дечића.</p> <p>После жестоких бојева и чувених и неиздрживих црногорских јуриша убрзо савладаш 
аму зору разишло, прилично загрејано од чувеног велешког и битољског вина.</p> <p>Сутра дан, Јо 
укама храбре српске војске под командом чувенога ђенерала Михајла Живковића.</p> <p>Величанстве 
ђе журно напоље у двориште.</p> <p>Анђа чувши звонце, беше се већ упутила у ходник <pb n="648"  
о право име и презиме.</p> <p>Бата-Лаза чувши ово, почеше се иза уха и дубоко замисли.</p> <p>— 
беркнежевић.</p> <p>Катарина и Стојанка чувши ово пребледише и занемише.</p> <p>Воз даде знак а 
де!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићка чувши ово, није могла да се уздржи, већ у тренутку ока  
ује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко затвори очи, лице му се намршти и понов 
мешећи се.</p> <p>— Тако мала ствар, па чуда чини — добаци онај радознали.</p> <p>— Ја сам глуп 
е у прву собу, Бачванин се забезекну од чуда.{S} Гледа чово, гледа, а не верује својим очима.{S 
.{S} Седми и осамнаести пук показали су чуда од јунаштва и презирања смрти, и ова два пука успе 
и једино же слово довољно будет пјенију чудес твојих“, народу се чини да поп Мила грли небо, а  
артиљерије својом ватром златиле су оне чудесне обличне слике, и прилике по небу, што су једна  
ан хиљаде других боја...</p> <p>То беше чудесни букет од боја и њихових преливања.{S} Све је то 
се све то стапало у неку <pb n="683" /> чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде др 
/p> <p>Лазаревић промери очима обојицу, чудећи се тој необичној одважности.{S} Замисли се мало  
ом сугестијом тога човека оболео.{S} Не чуди се и веруј, и ако знаш, да је др. Ивановић телом с 
оворио о њој с Радојловићем.{S} И он се чуди, и већ је тога мишљења, да ње и нема у Београду.{S 
>Морам искрено признати, да сам се јако чудила а не љутила, да се за толико времена нисте јавља 
, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S} Свак би 
реме вратио.</p> <p>Томе су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у велик 
о! — умири се госпођа Јаснићка, — Ја се чудим: какав Орловић у М., у суседству, мога родног мес 
ме су се код куће чудили, а нарочито се чудио отац, који је Ивана у великој, можда претераној с 
весну мисију.</p> <p>— Охо!</p> <p>— Не чудите се, госпођо.</p> <p>— Па добро, у чему је та мис 
анићевом расправи.{S} Хјо, тому се није чудити, јер је у Николи Ризнићу остала она војничка тач 
рте сумњиво главом.</p> <p>— Немојте се чудити.{S} Она је данас дежурна, па с тога, је данас та 
 ме опет ту.</p> <p>Не треба се ни мало чудити овој услужности Стеванчевићевој.{S} Милан је био 
 тежња измотавати се.{S} Не треба да се чудиш, кад би рат био па и престао, па кад би му когод  
тувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као обично, 
мља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали су блатом на М 
еврнула се земља за неколико сахата.{S} Чудна земља, чудна земља.</p> <p>»Пре три дана бацали с 
м, или се убити, то њима није ништа.{S} Чудна раса!</p> <p>Тако је, кад Оберкнежевић не зна, да 
 одмах се приметила појава саучешћа.{S} Чудна ти је земља Србија.{S} Каже Лазаревић: „У овој те 
ан остави писмо на сто и рече:</p> <p>— Чудна девојка!</p> <p>Јован се, за тим, наслони боље у  
је ваздухом непрестанце пролазила неква чудна електрична струја која је узнемиривала и крв и ду 
небу, па рецитује „Вели јеси господи, и чудна дјела твоја, и ни једино же слово довољно будет п 
чеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен малени народ  
о се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђење, неква лакомислена игра њене узбуркане  
хата...</p> <p>»Србијанац је, Катарина, чудноват као противник: он те упорно напада, а кад си о 
кадра и самосталне Албаније.</p> <p>Ова чудновата појава „Хамидије“, на неколико дана је била п 
станиште.</p> <p>Претпоставке беху тако чудновате, управо смешне, но зато ипак, они, који због  
, око позиције Папаз-Тепе, поче да игра чудновато, час црвенкаста, час љубичаста а час бљештећа 
 Софији било нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није п 
 Оберкнежевић био предао.</p> <p>— Врло чудновато питање, драга госпођице! — Гласио је одговор  
 његовом је руком писано.</p> <p>— Врло чудновато!.. — рече Оберкнежевић сумњиво окрећући главо 
а себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила савез са остали 
врло добро.{S} Знао је он и познавао ту чудновату земљу.</p> <p>Европа је, истина, Србију подан 
ољно времена да, успут, премишља о тому чудном поступку београдске полиције. „Ово је непоњатан  
head> <head>Радостан састанак</head> <p>Чудном ли је природом обдарен српски народ!{S} Пет веко 
 у бохемским круговима популаран.{S} За чудо, како се брзо посрбијанчује.{S} Ипак сам видио на  
ко — Ићи из рата а не бити рањен, то је чудо.{S} А рањен бити то је сасвим обична ствар.{S} Бар 
рпским војницима не беше краја.{S} Није чудо: петвековном робу скинут је био, тога дана, турски 
 напредовању црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ јед 
Била је лепа, свежа и здрава; а није ни чудо, јер је рођена у селу код Чачка, а одрасла код стр 
 си рањен!..</p> <p>— Па је ли то какво чудо!? — окрете јој се Жарко — Ићи из рата а не бити ра 
 као и њезина стрина, и то није никакво чудо, ако вам у зими пошље торту.{S} Ви се торти врло о 
.{S} Али овај Бачван, овде, то је некво чудо од човека.{S} Колико је мален, трипут је толика сн 
м у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде 
S} Какво је ово чудо!..{S} Какво је ово чудо!“ „Донеси брзо хладне воде и убрус!“ — прекиде је  
, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n="394" /> <p>— Није.{S} Госпођа Стојанка 
васколикога народа српског.{S} И, дивно чудо, нико није у Србији, ни за трен ока посумњао да до 
куља цела ватрена утроба овог земаљског чудовишта, од огња и пламена, па се онда стаде цепати у 
а за потпорно друштво.</p> <p>А у земљи чудовишта, у оној „<foreign xml:lang="DE">Land der Sonn 
ом протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем у Н. и, као о 
све госте, који су се слегли око њега и чудом се чудили несрећи тога солидна, ваљана младића.{S 
3" /> <p>Лечник се нађе сад у још већем чуду.{S} И једва скупи речи да обавести Бачвана о његов 
о Косово.</p> <p>Турски Полумесец је, у чуду гледао ту вреву новога живота доскорашње раје, гле 
<p>Таса погледа Лазаревића, као са мало чуђења, па рече:</p> <p>— Ишла би она напред, кад не би 
, које сам примила од Вас, одпада свако чуђење, а љутње, уверавам Вас, да није било.</p> <p>Вео 
ечи Катарина је пропратила са очевидним чуђењем.</p> <p>— Не разумете?! — зачуди се Оберкнежеви 
ћ се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја све мислим, да сте ви тамо бескичме 
удућност показати. <pb n="450" /> Него, чуј ме даље, Стојо...{S} Мене је једна несавладива жеља 
је са писањем био готов, рече:</p> <p>— Чуј, Стојанка, да видиш, да ли ће овако бити добро.</p> 
Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом чудиш.{S} У два после подне стигнем  
 /> <p>Комитски стражар ослухну.</p> <p>Чујаше се жагор, лелек, крик, а за тим се чу силан пушч 
т, а уједно је горела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала 
рених очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранк 
Рачунамо, неће Ната хтети за њега ни да чује; ал смо се преварили.</p> <p>— Хоће за Перу писара 
 ка свом послу.{S} Чинило јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S 
ћ корача напред а у ушима својим као да чује речи великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote 
{S} А крај сваких врата му се чинило да чује јаук рањеника који се са смрћу боре.</p> <p>Како л 
, а његове лепе речи да бог на небесима чује.</p> <p>Лакша је смрт, кад поп Милан опева...</p>  
спаваће собе и стане ослушкивати.{S} Не чује ни гласа ни даха.{S} Одважи се да закуца, а целим  
бејаше ведар, плав и сунчани дан.{S} Не чује се нигде ни пушчани пуцањ, ни тутањ топовских кара 
 јој не мора погледати у лице.{S} Да не чује њезине тешке уздахе, јер ти уздаси јави пробадају  
 Тој нема вредност.{S} Од њија треба се чује, е ли је озбиљност и да ли се прима кумство.</p> < 
омори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у  
 шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> <p>То у ноћи пе 
estone unit="subSection" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У п 
n" /> <p>Песма се чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се 
ње.</p> <p>Око нас свуд тишина, само се чује команда капетана Божина.</p> <p>После вежбе сиђосм 
у полукругу око њега.</p> <p>— Топот се чује, — рече војвода — сигурно је турска коњичка патрол 
е у министарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци  
 Чика-Паја није више чекао да двапут то чује извади велики кожни новчаник, из кога извади банкн 
 јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не зна,  
о свима крајевима где год се српска реч чује. „Ако нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што ј 
апетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем, заробили код Куманова.{S} Говори се да су му већ 
вим путем да ударе.</p> <p>Чини ми се — чујем је већ.</p> <p>Буди ми здрава и не бери бриге за  
а од собе:</p> <p>— Неранџа!..</p> <p>— Чујем — одазва се стрина-Неранџа и устаде са столице.</ 
онцерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало оставим телефон, да слушаш.</p> 
 ушима гусле Моје слепца, па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо саз 
ба чика-Пајина.</p> <p>— Е, хајд баш да чујем! — рече јој чика-Паја одобровољивши се, видећи је 
ње наше браће па дођох да из ваших уста чујем какво је онде расположење према нама?</p> <p>— Ох 
отворено, јер ја имам храбрости, да све чујем.“</p> <p>Радојковић је ћутао и размишљао, па за т 
ам смео да им се сасвим поверим, док не чујем твоју одлучну реч.{S} Пустио сам их нека мисле да 
нцем фебруара ове године?</p> <p>— Тако чујем.</p> <p>— А верујеш ли у то?</p> <p>— Верујем.</p 
седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита 
 у кафанице.{S} Ал ноћас је вредило!{S} Чујемо јединствену песму, а кад дођосмо пред кафаницу,  
мо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми то, а не верујемо; ал ево ти једнога дана Пер 
е, море!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра б 
Нисмо ми ништа, рано, о томе знали, кад чујемо, да њу воле општински писар Пера.{S} Чујемо ми т 
 се одмах одлучио на то.{S} Још то вече чујемо да се војвода Василије Трбић налази у Врањи.{S}  
 домаћин топећи се од радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ак 
 ви не тражите; али ја вас молим, да ме чујете“.</p> <p>„Молим, госпођо!“</p> <pb n="122" /> <p 
!{S} Дођи болан, мало на концерат...{S} Чујеш ли музику?</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Да мало остав 
 доцније.{S} Слушај још мало музику.{S} Чујеш ли „<title>Продану невесту</title>“...</p> <p>Пос 
ујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо  
а рећи све, одговори Стојанка.</p> <p>— Чујеш бре, Јово, рече пуковник Ђорђе, кажи нам све: ко  
како бих се радовала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о 
аза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Све су ме они науч 
атрени капетан Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нек 
а ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учинила 
е је живот.{S} Свуд, где год се окренеш чујеш само српски.{S} Сваког разумеш и свако те разуме. 
 Како да му нисам рекао.{S} Рекао сам: »Чујеш, Жико, панталоне ми нађи!{S} Махни се ти испитива 
и, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих.</p> <p>—  
ре свега саслушате.</p> <p>— Хоћемо!{S} Чујмо!.. — захори се као из једног грла.</p> <p>— Има в 
ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви у један глас 
тране немам ништа против тога.</p> <p>— Чујмо!..{S} Чујмо резолуцију!... — повикаше готово сви  
ику пружити, како ствар стоји.</p> <p>— Чујмо!... чујмо председника! — повикаше неколицина њих. 
стадоше надимати а на уста му се, једва чујно, оте једна једита реч:</p> <p>— Нато!</p> <p>Дево 
>„Оставите, госпођо“...</p> <p>„Не, не, чујте ме — нећу вас дуго мучити — ја сам волела и знала 
огнете, учинићете добру ствар.</p> <p>— Чујте, дакле, рече Марта.{S} Ја сам извикана жена у Бео 
беркнежевић га погледа и рече:</p> <p>— Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" 
сподине Војо? запита Софија.</p> <p>— Е чујте, Соко, одговори Воја, таке песме још није било.</ 
а бојкот одговорила протестом.“</p> <p>„Чујте, госпођо, ствар постаје интересантна.{S} Па зашто 
е беху и неприметно створили уз њих, да чују причу Приморчеву.</p> <p>Најзад и бата-Лаза запали 
 дела Албаније, просто не хтедоше ни да чују.</p> <p>У питању Скадра и северног дела Албаније т 
 упрли очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм 
>— Уверен сам, да ће се и одљутити када чују узрок моме задоцнењу. — Правдаше се Радојковић, от 
 вечерње кукурикање петлова, да и гости чују, како његов петао кукуриче.</p> <p>Гости су били в 
 ти још позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата ка 
Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.</p> <p>За Војом трче девојке,  
{S} Знаш да ти у мојој кући ниси никада чула преке речи.</p> <p>Ната дође полако к себи.{S} Окр 
азмишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p> <p>Тек око по ноћи 
аску госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чула вест о Јованчиној болести, у трену ока се била сну 
иким интересовањем.</p> <p>Када је Ната чула, да се чика-Паја љути због доласка, односно због у 
ти јуриш.</p> <p>Из официрских земуница чула се весела и складна песма, здрав смех и звек чаша. 
аљутио... не љути се он.</p> <p>Онда је чула Софија од демон жене.</p> <p>Демон жена је распушт 
ином животу, <pb n="194" /> и Софија је чула, колики је он спадало; а чула је и од демон жене.< 
а је баш у тај мах била у кухињи, па је чула глас својих родитеља, те брзо истрча им у сусрет.< 
ћина их беше лако рањени.</p> <p>Кад је чула за ово Јованка, она и преко забране лекареве се по 
ила, да је Раша републиканац, а како је чула, да су у омладини републиканци и анархисте све сам 
кнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, велики трош 
ије писао, а о њему никако ни речи није чула.</p> <p>Већ је у неколико дана у тешкој бризи.{S}  
је лупало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње кој 
полагане.{S} А сад? а сад?{S} Ах, да си чула, како лепо певају Демаскинову песму!{S} Ово су њез 
ијане цеви расхладе.{S} Одмах се за тим чула отегнута канонада код српских батерија: тобџије су 
где су трговине са белим робљем.</p> <p>Чула се свирка клавира и разуздана песма, а кад су Лаза 
ити.</p> <pb n="227" /> <p>Кад су за то чуле друге жене, рекоше јој, да треба да иде код Нане в 
борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту расноврсних причица 
ово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца и да су га послали 
е то својим очима видели и својим ушима чули.</p> <p>Када је на часовнику избило девет, Стојанк 
/p> <p>Звонце зазвони а одмах за тим се чули кораци који се приближаваху вратима.</p> <p>— Ко ј 
кине виле се отварала.{S} У парку су се чули тупи кораци.</p> <p>Јова се поче лелујати.</p> <p> 
 живот.“</p> <p>Јест.{S} Те две речи су чули и разабрали и родитељи и доктор.{S} И све троје се 
ло?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло се у селу, да је Пера преварио, па су је спевали у 
, изгубиш га познаш га“.</p> <p>„Кад се чуло, да је Миловановић пао у постељу одмах се приметил 
.</p> <pb n="288" /> <p>Од нас на десно чуло се пушкарање.{S} Дакле борба је заиста била отпоче 
тигао, претиште звонце.</p> <p>За мало, чуо се кључ у брави, врата се отворише а на њима се ука 
рпских топова згодили су „Хамидију“.{S} Чуо се прасак и видео се дим под мостићем капетановим.  
 наћи његовог ратног друга Приморца.{S} Чуо је, да се налази у једној од београдских болница.{S 
ају?</p> <p>— Погодили сте, госпођо.{S} Чуо сам да сте били преко.{S} А интересује ме живот там 
 плача.{S} Дивна песма! нисам је никада чуо, а чини ми се, да је сам ћата на неку њему милу ари 
ом сасвим гласио рече, тако да сам и ја чуо, да је дошао да потражи неког његовог рођака.</p> < 
 брег рони“.</p> <p>Када је краљ Никола чуо предлог српске владе, био је разочаран, мислећи, да 
>Петровић, који је све ово својим ушима чуо и очима видео, био је ганут до дна срца.{S} Више ни 
 оца, родитеља, који је, ето, овог часа чуо, да његову јединцу, његову сину, помоћи нема.{S} О, 
ја.</p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове 
е мисли продужити брачни живот, када је чуо, да је његова жена покренула бракоразводну парницу, 
крићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, његова дрскост се  
 је тако једном дошао у село, те кад је чуо, да Ђока Ћирин отаче вино, отишао је у Подрум и вин 
ино лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад  
дин је говорио добро српски, али сад је чуо сасвим нов речник, а нарочито му је мило било, што  
е Ержу, служавку у дворишту, од које је чуо да је госпођица код куће и да је још у трпезарији.< 
асна, мени си земаљски рај!“ Тата ме је чуо, тата ме је познао...</p> <p>Катарина:{S} И онда?</ 
 народа.</p> <p>Један је рекао, како је чуо од једнога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је 
упу.</p> <p>Још у ходнику Радојковић је чуо јасан жагор који допираше са седнице.</p> <p>— Ви ж 
у у овај мах ни сам није знао где ју је чуо.</p> <p>Катарина пак остаде замишљена, размишљајући 
ело.</p> <p>Већ дуже времена Јован није чуо свога оца, како поји опело, и сада је песма очева с 
м војнике распоредио, кад од оне стране чуо се пуцањ пушака.{S} У први мах сам мислио да то Арн 
<p>Настала је гробна тишина.{S} Само се чуо цвокот зуба рањеникових.{S} Јованка се нечујно, као 
сорно.{S} Ја му рекох:</p> <p>— Јеси ли чуо, ја нисам дошао, да ме ти гњавиш, него да те видим, 
“ — прихвати други. „Него... хеј, је си чуо ти, момче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што б 
} Трећи дан кажем ја моме брату: „Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, о 
вим изразом радости.</p> <p>— Бре, јеси чуо, Ђорђе — прихвати Лазаревић —, мени се чини да си т 
 опширне усмене извештаје.{S} Целе ноћи чуо се митраљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја 
елу одмах спевају.{S} А кад је онај мој чуо, у мало је није убио... једва сам је отела...</p> < 
ју се, да им неће умаћи.</p> <p>Кад сам чуо то, и ја се дадох у потеру и све до сад јурих на св 
рдити, јер то је државна тајна, али сам чуо, да је уговор ипак потписан.</p> <p>— А кад?</p> <p 
аза — он је био тешко рањен, и како сам чуо, умро је при операцији у врањској болници.</p> <p>- 
але, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новинама пише, а поред тога знам да је Бугарин 
 он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко је с 
ручник Стеванчевић.{S} Он је на ходнику чуо од немачке болничарке, да је Алексић малочас издахн 
ети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још чуо, да и Црној Гори саветују да се остави опсаде Скадр 
 почео живо говорити о музици.</p> <p>— Чути „<title>Продану невесту</title>“ у Прагу, говораше 
е спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихова мишљења, па да о свему томе благовремено из 
о нечујно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега 
змије, и, не мислећи да ли ће их ко год чути, кликнуше:</p> <p>— Уједињење или смрт!</p> <p>— Н 
.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни да нечујете 
апоље, а у предсобљу добро ухо могло је чути пригушено, тешко и горко јецање Натино.</p> <p>Стр 
>С времена на време из публике могао се чути по који радостан крик и име онога кога чекају.</p> 
.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути све.{S} Ал’ где је чика-Паји толико стрпљења, да ч 
едићеве Нате.</p> <p>Ни песму моју више чути не ћеш, јер немаш више Недићеве Нате.</p> <p>Волео 
е, то је тајна.{S} Можда ће те временом чути, али за сада још не.{S} Удаљен од вас, покушаћу, д 
ашао, за њу ни од кога ништа није могао чути.{S} Београд му ништа није могао рећи за Недићеву Н 
је знао и од којега се ништа није могло чути.</p> <p>Мајор Здравко није волео само живину, него 
 је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројтанске.{S} Дивота!</p> <p 
озориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој побели горња усна као  
тако гласно, да га је могао сваки јасно чути.{S} А при томе се мало више испрсио и укочио.</p>  
вати и дах умора његова сам могао јасно чути.{S} Кад дођосмо на једну честину, војвода полуглас 
се руковасмо. „Сине“ рече ми „можда ћеш чути све, а можда и нећеш.{S} О мени сада знај толико,  
е код госпође Стојанке.{S} Код куће ћеш чути све.{S} Хајдемо.</p> <p>Ех.{S} Код куће ће чути св 
послом, који није за одлагање.</p> <p>— Чућете већ — рече Радојковић улазећи у собу, у којој бе 
p>— Можда...</p> <p>— Кажи ми!</p> <p>— Чућеш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти 
амалин, али где, то не зна.</p> <p>Када чух ово, помислих у себи, да је овај стари препредењак. 
 Дара сте везле, а ја сам писао, и тада чух, како имаш лепу спрему.</p> <p>„Ти си онда, на моју 
p>Кад су били код дућана Томе антиквара чуше неку дреку, која се разлегала из даље код Мартина  
о.</p> <p>По подне дођоше комшије, које чуше да је Ранко тешко оболео, свако их је тешио, увера 
e>Од куд идеш селе</title>?“, Ризнићеви чуше, како Мица Софији рече „ти“.</p> <pb n="143" /> <p 
хаше се овој српској наивности сви који чуше чика-Пајино мудровање.</p> <p>Стојанка понуди Перу 
га <pb n="218" /> Воје Танкосића, и они чуше од главнога човека у селу за зулуме арнаутске и ра 
и“.</p> <pb n="143" /> <p>Ускоро за тим чуше, како се и Софија са Мицом тика.</p> <p>Пањимама,  
> <p>Чика-Паја и стрина-Неранџа кад ово чуше, јако се изненадише и захвалише госпођи Стојанци,  
Спасенија?</p> <p>И онда комите потанко чуше, зашто се крије Спасенија и где је.{S} Петрија им  
а очи Европи.{S} Но, када је видела, да Џавид-паша ту формалност приводи у дело, она брже боље  
града дође од турске владе заповест, да Џавид-паша престане са даљим кажњавањем, те да их остав 
ума арнаутских, турска је влада послала Џавид-пашу само формално, да би запушила очи Европи.{S} 
> <p>Истина у своје време се нашао неки Џавид-паша, који је пореклом Хришћанин, те је предузео  
еђу 5-ог и 6-ог новембра помогла хероју Џавид-паши да спасе неколико турских трупа у последњем  
емари одлазити к њој.{S} Непрестанце га џага да се ода на књижевни рад, или да покрене какав но 
 или да покрене какав нов лист.{S} А то џагање му је већ догрдило па је, стога, и не посећује.< 
ити могу.</p> <p>Донео сам лонац масти, џакуљицу брашна, соли м тридесет и девет круна у готово 
и сам донео килу соли, пун лонац масти, џакуљицу брашна и тридесет и девет круна у готовом.{S}  
ето донео сам лонац пун масти, и соли и џакуљицу брашна, и у готовоме тридесет и девет круна... 
на све стране, а с њима одлети, право у џенет, и оних неколико јогунастих Турака који се не хте 
ркнежевићу добро дошло, јер је он човек џентлмен и трошаџија а приходи му беху мали и недовољни 
но ексклузивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="3 
 Бачванин.{S} Прими карту и скљука је у џеп.</p> <p>— Ево ти још и ово — заврши Лазаревић и, ру 
Иза овог чика-Паја извади из унутрашњег џепа од прслука нову банкноту од двадесет круна и пружи 
p>Уз те речи, странац устаде, истрже из џепа свој новчаник, извади једну хиљадарку и, са неком  
ди.{S} Да би прекратио време, извади из џепа најновији број „<title>Политике</title>“, који је  
</p> <p>Кад је сео на кревет, извади из џепа мали пакетић и пружи га Приморцу:</p> <p>— Ево бра 
S} Али се сети још нечега.{S} Извади из џепа неку стаклену цевчицу, у којој беше неколико капљи 
ињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутијицу и пружи ми је с речима:</p> <p>— Потпо 
д у Николића, који у овај мах извади из џепа малу кутијицу, у којој беху златне минђуше и преда 
У томе је Оберкнежевић извадио писмо из џепа и пружио га Катарини са примедбом:</p> <p>— Надам  
окрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Р 
астаде тајац.</p> <p>Предраговић извади џепницу и убриса сузе, које му се у том тренутку низ об 
е на лепак.{S} Онда су му претресле све џепове, да виде, где је писмо; али га никад нису нашле, 
</p> <p>— Деде Тихомире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојк 
кшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и докумената било је 
 <p>Бата-Лаза узе чепркати с прстима по џепу, а уз то ће:</p> <pb n="463" /> <p>— Та, ја већ им 
у“ — рече чика-Паја, тапкајући руком по џепу, па онда настави: „Е, видиш, сад је време да смишљ 
 замириса.{S} Он носи свежега босиљка у џепу и рубац му на босиљак мириши.{S} И његов је отац в 
н на мртвог Светислава; десну је руку у џепу држао, а левом се руком, у којој беше бео сузама о 
 <p>— Мајко!...{S} Воде!..{S} Изгоре ми џигерица!..{S} Воде!..{S} Умрећу!..</p> <p>Предраговићк 
хиљаде хиљада пламених стубова, који се џилитнуше као неке страховите илузије, право горе небес 
пска душа.</p> <p>Ђока Јарац стајао као џин код пећи подбочен, и на његовоме јуначком лицу јави 
ржавнога сената.{S} Муж ми је Јусуф бег Џинић, капетан у царевој војсци.{S} Срби су га, чујем,  
о: изгледа цела ова огромна равница као џиновска соба, у којој неко умире.{S} На три километара 
ека паклена неман из њега разјапи своје џиновске чељусти, у намери, да цела небеса прождере, ал 
<pb n="733" /> <p>Огроман светао колут, џиновски као поларна светлост, блисну на истоку, тамо п 
 Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помамљеног пламеног топовског ок 
ори мајорица, љутећи се на новинаре.{S} Џукеле једне!</p> <p>Господин је говорио добро српски,  
ш право!{S} Али не заборави, да ће бити џумбуса, ако се ја кад било тргнем из дремања, па се кр 
 Јарац као бик.</p> <p>— Зашто пуца-а-а-ш!</p> <p>— Хоћу да пу-у-у-цам!{S} Крив ми је цео све-е 
лава му!.. — Прихватише други и скидоше шајкаче с глава.</p> <p>— Е, пошто се мало одморисмо, — 
јанкине куће забаци пушку преко рамена, шајкачу и упути се ка жељезничкој станици.</p> <p>Стоја 
ац певао:{S} Граничара мишица и храбрих Шајкаша...{S} Па оно:{S} Кад зажели светли цар, у смрт  
ка.</p> <p>— Лепа, чедо, ал тврда глава шајкашка.</p> <p>— Па за кога је она хтела?{S} Да није  
ра са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојни отац пев 
>— Богме онда не ће ни мене видети више Шајкашка.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имам 
а, а и како неће!</p> <pb n="224" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван 
ра и прапоштења.</p> <p>А данас?</p> <p>Шајкашка је данас изнурено тело, које пребољева једну т 
убазније.</p> <p>— Ово је моја гошћа из Шајкашке.{S} Онде ју <pb n="375" /> цело село зове стри 
ило још пре три месеца, пао ми је један шака, али на основу докумената, које је код себе имао,  
нећемо од господе отуђити, кад допадамо шака људима рђавим, који нас као стоку исисавају.“</p>  
ворила је „басице! басице!“ и десном је шаком радила као да хоће да ухвати кобасицу.</p> <p>Дар 
анка и натраг, стаде се свеудиљ грувати шаком у прса и викати: „Их!{S} Какво је ово чудо!..{S}  
и десно и лево, те уздишући и лупкајући шаком у прса, стаде је лелек:</p> <p>— Јој, леле мени,  
ревић и, рукујући се с њим, стисне му у шаку два сребрњака.</p> <p>Бачванин се упути у болницу  
растадоше се од њега а да му не тутну у шаку по један сребрњак, па и по два.</p> <p>»Ех, — поми 
 Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— Јуриш! — кликну поручник 
} Ако се у његову друштву заметла каква шала, његове су је досетке свагда зачињавале.</p> <p>Бе 
ку вам не дам и сматраћу да је ово била шала тек онда, када ми други пут дођете у посету и то н 
0" /> и да протрља мало колена.{S} Није шала два сахата дуго стојати на ногама.</p> <p>— Па где 
одлучно скочи са столице:</p> <p>— Није шала, а и кумство и побратимство се прима!...</p> <p>—  
шен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен живот!“</p> <p>Је 
машен... промашен, изгубљен!{S} То није шала, то није шала!{S} Бол је то тешки!{S} Промашен жив 
мати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи приступи јој б 
 Пустио сам их нека мисле да је то само шала.{S} А за нас двоје ће и то бити засебна радост, ка 
д радости — да и ми чујемо, не ли је то шала или права озбиљност.{S} Јер ако је права озбиљност 
ру.</p> <p>Кад је Марта видела, да нема шале, рече:</p> <p>— Изволите сести, господине Радојлов 
 на Орловом Бојишту свршило разговор од шале, почело се певати и разговарати од бога и од народ 
е правио важан, те су дивјаци свакојаке шале збијали.</p> <p>Јесенас је тако једном дошао у сел 
pb n="237" /> <p>После подне су причали шале и досетке, а Обркнежевићу се највише допало, кад с 
ала торту од снега!</p> <p>Сокици је до шале као и њезиној стрини, али биће и њој једном до пла 
асмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема ту шале, — љутну се чика-Паја — ја сам тако чуо да у новин 
ћ прекиде то ћутање, запитавши Стојанку шалећки:</p> <p>— Где смо оно стали, Стојанка?</p> <p>С 
 — рече чика-Паја пола у љутњи а пола у шали, силазећи се са трамваја.</p> <p>— То није добар з 
 кавезу; — рече Приморац, онако, више у шали; ухвативши бата-Лазу испод руке и одведе га до сво 
 задоцнењу — добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начи 
еркнежевић, лако климну главом и више у шали јој добаци:</p> <p>— Ако је слободно! — а у тај ма 
идевши то стрина-Нераџа ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> 
ана и седам ноћи — рече Приморац више у шали.</p> <p>Бата-Лаза извади цигарете, те понуди Примо 
х примедаба о њему, али понајвише као у шали.</p> <p>Но и кафанска публика је оштрије погледала 
а се мало угријем.</p> <p>Четници још у шали, а запуцаше пушке прво с једне стране, па са друге 
кад дође до туче и до окршаја.</p> <p>У шали и преклапању дође ред и на Бачвана, да га одведу у 
им пружи повода, да га још више извргну шали и подсмеху.</p> <p>Кад му се већ досадило заједање 
м је разговор текао живахно, весело.{S} Шалило се и радовало.{S} Наздрављало се и певало.{S} На 
?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) Шалим се. (Иронично) песничка стилизација.{S} Мала почи 
ојанка се насмеја.</p> <p>— Опрости.{S} Шалим се.{S} Ја хтедох само да покушам бих ли те могла  
-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вештака и глупака.{S} Вешта 
ина-Неранџа — са болешћу није се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хва 
ече:</p> <p>— Ех, чика-Тасо, ти се увек шалиш.</p> <p>— Та не шалим се ја Србија је земља вешта 
лади <pb n="342" /> четници подузели да шалом одбију од себе ту ледену струју.</p> <p>— Јеси ли 
ом разговору зачињеном по којом згодном шалом и досетком из рата.{S} А присутни су се сви натиц 
рад.{S} И у Згодним моменту да му одшли шалу.{S} Могу Вам рећи, да је Катарина, под утиском дог 
 се сабили код једног прозора и збијају шалу.{S} Овом је глава, оном рука превијена, а други оп 
аљевић Данило, главни командант војске, шаље оцу преко телефона са фронта први извештај.</p> <p 
ати.</p> <p>Усрдно Вам српско поздравље шаље</p> <p>Оберкнежевић“</p> <p>Стојанка прочитавши пи 
 ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извештаје о биткама нашим, а ја, као да сам голоб 
 у реду покрај свога брата, по војнички шаљући отпоздраве и десно и лево.{S} Годило јој је, а и 
ика дахнуше душом.{S} Бацише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајо 
пријатеља.</p> <p>За неколико тренутака шанац се претворио у удубљену рушевину, претрпану пушка 
е ударише низбрдицом.{S} Падоше у некви шанац и отуда стадоше сипати ватру на нас, али замало.< 
ири војника са ручним бомбама за турски шанац.</p> <p>Они се повукли по њиховим претходницама,  
дахе матери при доласку рањеника, као и шансонете културтрегерских сенгера, или несташну песму  
и, да се Жарко ослања на сабљу и помало шантуца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби 
> <p>Оберкнежевић весело изиђе пред њу; шану јој „само хладнокрвно и весело, све је у свом реду 
е здравих које рањених Турака појури из шанца даље низ брдо, али их, већ на трећем скоку, дости 
 ногу.</p> <p>Један рањеник излазећи из шанца, победоносно ступа са осмехом на лицу са мачем от 
етходницама, поред раскиданих жица, дуж шанчева бацали су бомбе које због нагомилане и влажне з 
и са сузама у очима прати касапљење око шанчева.</p> <p>По томе наследник опет посматра и гласн 
а је учестана митраљеска паљба са првих шанчева турске страже, које су позиције Црногорци те ис 
 једним краћим јуришем доспеше до самих шанчева, у које са дивљом јарошћу почеше ускакати...</p 
 Нерфуша, да је наредио, да се јуриш на шанчеве Баудањолта сад отпочне.</p> <p>Краљ после овога 
 отпоче митраљеску паљбу на прве турске шанчеве.</p> <p>Иза митраљеске паљбе, зачу се и топовск 
 и гласно саопштава, да је одо свуда на шанчевима навалила наша војска.</p> <p>Жице су већ испр 
p> <p>— Три наша барјака лепршају се на шанчевима <pb n="605" /> на Врху Бардањолта — рече краљ 
.{S} Наши бомбаши примакли се већ првим шанчевима Тарабоша, пешадија жицама на Бардањолту.</p>  
{S} То је био неки јаки, оштар, одлучан шапат из ваздуха.{S} Ко ли ме то тако увек зове?{S} Уст 
и суседи почеци су се купити у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но 
идовима где се само рачуна; где се речи шапатом измењују.{S} Али су на тај усклик Ранков, и нех 
тао а глас му је дошао тавнији и готово шапатом изговараше следеће:</p> <p>— На жалост, Ви моје 
то трагично узимати; све ће бити добро, шапну Сокици Оберкнежевић.</p> <pb n="180" /> <p>— Па с 
.</p> <p>— Док госпођа Стојанка рекне — шапну му Ната.</p> <p>Чика-Паја уздахну и пође ка прозо 
љно ишчекивала.{S} Али, као да јој неко шапну на ухо: — „Не вређај Бога.{S} Врати се онамо куд  
> <p>У предсобљу је Предраговићу на ухо шапнуо:</p> <p>— Надајте се ујутру... — Затим се поздра 
дговараше.</p> <p>— Не плачи мајко!.. — Шаптао је Ранко. — Не плачи још!..{S} Доста ћеш плакати 
га у покривач, тихо и готово нечујно му шапташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S}  
а додамо, да јој је нека унутарња мисао шапутала и наговештавала, да се никад више неће поврати 
 коњака.</p> <p>Краљ се благо насмеши и шапуташе сам себи: „Па ипак своју отаџбину неизмерно во 
мо, на прстима, без речце разговора или шапућући, да не би нарушили мир и тишину те куће, одређ 
<p>— Не могу више, одговори Пера готово шапућући.</p> <p>Лазаревић је све знао, и он га је разу 
ица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ писале</l> <l>Вукосав 
кроз гудуре и кланце Бабуне, Челопека и Шаре Планине, задавајући страх и трепет Арнаутима, тим  
а оном месту, где је разапет био свилен шатор под којим је Милош Обилић, на тужни српски Видовд 
ојима је годило да Србију стално држе у шаху и да ова силом географског положаја свог, мора сва 
 — Истерао сам ја сам петнаест Јарачких Шваба из механе.{S} А и то је погана нација, кад дође д 
 и рече са пуно једрога хумора: „Збогом Швабо!“ То ми се толико допало, да сам се слатко, слатк 
p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пољем пе 
p> <p>Битанга!{S} Лола!{S} Пијаница!{S} Швалер!</p> <p>У ноћи пева писар Пера...</p> <p>Сеоски  
е се престравити кад га виде.{S} Они су шварцгелби, и мука ће их спопасти, кад виде, какав им с 
мем!..</p> <p>Одмах по том седе на бок, швићну бичем и фијакер појури пут Теразија.{S} За тим с 
 фијакериста доста флегматично, а затим швићну бичем и фијакер зазврја пут железничке станице.< 
закашља, седајући у фијакер.{S} Кочијаш швићну бичем, фијакер зазврја и ишчезе испред кафане.</ 
p>Мица и Софија биле су запослене белим швом, савијањем и одашиљањем рубља у разне болнице.{S}  
ше.{S} Мирише липа, мирише ружа, мирише шебој.{S} Мирис се слио у хармонију, силну хармонију, к 
вргласте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесна.</p> 
="chapter" xml:id="SRP19203_C67"> <head>ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА.</head> <head>Поздрав из Скопља.</ 
="chapter" xml:id="SRP19203_C68"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Ухваћена бегуница.</he 
="chapter" xml:id="SRP19203_C69"> <head>ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Ризнићеви у жалости. 
="chapter" xml:id="SRP19203_C60"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ГЛАВА</head> <head>Радостан састанак</head> < 
="chapter" xml:id="SRP19203_C61"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПРВА ГЛАВА</head> <head>Мица и Софија у послу 
="chapter" xml:id="SRP19203_C62"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ДРУГА ГЛАВА</head> <head>Мало разговора.</hea 
="chapter" xml:id="SRP19203_C63"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ТРЕЋА ГЛАВА</head> <head>На гробу цара Лазара 
="chapter" xml:id="SRP19203_C64"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ЧЕТВРТА ГЛАВА</head> <head>У Качаничком кланц 
="chapter" xml:id="SRP19203_C65"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ПЕТА ГЛАВА</head> <head>Изненађење.</head> <p 
="chapter" xml:id="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head>  
и, под окићеним колачом, јабуке, ораси, шеница и друго жито: дарови природе.{S} У сам кићени ко 
 некад је био неки чиновник, па је мало шенуо, те је због тога отпуштен из службе; те да би мог 
као карловачки богослов, и у оно време, шесетих година, ваљда је само богослов Телаловић био од 
xml:id="SRP19203_C116"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСНАЕСТА</head> <head>Свадба у Битољу</head> <p>У кући 
="chapter" xml:id="SRP19203_C16"> <head>ШЕСНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Звуци из прошлости</head> 
м.</p> <p>Дошло јој је једно девојче од шеснајст година, девојче са развијеним пластични прсима 
е, да му Светислав прича.</p> <p>...{S} Шест сам се недеља пребијао на путу и сељацима српске к 
азуму, непријатељства беху прекинута на шест часова.</p> <p>Када је отишао турски парламентар,  
десити?</p> <p>Иван је отишао кући пред шест сахата пред вече, и рекао је, да иде у соколску ве 
 по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад ме је оно Вирса оставила.</p>  
к, и да не могу на једном месту више од шест недеља да се задржим.</p> <p>Погрешно мишљење има  
куће обмахнуо!</p> <p>Па да ли је после шест сахата виђен?</p> <p>Пред седам сахата срео се на  
се тукли.</p> <p>У томе кафеџика донесе шест пива и сви се куцнуше и до половине испише.</p> <p 
х, спремајући се за одмор, како би кроз шест часова свежи и одморни отпочели још жешћи и крвави 
 четири пешачке дивизије, са двадесет и шест ескадрона коњице; двадесет и четири пољске, једне  
јанка млада удовица; тек јој двадесет и шест година.</p> <p>Дивна је то Крагујевчанка!</p> <p>С 
ознало.</p> <p>— Са војводом тридесет и шест...</p> <p>— Бре, леп број!... — додаде један.</p>  
 <p>Загрми:</p> <p>— Пси!</p> <p>Испали шест револверских метака необичном брзином, тројицу обо 
> <p>— Јест, чика-Пајо.{S} У тој има до шест стотина рањеника.</p> <p>-- Хао, тужан!{S} Та толи 
заспала...</p> <p>Милан се пробудио око шест часова изјутра.</p> <p>Пошто се умио, обукао се и  
ка остадоше саме, јер их Радојковић око шест часова мораде напустити, услед врло важног и неодл 
у Бечу, прогласити анексија.</p> <p>Око шест сахата већ је био пред Народним позориштем и око с 
 да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где га је друштво очеки 
бљава док јој она не нареди.</p> <p>Око шест часова дође Радојковић, кога Стојанка још са врата 
еби помислио, тај неће дуго.</p> <p>Око шест часова у вече, Ранку још већа позли.{S} Предрагови 
 часовник и погледа на њ:{S} Беше тачно шест часове.{S} Истина још је рано, али зими се <pb n=" 
 у вертикалном правцу, дакле показиваху шест часова у вече.</p> <p>Кафана се поче полако да пра 
нуше и испише на бело.</p> <p>— Дај још шест пива! — Заповеди четврти.</p> <p>Кафеџика, дебела  
акажено од бола и страха.{S} Још на пет-шест корака пред Жарком подиже руке и очајничким гласом 
остељу.{S} Доктор ми вели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се 
слав!{S} А од кад је болестан?“</p> <p>„Шест недеља није био код куће, продавао је књиге, па је 
 xml:id="SRP19203_C66"> <head>ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем  
l:id="SRP19203_C106_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или 
xml:id="SRP19203_C106"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Канонада Једрена</head> <p>Већ су ра 
" xml:id="SRP19203_C26"> <head>ДВАДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Међу Ризнићевима</head> <p>Риз 
d="SRP19203_C96"> <head>ГЛАВА ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Под Скадром</head> <p>Свима нам је в 
r" xml:id="SRP19203_C56"> <head>ПЕДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Рат је објављен!</head> <p>Виш 
" xml:id="SRP19203_C36"> <head>ТРИДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Ко је убијца?</head> <p>Кад се 
xml:id="SRP19203_C76"> <head>СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА.</head> <head>Радосно писмо.</head> <p>Посл 
 xml:id="SRP19203_C86"> <head>ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>На повратку.</head> <p>После п 
 xml:id="SRP19203_C46"> <head>ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Мартин конац</head> <p>Афера з 
e="chapter" xml:id="SRP19203_C6"> <head>ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Уједињење или смрт! или Душевн 
ати.</p> <p>Ево данас је (18. окт.) већ шести дан како се у Скопљу налазим, и тек сад, у једана 
цом на корзу, заборавио је, да има пред шестом тачком још пет, па је према Сокици употребио одм 
х правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p> <p>Кад је правник 
>„А!“ говорила је Сокица „добићеш ти за шесту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било с 
а је према Сокици употребио одмах тачку шесту.</p> <p>Фини неки господин каплар!{S} Стрина му ј 
 сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда као по својој баштини, проматра ово и оно, 
д после поноћи устане нагло из постеље, шета се нагло, пуши, па кад се пробуди, каже ми:</p> <p 
оне хоће да се удаду...“</p> <p>Устане, шета се, леже на диван, заклапа очи; а слике се наново  
да две дописнице.{S} Остави их; устане; шета; врати се за сто и прегледа дописнице.</p> <p>Зврј 
>— Спавај! кресне он љутито, па се даље шета.{S} За тим застане, па гледи укочено у свећу, диже 
ти?</p> <p>Бора поче опет да се по соби шета.</p> <p>„Ама“ поче да размишља „ко ми је само посл 
ангуп као и њезина стрина) у близини се шетају и посматрају, како су човека натовариле.{S} Онај 
/title>“ и „<title>Пијемонт</title>“ и; шетајући ходником, попушио је већ три цигаретле, а Пањи 
бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су по перону жељезничке станице, саветујући се м 
тором Теофановићем у посластичарници на шеталишту и слушамо војничку музику.{S} Теофановић се у 
жно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p 
гови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.</p> <p>У великој је вароши вредно 
p> <p>Пробудио се рано.{S} Устао је.{S} Шетао је по соби, палећи цигарету за цигаретом.</p> <p> 
је тражио никаква познанства.{S} Сам је шетао по свима улицама.{S} Застајкивао би овде онде и п 
мам, одговори Пера.</p> <p>Лазаревић се шетао и нагло пушио.</p> <p>— Ама, чуј, ћато, рече, ја  
 лето му је било весело и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио;  
ка, понудио је Перу цигаретом, почео се шетати по соби, па му је за тим рекао:</p> <p>— Знаш ли 
ада ће се, ако остане у животу, поносно шетати по њему, као победиоц.</p> <p>Ова помисао и нада 
ио у Београду и наставио своје усамљене шетње и свраћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпи 
 — рече — а зар си се ти већ вратила из шетње?</p> <p>— Није вредно — одговори Мица, одмахнувши 
</head> <p>Мица Ризнићева дошла кући из шетње и ушла право у Софијину собу, где је као обично,  
е, а Пањимаме и Мице још никако кући из шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и  
р заволела, и обе су биле у Топчидеру у шетњи.</p> <p>— Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата 
врт, кад се сумрачило и кад ви одосте у шетњу, а млађи изиђоше из куће, ја ускочим кроз отворен 
 оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи руку и каже „н 
и сама криза, врење новог вина са много шећерне садржине.</p> <p>„Видио сам и рељеф Мештровићев 
вде, мајка би те твоја залагала медом и шећером, и дала би ти све, чедо, за чим ти је срце жуди 
на састанак је био позван и Радојковић, шеф полиције.</p> <p>Око осам часова беху се искупили с 
<p>У 1 час и 40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је  
 турске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title 
ећи да је од свију чланова владе, њезин шеф Пашић, који је био и министар спољних послова, прос 
p>Већ је једанаест а Боривој Радојковић шеф полиције још је у својој канцеларији.</p> <p>Млад ј 
воја <pb n="617" /> Радојковића, другог шефа београдске полиције.{S} И да ствар није приведена  
ла сахата доцније, ено га у канцеларији шефа полиције, Радојковића.</p> <p>— Клањам се, господи 
и неискрене државнике на челу са својим шефовима који су у својој заслепљености у стању свашта  
 Балкану, српска влада на челу са њеним шефом Пашићем радила је дању и ноћу неуморно.{S} А посе 
аме, па отпрати и предај овог господина шефу полиције.</p> <p>— Разумем, господине капетану.</p 
отварања скупштинске седнице дао је реч шефу српске владе Пашићу.</p> <p>Пашић је у своме уводн 
130" /> устима и била је окрвављена.{S} Шешир је нађен неколико метара на страни.</p> <p>Пошто  
ави се пањимама и, још у ходнику, скиде шешир са главе и прође крај пантате право у собу.{S} По 
овића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље скиде шешир и дубоко се поклони Стеви, али овај богме доста х 
е, седе, не рече „добро вече“, не скиде шешир.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „ 
 Глава му клону и он, блед, утучен, узе шешир, баци још један поглед на Јованку и промуца тужно 
им ту латинску реченицу.{S} Он онда узе шешир у леву руку, пружи ми десницу и ми се руковасмо.  
 а говорио је одрешито српски, држао је шешир у десној руци и њиме пратио свој говор, рече Лаза 
но, послужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабине 
ојковићево, овај се мало заљуља, намаче шешир и тешко изговарајући као пијан човек рече:</p> <p 
 маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Општина и црква су напредовали, и по 
бахне, као из неба, Лазаревић и, држећи шешир високо у руци, узвикне громко:</p> <p>— Живео рат 
оспођице, — рече Оберкнежевић узимајући шешир — лаку ноћ!..{S} Уједно Вас молим, да пишете госп 
анићеву на ручном раду.{S} Немарно баци шешир свој на постељу па, удешавајући косу на огледалу, 
уковао се с њом и седе одмах, згужвавши шешир на колену.</p> <p>— Добро ми дошао — прихвати Сто 
 и рече:</p> <p>— Дакле пинчики скидају шешир...</p> <p>— Па није то пинчика, рече Пипица.{S} Т 
е, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p> <p>— Можда би 
ори Лазаревић и баци свој велики панама-шешир у траву.</p> <p>Стојанка се пријатно изненади и р 
нуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече,  
ма и свирка, а поред клупе диже се маса шешира, док поп Милан високо држи шешир свој.</p> <p>Оп 
 себи, осветлио је младића, који је без шешира, на леђима лежао лампом, видео је одмах, да је м 
итамо се, а један рече: „Хајдмо код Три шешира, давно нисмо тамо пред каваном седели.“ Кад смо  
ујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира? запита Софија.</p> <pb n="145" /> <p>— Мала јед 
каваном седели.“ Кад смо били близу Три шешира, чујемо песму...</p> <p>— Каква су то Три шешира 
ића, спустише се у Скадарлију, код „Три Шешира“.</p> <p>Уђоше унутра.{S} Такође и овде, осим ка 
е беху код Гинића у кафани или код „Три шешира“ у Скадарлији.</p> <p>Друштво се прикључи њима,  
 је, да је интересантна.{S} Носи велике шешире, изгледа, да врани трепавице, а омиљене су јој б 
у бачванску одећу.{S} На чело набио црн шеширић, па га модром махрамом притегнуо и привезао за  
та олињалој блузи фабричких радника, са шеширом од увоштена платна.{S} Други је онизак али срча 
ипоне.</p> <p>— Та то је она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили,  
?</p> <p>Јован:{S} Ја сам га поздрављао шеширом, а он је руком звао свог немирног, свог узбуђен 
 а у главној се алеји појави у великоме шеширу мајорица Мара.</p> <p>Бегунци су наново били пор 
колима седиле две лепе девојке, једна у шеширу, млада и црномањаста, свакако београдско дете, а 
} Кроз непролазне кланце, на цичи зими, шибана наизменце кишом и снежном олујом, под пљуском ту 
тио нас је у стопу а хладни северац нас шибао у леђа, те нас је чисто гурао напред.</p> <p>Усле 
 мах свој живот бацио на коцку.“</p> <p>Шибао га је оштар ветар са суснежицом, а њему није пада 
ну и црну небесну пустињу, из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена  
 умем владати с пушком и бомбом него са шиваћом иглом — увераваше Јованка, раздрагана срца.</p> 
 Јесам.{S} Ко је тамо?</p> <p>— Златоје Шијачки.</p> <pb n="172" /> <p>— Чим могу служити?</p>  
Крсту, да их доделе оном одељењу где се шије рубље и постељина за рањенике.{S} То је моја жеља  
ај!</p> <p>„Подли нам наметници газе по шији, док ми мирно сагибамо плећа, слушамо оперету у ка 
тан, нисам могао трпети никакав терор и шиканирање, те улучим згодну прилику и побегнем.{S} Кад 
есни свуда: око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тараб 
ице у којима се секло плакно, кројило и шило рубље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских  
га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твојим људима.{S} Ка 
пе, а срце јој гори за Војом.{S} Она му шиље погледнице и цвећа, и пада у екстазу за њим, а нек 
ог „<title>Срђе Злопоглеђе</title>“.{S} Шиљем ти фотографију.</p> <p>»Страшан рељеф — је ли?{S} 
 те просто нисам ни осетио да жуљи онај шиљкасти камен, који је овога пута заменуо меку постељу 
међу Топчидера и Београда, нашао између шина тело одраслог високог младића.</p> <p>Стражар се у 
 непознатога младића између железничких шина нађена, Иван је <pb n="131" /><gap unit="graphic"  
 главу су му везали крпом, која је међу шинама нађена.</p> <p>Метнули су га у аутомобил, брзо с 
ву локомотиве на човека, који лежи међу шинама.</p> <p>Већина је железничара мислила, да Драшко 
вића, чији је леш железнички чувар међу шинама нашао, узаврео је цео Београд.</p> <p>Београд, ч 
а, постављен је био на истом месту међу шинама, на којем је нађен леш, и онда се уз велико инте 
онакоме положају, у каквоме је леш међу шинама нађен.</p> <p>— Не треба правити човека од сламе 
<p>А кад је железнички стражар леш међу шинама нашао?</p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Ш 
о метака на црногорско село св. Никола (Шинд-Кал), које лежи на утоку Бојане у море, али није н 
рага моја Стојо!</p> <p>Здраво стигох у Шинђин.{S} Појединости о самом путовању писаћу ти доцни 
у преко Солуна грчким бродовима, све до Шинђина, камо ћемо се искрцати и продужити за Скадар.{S 
 одвезао до Цареве Ћуприје, и прешао на шине, па легао под воз, који је у девет сахата туда про 
 према Топчидеру, брзо су га метли међу шине, да изгледа као да га је воз прегазио, и онда су с 
равити човека од сламе, ја ћу лећи међу шине, па нек прошиша локомотива преко мене.</p> <p>Ранк 
его што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих њему, а он извади из џепа ту кутији 
ност као да се на ударац какве мађијске шипке повратила.{S} Његова досетљивост је одмах погодил 
улица.{S} Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на вар 
гови и брежуљци.{S} Брегови су травни и шипрагом обрасли, по тим бреговима има виногради и воћњ 
а заузеше Црногорци Дечић, Тузи, Врању, Шипчаник, Бјело Поље, и заробише три тисуће турских <pb 
у у реч други. — У осталом, ту ствар ће шира седница да реши.{S} Ја мислим, да наш вечерашњи са 
ше друштво, па ће по томе и радост бити шира.{S} Али, како видим, наше се друштво врло, врло пр 
гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, мора се одржати у што краћем врем 
_1"> <head>ГЛАВА СТО ШЕСТА</head> <head>Шира седница удружења „Уједињење или Смрт“</head> <p>Ос 
нцентрацији србијанских трупа, као и да шире непријатељске вести противу Бугарске и њезине јавн 
джижу кровове над главама, него да њоме шире светлост, да разгоне петстолетну таму, која је, до 
дна, колпортажа развијена, те омогућује ширење народне просвете и јачање грађанских врлина.{S}  
та, преко чела, белим завојем — не беше шири од два прста—; он запалио цигаретлу па одбија диме 
и од чега, пустила је да њихова јавност шири непријатељске гласове противу своје савезнице.</p> 
ијатељске смерове а у јавности и народу ширили су мржњу и непријатељство према својим савезници 
 тренутка нека нам је света дужност, да ширимо љубав и слогу у свима слојевима нашега народа, а 
рочито ти су се гласови почели све више ширити након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је  
<pb n="679" /> она заступа, те ће га на широј чланској седници изложити и подупирати.{S} А дета 
p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер би на њој имао много штошта  
дружења „Уједињење или Смрт“, на својој широј конференцији донели смо следећу резолуцију:</p> < 
 ју ни погледао споља.{S} Кад су ушли у широк и дуг ходник, он се обесио о руку својој кћери, д 
а трен ока око утврђеног Једрена, разли широка, црвена као крв светлост, и загрме кроз ваздух с 
а, како су Турци били сместили топовске широке цеви, пружала се језовита слика.</p> <p>Ту је у  
добро живот познајете, ви, који имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога мн 
оме официрском кору, па је обухватило и широке слојеве грађанства по целој Србији, али у њему ј 
и више са горке судбине своје.{S} Видим широке груди твоје, у којима бије оно племенито срце шт 
д снива, да је на брегу па гледа Дунав, широки, плавкасти Дунав.</p> <p>И кад је, за тим, отиша 
и и воћњака.{S} Са неких се види раван, широки Дунав и варош.</p> <p>Он у детинству није ту вар 
руски государ.{S} Наследников тифус!{S} Широки слојеви народни забрину се за живот младог и сим 
ки поглед на варош и град у удаљењу, на широки Дунав.{S} Седео је, као дете, сахатима на брегу  
лази друго, још силније дејство на срце широких маса.{S} Јела, његова мезимица, његова брига ве 
имириле, стрина-Неранџа на дугачко и на широко објасни Нати, да је отац не мрзи, већ је човек ш 
</p> <p>Дуг, постављен сто пружио се по широкој алеји.{S} Око стола млади Срби и Српкиње, лепи, 
страни, јер знао је да Срби бију бој на широком фронту, а поред овога један значајан део своје  
ом селу.{S} Па, као ја и ти идемо неком широком стазом.{S} А та стаза Боже, Боже, ни да је лепа 
било и највише топова.{S} Пук је ипак у широком таласу, ишао снажно напред, гонећи пред собом н 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На широкоме раскршћу код Хотела Славије Београду ударила ј 
спрат.</p> <p>На спрату врата свих соба широм отворена.{S} На сред диванане, на скупоценом ћили 
спођи Стојанци.{S} А сада нека се врата широм отворе“.</p> <p>Чим је извршен и тај пуковников н 
кша терет, спадоше робски ланци.</p> <p>Широм целе Старе и Нове Србије, тај дан жудно је очекив 
бомбе.</p> <p>Тада јурнуше навишицом за Широчки Вис.{S} Ту су заузели позиције, док је први бат 
ак.</p> <p>У то доба, нему тишину врхом Широчког Виса заменула је учестана митраљеска паљба са  
новима друштва „Уједињење или Смрт“, за ширу седницу.</p> <p>Први који је допутовао, био је мла 
оноћи.{S} На којој утврдише распоред за ширу конференцију, која се има одржати најдуже кроз две 
 имала пуне руке посла, око припреме за ширу седницу друштвену.</p> <p>То читаво по подне је пр 
ст, да ми је апсолутно немогуће доћи на ширу седницу друштва.{S} Тражио сам одсуство, али га ни 
састанак има да учини припрему за идућу ширу седницу.{S} А тамо ћемо да решимо какво становиште 
 не разуме у томе.{S} Али платно сећи и шити знају обадве.</p> <p>— Та... то знају — отегну пањ 
коро сваки дан, разноврсних смутљиваца, шићарџија, плаћеника и улизица.</p> <p>И тога „пречана“ 
гој сила, којој не може одолети.</p> <p>Шифроване депеше између Цетиња и Београда су измењиване 
аца, из чијих великих и разривених рана шишти и лопи врела црвена крв, која одлевајући се, пост 
 упали у свирку иначе би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> 
, казуј, који си!</p> <p>Зуби му почеше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разуме 
 било врло фино наговештено, тако да не шкоди земљи, јер је само неколико људи могло разумети.< 
p>Па ипак је кампања Миловановићу силно шкодила.</p> <pb n="127" /> <p>У Србији, у тој земљи вр 
 видим ваш пулз...{S}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само м 
}Хм, хм...{S} Не би шкодило...{S} Не би шкодило...</p> <p>— Та то је само мала узрујаност, госп 
 сам потпуно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још дана 
могло би му као старијем човеку донекле шкодити.{S} Ако ли пак, не рече истину, њему опет као п 
адоше,</p> <p>— Зар је мени ово невреме шкодљивије него вама?</p> <p>— Та... знате — заусти Јов 
 правилан колосек.{S} Ради се на дизању школа, основана су друштва за народно образовање, штамп 
ањима, у градским управним одељењима, у школама, разним заводима па и у приватним домовима, а п 
асе света на челу са војном музиком.{S} Школе тога дана нису радиле цео дан.</p> <p>Општина бео 
6" /> Васином па поред парка код Велике Школе право у Главну Полицију.</p> <p>Кад је фијакер ст 
ованка, млада наставница више девојачке школе, која је водила попис приспелих прилога и сву кор 
тој и смерној наставници Више Девојачке Школе.{S} Али она, која је знала само за бригу о брату  
вљена беше за наставницу више девојачке школе.{S} Њезино смерно понашање, њезина образованост,  
ири, <pb n="409" /> баш доста простране школе.{S} Нека стане у сваку по десет-дванаест постеља. 
радских, ђаче из трећег разреда основне школе.</p> <p>Јованка притиште писмо на груди и улети с 
 је чекао његов омиљени друг из основне школе Душан, који их је у дечјим ратовима предводио, и  
оставише наставницом у вишој девојачкој школи, а Миле положио испит зрелости.</p> <p>Али, ето,  
 је она за то.</p> <p>— Па ето, како га школира, да друге не гледи, и хоће да бије Француску Бо 
којем је и неко време био коровођа, био школован.</p> <p>Убрзо је у једноме комаду и краће соло 
/l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који почињу „Накић 
убље, постељина и завоји.</p> <p>У више школских дворница држаху се предавања о неговању рањени 
а домаћем огњишту, брине се за даље, за школу, цркву, просвету и државу.{S} Ти људи, те топле д 
је, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један гимназијалац на  
о јој се као да чује јаук и запомагање, шкрипање зуба и крчање ропца.{S} Она окрете главу од вр 
у снегу, брегови су у снегу, под ногама шкрипи снег.{S} И кад поп Милан дигне руку небу, па рец 
вај.</p> <p>— Ни речи!..{S} Напред!.. — Шкрипну зуби Радојковић и гурне га.</p> <p>Овај се још  
цу су Павиног нагло позвали у војску, и шлепови под Варадином већ су били спремни за превоз вој 
ијали, годинама се нисте разликовали од шмокова у бечким и пештанским редакцијама.</p> <p>„Ви м 
 на Ниш и на Пирот.{S} Бадава, грдне су шовинисте!</p> <p>— Па докле си дошао?</p> <p>— Докле с 
(без увреде рецимо локалним изразом:{S} Шокца) била, да га уз католичког свештеника опоји и „по 
га је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто, и за тим каву просипала, јер је мислила, 
га је често пута, пијући каву остављала шољицу на сто... --><pb n="254" /> је била интелигентна 
 Чоколада! кликну она радосно.</p> <p>— Шондина.</p> <p>— Српска чоколада.{S} Баш ти хвала!</p> 
а поче радосно и брзо да развија укусну Шондину етикету.</p> <p>— Па како си, драга моја? запит 
 је стрина Неранџа улазила са станице у шор и кад је своју кућу угледала, кућу, у којој Нате ви 
дњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{S} Песма се у поље разлива.</p> <p> 
 чује.</p> <p>Песма се чује у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем ми 
рише.{S} Ноћ ромори.</p> <p>У последњем шору песма се чује.{S} У последњем шору песма се губи.{ 
је у последњем шору.</p> <p>У последњем шору песма се чује и багрем мирише.</p> <pb n="28" /> < 
а климне главом, а Стеванчевић заповеди шоферу да их вози у „Хотел Македонија“.</p> <p>Чим ступ 
24" /> <p>Шајкашка је некад била српска Шпарта.{S} У њој је чуван стари, оригинални живот српск 
ћање у кафане.</p> <p>— Јасна ствар.{S} Шпијон — рече новинар Расић својем друштву у кафани. —  
ј!</p> <p>Капетан Млађа грмну:</p> <p>— Шпијон непријатељске државе!</p> <p>Официри љутито пови 
 у Београд“.</p> <p>— Јесам казао да је шпијон?! — узвикнуо је новинар Росић, кад је тај комуни 
човека послати у ту мисију.{S} Ви нисте шпијон ваше дипломатије.{S} Ви сте се на своју руку лат 
едињење или смрт“ на тајној седници или Шпијон у орману</head> <p>Дивна је београдска ноћ.{S} М 
 Потисју не постоји, већ да је то стари шпијон под именом Макс Рихтер, а без сумње и то му није 
е овде у престоници налази један опасан шпијон, који је већ многе честите људе довео у неприлик 
ан из тога друштва, овде је ухваћен као шпијон а последице и заслужена <pb n="687" /> казна нећ 
ШЕЗДЕСЕТА ШЕСТА ГЛАВА</head> <head>Опет шпијон?</head> <p>Крајем октобра дошао је у српску прес 
 пред вашом власти да одговарате.{S} За шпијона не могу вас сматрати.{S} Била би увреда за вашу 
p> <p>Ово су све нагађања.{S} А судбина шпијона, за јавност остаде — тајна.</p> <p>Тајна је — т 
о неко, који је осетио последице његове шпијонаже.</p> <p>Јуче сам обишао све хотеле и загледао 
и хрђаве информације, мислили, да вршим шпијонажу.</p> <p>Можете замислити, да невин и прав чов 
.{S} После тога ће видити, како се суди шпијонима у земљи, на коју аждаје зијају.</p> </div> <p 
 прво мора да каже, ко га је послао, да шпијонира.{S} После тога ће видити, како се суди шпијон 
3"> <head>ТРИНАЈЕСТА ГЛАВА</head> <head>Шпијонов крај</head> <p>Стојанка је спасла живот непозн 
из истог извора сазнала да је она у тој шпијонској афери, незнано, као сведок преслушана.</p> < 
>Официри љутито повикаше:</p> <p>— Смрт шпијону!</p> <p>Потргоше у трену ока револвере.</p> <p> 
c" /> <p>Официри љутито повикаше: „Смрт шпијону“</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <div t 
вац, признао је, да је већ дуже времена шпијун.</p> <p>— То је довољно — рече Радојковић гурнув 
да ли се зна ко је?</p> <p>— Кажу да је шпијун — рече писар а при том извади бележницу — имам м 
е обраћа пажња, да је овде приспео неки шпијун једне стране државе.{S} Још вели, да према опису 
е то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ дуже времена у тој служби.</p> <p>По 
/head> <head>Тајанствена вест о доласку шпијуна стране државе</head> <p>Већ је једанаест а Бори 
ачки културни и прекултурни полицајци и шпицли изругавају се части и поносу народа нашега.{S} А 
S} Умири се.{S} Он јест тешко рањен.{S} Шрапнел му је одбио комадић лубање.{S} Али доктор вели  
окршај најљући био, док му један турски шрапнел не откиде комад од листине са десне ноге.</p> < 
а.</p> <p>— А теби, Стојане, баш одвали шрапнел руку.{S} Како ћеш, болан, косу и мотику прихват 
освирао куршум кроз руку, а њега ударио шрапнел у ногу...</p> <p>— Очешао, очешао; није ударио  
ме кључа, тутњи, гори и урла.{S} Хиљаде шрапнела се укрштало у ваздуху са једним неописаним зву 
</p> <p>Од експлозије великих граната и шрапнела и од топовског пуцња, стварно су се тресла брд 
/p> <pb n="731" /> <p>Зафијукаше четири шрапнела кроз разређену млаку атмосферу и прскоше над Ј 
м и снежном олујом, под пљуском турских шрапнела и пушчаних зрна, она је продрла и прегазила је 
ну, сипајући више наших глава гранате и шрапнеле.{S} Каквих ту није било слика и облика!..{S} Н 
турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени.</p> <pb n="682" /> <p>С те 
ло према мосту на Киру, где падају наши шрапнели и од масе направе клупче, које се котрља у кор 
ријатеља низа страну Бардањолта.</p> <p>Шрапнели наших топова, који су веома вешто крчили пут ј 
а метцима највећега калибра, гранатама, шрапнелима и бомбама.</p> <p>Била је то страховита кано 
ено, да ништа не ваља, а исто тако и са шрапнелима, за које је јавно речено да не пале.</p> <p> 
редраговићеве руке. — Ево, овај мали се шрафић одврне, а испод њега је одмах фитиљ и ништа друг 
 нашу браћу с ону страну Саве и Дунава, шта више, у основаном уверењу, да је тај странац сам на 
вне извештаје, тражећи од њих упутства, шта даље да чине.</p> <p>Бугарски делегати унеколико бе 
.</p> <p>Од Милана је сазнала Стојанка, шта се све збило код Сјенице и на врлетима Качаника.{S} 
т.</p> <p>Ни стрина-Неранџа није знала, шта ће да му каже, и кад су требали неколико речи од ње 
шао и Зека, и кад му је Дара саопштила, шта је учинила, он јој је честитао, јер је и он ценио в 
ам!{S} Сад хоћу, да се...</p> <p>— Ама, шта ће ти отац рећи?</p> <p>— Не мари ништа!{S} Не враћ 
p>— Па беше ли тај човек?</p> <p>— Ама, шта мислиш, ко је писао те карте? одговори му Бора.</p> 
 неко опасно тајно удружење, и бог зна, шта они спремају, па треба да дознамо, тачно да дознамо 
је прошла, и, изгледа ми, данас се зна, шта се хоће.{S} То је, истина, тешко у србијанској врев 
оне ми нађи!{S} Махни се ти испитивања, шта ко о влади и двору говори.{S} Панталоне ти мени мој 
доше да приступе послу, око саветовања, шта ваља да предузму, а звонце на капији зазвони.</p> < 
овниче и госпођо, поред мога поштовања, шта ме је још довело данас к вама.{S} Један необичан сл 
а си потпуно равна њему...</p> <p>— Па, шта да му одговорим? — муцајући проговори Јованка.</p>  
 да га замоли, да се неприметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> < 
дићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељиво Пре 
у гомилу и шапатом питаху један другог, шта ли се то спрема.{S} Но, ни један од њих не знаде да 
ро си испливао.{S} Него, причај ми сад, шта раде наши пречани?{S} Радују ли се нашим победама?< 
кобити са турским аскерима.</p> <p>— Е, шта вас бриге, када су се Турци били повукли испред вас 
О, о, о, зашто децу бијете?</p> <p>— Е, шта ћеш, чедо, тако је код нас.</p> <p>— Богме, чика Ац 
/p> <p>Надаље је опширно изнео разлоге, шта је руководило српску владу да повуче своју војску и 
 „Црној руци“, нико није могао да каже, шта је на ствари, те су једни ово, други оно нагађали.< 
 дрхтавим гласом га молила да јој каже, шта се то опет догодило с њим?</p> <p>Ранко, и да би хт 
е понекад отишао чика-Паји, да им каже, шта пише госпођа Стојанка, а и иначе је у равно село за 
комите, рече Мица.</p> <p>— Благи боже, шта све неће бити!{S} Па ми то тамо много и не знамо, ч 
ио се и своје младости.{S} Помишљао је, шта би он све био кадар да учини и од себе и од другог  
, онда би тек било.</p> <p>— Главно је, шта свет тражи.</p> <pb n="204" /> <p>— Идите к врагу,  
а.</p> <p>Размишљала је највише о томе, шта је баш узрок љутњи, односно свађи између њих двоје. 
ршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта то значи?{S} То значи — да је непријатељ сатрвен.</ 
х и рече:</p> <p>— Коме ви то?{S} Море, шта се измотавате...</p> <p>— Верујте, верујте... увера 
а рука“! рече Лазаревић.</p> <p>— Море, шта ти знаш, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта  
уца, па ће му приметити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да м 
а шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, али тачних података ни о чем немају.</p 
у преварити.</p> <p>— Та ћути молим те, шта трабуњаш којешта.{S} Већ ви сте жене посисале сву С 
е, ћато, велика.{S} Ви тамо и не знате, шта је Србија.{S} Србија, то није ништа друго него борб 
арјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p> <p>„Не знам 
да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће од нас нова 
радује победи брата свога?</p> <p>— Хе, шта ћеш?{S} Знаш да је Србија некима и некима кост у гр 
S} Саме љубавне авантире!</p> <p>— Тхе, шта ћете, госпођо, и то је из живота; а та је штампа ве 
но пријатељство, а то је најбољи доказ, шта јој се мисли.{S} На Аустрију се час по намршти, да  
е би било рђаво, рече Лазаревић, то би, шта више, могло имати успеха.</p> <p>Лазаревић узе плав 
Чујте, драги Гњаваторе, па знате ли ви, шта <pb n="201" /><gap unit="graphic" /><!-- Главно је, 
а ми, незамаитих.{S} Испричао сам Јови, шта се збило са тим псеудо-Орловићем у Београду, но он  
ити...</p> <p>— Да, наивна!{S} Знаш ли, шта је оригиналан српски роман, роман, како га ја замиш 
уги чин“ „велике балканске драме“, али, шта ћеш, кад је српском официру свагда у памети судбина 
ете против мене кривични поступак, али, шта било било, ја вам истину рекох.</p> <p>— Па није хт 
 Та спремио сам ја њих већ одавна; али, шта вајде, кад ти и стрина не дадосте ваш благослов да  
с ти мој син, а ја твој бабо...{S} Али, шта мислиш ти, Стојанка: ја велим да би ипак добро било 
српско родољубље станује...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си жел 
/p> <p>То после подне су се саветовали, шта им ваља чинити.{S} За новац нису се морали бринути, 
а.</p> <p>Балкански су државници знали, шта то значи.{S} Они су били на чисто, да је младотурск 
 рекла је „’еће;“ а кад су је запитали, шта она хоће, одговорила је „басице! басице!“ и десном  
 положајима.{S} Да ли су Турци слутили, шта се скрива иза ове кобне тишине?</p> <pb n="733" />  
свога Приморца.{S} Међутим се размисли, шта ћеш и куда ћеш сада, па онда сврни к мени и кажи ми 
/p> <p>— Па деде, брате, приповедај ми, шта је и како је било после с вама. — Навали бата-Лаза  
 су и тамо наши.{S} Него, реци ти мени, шта си сад наумио?</p> <p>Бачванин накриви главу на јед 
 нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским валима овога помам 
ријента“, није такође хтео да одговори, шта више правио се просто луд, као да он кофера уопште  
 <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p>Ја му одговорим равнодушно 
и:</p> <p>— Ти спаваш!{S} А знаш ли ти, шта је ноћ?</p> <p>— Знам, одговорим равнодушно.</p> <p 
ао ја и ти се разговарамо о нашој Нати, шта ће мо и како ћемо.{S} Кад одједаред, пуче пушка и ј 
о, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, само је питање времена, јер он ће т 
летку избаци:</p> <p>— Волио бих знати, шта је са оним мојим другом оним Приморцем?{S} Знаш, за 
 младића.{S} Свак би волио био сазнати, шта га је то снашло, али нико се није ни усудио да нага 
осподи официрима, па ће они већ видити, шта ће с тобом.{S} Ја ти пак дајем реч, да у мојој кући 
„Црна рука“ постоји, и само ћеш видити, шта ће бити.</p> <p>— Можеш, Росићу, сасвим мирно спава 
ити искрен, то ће Предраговића коснути, шта више, могло би му као старијем човеку донекле шкоди 
јно рече.</p> <p>— Ја сам спремна чути, шта жели или управо какове ми гласе доноси колега.</p>  
 спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахнуо горко и пом 
би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно окренуо и остав 
мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта хоће Оберкнежевић да учини, она га једним покретом  
отиње! рече мајорица гласно, не марећи, шта ће на то рећи непознати господин, који је у купеу с 
о шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</p> <p>Стрина Неранџа стала успијати ус 
 Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а по том јој сузе грунуше и овлажише, бле 
и проговори Јованка.</p> <p>— Боже мој, шта да му одговориш! — пљесну <pb n="627" /> Стојанка р 
е и они спорим кораком.</p> <p>— Казуј, шта је.{S} Ваљда није опет какво ново чудо?</p> <pb n=" 
, одговорим равнодушно.</p> <p>— Казуј, шта је ноћ.{S} Знаш ли ти, шта је ноћ, ноћ, ноћ?</p> <p 
 Слушај само најпре да ти исприповедам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде 
уго мучити — ја сам волела и знала сам, шта је љубав, али љубав у једно време само према једном 
 с Арнаутима.</p> <p>— Зато те и питам, шта си сад наумио? — опет ће Лазаревић, који је Бачвани 
 — упаде Ната — говоримо о чему другом, шта има ново у селу?{S} Како наши?!</p> <p>— Тхе, онако 
 Јуришић.</p> <p>— Зар не чујеш, болан, шта гуде некоје велике силе?</p> <p>— Нека гуде како хо 
ети.</p> <p>Сад је питање, рече Тривун, шта хоће овако пречишћена „Црна рука“, јер изгледа да ј 
сам у више махова засведочио и показао, шта је дужност сваког свесног српског официра.</p> <p>З 
 постаде пуст.{S} Ја нисам до сад знао, шта је живот празан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети 
ест пронесена, сваки онај који је знао, шта је све малена Црна Гора жртвовала за Скадар, био је 
џа ушла без Нате, устао је и није знао, шта ће стрина-Неранџи да каже.{S} Био је збуњен, хтео ј 
ца заслужиш.</p> <p>Јова као није знао, шта они хоће, а хтео је да новаца заслужи, па рече.</p> 
S} Истина, ја у први мах нисам ни знао, шта су то комите, но убрзо сам дознао.{S} Састанем се ј 
очека, Милан се Јованци још више допао, шта више учинио јој се и много лепши него приликом оне  
вор од народне ствари, па сам га питао, шта се ради.{S} Иван ми рече:</p> <p>— Добро се ради.{S 
 Катарину, у коме јој је опширно изнео, шта је намеравао, т. ј. открио јој је своју тајну а ује 
о обичаја Пашић, који је одмах схватио, шта Миловановић хоће да каже.</p> <p>— Не може, да спав 
<pb n="776" /> <p>— Та идите чика-Пајо, шта ви говорите — насмеја се Стојанка.</p> <p>— Та нема 
иво запита:</p> <p>— Па реци ми, Жарко, шта се збило?</p> <p>— Ја одох у бој, на Косово! — отки 
уно здрава.</p> <p>— Оно не би шкодило, шта више, и потребно би било да се ви још данас одмарат 
 па треба да дознамо, тачно да дознамо, шта хоће, шта смерају.{S} Јово, ко то сазна, много ће о 
ором поздравио, запита га:</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Да видиш, рече Бора и предаде му прву  
 за пресудан бој.{S} Питање је наравно, шта је урадила наша дипломација; њезин је рад исто тако 
{S} Главно је, да сте ме одбили хладно, шта више добацисте ми такове речи, које не би пристајал 
око уздахнувши.</p> <p>— Та, ћути жено, шта си ту ваздан узела уздисати.{S} Ваљда нисмо овамо д 
рече мајорици:</p> <p>— Молим вас лепо, шта је то дрипац?</p> <p>— Мангуп, пангалоз, последња в 
</p> <p>— Је ли, госпо драга, ко су то, шта су те српске комите?</p> <p>— То су, драга, наши ју 
пригушеним гласом.</p> <p>— Него, ћато, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам к 
— Ваљда какву другу воли?</p> <p>— Ето, шта он воли: да иде с комитама у Арнаутлук и да се бије 
титуције.{S} Један ми је тамошњи лекар, шта више, рекао, да би боље било, да је има.</p> <p>— К 
да се и Бугарска потпуно спреми за рат, шта ли ради.</p> <p>И болнице су спремне да врше своју  
ед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Неранџа је мати ваше девојке.{S 
икаквих.</p> <p>— Та, рече Миловановић, шта би и те вести помогле.{S} Поручено је, да се ћути и 
болесници, који пишу, пишу, а не знају, шта пишу.</p> <p>„Из те је средине абортирала књига „<t 
а да пише своме веренику, мајору Жарку, шта су решили на ужој седници, као и о најновијим гласо 
м дописном картом да извести њу, тетку, шта је у ствари и због чега је наступио сукоб између њи 
, венуо је, не спомињући никада никому, шта га тишти, шта га боли.{S} Само би час по час уздахн 
Миловановић, објави у нарочитом издању, шта онда?</p> <p>Пашић ћуташе и размишљаше.</p> <p>— Им 
ају таког и таког младића.{S} Знали су, шта више, да кажу, какве су се особе трамвајем у то вре 
мораш да их частиш, а кад пођу, понесу, шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живо 
:</p> <p>— Ама тако вам свега на свету, шта оно значи?{S} Да ли је могуће да има и такових нитк 
 плаче, застаде, не знајући у први мах, шта да учини.</p> <p>Чим је мало себи дошла, пређе Софи 
таријем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, шта мислиш, па нисам ја баш тако ништа страшно рекао —  
<p>„То си био ти.</p> <p>„И онда, знаш, шта је све било.</p> <p>„Ја сам се за тебе занела, сасв 
божанство.</p> <p>„Ти, у осталом, знаш, шта си ми, па те молим, да примиш исповест моју тешку.< 
ће се.</p> <p>— Нек се наљути.{S} Знаш, шта ће да ради?{S} Намрштиће се, па ће да каже: „Каква  
радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни инстикат.</p> 
рбијанска полиција није била радознала: шта ће он у Београду?{S} Без бриге је сео на фијакер и  
е се поздрави са мном и одмах ме упита: шта је ново у Београду?{S} Ја сам Орловића неколико пут 
вати други — не могох заспати од бриге: шта ћу, болан, ако ми се замрзне ватра у пушци па не хт 
 нешто посукнула.{S} Реци мајци твојој: шта ти је?</p> <p>И стари потпуковник крочи ближе, да б 
рбији даномице расла.{S} Свак је питао: шта нам се то опет спрема?{S} Та Србија је против Турск 
о на зими.{S} А кад га је неко запитао: шта би боље волио, или комад хлеба и сланине, или крај  
 вештака, и да земља од њих много пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији 
 отаџбини својој.{S} А зашто ја, Србин; шта ја да чекам?...</p> <p>У таким мислима, Ранко се ве 
} Па онда, да се је тако <pb n="472" /> шта догодило, знала би зато и полиција и сви београдски 
ње...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{ 
бражење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јо 
о ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, не, ниси ми хтео рећи  
p> <p>И доктор га је питао: где је био? шта је радио?{S} Је ли му изненада позлило, или је имао 
ох му:</p> <p>— Ама, јеси ли ти луд!{S} Шта ти мени то говориш, па, будало једна, ја се нисам з 
и...</p> <p>— Ко си?{S} Говори, бре!{S} Шта си хтео овде?</p> <p>— Јој, господо часници... јој, 
ама.</p> <pb n="465" /> <p>— Хојхој!{S} Шта је ту болница!..{S} Подераћеш пар опанака, док их с 
у поплашено:</p> <p>— Јованка, душо!{S} Шта је теби?{S} Јованка, злато!.{S} Јованка!..</p> <p>Ј 
:</p> <p>— Та пусти, дете Неранџа!..{S} Шта си је окупила цмакати.</p> <p>Тек после ове примедб 
апташе:</p> <p>— Ранко!..{S} Сине!..{S} Шта ти је?{S} Реци мени, мајци твојој, шта те боле — а  
да... живот мој... живот... живот...{S} Шта је живот мој?{S} Ништа... ништа... ништа...{S} Пром 
срете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах био збуњен о 
д прелазио? „Јест, јест — рече он —.{S} Шта више, и о том се говорило, да је онде имао неку афе 
е је моја лепотица? питаше Стојанка.{S} Шта је то било?{S} Како да је нема већ недељу дана?</p> 
а за њих све мисли и управља с њима.{S} Шта би они, јадни, да та мудра глава падне?</p> <p>— Са 
на висовима Алинца и Бакарног Гумна.{S} Шта смо знали да радимо с њима?{S} На јуриш смо им отел 
у, која није могла да заустави сузе.{S} Шта више, када је стрина-Неранџа почела тешити, Нати се 
.{S} Полудило Јеврејче, па то ти је.{S} Шта ћеш да му га радиш...</p> <p>Француска Бомбона није 
ку Бомбону...</p> <p>— Нека је бије.{S} Шта се то њега тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А шт 
 упуштам у <pb n="630" /> прорицање.{S} Шта је са свадбом?{S} Да ли су се Пера и Ната венчали?{ 
 идеал, а тај је народно ослобођење.{S} Шта да ти причам Маркове конаке, кад све знаш.{S} Кад с 
} Ви одосте, па никако да се јавите.{S} Шта ће то да значи?</p> <p>— Та — заусти чика-Паја — но 
 име у новинама позовемо да се јави.{S} Шта мислиш?</p> <p>— То не би било рђаво, рече Лазареви 
аговићка.</p> <p>— Не треба му дати.{S} Шта ишта захту болесници у болести, па када би им све у 
говора није ни од куда могао добити.{S} Шта више, напоменуо јој је, да ако је жив, о њему би се 
, одговори Росић, полицију ја питам.{S} Шта знају дописници страних новина!</p> <p>— Па, бога т 
о збунити овим открићем капетановим.{S} Шта више, кад је чуо да га само полицајна казна чека, њ 
ју одликовао се невиђеним јунаштвом.{S} Шта пута су га његови војници молили да не излаже свој  
г милостиви дати, да је опет видимо.{S} Шта мислите, господине Јово?</p> <p>— Немој Неранџа, ре 
 од њега правите легендарну личност.{S} Шта ја то?{S} Да ли је Миловановић заслуживао, да га ка 
Она не квари војничку субординацију.{S} Шта више, она тешње везује српскога официра и сваког ср 
подоста долазе и живо се интересују.{S} Шта ли му то значи?{S} Неки јачи животни пулс?{S} Зар и 
 потпуно одобравам ту ратну тактику.{S} Шта више, апликујем је и код лечења болести.{S} Наравно 
ну или о камен, а трећи хвата маглу.{S} Шта пута смо му се, и у најжешћем окршају, насмејали.{S 
 њезине азијатске управе на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене в 
дне животиње, господине Радојковићу.{S} Шта мислите, да сад ударе на велико звоно.{S} Морале би 
 ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> <pb n="190" /> <p>— Молим те, певај „ 
погледа им јасно провириваше питање:{S} Шта је хтео Ранко с тим речма да каже?</p> <p>Први је б 
</p> <p>— Не могу нигде да га нађем:{S} Шта ти мислиш о свему томе?</p> <p>— Не могу ништа тачн 
ција.{S} Мала почивка.</p> <p>Јован:{S} Шта размишљаш?</p> <p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован 
p>Катарина:{S} Мислим.</p> <p>Јован:{S} Шта мислиш?</p> <p>Катарина:{S} Па ти ипак живиш!</p> < 
о моје...</p> <p>— А моја лепа Ната?{S} Шта ради моја лепотица?</p> <p>Стрина-Неранџи наново по 
учеш?{S} Ко ти каза, да смо ми овде?{S} Шта си хтео, да чујеш? рече пуковник Ђорђе.</p> <p>— Св 
ог и почне да га испитује:{S} Ко је?{S} Шта је?{S} Одакле је?.{S} Чиме се занима?.{S} Каква пос 
е на Балкану.{S} Шта се хоће, дакле?{S} Шта нам то спремају просвећене велике силе, кад се пого 
 пречанима.{S} Беше ли код Катарине?{S} Шта она ради?</p> <p>— Ако ћеш коју веселију, и с тиме  
.. дивота!</p> <p>— Па где сте били?{S} Шта је било?</p> <p>— Махни се, дивота!</p> <p>— Било ј 
ост, рече Лазаревић.{S} А ко је тај?{S} Шта хоће?</p> <p>— Био је свашта, данас није ништа.</p> 
је...</p> <p>Али, шта је ово, Стојо?{S} Шта ја овде написах?{S} Ти си желела да ти шаљем извешт 
а их ослови:</p> <p>— Па како, како?{S} Шта имате тамо ново?{S} Ви одосте, па никако да се јави 
атарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p> <p>Јован:{S} Не знам, Ка 
</p> <p>Сневесељен врати се у кућу и, — шта је знао? — баци се на постељу.{S} Премишљао је и пр 
кад су нам деца овде — рече чика-Паја — шта ћемо и нас двоје стари сами тамо.{S} Баш кажем пре  
ије тако хрђава — прекида га Катарина — шта више она је красна, она просто умире за вама.</p> < 
их се и рекох:</p> <p>— Доста!</p> <p>— Шта је?{S} Ти хоћеш да се бијеш?</p> <p>— Хоћу да се би 
а не би хтео ни за које благо!</p> <p>— Шта ћеш, кад без Турчина не би било боја на Косову.{S}  
— Ержа!..</p> <p>— Изволте!...</p> <p>— Шта то значи!? — љутито је Катарина упита. — Па где је  
је, чедо, добро, није добро...</p> <p>— Шта је, стрина-Неранџа?{S} Кажите ми, стрина-Неранџа!</ 
је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори јој мајор Жарко — из дале 
почео разговор о „Црној руци“.</p> <p>— Шта мислиш, бога ти, Лазаревићу, да ли та „Црна рука“ п 
 Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S} Не сме, соколови моји, о 
ући као да га је мука препала.</p> <p>— Шта тражиш овде? — Радојковић понови питање.</p> <p>На  
путио се у правцу Калимегдана.</p> <p>— Шта ће ми новине — мислио је у себи. — Отићи ћу и сам л 
 моја, да ниси тако самохрана.</p> <p>— Шта ћемо, стрина-Неранџа, рече Стојанка лако уздахнувши 
 Врло лепа, али је хистерична.</p> <p>— Шта је то хистерична?</p> <p>— Како да ти кажем... тако 
 њом можете отворено говорити.</p> <p>— Шта ти, Стојо, на то рече? запита пуковник Ђорђе.</p> < 
а у мојој кући нећеш погинути.</p> <p>— Шта, рече пуковник Ђорђе, мислиш да ћемо ми прљати руке 
о тражи по читавој престоници.</p> <p>— Шта радиш овде? — Радојковић ослови прилику.</p> <p>Ова 
>— Хајде, мајко, да ти врачам.</p> <p>— Шта да ми врачаш?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, 
сам му у незгодно време дошао.</p> <p>— Шта се то могло догодити с њиме? — питаше Стојанка у ис 
оворити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p>— Како си амо доспео?</p> <p>— 
пред испричао стање Јованчино.</p> <p>— Шта је с вама, госпођице Јованка? — прослови доктор још 
љате очи и погледала Стојанку.</p> <p>— Шта то би с тобом, Јованка?{S} Откуд те снађе та несвес 
 у један дубок и гласан уздах.</p> <p>— Шта је, Неранџа? проговори једва чика-Паја, а то беше в 
ла, дубоко уздахну и прошапта:</p> <p>— Шта ко чини, све себи. — Ове речи беху намењене трагичн 
својим уплаканим очима и рече:</p> <p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се 
дусрете још на авлијски врати:</p> <p>— Шта ти ја реко?!.. — А по том издиже писмо, показа окре 
 ће да му више у шали примети:</p> <p>— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>—  
а Стојанка им ликујући добаци:</p> <p>— Шта вам ја рекох!</p> <p>— Но, ипак надамо се, да ће Ра 
жена га предусрете са питањем:</p> <p>— Шта је?..{S} Шта вели?</p> <p>Предраговић је у први мах 
— Шта ће то да значи човече!.?</p> <p>— Шта то?</p> <p>— Па данас си и сувише галантан.</p> <p> 
убави према свом рођеном детету.{S} Ал’ шта ћеш ми смо мушки тако тврда срца а још тврђи на суз 
а Балканскоме Савезу, али без Турске, а шта то значи не треба нарочито да ти кажем.</p> <p>„Сто 
р.</p> <p>— Ама, Тривуне, поче одмах, а шта би са „Црном руком“?</p> <p>— Хоћеш ли, Росићу, кри 
<p>„Хвала, како си ти?</p> <p>„Добро; а шта је са Светиславом?“</p> <p>— „Готов је, сиромах“... 
 рече Лазаревић готово љутито, он!{S} А шта хоће?</p> <p>— Чули смо, да су му дали доста новаца 
ратио се.</p> <p>— Ала је поцрнио!{S} А шта му је оно на десном образу?</p> <p>— Ваљда рана од  
 у мени се та вера стално одржава.{S} А шта мислиш, ко је та госпођица са њом?</p> <p>— Ја држи 
</p> <p>— Добро, дакле у свескама.{S} А шта даље?</p> <p>— У свакој би свесци морала бити слика 
 Сваког разумеш и свако те разуме.{S} А шта је оно код нас?{S} Зло!..{S} Зове се да је српска о 
а заслужи, па рече.</p> <p>— Хоћу.{S} А шта тражите од мене?</p> <p>Они су овамо, онамо околиши 
у, има свог разлога и своју сврху.{S} А шта је сврха мојем животу?{S} Кажу: у раду је живот.{S} 
страховит потрес.</p> <p>Катарина:{S} А шта ће ти потрес?</p> <p>Јован:{S} Не знам, не знам.{S} 
раљ Никола учинити ту љубав!</p> <p>— А шта мисли наша влада? — запитаће Стојанка</p> <p>— То с 
 <p>— Ох, не може бити боље!</p> <p>— А шта ради онај курјак, Вељко Орловић велепоседник у М.?< 
че:</p> <p>— Ала их побисмо!</p> <p>— А шта је то, море, на лицу? рече Пантата.</p> <p>— Ништа. 
е допада. — Додаде Стојанка.</p> <p>— А шта ћемо нас двоје сами тамо, — настави чика-Паја — сам 
ели, само још пет-шест дана.</p> <p>— А шта ћеш онда?</p> <p>— Наћи ће се за ме посла у Београд 
— утешаваше Стојанка мајора.</p> <p>— А шта веле, Бога ти, те твоје новине — упаде у реч Лазаре 
ће вредности странога новца.</p> <p>— А шта је признао? — Упита Радојковић апсанџију.</p> <p>—  
а:</p> <p>— У Старој Србији.</p> <p>— А шта ће тамо?</p> <p>— Одвео је своју чету.</p> <p>— Как 
} Мени га је из да душе жао.</p> <p>— А шта би с тим Арнаутином? — Прекиде га Јованка.</p> <p>— 
знати све признао и исказао.</p> <p>— А шта је с кофером?</p> <p>— Кофер је у хотел Петрограду, 
нском брижљивошћу да запита:</p> <p>— А шта је теби, чедо моје?{S} Ти си ми, ових дана, нешто п 
е, намигујући, да је запита:</p> <p>— А шта ти ту радиш?{S} Да ниси и ти рањена?</p> <p>— Ја не 
одједном досети и живо рече:</p> <p>— А шта мислиш, Јованка, да одемо у Скопље?</p> <p>Јованка  
жно рече Мари хармоникашици:</p> <p>— А шта би ви, госпођице Маро, најволели, да буде у томе ро 
а се примири и подиже главу:</p> <p>— А шта после учинисте с њим?..</p> <p>— Сутра дан ујутру,  
Јово, отишао мало у Београд?</p> <p>— А шта ћу тамо? одговори ми он.</p> <p>Место тачнога одгов 
сту тачку капларских правила.“</p> <p>А шта је било са том шестом тачком капларских правила?</p 
м младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, докторе?“ — упита нестрпељив 
имволишем?“</p> <p>„Не знам“.</p> <p>„А шта сте онда ви о мени мислила?{S} Кажите ми без женира 
ељски мало иронично, па рече:</p> <p>„А шта вам је београдско друштво учинило?“ </p> <p>„Оно ме 
уже се задржала.</p> <p>— Е, то је онда шта друго! — рече чика-Паја одахнувши мало и спусти тор 
е није уверила да њу Оберкнежевић ни за шта друго и не сматра, већ за извор за пумпање и експло 
/p> <p>Софија је тек код вечере сазнала шта се ту, малочас, одлучило.</p> <p>— Али, мени ћете б 
а жена довитљива, али није ипак сазнала шта ово двоје младих тајно снују.</p> <p>То је тек сазн 
пало, да пробије груди.{S} Није ни чула шта јој Мица говори.{S} А ова, да измами од ње коју реч 
!{S} Од тешке бриге не знам већ ни сама шта говорим.{S} Али, тако је то кад мушкарци одређују п 
на, неки притисак на душу и мозак, нема шта да ради.{S} Јединствена је та београдска душевна ом 
ени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знати, шта му ваља чинити, са 
заћу ти се, ко сам.</p> <p>Онај бог зна шта уобрази, прикачи сунцокрет, па се упути у својој ва 
угу половину великих сила још се не зна шта мисле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислил 
ти у овом тренутку, када о брату не зна шта је и где је.{S} Јер вели, она се нада, да Милан, ње 
но равнодушан.{S} Мислило се, да он зна шта је у ствари са „Црном руком“ и да је не сматра за о 
им, јер сам уверен, да сваки од вас зна шта се ту подразумева, само вам још то могу рећи, да ми 
Неранџи, да око сватова не троше богзна шта.{S} Већ сасвим једноставно да се младенци о јутрењу 
тка нано моја, не могу!{S} Волим га, па шта ћу?</p> <p>— Еј, чедо моје, Бог зна где је он; где  
 осећам, видим, да ми се ближи крај, па шта могу.{S} Овако млад, жалим умрети овако очигледном  
иш, једно на друго, по три рањиника: па шта је и то, кад се узме да се сваки дан довезе њих по  
 сваку по десет-дванаест постеља.{S} Па шта је то?{S} Наше село има две стотине кућа.{S} У свак 
сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све то упао као Пилат у вјеру 
могао стићи.</p> <pb n="162" /> <p>— Па шта мислиш, запита Стојанка, да ли је то била Недићева  
вић прекорно.</p> <pb n="54" /> <p>— Па шта ће сад бити с њим?{S} Да ли га је ухватио?</p> <p>— 
ога то данас не интересује!</p> <p>— Па шта ти судиш о том? — упаде Стојанка радознало.</p> <p> 
уком, којим рече: „Готов!“"</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Питај капетана Јуришића, или које 
 дете... јадно моје дете...</p> <p>— Па шта је било?</p> <p>— Није, чедо, добро било.{S} Чуло с 
орист народног непријатеља.</p> <p>— Па шта ти, рано моја, хоћеш?{S} Да му се живот опрости?{S} 
мога писма није непријатна.</p> <p>— Па шта велиш девојко?!{S} Младожења је то!{S} Зар не видиш 
ноћ смо о томе разговарали.</p> <p>— Па шта они кажу?</p> <p>— Интересују се, шта влада ради, а 
p> <p>Лазаревић се замисли.</p> <p>— Па шта си учинио?{S} Запита после мале почивке.</p> <p>— Н 
би му могла само нашкодити.</p> <p>— Па шта да чиним?..{S} Видиш да је жедан.{S} - Одврати му П 
но кад је човек у грозници.</p> <p>— Па шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са 
 би био готов мали шкандал.</p> <p>— Па шта сад судиш о Оберкнежевићу?</p> <p>— Судим да је Обе 
> <p>— Хитно сам отпутовао.</p> <p>— Па шта ради?</p> <p>— Ти знаш.</p> <pb n="59" /> <p>— Да л 
ј слути, ко је карте писао.</p> <p>— Па шта је било?{S} Причај ми.</p> <p>— Јутрос ми се пријав 
 да му баш није тако тешко.</p> <p>— Па шта би то с тобом синко? — упитаће га чика-Паја после у 
анка — нашали се Лазаревић.</p> <p>— Па шта је с том протувом тамо?</p> <p>— Чуј па да се чудом 
њује, рече капетан Јуришић.</p> <p>— Па шта ти одговори? запита пуковник Ђорђе.</p> <p>— Ради с 
, и ја дођох браћи у помоћ.</p> <p>— Па шта сте наумили овде?</p> <p>— Хоћемо да ступимо у српс 
 га погледа радосно и рече:</p> <p>— Па шта мислиш, шта је то?</p> <p>— Снага, живот, животни и 
у Београду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Па шта мислите, да нас дочепају Скерлић и Бранко Лазаревић 
о, шта би ти хтео да радиш?</p> <p>— Па шта било, ја сам контен.</p> <p>— Да ти кажем, ћато, на 
жбу сам летимично прегледао.</p> <p>»Па шта да ти, у главном, кажем?</p> <p>„Велика слика велик 
угог, ал за ту те пијаницу не дам“. „Па шта му фали?“ каже она. „Не фали му ништа, ал пије и но 
ломила ноге у силној журби“.</p> <p>„Па шта вели попа?“</p> <p>„Добро вели.{S} Све је у реду.{S 
сила црвени барјак?“ „Знам“.</p> <p>„Па шта мислите, шта сам онда хтела тиме да символишем?“</p 
и, изгледа, то смо дочекали.</p> <p>„Па шта се хоће?</p> <p>„Начула си већ од Лазаревића: на ју 
ње, запитаће стрина-Неранџа:</p> <p>„Па шта ћеш понети кћери за свадбу?“</p> <p>„Рано је још о  
p>— Хвала... сад не могу...</p> <p>— Та шта не можеш, узми само!{S} Еј, где је комита!{S} Комит 
ла од те похвале, збунила се па незнаде шта да одговори.{S} Иако је Стојанка њу посестрила, она 
реч.{S} А кад би га салетили да им каже шта га тишти, шта га је опет снашло: он би се невољно о 
рној Гори.</p> <pb n="754" /> <p>Она је шта више, ишла тако далеко, да је захтевала од амбасадо 
 И Ранко је клицао у славу рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да  
Овај, иако није знао читати, разумео је шта то значи.{S} Показао је цедуљу једном господину и о 
а за време одмора прихватисмо се, ко је шта имао.{S} Око четири сахата по подне, војвода нареди 
ање му је олакшавао.</p> <p>Много му је шта у Београду, истина, било необично, али је осетио, д 
 очију, беше обратио сву пажњу, да чује шта отац и мати разговарају.</p> <p>Чувши то, Ранко зат 
инистарство и да се онде распита и чује шта је са њезиним вереником.</p> <p>Држећи у руци брзој 
томе опрезне, па су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојал 
исле о тој ствари.</p> <p>— Мислиле оне шта мислиле — рече одлучно Јуришић — балкански ће савез 
е и Стојанка у разговор.</p> <p>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за  
тарина приметила наглу промену. — Иначе шта пише?..{S} Како наша браћа?..</p> <p>— У опште не п 
накриви главу на једно раме па смишљаше шта да одговори.{S} Напослетку избаци:</p> <p>— Волио б 
су бодрим оком пратиле шта се спрема, и шта може наступети, с тога су настојале на томе, да се  
отврди комита.</p> <p>— И...</p> <p>— И шта је с њом? — упаде радознало комита, упиљивши се у к 
опити бринући за свог јединца, где је и шта је с њим.</p> <p>Нарочито је мати била у слутњи, да 
 саслушати, да га нећеш питати, ко је и шта је и ко га шиље и да ћеш га пустити непраћена твоји 
лекнух од тога човека, не знам, ко је и шта је, али је на мене учинио утисак рођеног револуцион 
да сам тачно о њему информисан, ко је и шта је, тог човека просто избегавам и клоним га се.</p> 
редењак неће да призна и искаже ко је и шта је, нареди да дође апсанџија.</p> <p>Не потраја дуг 
оде тамо где га нико не познаје ко је и шта је.</p> <p>Но како је био у материјалној кризи, пом 
ћи списе, из њих је јасно видео ко је и шта је.{S} Само није могао да зна тачно име и презиме д 
 према мужу, ви тако хладно презирете и шта више називате досадом..{S} Када бих знала да су сви 
„И ја тако мислим.“</p> <p>„Питала си и шта ћу понети за свадбу.“</p> <p>„Мислила сам да би тре 
арали.{S} Ти већ знаш, како ја мислим и шта све знам; знам доста, и не знам ништа.</p> <p>— Так 
ја, без сумње, зна ко је тај господин и шта тражи овде.{S} Ваљало би, дакле, да полиција удовољ 
ба, он мора да зна ко је тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>П 
овамо послао, како си се овамо ушуњао и шта си хтео.</p> <p>Оборина га је укочено гледао.</p> < 
 али докле је рад у томе правцу дошао и шта се свршило, није се знало.</p> <p>То је, у осталом, 
ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на последњем часу? — Рече Јованка Николићу 
Одлучио сам ја, још код куће, куда ћу и шта ћу.{S} Али, кад, ето, ти кажеш да смо свршили и с Т 
е трамвајем у то време возиле.</p> <p>И шта је онда било?</p> <p>Рекоше, да је Иван око седам с 
Једни су рекли ово, други оно.</p> <p>И шта је било?{S} Како се то морало десити?</p> <p>Иван ј 
: неваљалче, неваљалче један!</p> <p>„И шта да ти још кажем?{S} Какве да ти нађем помоћи због т 
е опреми и очекиваше Анђу да јој нареди шта има да ради.</p> <p>Таман је Стојанка била спремна  
 груди, па му се загледа у очи, да види шта пише у њима: радост или укор?</p> <p>— Нато! — проз 
на од неспавања, пошто је наредила Анђи шта треба да ради, оде у спаваћу собу да се одмори.</p> 
овлачење.</p> <p>Пошто је наредила Анђи шта треба у кући да поради, у сами сумрак отишла је од  
оје дете!.{S} Умреће, умреће, само пази шта ти кажем!..</p> <p>— Умири се!.{S} Не плачи! — теши 
а слатко насмехаше.</p> <p>— А видиш ли шта је ово? — рече Пера и показа му бурму на прсту.{S}  
му показа и њезин прстен. — Па видиш ли шта је ово?..{S} А све је то с чика-Пајиним благословом 
ног прекора поручника Стеванчевића, али шта ће, кад није могла да одоле срцу, души и осећајима. 
м, да ће ти бити жао дра Ивановића, али шта ћеш, сам је томе крив.{S} Како може само један адво 
вим окренуо, и све би певало.{S} Е, али шта ћеш кад предњака немамо.{S} Но и они ће доћи, јер с 
 онде имао неку аферу са полицијом, али шта је било у ствари, то не знам,“ Ја му испричах сву б 
а.{S} Чика-Паји је мало било криво, али шта је могао, него упрегне вранце, па према салашима.</ 
 преображење...</p> <p>Катарина:{S} Али шта? шта? шта је то?{S} Шта ти то Јоване очекујеш?</p>  
устави га Лазаревић. — Море, не рече ми шта си наумио сада?</p> <p>Бачванин слегне с раменима и 
еш сада, па онда сврни к мени и кажи ми шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} 
ога бегства нису мислили, не мишљаху ни шта може бити сутра, него су тако побегли, мислећи, да  
 доколни, он и мени чита, или ми говори шта је читао.{S} Баш некако у брање кукуруза рече ми: „ 
позоришта, ни бриге те није!{S} Чула си шта је Воја говорио при поласку, а и Пантата каже: сврш 
 да те на нешто подсетим.{S} Знаш ли ти шта је израдила „Црна рука“, па онда „Легија смрти“?... 
х, зар у глумце?!</p> <p>— А знаш ли ти шта је то глумац?</p> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} 
а жандармерија ускоро стане истраживати шта се код тога стола говорило.{S} Ето — рече напослетк 
обуче се седе за сто и стаде премишљати шта да чини.</p> <p>У један мах је помислио, да напише  
сима, њиховим љубимцима, јер неће имати шта да глођу...</p> <p>На овај примедбу сви прснуше у г 
Коларцу«, па онда... онда ћу већ видети шта ћемо даље.{S} Остај ми здраво, Стојанка!</p> </div> 
о сама неверија.{S} Не мож’ их разумети шта говоре.{S} Па тек онај горчило кад ми уђе у кућу, п 
зан и пуст, сад, Нато и то знам, умрети шта је и то знам, знам, знам.{S} Ко у костурници живим  
ограду, <pb n="631" /> те да им саопшти шта се спрема и намерава.{S} Уједно је хтела чути њихов 
урне пред себе.</p> <p>Непознати видећи шта ће бити с њим, језик му се одреши, те поче да говор 
уздани и неограничени господари, чинећи шта су они хтели и како се њима најбоље свиђало.</p> <p 
ам, шта сам снивала, па онда можеш рећи шта хоћеш — прекиде га стрина-Неранџа мало опоро, као д 
> <p>Неко је, време седео, премишљајући шта да чини.{S} Код Катарине је већ престао од неког вр 
ед му се нешто натушти.{S} Размишљајући шта да одговори, почне отезати:</p> <p>— Ћхе... оно, зн 
јом јединицом.{S} Уздишући и јадикујући шта пута је сама себи говорила: „Ваљда ти и грешим Боже 
ојим доживљајима у борбама и у доколици шта су све видели, чули и преживели.</p> <p>Било ја ту  
 но доцније сам се сасвим привикао, чак шта више омилео ми се овај демократски дух који провеја 
 неко време.{S} Било ми је добро.{S} Ал шта да вам о томе причам.</p> <p>Да пређем на ствар.</p 
 рећи, рече утирући сузе, од тебе немам шта да кријем.{S} Била си у нашој кући само три дана, а 
оли болу за погинулим братом?..{S} Знам шта сам дужна роду свом, али се бојим да би се могла ог 
>— Знате шта стрина-Неранџа?{S} Ја знам шта је Нату заковало за Београд.{S} Па нека она остане  
> <p>— Ја мислим да сам при себи и знам шта је ред — одговорила му је стрина-Неранџа.</p> <p>—  
била јако обазрива, пратећи бодрим оком шта се догађа у Бугарској, која не зазирући ни од чега, 
ан себе.{S} У први мах просто није знао шта да ради.</p> <pb n="640" /> <p>На измирење са женом 
зити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“ почео је говорити „ 
д познао.{S} Али чим ме је Јова запитао шта је <pb n="430" /> ново у Београду, наш Орловић ти с 
смо, које сте јој писали и незна управо шта сте хтели од ње у ствари неке помоћи у једном по ва 
оји много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене ни трунке разумевања немате, па 
те, да сам вас ја увек ценила, да много шта од вашег рада знам — ви знате, да људи, који к мени 
ји имадете широке груди, ви, који много шта разумете, и, с тога много шта праштате, а за мене н 
, да би те пратње могле значити и друго шта, сем угодне младачке забаве.</p> <p>Те се пратње уо 
рилипскога јунака.{S} Он се одмах сетио шта је то.{S} Развије замотуљак и извади из њега пушчан 
да има и такових ниткова, да би и онако шта могли учинити?</p> <p>— Све је могуће госпођо, — ре 
 Та рекох вам, да се о Ранку не да тако шта ни супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се  
ици, бескичменици, бивши људи, кад тако шта можете трпити.</p> <p>„Ни тебе не изузимам!</p> <p> 
 Оберкнежевић воли сељачки хлеб, и мало шта од другога чега једе, кад дође чика-Паји и стрина-Н 
о прилипској и битољској битци се имало шта говорити, али је Жарко пустио, да старојко <pb n="4 
ви: „Е, видиш, сад је време да смишљамо шта ћемо и како ћемо.{S} Дакле, реци, шта ти мислиш?“</ 
а, једном речју: да договорно утаначимо шта нам ваља чинити да тој смер срећно изведемо.</p> <p 
p>— Све је то тачно, упаде Стојанка, но шта мислиш о правцу агресивности?</p> <p>— То сам ти, С 
} Србију, нема сумње, треба очувати, но шта ће Србија оваква, каква је данас, овако, како је од 
— Изговоривши ово Јованки је било јасно шта је са њезиним братом, понова се горко, као никад до 
био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.</p>  
/p> <p>Витешки краљ Никола, када је чуо шта хоће велесиле да предузму противу њега и његове држ 
лице, које се беше намрштило кад је чуо шта га може снаћи ако се врати у свој завичај, сад се о 
/> <p>А чика-Паја је опет нагађао успут шта је то сад наједанпут жени?{S} Ваљда не мисли да ост 
бивости.</p> <p>— Море зна Чича и Пашић шта раде. — Упаде му у реч други. — У осталом, ту ствар 
 своју, него ли за живот, који они ни у шта не рачунају...</p> <p>— И ја сам тога мишљења — реч 
а својим поверљивим људима, да испитају шта је у ствари са том „Црном руком“.</p> <p>Влада је д 
и очи у доктора па једва чекају да чују шта ће та стаклена цевчица пронаћи.</p> <p>„Хм, хм“ — м 
ји је познавао свештенике, знао је и ту шта смета, наравно, опет се морао да маши руком за новч 
е рана потпуно не исцели.</p> <p>Кад чу шта лечник говори, Бачван се сневесели, уздахну горко и 
} А овај настави:</p> <p>— Кад сазнадох шта је свршено вечерас у двору, прво ми паде на ум ти.{ 
; ти као комита не треба да питаш, знаш шта раде комите с такима — да се не муче. — Рекавши то, 
ажем пре месец дана мојој баби:{S} Знаш шта бабо, кад деца не могу овамо код нас да будемо заје 
бринути за Недићеву Нату.</p> <p>— Знаш шта, рећи ће Лазаревић после дужега ћутања, да ми још п 
:</p> <p>— Видим, да још ни сам не знаш шта ћеш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти  
 му је стрина-Неранџа.</p> <p>— Ти знаш шта је ред!.. — Настави чика Паја још љуће — зар није д 
 некако у брање кукуруза рече ми: „Знаш шта је ново, Лазо?{S} Србијанци и Црногорци објавили ра 
м.</p> <p>— Док ти кажем баби, сазнаћеш шта је Божја воља!</p> <p>На ову се претњу и Пера и Нат 
 <head>ПЕДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта се прича о Бачвану.</head> <p>Четврти дан иза оглаш 
ead>СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА ГЛАВА</head> <head>Шта нам се спрема?</head> <p>Свршила се и последња вели 
> <head>ПЕДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта то значи?</head> <p>У Београду се већ знало, да је  
head>СЕДАМДЕСЕТ ОСМА ГЛАВА</head> <head>Шта раде пречани?</head> <p>Кад је оно Недељко Лазареви 
head>ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА ГЛАВА</head> <head>Шта се ради?</head> <p>Стојанка је седила у својем врту 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта се то с Иваном догодило?{S} Да ли се убио сам или с 
карта?</p> <p>Нека остане тајна!</p> <p>Шта пише у њој?</p> <p>Пише ово:</p> <p>»Разгледај добр 
товоме тридесет и девет круна...</p> <p>Шта ја најзад могу, кад је така моја судбина, што таки  
орити „нешто изван тога живота“.</p> <p>Шта?</p> <p>Бог?</p> <p>Бога није хтео вређати, и то не 
ве и Србијине и српскога народа.</p> <p>Шта да се учини, и којим путем да се удари?</p> <p>За в 
цео простор, око нас и над нама.</p> <p>Шта Давалагири, шта Кордиљери, то су према џиновским ва 
ежевић постао црн у њеним очима.</p> <p>Шта више, мрзела га из дна своје душе и сама је себе ос 
/p> <p>Нешто после девет сихата.</p> <p>Шта ли се за та два сахата са Иваном збило? <pb n="208" 
за да су одлучно противне овоме.</p> <p>Шта више, рекоше да је узалудно проливање крви око Скад 
ини њезиној а да га она презире.</p> <p>Шта да чини?..{S} То питање му је брујало у глави корач 
и Црној Гори били нерасположени.</p> <p>Шта више ти исти листови су писали, па чак и навађали,  
ри, да ће Мицу за дротара удати.</p> <p>Шта се, у осталом, њега тиче Мицина удаја!{S} А кога ће 
 сме ни трунак сумње примакнути.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>И још ми рече Жарко: „Ја носим гла 
а жељу за осветом и ослобођењем.</p> <p>Шта то значи?</p> <p>Ох, разумем те, јадно срце моје!{S 
интерпелацију прогласише хитном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако 
 црногорској војсци под Скадром.</p> <p>Шта више, оно слободно кретање „Хамидије“ по Јадранском 
је остао у целости какав је био.</p> <p>Шта више, у последњем свом одговору представници велики 
 колико то саме жртве захтевају.</p> <p>Шта више, и Једрене уговором нарочито није узето за опе 
у наступити у противном случају.</p> <p>Шта више и руски посланик на српском двору <pb n="770"  
е, а срце моје остаје код тебе.“</p> <p>Шта то значи?</p> <p>После смрти Миливојеве ја сам се з 
не мисли да остане код куће, кад пита: »шта ћеш понети?« »кад ћеш на пут?«</p> <p>С тим је нага 
и, час по час, понављао у себи питање: „Шта ли сад ради моја сеја?“</p> <p>Одједном се, од ватр 
орбе и Освете, Пеан Ослобођења!</p> <p>„Шта чекамо?! — Зар нас није научила памети прошлост, за 
висок, а нико га не познаје“...</p> <p>„Шта је?{S} Какав висок младић?{S} Да ли је жив, или је  
 одвести до државне болнице“...</p> <p>„Шта, да није пао у каквом двобоју?“</p> <p>„Не, него им 
е због вас опет су се отвориле.</p> <p>„Шта је с вама тамо, драги Јово, ако бога знаш, и кад ће 
штиш.</p> <p>„Саопштио ми ниси.</p> <p>„Шта си ми хтео рећи? шта си ми хтео рећи?</p> <p>„Не, н 
еће у земљи раније објављивати.</p> <p>„Шта ће све бити“ мишљаше др. Миловановић „кад земља саз 
з њега не могоше измамити речи.</p> <p>„Шта је да је, браћо“ — рећи ће напослетку један од гост 
и кашике да их изнесе у кухињу.</p> <p>„Шта ти то радиш, жено?{S} Та ми још нисмо ручали“.</p>  
анпут запиташе, чисто потајице:</p> <p>„Шта ли је хтео рећи с оним: отео живот?“...{S} Не разби 
ндујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно је — рекох одмах капетану — да  
ру канонаду са источног сектора, где је штаб команданта опсадничке заједничке војске, генерала  
</p> <p>У исти мах приспела је у главни штаб са Цетиња, храбра књагињица Ксенија, да се у првим 
<p>Брзојав је био од началника главнога штаба следеће садржине:</p> <p>„Потпуковниче, желим Вам 
40 минута ђенерал Вукотић, шеф главнога штаба, телефонира краљу са Нерфуша, да је наредио, да с 
да је мајор Жарко, на предлог началника штаба, произведен у чин потпуковника, баш на дан његово 
" /> <p>Претпоставка српског ђенералвог штаба била је, да Турци неће моћи дати јачег отпора срп 
е.</p> <p>У само свануће, стиже у логор штаба црногорске војске турски парламентар са белом зас 
ске војске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« т 
и бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво официра, војника, хране  
> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.</p> <p>До тог тренутка ја н 
утра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, поздравим га војнички и у овом мо 
ат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Иванову, који је био као главнокомандуј 
дним одредом за Скадар.{S} Придодат сам штабу ђенерала Бојовића, који се налази тамо, као главн 
Он воли ту атмосферу, а и са друштвом у шталама запосленим, са војницима и сеизима, он је сасви 
> вазни на клавиру, зашто воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.< 
дравко воли коње и телад, он је много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S}  
е много у штали, и често се пута сав на шталски ваздух осећа.{S} Он воли ту атмосферу, а и са д 
 л’ имаше царица Милица </l> <l>Красан „штамбук“ од стотину шара,</l> <l>У којем су „немецки“ п 
Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше царица Милица </l> 
ована су друштва за народно образовање, штампа је слободна, колпортажа развијена, те омогућује  
Па ипак, рече господин, није београдска штампа тако рђава.{S} Има темперамента...</p> <p>— И су 
дала радост и весеље, дотле је европска штампа, она која је за читаво ратно време била непријат 
 сата.</p> <p>Тој посети је престоничка штампа приписивала неку особену важност.</p> <p>А очеки 
бима.{S} Поводом тих гласова опозициона штампа је просто захтевала и тражила да се влада у овим 
ном.</p> <p>Шта више та иста опозициона штампа је терала чак и тако далеко, да су владу сумњичи 
и након паде Једрена.</p> <p>Опозициона штампа је добацивала влади и уједно је постављала питањ 
.</p> <pb n="174" /> <p>— То је најгора штампа на свету, говорила је мајорица.{S} Нико од ње ми 
 издаје.</p> <p>— Па и није тако.{S} Та штампа ипак врши своју мисију.</p> <p>— Мислите и „<tit 
на њихов појам о њој много утицала жута штампа, која је са сасвим одређеном непријатељском наме 
те, госпођо, и то је из живота; а та је штампа веран излив живота...</p> <p>— Врло веран...{S}  
ити објава рата.{S} Прокламација се већ штампа.{S} Сутра ће је краљ потписати.</p> <p>— Живео,  
, врло важна!...{S} Други опет: „<title>Штампа</title>“, „<title>Политика</title>“ све вечерње  
 у писму двадесетак плакатића латиницом штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и  
 штампаних, на којима је, међу осталим, штампано било и ово:</p> <p>„Надај се и чекај!</p> <p>„ 
 да буде у свескама.{S} Свеска да је од штампаног табака.{S} То би народ читао; на јагму би се  
p> <p>Мара је још младо девојче, ради у штампарији, и из личног задовољства свира у хармонику;  
за Лесковац.{S} У Лесковцу сам ступио у штампарију Жике Обреновића.{S} У почетку ми је било мал 
је њихов лист.{S} У тај лист и у његову штампарију је уложено преко сто хиљада динара, и многи  
е.{S} Направићу рекламу, прву ћу свеску штампати у двадесет хиљада примерака, па ћу да гурам.</ 
ислите: не познајем Србију и београдску штампу, ако нисам из Србије?</p> <p>— Ми, који живимо у 
питању његов живот.{S} Огрне капут, узе штап и упути се журним корацима по лекара.</p> <p>На по 
— Како се узме, напомену Лазаревић, узе штап и метну шешир.</p> <p>— Просто га нигде нема.</p>  
ужитељ Светозар прихватио му је шешир и штап, и министар је, за тим, ушао у свој кабинет и сео  
ћа, лекар Николајевић престаде забадати штап у земљу, подиже главу а поглед упре у зенице старо 
 колебао, оборене главе забадајући свој штап у земљу.</p> <p>Стари Предраговић је то колебање л 
те.</p> <p>Дирнуло га је.</p> <p>Домаши штапом панама-шешир из траве и метну га на главу.</p> < 
зација „Црна рука“, и донеле су тобожњи штатут тога тајног удружења.</p> <p>Нека остане копрено 
о, врло добро вино, само тешко га је на ште срце пити.</p> <p>Ђока је Ћирин то једва дочекао, п 
 се само једе; ал Срби јунаци никога не штеде...</p> <p>И све томе подобно.{S} Просто тај човек 
Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини,  
х жртава.</p> <p>А и сам краљ Никола је штедео своје соколове, јер је једном приликом рекао:{S} 
 новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не 
 Нати, да је отац не мрзи, већ је човек штедљив и води рачуна о свакој крајцари.{S} И да није т 
инути, јер чика-Паја, који је иначе био штедљив човек, имао је у својој кући у свако доба по не 
p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га избацила?< 
ову несрећу оклизнуо се и између лађе и штека пао у воду.{S} Један матроз је приметио да се неш 
p>Читав сат људи су чаркали чакљама око штека но све беше узалуд.</p> <p>— Да ли се дознало, ко 
дио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледају.</p> <p>Читав сат људи су 
ио капетану, а овај је наредио онима на штеку, да обиђу чамцем око штека и да чакљама разгледај 
ко се ради; ако ови политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Мил 
итању Скадра.</p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p>  
о баш промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би по 
реба штедити.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће в 
 политичари не раде, штета је, грдна је штета.{S} Не знам, онај министар Милутиновић...</p> <p> 
а које се пуцало, ипак није било велике штете.</p> <pb n="718" /> <p>Турци су такођер хрђаво га 
ла, па је утекла.</p> <p>— Их, да грдне штете!{S} Овде ће пропасти, овде ће се проституисати.</ 
ого пати; шта више они би земљи фаталне штете нанели, да у Србији нема топлих душа.</p> <p>Лаза 
добро; али, како ти?{S} Је си ли се без штете вратио са бојишта?</p> <p>— Та... готово.{S} Мало 
 би одговорност понела Црна Гора а овим штетовао и сам балкански савез, који је и онако већ пољ 
се никому никаква неправда не учини.{S} Штеточиње, смутљивци, харамије и зликовци разбегли се и 
>Европа би са повољним зајмом накнадила штету Црној Гори.</p> <p>Међутим, у први мах је Србија  
адоше при првобитној одлуци својој а на штету наше отаџбине.</p> <p>Поред овога, на западу пову 
не уступке на другој страни, наравно на штету које друге савезнице.{S} Ту понуду је Црна Гора о 
их закључака, који некад и на сопствену штету бивају; но зато ми је ипак мило, да Ви сасвим тре 
><gap unit="graphic" /><!-- Видите овај штилет, господине? --><pb n="281" /> од узрујаности, Јо 
однесе Лазаревићу.</p> <p>— Видите овај штилет, господине?{S} Отео сам га од једнога Талијана н 
/> <p>Далматинац се исправи, трже танак штилет испод блузе па га поднесе Лазаревићу.</p> <p>— В 
Србија дати оружја, ја ћу са овим голим штилетом поћи, и незван, онамо гдје ће српска војска да 
с ону страну Драве.{S} Од гроба Стевана Штиљановића — одговори сељанка.</p> <p>— Па си се из те 
ће на даље остати само српски.</p> <p>А Штип са околином, Ђевђелија са једним малим делом око њ 
/title>“, јер ће ме већ мрави почети да штипају.</p> <p>— Госпођице Маро, рече господар Гњавато 
 ми је наука бога одузела.{S} Ниче су и Штирнер душу моју разорили, и упутили су ме, да у човек 
све даље.{S} Даље од евангелиста Луке и Штирнера.{S} Дубоко, све дубље у живот.</p> <p>То није  
нигде другде.</p> <p>Тада је дошло дело Штирнерово „<title>Једини и његова својина</title>“.</p 
них моћних чинилаца, који су упућени да штите интересе Србијине.</p> <p>Једини, који се са мишљ 
о владе тако и оних, који су упућени да штите наше интересе.{S} Ја на све то имао бих да напоме 
 као демократска <pb n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослет 
 Лондону.{S} Он се врло мало заузимао и штитио интересе наше отаџбине, која је његовој домовини 
ачванина, у неку руку сматрао као свога штићеника, па га не хтеде отпустити док не сазна, не ће 
оји.{S} И сваки је могао себе изабраним штићеником Алаховим сматрати, кога и у бегству није сус 
и Гомору.</p> <p>Катарина: (ожалошћена) Што тако говориш?</p> <pb n="108" /> <p>Јован: (весело) 
>— То је хвала — прихвати опет Жарко —, што смо им послали онолику помоћ под Једрене.</p> <p>Ми 
рирају; то је свеже, здраво месо.{S} А, што је најглавније, оно је јаче него ви.{S} Ви ћете у т 
а срце од милине.{S} Осећај блаженства, што је <pb n="346" /> у тај мах загревао груди љубљена  
а.{S} Оно мало заједничкога сиромаштва, што имамо ја и брат, ја сам и тако наумио да сачувамо њ 
непоправљене?</p> <p>„Извини ме, драга, што ти тако пишем.{S} Човек често пута пада у мистику,  
ко да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да ућелепире.{S} Њих има десет к 
емда, у њихову браку, није било ничега, што би нарушавало тих, миран и спокојан брачни живот.</ 
о сушити.{S} Јаој мени, и до бога мога, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, п 
о, да не треба ништа друго, осим онога, што је већ раније преписао.</p> <p>У предсобљу је Предр 
рече:</p> <p>— Избацила вода леш онога, што се код штека удавио.</p> <pb n="691" /> <p>— Где га 
, као никад до сад.{S} Можда због тога, што је и последњи пут.{S} Јер са живота, њенога неба од 
ма Оберкнежевећу уследила је због тога, што је чула а и уверила се, да је овај лакомислен, вели 
 Јовану навали терет на срце због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, д 
, не хтедоше дизати споменик због тога, што је предложио да када се све примири и уреди стање,  
да, као и да мени пребацујеш због тога, што овде — не народ, него један део његових капутлија — 
а и сувише затрчао, а то је услед тога, што сам огорчен, јер видим, да нам нису пријатељи ни он 
и тај турски поступак, види се из тога, што су неколико дана иза те објаве, краљеви све четири  
чика-Паја такође са мало љутње, с тога, што га Анђа и по гласу није познала.</p> <p>— Опростите 
кових.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— С тога, што ја на спољашност најмање полажем.{S} Спољашност је  
ла...</p> <p>Сокица је заћутала с тога, што јој је, од једном, дошло жао Раше.{S} Зар тако брзо 
беркнежевића.{S} А то је чинила с тога, што је научила, да кад год их Оберкнежевић посећивао, о 
уришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац тера политику.{S} Сваки хоће да  
тање било погоршало.{S} А то је с тога, што онако болна преболна мораде да се растане са братом 
и, а да не узавре.</p> <p>То је с тога, што Београдова душа није тиха, него револуционарна.{S}  
раштају, врење силно; а највише с тога, што си ми мио и драг.</p> <p>„Па ипак морам, да ти каже 
био је незгодан <pb n="307" /> и стога, што српска артиљерија није могла заузети згодне позициј 
„Је си чуо, Гавро.{S} То мало кукуруза, што још има на њиви, обраћеш ти и без мене.{S} А ја ти  
 оних помамних распрскавајућих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, про 
пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрест 
ту вечеру, јер је волео мајора Здравка, што је у њему гледао идеалан тип српског официра.{S} Ма 
, рече јој:</p> <p>— Опрости, Стојанка, што је овај уметак упао случајно у „други чин“ „велике  
/p> <p>— Госпођо, ко је била та женска, што мало час утече од вас?</p> <p>— Ју, господине Радој 
на своје душе и сама је себе осуђивала, што га није још суровије одбацила и гурнула од себе.</p 
.</p> <p>Мица се, као и увек, радовала, што ће у позориште, а још јој је милије било, што ће и  
 <p>— Е, госпођице Маро, баш вам хвала, што сте вечерас дошли!{S} Какво је ово лепо вече.</p> < 
окајао за сва, <pb n="661" /> она дела, што је починио, па га пустише на слободу...</p> <p>А вр 
n="558" /> мило и чисто се сневеселила, што је Оберкнежевић тако озбиљан, јер га она још никад  
а мужа се беше готово озбиљно наљутила, што се толико дуго задржао.{S} У оваком стању, у себи г 
им стоњаком, и по поду разастрта слама, што нас подсећа на убогу постељу на којој је угледао св 
 Не знам, рећи ће толико пута Пањимама, што ту девојку сматрам за своје.{S} Све као нека душа,  
> <p>И Љубицу су тако назвали Пањимама, што значи: госпођа мати.</p> <p>Пањимама је са доброћуд 
еколико минута, па ће се у оним жицама, што се на децималном дурбину једва виде, заплести кости 
исли му блуђаху по Косову, по бојевима, што му их машта у ојађеној души оцртаваше.{S} Тек онда  
на реч.{S} Треба водити рачуна о онима, што читају; а интелигенција данас не купује књигу, него 
ила у руци завежљај цигаретли и духана, што је Стојанка сваки дан куповала за рањенике.</p> <p> 
вај ступио унутра била је врло збуњена, што је Стојанка на први поглед и приметила.</p> <p>Посл 
 најзад могу, кад је така моја судбина, што таки живот проводим!</p> <p>Мој Јова Оберкнежевић к 
<p>Ја наредих да се испале два плотуна, што војници и учинише.</p> <p>Арнаути се том колачу нис 
— Ах, господин Оберкнежевић, рече Мара, што не напишете роман!{S} Ала бих вам тек онда свирала. 
сар Пера.</p> <p>То је онај писар Пера, што је преварио Недићеву Нату.{S} Није писар Пера прева 
о по то нађе.{S} Ја и данас немам мира, што се Недићева Ната није нашла.{S} Ви и не слутите, ко 
 поднела на олтар заједничких интереса, што уговором није предвиђено, мора се установити наград 
 но, као хладан и промишљени дипломата, што је и засведочио, зна шта ради а да ће и он сам знат 
е опростио брижне родитеље тога терета, што га им је својом логиком навалио на душу?</p> <p>„Ка 
Жалост је по мене, као оца, још и већа, што баш у овим бурним тренутцима преживљујем то.{S} О,  
тељи, родитељи.{S} Није оно увек срећа, што је ви кујете својој деци.“</p> <p>А чика-Паја?{S} С 
 верујте ми, нема новости.{S} Чињеница, што Европа ме баца из Скадра, хоће да ме пограби за вра 
ра када би се повратио натраг био крив, што је учествовао у рату и као такав могао би лако и у  
 само.., само да не буде узалудан труд, што га је наша војска учинила са прелазом преко Албанск 
о.{S} Ја га разумем.{S} То долази отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увре 
, насмеја се слатко и рече:</p> <p>— Е, што ти је Београд!</p> <p>— Па зашто сте бегали? рече м 
сломљен.</p> <p>Љутио се на самог себе, што је био тако неспретан и несмотрен.{S} Планови му од 
/p> <p>— Добро, брате, црта; али главе, што таке главе прави?{S} Разумете ли, мушке главе неће  
има и болницама истакнуте беле заставе, што је знак, да се ове зграде поштеде од бомбардовања.{ 
Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што гледају увек нешто да у 
етао у постељи и љутио се и на петлове, што већ не објаве зору.{S} И напослетку га је нестрпљив 
 Нату Београд не прогута.</p> <p>— Све, што могу.</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter"  
 Ова је страховита ватра надмашила све, што се даје замислити, јер су Турци на тој страни, на з 
тимају имања, како му из куће носе све, што хоће.{S} Народ нема оружја, те не може да се брани; 
и.</p> <p>— Дођите.{S} Прегледајте све, што мислите, да треба прегледати; само да се дође до ис 
љерија огорченом истрајношћу, чини све, што је у људској власти, да би подигла морал и дух код  
{S} Лазаревић одговори: „Он је дао све, што је могао дати.{S} Сад ће други наставити, који су д 
мајмо“, и он је давао министарству све, што је могао дати: и издржљивост у раду, добру вољу, ве 
дати не могу ништа, јер теби дадох све, што могох дати.{S} Теби сам дала све, све, све...</p> < 
Ја нећу овде да износим њезине заслуге, што је то већ домаћин у својој здравици изнео, већ хоћу 
 се замисли, узе за тим календар, нађе, што је требало, па онда тресну календар о сто.</p> <p>— 
на је најслађи зачин живота, а нада је, што га крепи.</p> <p>У „Споменици“ има запис од Оберкне 
ти.</p> <p>— И не штеде их; а штета је, што сад не може све да се учини, но доћи ће време, кад  
отово да су сви против нас, ал боље је, што су против нас.</p> <p>— Еј, рече Ђока Јарац избацив 
Нисам веровао, рече љутито, и добро је, што уопште у све то не верујем.{S} Кукавице!{S} Они су  
е, неки тежак живот...</p> <p>Добро је, што су дошли, јер их могу угостити.{S} Сиромах сам чове 
је, најнежније и најискреније загрљаје, што их човек од постања до смрти буде преживео.</p> <p> 
ивно, поносно држање мађарске џентрије, што је нама демократама неразумљиво. <pb n="356" /> Сто 
 да пођу оданде у Медову, али позиције, што су их они имали, још чува известан број војника, ко 
 права, као Србин да загрли оне хероје, што покајаше и осветише Косово, да их назове браћом сво 
и на лицу, отсјај опште радости српске, што Косово не ће цвилити више са горке судбине своје.{S 
еш сада и куда ћеш.{S} Послушај, дакле, што ћу ти рећи.{S} Кад си већ наумио, а ти прођи кроз о 
црногорских трупа.{S} Није чудо, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих 
х на тај бугарски савет одговорио тиме, што бих одмах позвао натраг нашу војску испод Једрена.{ 
.</p> <p>Њихов изостанак правдају тиме, што нису могли добити тражена одсуства, пошто њихова во 
 али га нисам добио.{S} Узрок је овоме, што се ово дана спрема општи јуриш на Скадар, пошто је  
стављено, да не останемо само на ономе, што нам они предадоше, већ да згодном приликом учинимо  
 и ако ме воли, и он закључује по томе, што се код њега нисам више од шест недеља задржао, кад  
 Па у чему је тај мој живот?{S} У томе, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни 
може остати.{S} Разлика је само у томе, што неко пре а неко доцније свршава са животом.{S} То ј 
ута са њом саветује.</p> <p>Она разуме, што њезин тата оставља јаја у великој <pb n="47" /> ваз 
осле овога, председник Милошевић седне, што и остали чланови учинише.{S} За тренутак само наста 
пада Содому и Гомору, те напада и мене, што тамо живим, и каже, како ни ја не вредим ништа, кад 
?{S} Комитске су чете стога распуштене, што су извршиле своју задаћу.{S} А знаш ли, море, шта т 
ео је у животу налазити нешто унутарње, што још није поњао шта је.</p> <p>„Има нешто у животу“  
н сам причати.</p> <p>— Море, марш бре, што се ти издиреш, правиш се нека сила — одврати му она 
мални захтев, у питању изласка на море, што је по нас и нашу отаџбину питање опстанка, питање ж 
 <pb n="752" /> Србији излазак на море, што је по Србију данас животно питање.</p> <p>Надаље је 
> <p>— Ели, братко!..{S} А знајеш море, што беше на Сливница?...</p> <p>Ова дрска напомена, од  
ти га одмах, рече Тривун и обрадова се, што ће с њиме као стручним лицем моћи да разговара о де 
 волели, могла друштву дати; радује се, што је Лазаревићу велику радост са својим друштвом учин 
а се у радост претворила.{S} Радује се, што Лазаревића, кога су сви познавали и волели, могла д 
<p>За Војом трче девојке, а највише се, што рекла Мица, млате Винуча и Француска Бомбона.</p> < 
х <pb n="57" /> гостију.{S} Радујем се, што сам баш данас овамо дошао.{S} И ми, истина, у Беогр 
 <p>„Но ја ти праштам.{S} И горке часе, што сам их због тебе преживела, никад заборавити нећу,  
лу почупати.</p> <p>„Пиши ми, молим те, што опширније о појави те књиге и о средини, која ју је 
еног топовског океана — мајушне борице, што их вечерњи зефир набира на огледалцу, каквог тихог  
и метну га на главу.</p> <p>— Их, рече, што ти је девојка!{S} И то је побегла у Београд, где ће 
та узнемирени, и донекле криво им беше, што је министар полиције био прилично равнодушан.{S} Ми 
S} А поред ових вести јој сумњиво беше, што јој се Милан, брат њезин, за толико време не јавља. 
јутрос, одговори Бора, а мучно му беше, што Лазаревић није хтео говорити о картама.{S} Видио је 
ти бојни мачеви могоше истребити.{S} И, што је још чудније, тај токико кињен, толико тамањен ма 
рбу његову за себе искористе.</p> <p>И, што је опет чудновато, сад, када је Србија склопила сав 
е све!{S} Али прошћавај и ти свом баби, што те је душмански измучио.</p> <p>— Заслужила сам баб 
, имају неки полет, имају нешто у себи, што их чува од проституције.{S} Тамо нема у нашем народ 
тисућима разноврсних боја, о којима ви, што тада нисте били под Једреном ни појма немате.</p> < 
аћену бегуницу.{S} А кад момак оздрави, што им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав в 
и ће зрикати; а ја ћу бити све тужнији, што дан буде све краћи...</p> <p>„Извини за мало сентим 
 жупник замоли „поп Мила“, да их опоји, што он срдачно и душевно учини.</p> <p>Његово је село в 
мче!{S} Отрчи по један фијакер.{S} Али, што брже можеш!“</p> <p>У Београду је оскудица била у ф 
алога.</p> <p>„Ви сте ме врло обвезали, што сте дошли“ рече Марта озбиљно. „Жао би ми било, да  
ци из Скадра веома су слабо одговарали, што је знак, да им је већ или нестало муниције или да с 
м официру не импонира, а нарочито мени, што сам у више махова засведочио и показао, шта је дужн 
а вештака и глупака.{S} Вештаци су они, што хоће олако да живе, што живе на рачун ближњега, што 
политичких прилика и трзавица у Европи, што нам наши непријатељи спремају.{S} Парола је, ове гр 
твоју метла је на мој сто.{S} Хвала ти, што си ми је послала, а младом вајару реци, да му чести 
рвавих окршаја.{S} Даће Бог да се и ти, што <pb n="368" /> нам још претстоје окршаји исто тако  
азумем болове твоје; и немој се кајати, што ми болове своје саопштаваш.{S} Ја, истина, нисам до 
 како га није добијао, почео се кајати, што је Стојанки писао писмо и у њему био толико слаб. „ 
м, да ће за тебе ипак од интереса бити, што чујеш, какав је на нас утисак та метиљава књига учи 
да осети, да ће већ и јецање наступити, што би је одало, она у тренутку ока изађе напоље, а у п 
тави Стојанка. — Могла бих му замерити, што се није изјаснио.{S} Кад је био јунак на бојном пољ 
ше шкљоцати, и почео је нешто говорити, што се није разумело.</p> <p>— Шта си овде хтео?</p> <p 
е се, чедо моје, мора стрпљиво сносити, што бог нареди.</p> <p>Стрина-Неранџа обриса рупцем две 
но доћи ће време, кад ће им се вратити, што су нас стотинама годинама истребљавали.</p> <p>— Па 
ла та књига, и о томе ћу те обавестити, што боље могу.</p> <p>„Та књига има своју средину, а та 
вали.{S} Само се тако може растумачити, што бомбардовање није било успешно.</p> <p>Две лађе су  
p> <p>С једне стране ликују од радости, што њима паде у део да они изврше заветну мисао Србинов 
 ништа ни у политици, ни у књижевности, што сам у тако страшној кризи и неодређености, да ми је 
сећао да ускоро мора нешто крупно доћи, што ће дубоко засећи у живот васколикога народа српског 
 пребацивали Русији и њезиној политици, што се тако и сувише млитаво показала на лондонској амб 
легла, када је написала писмо Стојанци, што је Оберкнежевићу обећала, да ће још те вечери учини 
за акцију!</p> <p>Мене још једино теши, што ми је остала снага за трпљење, кад ми је мати актив 
елем очекујем.</p> <p>»Ах, Стојо, пиши, што пре пиши.“</p> </div> <pb n="75" /> <div type="chap 
{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћу која чове 
је мој брат био...</p> <p>— То је онај, што ти је донео глас и минђуше.</p> <p>— Да, — потврди  
— добаци Радојковићу, више у шали онај, што се највише љутио.</p> <p>— На сваки начин, то је и  
писму, нико други неће бити, него онај, што се издавао за економа из Потисја.{S} А вели још, да 
<p>А као најглавнији разлог био је тај, што је Катарина била наследница једног огромног имања,  
рац, само не знам да ли ће бити то тај, што га ти тражиш.</p> <p>— Како се зове? — упита радозн 
живот потребан на овом свету?...{S} Еј, што га не могох однети на бојно поље, на жртву мојој от 
 лево, стане сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да м 
овој кафани неки жагор, препирка, смеј, што у оно доба беше реткост у Београду.{S} Ово пак прив 
ли.{S} Захваљиваху Богу и мајци божјој, што су и ту срећу дочекали.{S} Мирне душе легоше на поч 
ивала у оној радости стрина-Неранџиној, што ће јој донети скори састанак са својом јединицом.</ 
ама.</p> <p>— То је баш и главни узрок, што она и после већ неколико година брачног живота, још 
и тумачити мој поступак као кукавичлук, што мени као српском официру не импонира, а нарочито ме 
знам твоју радост, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у по 
туда, одмах ћу доћи амо да ти испричам, што буде за причање.{S} А сад морам на часак »Коларцу«, 
е:</p> <p>— Чедо моје, и ја се радујем, што те видим тако здраву и тако лепу.{S} Како је лепо о 
а моја стрина-Неранџа, како се радујем, што вас у својој кући видим.</p> <p>Стрина Неранџа је п 
гроб му обележише примитивним крстићем, што су га сами бајонетима направили.</p> <p>Мене су још 
?</p> <p>— Да ти врачам, да ти погодим, што хоћеш.</p> <p>Вратише се кући.</p> <p>Циганка седе  
а ја сиротињу волим.{S} Можда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напа 
} Тражили су је на све стране, но осим, што нађоше, да се силом спасла из Мартине јазбине и нез 
се народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом стекао и отргао незаситним  
 и упада у очи нашем свету.{S} По овом, што вам рекох, можете бити уверени да полиција будним о 
 није удала, и сад се можда смеје оном, што је мислила, да је љубав према мени...{S} Прекинуо с 
ник, у бунилу, свагда фантазира о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, м 
госпођи Стојанци, да је извести о оном, што је тако дуго држало у неизвесности...</p> <p>На пољ 
ј, избрбљао нешто од онога или по оном, што је онде, у ђаволској мешаоници, видео да се спрема? 
х спустити перо, да се науживам у оном, што те три речи кажу.{S} У првој је речи исповед моје д 
 она са великим шеширом и плавом косом, што смо је у Топчидеру видили, рече Софија.</p> <p>— То 
/p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак на столу па, баш у под 
естито ни издували од пењања узбрдицом, што свима то тешко падаше, а звонце зазвони.</p> <p>— Т 
тране, и већ постаје савршено нервозан, што нема те тајанствене у њега заљубљене.</p> <p>Писали 
пој Недићевој Нати.</p> <p>— Па, болан, што не оде к њима?</p> <p>— Довољно ми је било, да се н 
ани опазили, да је краљ јако задовољан, што је било прасупротност спрам клонулости и забринутос 
 на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> <p>Брат Ђокин 
} Сретан <pb n="287" /> сам, пресретан, што сам доспео у његову чету.{S} Помисли: у нашој се че 
 шта им је воља, док ти остајеш срећан, што ти голи живот нису узели.</p> <p>Спасенија се крила 
.</p> <p>— А ко је онај стари господин, што је био у Београду?</p> <p>— Зар се ниси могао сетит 
ли их, можда, не зна, него јој тек жао, што је тако једна кћи отишла незнано у свет и матер сво 
арина!{S} Идем.</p> <p>Њој је било жао, што полази па му рече:</p> <pb n="86" /> <gap unit="gra 
<p>Њезин бол удвостручаваше и та мисао, што није знала да ли је жив или мртав.</p> <p>Ако већ н 
е и неспретно се прошлога пута понашао, што је и уследио њихов сукоб, задржала га је и оставио  
рио сам се, да је у опортунисте отишао, што се боји за случај бурних времена, за себе, те држи, 
 на лепу Софију, и сасвим је разумљиво, што се почело развијати у осећање братства.</p> <p>За С 
оследице они испаштали.</p> <p>Све ово, што сам навео, то је разлог који је <pb n="711" /> и са 
 гомили разноврсно оружје Јусуф-бегово, што га је млада ханума његова сама спремила српским вој 
p>„...{S} Још ми је једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да каже 
сија.{S} А сад да пређемо на оно друго, што ће се вас свакојако више тицати.{S} Наша полиција з 
т, та и сама ју осећам, што си доживео, што смо је обоје доживели да пођеш у помоћ заробљеној б 
ије.{S} Он ми је нарочито заблагодарио, што сам одао пошту турској војсци, додавши, да мени као 
атог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покушао, но Радојковић га 
..</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Та па тако, што нас секира неверија за Скадар, — вели чика-Паја — п 
е речи.</p> <p>— Баш ти хвала, Недељко, што си похитао к мени са том вести — рече Стојанка и пр 
ња.{S} Ал нека, вредило је!{S} Е, Соко, што пева, то је вредно чути!{S} Па све оне бачке, ројта 
рећем на дужност.{S} Много ми је тешко, што те оставих у таком стању.{S} Чувај се и пази на себ 
оше, стрина-Неранџи било је врло тешко, што јој се јединица њезина тако венчала.{S} У том трену 
неке „балоње“, то јој се није допадало, што је Раша можда републиканац.</p> <p>Допадало јој се  
о, колико је тога старог Србина болело, што су му за време анексионе кризе руке биле везане, а  
.</p> <p>„Ти знаш, колико ме је болело, што сам држао, да Србија одређене спољашње политике нем 
г оца, јер је поп Милана стално болело, што му се у сина уселио антикрист.</p> <p>После ћутања  
д бих богат био.</p> <p>Жао ми је било, што Вирсу нисам затекао, кад сам кући дошао.{S} Ето, он 
 у позориште, а још јој је милије било, што ће и Софију у позориште одвести.</p> <p>И Софија се 
ме изненадила, нити је за њу ново било, што је прескочио високу ограду, али јој је мало неугодн 
нов речник, а нарочито му је мило било, што се све то догодило, због излива живог србијанског т 
 Софију и свима им је некако мило било, што је та чиста и лепа девојка код њих у кући.</p> <p>— 
 добро знао, али јој је нелагодно било, што ће из писма, за које је он знао, да неће бити посла 
ра о оном, што му се у животу догодило, што је преживео.{S} Сад, може бити да фантазира о неком 
стао врло наиван.{S} Жао ми га је врло, што се са таким човеком пустио у ближе познанство.{S} М 
 Прекиде га Јованка.</p> <p>— Њему смо, што веле наши, отпојали за душу.{S} Брат Чех је још дот 
ред тога и хране и муниције им дадосмо, што такође према само склопљеном уговору то нисмо били  
руди.</p> <p>— Веома ми је жао, ханумо, што морам изјавити де не могу примити вашу понуду.{S} У 
уку и рече јој:</p> <p>„Добро је, Нано, што сте се и ви овде нашли“.</p> <p>Нана га пољуби у об 
вој акцији најглавније, и то је главно, што се имало у виду у уговору са Бугарском.</p> <p>— У  
а учини.</p> <p>— То је баш оно главно, што је та читава ствар и стојала до госпође Стојанке и  
изразио и оно силно у души твојој, оно, што те је начинило великом револуционарком, ох, што у м 
а вече лепо друштво, наше друштво, оно, што ти волиш.{S} Српска раса!{S} Данас је мој рођен-дан 
рети, морао је устукнути да сачува оно, што смо имали и да добије права за оно, што је већ река 
тек тада би сама себи веровала, да оно, што је она мислила, да је само сан, да је јава и права  
ишљањем размотрили, рачунајући, да оно, што се сад не може постићи, временом ће се учинити, као 
исповедио; наговештавајући јој, да оно, што би он највећма волео, а то је, да постане оцем, нев 
што смо имали и да добије права за оно, што је већ рекао да остаје у нашим рукама.</p> <p>С тог 
 на који начин да припреми жену за оно, што ће неминовно наступети.{S} Страховао је за жену, ак 
аше ћутање ме је већ приправило на оно, што ћете рећи.{S} Ја вас молим, реците, немојте се уздр 
вим људима, јер смо држали, да све оно, што се у јавности износило, у ствари и постоји.</p> <p> 
указати а уједно Вас молим, да све оно, што је било заборавите и да од овога тренутка гледате у 
потребна, па ћемо овде обавити све оно, што се предвиђало да се у К. обави.{S} То захтевају при 
бацујући овима, да заборављају све оно, што је Србија Бугарској учинила, тада је министар унутр 
рима то пружа, од нас се одузима и оно, што смо нашом драгоценом проливеном крвљу стекли и на ч 
 госпођа отишла, напоменувши јој и оно, што је и поласку госпођа рекла.</p> <p>Када је Ната чул 
 случају да не стављамо на коцку и оно, што њима у заслугу припада.</p> <p>Ту по среди лежи вел 
тав српски народ и војску да одржи оно, што је помоћу жртава стечено, а уговор сматра прекршени 
о живот; али не могох прећутати ни оно, што ти је рекао при растанку.</p> <pb n="437" /> <p>Сад 
ршњак, па да можеш прид њом бубати оно, што теби као старијем човеку не приличи.</p> <p>— Ех, ш 
није волела.{S} Зар се мора волети оно, што се роди?{S} Да ли ме је волела?</p> <p>Ако ме је и  
.</p> <p>Нешто...</p> <p>Може бити оно, што се зове високи морал, унутрашњи ред, неки закон.</p 
ишић — до последњег човека бранити оно, што је крвљу својом откупила.</p> <p>— Наша војска била 
ећу, диже десну руку и њоме тумачи оно, што у себи говори.</p> <p>Онда почиње говорити на глас. 
и супонирати.{S} Ја сам само навео оно, што би се логично дало извести из те две речи: отео жив 
е, већ да згодном приликом учинимо оно, што они нису могли учинити.</p> <p>И ево, сад дође згод 
а године, морао умирити.</p> <p>Но оно, што је трајало пола године, то је била велика душевна р 
очекаћемо ипак да видимо остварено оно, што се држало да је немогућно.{S} Једним херојским гест 
 наметника укидају и односе народу оно, што је стољетном борбом, што је крвљу и муком својом ст 
ознато, болесници обично захтевају оно, што им лекари строго забрањују. — Рекавши то, стари Пре 
чета није отсечено.</p> <p>— Ни платно, што је окрвављено нађено, није из ваше куће?{S} Да ли ј 
 ил’ не били.</p> <p>— Само пази добро, што ти рекох, — увераваше га стрина-Неранџа — неће бити 
ним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Србин да загрли оне хероје, што п 
о му се допадала и Сокица, ваљда за то, што је обично носила црвену домаћу хаљину.</p> <p>Сокиц 
рао, са Мицом, на коју се издире за то, што је бесан, што господину потпоручнику крв ври...</p> 
<p>Да, да... осећао се узвишеним за то, што је и он Србин.{S} За то, што он има права, као Срби 
гови не могу сносити одговорност за то, што представници наше савезнице, Бугарске, нису искрени 
 врење у души твојој.{S} Има већ за то, што осећам врење у целоме народу, у целоме нараштају, в 
 чика-Паја на њу, не осврћући се на то, што ће из тих његових речи и други моћи намирисати, на  
ј.</p> <p>Турци се нису освртали на то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није бил 
но.</p> <pb n="659" /> <p>Главно је то, што је утврдио, да је дотични био шпијун и да је већ ду 
одмахну с руком Бачван. — Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да  
ревић је знао, да Жарка ужасно пече то, што је он остављен, ма и привремено, на службовању у Бе 
> <pb n="193" /> <p>— Како, јесу ли то, што код нас кажу, паори, или су господа?</p> <p>— Сви с 
е са њима пријатељски, и игнорујући то, што су они бегунци, запита их:</p> <p>— Па јесте ли доб 
и људе и стално их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искренош 
ога јој њезину бојазан удвостручило то, што њезин вереник Жарко још пре последњег одлучног јури 
о нарочито мило, истина мало чудновато, што је ни Мица нити ико од Ризнићевих није питао за њез 
ција и сви београдски листови.{S} Зато, што се тога тиче, можете бити потпуно спокојни.“</p> <p 
 — Прекиде је чика-Паја.</p> <p>— Зато, што смо се баш о њој пре тога разговарали — увераше га  
н?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си се сад замерио псима, њиховим љубимцима, јер нећ 
 има око педесет Срба притворених зато, што су се усудили да даду исраза својој радости, кад је 
у своме налогу и жељи изразише то исто, што је и председник овде изнео.{S} Овим сам само хтела  
ако хоће, да се проституише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек ј 
ли сам осетио, да још у њему има нешто, што не познајем.{S} То је неко страховито унутрашње узн 
где звезде да се појави и покаже нешто, што није црно, а камо ли месеца да присветли у тој мрач 
, као да очекује неку новост или нешто, што би јој уминуло бол, који јој у овај мах душу раздир 
аћа и засведочише.{S} Жао ми је, браћо, што и сам нисам узео удела у томе великом хисториском,  
 сам уверен, да би ово за њих био удар, што би их тргао и извео са странпутице, на којој се дан 
исом.</p> <p>На питање где му је кофер, што га је дан пре испослао по амалину из хотела „Оријен 
с поздравља, а богами и љути се на Вас, што јој се не јављате.{S} Вели, да зна Вашу атресу, има 
ознајем ја њих, били су неки и код нас, што саде патлиџан и паприку.{S} Па хоће да преваре, то  
 али ће ми на челу свагда сијати понос, што је Жарко — мој Жарко — пао за част наше отаџбине и  
, да ме тамошње власти узму на миндрос, што сам војевао у српској комитској чети.</p> <p>— Ех,  
сто, из којег се очекује да никне цвет, што се зове „слобода“ — уздахнувши рече Стојанка, остав 
.{S} А данас?..{S} Та ово и није живот, што га њих двоје овдје трају.{S} Ово је мучно таворење, 
едених разлога, претерану попустљивост, што нами Србима, који смо нашим херојским подвизима зад 
{S} А сваком је из очију севала радост, што му је пала у део срећа да освети Косово, за чим је  
огла да им довољно искаже своју радост, што су њезина три <pb n="451" /> једномишљеника сретно  
="65" /> <p>— Добро је, рече Лазаревић, што је овде нема; само да је већ нису продали за Бугарс 
.</p> <p>— Ама, не ваља, рече Ранковић, што ови новинари тако ствар раздувају!</p> <p>— Ако, пр 
/p> <p>— Мило ми је, рече Белимарковић, што у вас постоји вера у краља, но ви сте ваљда и зато  
а ли се већ сазнало, ко је онај младић, што је страдао на железничкој прузи?“</p> <p>„Није.{S}  
е.</p> <p>— Море, рече капетан Јуришић, што га нападасмо, то је с тога, што у нас сваки дрипац  
десне обличне слике, и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, 
па све као да чујем и ону песму његову, што казује како царе Лазо сазива војску и јунаке, и как 
ти.{S} Не знађаше како да захвали Богу, што је Јованку живу и здраву вратио са ратишта где се т 
ија незадовољника, који те прекоревају, што немаш иницијативе.</p> <p>Ако се карташ, пијеш и во 
за собом сентименталност и меланхолију, што је већим делом опасно и ретко да се задржи на томе, 
ила, колико Мица воли тога бесног Воју, што се на сестру понекад дере, <pb n="144" /> а волећи  
ћих стихија, што једна другу потискују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прож 
 n="458" /> је се осветити оном ђаволу, што ми окрзну ногу!“</p> <p>Из тих мисли се Бачванин пр 
а под именом Вељко Орловић, те по тому, што је тај странац под лажним именом дошао у Београд“.< 
ином.{S} По Катаринином веселом држању, што је код ње била највећа реткост, закључио је, да је  
н прво измоли дозволу да запали цигару, што му Јованка с примедбом дозволи:</p> <p>— Ја мислим, 
орчене на малену али јуначку Црну Гору, што се није хтела повиновати њиховим закључцима.</p> <p 
е Оберкнежевић, јер има нешто у животу, што добре људе чува... све ће добро бити...</p> <p>Стри 
е си јавио?</p> <p>— Ономе Жики Лазићу, што чује, како у Београду политичка трава расте, а не з 
анице.{S} Сваки са својом женом.{S} Ех, што ти је то било весело вече!..{S} Непамтим да сам ика 
гушише у силовитом јецању.</p> <p>— Ех, што ти је права Српкиња! — рече, са радосним изразом за 
м синоћ ишла из дућана</title>“.{S} Их, што волим ту песму.</p> <p>Лазаревић леже потрбушке по  
а су га препоручили у позориште.{S} Их, што пева, то је вредно чути!</p> <p>Софији Смиљанићевој 
итеатроф доброћудно смеши.</p> <p>— Их, што немам Росићеву енергију, рече Лазаревић Таси, где б 
 сам себи пребацивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд д 
ом паљбом сто хиљада пушака, што наших, што турских а да та паљба траје тако непрестано скоро ц 
е начинило великом револуционарком, ох, што у мени слабом и немоћном развија према теби здраву  
браће своје...{S} Дивна мисао!..{S} Ох, што нисам мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што ни 
 би знала рећи од чега страхује.{S} Ох, што није и Паја дошао с њом!</p> <p>На улици их чекаше  
<p>Таса пуши специјалитет на цигаршпиц, што га је купио у Солуну, Лазаревић се подбочио на десн 
<p>— Шта хоћеш?</p> <p>— Ти се радујеш, што сам дошао, да се видимо?</p> <pb n="52" /> <p>— А к 
 Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска артиљерија нема муниције.{ 
— Боли мене то, што су ме овамо донели; што нисам ’намо међу браћом да терам Турчина из Скопља. 
 челик девојци, као Српкињи и јунакињи; што мени, као Србину и колеги служи на част и понос.{S} 
 и који био подесан за породичан живот; што је данас велика реткост и с каквим се људима у дана 
јвише ме је утврдило то, <pb n="243" /> што сам видио, како је постао играчка Морица Кривокућин 
у народну службу.{S} Тек <pb n="315" /> што је избило девет, изненади је у том пословању мајор  
 за Белград....</p> <p>— Па где је?!{S} Што не долази....</p> <p>Таман они беху у том разговору 
ојој руци умрла, него овако.{S} Јој!{S} Што јој не пустисмо на вољу да пође за онога ког је сам 
цивати: „Еј, што учиних, што учиних!{S} Што убих своје дете!{S} Да ми се откуд данас врати, па  
рата, али је шта пута помислио: „Ох!{S} Што се не одлучих раније да ју запросим!“ или: „Само да 
ом влагом.</p> <p>— Ох, господине!..{S} Што сте долазили по тој <pb n="390" /> салауковини! — ж 
е горео у ватри.</p> <p>— Девојко!..{S} Што се стидиш?!.{S} За тим је лако потапше по рамену, п 
зник у васцелом хришћанском свету!..{S} Што је под сунцем народа који се клањају Спаситељу свет 
авнодушно одговори:</p> <p>— Пише...{S} Што се тиче њена повратка као и измирења, она би већ пр 
етити:</p> <p>— Море, шта је теби?..{S} Што идеш тако?..</p> <p>— Шта ће да ми буде! — одговори 
 кобне гласе узрујала се сва Србија.{S} Што је пре два месеца изгледало као циљ само оних тајни 
што већ више готово и нема рањеника.{S} Што је било то је прездравило и отишло у своју команду  
оворио, кад га је грозница ухватила.{S} Што то чини, кад зна, да му је лекар саветовао, да избе 
непрестано махала с косом међу њима.{S} Што их је више падало, то их је све упорније <pb n="398 
 стрепила је за живот свога јединца.{S} Што ти је мати!{S} Радо би жртвовала живот свој, само д 
ан ми се чини — рече — овај мој рад.{S} Што ја чиним овде, то би све могла и једна ученица моја 
атна срећа изневерила турско оружје.{S} Што смо мачем задобили, мачу и предајемо.{S} Од кога см 
атка, да га за „Уједињење“ задобије.{S} Што је одбио, ипак не сматрају да је трагично, јер он и 
ста руља нападача се разреди ужасно.{S} Што их остаде нетакнуто, то се заљуља и окрену натраг.{ 
им онда не бисте дали ваш благослов?{S} Што љубав везује, то је грехота раздрешити.</p> <p>Стри 
е, што ништа, до сад, нисам створио?{S} Што нисам ништа ни у политици, ни у књижевности, што са 
S} Ако пак то неће, нека им да хране, — што овај ни за војску није имао довољно — онда боље нек 
, није него! — одбрецну се чика-Паја. — Што ти је жена.{S} Одма ти она нађе да зановета и врача 
шта је после било? — Запита бата Лаза — што учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали? 
Једно је — и то нам је оправдана дика — што се данас даје констатовати.{S} А ја бих то овако ре 
ују, што једна другу не трпе, прогоне — што једна другу прождиру!..{S} Површина овог ватреног х 
p>— Тој ич не вреди! —довикну домаћин — што викате да живи кум.{S} Тој нема вредност.{S} Од њиј 
веће жртве поднешене — рекао је Пашић — што нису уговором предвиђене, природно је, да и она тач 
> <p>»Ех, — помишљао је Бачван у ходу — што су милостива срца ова господа и госпође, то нема ви 
, дубоко и горко се заплака...</p> <p>— Што то чиниш?!{S} Ниси мала. — Утешавао је Предраговић, 
 ћу чекати макар до прексутра.</p> <p>— Што ти је Бачван — насмеја се један младић, подвезане л 
а очи јој навреше бистре сузе.</p> <p>— Што да плачеш опет?{S} Нагледаћеш се ти још позоришта,  
к једном резервисти у болници.</p> <p>— Што косу и мотику, али како ће жену загрлити! — прихват 
дусрете један постарији човек.</p> <p>— Што престадосте?..{S} Свирајте, море!..{S} Бар саг смо  
дговори Пера са неким поносом.</p> <p>— Што ти је шајкашка крв...{S} Није бадава још мој покојн 
раговић је због овога прекоре:</p> <p>— Што вичеш!?{S} Ето, сад си га пробудила, а знаш врло до 
Предраговић јој одмах пребаци:</p> <p>— Што си то чинила?</p> <p>— Како не бих!{S} Зар да допус 
ић уздахнувши рече јој хладно:</p> <p>— Што се тиче саме те ствари, сад је већ доцкан и не веру 
спред српског мача по свима непелима, а што је било угњетена и мучена, поштена и добра, то је о 
не на брежуљку, а њега под брежуљком, а што за њим остаје, то је само грудица земље и нешто усп 
зи отуд, што се боји да буде одбијен, а што би га без сумње увредило и ожалостило...</p> <pb n= 
?</p> <p>— Ју, господине Радојловићу, а што сте ви тако набусити!{S} Та ви сте према дамама уве 
остало да храни гладне псе и гавране; а што је још мицало и било још у животу; ти као комита не 
 је у Београд баш нашла да утекне!{S} А што утече тако лепо дете?</p> <p>— Љубав!{S} Она је вол 
 те твоја више никада видити неће!{S} А што те је баба истукао, него моја, кад те је једину има 
вети, па да се и не враћам кући...{S} А што се не би могло добити?{S} Посла има у свакој вароши 
жним началником у новим крајевима.{S} А што је још главније, то је, да јој је Радојковић обећао 
министарства а не продавац новина.{S} А што је још интересантније, то је, да продавајући новине 
дана главом вртио, а за тим ништа.{S} А што се живота тиче, зна га тај да живи.</p> <p>Онда су  
да послушна, па послушај ме и сад.{S} А што те је младо срце завело па згрешила својим родитељи 
а тиче!{S} Муж ли јој је?{S} Није.{S} А што она наређује, да он друге не гледи, то ће да се убр 
 n="687" /> казна неће га мимоићи.{S} А што се тиче Радојковића, то је јединствени карактер, ка 
аљу тамо у тај проклети Арнаутлук.{S} А што бих им се волио осветити, ех, не могу ти исказати.< 
ковао с њиме.</p> <pb n="461" /> <p>— А што си то, човече, стегнуо главу као наша попадија, кад 
ишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А што мени не кажеш?</p> <p>— Казаћу ти.</p> <p>— Када?</ 
ашто престаде на примирје?..</p> <p>— А што болан?!.. — упита командант.</p> <p>— Зато, што си  
повиновати решењу тога суда.</p> <p>— А што у јавности круже гласови — рекао је Пашић — да Бито 
х гора и освојењем Приморја.</p> <p>— А што да буде узалудан? — истрча ватрени капетан Јуришић. 
ндарми у Н. узели под своје.</p> <p>— А што да ме узумају?{S} Ја не мутим ничију воду.</p> <p>— 
 ноћас украо моје панталоне.</p> <p>— А што му то не рече, Росићу?</p> <p>— Море, остави, Тасо! 
радосно, толико пријатељски.</p> <p>— А што си опет у црно?</p> <p>— За братом.</p> <p>— Којим? 
 Тамо си био?</p> <p>— Тамо.</p> <p>— А што ми се, пре поласка, ниси јавио?</p> <p>— Хитно сам  
е:</p> <p>— Мица није за то.</p> <p>— А што да није? — отсече пантата. — Здрава је, снажна је,  
а погледа у огледало и рече:</p> <p>— А што ми ниси рекао!</p> <p>— Остави, рече Јован.{S} Види 
да задрже себи.</p> <pb n="670" /> <p>А што се тиче Скадра и северног дела Албаније, просто не  
оме нисам крив ја, него други.</p> <p>А што ме је моја мати тако васпитавала!</p> <p>Ах, моја м 
џбине, чији је он представник.</p> <p>А што се проносе гласови, да је петроградски император ве 
 породични савет.</p> <p>И сроћа њихова што стигоше баш у најкритичнијем часу, јер се стари уми 
 сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чуваркућу, Гарова, од Натина 
ар син, а родитељи су се трудили, да га што више за живот спреме и усаврше.</p> <p>Иванови и от 
 дозволити слободан пролаз, и то с тога што ће у скором времену отпочети бомбардовање и саме ва 
 ти, Нато, двори само тога рањеника, да што пре оздрави па да скорим поиграмо у сватовима.</p>  
ом Николићем.{S} Желећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека 
о је приволело генерала Мартиновића, да што пре подузме јуриш, што се чини да непријатељска арт 
 — сви се беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколи 
S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивал 
боље прибере, али је у себи одлучила да што пре оде у Скопље.</p> <p>Тога су дана, после обеда, 
њу још данас походити, а ви гледајте да што скорије дођете овамо.</p> <p>Срдачан поздрав и вама 
це, окрену натраг.{S} Жеља ју повуче да што пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је т 
никаква сила не би га могла нагонити да што год против закона уради.</p> <p>Кад ће оно бити оку 
<p>Уједно му је хтела да јави, да гледа што пре да добије одсуство, пошто шира седница друштва, 
 нешто загонетно.{S} Волила бих и отуда што сазнати.</p> <p>— Прексутра полазим у Н. Чим се вра 
н.{S} Али се стрепило од оних извештаја што после сваке крвавије битке јављаху да је ова или он 
Не могаше сит да се наудише онога зрака што слободом мириши.{S} Нашао се у непознатому свету, и 
 <p>— Јуриш!...</p> <p>Оно нешто Турака што је остало, уседоше на коње и не осврћући се, даде с 
рела од нестрпљења, да чује од рањеника што за брата.{S} А у себи је замишљала, да ће међу оста 
 фереџу и на Жарка сијнуше два црна ока што човеку мозак прожижу.{S} Млађано, бледо лице јој го 
 су наставили блокаду црногорских обала што је било закључено на мировној конференцији у Лондон 
С тога је у себи, сама себе прекоревала што је и за часак посумњала у очинску љубав, свога оца, 
37" /> <p>Сад се већ и Јованка радовала што је Стоја дознала ту њезину тајну.{S} Диже се лако н 
је два пута прочитала, како би га могла што боље разумети.</p> <p>Најзад је села за писаћи сто  
во у вашем бављењу овде.{S} Да је нашла што, ви бисте данас били мој заробљеник.{S} Но нешто ст 
 али знам и онај жар српскога родољубља што распаљује твоје женске груди.{S} Ох, да си којом ср 
наута на Качанику.</p> <p>Жар родољубља што је из тога причања Јованчина избијао, дохватао је и 
 груди, а ја ћу ти причати о догађајима што их наша војска сада крвљу бележи у историју Срба.</ 
{S} Стога мислим да се морало међу њима што крупније догодити.{S} Из даљега разговора са Јовом  
то учинисте са Благојем?..{S} И Турцима што су остали?...</p> <p>— Благоја сахранисмо крај друм 
Мила моја селе!{S} - Ево ти првог писма што ти га пишем (5. окт.) на колену, седећи под гороста 
днога ћифте из Вароши, да нема бога, на што је Јарац рекао:</p> <p>— Како бога не би било.</p>  
сврнуо и десно и лево, као да гледа, на што би да седне.</p> <p>Опазивши то, Ната отскакута до  
о ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Катарина весело одавна:</p> <p>— Слободно!..< 
егових речи и други моћи намирисати, на што се то његово питање односи.</p> <p>Стрина-Неранџа с 
е мени, леле тужној мајци!..{S} Ево, на што мајка отхрањује синове.{S} Да их крволоци Турци и А 
 Рекао си, да те сетимо, рече Јарац, на што му Оберкнежевић одговори:</p> <p>— Па да проведемо  
 приђе чика Паји и пољуби га у руку; на што је овај само поглади по глави рекавши јој:</p> <p>— 
 и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лазаревић се предомишљаше, па јо 
а-Паја се стао освртати као да тражи на што би да седне.</p> <p>Пера довикне онамо ка прозору:< 
по изразу лица.{S} Онда боље пређимо на што друго, занимљивије, веселије теме, које одишу живот 
посади у Скопљу добар део онога времена што га је могла на одмор употребити.{S} И све те зликов 
слатка нано, гледајте да Нанина писмена што скорије набавите и да нам дођете на свадбу.{S} Љубе 
 схвати: беше ли у истину јава та сцена што се сада ту одиграла, или само некакво чудно провиђе 
 може служити као разлог, ако би му она што пребацила.{S} А уједно би могао улучити прилику, да 
, да га спусти на одмор.</p> <p>Радосна што га затече седећива, Софија чисто притрча к постељи, 
о бата-Лаза.</p> <pb n="513" /> <p>— Па што је мртво, мртво, остало да храни гладне псе и гавра 
 му ноћас украли панталоне.</p> <p>— Па што ниси јавио полицији, да пронађу мангупа, рече Таса. 
 волела искрено и истински.</p> <p>— Па што да бега?</p> <p>— Но, нису је дали за сеоскога ћату 
на белом, свиленом марамом.</p> <p>— Па што није ишао за њима?</p> <p>— Искочио је из трамваја, 
о и видео — потврди Стојан.</p> <p>— Па што пусти, болан, да га врана попије?{S} Боље да си га  
ик добацио српском војнику:</p> <p>— Па што сте ви је?!..{S} Голотиња!..{S} Наш ве је цар купиј 
.{S} Желим, да данас станем пред вас са што мање цинизма.{S} Ја сам иначе циник, највећи женски 
о му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја нисам крив.{S} А чика-Паја 
ање ропца.{S} Она окрете главу од врата што воде у прву собу.{S} Страва ју повуче из болнице, а 
Врло вероватно.{S} А да ли је Пера ћата што год начуо?</p> <p>— Ех, Пера, сиромах Пера.{S} Поср 
промућурна — пецну је чика-Паја — штета што си се удала за паора, та ни министра не би постидил 
S} Ти Перо имаш сва писмена и документа што су ти потребне.</p> <p>— Имам...</p> <p>— А ја сам  
лакнуло на срцу кад, место оних грозота што их је он себи представљао, затече ту момчадију у та 
ави чика Паја још љуће — зар није доста што нам дете држи већ толико времена па сад још и ми да 
 готову и једина брига беше, да се Мица што боље телесно развије.{S} Идеал беше и оцу јој и мај 
о прочитати, да им је пао терет са срца што их је пет дугих векова морио.{S} Величанствена беше 
е.</p> <p>Иначе, овде нема ничега новог што би Вас могло занимати.</p> <p>Како Ви?..{S} Пера и  
о је онде још гада турског и арнаутског што га ваља истребити, одмах би разумела зашто се мени  
мртва тишина.{S} Нема ту ничега од оног што се њој пред вратима причуло.{S} Сваки рањеник мирно 
аћају мој план, и да пристају на услове што вам их наведох у погледу помоћи.{S} Ја ћу то рефери 
it="graphic" /><!-- — То је, дакле, све што засад желите — рече капетан. --><pb n="361" /> да н 
 своје руке.</p> <p>— То је, дакле, све што засад желите — рече капетан, са оним немирним осмеј 
 Пођи драги брате и буди безбрижан, све што могу учинићу за твоју сестру.</p> <p>— Хвала Вам го 
аг, а и ја ћу учинити <pb n="64" /> све што могу.{S} Научи људе, да буду врло пажљиви, ако је н 
ваки посао човечји има свој циљ.{S} Све што бива у свету, има свог разлога и своју сврху.{S} А  
господина попе па да изиште од њега све што треба за Нату, а ја већ имам моја писмена, која сам 
на.</p> <p>Јадна мати је покушавала све што је могуће, само да би могла удовољити своме детету, 
ед, сељанка је радознало посматрала све што око ње бива па кад се Стојанка опет нађе покрај ње, 
 Ја нема куфер...{S} То је код вама све што ја има...</p> <p>Радојковић, који је за то време пр 
хтеде, да јој овога тренутка изнесе све што му на срцу лежи, то јест, да јој открије тајну, кој 
р.</p> <p>— Нека носе.{S} Нека носе све што год хоће, само живот нека нам не узму!</p> <p>— Ево 
д српским мачем.</p> <p>— Нека носе све што нађу у мојој кући, само <pb n="402" /><gap unit="gr 
ило, да Ви сасвим трезвено схваћате све што око Вас бива и да бар донекле познајете људе, којим 
тале свате, ако не понесемо од куће све што треба?“</p> <p>„Не треба ту носити ништа друго, сам 
це.{S} Понећемо јела и бечку пива и све што треба.{S} Та право је, да се и ми тога дана тамо на 
и свако арнаутско село претресати и све што од оружја нађемо, да им одузмемо и да исто отправим 
м купца, па продам и кућу и земљу и све што је било за продају и сад хвала Богу смо овде.</p> < 
ире, претури му све џепове и повади све што нађеш у њима. — Заповеди Радојковић жандару.</p> <p 
 Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти све што знам — одговори мајор, смешкајући се, и седе према  
 и узе спокојно превртати по памети све што је у њему читала.{S} На њезину одлуку, да и она сту 
и, молим те, па ми испричај потанко све што знаш.</p> <p>— Ма, куд ћеш више.{S} Ето, рекох ти с 
н. — Зар сад, када треба да учинимо све што треба да се спреми за главни састанак, њега сад нем 
ужиш.{S} Помири се са судбином, јер све што цвета мора увенути, а ко се роди мора и умрети.</p> 
 зовне Вујића на телефон, саопћи му све што је сазнао о загонетном странцу, каже му и своје миш 
Бојовића и Мартиновића, да предузму све што се може јер Скадар се мора заузети у току најкраћег 
едну форинту, или обе врати.</p> <p>Све што се по рескрипту не наплаћује, није наплаћивао, и св 
урског јарма, достојно ценити оне жртве што их је Србија принела за његово ослобођење.</p> <p>Б 
S} Него, збиља, сећаш ли се оне протуве што је јесенас у два маха долазио у Београд и ту се изд 
и му овај, нити који други војник знаде што рећи о Приморцу.</p> <p>А њему је овај толико прира 
на,</p> <p>»Своје обећање, да ти одавде што пре пишем, ево извршујем, и, пре свега, испоручујем 
ило од владе захтевати, да од сада буде што енергичнија и одлучнија где су по среди и у питању  
одитељском дому не могу да му се начуде што се тако изменио.{S} Мајка га заман моли и преклиње  
зела је гутати с очима оне мушке потезе што се низаху као цветови у невестином венцу.</p> <p>На 
но интересантну, и у својој тежњи да је што боље проучи, он је своје студије вршио у разним пра 
т.</p> <p>— Како, да не!..{S} Жао ми је што ми до овог тренутка ниси јавио, да је код сестре та 
ко ме треба, наћи ће ме; А да ли вам је што рекао?</p> <p>— Па ту је разговарао са вашим другов 
 већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопштите ми сасвим отворено, јер ја има 
сне радње, како би у психологију Србије што дубље задро.</p> <p>Њега је, на пример, дубоко боле 
са тим човеком.</p> <p>— Болан, да није што год осетио, запита мајор Жарко.</p> <p>— Они, рече  
о да устанете.{S} Помислим, да вам није што позлило?{S} А овамо знате какав вас посао чека.{S}  
љда нисам пала у подозрење код полиције што сам ових дана била у мојем старом завичају?</p> <p> 
и ка Битољу.{S} Планински потоци и реке што се слевају у црноречку долину, беху набујале преко  
одмора.</p> <p>Они одреди српске војске што су после заузећа Скопља остали још ту, могли би се  
} Тако је смислио да прескочи оно време што би га провео у чекању код куће.{S} А то баш и јест  
{S} Боже благи, дозволи нам да то време што скорије настане!</p> </div> <pb n="424" /> <div typ 
аже, које су сукобе Турци изазвали тиме што су изненада упадали на српско земљиште, палили српс 
 Сад и сам осећам, да није лепо од мене што сам га тражио, јер предпостављени могу тумачити, ка 
ило, да нешто крије од мене.{S} Започне што да говори, па у сред реченице прекине и погледа у с 
слим <pb n="426" /> на оне ужасне патње што их је та војска на оним непролазним кршевима издржа 
бни огањ освете за све оне муке и патње што их је претрпио, па још и данас трпи од азијатских з 
ак.{S} Све је обузела бујна жеља, да се што пре отпочне окршај, да се сатре стари душман, да се 
— Ти ћеш дакле све и сва учинити, да се што пре пронађе.{S} Узми њезину фотографију; приправила 
ађанство их поздрављаше са жељом, да се што скорије нађу на Косову, да тамошњој потиштеној браћ 
их крволока.{S} Сав горим од жеље да се што пре сукобимо са бесним Турчином и зликовцем Арнауто 
 земља, овде су браћа... па ваљда ће се што год и за мене наћи... неће ми ваљда нико никакав ин 
а да се начини.</p> <p>— Ама, радили се што на савезу? упаднем брзо и енергично.{S} Мислила сам 
стано желела и Богу се молила, да ми се што скорије вратиш.</p> <p>— Први је чин велике драме с 
ошћу дочекала и предусрела, радујући се што је видела да је на путу оздрављења, а у души је у о 
н свечаније опојава самртника кад му се што добре воље пружи.</p> <p>Насмехаше се овој српској  
се одовуд јавим.</p> <p>Желела си да те што потање извештавам о напредовању (разуме се; јер о о 
 ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго немам да вам понудим. — И одмах отпоче  
и:</p> <p>„Драга моја,</p> <p>Опростите што Вам се за толико времена не јавих.{S} Надам се, да  
<p>Пре свега Вас молим, да се не љутите што се за толико време не јавих.{S} Из ниже наведених р 
 А присутни су се сви натицали, који ће што духовитије да прикаже и госте да расположи.{S} А до 
обани дипломата покушавао је све могуће што се могло и дало учинити у корист отаџбине.{S} Па ка 
идрвце, да би могао видети оно дугменце што се претисне.</p> <pb n="525" /> <p>После краћег тра 
твоје, у којима бије оно племенито срце што је уз отаџбину нашу и мене обгрлило.{S} Видим те, л 
иру.</p> <p>Још му једина олакшица беше што га ревност у служби није оставила.{S} Осећање дужно 
>Ако већ није међу живима, жао јој беше што није знала где се налази хумка и то она хумка, која 
 у недоумицу, јер ни лекари не утврдише што год, зашто би се иследник могао чврсто ухватити.{S} 
а, што сам те једину, Нато, изгубила, и што нисмо, чедо, пустили срцу твоме на вољу.{S} Да си д 
, мекани тата.</p> <p>Омрзнуо сам је, и што сам више о својим неуспесима у животу размишљао, св 
ићевих није питао за њезине историје, и што су о њој водили рачуна само од онда, од када су је  
што воли подуже у штали да се налази, и што за вечером тако често заспи.</p> <p>Мајор Здравко з 
е једино задовољство, што сам искрен, и што истину говорим.{S} Па шта да кажем?{S} Ја сам у све 
ожда је волим, што сам и сам сиромах, и што сам се у животу много напатио; но држим, да би сиро 
и дан, издали указ о мобилизацији.{S} И што се донде у Србији само желело и нагађало, постало ј 
боко ужлебљене, остадоше у памети.{S} И што више размишљаше о њима, све јој јаснијом постајала, 
це због тога, што је далеко од народа и што за народ ништа не чини, дође у крчму, сахатима седи 
а ствар и стојала до госпође Стојанке и што ме она није за времена разумела.{S} А сад је доцкан 
титуише, има нешто, што она не разуме и што је поражава.{S} Марта се увек јача осећала него њез 
беху грозничаво запослили, да што пре и што више оштете непријатеља.</p> <p>За неколико тренута 
савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре, канда ниси још  
где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина је то.{S} И то све треба дв 
авао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао је своје те 
 јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој век провео само на 
 их посматраш; подај то, што си видио и што видиш, подај са свом својом искреношћу, па си ипак  
ати о „Црној руци“.</p> <p>Уза све то и што се много писало и много говорило о „Црној руци“, ни 
ничку станицу пожеливши му срећан пут и што бржи повратак.</p> <p>Пре поласка воза, шетали су п 
ка покушавала је све могуће, само да би што дочула о своме брату.{S} Распитивала је на све стра 
ипут, код које постеље, мислиш хтела би што да запита рањена ратника, ал’ би се, без речи, опет 
ај пећи.{S} Кога год би сусрео, имао би што да му рекне, да га што запита.{S} Свога верна чувар 
 би нас наши потомци проклињали, ако би што учинили непромишљено, од чега би последице они испа 
мала у цркву да благодари Богу на слави што ју је даровао српском оружју и, да му се помоли за  
на вас очекујемо.{S} А баба нека справи што треба, јер одмах треба да купимо ствари и све друго 
</p> <p>Тако су гласили ратни извештаји што су после те битке разаслати у свет.</p> <p>У Београ 
да се у њему узбуркају силовити осећаји што сузе натерују на очи, онда је најбоље, у миру сачек 
азрешити, баш као оно Александар Велики што га је мачем пресекео.</p> <p>Катарина видећи, шта х 
траг, променила је своје име.{S} Има ли што на свету довитљивије од љубави?{S} Ето, у тому лежи 
ије се баш ни шалити.{S} Па како, је ли што боље?</p> <p>— За сад хвала Богу боље је — одговори 
редила.</p> <p>— Како Пера?...{S} Је ли што боље са здрављем?... — упита чика-Паја Нату, која ј 
ч Катарина.</p> <p>— О, молим.{S} Је ли што важно? — упита је Оберкнежевић а на лицу му се могл 
, да он покуша и да се распита не би ли што чуо о Јованчином брату.</p> <p>Истина, мајор Жарко  
е сврше рат против Турске.{S} А отму ли што од ове, онда ће се покрвити међу собом, због поделе 
болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S} Његово последње писмо ми је неш 
око под сувим лишћем, и под земљом, али што је дубље скривен, његова је жица све дебља и његова 
 нам је мрети, умираћемо славно.{S} Али што је некада српско било, мора опет бити српско, — или 
га пеку, рече Обркнежевић:</p> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја. 
ажи поручника, да му још једном захвали што јој је — како рече — отео живот од дивљих Арнаута.< 
 мушко!..</p> <p>Она се чисто сневесели што није мушко.{S} Спусти писмо на сто па се сва предад 
, дакле, што су и Србијанци муку мучили што већ једном и код њих бојна труба не затруби.</p> <p 
џа тако поучила јер од онога роја мисли што су се читава пута врзле по његовој глави, он не би  
ху као чиста роса.</p> <p>— Причајте ми што о мојем брату, како је погинуо и шта је рекао на по 
п Милан:</p> <p>— Хајде, Јово, певај ми што год.</p> <p>— Немој, тата, да ја певам, него ако хо 
ала и утекла, јер су сви били задовољни што је утекла.</p> <p>Радојловић позва гомилицу, да се  
> <p>— Ено га на...{S} Глумци...{S} Они што изигравају Бој на Косову, па Ајдук-Вељка, па Кнеза  
{S} И то само данас.{S} А где ли су они што су већ пре довезени и што ће још доћи.{S} Множина ј 
аравно, рачунао је да за овај мах, купи што Пери <pb n="592" /> и Нати буде у први мах најнужни 
 само прави сензације, да власник скупи што више марјаша.{S} И какви су нам новинари?{S} Две тр 
 настави; — Тако.{S} А сад ми не замери што ћу те за часак оставити саму, док се не преобучем.< 
 шта си одлучио.{S} Можда ћу моћи да ти што помогнем.{S} Чак и у твом завичају.</p> <p>Док је т 
се задовољно. — Него, збиља, пише ли ти што Жарко?</p> <p>— Пише.{S} Баш данас.{S} Како је стиг 
тра не би постидила.</p> <p>— Говори ти што ти драго, само ја ти кажем, да ће тако бити, жив би 
p> <p>„Драга моја Јованка! — Волијем ти што сам у чети капетана Божина него да ми је ко дао све 
ј, тата, да ја певам, него ако хоћеш ти што год да певаш.</p> <p>— Хоћу.{S} Шта да певам?</p> < 
дима, од којих је мислио, да ће сазнати што год, па је једно вече уговорио пријатељски састанак 
мишљати: на који би начин могао сазнати што о Вељку Орловићу велепоседнику из Потисја.{S} И пад 
Загледала се у зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, 
зид, према себи, па нити што збори нити што мисли.{S} А пањимама ће прићи к њој, погладиће ју п 
обођењу.{S} Немојте ми, браћо, замерити што сам приступио у ваше друштво, те вас за тренут узне 
ине чине своје, па јој нетреба замерити што се онако, у огртачу, спустила одмах на миндерлук да 
нка, је ли, роде мој, ти нећеш замерити што ја хоћу да идем с Миланом у Скопље?{S} Је ли да то  
 све тешкоће, све патње и све опасности што војника у крвавом рату сналази.{S} Када смо ова пос 
ти, одбило је од њега све непријатности што су му их дипломатски актери и њихови разни органи с 
сад у име Бога — ту се војвода прекрсти што и ми учинисмо — заузимај положај!..</p> <p>У трену  
здрави госпођу и реци јој да се не љути што овако одлазимо, ал’ нас је већ стид да јој досађује 
шетње.{S} Почео старац већ и да се љути што их нема, и то баш сада, кад би он имао тако важан п 
њој три дана, а четврти ће дан већ наћи што друго.</p> <p>Потпуковник би и даље прао Натину кри 
 оком промерава дистанцију, и не хајећи што непријатељски куршуми све чешће лете преко његове г 
кога харема.{S} Једна од њих, не марећи што ће јој профане очи лица сагледати, разврже фереџу и 
бро — надовеза стрина-Неранџа, ликујући што је свог мужа уверила, да је она имала право, када ј 
 ред. — Одговори јој чика-Паја ликујући што је убедио и што је уверио, да он није читав свој ве 
 га поклониш?</p> <p>— Ето, тој девојци што стоји за вама.</p> <p>Стојанка се осврну и спази На 
равке пруге.{S} Ту се преместих на онај што вози за Теразије.</p> <p>Сишао сам код „Лондона“, у 
 ти си права бабетина — обрецну се онај што се и мало пре љутнуо — пусти човека па ће он сам пр 
а свеж ваздух.</p> <p>Трећега дана, тек што је Јованка наумила да пође, силом, на родољубиви по 
цире нису умориле ратне тешкоће.{S} Тек што је умукнула рика топова а млазеви душманске крви ва 
оказиваше четврт на девет.</p> <p>— Тек што није дошла.</p> <p>— А где је? — упита стрина-Неран 
е боји за живот заробљеника.</p> <p>Тек што се руља одмакнула и он пошао даље, излетише из једн 
о јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованка отишла, уђе Ната са писмом, које је писм 
е удаљим и да изађем напоље.</p> <p>Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, 
у оближње поштанско сандуче.</p> <p>Тек што је Анђа отишла, звонце на спољним вратима зазвони.< 
 је испратила на саму улицу.</p> <p>Тек што ови одоше, Анђа се врати са одговором од Радојковић 
 <p>— Па зашто журиш онда, да ти лечник што пре дође?</p> <p>— Е, моја госпођице, то је друга с 
олницу, одмах стаде искати да му лечник што пре превије рану.</p> <p>— Је л’ ти тешка рана? — з 
у на Скадар.</p> <p>— А, па то је узрок што ми ниси писао! — рече Стојанка ухвативши га под рук 
.</p> <p>— А ма де, бога ти, причај нам што год, навали други.</p> <p>— Дед’ испите, па нека до 
 <p>»Драга моја Стојо,</p> <p>Здрав сам што и теби желим.{S} Писмо твоје примих и рузумех све.< 
но је — рекох одмах капетану — да будем што пре представљен његовој екселенцији.{S} Молим вас,  
.</p> <p>— Браћо, ја се од срца радујем што вам могу дати на знање, да сам испросио Стојанку, к 
а, не могу вам исказати како се радујем што смо нашли Нату.</p> <p>— А где је срце моје?</p> <p 
о — додаде чика-Паја — и баш се радујем што ћу господина Жарка жива и здрава видети.</p> <p>Зат 
г тренутка везан дужношћу.</p> <p>Жалим што нећу моћи присуствовати широј седници друштва, јер  
 нам иде на руку; да нам помогне с оним што нама оскудева.</p> <p>— Мислите, с оружјем? — помож 
и један директан корак противу ње, осим што су наставили блокаду црногорских обала што је било  
ветокругом обасјано.{S} Љупким осмејком што памет заноси, пружила је руку Ранку и захвалила му  
на којој се данас налазе и сваким даном што се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче  
ећати.{S} А умор сам приметио и на оном што је ишао преда мном.{S} Истина он је слабији и по гр 
.{S} Ни речце ти неће прозборити о оном што је било.{S} Даће очински благослов и теби и оном ко 
рабрила ту сињу кукавицу, на коју истом што се срећа беше насмејала, а црна јој туга већ узе да 
ити.{S} Увртио ми се у главу онај Циган што је гладан цвокотао на зими.{S} А кад га је неко зап 
/p> <p>— Ех!..{S} А мени казиваше један што чита новине у болници, да ћемо чак на море, да помо 
га запитам Ристића, ко је онај господин што му се мало час јавио?{S} Ристић одмахну с руком па  
умири Катарину и најзад је рекао, да он што је рекао, не стоји и, да се он тиме хтео само нашал 
 <p>— Он је у селу...</p> <p>— Да ли он што не зна?</p> <p>— Не зна, чедо.{S} Питали смо га, да 
н, госпођо Стојанка, по сто пута пардон што вас узнемирујем код обеда, али...</p> <p>— Ништа, н 
и к небу и уздахну:</p> <p>— Бог му дао што скоријег оздрављења!</p> <p>— Оздравиће, нано.{S} Х 
 позоришна претстава, па јој је сад жао што и глумци одоше у бој.</p> <p>Софија спустила руке у 
та:</p> <p>— Зар ти је уистину тако жао што не ћемо имати позоришних претстава док не раскрстим 
а у овом другом чину велике драме“, као што рече Лазаревић у својој здравици.{S} А за тим је ра 
али а без којих се овакова тврђава, као што је Скадар, не може ни узети без огромних жртава.</p 
живота многих црногорских соколова, као што се те ниже видети.</p> <p>Петак је, 25. јануар.</p> 
ји јесен у животу, пада и он опада, као што с лишћем бива, и имали тада разлике међу њима?{S} Л 
м, то није живот савременог човека, као што сам.</p> <p>— Па она није тако хрђава — прекида га  
е све је већ спремно, само се чека, као што већ горе напоменух, да се уреде прилике овде код на 
томе више казати.</p> <p>„Стојанка, као што ти напоменух, мелем је моје душе.{S} Помисли, сетил 
дати толики удар српским четницима, као што им га је задала та заповед српске војне команде.{S} 
еш други пут.</p> <p>- Онако силна, као што си је ти замишљао?</p> <p>— Може бити...</p> <p>— А 
екани.{S} Мој пријатељу, није овде, као што ти мислиш.</p> <p>— Па ја к’о велим, одговори Пера, 
 n="629" /> јер на њу много полаже, као што јој је Стојанка и обећала.</p> <p>Тек што је Јованк 
их онако обилно материјално помаже, као што је то у почетку чинила, док се није уверила да њу О 
риметно испита, шта је са то двоје, као што он рече, „луде деце“.</p> <p>— Не брините се, госпо 
да се немате чега бојати.{S} Дакле, као што рекох, само хладан облог на главу.{S} Препоручујем  
љу и великој галами сад није време, као што сам напред то рекла.{S} А поред тога ће те имати ин 
моја, ала си ми вредна.{S} А ја се, као што видиш, нисам још ни преобукла.</p> <p>Јованка се чи 
заревић лагано:</p> <p>— Србија се, као што се мени чини, у својој спољашњој политици сасвим оп 
бија са Аустријом.{S} Комбинује се, као што знаш, да ће настати међународни заплет, у који ће и 
 и не показиваху довољно енергични, као што би то требали да чине, прави и искрени савезници, к 
и назор о вама, а и оне сам вечери, као што рекох, био грдно ешофиран.“</p> <p>Служавка унесе к 
и себи ни другима?{S} Хоће ли бити, као што би пре тога био, прилика за његову Нату?</p> <p>Те  
же постићи, временом ће се учинити, као што српска народна пословица вели: „Тија вода брег рони 
черашњу седницу изабере председник, као што се то увек при свакој седници практиковало...</p> < 
ла, а знаш врло добро, да болесник, као што је он, тешко долази до сна.</p> <p>— Мајко! — Прост 
Ето, зашто сам отишао, и зашто сам, као што Јова каже, Горков тип!</p> <p>Па баш, најпосле, иак 
фајти.</p> <p>„Ти ћеш ми у осталом, као што се надам, о свему опширније писати, а држим, да ће  
јој више не изгледаше тако идеалан, као што негда беше.</p> <p>Једнога дана када је такове мисл 
 помисао, да би и сувише пренаглио, као што је и неспретно се прошлога пута понашао, што је и у 
 своје обећање нећу испунити онако, као што сам замишљао.</p> <p>„Замишљао сам, да ти кратко ал 
ослављати тај светли празник онако, као што га њезини претци пре пет векова прослављаху и као ш 
 сазнао, да свет није постао онако, као што библија прича.</p> <p>И онда је почео библију друкч 
ти.</p> <p>— Па зар је све то тако, као што новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу но 
ену, ако јој саопшти онако искрено, као што је то њему лекар поверио; био је тврдо уверен, да б 
оје, па ма и не било све комплетно, као што ти замишљаш...</p> <p>Господар Гњаватор је са разро 
о божја воља, онда... тако је, ето, као што Пера рече.</p> <p>— Па ти си с тим признањем двоје  
акар из топле собе, на густу маглу, као што је тога јутра притискивала она поља и оне горе, по  
е мозак суши.</p> <p>„Масу народну, као што знаш, доста добро познајем, па и сам знаш, да у тој 
веном, разборитом и мирном младићу, као што је Ранко..</p> <p>„А шта, шта би то могло бити, док 
 /> с толиком љубављу и преданошћу, као што је хришћанско становништво Скопља дочекало српске о 
 се примити или да тражи другог.{S} Као што <pb n="591" /> видите, овде је све готово, само на  
 га у том погледу когод надмаши.{S} Као што рекох, одјурио је, дакле, правце к њој и — затекао  
а то, што рат још није објављен.{S} Као што им никад није била, тако им ни сад не беше на уму н 
им јединицама имали да заузмемо.{S} Као што се види, овде о некој демострацији не може бити ни  
 пањимамина идеала.{S} Постала је — као што би пантата рекао — граната девојка.{S} На сваки кор 
{S} Наша полиција зна да ви нисте — као што сте случајно рекли — данас први пуд у Београду.{S}  
овом мишљењу сваки савремен човек — као што је сам себе називао и за каквог се држао.</p> <p>Од 
 Па зар је тај човек жив?!</p> <p>— Као што видите, на сваки начин је жив, јер то писмо је од њ 
ка — али само Ви причајте.</p> <p>— Као што напоменух — рече Николић — само на часну реч, уз ве 
та, свак ће се сећати оваких хероја као што беше драги нам покојник, Владимир Алексић. <pb n="4 
ст је озбиљна, али није тако опасна као што може да буде.{S} Засада се немате чега бојати.{S} Д 
ши, злато моје.{S} Буди ми јунакиња као што си била на Качаничком кланцу и у другим окршајима.{ 
вића, па ће се он постарати за тебе као што се је и за мене постарао.</p> <p>Бата-Лаза узе чепр 
то сам хтео да избегнем теже изразе као што је »заробљеник«.{S} Одмах сам га замолио, да са сви 
о на зеницу ока свога; љубила га је као што само Српкиња сеја љуби брата од заклетве.{S} И сва  
н муж не воле, не цени и не поштује као што се жена поштује.</p> <p>Бодро, извежбано око старе  
чини тако грубе националне погрешке као што је ова несретна књига!</p> <p>„Каква је то интелиге 
</p> <p>— Молим вас да ме саслушате као што сам и ја вас саслушао.{S} Дакле, о каквој револуциј 
 цртао ретке искрене и поштене душе као што је његова, само да би је једном придобио за свој ве 
претци пре пет векова прослављаху и као што га срећнија браћа те, до јуче, јадне раје и данас с 
рив ни дужан.{S} Јер такви угурсузи као што је тај <pb n="432" /> Орловић, Рихтер и незнам како 
но чело и слепочице, пође ју тешити као што би мајка тешила мезимицу своју.</p> <pb n="418" />  
сви тако хладнокрвни и реални момци као што је Светозар.</p> <p>Најпосле, кад је Пантата дао ог 
 Ја не бејах још никада тако блажен као што сам сада, у вашој соби овде.{S} Ох, кад бисте ви пр 
пи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Па тако као што ти рекох: српска војска потукла непријатеља.{S} Неп 
разумете; ви држите, све је то тако као што се виче.</p> <p>— Кад би тако било, рече Стојанка,  
дан адвокат, да не провиди таки тип као што је Мориц.</p> <p>„Него овде у Содоми и Гомори главн 
м објасним ту читаву загонетку, јер као што видим за вас и није ништа друго до ли загонетка. —  
обињама својим.{S} Сматрајте ви нас као што се код вас сматра жена у кући.{S} Ми ћемо се прилаг 
, зар болест није непријатељ човеку као што је, рецимо, и Турчин или Арнаут Србину?{S} Бога ми, 
 гадна магла — прихвати Миле. — Баш као што беше онда на Качанику.</p> <p>— У оној ми се магли  
а углађена и доведена у ред.</p> <p>Као што је заказано, Пера је саопштио старом свату и деверу 
казујемо још мањи и слабији.</p> <p>Као што сте сами изнели, Бугари су са својим разметањем и к 
 Арнаути сасвим обезоружају.</p> <p>Као што сам напоменуо у сврху обезоружавања Арнаута, беху о 
>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је лист на дрвету у пролеће свеж и весео, тако је и 
а околина.</p> <p>А врло је и разумљиво што се Арнаути буне и никако не могу да се помире са но 
помену, јер сам знао да теби није криво што у мојим грудима покрај тебе и српско родољубље стан 
 Ната сазнала пре, да је уловљена, него што јој мати дође.{S} И, ко зна, није ли то добро било? 
новине пишу?</p> <p>— Још је горе, него што пишу новине.</p> <p>— Онда Арнауте не треба штедити 
ње, а у ствари дадосмо много више, него што је то уговором предвиђено.</p> <p>Ми уговором нисмо 
Мора ту да су много дубљи разлози, него што јој је писао Оберкнежевић.</p> <p>Стојанка је разми 
ред Европом много већи и снажнији, него што су баш у самој ствари.</p> <p>Ако ико ово може да к 
 и пожртвованији у сваком погледу, него што су Бугари били.</p> <p>Приликом одсудне битке и пад 
:</p> <p>— Други, „у другим данима него што су саде, то ће почети; а тада... ја ћу, можда, бити 
 одано волела.</p> <p>„Истина, пре него што сам те први пут видила, и ја сам волела.</p> <p>„Во 
је ми овога тренутка указасте, пре него што би прешли на дневни ред, не могу да пропустим прили 
тарији глумци и глумице крсте, пре него што ће изићи на позорницу.{S} Они се крсте с тога, да б 
Стојанка:</p> <p>— Браћо!..{S} Пре него што отпочнемо, потребно је да се за вечерашњу седницу и 
...{S} Тако оде Воја к њој, па пре него што пођу у шетњу, она му чита, <pb n="196" /> пружи рук 
вио, али зна да је Чех и да је пре него што је ступио у комитску чету, био као машиниста у леск 
ао Пашић, који сваку своју реч пре него што ће је изрећи, ставља на све европске кантаре, и тек 
м.{S} Па то си могла знати још пре него што сам отворио писмо.{S} Ко би други и писао мени?{S}  
 весеља.</p> <pb n="792" /> <p>Пре него што је отпочела вечера, Стојанка предаде мајору Жарку ј 
ола часа је — издахнуо.</p> <p>Пре него што је издахнуо, показа ми руком на шињел, ја га пружих 
пут био код Вас, у моме животу се много што шта изменуло са здрављем се баш не могу похвалити.< 
дмах треба да купимо ствари и све друго што треба.</p> <p>Сад вас много поздравља и љуби ваша к 
 од тог печења зактевао... ја сам донео што си ти зактевао...</p> <p>Од ово доба су и дечурлија 
го је проучавао и сам себе, како би био што јачи и што врснији за своју службу.</p> <p>Неговао  
е, беше се умекшао, те је и сам повадио што је имао у џеповима.</p> <p>Читава хрпа списа и доку 
етрпљивост.{S} У једном часу је зажалио што му Бог не даде здраве очи да би и он могао с браћом 
прост нитков.“ Ја му казах да бих волио што поближе чути о том човеку. „Ако ћете бити приправни 
 више вратити.</p> <p>— Да ли си учинио што год у томе правцу?</p> <p>— Одмах сам јавио у сва п 
Дођи мало, ако можеш.</p> <p>— Само ако што важно требаш.</p> <p>— Па гледај, да дођеш.</p> <p> 
анка где се тресе на дивану, њој у мало што не испаде посуђе из руку.{S} Положи брзо служавник  
сиђе с кола, њој задрхташе ноге — умало што не паде.{S} Спазила то Стојанка те јој прискочи у п 
љеним сином.{S} Чисто јој је добро пало што јој је муж отишао од куће и оставио њу и Мицу да се 
 овамо ме одвези“.</p> <p>Добро је било што га је Неранџа тако поучила јер од онога роја мисли  
ога детета премишља.</p> <p>Зар је било што подозриво у том, што чика-Паја није оставио ручак н 
е: — чика-Паји се стопут већма ражалило што је и своје дете и писара Перу бацио у толику невољу 
 бура, али ти морам рећи, да ми је мило што ми своје срце до дна отвараш.{S} Из тога закључујем 
ам морала рећи, да ме је дубоко дирнуло што ме ви, баш ви презирете.{S} Нека ме презире цео Бео 
о му изненада и лазнило му руку, — само што му није рекло: та што се на мене љутиш, кад ја ниса 
ише и фереџу и шамију са главе и — само што не загрлише витешкога мајора.</p> <p>— Алах је у пр 
мислим: велика симфонија.</p> <p>— Само што је растројени Јова Оберкнежевић и сувише слаб за та 
/p> <p>Алал му вера!..{S} Штета је само што нема већу силу на расположењу...</p> <p>Поздрав сви 
и у Стојанку, а радознао поглед им само што не каже:{S} Та реци већ, шта је?</p> <p>— Стрина-Не 
!..{S} Бар саг смо у слободи, да чујемо што одавно желисмо.</p> <p>— Сутра чичо, сутра биће виш 
вка јој, одмах при улазу, предаде писмо што јој га пред вече донесе један од нових писмоноша Бе 
пре отвори, да што пре прочита то писмо што га је тако жељно ишчекивала.{S} Али, као да јој нек 
 не би се могла страшније замислити, но што је те друге ноћи изгледао сав велики простор бојишт 
 раније јавити!</p> <p>Извољски, пре но што је дру Миловановићу саопштио, да ће се извршити ане 
ера, готово нехотице, прекрстио, пре но што је на позорницу изишао.</p> <p>Кад је Пера почео пе 
еде у наслоњачу под платаном.{S} Пре но што је сео, спази писмо на столу.{S} После краћег ужива 
новићевом Стеви.{S} И сретоше се пре но што Стева спази Теофановића.{S} Псеудо-Орловић поиздаље 
 трпезарији.</p> <p>Оберкнежевић пре но што ће ступити унутра закуца на врата, на што му се Кат 
отуче прву, главну српску армију пре но што би се ова сјединила са армијом ђенерала Степановића 
ић, готово прекорно, доктору још пре но што је затворио врата за собом.{S} А кад погледа Јованк 
онића сам био, рече Миловановић јаче но што обично говори.</p> <p>— Тешко, много је тешко време 
има у новоослобођеним крајевима, једино што у њиховој средини не беше оних који се налазе под С 
е — и ми ступамо у век прозе.{S} Једино што нам у тихој старости, ко одјек брзо прохујале младо 
т једва очекивала, јер је знала, да оно што буде Пашић рекао у скупштини, оно мора да одговара  
атних питања.{S} А знао је и то, да оно што треба да изнесе пред јавност и скупштину то мора од 
ио, као да је и она сама предвиђала оно што, ће наступети.</p> <p>— Како не бих плакала! — јеца 
 се опет измире, бацајући у заборав оно што је јуче било.</p> <p>Све је ово тетка врло добро зн 
а.</p> <p>На крају је рекао, да све оно што је изнео пред народну скупштину, то стоји у ствари  
 значи, да веома брзо заборавља све оно што им ми пружисмо и дадосмо за време опсаде и освојења 
 избацити из памети и сећање на све оно што се непријатно догодило. — Него кажи ти мени где је  
копље, Призрен, Битољ, Прилеп и све оно што су Срби крваво стекли, е то ме је толико разједило, 
n="755" /> држава, штитила увек све оно што је за заштиту.</p> <p>Напослетку је чак рачунао и н 
<p>- Сестра ми је болесна.{S} То је оно што ми баш задаје највише бриге.</p> <p>— Болесна?..</p 
ећи им обадвома, да што пре остваре оно што на њиховим срцима лежи.{S} Нека вас моје речи не бу 
и њихов краљ а да стави на ризико и оно што се крвљу постигло.</p> <p>Положај његов је био муча 
 заглади и, колико се може, поправи оно што је он покварио.</p> <p>Сву ноћ се преметао у постељ 
ни разговора.{S} И тиме смо свршили оно што ви рекосте да је ваша мисија.{S} А сад да пређемо н 
ваког тренутка да прискочи и испуни оно што би рањеник могао зажелети.{S} Али је у соби мртва т 
ћ — балкански ће савезници задржати оно што су заузели и што ће још заузети.</p> <p>— Ти, Петре 
.{S} Он је дошао у Београд да сврши оно што је намислио, а после... после, ако би се нашло згод 
и.{S} Опрости; нехотице сам исписао оно што ми је на срцу.</p> <p>А сада ево „ратног извештаја“ 
тојанке.{S} Колико је пута прочитао оно што је Стојанка на тај папирић забележила, толико је пу 
м у Скопље?{S} Је ли да то није зазорно што ја желим да негујем Алексића?</p> <p>— О, ти, лудиц 
Али Арнаути не узмичу.{S} Руља хоће, по што по то, да истреби ту шаку одважних детића.</p> <p>— 
 ћу му ишчупати где се сретнемо!“ Добро што су у то баш таламбаси и бубњеви упали у свирку инач 
нека буде како ти кажеш, ал’ пази добро што ти ја кажем, да неће бити добро, — и по трећи пут г 
у ме отпустили из болнице, па баш добро што те нађох.{S} Гледај, молим те, да ме опет узму у че 
е са женом не мири и да К. напусти и то што пре.</p> <p>Око шест часова је отишао у кавану, где 
 лицу, да ју је веома немило дирнуло то што јој је Лазаревић испричао.</p> <p>Обоје ћутаху неко 
 ја нећу.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што нећу трамвајем.{S} Овако је лепше и мекше, — добаци 
сваком вере не даје, јер није све злато што се сија, а у шкољки да се бисер крије.</p> <p>Један 
м Приморцем, који је наумио био то исто што и ја.{S} А овде нам срећа нанесе тога и мога и твог 
вовности.</p> <p>Међутим, било је нешто што је Јованку силом покретало из постеље.{S} Њезина је 
 унутарња јој мисао наговештаваше нешто што и сама себи у овај мах није могла јасно да протумач 
ешће подсећам.</p> <p>— Па да ли је бар што год могао сазнати?</p> <p>— Није немогуће, да је На 
ка за Натом и пита, еда ли су за њу бар што год сазнали.</p> <p>— Сваки дан, рече Лазаревић, на 
о мени нећете имати таково мишљење, јер што рекох беше шала и ништа друго.</p> <p>Иза ових речи 
ма, који још рекоше, да се не брине јер што је било опасног, то је прошло.</p> <pb n="515" /> < 
 поштовала.{S} Желела је да јој одговор што мекши, што питомији буде.{S} Да буде окићен благошћ 
о радосна, узе плаховито развијати лист што јој је први пао у руке, а Стојанка похита у другу с 
> <p>Стојанка подиже онај развијен лист што је лежао на поду крај дивана и прелети оком брзојав 
уком јој лежао је на поду развијен лист што га је узела била да чита.</p> <p>На крик Стојанчин  
сваки покрет непознатог, да не би успут што из џепа бацио, што је овај једном приликом и покуша 
едном сврши ствар и да не оклевате, већ што пре дођите.{S} А то исто каже и госпођа Стојанка.{S 
у великој сам недоумици, али ако ви већ што год знате о Ивану, па и ако је што неповољно, саопш 
прслука, измотавао из њега онај папирић што му га је Неранџа дала и на којем је био забележен с 
 Хтели би <pb n="455" /> да нас скуче у што тешње границе, како би нас, временом, могли лакше п 
шира седница друштва, мора се одржати у што краћем времену; пошто сам развој догађаја то захтев 
годан случај“...</p> <p>„Да није Иван у што год уплетен?“ запита Драшковић, и ако се трудио, да 
> <p>— Не могу довољно благодарити Богу што сам дочекала да будем сведок ових најзнаменитијих д 
орницу.{S} Они се крсте с тога, да буду што јачи, па се и Пера, готово нехотице, прекрстио, пре 
— Звала сам те, да ти захвалим на труду што си га уложио у потрагу за Недићевом Натом, и да те  
 докторе, на тој вести и на вашем труду што га уложисте у ту потрагу.</p> <p>— Морам вам искрен 
} Не могу ти, селе, оцртати радост моју што сам доживео да и ја потечем у помоћ ојађеној браћи, 
и.{S} А кад је прочитао последњу ставку што је Пера написао стрина-Неранџа скочи са столице и п 
} Опростила се од рањеника; пожелела му што скорије опорављење и пошла даље, од постеље до пост 
 остаде замишљена, размишљајући о свему што је овога вечера чула из уста Оберкнежевићевих...</p 
 с нама као ви.{S} Реците им, нека узму што им је год воља, само нека поштеде мене и ову девојк 
шали се доктор и онда исприча ону сцену што се одиграла у болници.</p> <p>— Па где је сад та де 
 тужио и Богу и људима на своју судбину што га мајка није за два три десетка година касније род 
и писмо на сто па се сва предаде јадању што је мајка роди девојку.</p> <p>Наједаред се трже па  
ући сузе и размишљајући о тешком терету што би на њезино срце пао да, Боже оккони, писара Перу  
</p> <p>Не треба замерити старом Симићу што је употребио те ратне присподобе.{S} Било је и мног 
рај једне ватре, загледао се у жеравицу што пуцкаше пред њим, па и не слушаше причања својих др 
ванка је мучила се да савлада дрхтавицу што ју је напала са изненадна узбуђења.{S} Није знала д 
ро пазити, а нарочито је гледала, да их што мање на само оставља.</p> <p>То је била рђава педаг 
 кућу и своју породицу, труди се, да их што више унапреди; а кад је све у реду на домаћем огњиш 
мњење жели да сазна: ко је онај странац што сад већ по други пут долази у Београд, шета се туда 
ио <pb n="385" /> од жеље да српски мач што брже сломије старога душмана.{S} Еј, колико је зави 
а је примила: започео би онај живот наш што га ја животом сматрам.{S} Није ми примила понуду.{S 
 <head>Мица и Софија у послу.</head> <p>Што се дубље залазило у рат сваки је дан све више рањен 
е слушао.</p> <p>Ту је и Пипица!</p> <p>Што је Пипица тако жалостан?</p> <p>Гле, Јова Оберкнеже 
 активан у „Ослобођењу и смрти“.</p> <p>Што се он пак продере по некад на Мицу, то не треба тра 
станице, очекујући долазак воза.</p> <p>Што се више ближило време доласка воза, Стојанки је све 
адоше сипати као киша из облака.</p> <p>Што се магла све боље разређивала, српски четници се св 
орчење према њиховим закључцима.</p> <p>Што се мене тиче, ова неправда од њихове стране доводи  
е тај господин и шта тражи овде.</p> <p>Што рекао, то и учинио.</p> <p>Пола сахата доцније, ено 
 пут проститутки, чистије од ње.</p> <p>Што је више мислила о томе девојчету, све јој се више у 
адне било Црној Гори или Србији.</p> <p>Што се пак тиче Једрена, због чега се не погодише бугар 
бата-Лаза у себи и уђе у кавану.</p> <p>Што смислио, то и учинио.</p> <p>Бата-Лаза је био баш п 
 се удаљују од савезника својих.</p> <p>Што се тиче држања Европе према нами, то се и сами осве 
а и до Адрије.{S} Како оно каже песма? „Што је некад било наше, мора опет бити наше!“</p> <pb n 
>„Дед, бога ти, Орловићу Павле </l> <l>„Што год мени у „штамбук“ запиши!“</l> <l>Да л’ имаше ца 
ри и нагваждања метиљаве фајте.</p> <p>„Што се пак тиче метиљаве књиге и твоје жеље, да ти о ње 
цу, то не треба трагично узети.</p> <p>„Што ћу“ вели сам „кад сам бесан, кад ми крв ври.“</p> < 
су погнули главу, и који умиру.</p> <p>„Што се пак тиче споменуте болести Морицове, ма да нећу  
нетку.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Штована Госпођо!</p> <p>Пре свега Вас молим, да се не љ 
ала да је нађу...{S} А чујеш ли, болан, штогод о онима у Н.?{S} Чујеш ли што о Оберкнежевићу?{S 
д у чету!...{S} Али, збиља, не чу ли ти штогод о оном мом другу Приморцу?{S} Је ли још у животу 
томе мислити.</p> <p>— Можеш и на друго штогод мислити.</p> <p>— На што, на пример.</p> <p>Лаза 
 Јованчин слабачак глас.</p> <p>— Хоћеш штогод, Ано?</p> <p>Девојка рупи у собу, јави поплашена 
раљез, час од стране Бардањолта, час из Штоја, час иза Тарабоша.</p> <p>Ноћ је протекла у узбуђ 
 око Бардањолта, иза њега на Шилдији, у Штоју, поред језера, за Брдицом, испод Тарабоша.{S} Нем 
 апсанџија пружајући Радојковићу мапу и штос банкнота од веће вредности странога новца.</p> <p> 
ова.</p> <p>Прозори беху застрти тешким штофаним завесама, те се није могло видети, да ли је со 
мерава.{S} Истина, из писма се да много штошта видети, али се није сасвим изјаснио.{S} Ја га ра 
дници друштва, јер би на њој имао много штошта да изнесем.{S} Но зато теби стављам у дужност да 
. док не пређе. — А одмах за овим стаде штуцати, не би ли му овај поверовао да је у истини пија 
нога Талијана на Ријеци, у часу, кад ми шћеде с њим брата пробости.{S} Нехтједне ли ми Србија д 
е зиме...{S} Навукао сам <pb n="485" /> шубару преко ушију, подигао јаку преко главе, само ми н 
 обрве спусти, спусти јаку од капута, а шубару издиже на врх главе.{S} У себи поче сам овако ре 
одигао је јаку од капута, врат увукао а шубару чак преко ушију навукао.{S} Ишао је одмерено, па 
ојом.{S} Након неколико третака, подиже шубару на врх главе и са неким немером увукавши већу ко 
канцеларије отворише, ја ступим унутра, Шукри-паша устаде са целим својим штабом.{S} Приђем му, 
јске.{S} И када ми кажете, да шеф штаба Шукри-паша у »<title>Берлинер Тагблату</title>« тврди д 
да су Срби заробили главног заповедника Шукри-пашу са мноштво официра.</p> <p>Такав кратак теле 
храброг и неустрашивог браниоца Једрена Шукри-пашу.</p> <p>Надаље, Пашић је у своме говору наве 
ске војске неустрашиви бранилац Једрена Шукри-паша са својим штабом, са више паша и мноштво офи 
 потребно да начинимо списак официра са Шукри-пашом приликом предаје а да Бугари потпишу и да т 
тако високу личност, главнокомандујућег Шукри-пашу, и уза се цео његов штаб.</p> <p>— Потребно  
му ви спремили.</p> <p>Изађем опет пред Шукри-пашу:</p> <p>— Екселенцијо, рекох, овде је један  
 И он је тврдио, да има налог да одведе Шукри-пашу.{S} Скренуо сам одмах пажњу команданта пука, 
и јави ми да долази с налогом да одведе Шукри-пашу.</p> <p>— По чијем налогу? — упитах.</p> <p> 
дин Угриновић, кога сам известио, да је Шукри-паша заробљен са 209 официра.{S} Заједно с њиме о 
имате тамо? — упитам га.</p> <p>— Ту је Шукри-паша са целим својим штабом! — одговори капетан.< 
ен.</p> <p>— Изволите дувана, понуди ме Шукри-паша чим сам сео — и извините што ништа друго нем 
мах пажњу команданта пука, да предавање Шукри-паше не може да се изврши на овај начин и да се о 
ни Једрена.</p> <p>— Ја сам, — одговори Шукри-паша узбуђеним гласом, — и раније знао, да је срп 
оји најјача утврђења Једрена, заробивши Шукри-пашу, тиме проузрокова <pb n="540" /> пад Једрена 
лаштење, које од вас тражимо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и ста 
, а поред <pb n="743" /> овога је и сам Шукри дао важан докуменат, као потврду, да је од стране 
лован Гавриловић, који је лично заробио Шукри-пашу, следећи извештај:</p> <p>И ако је била густ 
шаше беле заставице и један парламентар Шукри-паше, приђе једном официру двадесетог пука тражећ 
 ушле у град.</p> <p>Сутрадан је предат Шукри-паша заједно са својим главним штабом генералу Ив 
мате, и доведе ме пред саму канцеларију Шукри-паше.</p> <p>Чим се врата од канцеларије отворише 
а, хране и муниције.</p> <p>О заробљену Шукри-паше, поднео је мајор Милован Гавриловић, који је 
 Гавриловића о паду Једрене и заробљењу Шукри-паше, а Бугари доцније хтедоше да тај успех српск 
о преноћити овде.</p> <pb n="742" /> <p>Шукри се окрете Азис-паши, промени с њиме неколико речи 
цира, који су ту били заробљени.</p> <p>Шукри је преноћио у нашем утврђењу, у оном истом утврђе 
 опсадничке војске под Једреном.</p> <p>Шукри је предат Иванову на реверс, а поред <pb n="743"  
мо, и ево вам Шукри-паше...</p> <p>— За Шукрија је већ спремљен и стан, додаде он мало доцније. 
о овлаштење генерала Иванова, да одведе Шукрија.</p> <p>— Из овога се развија један врло незгод 
>— Лепо је то.{S} Али онда треба питати Шукрија, да ли он пристаје да иде одмах у стан, који ст 
легитимације и овлаштење, да вам предам Шукрија.</p> <pb n="741" /> <p>И он оде.</p> <p>У том с 
 официра.{S} Заједно с њиме одем поново Шукрију у канцеларију, где му се господин Угриновић пре 
си би загушили вреву дана и тајанствени шум ноћи.</p> <p>Трпити се мора, а може се на само мисл 
 <p>— Та, рече, има нека сила...</p> <p>Шума је већ била тада у сутону, и ватра са стране освет 
ограду ударила је једна средовечна жена Шумадијском улицом.{S} На почетку улице срела је витког 
вала, рече стрина и пође са официром уз Шумадијску улицу.</p> <pb n="14" /> <p>Кад је Стојанка  
нога начелника.{S} Права је, оригинална Шумадинка.</p> <p>Прво је њихово чедо била Дара.</p> <p 
о четничком пребивању <pb n="389" /> по шумама, стеновитим врлетима, без крова, на влажну опало 
опет капетан Божин.{S} Комитски инжињер Шумаревић излети из наше карауле и док би се прекрстио, 
де тресак и урликање Турака и Арнаута. „Шумаревић!{S} Динамит!“ закликта опет капетан Божин.{S} 
ићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спаије, рече Јарац, не долазе овамо, а  
> <p>— Али што то донесосте, могу наићи шумари, па да буде белаја.</p> <p>— Шумари футошког спа 
ном понашали, и кад тек пред мене усред шуме из честе испадне човек страшан, са зараслом брадом 
д је обучен.</p> <p>Око ручка дођоше из шуме још њих неколико који су као и Пипица и Јарац носи 
о и тужно.</p> <p>Шетао се по брегови и шуми; шетао се и мислио, мислио; шетао се и био тужан.< 
пуца-а-ај, није републи-и-к!</p> <p>— У шуми је ноћу републи-и-ик! дераше се Јарац и избаци мет 
ваше страховити, очајни глас:</p> <p>„У шуми је ноћу републи-и-и-и-ик“..<ref target="#SRP19203_ 
ли свога цара.</p> <p>По том се кренуше шумом у село певајући, пуцајући а Јарац се као бик дера 
њаку, кад си ми дао киту свежа пољска и шумска цвећа..</p> <p>„Хтео си ми нешто рећи.{S} Нешто  
 стране осветљавала је лица ових готово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустил 
 нареди да се постави стража око нашега шумског логора, а он сам успне се до наше карауле.{S} У 
пуцало, а сачма из пушака прштала је по шумском лишћу.</p> <p>Кад Јарац једним метком избаци ку 
ово шумских људи.</p> <p>Кад се тама на шуму сасвим спустила, били су од пића већ доста угрејан 
леди.{S} После једнога сахата хода кроз шуму, на истоку зора заруди.{S} Јутарње плаветнило беше 
 Он је волео виноград, воћњак, шипраг и шуму, а волео је само романтички поглед на варош и град 
а војвода нам рече, да скренемо десно у шуму, јер вели да је опасно друмом, могли би смо се сва 
, добро би се провели!</p> <p>— Није то шундроман; знам ја, да ви не би могли то написати, али  
 ишло.{S} Ја да пишем, а ви да издајете шундромане.{S} Но, добро би се провели!</p> <p>— Није т 
ма уђе, седе до Софије, пружи јој парче шунке и рече нежно:</p> <p>— Хајде, служи се...</p> <p> 
 Хајде, служи се...</p> <p>Софија прими шунку и парче хлеба.</p> <p>Воја отвори флаше, Мица нас 
ед’, помозите Пантати, рече и поче сећи шунку.{S} Пружајући Софији парче, рече:</p> <p>— Дела,  
ше радознало.</p> <p>Уђе Пантата носећи шунку и хлеба.</p> <p>— Шта је?{S} Нешто жао дошло!{S}  
а плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће још ово тр 
м панџама плаћеничке руље.</p> <p>„А ми шутимо, шутимо и гледамо нијемо!</p> <p>„Ал докле ће јо 
ворио те недорасле за борбу народну, та шушкала, која немају ни карактера за трпљење ни каракте 
о несрећу своју осећала.</p> <p>Пара је шуштила, хуктила у локомотиви.{S} Воз је јурио кроз маг 
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc 
 <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec 
:</p> <p>— <foreign xml:lang="FR">Enfin qa y est</foreign>? (Најзад сврши се!)</p> <p>— <foreig 
т испао — <foreign xml:lang="LA">status quo</foreign> на Балкану не сме се мењати.</p> <p>Али н 
>Кад је српско пропануло царство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радо 
б’ је јунак</l> <l>Јуначка крв...</l> </quote> <p>КРАЈ.</p> </div> </body> <back> <div type="no 
мо </l> <l>„Одби се бисер-грана“.</l> </quote> <p>Осмошколац Борислав бележи:</p> <p>Као што је 
> <l>Ал’ неда ђаво ил’ неда Бог“.</l> </quote> </div> <pb n="767" /> <div type="chapter" xml:id 
рце подај </l> <l>Само избранима.</l> </quote> <pb n="259" /> <p>Колико ли је пута Катарина узд 
српско ускрснуло царство и. т. д.</l> </quote> <p>Весеље је трајало читаву ноћ, а ујутру, то др 
у ком ко копља звуци срџбе стоје.</l> </quote> <p>Вељко Петровић:{S} Родољубиве песме.</p> <p>Ј 
>У нади човек </l> <l>Живи и мре.</l> </quote> <p>То су Катарини мили стихови.{S} Катарина се н 
Многи после за њим узалуд уздише.</l> </quote> <p>Србасти гимназијалац бележи ове лепе стихове: 
о правог </l> <l>Пријатеља стећи.</l> </quote> <p>Школски друг бележи Змајеве стихове, који поч 
еш доспет’</l> <l>У срећу сјајну.</l> </quote> <p>Катарина је врло, врло искрена, у њој се јављ 
ле</l> <l>Вукосава и лијепа Мара?</l> </quote> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>На 
l> <l>„Имам драго и то на далеко“</l> </quote> <p>Кад је Пера дотле испевао, застаде.</p> <p>—  
и, да ти пише народни пријатељ “.</p> </quote> <p>Кад је Лазаревић прочитао, помисли: „Она“...< 
 дао си реч.{S} Ти држиш на реч.“</p> </quote> <p>Лазаревић предаде Бори обе карте.{S} За тим с 
оме Бојишту или Жар под пепелом</head> <quote> <l>Миран си, роде, и твој син би свисн’о,</l> <l 
азијалац бележи ове лепе стихове: </p> <quote> <l>Да л’ је, боже Косовка девојка </l> <l>Рекла  
алац на концу своје песме бележи: </p> <quote> <l>Ох, негуј, љуби</l> <l>Искреност трајну!</l>  
о, који га је нахранио и одбранио.</p> <quote> <l>А вероломник остаје </l> <l>Погана стрв.</l>  
арство,</l> </quote> <p>он запева:</p> <quote> <l>„Од онога дана радоснога </l> <l>Кад је српск 
великог сина свог песника Јакшића:</p> <quote> <l>„...{S}Та Србин кипи, кипи и чека,</l> <l>Ал’ 
te> <p>Бележи ђак дољње гимназије:</p> <quote> <l>Нада је живот,</l> <l>Нада је све;</l> <l>У н 
 хлада.</title>“</p> <p>Пера поче:</p> <quote> <l>„Чарна горо, пуна ти си хлада,</l> <l>„Срце м 
је бачена у воз.{S} На карти пише:</p> <quote> <p>„Много видим и много слушам.{S} Ја сам у непр 
срећу сјајну“.</p> <p>Олга бележи:</p> <quote> <l>Руку можеш дати </l> <l>Пријатељски свима,</l 
 То је држи.</p> <p>Милица бележи:</p> <quote> <l>Љубав, пријатељство —</l> <l>Лепе су то речи; 
бранима...</p> <p>Пријатељ бележи:</p> <quote> <l>Пропуштено време не враћа се више,</l> <l>Мно 
зин погреб!</p> <p>Чедомиљ бележи:</p> <quote> <l>Из пријатељска срца свога </l> <l>Ја ти желим 
 али није њезин.{S} У карти стоји:</p> <quote> <p>„Доћи ће ти човек.{S} Добар је Србин.{S} Каза 
ене на Балкану прерадио те уместо:</p> <quote> <l>„Од онога дана чемернога</l> <l>Кад је српско